Naslov originala:

Danielle Steel
Bungalow 2

DANIJELA STIL
Bungalov br. 2
Prevela:
Jelena Jumović Aleksić

BDR MEDIA d.o.o.

Beograd, 2018

2
 Beti, Trevoru, Todu, Niku, Sem,
Viktoriji, Vanesi, Maksu i Zari,
mojoj predivnoj deci,
za sve godine podnošenja mog bavljenja pisanjem,
za sve proslavljene pobede,
i podršku u životnim izazovima
i porazima.
Ja sam samo deo naše porodične slike,
vi ste razlog mog postojanja
i zajedno predstavljamo dragocenu celinu,
upotpunjenu zbog vas i zahvaljujući vama.

Volim vas svim srcem,

Mama / D. S.

3
 Jednu ženu koja žonglira između dva života-
- brižne mame i nagrađivane scenaristkinje -
očaravajuća mogućnost može dovesti do nove podele
Uloga u njenoj priči na najdivniji mogući način

A kad se film završi

počinje život

4
 1.

B io je prelep julski dan u okrugu Marin, neposredno preko puta mosta

Golden gejt u San Francisku, dok je Tanja Haris nešto čeprkala po
kuhinji. Bila je tip koji voli savršen red. Kod nje je sve bilo čisto, stvari su
se nalazile na svom mestu, a događaji bili pod kontrolom. Volela je da
planira i stoga joj je retko kad manjkalo nečega i skoro nikad joj se nije
dešavalo da nešto zaboravi. Uživala je u sasvim predvidivom životu. Bila je
sitna, gipka, u odličnoj formi i delovala je mlađe od četrdeset dve godine,
koliko je imala. Njen suprug Piter imao je četrdeset šest. Bio je advokat,
parničar, vrlo cenjen u uglednoj advokatskoj kancelariji u San Francisku i
nije mu smetalo da učestvuje u radu Rosa, koji se nalazio sa druge strane
mosta. Ros je bila prosperitetna, bezbedna i vrlo cenjena zajednica. Ovde
su se preselili pre šesnaest godina jer je školski sistem bio izvanredan.
Pričalo se da je Marin najlepši za život.
Tanja i Piter su imali troje dece. Džejson je imao osamnaest godina i
krajem avgusta odlazio je na koledž Santa Barbara. Upisao je Univerzitet u
Kaliforniji i mada je on jedva čekao da ode, Tanja je znala da će joj
strahovito nedostajati. Imali su i dve ćerke bliznakinje, Megan i Moli, koje
su nedavno napunile sedamnaest godina.
Tanja je uživala u svakom trenutku proteklih sedamnaest godina koje
je u potpunosti posvetila svojoj deci.
To joj je savršeno odgovaralo. Svoju ulogu majke nikada nije smatrala
dosadnom niti joj je ikada predstavljala teret. Za razliku od mnogih majki
koje su se neprestano žalile kako nikada nemaju vremena za sebe, Tanja je
volela da provodi vreme sa svojom decom, da ih vozi i dovozi, vodi na
treninge ili na kolače; čak je nekoliko godina bila i predsednik Saveta
roditelja škole. Ponosila se svim uspesima svoje dece - Džejsonovim
košarkaškim utakmicama i svim onim u čemu su se Megan i Moli isticale.
Džejson je bio odličan sportista i nadao se da će biti u košarkaškom ili
teniskom timu kad ode na koledž.
Njegove dve mlađe sestre bile su dvojajčane bliznakinje i razlikovale
su se kao nebo i zemlja. Megan je bila niska i plava na majku. Bila je
gimnastičarka olimpijskog kalibra u svojim prvim tinejdžerskim

5
godinama, ali je odustala od sportske karijere kad je primetila da se kosi
sa njenim obavezama u školi. Moli je bila visoka i vitka, ličila je na Pitera;
imala je tamnosmeđu kosu i duge noge. Bila je jedini član njihove porodice
koji nikad nije učestvovao na nekom sportskom takmičenju. Volela je
muziku, umetnost, fotografiju i bila je ćudljiva, nezavisna duša. U
sedamnaestoj godini bliznakinje su se bližile završetku srednje škole.
Megan je želela da upiše Berkli poput svoje majke, ili možda Univerzitet u
Santa Barbari. Moli je razmišljala da ode na istok ili na jedan od
umetnićkih smerova ovde u Kaliforniji. Ozbiljno je razmišljala o
Univerzitetu u Los Anđelesu, ukoliko ostane na zapadu. Iako su
bliznakinje bile veoma bliske, obe su bile rešene da ne pohađaju isti
univerzitet. Celu osnovnu i srednju školu bile su u istom razredu, ali su
sada obe bile spremne i rešene da krenu svojim putem. Njihovi roditelji su
njihov stav smatrali zdravim, a Piter je ohrabrivao Moli da proba da upiše
neki od fakulteta Ajvi lige. Ocene su joj bile odlične i smatrao je da bi joj
akademska atmosfera koja tamo vlada izuzetno prijala. Ona je razmišljala
da upiše Braun, gde bi mogla da se bavi fotografijom, ili možda filmom u
Kaliforniji. Sve troje dece Harisovih bili su odlični đaci.
Tanja se ponosila svojom decom, volela je svoga muža, uživala u svom
životu i negovala je svoj dvadeset godina dug brak. Godine su letele poput
minuta otkad se udala za Pitera odmah nakon što je diplomirala. I on je
tada završio prava na Stanfordu i zaposlio se u advokatskoj kancelariji u
kojoj i danas radi. Sve u njenom životu odvijalo se po planu. Nije bilo
velikih šokova niti iznenađenja, nije bilo razočaranja u njihovom braku,
niti teških situacija sa njihovom decom, kad su Džejson, Megan i Moli ušli
u pubertet. Tanja i Piter su uživali da provode vreme sa njima. Ni za čim
nisu žalili i oduvek su bili svesni koliko su srećni. Tanja je jedan dan u
nedelji radila u centru za beskućnike i svaki put kada je mogla povela bi sa
sobom devojke. I njih dve su se bavile dobrotvornim radom u školi. Piter
je voleo da zadirkuje Tanju da su dosadne i predvidive u svojoj rutini.
Tanja se posebno ponosila što su i njene ćerke bile organizovane. Sve u
njihovom životu bilo je udobno i sigurno.
Njeno detinjstvo nije bilo tako divno. Upravo zato je pazila na svoj
porodični život. Možda je neko smatrao da je njen život sa Piterom bio
suviše sterilan i kontrolisan, ali Tanja je volela da bude tako, a i Piter. Piter
je u detinjstvu i ranoj mladosti živeo na vrlo sličan način na koji su živela
njegova i Tanjina deca - skoro u blagostanju. Nasuprot njemu, Tanjino

6
detinjstvo je bilo teško i bila je usamljena, često i uplašena. Njen otac je
bio alkoholičar i roditelji su joj se razveli kad je imala tri godine. Nakon
razvoda oca je videla tek nekoliko puta. Umro je kad je Tanji bilo četrnaest
godina. Njena majka je radila kao asistent advokata kako bi Tanji mogla da
plati najbolje škole. Umrla je neposredno nakon što su bliznakinje rođene.
Tanja nije imala braće ni sestara. Njena porodica bili su samo Piter,
Džejson i bliznakinje. Bili su centar njenog sveta. Uživala je u svakom
trenutku koji je provodila sa njima. Čak i nakon dvadeset godina braka,
jedva je čekala da se Piter uveče vrati kući. Volela je da mu priča kako je
provela dan, sluša kako je on proveo svoj i ispriča mu šta su radda deca. I
dalje je uživala u njegovim pričama iz sudnice, kao i u tome što ju je uvek
hvalio i ohrabrivao u svemu čime se bavila.
Tanja se bavila pisanjem otkako je završila fakultet i nije ga
zapostavljala ni tokom braka. Volela je da piše jer ju je to ispunjavalo,
povećavalo kućni budžet, a pored toga radila je kod kuće i nije
zapostavljala decu. Kao da je vodila dvostruki život. Danju je bila
požrtvovana majka, a noću strasni pisac. Tanja je oduvek govorila da je
njoj pisanje potrebno poput vazduha koji diše. Slobodan angažman joj je
savršeno odgovarao, a članci i priče koje je pisala godinama su nailazili na
dobar odziv. Piter je neprestano naglašavao kako se bezmerno ponosi
njom i podržavao ju je u poslu, mada se povremeno žalio na duge sate koje
bi noću provodila u pisanju, jer bi kasno legla u krevet. Međutim, cenio je
činjenicu da ni on ni deca nikada nisu trpeli zbog njenih obaveza. Bila je
jedna od onih retko talentovanih žena koje su porodicu još uvek čuvale na
prvom mestu.
Tanjina prva knjiga bila je serija eseja, uglavnom na ženske teme.
Izašla je u izdanju malog izdavača iz Marina krajem osamdesetih i pobrala
pozitivne kritike, većinom od strane žena koje su se slagale sa njenim
teorijama, temama i idejama. Njena knjiga nije bila feministička, ali jeste
iskazivala stav o potrebnoj nezavisnosti žene, što se od mlade spisateljice i
očekivalo. Njena druga knjiga izašla je na njen četrdeseti rođendan, pre
dve godine, a osamnaest godina nakon štampanja prve knjige. Bila je to
antologija kratkih priča koju je objavio ugledni izdavač. Naišla je na
izuzetno dobre kritike u pregledu knjiga Njujork tajmsa. Tanja je bila van
sebe od sreće.
U međuvremenu su njeni članci redovno objavljivani u književnim
časopisima, a često i u Njujorkeru. Objavljivala je eseje, članke i kratke

7
priče u raznim časopisima. Kada je bilo potrebno umela bi da ostane
budna celu noć, radeći. Sudeći po prodaji poslednje knjige kratkih priča,
imala je odane čitaoce koji su uživali u njenim delima. Nekoliko poznatih i
izuzetno poštovanih pisaca dali su joj odlične kritike, a u štampi je knjiga
predstavljena u veoma pozitivnom svetlu. Kao i u svim drugim oblastima
svog života, Tanja je i u ovome bila tačna, precizna i odgovorna. Uspela je
da pomiri porodicu i karijeru. Dvadeset godina je uspevala da
svakodnevno odvoji vreme za pisanje. Bila je organizovana i izuzetno
disciplinovana. Nije pisala jedino za vreme školskih raspusta ili kada bi
deca bila bolesna pa nisu odlazila u školu. Ništa sem toga nije moglo da je
odvoji od pisanja. Kada vreme nije provodila sa Piterom i decom, bila je
pravi poslovni fanatik. Uključivala bi telefonsku sekretaricu, isključivala
mobilni i svakog jutra sedala da piše nakon druge šoljice kafe, pošto bi
decu ispratila u školu.
Volela je da piše komercijalnije štivo, što je bilo profitabilno, što je
Piter, takode, poštovao. Povremeno je pisala članke za lokalne novine u
Marinu, ređe za Hronikl, kao editorijale. Volela je da piše duhovite
tekstove i privlačila ju je komedija. Ipak, najčešće su to bili tekstovi o ženi
kao domaćici i majci u koje je uspevala da ubaci smešne detalje iz
svakodnevnih situacija. Piter je smatrao da je u tome najbolja, a ona je
uživala u radu.
U poređenju sa člancima i esejima, mnogo je više zarađivala
povremeno pišući scenarija za sapunske opere na nacionalnoj televiziji.
Tokom godina dosta ih je napisala. Nisu bili vrhunska književna dela, ali
ona nije ni imala takve pretenzije. Plaćali su je izuzetno dobro, a ona je
pisala jer je volela, što se u njenim tekstovima i videlo. Nije se ponosila tim
radom, ali dopadala joj se zarada. Obično je pisala desetak scenarija u toku
godine. Od toga su uspeh da kupe za nju mercedes karavan i da svakog
leta iznajme kuću na mesec dana na jezeru Taho. Piter joj je oduvek bio
zahvalan što učestvuje u dečjim školarinama. Imala je finu ušteđevinu od
svog komercijalnog rada. Bila je saradnik na scenariju i u nekoliko
mini-serija, onda kada je tržište tražilo mini-serije i televizijske filmove,
pre nego što su ih nasledili rijaliti programi. Sada, agent ju je barem
jednom mesečno zvao za scenarija, ponekad i više puta. Uspevala je da ih
napiše za nekoliko dana. Imala je sreće što nikada nije bila spavalica, na
veliko zadovoljstvo svog agenta. Nikada nije zarađivala basnoslovne sume,

8
ali je godinama imala pristojan lični prihod. Bila je uspešna domaćica i
pisac, izdržljiva i talentovana. To je bila kombinacija koja joj je išla naruku.
Tokom godina Tanja je svojim pisanjem izgradila solidnu i uspešnu
karijeru, a kako su deca odrastala, planirala je da joj se više posveti. Jedini
san koji nije ostvarila bio je da napiše scenario za igrani film. To ju je
proganjalo jer je znala da ima sposobnost i veštinu da osmisli film, ali joj
se dosad nikada nije pružila prilika za to i nije bila sigurna hoće li ikada. A
čekala ju je već dvadeset godina. Ipak je bila zadovoljna svojim poslom.
Tokom karijere neprestano je imala šta da radi. Posao joj nije predstavljao
opterećenje, lako ga je obavljala i mogla je da se posveti porodici. Piter je
oduvek govorio kako je ona jedna izuzetna žena i divna majka i supruga.
To joj je značilo mnogo više od svih pozitivnih književnih kritika. Porodica
joj je oduvek bila na prvom mestu. Tanja je smatrala da je pronašla
ravnotežu, pa iako je to značilo da je ponekad morala da odbije poslovne
ponude, mada se to veoma retko dešavalo. Uglavnom je nalazila načina
sve da uskladi i ponosila se time što joj je to uspevalo već dvadeset godina.
Nikada nije zanemarila ni Pitera ni decu, ali ni svoj posao, a samim tim i
one koji su je plaćali.
Uzela je šolju čaja i sela za svoj kompjuter. Posmatrala je skicu za
kratku priču koju je juče počela da piše kada je zazvonio telefon. Uključila
se telefonska sekretarica. Džejson je prespavao u San Francisku, devojke
su izašle sa drugaricama, a Piter je odavno otišao na posao. Spremao se za
suđenje koje ga je čekalo naredne nedelje. Imala je mirno, prijatno jutro
koje je bilo prava retkost kad su deca bila na raspustu. U letnjim mesecima
je pisala mnogo ređe nego tokom hladnih, zimskih dana. Bilo joj je suviše
naporno da piše kada su deca bila kod kuće. Ipak, već nekoliko dana po
glavi joj se vrzmala ideja za kratku priču. Tada je začula glas svog agenta
koji je ostavljao poruku i skočila da podigne slušalicu. Napisala je sve što
je bilo naručeno za televizijsku seriju i verovala je da je ne zove zbog toga.
Možda je u pitanju članak za časopis ili nešto za Njujorker.
Javila se, ali je njen agent prekinuo vezu. Ostavio je poruku da mu se
javi. Bio je ugledan agent u Njujorku i sarađivala je sa njim prethodnih
petnaest godina. Agencija za koju je radio imala je predstavništvo i u
Holivudu, odakle su je angažovali na mnogim poslovima, skoro koliko i iz
Njujorka, možda čak i više. Volela je raznovrsnost svog posla i bila je
uporna da održi karijeru u periodu dok su joj deca odrastala. Oni su se
ponosili njom, ponekad su gledali sapunske opere za koje je pisala

9
scenarija. Umeli su i da je zadirkuju, ali su je kod drugara hvalili. Bilo joj je
izuzetno drago i važno to što su Piter i deca cenili njen rad. Uživala je i u
tome što je znala da je dobro radila svoj posao, a opet nije porodici
uskraćivala svoje vreme i posvećenost. Na zidu njene radne sobe stajao je
natpis: Kakve veze noć ima sa spavanjem?
„Pomislio sam da pišeš“ rekao je njen agent kad se javila. Zvao se
Volter Draker, ali svi su ga zvali Volt.
„I jesam“, odgovorila je naslonjena na visok stočić na kom se nalazio
telefon. Kuhinja je bila srce kuće i koristila ju je kao kancelariju. Njen
kompjuter bio je smešten u jednom ćošku, a dve komode bile su pune
njenih radova. „Šta ima novo? Ja radim na jednoj kratkoj priči. Mislim da
će biti deo trilogije kad je razradim.“ Divio joj se, posebno se divio njenoj
odgovornosti i profesionalnosti u svemu što je radila. Znao je koliko su joj
važna deca, ali je uspevala sve da postigne i pored obaveza koje je oko njih
imala. Ozbiljno se odnosila prema poslu, uostalom kao i prema svemu
čega bi se dotakla. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa njom. Nikada nije
morala da se izvinjava što je probila rok, zaboravila priču, bila bolesna ili
izgubila tekst. Bila je pisac u duši, i to dobar. Tanja je bila istinski
profesionalac. Bila je talentovana, energična i motivisana. Volela je svoj
posao, mada nije bila ljubitelj kratkih priča. Ipak, njene su bile dobre. Sve
su imale zanimljiv preokret, iznenađenje. Postojalo je nešto privlačno i
neobično u njenim radovima. Najviše je volela duhovitost. Ponekad bi
čitaoce umela da dovede do suza.
»Imam posao za tebe“, rekao je zagonetno. Tanja je i dalje razmišljala
o priči koju je pisala i nije ga pažljivo slušala.
„Hm... sapunica sigurno nije. Imaju scenarija do narednog meseca,
hvala bogu! Ceo mesec nisam imala inspiraciju, sve do juče. Bila sam
prezauzeta oko dece, sledeće nedelje idemo na Taho, a tamo sam ja glavni
kuvar, vozač, sekretarica i služavka.“ Ona se uvek bavila kućnim
poslovima i obavezama dok su bili na jezeru dok su svi ostali plivali, skijali
na vodi i uživali. Shvatila je i prihvatila da to, jednostavno, tako
funkcioniše. Deca su dovodila prijatelje i koliko god da ih je molila ili
pretila, niko joj nikada nije pomagao. Već je navikla na to. Kako su
odrastali, sve su manje bili usmereni na nju. Ni Piter nije bio mnogo bolji.
On bi na Tahou uživao u lenčarenju i odmaranju, nije prao sudove, veš, niti
nameštao krevete. Ona je to prihvatala kao sastavni deo zajedničkog
života. Iako nije sve bilo savršeno, znala je da je srećna. Veoma, veoma

10
srećna. Ponosila se time što je bez ičije pomoći brinula o svima njima. Bila
je perfekcionista do srži i obožavala je da ugađa svojoj porodici. „Kakav
posao?“ pitala ga je, konačno se usredsredivši na ono što joj je pričao.
„Scenario. Po knjizi. Po prošlogodišnjem bestseleru Džejn Barni. Znaš
je. Mantra. Bila je na prvom mestu bezbroj nedelja. Daglas Vejn je upravo
kupio prava. Potreban im je scenario.“
„Ozbiljno? Zašto ja? Zar ne bi trebalo ona da piše scenario?“
„Očigledno ne. Nema iskustva i ne bi želela da upropasti čitavu stvar.
Zadržala je konsultantska prava, ali ne želi da piše scenario. Sem toga, ima
obaveze prema izdavaču, njena nova knjiga izlazi na jesen, pa će je
promovisati u septembru. Nema vremena, a nije ni zainteresovana da piše
scenario. A Daglasu se dopada kako ti radiš. Očigledno se zalepio za jednu
od tvojih sapunica. Hoće da razgovara sa tobom. Kaže da si mu upropastila
mnoga popodneva tako što si ga držala prikovanog ispred televizora. Kaže
da umeš da napraviš priču. Šta god to značilo. Nisam mu rekao da to radiš
u pauzi kuvanja ili kad deca legnu da spavaju.“
„Je li to za televiziju?“, pitala je, pretpostavljajući da jeste, mada joj se
činilo neobičnim da Daglas Vejn producira za televiziju. On je bio filmski
producent i nije mogla da ga zamisli da radi na televizijskom filmu. Bez
obzira na to koliko je bio poznat, tržište filmova za televiziju skoro da nije
postojalo. Danas su televizije mnogo zainteresovanije da snimaju ljude
ostavljene na pustom ostrvu ili da postavljaju skrivene kamere kako bi
snimali razgovore. Ili da puštaju rijalitije poput Ozbornovih koji su sam vrh
tog televizijskog formata. U jednoj emisiji je sestrić jednog njenog
prijatelja osvojio pedeset hiljada dolara jer je imao niži krvni pritisak od
svih takmičara dok mu je živ aligator stajao iznad glave. Bio je to jedan od
načina da se zaradi za život, ali njen sigurno nije. Sem toga, rijalitima nije
bio potreban scenario. „Otkad se to Daglas Vejn bavi filmovima za
televiziju?“ Bio je jedan od najpoznatijih producenata u Holivudu, a žena
koja je pisala knjigu po kojoj se radi film, bila je prvoklasni pisac. Mantra
je bila izuzetno snažan i depresivan roman i dobio je nacionalnu književnu
nagradu iz oblasti fantastike.
„Ne bavi se“, nastavio je Volt raspoloženo, mada pomalo odsutno. U
Njujorku je bilo podne, trebalo je da krene na ručak. Imao je nešto malo
posla u kancelariji, uglavnom je poslove obavljao u restoranima. Najčešće
bi ga u njima i zaticala kad bi ga pozvala. Uvek je sedeo sa najuglednijim
ljudima iz posla - izdavačima, autorima, producentima ili zvezdama. „Film
11
nije televizijski, već pravi, igrani. Veliki. Traže uglednog pisca“, što ona nije
bila. Bila je poštovan autor, ali nije bila veliko ime. Bila je i ozbiljna,
pouzdana i dobra u svom poslu, tako je bar ona smatrala. „A on želi tebe.
Dopadaju mu se tvoji dijalozi iz serija, kaže da su najbolji, bolji od svih
koje pišu drugi scenaristi sa kojima sarađuje. Dopada mu se i tvoja
duhovitost. Izgleda da čita sve što objaviš u Njujorkeru. Čini mi se da je
tvoj veliki fan.“
„I ja sam njegov veliki fan“, rekla je Tanja iskreno. Gledala je svaki
njegov film. Kako je moguće da se baš njoj ovo dešava, pitala se. Njen rad
se dopadao Daglasu Vejnu i želeo je da ona napiše scenario za film koji će
on producirati? Je li moguće? Bilo je suviše dobro da bi bilo istina.
„Pošto smo utvrdili da ste vas dvoje poštovaoci rada onog drugog,
dozvoli mi da ti kažem nešto u vezi sa filmom. Budžet za film je između
osamdeset i sto miliona dolara. Igraju tri velike zvezde. Pretenduje na
Oskara. Ne snima se na nekim tamo lokacijama. Ceo film se snima u Los
Anđlesu. Što tebi, očigledno, odgovara. Sa pripremama se kreće u
septembru, snimanje počinje petog novembra, a očkuje se da će trajati pet
mseci, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih okolnosti. Nakon toga
postprodukcija se radi šest do osam nedelja. Uz malo sreće i uz pristojan
scenario, za koji znam da odlično možeš da ga uradiš, sa Daglasom Vejnom
možeš da zaslužiš Oskara.“ Izgovorio je to kao da se njen san već ostvario,
kao da je već osvojila Holivud. Ipak, oboje su znali da to nije bilo baš tako.
Ona jeste o tome sanjala celog života, ali to je još uvek bio samo san.
„Ja treba samo da sedim ovde, napišem scenario i pošaljem im ga? Što
to lepo zvuči.“ Imala je osmeh od uva do uva. Tako je pisala scenarija za
sapunice. Pisala je dijaloge koje su želeli i sve je obavljala u roku, pa su
producenti postajali sve pohlepniji i tražili sve više. Rastao je i rejting
onome što je pisala. Bila je ime koje se već dokazalo u poslu.
„Nije baš tako“, Volt se nasmejao. „Zaboravio sam da nikada pre nisi
pisala scenario za igrani film. Ne, draga, ne možeš da radiš dok kuvaš
ručak ili nakon što odvedeš psa kod veterinara. Prethodnih petnaest
godina bio je dobro upoznat sa načinom na koji je živela. Oduševljavalo ga
je što je vodila sasvim normalan život domaćice iz Marina, dok je
istovremeno besprekorno radila svoj posao. Omogućavala mu je sigurnu
zaradu i godinama je saradivao sa njom. Imala je pristojnu, ali prosečnu ka
rijeru, i mnogo bolje kritike od većine pisaca sa kojima je radio. Zato ju je
Daglas Vejn i tražio. Rekao je da ne pita za cenu, što je bilo sasvim

12
neverovatno, uzimajući u obzir činjenicu da ona nikada nije napisala
scenario ni za jedan igrani film. Ipak, kvalitet njenog rada govorio je sam
za sebe. Bilo je izuzetno samouvereno od Daglasa Vejna da traži upravo
nju za scenaristu, što je Tanji veoma laskalo.
„Daglas Vejn je rekao da želi nekoga svežeg, novog, nekoga ko razume
knjige i koga nije mlela holivudska mašinerija prethodnih dvadeset
godina.“ Volt je umalo pao sa stolice kad ga je Daglas Vejn pozvao, baš kao
Tanja sada. „Ali moraš da budeš u Los Anđelesu. Verovatno ćeš vikendom
moći da odeš kući. Nude i da pokriju sve tvoje troškove boravka za vreme
trajanja snimanja. Kuću, stan ako želiš, ili bungalov Beverli Hils hotela.“
Nezavisno od toga, rekao joj je, biće joj plaćen rad na scenariju. Zanemela
je kad joj je rekao koliko.
,Je l' ovo neka šala?“ pitala ga je, iznenada postavši sumnjičava. Nije
moglo biti istina ono što je upravo rekao. Toliko para nije zaradila za ceo
svoj život. Bilo je to više od dvogodišnje Piterove zarade, a bio je partner u
izuzetno cenjenoj advokatskoj kancelariji,
„Nije šala“, rekao je Volt osmehujući se. Bilo mu je drago zbog nje. Bila
je odličan pisac, talentovana i profesionalna. Najveće je pitanje hoće li biti
voljna da ode u Los Anđeles na devet meseci. Ipak, smatrao je, niko ne
može biti toliko privržen suprugu i deci da odbije ovakvu ponudu. Bila je
to prilika koja se pruža jednom u životu. I Tanja je to dobro znala. Ni u
najluđim snovima nije mogla da sanja da će se to desiti i nije znala šta da
radi. Odustala je od sna da napiše scenario za igrani film i usredsredila se
na sapunice, članke, kratke priče i editorijale. A sada joj se na srebrnom
tanjiru nudilo ono što je najviše želela. Skoro da se rasplakala. „Prethodnih
petnaest godina si mi govorila da je ovo tvoj najveći san, nešto što želiš
više od svega. Evo ti prilike da ga ostvariš. Znam da ti to možeš. Iskoristi
priliku - ovakva ti se više neće pružiti. Vejn ima još dvoje scenarista na
raspolaganju, jedan od njih je oskarovac, ali želi nekog novog i svežeg.
Očekuje odgovor ove nedelje, Tanja, Ukoliko odbiješ, moraće posao što
pre da poveri nekom drugom. Ukoliko si se ozbiljno bavila svojim poslom
sve ove godine, ovo ti je izvanredna prilika. Ovakvi poslovi od hobija prave
neverovatne karijere.“
„Ja ne pišem iz hobija“, rekla je uvređeno.
„Znam. Ali od ove prilike ne postoji bolja; ni za tebe, niti za ikoga
drugog. Tanja, ovo je premija! Zgrabi je i ne predaj se!“ Htela je da
pristane, ko ne bi, ali nije mogla. Za godinu dana, možda, kad devojke odu
13
na koledž, ali čak ni tada ne bi mogla da ostavi Pitera i ode u Los Anđeles
na devet meseci samo zbog toga što joj je neko ponudio da napiše scenario
za film. Bili su u braku, volela ga je, imala je obaveze prema njemu i život
koji je s njim debla. Sem toga, i bliznakinje su još godinu dana bile kod
kuće. Nije mogla tek tako sve da ostavi i ode u Los Anđeles u poslednjoj
godini njihove srednje škole. Možda na mesec, dva... Ali na devet... Nije bilo
šanse.
„Ne mogu“, rekla je promuklim glasom prepunim žaljenja. „Ne mogu,
Volte. Deca su mi kod kuće.“ Umalo se rasplakala. Odbijala je nesagledivo
veliku priliku, ali znala je da mora. Nije imala izbora. Nikada nije
zanemarivala svoje obaveze, Pitera i decu.
„Oni više nisu deca“, rekao je Volt nervozno. „Porasli su, zaboga!
Džejson odlazi na koledž, a Megan i Moli su već odrasle devojke. Mogu da
brinu o sebi pet dana u nedelji. Dolazićeš vikendom kući.“ Bio je odlučan
da joj ne dozvoli da odbije.
„Možeš li mi obećati da ću svakog vikenda biti kod kuće?“ Znala je da
ne može. Ne ide to tako, i to je znala. Slagao bi je kad bi joj obećao. Nije
znala kako da uskladi obaveze. Bila je potrebna deci i tokom nedelje. Ko će
im kuvati, pomagati oko projekata za školu, proveravati jesu li uradile
domaće zadatke i brinuti o njima kad se razbole? Da ne spominje momke,
društvo, izlaske, prijave za koledž i maturu na proleće. Uz njih je celog
života, ne može da propusti ovu značajnu godinu njihovog odrastanja. I šta
će s Piterom? Ko će brinuti o njemu? Svi su navikli da ona bude tu za njih.
Nije mogla da otpočne novi život u Los Anđelesu. To, jednostavno, nije bila
ona.
Nastalo je dugo ćutanje sa Vejnove strane. „Ne, ne mogu da ti
obećam“, rekao je nezadovoljno. „Ali ćeš verovatno skoro svakog vikenda
biti kod kuće.“
,,A ako ne budem mogla? Hoćeš li ti da dolaziš da brineš o mojoj deci?“
„Tanja, sa tolikim novcem moći ćeš da angažuješ kućnu pomoćnicu i
dadilju. Deset njih ako hoćeš! Neće ti platiti čitavo bogatstvo da sediš u
Marinu i šalješ im deliće scenarija. Žele da budeš prisutna na snimanjima.
To je sasvim razumljivo.“
„Znam. Samo ne znam kako bih uskladila poslovne obaveze sa
stvarnim životom.“

14
 „I ovo je stvaran život. Donosi stvaran novac. Biće to najznačajniji film
koji je snimljen u Holivudu u poslednjih petnaest godina, a možda i u
narednih deset! U njemu će učestvovati najveća imena iz ovog posla. Ako
želiš jedinstvenu priliku, evo ti je! Ovako nešto više ti se nikad neće
pružiti.“
„Znam, znam...“ zvučala je krajnje tužno. Bio je to izbor za koji je
verovala da nikada neće morati da pravi. Mada, po načinu na koji je živela,
dalo se zaključiti da izbora uopšte nije ni imala. Porodica joj je oduvek bila
na prvom, a pisanje na drugom mestu. Bez obzira na to što je mnogo
volela da piše i što je od toga zarađivala. Njen prioritet oduvek su bili Piter
i deca. Njena karijera je bila podređena njima.
„Zašto ne razmisliš malo? I razgovaraš sa Piterom? Možemo sutra
ponovo da se čujemo“, rekao je smireno Volt. Nije mogao da shvati da bi
bilo koja razumna osoba mogla da ispusti takvu priliku i toliki novac.
Nadao se da će joj suprug reći da se to ne propušta. Kako da joj ne kaže? U
Voltovom svetu to se ne propušta. Na kraju krajeva, on je bio agent, ne
psihijatar. Tanja se čak premišljala da li uopšte da kaže Piteru. Smatrala je
da treba da odluči sama. I da odbije. Jeste bilo laskavo i uzbudljivo. Ipak,
mogla je barem da razmisli.
„Zvaću te sutra“, odgovorila mu je tužno.
„Ne budi tako tužna. Ovo je nešto najlepše što ti se ikada desilo,
Tanja,“
„Znam da jeste... izvini... Samo, nisam očekivala da će mi se ikada
desiti i moja odluka nije laka. Nikada pre moj posao nije ugrozio
porodicu.“ I nije želela da se to sada desi. To je bila Molina i Meganina
poslednja nedelja kod kuće i ona nije želela da je propusti. To sebi nikada
ne bi oprostila. A verovatno ne bi ni one, a posebno Piter. Nije bilo fer da
od njega traži da se sam brine o devojkama pored toliko obaveza koje ima
na poslu.
„Mislim da bi mogla to da izvedeš ako se dobro organizuješ. I mislim
da bi ti prijao rad na filmu“ ohrabrivao ju je Volt.
„Da“, izdahnula je, „prijao bi mi.“ I prijalo bi joj da radi scenario za
veliki film. Deo nje je žudeo za tim. Drugi deo je znao da mora da odbije.
„Dobro. Razmisli na miru, nemoj da donosiš ishitrene odluke.
Razgovaraj sa Piterom.“

15
 „Hoću“, rekla je oslonivši se na ormarić u kuhinji. Imala je toliko toga
da obavi tog dana. „Zvaću te ujutru.“
„Reći ću im da nisam uspeo da te nađem, da si do sutra van grada. I
Tanja“, rekao je ljubazno, „ne budi stroga prema sebi. Ti si izvanredan
pisac i najbolja supruga i majka koju znam. Te dve dužnosti ne moraju da
isključuju jedna drugu, a tvoja deca više nisu mala.“
„Znam.“ Osmehnula se. „Ponekad mi prija da mislim da jesu.
Verovatno bi mogli da se snađu bez mene. Izgleda da sam onaj starinski
tip.“ Sve troje njene dece već je bilo sasvim nezavisno. Ipak, znala je da je
bliznakinjama ovo važna godina, ali i njoj je bila. Bila je to poslednja
godina u kojoj će biti majka po ceo dan, sedam dana u nedelji, pre nego što
odu na fakultet. Nije mogla da zamisli da ode u Holivud i ostavi ih te
poslednje godine srednje škole. Život u Holivudu i rad na scenariju jeste
bilo nešto predivno, ali niko se nije mogao nadati da bi upravo njoj mogla
da se pruži takva prilika, ponajmanje sama Tanja.
„Treba da se opustiš i uživaš. Upala ti je kašika u med - Daglas Vejn
želi da sarađuje sa tobom. Većina pisaca bi prodala svoju decu za takvu
priliku.“ Ali Volt je znao da kod nje stvari ne stoje tako. Bila je fina žena
koja je poštovala porodične vrednosti. Ipak, nadao se da će ovog puta moći
da ih stavi u drugi plan za tih nekoliko meseci. „Čekam da mi se javiš sutra.
Srećno s Piterom!“
„Hvala“, rekla je tužno. Tanji nije bilo najvažnije šta će joj Piter reći. U
pitanju su bili visoki zahtevi koje je postavila samoj sebi. Kad je spustila
slušalicu, ostala je da stoji u kuhinji kao gromom pogođena.
I dalje je nepomično stajala kad je Džejson ušao u kuhinju sa dva
druga koja je doveo kući.
„Jesi li dobro, mama?“ Bio je visok, lep dečak koji je neprimetno
izrastao u mladića širokih ramena, dubokog glasa, majčinih zelenih očiju i
očeve tamne kose. Ne samo da je bio lepo dete, već, što je najvažnije, bio je
dobar momak. Bio je odličan učenik i vrhunski sportista. Razmišljao je da
upiše pravo poput svog oca. „Čudno izgledaš dok stojiš tu nepomično i
zamišljeno gledaš kroz prozor. Nešto se desilo?“
„Nije. Samo razmišljam o svemu što treba da uradim danas. Kuda ste
vi krenuli?“ zainteresovano je upitala trudeći se da zaboravi na film.
„Idemo kod Sali da se kupamo na bazenu. Težak posao za nedeljno
jutro, ali šta ćemo, neko mora.“ Osmehnuo se majci, a ona se izdigla na

16
prste da ga poljubi. Strahovito će joj nedostajati kad ode u septembru.
Mrzela je činjenicu da odlazi. Kuća će biti prazna bez njega. I da stvar bude
još gora, naredne godine će sve troje otići. Čvrsto se držala tih poslednjih
dana koje provode zajedno, a stoga je bilo nemoguće da prihvati ponudu
Daglasa Vejna. Kako da propusti tako dragocene poslednje porodične
dane sa svojom decom? To nije mogla. Znala je da to sebi nikada ne bi
oprostila.
Džejson i njegovi drugovi otišli su nakon sat vremena, dok je Tanja
radila po kuhinji. Bila je toliko zbunjena i rasejana da nije znala ni šta radi.
Sela je za kompjuter i odgovorila na nekoliko mejlova. Nije mogla trezveno
da razmišlja. Slepo je gledala u tastaturu kada su, nakon sat vremena,
došle devojke. Nezaustavljivo su pričale kad su ušle u kuhinju i zatekle
majku.
„Zdravo, mama! Šta radiš? Izgledaš kao da si zaspala za
kompjuterom. Pišeš?“
Tanja se nasmejala, odmakla se od računara i pogledala ih. Dve
devojke su sasvim drugačije izgledale, ne bi se čak reklo ni da su sestre.
Lakše im je bilo tako nego da ih ljudi neprestano mešaju.
„Ne, obično sam budna dok radim.“ Njeni planovi da tog jutra radi na
kratkoj priči sasvim su izjalovljeni. „Nije lako, ali snalazim se.“ Nasmejala
se, a devojke su sele za kuhinjski sto. Megan ju je stidljivo pitala može li u
avgustu da pozove svog dečka da dođe kod njih na Taho. Tanja se nije
slagala sa tim da njena deca vode svoje momke i devojke na porodične
odmore. Bilo je par izuzetaka, ali bilo je to pravilo koje su ona i Piter
ustanovili.
„Smatram da bi ovog puta trebalo da budemo sami kao porodica. Ni
Džejson, ni Moli ne vode nikoga“, rekla je Tanja razumno.
„Njima ne smeta, pitala sam ih.“ Megan je gledala majku pravo u oči.
Bila je otvorena i uporna. Moli je bila mnogo stidljivija. Tanja je smatrala
da treba da dovode prijatelje istog pola na putovanja, umesto momaka i
devojaka sa kojima su se zabavljali. Tako je bilo mnogo jednostavnije, a
Tanja je u mnogo čemu bila konzervativna.
„Razgovaraću o tome sa tatom.“ Uvek je sebi ostavljala vremena.
Iznenada je imala o mnogo toga da razmišlja. I previše. Volt joj je svojim
telefonskim pozivom okrenuo dan naglavačke. U stvari, okrenuo joj je ceo
život. Na lep, ali ipak uznemiravajući način.

17
 „Nešto nije u redu, mama?“, pitala je Moli. „Kao da te nešto muči.“
Primetila je isto što i Džejson. I Tanja se osećala čudno. Voltov poziv
sasvim ju je izbacio iz koloseka. Pružio joj je na tacni njen životni san, a
ona je znala da nema druge nego da ga odbije. U njenim knjigama dobre
majke nisu ostavljale svoju decu u poslednjoj godini srednje škole. Niti
ikada. Bilo je sasvim normalno da deca odrastu i ostave roditelje, ali
suprotno je bilo pogrešno. Setila se kako je nju njen otac zapostavio.
„Ne, dušo, sve je u redu. Samo sam radila na prići.“
„Lepo.“ Znala je da se ponose njom. Tanji je to mnogo značilo.
Poštovanje dece i muža bilo je od izuzetnog značaja za nju. Nije mogla čak
ni da zamisli da oni samo razmisle o ponudi koju joj je uputio Daglas Vejn.
„Hoćete li da ručate?“
„Nećemo, izlazimo.“ Trebalo je da se nadu sa prijateljima u Mil Valiju.
Otišle su nakon pola sata, a Tanja je opet ostala da zamišljeno sedi u
kuhinji. Prvi put je osetila da je rastrzana između dva sveta, dva života -
ljudi koje je volela i posla u kome je uživala. Skoro da je poželela da je Volt
uopšte nije pozvao. Osećala se glupo, ali je isključila kompjuter i obrisala
suzu koja joj se iskrala iz oka. A zatim se okrenula obavezama. Bila je na
putu ka kući kad ju je Piter pozvao da joj kaže da će kasniti i da mu ne
sprema večeru. Poješće nešto u kancelariji.
„Kako si provela dan?“ pitao ju je. Zvučao je pažljivo, ali zauzeto. „Kod
mene je ludnica.“
„I kod mene pomalo“, rekla je blago uznemirena što neće doći na
večeru. Želela je da razgovara sa njim, a znala je da će biti iscrpljen posle
pripreme za suđenje. „Kad ćeš se vratiti?“
„Potrudiću se da stignem do deset. Izvini zbog večere. Moram da sa
kolegama uradim što više.“ Znala je da je bio u velikom poslu.
„Dobro.“
„Samo dobro? Deluješ odsutno.“
„Samo sam zauzeta, uobičajeno, ništa posebno.“
„Jesu li deca dobro?“
„Svi su izašli nekuda. Megan hoće da povede dečka na Taho. Rekla
sam joj da ću porazgovarati sa tobom o tome. Mislim da to ne bi bilo
pametno. Već drugog dana će početi da se svađaju i ima da nas izlude,“
Nasmejala se setivši se ranijih putovanja sa njima. Prethodne zime poveli

18
su ga na skijanje. Otišao je dva dana ranije jer je raskinuo sa Megan.
Pomirili su se čim se ona vratila u grad. U porodici je bila poznata po svom
turbulentnom ljubavnom životu. Moli još uvek nije imala nikakvu ozbiljnu
vezu, a Džejson se zabavljao sa istom devojkom tokom cele srednje škole.
Raskinuo je s njom početkom ovog leta.
„I ja isto mislim za Ijana“, prokomentarisao je Piter. „Ako hoćeš, svali
svu krivicu na mene.“ To mu nikada nije smetalo i oduvek su pred decom
istupali sa zajedničkim stavom, mada, deca kao deca, oduvek su
pokušavala da jednog od njih privole onome što su htela. Njihovi napori
skoro uvek su bili uzaludni. Piter i Tanja su uvek pružah podršku jedno
drugom i obično su delili isto mišljenje. Retko se dešavalo da se oko
nečega ne slažu.
Zazvonio mu je drugi telefon i Piter je rekao Tanji da će se videti
uveče. Prijalo joj je da razgovara sa njim. Volela je da razmenjuju
mišljenja, da provode vreme zajedno, volela je da se privije uz njega noću.
Bili su pažljivi jedno prema drugom i ništa nisu uzimali zdravo za gotovo.
Bili su u jednom od retkih brakova u kome nije bilo trzavica. I posle
dvadeset godina bili su zaljubljeni jedno u drugo. Dok je razmišljala o
tome, Tanja nije mogla čak ni da zamisli da bude bez njega. Sama ideja da
devet meseci živi u Los Anđelesu, da pet noći u nedelji ne spava kod kuće,
bila joj je nezamisliva i izazivala je usamljenost kod nje. Nije joj bila važna
suma novca koju su joj nudili, deca i muž su joj biti mnogo važniji. Dok je
skretala kolima ka prilazu njihovoj kući znala je da je donela odluku. Čak
nije ni bila tužna. Možda pomalo razočarana, ali nimalo se nije dvoumila.
Nije bila sigurna ni da li će reći Piteru. Trebalo je samo da pozove Volta
ujutru i da odbije ponudu. Laskalo joj je što su želeli da sarađuju sa njom,
ali želja nije bila obostrana. Ona je već imala sve što je želela. A želela je
samo Pitera, njihovu decu i život kakav su imali.

19
 2.

I pored najbolje namere Piter je te večeri došao kući tek posle jedanaest
sati. Bio je krajnje iscrpljen i sve što je želeo bilo je da se istušira i
legne. Tanji nije smetalo što nisu imali prilike da razgovaraju. Tog
popodneva je rešila da mu ne spominje ponudu Daglasa Vejna. Odlučila je
da je odbije. Već je skoro zaspala kad je Piter te noći legao pored nje u
krevet i zagrlio je. Osmehnula se i žmureći prošaputala skoro
nerazgovetno:
„Bio je ovo dug dan.“ Privila se uz njega, a on ju je čvršće zagrlio.
Mirisao je na sapun i šampon. Uvek joj je prijatno mirisao, čak i ujutru kad
bi se probudio. Okrenula se u njegovom naručju i poljubila ga. „Loš dan?“
nežno ga je pitala.
„Ne, samo dug“, odgovorio je diveći joj se pod svetlošću mesečine koja
je dopirala u njihovu sobu. „Izvini što sam se vratio ovako kasno. Je li ovde
sve bilo u redu?“
„Jeste“, rekla je pospano i udobno se smestila u njegovom naručju. Tu
je najviše želela da bude. Volela je da dan završi pored njega i da se ujutru
probudi sa njim. To se već dvadeset godina nije menjalo. „Sva deca su
izašla.“ Bilo je leto i svaki slobodan trenutak deca su provodila sa
prijateljima. Devojke su ponovo ostale da prespavaju kod drugarice, a
Džejson je bio dobar i odgovoran vozač. Retko je ostajao napolju do kasno
u noć i slobodno je mogla da legne i ne čeka ga. Sa sobom je uvek nosio
svoj mobilni telefon i znala je da uvek može da ga nađe. Sve troje njihove
dece bilo je razumno; čak ni kao tinejdžeri nisu zadavali glavobolju
roditeljima.
Piter i Tanja su se šćućurili jedno pored drugog i odmah su zaspali.
Sutradan je Piter ustao pre nje. Oprala je zube dok se on tuširao i sišla u
spavaćici da mu spremi doručak. Usput je zavirila u Džejsonovu sobu i
videla da spava. Neće se buditi sigurno još nekoliko sati. Kad je Piter sišao,
na stolu ga je čekao postavljen doručak. Lepo je izgledao u sivom letnjem
odelu, beloj košulji i tamnoj kravati. Po odeći je znala da ide u sud. U
suprotnom bi obukao sportsku košulju i braon pantalone, nekada je čak
nosio i farmerke, obično petkom. Bio je lep, čist i uredan, kao i onda kad su

20
se upoznali. Bili su lep par. Osmehnula mu se kad je seo za sto na kome su
stajali žitarice, kajgana, kafa, tost i činija voća. Voleo je obilniji jutarnji
obrok i ona mu je oduvek spremala doručak, kao i deci kad nisu bila na
raspustu. Volela je da im ugađa. Govorila je kako je to njen najlepši posao.
Karijera pisca bila je uvek na drugom mestu.
„Danas sigurno ideš u sud“, prokomentarisala je kad je pogledao
papire, a on je klimnuo glavom.
„Nakratko, u vezi sa nekim lakšim slučajem. Šta si ti isplanirala za
danas? Hoćeš li da se nađemo u gradu i odemo na večeru? Juče smo uradili
veliki deo pripremnog posla.“
„Fino zvuči.“ Nalazili su se u gradu na večeri barem jednom nedeljno.
Ponekad bi otišli na balet ili koncert, a ona je najviše volela da provodi
prijatne večeri sa njim u restoranima koje su voleli ili da otputuju nekuda
zajedno za vikend. Te navike su brižljivo negovali, održavali su romantiku
u braku dugom dvadeset godina pored troje dece.
Pogledao ju je s pažnjom kad je završio sa doručkom. Poznavao ju je
bolje nego što je samu sebe znala.
„Šta si mi to prećutala?“ Kao i uvek umeo je da je zaprepasti svojim
nepogrešivim opažanjem. Bio je takav otkad su se znali. Kao da je u
svakom trenutku znao o čemu ona razmišlja.
„Interesantno je što si mi to rekao“ osmehnula mu se iznenađena
onim što je rekao. „Zašto misliš da sam ti nešto prećutala?“ Nikada joj nije
bilo jasno kako mu je to uspevalo. Ali, uspevalo mu je.
„Ne znam. Jednostavno osećam. Ima nešto u tvom pogledu. Gledaš me
kao da hoćeš nešto da mi kažeš, a ne izgovaraš. Pa, šta je u pitanju?“
„Ništa.“ Nasmejao se kad mu je to kazala. Nasmejala se i ona. Odustala
je od svoje namere. Bilo je samo pitanje trenutka kada će mu reći. A
obećala je sebi da neće. Nikada ništa nije mogla da sakrije od njega. Znala
ga je dobro koliko je i on znao nju. „Zaboga... a mislila sam da ti ne kažem“,
priznala je dok mu je sipala drugu šolju kafe, a sebi čaja. Retko je
doručkovala, samo bi popila čaj i pokupila bi ostatke sa njihovih tanjira.
To joj je bilo dovoljno. „Nije važno.“
„Sigurno jeste čim ništa ne govoriš. Pa? Šta je u pitanju? Nešto u vezi
sa decom?“ Obično se radilo o njima, o nekoj tajni koju bi joj odali u
poverenju. A ona bi mu je svakako ispričala. Umeo je da čuva tajne, a ona

21
je verovala njegovoj proceni i sudu. Bio je pametan i mudar i prijatan. I
skoro nikada je nije izneverio.
Duboko je uzdahnula i ispila gutljaj čaja. Iz nekog nepoznatog razloga
bilo joj je teško da mu kaže. Bilo joj je lakše da razgovaraju o deci. Sada je
bilo teže jer se radilo o njoj. „Juče me je zvao Volt.“ Zastala je pre nego što
je nastavila.
„I? Treba li da nagađam šta ti je rekao?“ Bio je strpljiv, a ona se
nasmejala.
„Da, možda bi mogao.“ Bila je nervozna i osećala se nekako neobično.
Sama pomisao da sama živi devet meseci u Los Anđelesu bila je za nju
toliko strašna da je osećala krivicu pokušavajući samo da mu kaže, kao da
je uradila nešto pogrešno, a to nije bio slučaj. Nameravala je da pozove
Volta čim Piter ode na posao. Želela je to da obavi brzo i završi sa tim.
Uznemiravalo ju je to što je ponuda još uvek bila otvorena kao da na taj
način Daglas Vejn ima moć da je otme od porodice i života koji je volela.
Znala je da je glupo, ali tako se osećala. Možda se plašila jer je to jednim
delom svog bića želela, a taj deo sebe je morala da vrati pod kontrolu
„Zvao je da mi ponudi jedan posao“, konačno je nastavila. „Vrlo laskav i
privlačan, ali ja ne želim da ga prihvatim.“ Kada ju je pogledao u oči, Piter
nije znao da li da joj veruje. Nije bilo posla koji se ticao pisanja, a koji bi
ona odbila. Posebno ako je bio laskav i privlačan. Znao je da je Tanji
potrebno da piše koliko i da diše. Bio je veoma ponosan na nju i zaista je
poštovao njen rad.
„Još jednu knjigu kratkih priča?“ Odmahnula je glavom i još jednom
duboko uzdahnula.
„Film. Igrani. Producentu se dopada moj rad. Izgleda da su mu se
svidele sapunice. On je pozvao Volta. Želi da ja radim scenario.“ Trudila se
da zvuči nezainteresovano, ali Piter ju je oduševljeno posmatrao.
„Ponudio ti je da napišeš scenario za igrani film?“, bio je zaprepašćen
koliko i ona kada joj je Volt to rekao. „I ti ne želiš? Što? Da nije neki
pornić?“ Znao je da je njen životni san bio da napiše scenario za igrani
film. Godinama je već pričala o tome. Nije moguće da odjednom to ne želi.
„Nije“, nasmejala se. „Bar tako mislim. Možda i jeste“, našalila se, a
zatim uozbiljila i pogledala ga pravo u oči. „Ne mogu.“

22
 „Zašto? Ne mogu da smislim ni jedan jedini razlog zbog koga bi odbila
tako nešto. Šta je u pitanju?“ Znao je da tu sigurno ima još nečega što mu
nije rekla.
„Jednostavno, ne mogu“, rekla je tužno, pokušavajući da ne pridaje
veliki značaj temi. Nije želela da se on loše oseća zato što će ona odbiti
takvu ponudu. Bila je to žrtva koju je bila više nego spremna da podnese.
U stvari, bila bi žrtva da se preseli u Los Anđeles. Nije želela da ostavi
njega i devojke.
„Zašto ne možeš? Objasni mi.“ On neće odustati dok mu ne bude rekla.
Posmatrao ju je ispitivački.
„Trebalo bi da živim u Los Anđelesu, na mestu snimanja. Bila bih
slobodna vikendom. Ja to neću da prihvatim, svi bismo ispaštali i ne želim
da sam tamo dok ste ti i devojčice ovde. Sem toga, ovo im je poslednja
godina koju provode kod kuće.“
„A tebi bi mogla da bude poslednja prilika da ostvariš svoj životni
san.“ Oboje su znali da je bio u pravu.
„Čak i da jeste, opet je pogrešna. Neću da žrtvujem porodični život da
bih radila na filmu. Nije vredno.“
„Što ne bi bila ovde samo vikendom? Devojke ionako nikad nisu kod
kuće. Ili su sa drugaricama ili na treninzima posle časova. Ja mogu da se
snađem. Kuvaćemo naizmenično, a ti ćeš se petkom uveče vraćati kući.
Možda bi mogla da ostaneš do ponedeljka ujutru. Šta je tu toliko strašno? I
trajalo bi samo nekoliko meseci, zar ne?“ Bio je više nego spreman da joj
izađe u susret. Dok ga je slušala oči su joj se napunile suzama. Bio je divna
osoba i uvek dobar prema njoj. Ipak, svima bi im bilo teško i ona je
smatrala da ne treba da ih dovodi u takvu situaciju, mada je on imao
razumevanja.
„Pet meseci dok traje snimanje, dva tokom post-produkcije i još
mesec-dva; to je ukupno osam ili devet meseci. Skoro čitava godina! To je
suviše! Pitere, volim te još više jer si spreman da se žrtvuješ za mene, ali ja
to ne mogu da prihvatim.“
„Možda i možeš“, rekao je polako, razmišljajući. Nije želeo da je odvaja
od nečega što je najviše želela.
„Kako? Nije fer prema tebi, meni bi strahovito nedostajao, a devojčice
bi me ubile. Ovo im je poslednja godina srednje škole. Treba da budem uz
njih, a i želim.“

23
 „I ti bi meni nedostajala“, rekao je iskreno, „ali bi devojčice mogle
malo i da se uozbilje. Ti si oduvek bila tu za njih, pružala si im sve što su
htele. Možda bi im za promenu prijalo da budu malo same, a i meni. Tanja,
ne želim da propustiš ovu priliku. Možda ti se više nikada neće ukazati.“
Bio je toliko iskren i pun ljubavi da se rasplakala.
„Ne smeta mi da je propustim. Čim odeš javiću Voltu da ne
prihvatam ponudu.“ Rekla je to tako tiho i ozbiljno, uverena da pravi
ispravan izbor.
„Ja to ne želim. Reci mu da sačeka, razgovaraj sa devojčicama pre
nego što odbiješ.“ Želeo je da bude razuman i da odluka bude porodična
ukoliko je moguće i ukoliko se devojke slože. Nadao se da su spremne to
da učine za svoju majku.
„Osećaće se napušteno i ostavljeno i to s pravom. Neće me biti ceie
njihove školske godine, i to poslednje, osim vikendom. A kad počne
snimanje, ko zna da li bih mogla da dolazim svakog vikenda. I sam znaš
kako to ide. Noći, dani, vikendi, rasporedi snimanja se otrgnu kontroli, a
film probije i budžet i vreme. Može da traje duže nego što planiraju.“
„Budžet je njihov problem, a ti si moj. Želim da zajedno ovo rešimo.“
Osmehnula se dok ga je gledala, a zatim mu je prišla i zagrlila ga. Obavio je
ruke oko nje i poljubio je.
„Divan si i volim te... ali, veruj mi, to neće moći.“
„Ne budi tako negativna. Hajde barem da pokušamo. Večeras, kad se
vratim, razgovaraćemo sa devojčicama. Ne izlazimo na večeru, već ćemo
da proslavimo.“ A tada, kao da se setio nečega: „Koliki honorar su ti
ponudili?“
Osmehnula se. I sama je bila iznenađena ponudom. Zatim mu je rekla.
Nastala je duža, mrtva tišina, a tada je Piter zazviždao. „Bolje da prihvatiš!
Naredne godine treba da plaćamo tri univerzitetske školarine. Biće to
mačji kašalj sa takvim honorarom. I to si spremna da odbiješ?“ Klimnula je
glavom. „Zbog nas?“ Ponovo je klimnula glavom i dalje ga grleći. „Draga, ti
si sasvim luda. Šaljem te tamo da radiš. Zaboga, možda ću moći da se
penzionišem ako tebi krene kao scenaristi,“ I do sada je pristojno
zarađivala od pisanja, mada članci za časopise i kratke priče nisu bili
mnogo isplativi. Međutim, sapunice su donosile fine sume. Igrani film
Daglasa Vejna doneo bi joj mnogo više od fine sume - fantastičnu, a Piter je
zaista bio impresioniran ponudom.

24
 „Novac i bungalov u Beverli Hils hotelu, ili kuću, ili stan, šta god želim.
Uz sve plaćene troškove tokom mog boravka tamo.“ Rekla mu je ko bi
režirao film i ko će od velikih zvezda u njemu igrati. Ponovo je zazviždao.
Bila je to više nego odlična prilika, bila je to prilika kakva se pružala
jednom u životu. Oboje su to dobro znali. Smatrao je da ne treba da je
odbije. Znao je da bi jednog dana mogla da se kaje i prebacuje njemu i deci
zbog toga. Bila je to ponuda koja se ne odbija.
„Moraš to da prihvatiš“, rekao je dok ju je grlio. „Neću ti dozvoliti da
odbiješ. Možda bismo svi mogli da se preselimo u Los Anđeles na godinu
dana.“ Šalio se, naravno, a ona je poželela da je to moguće. Ipak, nije bilo.
On je imao pristojnu karijeru u uglednoj advokatskoj kancelariji, a devojke
bi trebalo da završe školu tu gde su odrasle. Ako iko bude išao u Los
Anđeles bila bi to Tanja. Sama. A to nije želela. Privlačilo ju je uzbuđenje
koje bi je čekalo i novac, koji je za oboje bio izuzetno veliki. Nikada nije
pretpostavljala karijeru porodici, pa ni sada to nije nameravala.
„Ne budi smešan“, rekla je osmehujući se. „Dovoljno je i to što znam
da žele da ja napišem scenario.“
„Sačekajmo da vidimo šta će devojčice večeras da kažu. Reci Voltu da
još razmišljaš. I, Tanja“, pogledao ju je s puno ljubavi, „samo da znaš,
ponosim se tobom!“
„Hvala ti što si ovo tako lepo prihvatio, još uvek ne mogu da verujem
da mene traže... Daglas Vejn... Moram da priznam da mi prija.“
„Nego šta“ rekao je i pogledao na sat. Kasnio je na posao jedan sat, ali
novosti su bile značajne i važne. „Kuda hoćeš da idemo na večeru?“
„Na neko mirno mesto na kome možemo da razgovaramo.“
„Može Kvinss?“ predložio je.
„Savršeno.“ Bio je to mali, romantičan restoran u brima iznad Pacifika
sa izvrsnom hranom. „Dođi taksijem, a ja ću te vratiti kući. Biće to pravi
ljubavni sastanak.“
Poljubio ju je i otišao. Uzdahnula je kad je zatvorio vrata za sobom,
pogledala u telefon, a zatim pozvala Volta. Nije znala šta da mu kaže.
Verovala je da je još sinoć donela odluku, ali očigledno nije. Još uvek nije
mogla da zamisli sebe u tom poslu i kada je to rekla svom agentu, on je
negodovao.
„Šta treba da uradim da te ubedim?“ „Kaži im da ovde snimaju film“,
rekla je. Piter je želeo da je ubedi da odlazak u Los Anđeles nije ništa

25
strašno, ali ona je znala da to nije tako. Osećala je da će njene ćerke misliti
isto kao i ona. Teško da im upravo u ovoj godini ne bi smetalo da im majka
ode od kuće.
„Nadam se da te je Piter ubedio, Tanja, Ako tvom mužu ne smeta, šta
ti imaš da brineš? Neće se razvesti zato što ćeš devet meseci biti u Los
Anđelesu.“
„Nikad se ne zna“, rekla je i nasmejala se. Znala je da se to neće desiti,
ali odsustvo nikada nije bilo dobro za brak. Sem toga, voiela je da bude sa
njim. Mogla je samo da zamisli koliko bi bila usamljena preko nedelje svih
tih dugih devet meseci.
„Javi mi se sutra. Kazaću Dagu da još nisam uspeo da te nađem. Kada
sam mu to juče rekao, kazao mi je da na tebe vredi čekati. Nameračio se da
mu baš ti pišeš scenario za film.“
Tanja se zaustavila pre nego što je rekla ,,i ja“. Nije mogla sebi da
dozvoli da prihvati toliku obavezu. O tome je samo mogla da sanja. Do
kraja života, očigledno. Ali nije bilo načina da taj san i ostvari.
Kad je završila razgovor, vratila se pisanju svoje kratke priče. Džejson
je u podne sišao u kuhinju i Tanja mu je spremila doručak. Kratko su
porazgovarali. Devojke su se vratile kući kasno po podne. Ništa im nije
rekla. Želela je pre toga još jednom da porazgovara sa njihovim ocem.
U šest sati se spremila za izlazak i taksijem se odvezla u grad. Ponovo
je razmišljala o filmu. Iznenada se rastužila pri samoj pomisli da ode od
kuće. Imala je osećaj da pluta u čamcu bez vesala, bez kontrole. Piter ju je
čekao u restoranu i uživali su u prijatnoj večeri. Sve do deserta nisu
spominjali film. Piter joj je rekao da je razmišljao o tome i da želi da
prihvati ponudu. Bio je petak uveče, a ona je želela porodični razgovor na
tu temu.
„Ti moraš da odlučiš, Tan. Čak ni ja ne mogu da ti kažem šta da uradiš.
A ne možeš ni njima da dozvoliš da odluče umesto tebe. Nemaju pravo. Ali
možeš da ih pitaš šta misle o tome.“
„ A šta ti misliš?“ Tužno ga je gledala, kao da su joj sve lađe potonule.
Znala je da je glupo, ali tako se osećala. Kada je pogledala svog muža u
očima su joj blistale suze, a on ju je uhvatio za ruku.
„Ti znaš šta ja mislim, dušo. Znam da je teško, ali mislim da to treba da
uradiš. Ne zbog novca, mada je istina da je suma više nego primamljiva i
bila bi dovoljan razlog da se latiš posla. Ali smatram da treba da se upustiš

26
u to jer si o tome oduvek maštala. Želela si. Devojčice će se navići, mada će
im u početku biti teško, kao i meni. Ali takva situacija neće trajati večno,
samo nekoliko meseci. Ne možeš da odustaneš od svog sna, Tanja. Ne sad,
kad ti se prilika da ga ostvariš ponudila sama. Imam osećaj da je upravo
ovako trebalo da bude. Možemo mi to... Ti možeš to! Moraš! Nikada ne
odustaj od svojih snova, Tanja“, rekao je nežno, „čak ni zbog nas.“
„Ti si moj san“, rekla je dirnuto, „Od onog dana kad sam te upoznala.“
Snažno mu je stisnula ruku. „Ne želim da mi bilo šta to pokvari. Sem toga,
ne znam da li bih mogla pet noći u nedelji da provedem bez tebe.“ Nije
mogla ni da zamisli kako bi izgledao vikend-brak. Smatrala je da ne treba
da žrtvuju to što imaju ni zarad vrhunskog holivudskog filma; pa ni na
devet meseci. Piter je bio mnogo otvoreniji od nje za takvu ideju.
„Nećeš ti ništa da pokvariš, ludice“, rekao je osmehujući se dok mu je
konobar pružao račun. Večera je bila odlična, a vino izvrsno. Kad su izašli
iz restorana, Tanja je bila uznemirena. Razmišljala je o Los Anđelesu i
tome koliko bi joj nedostajao ukoliko je nagovori da prihvati ponudu.
Nikakav filmski scenario nije bio vredan toga.
Sutradan su saopštili deci. Njihove reakcije nisu bile baš onakve
kakvim su ih Piter i Tanja očekivali, mada u izvesnoj meri jesu bile
predvidive. Moli je smatrala da je to sjajna prilika koju njihova majka ne bi
trebalo da propusti. Obećala je da će brinuti o tati dok Tanja bude bila
odsutna. Džejson je smatrao da je situacija sjajna i pitao je može li da dođe
kod nje na nekoliko dana da upozna neku od glumica. Tanja mu je
skrenula pažnju da treba da razmišlja o fakultetu i uči tokom nedelje, a
ona će vikendom biti kod kuće u Marinu. Njega ni najmanje nije brinulo
kako će njegove sestre ostati same sa ocem poslednje godine njihove
srednje škole. Kazao je da Piter može da brine o njima. A Megan je
pocrvenela. Bukvalno pocrvenela.
„Kako možeš samo da pomisliš na to?“, vikala je na majku, užarenog
pogleda. Snaga njene reakcije iznenadila je čak i Tanju.
„I nisam, Megan. Nameravala sam da odbijem ponudu, ali vaš otac je
smatrao da treba vama da kažem i čujem šta mislite o tome.“ Što se Megan
ticalo, čula ju je i jasno i glasno.
„Jeste li vi oboje poludeli? Ovo nam je poslednja godina kod kuće! Šta
ćemo mi ovde da radimo dok se ti budeš švrćkala po Holivudu sa filmskim

27
zvezdama?“ kazala je to kao da je Tanja rekla da će devet meseci raditi u
bordelu u Tihuani.
„Ne bih se švrćkala“, rekla je Tanja tiho, „radila bih.
Bila bi to sjajna prilika da je došla koju godinu kasnije. Ali čak ni tada
ne bih ostavila vašeg oca,“
„Zar ti nije stalo do svih nas? Svima si nam ovde potrebna. Moli i ja
ove godine konkurišemo za upis na fakultet. Ko će da nam pomogne ako ti
odeš? Ili te nije briga, mama?“ I u Tanjinim i u Meganinim očima blistale su
suze. Bio je to bolan razgovor i Piter je požurio da se umeša.
„Izgleda da nijedna od vas dve ne zna kolika je to čast i privilegija.
Daglas Vejn je jedan od najznačajnijih producenata u filmskoj industriji.“
Tada je nabrojao imena zvezda sa kojima je sarađivao. Džejson je
zazviždao i podsetio majku da želi sve da ih upozna.
„Ne znam“, rekla je njegova majka ozbiljno. „Ne znam zašto uopšte
ovo radimo.“ Nije bilo potrebe da uznemiravaju decu. Samo ih je namučila,
smatrala je. I zbog čega? Pre toga je već donela odluku - da ostane kod
kuće sa njima. Piter je bio taj koji je smatrao da deca treba da znaju. Ali,
zašto? Megan joj je rekla sve što se plašila da će čuti. Ukoliko prihvati
ponudu za posao, najmanje jedno dete će je mrzeti, a možda i sve troje
kako vreme bude odmicalo. Moli je oduvek bila velikodušna. Megan je
nedvosmisleno rekla majci da joj nikada neće oprostiti ako ode. Tanja joj
je verovala. Piter je kazao da će Megan to prevazići i da će on biti tu da
brine o njima i pomaže im dok Tanja bude bila van grada.
„Ne mogu toliko da ugrozim porodicu“, rekla je ozbiljno nakon što su
deca izašla iz sobe. „Nikada mi neće oprostiti, a možda ćeš me na kraju i ti
mrzeti“, rekla je zabrinuto. Džejson joj je poželeo sreću i rekao da se nada
da će otići u Los Anđeles. Moli ju je zagrlila i rekla da se ponosi njom, a
Megan je izjurila i zalupila vratima. Zalupila je troja vrata dok je stigla do
svoje sobe.
„Niko te neće mrzeti, dušo“, rekao je Piter i zagrlio je. „Možda ćeš ti
mrzeti samu sebe ako ovo propustiš. Verujem da ne možeš da računaš da
će ti se išta slično ikada više ponuditi, naročito ako sada odbiješ.“
„Sigurna sam da neće“, rekla je Tanja. „Bio je to samo moj davni san.
Srećna sam sa svojim kratkim pričama i sapunicama.“ Zarađivala je
dovoljno i volela je svoj posao. Nije joj bilo potrebno, a nije ni želela ništa

28
više od toga. A Meganina reakcija joj je rekla sve što je bilo potrebno da
zna.
„Možeš ti mnogo više od sapunica, Tan. Zašto ne iskoristiš priliku kad
ti se već pružila?“
„Čuo si Megan. Ne mogu film da stavim ispred nje. To je pogrešno.“
„Ona nema pravo da te sprečava da učiniš ono što je tebi važno. I biće
ovde sa mnom. Preboleće. Neće ni primetiti da nisi ovde. Neprestano je sa
drugaricama. A ti joj vikendom možeš pomoći oko priprema za upis na
fakultet.“
„Pitere...“ Tanja ga je pogledala razrogačenim očima. „Ne. Ne
nagovaraj me. Poštujem to što pokušavaš, ali čak i da sve troje ponudu
smatraju sjajnom, ja tebe ne bih ostavila. Volim te. Hvala ti“, rekla je,
ustala i zagrlila ga.
„Posle ovoga će ti se smučiti da budeš domaćica iz Marina. Svakog
dana ćeš razmišljati o tome šta si i zbog čega propustila, a imala si priliku
da radiš na filmu koji će možda dobiti Oskara. Ne možeš tu odluku
prepustiti deci, Tanja. Moraš sama da je doneseš.“
„Već sam je donela. Resila sam da ostanem kod kuće i radim ono što i
do sada sa onima koje volim.“
„Mi ćemo te voleti i kad odeš u Los Anđeles. Ja ću te voleti. Čak će ti i
Megan oprostiti. Biće veoma ponosna na tebe. Bićemo svi.“
„Ne“ ponovila je Tanja. Ozbiljno je to mislila. Piter i ona su dugo
gledali jedno u drugo. „Ponekad moraš da odustaneš od nečega što želiš
jer nije u redu prema onima koje voliš.“
,Ja želim da ti to uradiš“, rekao je nežno. „Znam koliko ti to može biti
važno i značajno. Ne želim da se lišiš toga ni zbog dece niti zbog mene. To
bi bilo pogrešno.
Vrlo pogrešno. Nikada sebi ne bih oprostio ako bi zbog mene ostala.“
Tanja ga je prestravljeno pogledala. „A šta ako nam se moj odlazak
odrazi na brak? Možda bi bilo teže nego što nam se čini“, a smatrala je da
bi bilo veoma teško.
„Ne vidim da bi išta moglo da nam poljulja brak, osim ako se ti
zaljubiš u neku filmsku zvezdu, Tan. Šta ti misliš? Ja ću biti ovde i čekaću
te.“

29
 „Nepodnošljivo bi mi nedostajao“ rekla je, a suza joj se slila niz obraz.
Osećala se poput deteta koje šalju u školu za njegovo dobro. Nije želela da
ga ostavi. Dopadala joj se ideja da piše scenario, ali se plašila. Nije bila
sama u belom svetu već dvadeset godina.
„I ti bi meni nedostajala“, rekao je Piter iskreno. „Ipak, ponekad treba
imati hrabrosti da napreduješ i razvijaš se. Ja bih se veoma, veoma
ponosio tobom i više bih te voleo.“
„Plašim se“, prošaputala je i privila se uz njega dok su joj se suze
slivale niz lice. ,,A šta ako ne budem dorasla zadatku? To nije nekakva
glupa sapunica, već prvoklasni film! Šta ako ja imam kvalitet samo za
lokalnu ligu?“
„Nije tako, draga. Ja to znam. A znaš i ti, nadam se. Zato i želim da
okušaš sreću. Moraš da raširiš krila i poletiš. Toliko godina se već spremaš
za to. Ne lišavaj sebe toga, ni zbog dece niti zbog mene“, rekao je i strasno
je poljubio. Bio je to najlepši poklon koji je mogao da joj daruje. Tanja ga je
posmatrala kroz suze. Primetila je da su i njegove oči bile vlažne.
„Volim te“ prošaputala je dok ju je držao u naručju, „mnogo... Pitere...
tako se plašim...“
„Ne plaši se, draga. Ja ću biti ovde i čekaću te, a i deca... čak i Megan...
dolazićemo ti u posetu, a ti ćeš se vikendom vraćati kući. Ako ne budeš
mogla, doći ćemo mi kod tebe. Barem ću ja sigurno. Brzo će sve to proći i
biće ti drago što si se upustila u avanturu.“ Bio je to najvelikodušni]i gest
koji je doživela.
„Ti si najdivniji čovek na svetu, Pitere Harise! Mnogo te volim...“
„Seti se toga kad filmske zvezde počnu da ti kucaju na vrata.
„Neće“ rekla je, nastavivši da plače, „baš me briga i da kucaju. Nikoga
na svetu ne bih mogla toliko da volim koliko tebe.“
„I ja tebe“, rekao je i čvrsto ju je zagrlio da je jedva mogla da diše.
„Hoćeš li prihvatiti, Tan? Daj pobednički gol za tim.“ Odmakao se da bi
mogao da je pogleda u oči. Pogled joj je bio pun straha. Ništa mu nije rekla.
Samo je klimala glavom, snažnije plakala i obesila se o njega poput
uplašenog deteta koje se boji da ode od kuće.

30
 3.

D eci su saopštili vest u avgustu dok su bili na jezeru Taho. Reakcije su

im bile slične prethodnim. Moli ju je podržavala i ponosila se njom,
a Džejson je jedva čekao da joj dođe u posetu. Megan sa njom nije
razgovarala naredne tri nedelje. Osuđivačkim tonom joj je rekla da joj
nikada neće oprostiti i plakala je svaki put kad bi je Tanja videla. Megan joj
je rekla da je to nešto najgore što joj se u životu desilo. Majka ju je
ostavljala. Za te četiri nedelje dok su bili tamo, Tanja je nebrojeno puta
rekla da će pozvati Volta da otkaže. Ali joj Piter nije dozvolio. Govorio joj je
da će Megan leći na rudu i da je dobro što burno reaguje i ne zadržava
emocije u sebi. Tanja se osećala kao zlostavljač dece svaki put kad bi je
pogledala i plakala je često, skoro koliko i Megan.
Bio je to gorko-slatki period, Džejsonovo poslednje leto pred fakultet.
Njegovi drugovi iz grada su dolazili i odlazili. Svaki trenutak koji je Tanja
provodila sa sinom i njegovim ocem bio je za nju dragocen. Sa Moli je
vodila duge razgovore dok su šetale. Megan ih je izbegavala kad god je
njena majka bila u blizini. Počela je da joj se obraća samo iz puke
neophodnosti poslednjih nekoliko dana pred povratak kući. Poslednje
večeri napravili su roštilj i pozvali prijatelje.
Piter i ona su dugo razgovarali dok su raščišćavali ostatke gozbe.
Ostalo joj je još samo deset dana do odlaska u Los Anđeles. Tanja je rekla
Daglasu Vejnu da ne može da dođe dok ne isprati sina na koledž. Htela je
da ga zajedno sa Piterom smesti u studentsku sobu. I devojke će poći sa
njima. Nakon toga će ih Piter odvesti kući, a po Tanju će doći limuzina u
Santa Barbaru koja će je odvesti u Los Anđeles. Tamo će se u suzama
pozdraviti, ako je Megan pre toga ne ubije.
Ti poslednji dani pred Džejsonov i Tanjin odlazak bili su teški.
Pomogla mu je da se spakuje i spremila mu je sve što mu je bilo potrebno.
Laptop, bicikl, muzički stub, posteljinu, ćebad, jastuke, porodične
fotografije, sportsku opremu, stonu lampu, tepih. Nije bila sigurna da li je
više uznemirena zbog toga što ispraća Džejsona ili što sama odlazi. Sebi je
spakovala mnogo manje stvari nego njemu. Nije nameravala da se bavi
bilo čim drugim osim poslom. Ponela je samo vreću sa ofingerom i mali

31
kofer u koji je spakovala patike, majice i farmerke. Nakon dugog
premišljanja ubacila je i par elegantnih pantalona, dve bluze od kašmira i
crnu koktel haljinu, za slučaj da mora da prisustvuje nekom zvaničnom
događaju. Spakovala je nebrojeno dečjih fotografija koje je nameravala da
okači na zid svog bungalova broj 2 u Beverli Hils hotelu, koji će joj u
narednih devet meseci biti dom. Imao je dve spavaće sobe - tako da će
deca moći da joj dolaze u posetu - malu kancelariju, dnevnu sobu,
trpezariju i čajnu kuhinju, mada nije mogla da zamisli da sprema hranu
samo za sebe dok bude boravila tamo. Nakon dvadeset godina, biće to prvi
put da živi sama. To nije mogla ni da zamisli, a Piter se šalio sa njom kako
će ponovo živeti kao studenti.
Ni u jednom trenutku nije učinio ništa da joj situaciju učini težom. I
dalje je govorio da je to jedna od najlepših stvari koja joj se ikada desila.
Volela bi da je mogla da se složi sa njim. Trenutno je mogla da razmišlja
samo o tome koliko će joj nedostajati on i deca. Odustala bi da već nije
potpisala ugovor i da joj nisu poslab ček. Njen agent Volt je bio oduševljen
i nije mogao da veruje da se urazumila. Bio je siguran da će odbiti ponudu
i lično je nazvao Pitera da mu kaže da je heroj što ju je nagovorio i pustio
da ode. Volt je kazao da je on pravi muškarac, a Tanja se složila. Piter je
bio odgovoran, razborit i dostojanstven čovek. Njene interese stavio je
ispred sopstvenih, čak i ispred porodičnih i nijednog trena nije posumnjao
da deca i on ne mogu da se snađu. Neprestano je to ponavljao Megan i
Moli. Moli je obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne,
mada je i sama bila tužna i neprestano je bila sa Tanjom nudeći se da joj
pomogne oko pakovanja. Iznenada nije mogla da se odvoji od majke, što je
Tanju podsetilo na vreme kad je bila mala i kada su bile nerazdvojne.
Megan je oduvek bila nezavisnija i ni reč nije rekla majci dok su se vozili
ka Santa Barbari. Samo je gledala kroz prozor, tmurnog izraza na licu kao
da je neko umro, dok ju je Moli držala za ruku.
Tanji se slamalo srce dok je posmatrala svoju porodicu kako pakuje
Džejsonove stvari i njena dva koferčića u kombi koji su iznajmili. Ona nije
morala mnogo toga da nosi, ionako će svakog vikenda biti kod kuće.
Njihova komšinica, Elis Vejnberg, došla je da se pozdravi sa Džejsonom i
Tanjom. Zagrlila je Tanju i rekla joj koliko joj zavidi što će živeti u
Holivudu i što piše scenario za film. Bile su prijateljice već šesnaest
godina. Elisin suprug je umro pre dve godine - doživeo je infarkt na
teniskom terenu - ali, Elis se dobro držala. Oboje njene dece bilo je na

32
fakultetu, a ona je otvorila umetničku galeriju u Mil Valiju. Kazala je da
galerija daje smisao njenom životu, ali da nije ni približno onome čime se
Tanja bavila. Elis je bila visoka, vitka i crna poput Moli. Dve žene su se
zagrlile pre nego što su krenuli.
„Obavezno me zovi da mi javiš koga si sve tamo upoznala!“, dobacila
je Elis kroz otvoren prozor kad je Piter startovao dupke pun kombi. Jedva
su se smestili u njega, a Tanja je mahnula Elis kad su krenuli. Od jula su
popile mnogo šoijica čaja u njenoj kuhinji dok su kovale planove. Elis je
rekla da će pomoći oko dece, mada više nije često kod kuće kao nekada.
Neprestano se viđala sa umetnicima, odlazila na izložbe u potrazi za
novim radovima. Izgledala je deset godina mlađe otkako joj je suprug
preminuo. Dosta je smršala, zategla je bore i napravila modernu frizuru.
Bila je srećna što ponovo može da izlazi i Tanja je znala da se viđa sa dva
mlada umetnika. Ipak, Džim joj je i dalje strahovito nedostajao i tvrdila je
da nikada neće naći nikoga nalik njemu. Bio je jedan od Piterovih kolega i
bilo mu je samo četrdeset sedam godina kad je umro. Elis je imala
četrdeset osam godina, bila je dve godine starija od Pitera, a šest od Tanje,
ali je izgledala mladoliko dok im je mahala, ostavši da stoji ispred prilaza
njihovoj kući.
„Čuvaj se, Džejsone!“ vikala je za njima. „Ne zaboravi da se javiš
Džejmsu!“ Džejms je bio njen sin koji je takođe studirao u Santa Barbari, a
ćerka Melisa u Malibuu. Dok ih je posmatrala Elis se setila kako je svoju
decu ispraćala na fakultet. Kazala je Džejsonu da će mu Džejms pomoći
oko svega. Džejson mu je ranije poslao mejl i stupio sa njim u kontakt, kao
i sa svojim cimerom koji je bio iz Dalasa u Teksasu. U srednjoj školi je
trenirao lakros i nameravao je da pokuša da se ubaci u fakultetski tim.
Dok su se vozili do Santa Barbare bilo im je tesno i vruće, Džejsonove
stvari bile su svuda oko njih. Klima u kombiju nije radila, a Tanja nije
marila, bila je srećna što je sa svojom decom. Trebalo im je osam sati da
stignu, uz dva zaustavljanja da užinaju. Džejson je na svakih par sati
morao nešto da pojede, devojke nisu bile posebno zainteresovane za jelo,
a Tanja ništa nije stavila u usta. Imala je osećaj da u jednom trenu ostaje
bez svih svojih najdražih, mada, kao što je Megan naglasila - oni ostaju bez
nje.
„Biću kod kuće za vikend, Meg“, podsetila ju je Tanja.
„Da, nije važno“, kazala je Megan nadureno. Još joj nije oprostila, a
možda nikada i neće. Tanja je počela da se plaši da bi naredni meseci
33
mogli nepovoljno da utiču na ceo budući Meganin život, ali je zbog osećaja
sopstvene krivice tolerisala Meganine optužbe do granice do koje ranije
nikako ne bi. Bio je to težak vikend. Osim za Džejsona. On je jedva čekao
da ode na koledž.
Prijavili su se u hotelu i večerali u restoranu u centru, a zatim su
narednog jutra otišli na doručak u Koral kazino koji se nalazio preko puta
njihovog hotela. Džejson je morao da stigne do dva. Kada su ga ispratili, on
je istog trena nestao da potraži prijatelje. Piter mu je povezivao
kompjuter, a Tanja nameštala krevet. Borila se sa suzama. Njen dečak je
odlazio od kuće... i da sve bude još gore, odlazila je i ona.
Bilo je to vrlo neobično osećanje, ne samo za nju već i za devojke. One
su raspakovale njegov kofer i smestile stvari u orman i na police pre nego
što se Džejson vratio. Došao je zajedno sa Džejmsom Vejnbergom.
Ispostavilo se da je Džejms bio smešten u susednom krilu i već je upoznao
Džejsona sa nekoliko devojaka. U suzama je raskinuo sa devojkom pre
nego što je otišao. Bio je to prvi put da su oboje bili slobodni nakon četiri
godine, pošto su se zabavljali tokom cele srednje škole. Ona je odlazila na
Univerzitet u Vašingtonu i obećala je da će mu slati mejlove. Džejson se
radovao slobodi nakon duge veze, mada mu je celo leto nedostajala. Ipak,
sve mu je bilo novo i uzbudljivo. Tanja je njihov raskid smatrala izuzetno
zrelim za mlade njihovog uzrasta i oboma im se divila na snazi sa kojom
su ga prihvatili i ljubaznosti sa kojom su se odnosili jedno prema drugom
nakon toga.
„Kako ti se čini?“ pitao je Piter sina pre nego što su krenuli. Tanja i
devojke su htele još da se zadrže, ali je bilo očigledno da je Džejson želeo
da odu. Hteo je da se upozna sa mestom, društvom i da se spremi za roštilj
na koji je pozvan večeras. Nije bio nimalo tužan kad su odlazili. Jedva je
čekao da se okrene svom novom životu.
Stajao je na travnjaku ispred krila doma u kome se nalazila njegova
soba i pozdravljao se sa sestrom i roditeljima. Devojke su bile na ivici
suza, otac ga je snažno zagrlio, a Tanja se rasplakala. Nije mogla da se
odvoji od Džejsona i rekla mu je da je pozove ako mu išta bude bilo
potrebno. Biće samo sat i po daleko od njega pet dana u nedelji. Moći će da
skokne u bilo koje doba, podsetila ga je, a on se nasmejao.
„Ne brini, mama, biću dobro. Uskoro ću ja da posetim tebe.“

34
 „Možeš da prenoćiš kod mene ako želiš“, rekla je s nadom. Mnogo će
joj nedostajati. On je bio njena prva beba koja ju je napuštala.
Stajali su zagrljeni nekoliko trenutaka, a zatim je Džejson krenuo
nazad sa Džejmsom. Pošao je svojim putem. Tanja je sporo koračala pored
Pitera i devojaka do kombija. Limuzina ju je čekala na parkingu. Tanja nije
znala šta da kaže. Sve što je želela bilo je da ih zagrli, dodirne, privije uz
sebe. Preplavile su je snažne emocije dok je gledala Džejsona kako odlazi,
ali ovo je bilo još gore. Nije mogla da smogne snage da se pozdravi sa
ćerkama. Kad je Piter otvorio vrata kombija ponovo se rasplakala.
„Nemoj, dušo, biće on dobro, a i mi ćemo biti“, rekao je nežno. Zagrlio
ju je i privio uz sebe, a devojke su gledale u daljinu. Njihova majka nikada
nije plakala, a danas su joj suze neprestano tekle niz lice. Kao i prethodnih
nekoliko nedelja. Mada ni devojkama nisu bile suve oči.
„Mrzim ovo! Ne znam zašto sam ti dozvolila da me nagovoriš. Ne
želim da pišem taj glupi scenario!“ rekla je i plakala kao kiša. Moli joj je
pružila pakovanje papirnih maramica. Osmehnula se visokoj, tamnokosoj
devojci. Momci su odmeravali devojke otkako su stigle i bili su razočarani
kad su shvatili da nisu brucoškinje. Megan je pomislila kako je taj fakultet
divan. Molin prvi izbor sada je bio Univerzitet u Kaliforniji.
„Biće sve u redu“, ponovo ju je uveravao Piter. Prošlo je četiri sata, a
proći će i ponoć kad budu stigli kući u Marin. Tanjina vožnja do Los
Anđelesa bila je mnogo kraća, a sve što je želela bilo je da se vrati sa njima
kući. Razmišljala je da ode, a zatim avionom doputuje u Los Anđeles
sutradan rano ujutru, ali to bi samo produžilo agoniju. Ionako je imala
radni doručak u osam ujutru sa Daglasom Vejnom i režiserom. Trebalo bi
da pode letom u šest što je zaista bilo besmisleno. Nije imala izbora već da
se pozdravi sa suprugom i ćerkama. Kao da joj pozdravljanje sa
Džejsonom nije dovoljno teško palo. Ovo je bilo previše. „Dobro, devojke“,
rekao je Piter okrenuvši se ka ćerkama, „pozdravite se sa majkom. Bolje
da krenemo.“ Ispratili su je do automobila gde ju je čekao vozač. Delovao
je kao da se dosađuje. Dugačka limuzina stajala je na parkingu. Imala je
kauč i svetla u boji.
„Odvratno“, rekla je Megan s gađenjem kad je zavirila unutra, a zatim
je pogledala majku. Bila je na distanci već dva meseca. Kad je Tanja pošla
da je zagrli, oštro ju je pogledala i odmakla se da je izbegne. Taj njen
postupak skoro da je slomio majčino srce. Piter ju je pogledao i odmahnuo
glavom.
35
 „Pozdravi se sa majkom, Meg! Lepo“, rekao je ozbiljno. Nije
nameravao da krene dok devojka to ne učini. Nevoljno ju je zagrlila dok je
Tanja neprestano plakala. Trudila se da zadrži jecaje dok je grlila i ljubila
Megan, a zatim i Moli. Moli ju je snažno zagrlila i sama se rasplakala.
„Mnogo ćeš mi nedostajati, mama“ rekla je dok su se grlile, a Piter ih
milovao po leđima.
„Hajdemo, devojke, videćete se u petak. Mama će u petak uveče biti
kod kuće“, podsetio ih je dok se Megan udaljavala. Nije imala šta da kaže
njihovoj majci. Sve joj je rekla još letos. Moli se konačno odmakla od
majke, obrisala oći i osmehnula se.
„Vidimo se u petak, mama“, zvučala je kao devojčica, iako je već bila
gotovo žena.
„Čuvaj se, dušo! Pazi tatu i Meg!“ Moli će brinuti o svemu, a Tanja se
nadala da će i Elis pripomoći. Pozvaće je večeras da joj kaže da je videla
Džejmsa i da je podseti da obilazi Pitera i devojke. Elis je obećala da će
pozvati Tanju istog trena ako primeti da nešto nije u redu, ako su bolesne,
umorne, ili ako deluju nesrećno. Bila je dobra majka i umela je sa decom, a
Tanja je znala da Moli i Megan veruju Elis i da im je prijatno sa njom.
Skoro da su odrasle u njenoj kući sa Melisom i Džejmsom, mada su oni bili
neznatno stariji. Kao i Piter, i Elis ju je uveravala da će devojke biti dobro i
da će se brzo navići na njeno odsustvo. Ako se nešto desi, podsetila ju je
juče Elis, može da se vrati kući avionom za manje od dva sata. Kada se
devojke naviknu da im je majka odsutna, sigurno će nastaviti sa
uobičajenim aktivnostima, učenjem i druženjem. Vozile su kola, pa mogu i
da se odvezu nekuda ako bude trebalo. Bile su dobre, pristojne i razumne -
deca za primer. Elis joj je hiljadu puta rekla da nema potrebe da brine, ali
je znala da će Tanja svejedno brinuti.
Pozdravljanje sa ćerkama teško joj je palo, ali još teže joj je bilo da se
pozdravi sa Piterom. Privila se uz njega poput siročeta, a on joj je nežno
pomogao da sedne u limuzinu. Zadirkivao ju je kad je unutra video svetla
u boji koja je Megan s gađenjem prokomentarisala. „Možda bih i ja mogao
da pođem sa tobom u Los Anđeles, a devojke neka se same odvezu kući“,
rekao je zadirkujući je. Osmehnula se, a zatim ju je poljubio.
„Noćas ćeš mi strahovito nedostajati“, rekla je tiho. „Čuvaj se, vidimo
se u petak.“

36
 „Bićeš toliko zauzeta da me se nećeš ni setiti“, rekao je. I pored sveg
napora, delovao je tužno, ali je bio srećan zbog nje.
„Javi mi se kad stignete kući“, rekla je Tanja.
„Biće kasno...“ Dugo su se pozdravljali. Nije mogla da podnese što ga
ostavlja.
„Nije važno. Brinuću dok te ne čujem.“ Želela je da zna da su bezbedno
stigli kući. Nije očekivala da će moći da zaspi te noći bez njega. „Zvaću te
na mobilni.“
„Opusti se, idi na plivanje, masažu. Naruči da ti donesu večeru.
Zaboga, iskoristi to što ti se nudi. Dok se okreneš ponovo ćeš biti kod kuće
i kuvaćeš nam svima. Posle života na visokoj nozi na Beverli Hilsu više
nećeš želeti da se vratiš kući u Marin.“
„Ti si moj život na visokoj nozi“, rekla je tužna što je prihvatila
ponudu da napiše scenario. Mislila je samo o tome da ne želi da ide u Los
Anđeles i šta će joj sve tamo nedostajati - muž, deca i divni dani koje su
proživeli.
„Bolje da krenemo“, primetio je da su se devojke unervozile. Megan je
besnela, a Moli je svake sekunde bivala sve tužnija. I Tanja je isto
primetila. Poljubila ga je još jednom i pozvala devojke. Moli ju je poljubila
kroz prozor, a Megan ju je pogledala i okrenula se. U njenom pogledu bilo
je ljutnje pomešane sa bolom i prebacivanja zbog izdaje. Moli je sela na
prednje sedište pored oca i sve troje su joj mahnuli kad su krenuli. Tanja
je sa suzama u očima posmatrala kako odlaze. Mahala im je kroz prozor
kad je limuzina krenula za Piterovim kombijem. Vozili su se jedni pored
drugih do autoputa, a tada je Piter krenuo na sever, a ona na jug. Mahala
im je dok se nisu sasvim izgubili iz vida, a zatim je naslonila glavu i
zažmurila. Njihovo odsustvo u njoj je izazivalo fizički bol. Iznenada je
začula da joj zvoni telefon. Našla ga je u tašni i javila se. Pomislila je da je
Džejson, da joj javi da je nešto zaboravio. Mogla je da se okrene i za
nekoliko minuta stigne do njega, ukoliko mu je potrebna pomoć. Zapitala
se da li mu je Piter ostavio dovoljno novca za slučaj da mu treba gotovina.
Prvi put je imao račun na svoje ime i kreditnu karticu. Bio je to prvi korak
u život odraslih. Počele su odgovornosti.
Nije bio Džejson, već Moli. „Volim te, mama“, rekla je sa svojom
karakterističnom prijatnošću. Nije želela da njena majka bude tužna, niti
njena sestra da bude ljuta, ni otac usamljen. Uvek je želela sve da pomiri i

37
da sve bude u redu. Nije joj bilo teško da se žrtvuje. Tanja je oduvek
govorila da je nalik ocu, mada je, jer je bila žensko, bila neodoljivo divna.
„I ja tebe volim, dušo“, rekla je Tanja nežno. „Srećan vam put!“
„I tebi, mama!“ Tanja je čula muziku u njihovim kolima i istog trena je
poželela da je sa njima. Bilo joj je glupo da pusti muziku u limuzini,
posebno onu koju su slušale devojke, a želela je. Već je bila usamljena,
putovala je sama. Više nije mogla da se seti zašto je na to pristala i kako je
mogla uopšte da pomisli da je to dobra ideja. Kako su to uopšte mogli
pomisliti i Volt i Piter? Sada joj se sve činilo besmislenim. Odlazila je u
Holivud da radi na scenariju za film. Tamo će sama i tužna provesti skoro
celu godinu, a kod kuće je imala svoj savršen, mali svet.
„Čućemo se sutra“, obećala je Tanja. „Kaži Meg i tati da ih volim.
Ljubim te.“
„I ja tebe, mama“, kazala je Moli i prekinula vezu. Tanja je sedela u
limuzini i vozila se ka jugu. Mislila je o njima i gledala kroz prozor, suviše
tužna da bi plakala.

38
 4.

B ilo je skoro sedam sati uveče kada je limuzina stajala ispred ulaza u
Beverli Hils hotel. Istog trena se pojavio portir da prihvati njene
stvari. Farmerke, majica i sandale koje je nosila delovali su nekako
neprikladno. Svuda unaokolo su bile prelepe devojke koje su izgledale kao
manekenke u šortsevima i na visokim štiklama, sa savršenim pedikirom i
dugim plavim kosama. Tanja je svoju kosu nosila skupljenu u pletenicu.
Osećala se neprijatno i kao da tu ne pripada. Majka iz Marina uopšte nije
bila za ovo mesto. Čak i oskudno odeveni, svi su izgledali glamurozno.
Osećala se kao da je upravo izašla iz svog dvorišta. Posle emocija koje su je
preplavile nakon rastanka od Pitera i dece, osećala se kao da ju je udario
tramvaj ili izbacila poplava. Upravo takve izraze volela je da koristi u
scenarijima za sapunice. Delovali su prikladno, upravo kao sada. Bila je
zbunjena. Tužna. Usamljena. Izgubljena. Sama.
Portir je poneo njene kofere i rekao joj da se javi na recepciju. Kad je
stigla, pažljivo je stala iza para Japanaca i grupe posetilaca iz Njujorka. Bila
je toliko zbunjena kad je trebalo da se prijavi da nije ni primetila da
recepcioner čeka da mu se obrati.
„O... Izvinite“, kazala je. Osećala se kao turista dok se osvrtala oko
sebe. Predvorje je bilo savršeno uređeno i dekorisano. Jednom ili dvaput
je ručala ovde kad se sastajala sa producentima najuspešnijih sapunica
koje je pisala.
„Hoćete li se dugo zadržati kod nas?“ pitao ju je mladić kada mu je
rekla kako se zove. Umalo se rasplakala.
„Devet meseci“, rekla je tužno, „otprilike.“ Ponovo ju je pitao za ime i
izvinio se istog trena kad je shvatio ko je ona.
„Naravno, gospođice Haris! Izvinite! Nisam shvatio da ste to Vi.
Bungalov br. 2 Vas čeka.“
„Gospođa Haris“, ispravila ga je.
„Naravno. Zapamtiću. Da angažujem nekoga za Vaš prtljag?“
Odmahnula je glavom, a on joj je prišao da je povede do bungalova. Nije
znala zašto, ali plašila se da ga vidi. Nije želela da boravi u njemu. Sve što

39
je htela bilo je da ode kući. Osećala se kao dete poslato u kamp. Pitala se
da li se i Džejson tako oseća u svom studentskom domu, mada je sumnjala.
On verovatno uživa sa mladima svog uzrasta. Mislila je na sina dok je
cvetnim alejama išla za recepcionerom. Našla se ispred bungalova koji će
predstavljati njen dom dok se produkcija filma ne završi, što je u najgorem
slučaju do narednog juna. Devet meseci. Činili su joj se kao čitava večnost
bez Pitera i dece.
Ušla je u dnevnu sobu apartmana i istog trena primetila vaze sa
cvećem visoke skoro koliko i ona sama. Nikad ništa slično nije videla. Tu
su bile ruže, orhideje, ljiljani i neko ogromno cveće koje joj nije bilo
poznato. Bili su to najlepši cvetni aranžmani koje je ikada videla i njihov
egzotični miris ispunjavao je sobu. Sama prostorija bila je u ružičastim
tonovima, nedavno preuređena, sa udobnim nameštajem i ogromnim
televizorom. Pored je bila trpezarija i mala kuhinja. Kad je ušla u spavaću
sobu osetila se kao filmska zvezda. Ta soba je bila prostranija od dnevne i
u njoj se nalazio ogroman krevet sa ružičastim prekrivačem. Nameštaj u
prostoriji bio je elegantan. Iz sobe su vodila vrata ka prelepom kupatilu od
ružičastog mermera u kome se nalazila velika kada, kao i gomila peškira i
nekoliko bademantila sa njenim inicijalima na džepu. Ugledala je i
ogromnu korpu prepunu losiona i kozmetike. Boca šampanjca hladila se u
srebrnoj kofi u dnevnoj sobi. Na stolu je stajala i velika kutija njene
omiljene čokolade. Pitala se kako su znali. Otvorivši frižider, spazila je
gomilu đakonija koje je volela da jede. Kao da im je dojavila njena dobra
vila. Tada je na stolu ugledala pismo. Rukopis je bio snažan, muški. Pisalo
je: „Dobro došla, Tanja! Čekali smo te. Vidimo se za doručkom. Daglas.“
Očigledno je uspeo da sazna šta je volela. Zaključila je da je verovatno
razgovarao sa Voltom, možda čak i sa Piterom. On ili njegova sekretarica.
Sve je bilo savršeno urađeno. Bademantili su se slagali sa kućnim
papučama savršenog broja, koje su takođe bile poklon od Daglasa. Na
svoje veliko iznenađenje, ugledala je srebrne ramove u kojima su bile slike
njene dece. Tada joj je bilo jasno da su zvali Pitera. Poslao im je čak i slike
za ramove. On joj ni reč nije rekao kako ne bi pokvario iznenađenje. Učinili
su apsolutno sve kako bi se ona osećala kao kod kuće; u to je spadala i
činija bombona i omiljenih čokoladica, kao i pregršt olovaka i blokčića, što
jeste bilo prigodno. Radila je na scenariju već dva meseca, ali je želela još
nešto da doda veče pre sastanka sa Daglasom, pretpostavljajući da će o

40
tome razgovarati. Tada je stigao njen prtljag. Istovremeno joj je zazvonio i
mobilni telefon. Bio je to Piter. Još uvek su se vozili kući.
„I? Kako ti se čini?“, pitao ju je veselim glasom.
„Jesu li te zvali? Mora da jesu.“ Čak je ni Volt nije toliko poznavao.
Samo njen suprug i deca.
„Mene? Poslali su mi upitnik. Samo što me za tvoju krvnu grupu nisu
pitali. Zanimalo ih je sve, pa i broj cipela koji nosiš.“
„Zatekla sam garderobu u ormanu, čak i papuče. Ostavili su mi
omiljene bombone, čak su kupili i šminku koju koristim... Gospode!“,
nasmejala se. „Znaju i koji parfem koristim. I sve gluposti koje volim da
jedem.“ Imala je osećaj kao da je našla izgubljeno blago koje je tu za nju
ostavljeno. Na krevetu je ležala satenska spavaćica, kao i nekoliko knjiga
njenih omiljenih pisaca na noćnom ormariću. „Volela bih da si ovde“, rekla
mu je i ponovo se rastužila, „i deca. Dopalo bi im se. Jedva čekam da dođeš
da vidiš.“
„Kad god budeš želela, draga! Ima li cipela i u mom broju?“, zadirkivao
ju je.
„Trebalo bi. Ti si pravi heroj. Ne bih ni bila ovde da tebe nije bilo.“
„Drago mi je što su te tako dočekali. Posle toga život u Marinu će ti biti
skroman i dosadan. Možda bi trebalo da i ja počnem da kupujem parfeme i
čokoladice, da se ne desi da ne želiš da se vratiš kući.“ Zvučao je
usamljeno. Nedostajala mu je, iako mu je bilo drago što joj se dešavaju
lepe stvari. Rastanak je i njemu teško pao, mada ga je dobro podnosio.
„Volela bih da se ovog trena vratim kući“, rekla je dok se osvrtala oko
sebe držeći mobilni u ruci. „Sve bih ovo menjala za jedan tren proveden
kod kuće. I ništa ne moraš da mi kupuješ. Sve što mi je ikada bilo potrebno
si ti.“
„I ti meni, draga. Uživaj! Budi malo Pepeljuga na balu!“
„Zaista mi je čudno. Mada shvatam kako ljudi postaju razmaženi. Ovo
je nestvarno. Svuda su moje omiljene sitnice, šampanjac, čokolade, cveće.
Pretpostavljam da takav tretman imaju filmske zvezde. Saradnici na
sapunicama se nikad nisu ovako odnosili prema meni. Od njih sam samo
povremeno mogla da dobijem poziv za ručak.“ Ništa od ovoga joj nije bilo
potrebno, ali bilo joj je zabavno da vidi dokle su išli. „Kako je vama?“
„Fino, devojčice spavaju. Isključio sam muziku i niko ne vrišti.“
Nasmejala se zamislivši scenu, a srce joj je zadrhtalo.
41
 „Pazi da se i ti ne uspavaš. Možda bi trebalo da uključiš radio.“
„Sve, samo ne to“, zakukao je. „Tišina tako prija. Kladim se da će do
dvadeset prve ogluveti. Čini mi se da ja već jesam.“
„Zaustavi se ako si umoran ili zamoli jednu od njih dve da vozi.“
„Dobro sam, Tan. Šta ćeš ti da radiš sada?“ Pokušavao je da je zamisli
u novom životu. Bilo je kao na filmu. Iznenada se osećala glamurozno, čak
i u svojoj majici i farmerkama. Bungalov u Beverli Hilsu bio je zaista
kraljevski.
„Ne znam. Možda ću da se okupam. U džakuziju, samo da znaš!“,
nasmejala se. Zvučala je poput deteta dok mu je pričala. Bungalov je bio
nemerljivo luksuzniji od njihove kuće u Marinu. Njihovo kupatilo je već
bilo staro, bilo mu je šesnaest godina i neprestano su pričali o renoviranju,
ali nisu ništa uradili po tom pitanju. Ovo je bilo novo i mnogo luksuznije
od bilo čega što su oni ikada imali. „Onda ću da probam svoju novu
garderobu i papuče i da naručim hranu.“ Nije bila gladna, ali bilo joj je
zabavno, posebno pažnja do najsitnijeg detalja i ekstravagantni pokloni.
Upravo je pronašla malu srebrnu kutiju sa svojim inicijalima sa
spajalicama njene omiljene veličine. Ništa nisu izostavili. Najviše su joj se
dopale uramljene fotografije Pitera i dece. Činile su da se oseća kao kod
kuće. A i sama je ponela njihove fotografije. Poredala ih je pored kreveta i
na radni sto, da može da ih gleda u svakoj prostoriji. „Jedva čekam da
dođeš ovamo! Možemo da večeramo kod Špaga ili da ostanemo u krevetu.
Zapravo, to mi zvuči zabavnije.“ Ono što je Tanja najviše želela bilo je da
bude u krevetu sa njom. Jutros su vodili ljubav. Bilo je nežno i divno kao i
uvek. Tako je bilo od samog početka. Samo je sa godinama postajalo bolje.
Volela je prijatnu opuštenost sa kojom su vodili ljubav. Bili su zajedno
polovinu njenog života i skoro polovinu njegovog. „Kad dođeš ovamo biće
nam kao na medenom mesecu“, zakikotala se.
„Zvuči odlično! Mada, ove nedelje meni život nimalo neće biti nalik
medenom mesecu. Margarita pere i pegla stvari devojčica, je l' tako?“
Tanja je pronašla kućnu pomoćnicu istog trena kad je shvatila da će otići.
Ona će im kuvati pet dana nedeljno, kad Piter ne bude mogao i ići će u
nabavku. Devojke nisu bile veste u kuhinji, a dešavalo se da se Piter vrati s
posla toliko umoran da ne može ni da jede, a kamoli da kuva. Obećale su
da će tada uskočiti da pomognu. A ona je ovde mogla da naruči hranu kad
god joj se prohte. Iznenada se osetila krivom. Kao da ničim ovo nije
zaslužila. „Javiću ti se kad stignemo kući“, obećao je Piter, a Tanja je
42
otrčala u kupatilo čim je prekinula vezu. Osećala se bolje nego ranije. Čak
joj je na tren bilo i zabavno. Bila je poput razmaženog deteta. Volela bi da
sve ovo pokaže ćerkama i da legne sa Piterom u ogromnu kadu.
Povremeno su u tome uživali kod kuće.
Sedela je u kadi više od jednog sata, koristila je mirišljavu morsku so,
a kad je izašla obukla je satensku spavaćicu i ogrtač. Bio je nežan,
prljavoružičast, i savršeno se slagao sa papučama iste boje. Bilo je devet
sati kad je pozvala rum-servis i naručila čaj, mada su sve njene omiljene
vrste čaja bile u kuhinji. Naručila je omlet i zelenu salatu i sela da jede
ispred televizora. Usluga je bila neverovatno brza. Kad je večerala,
isključila je televizor i sela za kompjuter koji se nalazio na radnom stolu.
Htela je da pregleda beleške za scenario koje je napravila prethodne
nedelje. Želela je da se spremi pred sutrašnji sastanak. Prošla je ponoć kad
je prestala da radi. Scenario na kome je radila bio je već prilično definisan
i Daglasu i režiserima je poslala radni primerak koji im se, izgleda, dopao.
Do sada su bili vrlo realni u onome što su očekivali od nje.
Nakon što je isključila kompjuter, Tanja se pružila na krevet. Bila joj je
čudna i sama pomisao da će joj ovaj bungalov narednih nekoliko meseci
predstavljati dom. Učinili su sve što je moguće da bi izgledalo kao da je u
bajci. Ponovo je uključila televizor dok je čekala da joj se jave Piter i
devojčice. Nije želela da zaspi dok ne čuje da su bezbedno stigli kući. Zvala
ih je na mobilni telefon - prelazili su preko Golden gejta u pola jedan. Do
kuće im je trebalo manje od pola sata. Kazali su joj da uživaju, svratili su
da večeraju u Mekdonalds, a Tanja se osetila krivom zbog luksuza koji ju je
okruživao. Ležala je u ogromnom i udobnom krevetu u ružičastoj
garderobi. Osećala se poput kraljice, ili barem princeze, kako je kasnije
rekla Moli. Htela je da se čuje i sa Megan, ali je ona na mobilnom
razgovarala sa drugaricom i nije želela da prekida razgovor.
Tanja se pitala koliko će vremena proći dok sa Megan ponovo ne
uspostavi odnos kakav su imale ranije. Prethodna dva meseca bili su
prava agonija jer je Megan bila veoma ljuta na nju, a ni sada nije
pokazivala ikakav znak promene. Piter je bio siguran da će se to uskoro
desiti. Tanja više nije. Megan je mogla da se duri zauvek i izgleda da joj je
upravo to i bila namera. Nikad nije opraštala ako bi se osetila izdanom.
Imala je svoje moralne norme i vrlo visoka očekivanja zasnovana na
velikoj količini vremena koje je njena majka provodila sa njom. Ova
iznenadna promena došla je kao ogroman šok i nije je dobro podnela.

43
Njena sestra bliznakinja optuživala ju je da se ponaša kao razmaženo
derište. Ipak, Tanja je znala da se ispod njene naizgled surove spoljašnjosti
kriju strah i tuga, pa je zaboravljala i opraštala ćerki sve ružno što joj je
rekla. Ali, što se Megan ticalo, njih je njihova majka ostavila na cedilu. Za
Megan to nije bila mala stvar, ali ni za Tanju. Sumnjala je da će se skoro
vratiti u milost svoje ćerke, ako se ikada i bude vratila.
Tanja je pričala sa Piterom sve dok nisu ušli u kuću, a zatim su
prekinuli razgovor kako bi pomogao devojkama da unesu torbe. Ponovo
se osetila krivom što nije bila tamo da im pomogne. Piter ju je uveravao da
se odlično snalaze. Poslao joj je poljubac za laku noć i obećao da će je
pozvati ujutru. Rekla mu je da će mu javiti kako je prošao sastanak.
Nameravala je da ustane u pola sedam i naručila uslugu buđenja sa
recepcije. Ugasila je svetlo u pola dva i budna je ležala u mraku, pitajući se
šta rade njena deca. Znala je da su im ćerke u svojim sobama, a da Piter
sigurno večera pre nego što legne. Želela je da je sa njima. Osećala se
čudno u tom bungalovu, sama samcijata, u novoj satenskoj spavaćici.
Imala je osećaj da je zapostavila svoje dužnosti i obaveze. Dugo je ležala
otvorenih očiju; nije mogla da zaspi jer nije bila u Piterovom naručju.
Odavno je bilo kad su poslednji put proveli noć jedno bez drugog. To se
vrlo retko dešavalo, samo kad je Piter odlazio na službeni put. Čak je i tada
povremeno putovala sa njim.
Konačno je zaspala oko tri sata. Televizor je ostao upaljen. Probudila
se u pola sedam kad je zazvonio telefon. Malo je spavala i bila je umorna.
Bilo joj je potrebno vremena da se sasvim razbudi do sastanka za
doručkom. Trebalo je da se nađe sa Daglasom i režiserom u Polo Laundiu.
Izabrala je crne pantalone, majicu, sandale i teksas jaknu. Obukla se onako
kako bi se njene ćerke obukle, onako kako se oblačila u Marinu. Pitala se
da li bi se devojke složile s njenim izborom. Nedostajale su joj, navikla je
da se konsultuje s njima o izboru garderobe. Obukla se sasvim obično. Nije
glumica, podsetila se. Nikoga nije bilo briga kako ona izgleda. Ovde je bila
zbog scenarija, a ne da bi neko obratio pažnju na nju. Bilo je bitno je li
scenario dobar, a ona je verovala da jeste, prilično. Ubacila je kopiju
scenarija u preveliku Pradinu tašnu i u poslednjem trenutku stavila male
dijamantske minđuše koje joj je Piter kupio za Božić. Volela ih je i smatrala
je da jesu za Los Anđeles, mada ih ne bi nosila na sastanku u osam ujutru
da je u Marinu. Čim je ušla u restoran, shvatila je da je učinila pravu stvar
što ih je stavila. Bez njih bi još više osećala da ne pripada ovde. Kad se

44
osvrnula oko sebe i osmotrila one koji su sedeli za stolovima, osetila se
kao čudak.
Prostorija je bila prepuna muškaraca koji su izgledom odavali utisak
važnosti, i prelepih žena, od kojih je nekolicina bila izuzetno poznata.
Primetila je Šeron Ozborn u uglu prostorije za stolom sa mladom ženom.
Obe su bile skupo obučene i nosile su velike dijamante na rukama i ušima.
Barbara Volters je sedela za stolom sa tri muškarca. Muškarci i žene iz
industrije zabave šetali su po restoranu, a za stolovima su se održavali
poslovni sastanci. Uglavnom su se razmenjivale ideje, dogovarali ugovori,
pa čak se i delio novac. Težak miris moći lebdeo je u prostoriji. Polo
Laundž bio je krilo uspešnih i, kako je Tanja brzo primetila, suviše
elegantno odevenih za doručak. Barbara Volters nosila je belo laneno
Šanelovo odelo i bisere. Šeron Ozborn je na sebi imala malu crnu haljinu.
Većina žena je radila fejslifting, a one koje nisu, izgledale su kao reklama
za kolagen i botoks. Tanja je imala osećaj da je u celoj prostoriji samo
njeno lice prirodno. Podsetila je sebe da se tu nalazila samo zato što je
pisac, a ne zbog svog izgleda. Ipak, bilo je pomalo neprijatno biti prosečan
pored svih tih ekstravagantnih lepotica. Tanja nije mogla da se takmiči sa
njima, a nije ni pokušavala. Mogla je samo da bude ono što jeste.
Rekla je šefu restorana sa kim treba da se sastane i on ju je istog trena
odveo do jednog stola u ćošku. Odmah je prepoznala Daglasa Vejna, kao i
Maksa Bluma, režisera. Bio je dobitnik pet Oskara. Tanja se umalo nije
zagrcnula kada joj je rekao da će mu biti čast da saraduje sa njom i da mu
se dopada kako radi. Nešto kasnije je saznala da je pročitao sve što je
objavila u Njujorkeru, od samog početka. Pročitao je veliki broj njenih
eseja, knjigu kratkih priča i bio je u toku sa njenim radom na sapunicama.
Želeo je da sazna o njenom radu što je moguće više - njen stil, smisao za
humor, dramu i zaplet, shvatanja i stavove. Za sada, kako je rekao, dopalo
mu se sve što je video. Maks nije nimalo sumnjao u Daglasovu odluku, bio
je sasvim u pravu što je upravo nju izabrao da radi na njegovom scenariju.
Saradnju sa njom smatrao je genijalnim potezom. I Daglas je delio isto
mišljenje.
Dok su se pozdravljali sa Tanjom, primetila je da su bili sušta
suprotnost jedan drugom. Maks je bio nizak, zdepast i veseo, negde u
srednjim šezdesetim, i već četrdeset godina gradio je vrhunsku karijeru u
Holivudu. Bio je jedva viši od Tanje, sa licem kaludera, ili možda patuljka
iz bajke. Bio je prijatan, ljubazan i nezvaničan. Nosio je patike sa

45
farmerkama i majicom. Bio je onaj tip osobe koju bi svako poželeo u
društvu.
Daglas je bio sušta suprotnost. Na prvi utisak podsećao je na Garija
Kupera u njegovim srednjim godinama. Tanja je znala da ima pedeset
četiri godine. Bio je visok, vitak, preplanuo, pravilnih crta lica, prodornih
plavih očiju, sede kose, a reč koja bi ga najbolje opisala bila bi - hladan.
Imao je oči poput čelika. Maks je imao tople, smeđe oči, ćelu i bradu.
Daglas je imao gustu, savršeno oblikovanu srebrnosedu kosu i bio je
neizrecivo uredan. Na sebi je imao sive pantalone savršenog kroja i plavu
košulju. Džemper od kašmira nosio je prebačen preko ramena. Kada je
spustila pogled, Tanja je primetila da nosi smeđe cipele od krokodilske
kože. Na Daglasu je sve odisalo stilom i luksuzom. Ipak, ono što je na
njemu bilo najupadljivije jeste oreol moći koji ga je pratio. Po samoj pojavi
svako bi bez sumnje zaključio da je bio izuzetno značajna ličnost. Kad je
podigao pogled prema njoj, kao da ju je prostrelio. Mnogo prijatnije joj je
bilo upoznavanje sa Maksom koji je ustao i prišao joj da bi joj dao do
znanja da je dobro došla. Daglas je delovao kao da će je rasturiti na
komadiće i ponovo sastaviti. Bio je to neprijatan osećaj.
„Imaš vrlo malo stopalo“, bilo je prvo što joj je Daglas rekao kad je
sela. Nije znala kako joj je video stopala. Jedino ako je imao rendgenske
zrake u očima koji su prodirali kroz sto. Nije joj palo na pamet da je možda
pažljivo prostudirao upitnik koji je njegova sekretarica poslala njenom
mužu da popuni, kako bi joj opremila bungalov za dobrodošlicu. Primetio
je broj cipela koje je nosila pre nego što su joj kupili Pratesi ogrtač i
papuče.
On je odlučio da budu ružičasti. Daglas Vejn je donosio sve konačne
odluke, čak i u vezi sa nevažnim sitnicama. Za Daglasa ništa nije bilo
nevažno. Složio se sa odabirom satenske spavaćice, takode ružičaste boje.
Rekao im je da kupe nešto lepo, ali ne seksi. Saznao je od njenog agenta, ali
i iz priča po kolegijalnim krugovima, da je udata i da ima decu. Volt mu je
na kraju priznao da je jedva pristala na ponudu za scenario jer je želela da
ostane kod kuće pored muža i da brine o ćerkama bliznakinjama. Kazao
mu je i to da joj je Piter pomogao da donese ispravnu odluku, ali da nije
bilo nimalo lako. To nije bila žena kojoj bi se mogla pokloniti seksi
garderoba, već ona prema kojoj se treba odnositi s pažnjom i
poštovanjem.

46
 „Hvala Vam na prelepim poklonima“, rekla je Tanja sramežljivo.
Obojica su bili izuzetno uticajni ljudi i Tanji je bilo nelagodno u njihovom
društvu. „Sve je savršeno“, rekla je oprezno se osmehnuvši.
„Drago mi je što to čujem.“ Glave bi padale da nije bila zadovoljna. Ali
Tanja to nije mogla da zna. Na osnovu izgleda teško bi se pomislilo da je
Daglas ljubitelj sapunica, posebno onih koje je ona pisala. Pitala se i koliko
često mu govore da liči na Ganja Kupera. Nije ga dovoljno poznavala da bi
sa njim mogla da komentariše njegov fizički izgled, ali sličnost je bila
velika. Maks je, s druge strane, podsećao na Srećka iz Snežane i sedam
patuljaka. Shvatila je da Daglas ne skida pogled sa nje još od početka
razgovora. Imala je osećaj kao da je posmatra kroz mikroskop, što u neku
ruku i jeste bio slučaj. Njegovom oštrom oku ništa nije moglo da
promakne. Tek kada su počeli da razgovaraju o scenariju, opustio se i
postao nešto prijatniji.
Ubrzo je ispoljio svoju zainteresovanost i uzbudenost u vezi sa
poslom i dok je Tanja komentarisala scenario i pričala o izmenama koje je
napravila, čak se i nasmejao.
„Volim tvoju duhovitost, Tanja. U sapunicama prepoznam scenario
koji si pisala. Kad god se rasplačem od smeha; znam da je to tvojih ruku
delo.“ Scenario o kome su razgovarali i film na kome su radili nije pružao
mnogo prilike za šaljivost, ali ona je nekako uspela da je ubaci i to
uspešno, i efektno, složili su se. Njena duhovitost je uvek pogađala pravo u
metu, ali nikad zlonamerno, već je odavala njenu prirodnu prijatnost.
Kad su završili doručak primetila je da se Daglas opustio. Sav led sa
kojim ju je dočekao kao da se otopio. Kao što je Maks kasnije ispričao
jednom svom prijatelju - samo što joj nije jeo sa dlana. Daglas je izgledao
sasvim opčinjen.
„Ti si neverovatna žena, očaravaš me!“ rekao je, ponovo je pomno
posmatrajući. „Tvoj agent je rekao da si umalo odbila ponudu jer nisi
želela da ostaviš supruga i decu, što je za mene sasvim suludo. Mislio sam
da ćeš se ovde pojaviti kao seljanćica sa pletenicama. A ti si sasvim
pristojna i razumna osoba.“ Bila je lepa, mladolika žena, jednostavno
obučena. „Čak uopšte ne izgledaš kao da imaš decu. Sem toga, dovoljno si
pametna! Zašto ne bi ostavila supruga i decu kod kuće i povukla pravi po-
tez u svojoj karijeri?“

47
 „To nije bila moja odluka“, priznala je, iznenađena njegovim
komentarima. Daglas je bio direktan - što na um, to na drum. Novac i moć
su mu to omogućavali. „Moj agent Vam je rekao istinu. Ja sam nameravala
da odbijem ponudu. Moj suprug je presekao. Ubedio me je da je to
razumno. On je ostao kod kuće sa našim ćerkama bliznakinjama.“
„Zaboga, meni je to neshvatljivo!“, rekao je Daglas i zatreptao, dok se
Maks osmehivao i klimao glavom.
„Koliko godina imaju bliznakinje?“ pitao je zainteresovano Maks.
„Sedamnaest. Dvojajčane bliznakinje. Imam i sina kome je osamnaest
godina i danas mu je prvi dan na Univerzitetu Santa Barbara.“ Odisala je
ponosom kad je to rekla.
„Lepo“, kazao je Maks sa razumevanjem. „I ja imam dve ćerke. Imaju
trideset dve i trideset pet godina. Žive u Njujorku. Jedna je advokat, a
druga psihijatar. Obe su udate i imam tri unučeta.“ Zvučao je zadovoljno.
„Zaista lepo“, uzvratila mu je, a zatim su se nesvesno oboje okrenub
ka Daglasu, koji je izdržao Tanjin upitan pogled. Osmehnuo joj se.
„Ne gledaj u mene. Ja nemam decu. Bio sam dvaput oženjen, ali dece
nemam. Nikad nisam imao čak ni psa i ne želim ga. Mnogo radim i nemam
kad da se posvetim deci, ona zahtevaju vreme. Rekao bih da ti se divim što
si radije umalo ostala kod kuće sa decom umesto da pišeš scenario za film.
Ali ne mogu reći da to razumem. Mislim da u radu ima nečeg uzvišenog.
Pomisli samo na sve one ljude koji će gledati tvoj film, na živote koje ćeš
dotaći recima iz svog scenarija, na one koji će ga se zauvek sećati.“ Tanja je
pomislila kako je sebe smatrao značajno važnim, ali i njih. Za nju je jedno
dete bilo važnije od bezbroj filmova. Jedan život. Jedno ljudsko biće na
planeti kome su bili potrebni ljubav i pažnja. Posao joj nikada nije bio
toliko važan. Uživala je u njemu i volela ga. Ali deca su joj bila neuporedivo
važnija. I Piter. Bilo joj je žao Daglasa što to nije razumeo. On je živeo za
svoj posao. Tanja je imala osećaj da mu nešto nedostaje, neki vitalno važan
deo koji svako ljudsko biće treba da poseduje, a on ga nije imao. A opet,
bio joj je zanimljiv. Bio je poseban, a njegov um izuzetno bistar i pronicljiv.
Kod Maksa je preovladavala ljubazna toplina. Obojica su bili zanimljivi
muškarci i pretpostavljala je da će saradnja sa njima biti uzbudljiva, mada
Daglasa nije baš mogla da dokuči. Možda joj to uopšte neće uspeti. Bio je
prepun energije, u njemu je gorela vatra koju ona nije shvatala. Videla mu
se u očima.

48
 Naredna dva sata razgovarali su o scenariju, Daglas joj je objasnio šta
ih očekuje, naglasio joj je kakve promene treba da napravi i rekao da želi
da ubaci titlove. Znao je šta je sve potrebno za jedan izuzetan film. Imao je
istančan osećaj za to. Dok ga je slušala, počinjala je da shvata zašto su
sarađivali. Daglas je bio vatra, a Maks je bio mnogo pitomiji. Maks je u
filmove unosio ljudskost, a Daglas posebnost. Postojalo je u njemu nešto
krajnje fascinantno.
Skoro do podneva su sedeli u Polo Laundžu i razgovarali o scenariju.
Zatim se Tanja vratila u bungalov da napravi izmene koje su joj sugerisali.
Daglas ju je motivisao da svoj rad digne na viši nivo. Pokušala je to da
objasni Piteru kad su se čuli, ali nije uspela. Međutim, sve što su joj Daglas
i Maks rekli imalo je smisla. Tog dana je u scenario dodala nekoliko sjajnih
scena. U šest sati, još uvek je sedela za svojim radnim stolom zadovoljna
onim što je tog dana uradila.
Dok je ležala na kauču i gledala televiziju te večeri, iznenadio ju je
Daglasov poziv. Rekla mu je šta je sve tog popodneva uradila na scenariju.
Bio je zadovoljan što je tako brzo napisala okvir scenarija. Osetila je,
koliko i čula, sve ono na šta su joj skrenuli pažnju i spremno upda i
primenila.
„Jutrošnji sastanak je bio odličan. Mislim da ti je knjiga bila odlična
inspiracija, a nisi preuzela njen smisao i značaj. Jedva čekam da vidim šta
si danas uradila.“
„Sutra ću da nastavim dalje“, obećala je. Razmišljala je da radi do
duboko u noć, ali bila je premorena. „Nije suviše sirov, poslaću ti ga u
sredu ujutru.“
„Što mi ga ne bi dala za ručkom? Odgovara li ti u četvrtak?“ Bila je
zatečena pozivom, iako joj je jutros postalo jasno da će blisko sarađivati.
Bila je sasvim opuštena sa Maksom, ali još uvek se nije sasvim prijatno
osećala u Daglasovom društvu. Daglas je bio snažan poput stene i hladan
kao led. A opet intrigantan. Instinktivno je osećala da se ispod te hladnoće
krije toplina.
„Odgovara mi“, rekla je Tanja. Bilo joj je pomalo neprijatno. Bilo joj je
lakše da se vidi sa njim u Maksovom prisustvu, sa njim je imala mnogo
više dodirnih tačaka. Maks je bio prijatan i prijateljski nastrojen, voleo je
decu kao i ona i bio je sasvim otvoren. Daglas je bio zatvoren. Do krajnje
granice. Za nju je istinski izazov bio da pokuša da otkrije ko je on zapravo.

49
Međutim, imala je osećaj da odavno niko nije uspeo da pronikne iza zidina
kojima se okružio. Daglas je bio oprezan i pazio je da mu na kapije ne
zakucaju uljezi i nametljivci. Osećala je da ju je jutros pronicljivo
posmatrao, kao da pokušava da joj nađe slabe tačke. Daglas je bio
demonstracija snage, kontrole i posedovanja. Tanji je to bilo sasvim jasno.
Daglas joj jeste pružio priliku, ali je nije posedovao. Nije bila njegovo
vlasništvo. Imala je utisak da bi bilo opasno približiti mu se, za razliku od
Maksa, koji ju je dočekao raširenih ruku. Daglas se davao drugima samo
onoliko koliko je bilo neophodno.
,,U sredu uveče u svojoj kući organizujem večeru za saradnike“, rekao
joj je Daglas. Imala je utisak kao da je mami u mrežu. Osećala je kako kruži
oko nje, poput grabljivca, sa namerom da je napadne. „Voleo bih da dođeš.
Doći će samo glavne zvezde, naravno.“ Oni su bili šlag na torti ovog filma.
Tanja je jedva čekala da ih upozna - tada će joj rad na pisanju scenarija biti
lakši, kad oslušne njihov temperament i ritam. Poznavala ih je sa velikog
platna, televizije i štampe, ali biće nešto sasvim drugo kada ih vidi uživo.
Bio je to ceo jedan drugi svet koji se otvarao pred njom. Odjednom joj je
bilo drago što je ponela crnu koktel haljinu. Nije imala ništa dru go da
obuče osim crnih pantalona koje je danas nosila i farmerki. Sudeći po
onome kako je Daglas jutros bio obučen, nije bilo sumnje da će gosti u
njegovoj kući biti elegantni. „Poslaću svoj auto po tebe. Ne moraš da se
doteruješ. Svi će doći u farmerkama.“
„Hvala ti“, osmehnula se. „Resio si mi veliki problem. Nisam ponela
mnogo garderobe. Pretpostavljala sam da ću uglavnom da radim, a
nameravam da odem kući za vikend.“
„Znam“, nasmejao se, pomalo s prezirom, „mužu i deci.“ Zvućao je kao
da bi trebalo da se stidi zbog toga, kao da joj je to loša navika koje treba da
se oslobodi. Tako je on to shvatao, mada je bio oženjen dvaput. Sem toga,
njegova averzija prema deci bila je očigledna. Jutros se unervozio kad je
Maks spomenuo decu.
„Jesi li ti zaista normalna ili se pretvaraš?“, pitao ju je, pokušavši da je
isprovocira, što mu je bila omiljena igra. „Nisi tako površna. Zaključio sam
to iz načina na koji pišeš, na koji ti mozak radi. Imaš dubinu i širinu. Ne
mogu da te zamislim u ulozi domaćice iz unutrašnjosti koja deci sprema
doručak.“ Pritiskao ju je da vidi kako će se snaći.
„Time se zaista bavim u stvarnom životu“, rekla je bez izvinjenja. „Ja
to volim. Poslednjih dvadeset godina tako živim i ne bih se odrekla ni
50
minuta provedenog sa njima ni za šta na svetu.“ Zvučala je srećno i
zadovoljno kad je to izgovorila. Znala je da postupa ispravno.
„Zašto si onda ovde?“ otvoreno ju je pitao, jedva čekajući da čuje šta
će mu reći. Pitanje je bilo razumno i sama sebi ga je postavljala.
„Ovo mi je izuzetna prilika u karijeri“, rekla je iskreno. „Mislim da mi
se nikada više neće ukazati. Želim da napišem taj scenario.“
„I ostavila si muža i decu da bi to uradila. Možda i nisi tako obična kao
što misliš.“ Bio je nalik zmiji iz Rajskog vrta; pokušavao je da je navede na
greh.
„Zar ne mogu biti i jedno, i drugo, i treće? Supruga, majka i pisac?
Jedno ne isključuje drugo.“ Namerno je ignorisao ono što mu je rekla.
„Osećaš li se krivom što si ovde, Tanja?“ zainteresovano ju je upitao.
Želeo je bolje da je upozna, istinski ga je zaintrigirala. Ne u seksualnom
smislu, već je bila zanimljiva osoba, izvor neprestanog izazova. Približavao
joj se i uzmicao skoro nalik zmiji.
„Ponekad se osećam tako“, priznala mu je. „Osećala sam krivicu i pre
nego što sam došla ovamo. Sad kad radim, bolje se osećam. Dolazak u Los
Anđeles počinje da dobij a smisao.“
„Osećaćeš se još bolje kad počnemo snimanje. Stvara zavisnost,
navučeš se kao na drogu i više ne možeš bez toga. Kad završimo ovaj film,
želećeš ih još. Svi se tako osećamo. Zato smo ovde. Ne možemo podneti
kad se film završi. Imam osećaj da se tebi to već dešava, a još nisi ni
počela.“ Pogodio je pravo u živac, a njegove reči su je uplašile. Šta ako je u
pravu? Šta ako čak i njoj snimanje filma ude u krv? „Kad sve završimo,
nećeš želeti da se vratiš, Tanja. Želećeš da te neko angažuje na sledećem
filmu. Čini mi se da ćemo uživati u saradnji.“ Zvučao je kao Raspućin i
pokajala se što je pristala da izađe na ručak sa njim. A možda je pokušavao
samo da je testira, da proveri kako će reagovati.
„Očekujem da hoćemo“, rekla je ozbiljno, „ali se nadam da nije tako
zarazno kao što kažeš. Kada se sve ovo završi nameravam da se vratim
stvarnom životu. Ovde sam samo pozajmica, nisam na prodaju.“ Imala je
osećaj da trenira sa majstorom sporta u kome nije bila vešta. On je bio
manipulator olimpijskog ranga, a ona čak ni amater.
„Svi smo mi na prodaju“, rekao je jednostavno, „a ovaj život je za nas
stvaran, mada drugima deluje kao san. Zarazno je. Videćeš. Nećeš više

51
želeti da se vratiš svom starom načinu života.“ Zvučao je sasvim uvereno
kad je to ponovio.
„Hoću. Imam supruga i decu koji me čekaju. Možda mi neće biti dosta,
ali znam da ću mnogo toga da naučim dok sam ovde. Zahvalna sam na
prilici koja mi se ukazala“, rekla je ozbiljno. Njemu je zvučala tvrdoglavo.
„Nemoj biti zahvalna, Tanja. Nisi ovde zato što sam ti učinio uslugu,
već zato Što je tvoj rad izuzetan. Dopada mi se način na koji vidiš svet,
tvoji zapleti i obrti, duhovit način na koji pišeš.“ Zaista je razumeo ono što
je radila i bio je upoznat sa njenim radom. Godinama je čitao sve što je
objavljivala. Imala je osećaj da pokušava da joj uđe u glavu. A možda je to
samo bila igra kojom je pokušavao da je unervozi. Možda je on život
smatrao igrom i za njega ništa nije bilo stvarno. Sumnjala je da su za
Daglasa samo filmovi stvarni. Sigurno je to bio razlog što je bio vrhunski
stručnjak u svom poslu. „Mislim da ćemo uživati u međusobnoj saradnji“
ponovio je. „Ti si zanimljiva žena, Tanja. Imam osećaj da si ceo svoj život
igrala ulogu domaćice iz predgrađa koja ugađa suprugu i deci. Ne verujem
da si to zaista ti. Čak mislim da ni ti još uvek ne znaš ko si. Verujem da ćeš
to otkriti tokom svog boravka ovde.“ Način na koji je to rekao Tanji je
zvučao nekako zloslutno i preteći. Bilo joj je nelagodno što je pokušavao
da pronikne u njenu svest. Nije trebalo da ga se tiče kakvi su njeni stavovi
i shvatanja, niti ko je ona zapravo.
„Rekla bih da odlično znam ko sam“ tiho je rekla.
Bili su šušte suprotnosti. I to joj je bilo savršeno jasno. On je bio
glamurozan i privlačan, simbol holivudskog sjaja. Ona je predstavljala
naivnost jednostavnog života i bila je posetilac koji dolazi iz života koji je
volela, a koji je on smatrao neopisivo dosadnim. Pristala je da postane deo
njegovog sveta, ali nakratko, ne želeći da odustane od sebe. Želela je da se
vrati kući kad se snimanje završi, poput Doroti iz Čarobnjaka iz Oza. Neće
dozvoliti da je zavede primamljivost Holivuda. Dobro je znala ko je. Majka
svojoj deci. Piterova supruga. Želela je da nauči sve čemu ju je Daglas Vejn
naučiti mogao, a zatim da se vrati u Marin. Bila je srećna što će moći
vikendom da bude kod kuće, u svom poznatom okruženju i diše čist
vazduh prostog bitisanja na mestu kome pripada. Nije želela jedan ili
drugi život. Sada ih je želela oba.
„Ti samo misliš da znaš ko si“, rekao je Daglas, ponovo je izazivajući.
„Čini mi se da nisi ni počela da istražuješ čega sve ima u tvojoj glavi. Ovde
ćeš to otkriti, Tanja, u mesecima koji dolaze. Ovo je svojevrstan prolaz i
52
prelaz za tebe, upoznavanje sa tajnim ritualima tvog novog plemena. Kada
odeš odavde“, rekao je pažljivo, „mi ćemo biti tvoja porodica podjednako
koliko i oni. Opasnost leži u tome da ćeš se teško vratiti odakle si došla,
nakon što se zaljubiš u život koji se ovde vodi.“ Uplašilo ju je to što joj je
rekao, ali nije mu verovala. Znala je gde pripada i gde joj je srce. Njena
odanost i privrženost deci i Piteru bila je čvrsta kao stena. Bila je uverena
da može da radi ovde, a da to ne naškodi njenom odnosu sa porodicom.
Daglas nije bio baš tako uveren. Već je mnogo puta video kako Holivud
utiče na ljude.
Dok ga je slušala. Tanja je osetila da iz njega vreba nekakva opasnost,
a opet je znala da nad njom ne poseduje nikakvu moć. Radila je za njega.
Nije je posedovao.
„To su teške reći, gospodine Vejne“, rekla je tiho, trudeći se da
podigne mentalni štit protiv mamaca koje joj je bacao.
„Ovo je moćno mesto“, tiho je ponovio. Pitala se da b on to pokušava
da je zaplaši. Zapravo, upozoravao ju je na potencijalne opasnosti i zamke
kojih je i sama bila savršeno svesna.
„ A ti si moćan ćovek“, zaključila je. Ipak, ni Holivud, niti on, nisu
dovoljno moćni da je zalude, uveravala je Tanja samu sebe. On je
nesumnjivo bio izuzetan i genijalan u svom poslu. Ali ona je bila ozbiljna
žena. Nije bila klinka opčinjena zvezdama.
„Nešto mi govori da smo ti i ja veoma slični“, rekao je Daglas. To ju je
začudilo.
„Rekla bih da nismo. Zapravo, mislim da se razlikujemo kao noć i dan“
kazala je. On je bio rečit, ona nije. On je imao moć, ona je nije imala. Život
koji je vodila i volela za njega je bio nalik prokletstvu. Postojali su kod
Tanje čistota i jednostavnost koji su ga izazivali i privlačili.
„Možda si u pravu“, rekao je, zastavši na tren da razmisli. „Možda sam
hteo da kažem da smo komplementarni, ne isti. Dve polovine jedne celine.
Godinama me očarava tvoj način pisanja i oduvek sam znao da ćemo se
sresti i sarađivati jednog dana. A sada je taj dan došao.“ Imala je osećaj da
je neko gura na nepoznat teren. To ju je uznemiravalo, ali istovremeno i
uzbuđivalo. „Mislim da sam imao nekakvo predosećanje u vezi sa tvojim
radom“, dodao je. „Privlačio me je kao što plamen pri vlači insekta.“ A njen
je sijao jače nego ikada, sada kada je bila tu. Nije mogao da dočeka da
sarađuje sa njom. „Znaš šta znači kad je nešto komplementarno, Tanja?

53
Dva dela jedne celine koja se savršeno uklapaju jedan u drugi. Deluju na
onog drugog poput začina. Mislim da ti i ja možemo tako delovati jedno na
drugo. Ja bih mogao dodati začin tvom životu, a ti mir mom. Deluješ mi
kao vrlo uravnotežena osoba.“ Bilo je to nešto naj - čudnije što joj je iko
ikada rekao. Uplašila ju je lakoća sa kojom je to izjavio. Šta je želeo od nje?
Zašto joj je govorio takve stvari? Sve što je želela bilo je da prekine vezu i
pozove Pitera.
„Ja jesam uravnotežena osoba“, tiho je rekla. „Ono što želim i zbog
čega sam ovde jeste da ti pružim besprekoran scenario. Svi mi ćemo
sarađivati kako bi film na kome radimo učinili posebnim“, rekla je
smireno i sa samopouzdanjem. Iskreno je želela da posao obavi najbolje
što može.
„Ne sumnjam da ćeš ga ti takvim učiniti, Tanja“, rekao je uvereno.
„Znao sam to onog trena kad si prihvatila moju ponudu. Ali ono što je
najvažnije, jeste da će scenario biti savršen pošto ga ti pišeš.“ Bio je to
značajan kompliment, posebno jer je dolazio od njega.
„Hvala ti!“ rekla je ozbiljno. „Nadam se da će konačan rezultat ispuniti
tvoja očekivanja“, rekla je zvanično, ali iskreno. Nešto u njemu stvaralo je
nelagodu kod nje, a istovremeno je i privlačilo. Ono što je zasigurno znala
bila je činjenica da je bio čovek koji je uvek dobijao ono što je želeo. To je
kod njega bilo i najintrigantnije.
Kao i nemilosrdna odlučnost koja ga je učinila onim sto jeste. Ko god i
kakav god bio, Tanji je već bilo jasno da je Daglas Vejn bio oličenje moći i
kontrole. Osećala je i da, više od svega, on na kraju uvek mora biti
pobednik. Nije pristajao ni na šta manje. Daglas Vejn je morao da ima
potpunu i savršenu kontrolu nad svim čega bi se dotakao. Ali je bila
apsolutno sigurna da, bez obzira koliko bio uticajan, značajan ili
talentovan, nju nikada neće moći da kontroliše.

54
 5.

V eče koje je Tanja provela u kući Daglasa Vejna na Bel Eru bilo je
zanimljivo, glamurozno i misteriozno, upravo kao i on. Sama kuća
bila je posebno velelepno zdanje. Odavno ju je kupio, nakon svog prvog
značajnog filma. Nakon toga ju je preuređivao i kupovao okolne placeve
dok mu imanje nije postalo prostrano i jedinstveno. Prostorije u kući
odisale su elegancijom i bile prepune izuzetnih antikviteta i basnoslovno
vrednih slika. Daglas je imao savršen i izuzetno istančan ukus. Kada je ušla
u salon Tanja je istog trena ostala bez daha nakon što je na zidu ugledala
dobro poznate Moneove vodene ljiljane. Predeo ispred kuće kao da je bio
odraz te slike. Članovi ekipe koja je učestvovala na izradi filma sedeli su
oko ogromnog bazena prepunog gardenija i vodenih ljiljana. Okolo su
gorele svece. Na zidu drugog salona visio je još impresivniji Renoar i dve
slike Meri Kasat. Nameštaj je bio skupocen i masivan, zanimljiva
kombinacija engleskih, francuskih i ruskih komada, sa savršenom
kineskom vazom u uglu i kineskim radnim stolom do nje koji su izgledali
kao da pripadaju muzeju. Tanja se osećala neprilagođeno u farmerkama,
mada su i ostali bili slično obučeni. Odmah je prepoznala dve zvezde, Džin
Amber i Neda Brajta. Džin je već glumila u nekoliko čuvenih holivudskih
filmova i bila je nominovana za tri Oskara u dvadeset petoj godini. Imala je
savršene crte lica i sama je ličila na sliku. Smejala se nečemu što je Maks
rekao. Na sebi je imala providnu svetloplavu majicu, farmerke i srebrne
sandale sa visokim potpeticama i kaišem preko članka. Uske farmerke kao
da su bile naslikane na njenim dugim, izvajanim nogama. Izgledala je
spektakularno. Osmehnula se Tanji kad ih je Maks upoznao. Na tren ju je
podsetila na Moli. Imala je isti sladak, nevin izraz lica i dugu, sjajnu, crnu
kosu. Toplina u njenom pogledu govorila je da je slava još nije izmenila.
Snažno je stisnula Tanji ruku.
„Dopala mi se tvoja knjiga. Poklonila sam je mami za rođendan. Ona
voli tvoje kratke priče.“
„Hvala ti!“, Tanja se srdačno osmehnula trudeći se da bude opuštena,
ne dozvoljavajući da je uhvati trema. Bilo je uzbudljivo upoznati tako
veliku zvezdu, posebno sarađivati sa njom i pisati dijaloge koje će ona

55
izneti. Tanji je prijalo što je pohvalila njenu knjigu, a istovremeno
iznenadilo što je njen rad ostavio utisak na jednu tako mladu ženu. Mladi
obično više vole romane od kratkih priča. „Drago mi je da ti se dopada. I
meni se dopadaju tvoji filmovi, a mojim ćerkama posebno.“ Osećala se
glupo kada je to izgovorila, a Džin je bila ushićena. Pohvala je svakom
prijala.
„Uzbuđena sam što ću na ovom fdmu sarađivati sa tobom. Jedva
čekam da vidim scenario.“ Uskoro će imati radni sastanak, pa će svi akteri
rada na filmu dati svoje sugestije i mišljenje, pored Daglasovih i Maksovih.
Stvaranje je uvek bio posao na kome se radilo zajedno.
„Zaista se trudim“, uveravala ju je Tanja. „Čast mi je što pišem
scenario za tebe“, rekla je iskreno dok im je prilazilo još dvoje glumaca.
Džejn ih nije poznavala, a Maks im je Tanju predstavio kao zvezdu.
Ophodio se prema njima kao prema svojoj deci na koju je bio veoma pono-
san. Kao da je na svakom snimanju osnivao novu porodicu. Stvarale su se
veze, prijateljstva, romanse... Stvarao se čitav mikrokosmos. Neke veze su
opstajale, neke nisu, ali tokom snimanja filma činilo se da će sve večno
trajati. Nalik kuli od karata koja podseća na Tadž Mahal. Prelepa, posebna,
zadivljujuća, čarobna... a kad se snimanje završi sruši se nalik dvorcima od
peska. Zatim se grade novi. U tome je postojala neopisiva magija koja je
očarala Tanju. Dok su stajali u dvorištu Daglasa Vejna sve je izgledalo tako
stvarno. Radiće zajedno, stvaraće i verovaće u to svoje delo. Kada se sve
bude snimilo i sastavilo u film, nestaće i ispariti u magli i više nikada neće
postojati. A opet, u ovom trenutku, sve im je bilo tako stvarno. Ipak,
magija koju će zajedno stvoriti zauvek će ostati zabeležena na filmskoj
traci.
Tanji je bilo strahovito interesantno što učestvuje u svemu tome. Dok
je posmatrala ljude sa elegantnim čašama šampanjca u rukama kako se
šetaju, pričaju, smeju, Tanja se setila onoga što joj je Daglas tog dana rekao
telefonom - da je bilo zarazno, stvaralo zavisnost i da će, nakon što iskusi
sve izazove, želeti još. Rekao joj je da više nikada neće moći da se vrati
starom načinu života i da će joj ovde postati dom. Nije želela da to bude
istina, a opet ju je sve mamilo dok je stajala i posmatrala. U početku se
osetila izdvojenom, ali kako je Maks nastavio da je upoznaje sa ljudima,
počela je da se oseća prijatnije. Iznenadila se sa kakvom je lakoćom bilo
moguće razgovarati sa njima. Nalik prelepom, vrtoglavom plesu. Nije
znala da li ju je uzbuđenje zahvatilo od iščekivanja ili od šampanjca. Svuda

56
unaokolo osećao se primamljiv miris ljiljana i gardenija. Po celoj kući
nalazile su se bele orhideje i još neko neobično cveće sa žutim i smeđim
pupoljcima, na dugim stabljikama, u prelepim porcelanskim vazama.
Nekuda iz daljine dopirala je prijatna muzika. Cela scena, od umetničkih
dela do ljudi, pa čak i kavijar i ostrige koje su jeli, bila je prava eksplozija
senzualnosti.
Tanja je jedva čekala da ode kući i piše o tome. Sve joj je ličilo na
glamurozan ritual primanja novog člana, dok je nemo stajala i divila se
ljudima oko sebe. Nije ćula kad joj je Daglas prišao. Iznenada ga je
ugledala kako joj se osmehuje, tek nekoliko koraka daleko od nje. Tanja je
na sebi imala beli svileni džemper, farmerke i ravne sandale u zlatnoj boji
koje su se slagale sa tašnom. Kupila ih je tog popodneva kad se vraćala u
hotel. Dag je ponovo imao savršeno skrojene pantalone od sivog flanela,
besprekornu belu košulju kupljenu u Parizu i crne Hermesove cipele od
krokodilske kože.
„Ne može biti bolje, zar ne?“, pitao ju je prijatnim glasom. Osećala ga
je više nego što ga je čula. Nije bilo jasno zašto, ali svaki put kad bi ga
videla ili čula, osećala je da je privlači. Bila je to zaista neobična reakcija,
kao da je želela da bude bliska sa njim, a znala je da ne može. Bio je poput
faraonske grobnice - prepun bogatstava koje niko nije uzimao da ga ne bi
stiglo prokletstvo.
Pogledao je Tanju u oči i osmehnuo joj se, ne rekavši ništa. Divio joj
se, ali je uživao u tome da ništa ne kaže. Nije ni morao. Način na koji ju je
milovao očima sve joj je rekao. Obraćao joj se tonom nekoga ko je dobro
poznaje, a opet, nije je poznavao. Uopšte je nije poznavao, osim preko
njenog pisanja, koje mu je već mnogo toga o njoj reklo. Imala je utisak da
je naga dok je stajala pred njim, a tada je skrenuo pogled. Ovog puta nije
osećala potrebu da beži od njega. Pomislila je kako ni na koji način ne
može da je kontroliše ili osvoji. Nije mogao uzeti više nego što mu je
davala, ili je barem tako mislila. Bio je čovek, a ne čarobnjak. Producent.
Osoba koja kupuje priče i scenarija kako bi ih oživela na ekranu.
„Upoznaješ li se sa drugima?“ pitao ju je zabrinuto. Činilo se da mu je
veoma važno da svi uživaju u večeri, posebno Tanja, jer je bila novo lice u
njima već poznatoj sredini. Zahvaljujući prvenstveno Maksovoj
ljubaznosti upoznala je dosta ljudi, sve osim Neda Brajta koga su
neprestano okruživale lepe mlade žene. One jesu došle sa drugima, ali su
neprestano kružile oko njega. On je trenutno bio najsjajnija holivudska

57
muška zvezda i bilo je jasno zašto. Bio je šarmantan i neopisivo lep.
Devojke oko njega su se cele večeri kikotale i smejale.
„Da“, rekla je jednostavno i pogledala Daglasa u oči. Bila je odlučna da
mu ne dozvoli da ostavi značajan utisak na nju, niti da je prestravi.
„Dopadaju mi se umetnička dela u tvojoj kući, kao da sam u poseti
muzeju“, rekla je primetivši još jednu čuvenu sliku spektakularno
ivetljenu u malom salonu pored bazena koji do tada je primetila. Bila je to
muzička soba u kojoj se nalazio avir. Daglas je učio za koncertnog
pijanistu kao dete i u mladim danima. Danas je svirao iz ličnog
zadovoljstva svojim bliskim prijateljima. Čula je da je u mladosti bio
poseban talenat.
„Nadam se da ne liči na muzej, to bi bilo vrlo tužno, kao kad vidiš
životinje u zoološkom vrtu umesto u njihovom prirodnom staništu. Želim
da ljudi opušteno posmatraju umetnost, a ne da je se plaše. Sa umetničkim
delima se može živeti kao sa dobrim prijateljima, a ne treba piljiti u njih
kao da su stranci. Sve slike koje posedujem moji su stari prijatelji.“ Bio je
to zanimljiv stav. Nakon što je to rekao, uhvatila je sebe kako posmatra
manje Moneovo platno koje se nalazilo u muzičkoj sobi. Oživeo ga je način
na koji je osvetljeno, bilo je skoro poput umanjenog odraza bazena pored
koga su veselo je svoju dužnost. Gosti su bili veseli i opušteni, kao i on.
Izgledao je mnogo opuštenije ovde, u svom domu, nego u Polo Laundžu u
hotelu. Ovde je bio prijatan i graciozan i sasvim u svom svetu. Ništa mu
nije promicalo i činilo se da svakoga drži na oku, kao i detalje koji treba da
upotpune veće. Nakon nekoliko minuta Maks im se pridružio dok je
Daglas pričao Tanji o antikvitetima iz Evrope. Kazao joj je kako je pre
nekoliko meseci u Danskoj i Holandiji našao pravo malo bogatstvo -
posebno je izdvojio prelep danski radni sto.
„Dobro je što ne organizujem zabave upoznavanja pred film kod svoje
kuće“, rekao je Maks i široko se osmehnuo. I dalje je svojim okruglim
stomakom, ćelavom glavom i bradom podsećao Tanju na patuljka. Ličio joj
je na Deda Mrazovog pomagača, dok je Daglas izgledao kao filmska
zvezda. Tanja je čula da je nekada davno želeo da bude glumac, ali nikad
nije okušao sreću u tim vodama. Mnogo više mu se dopadala moćna uloga
producenta. Tako je imao veću kontrolu, poput onoga ko drži konce
lutkama u pozorištu. Maks je više ličio na nežnog Đepeta.
I Daglas se nasmejao Maksovom komentaru. „To bi bilo nešto sasvim
drugačije“, zaključio je Daglas, a Maks se potrudio da joj objasni.

58
 „Ja živim na Holivud Hilsu u kući nalik ambaru, što je verovatno
nekada i bila. Na krevetima imam tkane prekrivače, hrana mi stoji dve
nedelje na stolu, a moja bivša žena mi je uzela usisivač još pre četrnaest
godina kad me je ostavila. Nisam stigao da kupim drugi, imao sam puno
posla. Na zidovima vise posteri mojih starih filmova. Moj najvredniji
antikvitet jeste televizor. Imam ga još od osamdesetih. Papreno sam ga
platio. Ostalo sam sve kupio preko interneta. Moja kuća se pomalo
razlikuje od Daglasove.“ Sve troje su se nasmejali onome što je Maks rekao
bez izvinjavanja i kajanja. Voleo je svoju kuću. Ne bi se prijatno osećao u
zdanju poput Daglasovog, mada je cenio umetnost. „Moram da nađem
novu kućnu pomoćnicu. Poslednja me je ostavila. Šteta, bio sam
zadovoljan njom. Bila je odlična kuvarica, samo su krpe za prašinu postale
veće od mog psa.“ Objasnio joj je da ima nemačku dogu, Harija, koji mu je
bio najbolji prijatelj. Obećao je Tanji da će ga upoznati na setu.
Uvek je na posao dolazio sa njim. Nije nosio ni brnjicu ni povodac da
zveckanje ne bi smetalo toncu. Maks je rekao da je bio savršeno istreniran.
„Voli da dolazi na snimanja sa mnom, ketering služba uvek i njemu donese
nešto za jelo, U pauzi snimanja između dva filma postane depresivan i
smrša.“ Dodao je još i da je njegov ljubimac težak 90 kilograma.
Dok su razgovarali, ponovo je na nju utisak ostavila različitost između
Maksa i Daglasa. Jedan je bio pitom, ljubazan i prijatan, a drugi težak i
arogantan, uprkos spoljašnjoj uglađenosti. Tanji je bilo fascinantno da
bude u njihovom društvu. Pitala se koliko će Daglas biti prisutan na
snimanju. Njegov najveći posao bio je prikupljanje novca i briga o budžetu.
Maksov zadatak je bio da izvuče ono najbolje iz glumaca. I obojica su
volela ono čime su se bavila. Tanja je jedva čekala da snimanje počne.
Oko devet sati poslužena je hrana na nekoliko dugih stolova pored
bazena. Na jednom stolu je bio samo suši iz uglednog japanskog restorana.
Na drugom su bili rakovi, krabe i ostrige. Na trećem se nalazila
tradicionalna meksička hrana i egzotične salate. Bilo je hrane za svačiji
ukus. Daglas ju je upoznao sa Nedom Brajtom kad je prošao pored njih u
pratnji četiri žene. Istog trena je primetila koliko je podsećao na njenog
sina Džejsona.
„Zdravo“, rekao je. Delovao je srećno i opušteno. Izvinjavao se što joj
nije pružio ruku. Nosio je dva tanjira. Na jednom je bio suši, a na drugom
gomila meksičke hrane. „Nemoj da mi zameriš, ja sam disleksičar“, rekao

59
je i nasmejao se. Pitala se je ti to zaista istina. Kasnije je pitala Maksa,
Možda bi joj značilo da to zna.
„Nije, samo je lenčuga. Svim scenaristima to kaže. Zaista je fin dečko.“
Bio je novo lice u Holivudu i apsolutna senzacija. Imao je dvadeset tri
godine i poverena mu je glavna muška uloga u filmu pored Džin Amber.
Delovao je starije, mada je u prethodnom filmu igrao slepog
sedamnaestogodišnjaka. Ta uloga mu je donela brojne pohvale i Zlatni
globus. Takode je imao zavidnu karijeru kao bubnjar i pevač jednog
holivudskog benda sastavljenog od muških zvezda, od kojih je on bio
najveća. Nedavno su objavili CD i znala je da će sve troje njene dece biti
van sebe kad im bude rekla da ga je upoznala. Posebno Moli.
„Fin dečko“, ponovio je Maks, a Tanja se složila. Bilo je očigledno.
„Majka ga uvek obilazi na snimanjima, samo da bude sigurna da se ponaša
kako treba. Upravo je završio filmsku akademiju na Univerzitetu u
Kaliforniji. Kaže da želi da bude režiser nakon što snimi još nekoliko
filmova. Mnogi to misle, ali retko se desi. Ipak, imam osećaj da će on to
postići. Bolje da se čuvam.“ Daglas i Tanja su se nasmejali.
Zauzeli su tri stolice pored stola kako bi večerali zajedno. Svi su se
smestili oko bazena. Muzika koja se čula bila je nežna i romantična. Daglas
je vodio računa da hrana bude izvrsna, a atmosfera prijatna kako bi se
gosti opustili, upoznali i zbližili. Tanja se zavalila u udobnu stolicu kad je
završila sa jelom.
„Lepa si, Tanja! Deluješ tako opušteno i srećno.“ Prebacila je preko
ramena plavi šal od kašmira koji joj je savršeno naglašavao oči. „Ličiš na
Madonu“, rekao je Daglas diveći joj se, kao da se divi umetničkoj slici.
„Volim taj period pre početka snimanja kad sve počinje, buja, kad ne
znamo šta ćemo zapravo snimiti. Volim tu magiju koja nas sve začara. Kad
počnemo, svaki dan nam donosi nova iznenađenja. Volim da posmatram
kako se događaji nižu. Kao život, samo bolje, jer mi to kontrolišemo.“ Za
njega je to oduvek bio značajan element, osetila je Tanja. Kontrola mu je
bila najvažnija.
Prišla im je Džin Amber. Jela je sladoled. Pored sladoleda, bili su
posluženi još i sufle i čokoladni kolač. Maks je rekao da desertu nikada ne
može da odoli. I delovao je tako; bio je opuštena ličnost, osoba bez
kompleksa i sasvim zadovoljna sobom. Bio je poznat po tome što je imao
gomilu jastuka na kojima je sedeo u pauzi snimanja. Posedovao je
neodoljiv smisao za humor. Daglas je bio mnogo ozbiljniji. Smatrao je da
60
snimanje treba da se odvija u ozbiljnoj i radnoj atmosferi, a pauzu za
ručak koristio je da sa kolegama prokomentariše naredne scene koje je
trebalo da se snimaju. On je bio poput univerzitetskog profesora, a Maks
nalik na učitelja koji je obožavao decu. Njemu su svi glumci bili deca, bez
obzira na uzrast, i to im se svima kod njega dopadalo. Ophodili su se
prema njemu kao prema ocu i iskreno ga poštovali - kako zbog
profesionalnosti i stručnosti, tako i zbog srdačnosti, neposrednosti i
prijatnosti kojima je zračio. Daglas je bio mnogo uštogljeniji i zatvoreniji.
On je brinuo o osiguranju i budžetu. Pažljivo je vodio računa o rasporedu
snimanja i kritikovao režisere i glumce ukoliko nešto nije išlo po planu.
Njegovi filmovi bili su toliko detaljno rađeni, a budžet precizno isplaniran
da mu ništa nije izmicalo iz ruku. Nasuprot njemu, Maksu često jeste. On je
voleo da ugađa glumcima. Smatrao je da to zaslužuju nakon napornog i
uspešno obavljenog posla.
Zabava je trajala skoro do jedan sat. Oni koji su ranije međusobno
sarađivali sa oduševljenjem su se pozdravili sa kolegama, srećni što će
ponovo zajedno da rade na istom filmu. Bili su poput dece na kampovanju
koja su se radovala susretu sa drugovima sa kojima su prethodno leto
provela zajedno. Bilo je pitanje sreće sa kim će sarađivati na narednom
filmu. Daglas i Maks su odlično znali na kastinzima da izaberu talentovane
ljude koji su bili međusobno kompatibilni i odlično sarađivali. Smatrali su
da će to biti slučaj i sa ovim filmom, a Tanja je bila samo šlag na torti. Svi
koje je te večeri upoznala bili su oduševljeni što će raditi sa njima,
nekolicina njih je pročitala njenu knjigu, što ju je istinski ganulo. Par njih
kazalo joj je da im je to omiljena zbirka priča, pa je bila sigurna da su je
zaista pročitali i da nisu bili samo učtivi.
Atmosfera te večeri je bila prijatna, topla i uzbudljiva. Svi su bili
ushićeni zbog filma. Izbor glumaca je bio odličan, a Maks je već bio
dokazan virtuoz svog posla. Složili su se da su srećni što su deo ekipe, a još
srećniji jer su Daglasovi gosti. Sve u Holivudu podsećalo je na ostvarenje
snova. Bili su mali broj odabranih koji su imali sreće da budu na vrhu ovog
čarobnog kraljevstva. Maks je voleo prijatnu atmosferu i druženje među
saradnicima. To je umnogome olakšavalo sam rad na filmu. Tanja je to već
mogla da oseti. Kao da ih je neko posuo čarobnom, zvezdanom prašinom.
A bio je to samo početak.
Maks se ponudio da je odveze do Beverli Hils hotela. Nije mu
predstavljalo poteškoću, a Tanja ionako nije došla limuzinom. Bila joj je

61
data jedna da se njom služi tokom trajanja snimanja. Međutim, osećala bi
se krivom da ostavi vozača da je čeka cele večeri. Nameravala je da se
vrati taksijem, što je Maksu i spomenula. On je tada stavio prst na usta,
dajući joj znak da ćuti, i prekorio je.
„Ne govori to! Daglas će ti uzeti auto. A što da ga uzme? Potreban ti
je.“
Nakon toga, pozdravila se sa Daglasom i zahvalila mu na prijatnoj
večeri. Osećala se kao studentkinja pred profesorom. Bio je u živom
razgovoru sa Džin Amber koja mu se žustro suprotstavljala, mada su se
zarazno smejali. Govorila mu je da nikako nije u pravu.
„Mogu li ja da arbitriram u vašoj raspravi?“, predložio je Maks,
spreman da pomogne.
„Možeš“, odgovorila je Džin. „Ja smatram da je Venecija mnogo lepša
od Firence ili Rima. Mnogo je romantičnija.“
„Ja ne idem u Italiju zbog romantike“, rekao je Daglas zadirkujući je,
što je posebno voleo. Među lepim ženama osećao se kao riba u vodi. Na
tome je izgradio karijeru. „Idem zbog umetnosti. Ja raj zamišljam kao Ufići.
Firenca je na prvom mestu.“
„Hotel u kome smo tamo odseli bio je grozan. Bila sam zarobljena
tamo tri nedelje.“ Rekla je to sa izrazom lica tipične
dvadesettrogodišnjakinje. Tokom snimanja filmova često je putovala,
mada nije mnogo toga videla u gradovima u kojima je radila. Nikad nije
imala vremena. Putovali su radi snimanja i čim bi se ono završilo odlazili
bi na drugu lokaciju. Malo toga su mogli da vide, ali ipak, bolje nego
nimalo. Tanja bi volela da je njena deca upoznaju i nadala se da će za to
biti prilike. Delovala je kao fina, mlada žena i znala je da bi njena deca bila
oduševljena.
„Ja lično najviše volim Rim“, umešao se Maks unoseći još veću zabunu.
„Sjajni kafići, odlična pasta, mnogo turista iz Japana i opatica. U Rimu
možeš da vidiš opatice. Njih ne možeš videti na nekim drugim mestima.“
Tanja se nasmejala njegovoj izjavi.
„Jeziv si“, prokomentarisala je Džin. „Kad sam bila mala išla sam u
katoličku školu. To sam mrzela. U Veneciji nisam videla nijednu opaticu.“
„Onda je to poen za njega. Kad sam imao dvadeset jednu godinu,
poljubio sam jednu devojku ispod Mosta uzdaha“, nastavio je Maks.
„Gondolijer me je nasmrt preplašio kad je rekao da to znači da ćemo ostati

62
zajedno do kraja života. Imala je groznu kožu i odvratne zube, tek sam je
upoznao. Imam traume iz Venecije. Interesantno je šta stvara nečiji utisak
o gradu. U Nju Orleansu sam jednom imao napad žuči i otada više tamo
nikad nisam otišao.“
„Ja sam se slikala na Mostu uzdaha“, kazala je Džin saosećajno.
„Smrdelo je! Grozno! Taj miris mi se uvukao u kosu.“
„Ja sam svoju kosu izgubio u De Mojnu!“, kazao je Maks i protrljao
svoju ćelu. Svi su se nasmejali.
Tanja se zahvalila Daglasu na prijatno provedenoj večeri pre nego što
je krenula sa Maksom nazad u hotel. Provela se iznenađujuće dobro.
„Pa, kako ti se sviđa Holivud?“, pitao ju je Maks razgovorljivo. Mnogo
mu se dopala. Da nije bila udata, potrudio bi se oko nje. Međutim, izuzetno
je poštovao svetinju braka, a ni ona nije delovala kao sklona švrljanju. Bila
je fina i pristojna žena, a njemu je bilo drago što će sarađivati sa njom. Kao
i Daglas, iskreno je cenio njen rad, a Maksu se dopadala i kao osoba.
„Pomalo je napeto, sudeći po nekolicini ljudi sa kojima sam većeras
razgovarala, ali zabavno je“, iskreno mu je odgovorila Tanja. „Dolazila sam
ovamo često kad sam radila na sapunicama, ali ovog puta je drugačije.“ Na
nju je poseban utisak ostavila činjenica da je te večeri upoznala velike
zvezde, što nije nikada pre. Glumci koji su glumili u sapunicama nisu bili
toliko slavni i čuveni. Zapravo, nisu to uopšte bili. Večeras je srela velike
igrače.
„Holivud je svet za sebe. To je vrlo raznolika zajednica u filmskom
svetu. Snimanje filma je nalik krstarenju - živiš u mikrokosmosu koji nema
dodira sa stvarnim svetom. Ljudi se upoznaju, sprijateljuju, zaljubljuju,
ulaze u romantične veze, a kad se film završi, svemu dolazi kraj i ide se
dalje. Na tren se može učiniti stvarnim životom, ali u suštini, život u
Holivudu to nije. Videćeš kad krenemo sa snimanjem. Još u toku prve
nedelje imaćemo nekoliko ljubavnih romansi. Jeste neobičan način života,
ali svakako nije dosadan.“ Zaista nije bio. Te večeri je već primetila
nekoliko mladih zvezda kako međusobno flertuju, posebno Džin Amber i
Ned Brajt, dve glavne uloge. Cele večeri su se posmatrali i razgovarali.
Razmišljala je o tome.
„Sigurno je teško održavati veze u filmskim krugovima“, rekla je kad
su stigli do hotela.

63
 „Jeste. Mnogi to i ne žele. Radije se zabavljaju, praveći se da žive
realan život. A ne žive ga. Međutim, retko ko će to ikada shvatiti. To je
slučaj i sa Daglasom. Ne pamtim kad je imao ozbiljnu vezu. Viđa se sa
ženama, uglavnom vrlo uticajnim, ali ne verujem da ijednoj dozvoljava da
mu se suviše približi. To nije njegov stil. Njega samo zanimaju moć i veliki
poslovi. I kupovina umetničkih dela, rekao bih. Mislim da ga ne interesuje
ljubav. Ima takvih tipova. A ja još uvek tražim Sveti gral“, rekao je veselo
se osmehujući. Tanji je zaista postao drag. Svima je bio. Nije krio svoje
veliko srce i dobru dušu. „Nikada ne zabavljam sa glumicama. Želim neku
finu ženicu kojoj bi se dopao ćelav tip sa bradom i koja bi me noću češkala
po leđima. Šesnaest godina sam bio u vezi sa istom ženom i bili smo
savršeni jedno za drugo. Nikada se nismo posvađali.“
„I šta se desilo?“ pitala ga je Tanja kad su stali ispred glavnog ulaza.
„Umrla je“ rekao je tiho Maks i dalje se osmehujući. Sećanje na nju i
dalje ga je ispunjavalo toplim osećanjima. „Rak dojke. Grozno. Nikada
nijedna neće biti poput nje. Viđao sam se sa drugim ženama, ali to je nešto
sasvim drugo. Ipak guram dalje, dobro sam.“ Osmehnuo se. „I ona je bila
pisac. Pisala je scenarija za mini-serije onda kad su bile u punom jeku.
Razgovarali smo o braku, ali se nikada nismo venčali. Osećali smo da su
nam srca oduvek bila venčana. I dalje svake godine u pauzi snimanja
filmova odlazim na odmor sa njena dva sina. Oni su sjajni ljudi. Obojica su
oženjeni. Žive u Čikagu. I moja deca ih vole. Sećaju me na nju.“
„Izgleda da je bila divna žena“, kazala je Tanja saosećajno dok su
sedeli u njegovom automobilu i razgovarali. Vozio je dotrajalu hondu iako
je dosta zarađivao. Nije imao potrebu da se pokazuje. To nije bio njegov
stil, za razliku od Daglasa koji je imao fenomenalnu kuću i brojne vredne
umetnine. Bila je impresionirana. Svako bi bio. Samo je u muzeju videla
slike te vrednosti.
„Bila je fina“, rekao je Maks o svojoj izgubljenoj ljubavi. „Nalik tebi“
osmehnuo joj se. Dopadala mu se. Dopala mu se čim su se upoznali, a
večeras još više. Bila je pametna i ozbiljna, što je u Holivudu prava retkost.
„Tvoj muž je pravi srećković!“
„Ja sam srećna žena“, rekla je zamišljeno se osmehujući. Piter joj je
strahovito nedostajao. Izgubili su prijatnost svakodnevnog fizičkog
kontakta, toplinu koju su noću delili. Bio je to veliki gubitak. Jedva je
čekala da ga pozove čim se vrati u sobu, iako je bilo kasno. Obećala mu je
da će ga zvati, makar ga probudila. Pre nego što je izašla, čula se sa njim i
64
ćerkama. Dobro su se snalazili, a ona će već za dva dana biti kod kuće.
Jedva je čekala. „Moj muž je divan čovek.“
„Sreća za tebe. Nadam se da ću ga upoznati. Mogao bi da dođe u
posetu i povede decu.“
„Hoće!“ Zahvalila se Maksu na vožnji i izašla iz kola. A tada se setila da
je sutradan očekuje ručak sa Daglasom. Čekaće je u Polo Laundžu, što joj je
odgovaralo. „Je l' i ti sutra dolaziš na ručak?“
„Ne, ja treba da se vidim sa glavnim kamermanom, da porazgovaramo
o opremi.“ Maks je koristio dosta komplikovanih rekvizita i neobičnih
sočiva na kamerama kako bi postigao efekte po kojima je bio čuven i želeo
je da proveri je li sve bilo pod kontrolom. „Daglas voli sam da se pobliže
upoznaje sa saradnicima. Ja ću vam se pridružiti naredne nedelje, kad
počnu sastanci. Uživaj u vikendu sa porodicom.“ Mahnuo joj je i otišao.
Osmehivala se dok je išla ka svom bungalovu. Biće pravo uživanje raditi sa
njim. Za Daglasa to nije mogla da kaže. I dalje ju je uznemiravao, mada joj
je večeras bilo prijatnije u njegovom društvu. Kad ga je videla u
sopstvenom okruženju, u kom je bio primetno opušteniji, nije joj više
delovao tako strašno.
Pozvala je Pitera čim je ušla u bungalov. Dremao je, ali je čekao njen
poziv. Bilo je skoro pola dva.
„Izvini što te zovem ovako kasno. Odužilo se“, rekla je zadihano.
Žurila je do bungalova da ga što pre pozove.
„Nije važno. Kako je bilo?“ Zevao je, a ona je mogla da ga zamisli kako
leži u njihovom krevetu. Još joj je više nedostajao.
„Zabavno. Neobično. Zanimljivo. Daglas Vejn ima najneverovatnija
umetnička dela koja sam ikada videla. Renoar! Mone! Izvrsne stvari! I bilo
je puno mladih zvezda. Džin Amber, Ned Brajt...“ Nabrojala je još nekoli-
cinu. „Sve su to divna deca. Dopali bi se Moli i Megan. Nedostaješ mi.
Režiser Maks Blum je takode vrlo fin. Dopašće ti se. Večeras sam mu
pričala o tebi.“
„Tanja, ti posle toga više nikada nećeš želeti da se vratiš u Marin, u
Ros... bićeš suviše glamurozna za nas.“ Smatrala je da on to ne misli
ozbiljno, ali, svejedno, nije volela da joj to govori. Isto joj je i Daglas rekao.
A to je bilo poslednje što je želela. Nije želela da bude deo holivudskog
života već samo njihovog, u Rosu.

65
 „Ne budi lud! Mene te gluposti nimalo ne interesuju. Svi bi oni život
dali da mogu da žive nalik nama.“
„Kako da ne!“, nasmejao se. „Ne bih rekao. Postaćeš razmažena tu,
dušo.“
„Neću“, kazala je tužno. Izula je sandale i legla na krevet. „Nedostaješ
mi. Volela bih da si ovde.“
„Bićeš kod kuće za dva dana. I ti meni nedostaješ. Ovde je mrtvo bez
tebe. Noćas mi je zagorela večera.“
„Ja ću kuvati za vikend.“ I dalje je osećala krivicu što je bila tu. Jedva je
čekala da se vrati kući, njemu i ćerkama. Bila je odsutna tek tri dana, a već
joj se činilo da je prošla čitava večnost. Biće to dugih devet meseci. Veoma,
veoma dugih. Bilo joj je zaista neobično što je te večeri izašla bez njega, ali
je morala da upozna glumce koji će igrati u filmu. Ipak, bilo bi joj mnogo
prijatnije da je Piter bio sa njom. Kada je bio van grada, što je bilo retko,
nikada nije izlazila bez njega. Nije imala želju da samostalno vodi
društveni život, posebno u Holivudu. Nije imala nikakvih dodirnih tačaka
sa tim ljudima. Posebno sa Daglasom Vejnom. Mada, bilo bi joj sasvim
normalno da sa Maksom Blumom izađe na hamburger. Činilo joj se da bi
joj mogao biti dobar prijatelj, ali još uvek nije bila sigurna. „Jedva čekam
da te vidim. Neobično mi je što sam ovde sama. Mnogo mi nedostajete ti i
devojčice.“ Nije volela da spava bez njega. Bila je usamljena prethodne tri
noći. Ni on nije voleo da spava bez nje. Grlio je jastuk otkad je otišla.
„I ti meni nedostaješ“, zevao je Piter. „Bolje da spavam, ujutru moram
da probudim devojčice. Meg ima trening plivanja u pola osam.“ Pogledao
je na sat. „Moram da ustanem za četiri i po sata.“ Zaječao je pri samoj
pomisli na to, ali nije želeo da zaspi, a da se ne čuje sa svojom ženom.
„Čućemo se sutra! Lepo spavaj, draga... Nedostaješ mi...“
„I ti meni“, rekla je tiho. „Laku noć, lepo sanjaj!“
„I ti“, kazao je Piter i spustio slušalicu. Tanja je ležala na svom krevetu
u bungalovu i mislila na njega. Nedostajao joj je. Zatim je teška srca otišla
da opere zube. Jedva je čekala da se vrati kući. I svi su grešili u vezi sa
njom, pomislila je. I Piter i Daglas, predviđajući da će ovde postati
razmažena i da neće želeti da se vrati u Ros. A jedino to je želela.
Nedostajao joj je njen krevet, nedostajao joj je njen muž, nedostajala su joj
njena deca. Ništa u Holivudu ne bi moglo ni približno da joj nadomesti to.

66
Sav luksuz svog bungalova rado bi menjala za noć u Rosu, u krevetu sa
Piterom. Za Tanju nije bilo takvog mesta kao što je dom.

67
 6.

S utradan se Tanja našla sa Daglasom u Polo Laundžu u jedan sat na

ručku. Obukla je farmerke i ružičasti džemper. On je, kao i uvek,
delovao glamurozno u savršeno skrojenim smeđim pantalonama, plavoj
košulji, žutoj Hermes kravati i savršenim braon cipelama. Uvek je izgledao
besprekorno. Čekao ju je kad je stigla. Pio je bladi meri i čavrljao sa
poznanikom koga je slučajno sreo. Upoznao ga je sa Tanjom. Bila je
zaprepašćena kad je shvatila da je to Robert de Niro. Kratko su
razgovarali, a zatim je De Niro otišao. Bilo je nemoguće ostati ravnodušan.
Ipak, za njih je to bio jedan sasvim običan susret. Želela je to da ispriča
Piteru, ali nije želela da sluša kako joj svi govore da će i sama postati
glamurozna i da će joj biti nemoguće da se vrati starom načinu života. Jer
je to bilo sve što je želela. U Holivudu je sve bilo nestvarno i ona se nije
osećala kao deo njega. Grešili su svi koji su joj kazali da će se promeniti.
Tanja je znala bolje od njih. Odlično je poznavala sebe, stajala je čvrsto na
zemlji.
„Hvala ti na divnoj večeri!“ rekla je Daglasu kad je sela. „Bilo je
zabavno upoznati glavne glumce. Imaš prelepu kuću!“
„Uživam u njoj“, rekao je osmehujući joj se. „Moraš da dođeš na moj
brod! Zaista je zabavno.“ Bila je to jahta duga šezdeset metara. Prethodne
večeri ju je videla na slikama u njegovoj kući. Delovala je ogromno. Njena
deca bi bila van sebe. „Šta radiš preko leta, Tanja? Šta si radila ove
godine?“, pitao ju je, a ona se osmehnula. Kao da joj zadaje temu za domaći
zadatak: Moj letnji raspust, rad Tanje Haris. Njen život je bio mnogi mirniji
i običniji od onog koji je on vodio. U svakom smislu. Ona je tako želela. Nije
joj bila potrebna jahta.
„U avgustu odlazimo na Taho. Svake godine tamo iznajmljujemo kuću.
Deca vole i svima nam je mnogo lepo kad smo zajedno. Piter i ja smo
razmišljali da sledeće godine odvedemo decu u Evropu. Odavno nismo bili.
Bilo je teško kad su deca bila mala.“ Osećala se glupo dok mu je pričala
takve stvari. Njega nimalo nisu zanimala ni mala, niti odrasla deca.
Iznajmljena kuća na Tahou sigurno mu je zvučala patetično u poređenju sa
jahtom dugom šezdeset metara usidrenom negde na francuskoj rivijeri.

68
Apsurdnost poređenja navela ju je da se nasmeje dok je naručivala ledeni
čaj. Nameravala je da to popodne provede radno.
„Ja svakog leta provodim dva meseca na brodu na jugu Francuske“
rekao je to kao da je to bilo poznato i blisko njoj koliko je bilo njemu.
„Obiđem Sardiniju. Prelepa je. I Korziku. Kapri ponekad, Ibicu, Majorku,
Grčku. Ako na leto odeš sa decom u Evropu moraćeš da svratiš na brod,
barem na nekoliko dana.“ Retko je pozivao ljude sa decom, mada njena
više nisu bila mala. Ipak, koliko štete mogu da načine za nekoliko dana?
Pretpostavljao je da su njena deca vaspitana. Ona je nesumnjivo bila.
Nikada ne bi pozvao u goste ljude sa malom decom, verovao je da bi dobili
morsku bolest.
„Oni bi to sigurno veoma voleli. Jedva čekam da im kažem da sam
sinoć upoznala Neda i Džin. Oduševiće se!“
„I treba“, osmehnuo se. „Ja sam oduševljen! Doduše, tobom mnogo
više nego Nedom i Džin.“ Tanja je mogla to i da očekuje s obzirom da je
Džin bila izuzetno mlada. Prelepo je izgledala, ali je zaista bila premlada.
Ipak, glumci dok snimaju film žive u vrlo osetljivom mehuru od sapunice i
nemaju dodira sa stvarnim svetom.
„Oni su kao deca“, prokomentarisala je Tanja, dok je on naručivao još
jedan bladi meri.
„Jesu. Svi glumci i glumice su deca. Žive u bajci, zaštićeni od
stvarnosti. Tako je oduvek bilo. Maskiraju se, igraju i zabavljaju. Pojedini
naporno rade. Međutim, ne mogu ni da zamisle kako živi ostatak sveta.
Navikli su da ih agenti i producenti štite, ugađaju im i ispunjavaju svaki
njihov kapric. Nikada ne odrastu. Što su stariji, sve su nerealniji. Videćeš
kad budeš radila sa njima. Krajnje su nezreli.“
„Ne mogu svi biti takvi“, sa zanimanjem je prokomentarisala Tanja.
„Nisu, ali većina jeste. Narcisoidni su i razmaženi, sve se vrti oko njih.
Vrlo brzo stare. Zato se ja nikada ne zabavljam sa glumicama. Teške su
mi.“ Gledao je Tanju pravo u oči dok je to govorio, a ona je skrenula
pogled. Nešto kod njega činilo je da joj bude neprijatno. Neprestano je
prelazio nevidljive granice koje su postojale između njih. Sebe je držao na
odstojanju i van dometa, a njoj se lagano približavao. Ugrozio je njen
prostor, ne pomerivši se ni milimetar.
Tada su naručili ručak, a Tanja mu je postavljala bezbroj pitanja o
lilmu i sastancima koji su ih čekali naredne nedelje. Tog vikenda je

69
nameravala da obavi poslednje, sitne ispravke na scenariju. Slagala se sa
svim njegovim primedbama, a on je otkrio da je saradnja sa njom
opuštena i razumna. Činilo se da poseduje vrlo mali ego kada je njen rad u
pitanju.
Završili su sa ručkom kada su se ponovo dotakli ličnih tema. Uvek ih
je Daglas pokretao. Bio je gladan da sazna što više njoj. Pitao ju je o
njenom detinjstvu, roditeljima, kad je počela da piše. Zeleo je da zna sve o
njenom životu u mladosti, o njenim snovima i razočaranjima. Iznenadila ju
je direktnost njegovih pitanja, ali o sebi ništa nije želeo da kaže, što Tanju
nije čudilo. Bio je čovek koji ništa nije pružao zauzvrat.
„Moj život je prilično običan“, rekla je opušteno. „Nema tragedija,
nikakvih mračnih tajni, ozbiljnih razočaranja. Bila sam tužna kad su mi
roditelji umrli, naravno. Ali Piter i ja već dvadeset godina srećno delimo
zajednički život.“
„To zvuči prilično neobično“, rekao je Daglas pomalo cinično.
„Izgleda da jeste u današnje vreme“, zamišljeno je rekla Tanja.
„Jeste, ako je istina“, rekao je, ne skidajući pogled s nje. Bio joj je
neprijatan način na koji ju je ispitivao; kao da joj nije verovao, pa je tražio
istinu u njenim očima.
„Zašto je tebi toliko neverovatno da ljudi mogu živeti u srećnom
braku?“ Njoj se to podrazumevalo. Poznavali su mnogo parova u Rosu koji
su dvadeset, pa čak i trideset godina srećno živeli. Ipak, morala je da
prizna, bilo je i onih koji su se razveli. Mada, mnogi od njih su se ponovo
venčali i živeti u srećnim zajednicama. Ona je živela u malom svetu sasvim
drugačijem od ovog u kom se zatekla. U Daglasovom svetu ljudi su se
retko venčavali, a i kad jesu, često su to činili iz pogrešnih razloga,
uglavnom da bi se pokazali, ili zarad moći, uticaja ili materijalne koristi.
Znala je i da su se mnogi muškarci ženili ženama koje su im predstavljale
trofej. Takvih u Marinu nije bilo, posebno među onima koje je Tanja
poznavala.
„Obe žene kojima sam se oženio bile su izuzetno pogrešan izbor“,
rekao je Daglas pričljivo. „Jedna je bila poznata glumica pre trideset
godina kad smo se venčali. Oboje smo bili strahovito mladi. Ja sam imao
dvadeset četiri, klinac koji je tek počinjao u poslu. Tada sam želeo da
budem glumac. Ipak, brzo sam na to zaboravio. I nju sam brzo zaboravio.
Nismo sastavili ni godinu dana u braku. Hvala Bogu da nismo imali decu!“

70
 „Je li ona sada velika zvezda?“, pitala je Tanja iz puke radoznalosti.
Zanimalo ju je ko je u pitanju, ali nije se usudila da pita. Znala je da bi joj
sam rekao ako bi želeo.
„Nije“, osmehnuo se. „Nikada nije bila. Mada je bila lepa. Ostavila je
glumu i udala se za nekog tipa iz Severne Karoline. Otkako se udala, više
se nikada nismo čuli. Čuo sam od prijatelja da ima četvoro dece. Od života
nikada nije želela ništa više od muža, dece i drvene ograde. Čini mi se da je
dobila sve tri stvari, ali ne od mene. To me čak ni tada nije zanimalo.“
Tanja je već i sama mogla to da zaključi. Čak nije mogla ni da ga zamisli sa
decom.
„Druga je bila mnogo zanimljivija. Bila je rok zvezda osamdesetih.
Ogroman talenat, mogla je da ima vrhunsku karijeru.“ Zvučao je skoro
zavidno kad je to izgovorio, a Tanja je posmatrala njegove oči. Nije mogla
da kaže šta je u njima videla. Kajanje, bol? Možda tugu, ili razočaranje? I to
se izgleda neslavno završilo, s obzirom da je sada sam i da se više nije
ženio niti imao nameru to ponovo da učini.
„Šta je bilo sa njom? Je li i ona odustala od karijere?“
„Nije, nastradala je u avionskoj nesreći u toku turneje. Ona i ceo njen
bend. Bubnjar je upravljao avionom, a nije bio posebno vešt pilot. Već smo
bili razvedeni kad je nastradala. Ali, svejedno, bilo mi je žao. Bila je mnogo
draga devojka. Sigurno si čula za nju.“ Tanja nije mogla da veruje kada joj
je rekao. Volela je da sluša njenu muziku kada je bila studentkinja. I dalje
ima njene stare kasete. Sećala se avionske nesreće - bila je to glavna vest
na svim medijima. Odavno je se nije setila i bilo joj je neobično da čuje
neke lične stvari o njoj. U Daglasovim očima primetila je tugu. Tada joj je
zaličio na ljudsko biće. Na kraju krajeva, i on je imao svoju slabiju stranu.
„Zašto je ona bila pogrešan izbor?“ pažljivo je upitala Tanja. Sada su
se uloge obrnule, ona je ispitivala njega, kao što je maločas on nju.
„Nismo imali ništa zajedničko. A muzička scena je čak i tada bila
poprilično haotična. Uzimala je drogu, mada je tvrdila da nije narkomanka.
Nije bila zavisnik, samo luda, prelepa, divlja devojka. Tvrdila je da bolje
peva kada je pod gasom. Nisam siguran je li to bila istina. Imala je
neverovatan glas“, rekao je, dok mu je izraz lica postajao sanjalački
zamišljen, toliko da je izgledao kao druga osoba, osedjivija, ljudskija. Tanja
se pitala je U ikada osetio ljubav. „Razveli smo se jer se nikada nismo
viđali. Ona je devet-deset meseci godišnje bila na turneji. Ja sam tada već

71
bio producent i naš brak više nije imao svrhu. Samo mi je bila teret. Zbog
njenog ponašanja štampa je loše pisala o njoj. Bila je hapšena nekoliko
puta. Kokain je tada bio u modi. Meni to nije odgovaralo.“ Kao ni što ga je
varala sa drugim muškarcima, mada to nije želeo da kaže Tanji. „Bile su to
lude godine, a ona je bila prilično neobična devojka. Nikada nisam bio
pristalica konzumiranja droge. Uz nju je to išlo. A želela je decu. Nisam ni
mogao da zamislim da ih imam sa njom. Sigurno bi i oni do šeste godine
postali zavisnici. A mene to užasava!“, ponovio je. „Oduvek. Ja sam se
trudio da izgradim karijeru, da zaradim za život. Tada sam već producirao
svoje prve filmove. Supruga na odvikavanju ili u zatvoru samo bi mi bila
teret, mada se tada to mnogima dešavalo. Ja sam se plašio droge, ali ona
nije.“
„Pa si se razveo od nje?“ Tanji je to delovalo proračunato. Imala je loš
uticaj na njegovu karijeru, pa je se otarasio. Bilo je očigledno šta su mu bili
prioriteti. Ipak, činilo joj se da je tu bilo još nečega, ali nije želela da pita.
Mada ju je zaintrigiralo. Pitala se je li možda to bio razlog njegove
zatvorenosti. Mada nije imala utisak da je Daglas ikada bio otvoren i blizak
sa bilo kim, kao što nije ni sada.
„Zapravo“, osmehnuo se Tanji, „ona se razvela od mene. Kazala je da
sam ja karijerista i pretenciozan, arogantan i oportunistički kreten. I bila
je u pravu.“ Izgovorio je to bez izvinjenja i žaljenja. Često je to govorio za
sebe. „Nažalost, sve to što je pomenula, čini recept za uspeh. Moraš biti sve
to da bi napredovao u ovom poslu, a ja sam bio rešen da stvaram velike
filmove. Ona je bila zvezda za sebe. Nije joj bila potrebna moja pomoć.“
„Da li ti to smetalo?“, pitala ga je Tanja, radoznala da sazna šta ga je
učinilo tako odbojnim. Nije bio jednostavna osoba.
„Jeste“, odgovorio joj je. „Smetalo mi je što nemam kontrolu nad svim
čime se bavila. Nije slušala, nije tražila savet. Nikad mi nije pričala šta se
dešava u bendu. U to vreme, polovina njih je bila u zatvoru zbog droge.
Njenom poslu to nije smetalo, ali mom bi. Ljudi zavisni od droge ne
napreduju ni u kakvom poslu, barem je tada bilo tako. Tada su mnogi
mislili da im kokain neće naškoditi. Otada smo mnogo toga shvatili. Ili
postanu teški zavisnici ili završe u zatvoru. Možda je i bolje što je
nastradala.“ Bilo je to teško reći.
„Jesi li je voleo?“, pitala je Tanja saosećajno. Bila je to tužna priča,
ugašen je jedan mlad život. I još nekoliko života sa njenim. Tanja se
odlično sećala nesreće.
72
 „Verovatno nisam“, odgovorio je Daglas iskreno. „Mislim da nikada
nisam bio zaljubljen. Ali ne nedostaje mi taj osećaj. Uglavnom“, tužno se
osmehnuo. „Više volim dobre poslove od devojaka. Tu se lakše snalazim.“
„Ali nije ni približno zabavno“, zadirkivala ga je Tanja.
„Istina. Ne znam zašto sam se oženio njom. Možda sam samo bio
impresioniran njome u to vreme. Bila je prelepa devojka čarobnog glasa. I
danas je ponekad slušam“, priznao je, a Tanja mu se osmehnula. Nadala se
da će postati prijatelji.
„I ja“, dodala je. Sklonila je kasete iz svojih studentskih dana, mada ih
je povremeno slušala.
Dok su završili sa ručkom, učinilo joj se da je ta tema Daglasa počela
da opterećuje. Dugo nije mislio o svojoj bivšoj, pokojnoj supruzi.
Povremeno je imao lepa sećanja na period pre njihovog razvoda. Posle
toga je dva puta bila u zatvoru zbog droge, što je njemu bilo nezamislivo.
Bilo mu je drago što se na vreme izvukao iz tog pakla. I dalje se sećao
snažnog osećaja ljutnje koji ga je tada držao. Ona je bila izgubljena duša,
mada je bila izuzetno lepa devojka. Voleo je da se pojavljuje sa njom dok
su bili u braku. Umeo je da prizna da je bila najbliže „ženi trofeju“ u
njegovom slučaju. Otada nije želeo nijednu nalik njoj. Bio je čovek koji je
najbolje funkcionisao sam. Kasnije je osećao sve manju potrebu za
društvom, osim za povremenu zabavu u krevetu.
Nikada se nije emotivno uplitao. Njegovo srce nikada nije učestvovalo
u njegovim seksualnim doživljajima. Kada je želeo ženu u svom naručju,
pažljivo ju je birao. Dopadale su mu se inteligentne žene koje su bile zani-
mljivo društvo i koje su u medijima lepo išle uz njega. Uglavnom su to bile
velike, već poznate zvezde, cenjene spisateljice, potkrala se i poneka udata
supruga političara ili nekog njegovog prijatelja kada bi bio van grada. Ipak,
zanimalo ga je društvo interesantnih žena, a ne priča za tabloide. Imao je
reputaciju uglednog i uticajnog poslovnog čoveka. Za njegov privatni život
niko se nije zanimao, pa čak ni on sam. Bio je rešen da izađe sa Tanjom, da
je bliže upozna. O tome je razmišljao prethodne večeri na zabavi koju je
priredio. Bila je zanimljiva, inteligentna i imala je dobar smisao za humor.
Pored toga, bila je lepa. Savršen primer žene koju bi voleo da ima pored
sebe. Umela je pošteno i da mu odgovori, što je bio još jedan plus.
Odgovarala bi mu i kao pratnja na društvenim događajima, ali i kao
domaćica na njegovim zabavama. Dopadala mu se u svakom smislu. A
njihovo pojavljivanje u javnosti u narednim mesecima može delovati
73
sasvim benigno. Uz to, Tanja je delovala kao dostojna poštovanja, tako da
zasigurno ne bi bili predmet tračeva. Bila je žena koja je privlačila pohvale,
a ne kritiku.
„Šta radiš za vikend?“, uzgred ju je upitao kad su završili sa ručkom.
„Idem kući!“ Zasijala je. Njena radost zbog toga bila je zaista primetna,
čak i njemu, mada je to smatrao glupim i bespotrebnim. Nimalo nije bio
sentimentalan.
„Ti baš voliš tu priču o domaćici iz Marina?“ pitao ju je pokušavajući
da izazove stid kod nje, što mu nije uspelo.
„Da, volim“, rekla je srećno, „posebno volim svog supruga i decu. Oni
su mi sve, ceo moj život se vrti oko njih.“
„Ti si predodređena za mnogo veće stvari, Tanja. Zaslužuješ mnogo
uzbudljiviji život.“ Kao da ju je sažaljevao.
„Ne želim uzbuđenja.“
Oduvek je volela jednostavnost svog života s Piterom i njihove
svakodnevne rituale. Holivudski život je za nju bio lažan i zloban. Nije
želela da bude deo njega, osim da stekne iskustvo kroz rad na scenariju za
film. Drugo je nije zanimalo. Sjaj Holivuda je nije zaslepljivao. Sažaljevala
je one koji su živeli u njemu smatrajući da je to nešto posebno; takav je bio
Daglas. Smatrala je da se ne bi složio sa njom kad bi to naglas izgovorila.
Znala je da je voleo umetnost i da je bio član odbora Okružnog muzeja u
Los Anđelesu, Spomenuo joj je da posećuje pozorište kad god mu se ukaže
prilika i povremeno odlazi u San Francisko na balet i operu. Voleo je
kulturna dešavanja i društvene događaje svake vrste. Čak je putovao i u
Vašington na otvaranje Kenedijevog centra ili u Linkoln centar i
Metropoliten u Njujorku. Bio je ugledna ličnost u sva četiri grada, ali i u
Evropi, gde je često odlazio. Život poput njenog za njega bi bio
nepodnošljivo dosadan. A ona ga je volela. Ne bi svoj život menjala sa
njegovim ni za šta na svetu.
„Možda ćeš imati šira shvatanja nakon života u Los Anđelesu. Nadam
se da će biti tako, zbog tebe“, rekao je dok su izlazili iz Polo Laundža, a sve
glave se okretale za njima pitajući se ko je žena sa kojom je bio čovek koga
su svi poznavali. Nju niko nije znao, pa je izazvala interesovanje, ali ne i
komentare. Bila je lepa žena srednjih godina u farmerkama i ružičastom
džemperu, sasvim obična. Neke žene iz Los Anđelesa bile su spremne da
ubiju da bi bile viđene u njegovom društvu. Dopadalo mu se što njoj to

74
ništa nije značilo. Nije pokušavala da ga iskoristi. Po tom pitanju ju je
odlično procenio. Kod Tanje nije bilo ničega oportunističkog, ni u kom
smislu. Bila je žena sa integritetom i dostojanstvom, pristojna, pametna i
talentovana. Nije morala nikoga da koristi kako bi napredovala, niti bi to
ikada učinila.
Zahvalila mu se na ručku, a on je njoj poželeo lep vikend. Bilo je
mnogo prijatnije nego što je očekivala. Bio je prijatno društvo i nije prešao
liniju pristojnosti, čega se plašila. Zapravo, bio je veoma prijatan i nimalo
nije kritikovao njen način života što je činio ranije. Smatrao je da treba da
vodi aktivniji život od onoga koji je imala u Marinu, ali ako je ona tako
želela i u njemu uživala ne smetajući nikome, na to je imala pravo. Znao je
da će joj život biti zanimljiviji i sadržajniji u Los Anđelesu. Kad su ušli u
predvorje hotela imao je osećaj da će se sprijateljiti. Dopala mu se ta ideja,
mada ona nije bila tako uverena. Bila je oprezna da ga ne ohrabri ni na koji
način. Postojalo je nešto u njemu što je u njoj izazivalo neprijatnost i znala
je da je život sličan onome koji je ona vodila posmatrao s prezirom i sa
visine. Njega porodične vrednosti nisu zanimale, deca su u njemu izazivala
nervozu, a sama pomisao na brak stvarala mu je neraspoloženje. Daglas je
voleo one kojima je mogao da upravlja. Sve dok je ona toga bila svesna i
čvrsto držala granice i čistu glavu, bila je sigurna da će se dobro slagati.
Nije bio tip muškarca pred kojim je mogla da spusti gard. Trenutno su bili
poslovni suradnici i ništa više. Želela je da tako i ostane. Možda će
vremenom, kad se bolje upo znaju, moći da budu prijatelji. Pre toga je
trebalo da zasluži njeno prijateljstvo.
Ostatak popodneva provela je radeći na kompjuteru. Uveče je
poručila hranu. Maks ju je zvao da je pita kako napreduje i porazgovarala
je sa njim o potencijalnim problemima. Pomogao joj je da ih reši, a njoj su
se dopala rešenja koja je ponudio. Bila je sasvim sigurna da će njih dvoje
uživati u saradnji. Htela je te večeri da pođe kući, ali je Daglas insistirao da
ostane u slučaju da ujutru iskrsne neki neplaniran sastanak. Međutim, po-
što je nisu pozvali do podneva, pozvala je taksi i odvezla se na aerodrom.
Dala je šoferu slobodan vikend. Sve što je ponela bio je ručni prtljag.
Krenula je letom u pola dva sa aerodroma u San Francisku i već u pola tri
je bila na ulaznim vratima svoje kuće u Rosu. Kod kuće nije bilo nikoga, ali
je ona igrala i pevala u dnevnoj sobi. Toliko je bila srećna što je ponovo
kod kuće. Pogledala je frižider i plakar u kuhinji i shvatila da su skoro
sasvim prazni. Otišla je do prodavnice i kupila hranu za vikend i narednu

75
nedelju. Raspoređivala je namirnice u kuhinji kad su stigle devojke i
vrisnule od sreće ugledavši je. Čak je i Megan na trenutak delovala srećno,
ali se zatim brzo uozbiljila i otišla stepenicama u svoju sobu, setivši se da
treba da bude ljuta na majku. Ipak, na sekund je pokazala da joj je bilo
drago što je vidi, što je usrećilo Tanju. Moli je poput kučenceta skakutala
oko nje i grlila je i ljubila, ne odmičući se.
„Stvarno si mi nedostajala ove nedelje“, priznala je majci.
„I vi ste meni“, kazala je Tanja, zagrlivši Moli preko ramena.
„Kako je bilo?“ pitala je zainteresovano Moli jedva čekajući da čuje šta
Tanja ima da joj ispriča.
„Fino. Bila sam na večeri sa Nedom Brajtom i Džin Amber. On je
mnogo sladak.“ Nije skidala pogled sa ćerke, presrećna što je vidi.
„Kada ću moći da ga upoznam?“ pitala je Moli uzbuđeno dok je njena
majka odlagala namirnice.
„Čim mi dođeš u poseru. Možeš i da prisustvuješ snimanju. Režiser je
zaista fin čovek.“
Moli se popela u sobu da se javi drugarici i ispriča novosti koje je čula
od majke. Tanja je još sređivala kuhinju kad se pojavio Piter. Znao je da će
ona doći i ranije je izašao s posla. Čim ju je ugledao privio ju je u naručje i
strasno poljubio u usta. Bili su presrećni što su ponovo zajedno. Otišli su u
svoju sobu i diskretno zaključali vrata. Bio je to savršen povratak kući u
svakom smislu.
Tanja je spremila večeru za svoju porodicu. Napravila je njihovu
omiljenu pastu i ogromnu činiju zelene salate, a Piter je ispekao meso na
roštilju. Posle večere su svi seli i razgovarali unedogled. Ispričala im je da
je bila na večeri u kući Daglasa Vejna i kazala im koga je sve tamo
upoznala. Nakon toga su devojke izašle sa drugaricama, a ona i Piter su se
brzo popeli u svoju sobu.
Bio je petak uveče kao i svaki drugi. Tanja i Piter su zagrljeni satima
pričali. Ponovo su vodili ljubav pre nego što su zaspali. Preživeli su njenu
prvu nedelju u Los Anđelesu i sve je bilo u savršenom redu u njihovom
svetu.

76
 7.

V ikend je svima proleteo. Tanja se u nedelju ujutru probudila

depresivna, a ni Piter nije delovao srećno. Odlazila je tek uveče, ali
svest da putuje tog dana sve ih je držala deprimiranima. Meganina
osećanja konačno su eruptirala za ručkom. Ušla je u raspravu sa majkom u
kuhinji oko majice koju je isflekala dok je prala sudove, što je bilo sasvim
nevažno. Bila je ljuta na majku što se vraća u Los Anđeles. Pošto je znala
šta je uzrok Meganinog neraspoloženja, Tanja se trudila da bude smirena,
ali je na kraju morala da joj skrene pažnju na ponašanje.
„Nije u pitanju majica, Meg“, rekla je iskreno. „Ni ja ne volim što idem.
Trudim se koliko mogu da bude i vuk sit i ovce na broju.“
„Ne trudiš se!“, optužila ju je Megan. „To što radiš je sebično i glupo.
Nisi morala da pišeš scenario za taj film. Priznaj samoj sebi, ti si loša
majka. Ostavila si nas zbog karijere. Nije ti stalo ni do nas, niti do tate. Ti
samo misliš na sebe!“ Tanja je zapanjeno stajala ne govoreći ništa, a zatim
su niz njeno lice krenule suze dok je gledala ćerku i slušala njene optužbe.
Bilo joj je teško da se odbrani i pitala se je li Megan možda u pravu.
Odlazak u Los Anđeles zbog scenarija zaista je sebičan potez.
„Žao mi je što se tako osećaš“, rekla je Tanja tužno. „Znam da ova
godina nije dobar izbor, ali sada mi se pružila prilika i možda više nikada
neće.“ Nadala se da će oni to razumeti i oprostiti joj, ali Megan možda neće
nikada. Još uvek nije popustila. Stajale su i posmatrale jedna drugu kad je
u kuhinju ušao Piter. Čuo je šta je Megan rekla i došao je da joj kaže da se
izvini majci, što ona nije htela. Rekla je da je mislila sve što je rekla.
Okrenula se i bez reći pošla u svoju sobu. Tanja je pogledala Pitera i
rasplakala se, a on ju je zagrlio.
„Samo je napeta.“
„Ne krivim je. I ja bih se osećala tako da me je majka ostavila u
završnoj godini srednje škole.“
„Kod kuće si vikendom. One su preko nedelje ionako jedva kod kuće.
Dođu da jedu, pozovu prijatelje i spavaju. Zaista im nisi potrebna“, rekao
je, pokušavajući da je umiri, ali ona nije prestajala da plače. Mrzela je i što
njega ostavlja.
77
 „One vole da znaju da sam ovde“ rekla je i izduvala nos.
„Volim i ja, ali vikendom ćeš biti. I nije ovo zauvek. Lepo smo se snašli
ove nedelje, a film će biti gotov dok trepneš. Zamisli da dobiješ Oskara,
Tan... samo razmisli. To se može desiti sa filmom Daglasa Vejna.“ On ih je
već imao sigurno desetak. „Nego, kakav je on?“ Piter je bio radoznao. Znao
je samo da je zgodan dasa. Pitao se hoće li se nameračiti na Tanju. Nadao
se da neće. Piter nije bio ljubomoran. Ali Holivud je bio druga priča.
Uprkos svemu, verovao joj je.
„Čudan je. Sebičan. Vrlo zatvoren. Mrzi decu. Ima jahtu. Ima sjajna
umetnićka dela i savršenu kuću. To je sve što znam o njemu. I da je bio
oženjen rok zvezdom koja je nastradala u avionskoj nesreći nakon što su
se razveli. Nije posebno ljubazan i prijatan, ali je izuzetno pametan. Onaj
ko mi se zaista dopao jeste režiser, Maks Blum. Liči na Deda Mraza i
stvarno je drag. Njegova devojka je umrla od raka dojke i ima nemačku
dogu po imenu Hari.“
„Izgleda da si upoznata sa vrlo ličnim temama“, nasmejao se Piter.
Dobro mu je opisala obojicu. „Ima nešto kod vas pisaca. Vama ljudi govore
ono što meni nikada ne bi poverili. A čak ih ni ne pitate.“ Bio je svedok tih
situacija tokom svih godina koje je proveo sa Tanjom. Ljudi su joj oduvek
poveravali svoje najskrivenije tajne. To ga je zadivljavalo.
„Sigurno imam saosećajan izraz lica. Pored toga, ja sam i majka, mada
izgleda da trenutno nisam dobra u toj ulozi.“
„To nije taćno, Megan preteruje.“ Oboje su to dobro znali. Megan je
previše zahtevala od onih do kojih joj je stalo i lako je kritikovala kada nije
bila zadovoljna. Moli je bila sklonija opraštanju i otvorenija. Megan je
imala visoke standarde za sebe, ali i za sve ostale. Tanja je oduvek govorila
da je njena majka bila takva i da je to pitanje genetike.
Tanja je spremila ručak, ali Megan nije sišla da jede. Pozdravila se sa
majkom i izašla. Tanja je pretpostavljala da Megan ne želi da je gleda kako
odlazi. Ljudi se pozdravljaju na različite načine. Za Megan su opraštanja
oduvek bila teška. Njoj je lakše bilo da se naljuti i izjuri nego da plače i
tuguje. A Moli se nije odvajala od nje do poslednjeg trenutka. Odvezli su je
kod drugarice kad su krenuli na aerodrom. Snažno je zagrlila majku pre
nego što je izašla iz kola.

78
 „Volim te. Uživaj... pozdravi Neda Brajta. Kaži mu da ga volim... a tebe
volim još više...“ doviknula je preko ramena i otrčala u kuću svoje
drugarice.
Tanja i Piter su se na miru odvezli do aerodroma. Imali su priliku da
porazgovaraju o slučaju na kome je on radio, izmenama koje je ona unela
u scenario, čak i da sede ćuteći i uživajući u tome što su zajedno. Tog
vikenda su češće nego obično vodili ljubav, a Piter se tome nasmejao pre
nego što je izašla iz kola.
„Izgleda da taj Los Anđeles pozitivno utiče na naš seksualni život.“
Kao da su svoju ljubav upijali za dane koje će provesti razdvojeni.
Pomoglo je. Ponovo se rastužila kada ju je poljubio na aerodromu. Nije
mogao da ude na terminal pošto nije imao kartu i nije putovao.
„Već mi nedostaješ“, rekla je tužno, a on ju je ponovo poljubio.
„I ti meni. Vidimo se u petak. Javi mi se kad stigneš.“
„Hoću. Šta ćeš da večeraš?“ Devojčice su izašle, a ona je zaboravila da
mu spremi nešto na brzinu što bi mogao da podgreje u mikrotalasnoj.
„Rekao sam Elis da svrati. Pazila je na devojčice nekoliko puta
prethodne nedelje. Rekao sam joj da kupi suši i dođe.“
„Pozdravi je. Ceo vikend nameravam da je pozovem, ali nisam stigla.
Izvini joj se i zahvali što brine o devojčicama.“
„Nije joj teško. Mislim da joj nedostaju njena deca. Manje je usamljena
kad obiđe devojčice. Zadrži se vrlo kratko. Toliko je okupirana galerijom
da nikada nije kod kuće.“ Tanji je bilo drago što je imala čime da se
zanima. Džimova smrt bda je težak udarac za nju. Bila je iznenađujuće jaka
kada se to desilo, ali Tanja je bolje od bilo koga znala koliko je bila
nesrećna. Prva godina nakon njegove smrti bila joj je užasna, a Tanja joj je
pomogla da je prebrodi. Sada se Ehs trudila da joj vrati. Bila je to poštena
razmena među najboljim prijateljicama. Uvek su bile tu da pomognu jedna
drugoj i Tanja joj je bila zahvalna.
Dotrčala je do Pitera i još jednom ga poljubila, a zatim odjurila noseći
samo ručni prtljag u ruci. Poslednja se ukrcala u avion, sela na svoje
sedište i zažmurila, razmišljajući o vikendu koji je protekao. Bilo je
predivno biti ponovo kod kuće sa devoj čičama i Piterom. Mrzela je što
ponovo odlazi.
Isključila je mobilni telefon i zadremala. Prespavala je ceo let do Los
Anđele sa. Bio je to emotivan vikend i bila je umorna i iscrpljena od

79
rasprave sa Meg. Pitala se hoće li joj ikada oprostiti i hoće li među njima
sve biti kao nekada. Nadala se da hoće. Megan je teško zaboravljala i
opraštala i umela je dugo da se ljuti. Tanja je i dalje mislila o njoj kad je
izašla i zaustavila taksi. Svom vozaču čak nije ni javila da stiže. Osećala bi
se glupo da u limuzini odlazi sa aerodroma. Bilo joj je neobično da se
koristi svim prednostima koje je imala na osnovu ugovora koji je
potpisala.
Kad je ušla u bungalov, iznenadilo ju je saznanje da joj deluje prijatno
i poznato. Donela je još nekoliko fotografija od kuće - dečjih i Piterovih - i
jednu na kojoj je bila Elis sa Džejmsom i Džejsonom. Čula se sa Džejsonom
tog vikenda i zvučao je srećno. Toliko je bio zauzet na fakultetu da se nije
nikome javljao. I devojčice su se žalile zbog toga.
Pozvala je Pitera istog trena kad je sela. Zvala ga je na mobilni.
Večerao je sa Elis. Tanja je i sa njom porazgovarate i osećala se
usamljenijom nego ikad jer su oni bili zajedno, a ona je bila sama. Želela je
da jede suši sa njima. Elis joj je rekla da nije zabavno bez nje i da im
nedostaje. Tanja joj je kazala da je ponela njenu fotografiju u Los Anđeles.
Nakon razgovora, oni su se vratili večeri, a Tanja je uključila televizor.
Osećala se strahovito usamljenom.
Otišla je da se okupa u ogromnoj džakuzi kadi. Pomoglo joj je da se
opusti. Zatim je uključila kompjuter i nastavila da doteruje scenario.
Sutradan ju je očekivao sastanak na kome je trebalo da se razgovara o
producen tovim i režiserovim primedbama, a prekosutra je imala
sastanak sa glumcima o istoj temi.
Čekala ju je radna nedelja tokom koje će morati da usaglasi sve
primedbe i sugestije koje se tiču scenarija. Radovala se tome i jedva je
čekala da čuje komentare. Radila je skoro do dva posle ponoći, a naručila
je buđenje u sedam. U ponedeljak ujutru morala je da bude u studiju do
pola devet.
Tanja je imala osećaj da je telefon zazvonio istog trena kad je spustila
glavu na jastuk Ostala je da zeva i proteže se. Nedostajao joj je Piter, pa ga
je pozvala. Bio je budan, spremao se za posao i spremao doručak
devojčicama. Osećala se krivom što je on bio sa njima, a ona nije.
Propustiće mnogo doručaka, ručaka i noći sa njima. Celu školsku godinu.
Imala je osećaj kao da služi zatvorsku kaznu. Piter je bio veseo.

80
 „Mnogo mi nedostaješ“, tužno mu je rekla Tanja. „Osećam se grozno
što si preuzeo sve obaveze.“
„Ti si ih obavljala osamnaest godina, mogu i ja nekoliko meseci.“ Žurio
je, ali je bio ljubazan.
„Izgleda da sam se udala za sveca“, rekla je zahvalno. Zaista je bio
divan.
„Nisi, udala si se za čoveka koji ne može u isto vreme na sto da iznese
jaja, žitarice i sok. Očajan sam kuvar, moram da idem. Budi opuštena i
uživaj danas na tom sastanku.“
„Nadam se da ću moći.“ Bila je nervozna zbog prvog zvaničnog
sastanka. Možda će njen rad dočekati na nož. Nije mogla da pretpostavi šta
bi mogli da urade ili kažu. Za nju je sve to bilo novo.
„Nego šta ćeš! Ne dozvoli da te omalovažavaju. Sve Što sam do sada
pročitao je sjajno!“
„Hvala ti, zvaću te kad se vratim sa sastanka. Srećno sa doručkom... i
Pitere...“ U očima su joj blistale suze. „Izvini što sam pristala na ovo.
Osećam se kao loša supruga i majka. Ti si pravi heroj što si mi to dozvolio.“
I dalje se osećala krivom što nije bila kod kuće i prepustila mu sve obaveze
koje je ona obavljala skoro dvadeset godina.
„Ti si najbolja žena i prava zvezda za mene!“
„Ti si zvezda, Pitere“, rekla je nežno. Jedva je čekala vikend da ponovo
bude kod kuće.
„Zdravo, budi dobra... volim te“, rekao je i spustio slušalicu, a ona je
otišla da opere zube i očešlja se.
Naručila je doručak, bio je mnogo bolji od onoga koji je Piter kod kuće
spremao njihovim ćerkama. Ispred ju je već čekao vozač u limuzini. Stigla
je u studio tačno u pola devet. Daglasa još nije bilo, ali je Maks Blum stigao.
„Dobro jutro, Tanja! Kako si provela vikend?“ pitao ju je ljubazno,
noseći u ruci tešku aktovku koja je delovala kao da će eksplodirati kad ju
je pustio na sto u konferencijskoj sali u koju su ih poslali. Iznajmili su
kancelarijski prostor od jedne televizijske kuće u periodu trajanja filma. I
Tanja je dobila svoju kancelariju, ali im je kazala da joj više odgovara da
radi u hotelu.

81
 Mnogo je mirnije i tiše, a samim tim i lagodnije pisati u bungalovu.
„Proleteo mi je“, tužno je rekla Tanja. Piter i deca su joj još više
nedostajali nakon što je ceo vikend provela sa njima. ,,A ti?“
„Nije bilo loše. Otišao sam na nekoliko bejzbol utakmica, pročitao Vol
strit žurnal, Varajeti i Njujork tajms i vodio nekoliko intelektualnih
razgovora sa svojim psom. Prilično kasno smo legli, pa je jutros bio
umoran i nije mogao da dođe sa mnom. Pseći život“, rekao je kad ih je
sekretarica ponudila kafom koju su oboje odbili. Maks je u ruci imao
šoljicu kapucina, a Tanja je popila čaj u hotelu. Dok su opušteno
razgovarali, pojavio se Daglas. Kao i uvek izgledao je kao sa naslovne
strane modnog časopisa. Lepo je mirisao, čak je posetio i frizera tokom
vikenda. Uvek je bio besprekoran, pa i u pola devet ujutru. Maks je bio
neispeglan, neobrijan, nosio je izlizane farmerke i cipele, čarape su mu
bile bušne, a to malo kose što je imao kao da je zaboravio da očešlja. Bio je
čist, ali sasvim neuredan. Tanja je na sebi imala farmerke, džemper i
patike i nije se trudila da se našminka.
Odmah su prešli na posao. Bilo je nekoliko scena koje je Daglas hteo
da izmeni i jedna sa kojom je Maks imao problem. Rekao je da je kratka i
prebrza i ne dočarava dubinu emocija koje glumci treba da prikažu. Želeo
je da je ponovo napiše da bude dirljivija i gledaoce pogodi pravo u srce.
„Neka krvare“, kazao je. Kako je jutro odmicalo ušao je sa Daglasom u
raspravu oko jednog lika i načina na koji ga je Tanja predstavila. Daglas je,
ne birajući reći, tvrdio da je nezanimljiv. „Mrzim je“, rekao je iskreno.
„Mrzeće je i svi ostali.“
„Ona i treba da bude dosadna“, pravdala se Tanja žustro. „Ona je
neopisivo dosadna žena. Mislim da je dobro što je mrziš. Nije dobra osoba.
Tendenciozna je, kapriciozna i izdala je najbolju prijateljicu. Zašto bi je
voleo?“
„Ne moram da je volim, ali ako ima petlju da prevari najbolju
prijateljicu onda mora da poseduje snagu karaktera. Barem nam to pruži.
Predstavila si je kao da je mrtva.“ Bio je skoro uvredljiv i Tanja se konačno
povukla. Napraviće promene kod spornog lika, ali nije mu davala za pravo
sve što joj je prigovarao. Na kraju je Maks predložio kompromisno
rešenje. Lik će i dalje biti dosadan, loš, ali će mu biti pridodalo malo više
žestine i primetne ogorčenosti i ljubomore, kako bi izdaja koju čini bila
smislenija. Tanja je kazala da se slaže sa tim i na kraju sastanka bila je
iscrpljena. Bilo je skoro tri sata kad su završili sa razmatranjem svih
82
primedbi i sugestija, a nisu napravili pauzu za ručak. Daglas je smatrao da
bi ih hrana samo omela od posla. Tanja je osetila da joj je šećer pao, kao i
raspoloženje.
„Sastanak je bio odličan i produktivan“, kazao je Daglas i ustao. Bio je
odlično raspoložen, a Maks je grickao čokoladice koje je poneo. Već je
radio nekoliko filmova sa Daglasom i znao je šta ga čeka. Tanja nije. Bila je
iscrpljena i pomalo povredena pojedinim Daglasovim opaskama. Zadao joj
je nekoliko teških udaraca i nije ponudio izvinjenje. Njega je jedino
zanimalo da film bude što bolji, pa neka košta šta košta, i bio je spreman
da učini sve da bi to ostvario, ne gledajući da li će nekom usput polomiti
zube. U ovom slučaju, to su bili njeni. Nije bila naviknuta na takav način
saradnje, niti da opravdava i objašnjava ono što je radila. Producenti
sapunskih opera koje je pisala bili su neuporedivo manje zahtevni.
„Jesi li dobro?“, pitao ju je Maks kad su zajedno izašli iz zgrade. Daglas
je odjurio na naredni sastanak. Sutradan će ponovo sve troje doći na
sastanak koji su imali sa glumcima. Tanji je već sad sve to teško padalo.
Bilo je mnogo napornije nego što je očekivala, a i nije znala kako da
prepravi lik koji je toliko smetao Daglasu. Tog popodneva i večeri će da
radi na tome. Imala je osećaj kao da se sprema za ispit. Njegove reči zaista
su bile oštre,
„Jesam, samo sam umorna. Nisam pošteno ni doručkovala. Još pre sat
vremena bila sam mrtva gladna.“
„Kad ideš na sastanak sa Daglasom uvek ponesi nešto da gricneš. On
radi kao manijak i nikad ne pravi pauzu da nešto prezalogaji. Zato je tako
mršav. Za njega je ručak društveni događaj, a ne potreba. Ako nema ručak
u rasporedu, on ne jede. Ljudi oko njega padaju kao muve“, našalio se.
„Sutra ću već znati“, rekla je kad ju je dopratio do limuzine.
„Sutra će biti drugačije“ objasnio joj je. „Sutra smo u društvu zvezda, a
njih treba nahraniti i to što skupljom hranom. Režiseri i scenaristi ne
moraju da jedu. Moći ćeš da gricneš nešto sa tanjira glumaca, možda ti
dobace neki kavijar ih pileći batak.“ Preterivao je, naravno, ali u svakoj šali
bilo je i pomalo istine. „Uvek je dobro imati kojeg glumca na sastanku.
Trudim se čak to da zahtevam kako ne bismo ostali gladni.“ Nasmejala se.
Osećala se kao brucoš kome pomaže stariji student. Bila mu je zahvalna na
pomoći i duhovitosti. „Sutra ću povesti i Harija. Niko ne želi da hrani
gojaznog režisera, ali psa svi uvek nahrane. On ih tako tužno pogleda i

83
počne da cvili. I ja sam jednom pokušao tako da cvilim i da ih tužno
gledam, ali meni su zapretili da će me prijaviti Savezu filmskih umetnika,
pa sam otada počeo stalno da vodim Harija.“ Od srca se smejala njegovom
komentaru, a on ju je posavetovao da Daglasove oštre komentare ne
prima k srcu. To je bila standardna radna procedura u njegovom slučaju.
Ima producenata koji su mnogo oštriji od Daglasa i neprestano zahtevaju
doradu i ispravku scenarija. Pitala se kakve će komentare glumci imati i da
U su uopšte pažljivo iščitali tekst. Glumci u sapunicama čitali su scene koje
je trebalo da odglume neposredno pred izlazak na set. Kad je u pitanju bio
igrani film, sve je moralo da bude mnogo preciznije.
Sedam sati je radila na scenariju vodeći se Daglasovim, ali i Maksovim
komentarima. Naručila je kajganu i salatu za večeru. Radila je do ponoći.
Kad je završila pozvala je Pitera. Devojčice nije stigla da pozove, vreme je
proletelo, a one su sada spavale. On je bio budan, čitao je i čekao da ga
pozove. Pošto se nisu čuli, pretpostavljao je da je radila, pa nije želeo da je
uznemirava, već je čekao da ona njega pozove.
„I? Kako je prošlo?“, zainteresovano ju je pitao. Verovao je da je ceo
dan bila zauzeta, inače bi mu se ranije javila.
„Ne znam.“ Bila je umorna i ispružila se na krevet dok je razgovarala
sa njim. „Valjda onako kako treba. Daglasu se nije dopao jedan od mojih
likova. Ceo dan ponovo radim scene u kojima se ona pojavljuje. Čini mi se
da je sad još gora. Mislio je da je njen lik suviše dosadan. Imali smo
sastanak do tri sata, bez pauze da nešto prezalogajimo! Mislila sam da ću
se onesvestiti. Otada padam od posla. A ne verujem da smo resili problem.
Sutra imamo sastanak sa glumcima da čujemo njihove primedbe.“
„Izgleda da ti je naporno“, rekao je saosećajno, ali je znao da je ona to
očekivala. Ipak, posao joj nije teško padao. Ne bi se zaustavljala dok ne
reši problem, bilo da je u pitanju pisanje ili nešto drugo. Bila je to jedna od
mnogih stvari zbog kojih joj se divio.
„Kako si ti proveo dan?“ pitala ga je, srećna što ga čuje. Celog dana joj
je strahovito nedostajao, iako je radila. Još više jer je pred njom bila duga
radna nedelja. „Nisam se čula sa devojčicama. Radila sam i nisam obraćala
pažnju koliko je sati. Sutra ću ih pozvati.“
„Dobro su. Elis nam je donela lazanje i njen čuveni mramorni kolač.
Baš smo se najeli! Ja sam spremio salatu. Večeras nisam imao puno posla“,

84
što je bilo dobro jer je i pred njim stajao dug dan sa novim klijentom i
teškim problemima koje neće tako lako uspeti da reši.
„Je li Elis ostala na večeri?“ pitala je Tanja i iznenadila se kad je čula
da jeste. Bilo je lepo od nje što im je donela hranu i bila joj je zahvalna
zbog toga jer je i Tanja mesecima bila uz nju nakon smrti njenog supruga.
„Veliki sam joj dužnik. Ako tako nastavi, moraću da kuvam za nju narednih
deset godina.“
„Moram da priznam da nam dobro dođe. Odvezla je i Meg na
fudbalsku utakmicu. Moli je bio potreban auto. Elis me je spasila. Nisam
mogao da izađem ranije s posla, pa sam je pozvao. Krenula je u galeriju, ali
je rekla da joj ne smeta.“ I Tanja je to radila za njenu decu mnogo puta, ali
joj je svakako bila zahvalna. Na neki način Elis joj je pomagala da se oseća
manje krivom, ali na drugi način joj je otežavala situaciju. Prijalo joj je što
neko brine o devojčicama i pomaže Piteru, ali se osećala krivom što ona
nije bila tamo da brine o njima.
Pričali su još neko vreme o sasvim drugim temama, ali su morali
uskoro da prekinu razgovor. Tanja je satima mogla da razgovara sa njim,
ali su oboje rano ujutru imali sastanke i morali su da odmore. Obećala je
da će se sutra ranije javiti i kazala mu da pozdravi njihove ćerke. Osećala
se skoro kao stranac kada mu je to kazala. Bilo joj je potpuno neprirodno
da bude razdvojena od dece i da ih pozdravlja. Smatrala je da treba da
bude pored njih.
Sutradan ujutru Tanja je ponovo bila u istoj sali za konferencije. Ovog
puta Maks je poveo svog psa, ako bi se tako moglo reći. Hari je bio veličine
omanjeg konja, ali se vrlo fepo ponašao - ležao je u ćošku položivši svoju
ogromnu glavu preko šapa. Bio je odlično dresiran. Nakon početnog
iznenađenja prisutnih njegovom veličinom, ubrzo više niko nije obraćao
pažnju na njega, sve dok nije stigla hrana. Tada se on razbudio iz
učmalosti i počeo glasno da cvili. Maks mu je dao ostatke svoje hrane, a
nakon njega su to učinili i ostali. Kad se najeo, ponovo se vratio dremežu.
Hari je bio izuzetno miroljubiv pas i Tanja je u toku pauze pohvalila
Maksa.
„On mi je zapravo cimer, ne ljubimac“, rekao je Maks, osmehujući se.
„Jednom se pojavio u reklami. Taj novac sam uložio u akcije i pristojno
sam zaradio. Praktično, on plaća polovinu kirije. Više mi je od prijatelja!“
Mogla je da se uveri da je to tačno.

85
 Sastanak je bio dug i naporan, ali ga je Daglas izuzetno dobro vodio uz
Maksovu pomoć. Tanju su veoma iznenadile primedbe i sugestije glumaca.
Pojedine su bile vrlo konstruktivne, dok su druge bile sasvim beskorisne i
nevažne, ali svi su imali nešto da kažu i promene. Najveći problem im je
bio dijalog koji „nije ličio na njih“ i morala je da potraži sa njima fraze koje
će im bolje leći dok ih budu interpretirali. Bio je to dug i zahtevan proces i
Daglas je više puta planuo. Izgleda da je nivo njegovog stresa na
sastancima bio baš visok. Tanja je ušla u još jednu raspravu sa njim u vezi
sa mnogim scenama u kojima je učestvovao ženski lik koji mu se nije
dopadao i o kome su prethodnog dana vodili polemiku.
„Zaboga, Tanja“, povikao je na nju, „prestani da braniš kučku! Samo je
promeni, dodavola!“ Tanja je bila više nego zapanjena, a u prostoriji je
nakon toga nastao tajac. Maks joj je uputio pogled podrške jer je primetio
da ju je Daglas uzrujao i povredio.
Sve do kraja sastanka Daglas joj se više nije obraćao. Bilo je skoro šest
sati, a hrana je neprestano donošena i odnošena. Shvatila je šta je Maks
juče hteo da joj kaže. Ceo dan su jeli jagode sa šlagom, suši i tofu.
Nakon sastanka, svi glumci su se uputili u teretanu ili na treninge sa
ličnim trenerima. Sve što je Tanja želela bilo je da se vrati u bungalov i
baci na spavanje. Bila je iscrpljena, ceo dan je razmišljala o onome što su
drugi imali da joj kažu i trudila se da napravi izmene kojima će svi biti
zadovoljni.
„Izvini što sam danas bio malo grublji prema tebi“, rekao je
jednostavno Daglas. Ponašao se kao da se ništa posebno nije desilo, ali
Tanja je bila povređena i to je bilo više nego primetno. „Sastanci sa
glumcima me izluđuju. Bave se svakom rečju i detaljem i brinu o tome
kako će zvučati tekst dok ga budu izgovarali. U njihovim ugovorima piše
da mogu da predlažu izmene scenarija i meni se čini da oni smatraju da ne
rade svoj posao ako tebe ne izmuče da im prepraviš svaku scenu. Poželim
sve da ih podavim! Ti sastanci sa glumcima u vezi sa scenariom uvek se
otegnu. Bilo kako bilo, izvini što sam izgubio živce i brecnuo se na tebe.“
„Nije važno“, rekla je Tanja. „I ja sam umorna. Trudila sam se da
udovoljim svima, a opet da zadržim autentičnost scenarija.“ On je dobro
znao da to nije bilo nimalo lako. „Radila sam na liku koji te toliko nervira i
čini mi se da još nisam resila problem, ali se trudim. Stvar je u tome što se
meni ne čini dosadnim. Ja u njoj vidim skrivene misli i namere, pa mi nije
bezlična kao što tebi deluje. A možda se identifikujem sa njom jer sam i ja
86
dosadna.“ Tanja se našalila na svoj račun i nasmejala se, a Daglas je
odmahnuo glavom, osmehujući se. Namučio ju je prethodnih nekoliko sati.
Nije bilo nimalo zabavno.
„Ne bih te ja tako opisao, Tanja. Sve si, samo ne dosadna. Nadam se da
si svesna toga.“
„Ja sam samo obična domaćica iz Marina“, rekla je iskreno, a on se
glasno nasmejao.
„Pričaj to nekom drugom! Ta priča o domaćici je samo maska iza koje
se kriješ. Ali odgovorno tvrdim da to nisi to. Da jesi, ne bi bila ovde. Ni
tren.“
„Jesam, ja sam domaćica koju je porodica privremeno otpustila kako
bi napisala scenario“, ponovo je pokušala. Nije ga ubedila.
„Budalaština! Ne znam koga pokušavaš da zavaraš, ali mene sigurno
nećeš. Ti si prefinjena dama fascinantnog uma. To što ti izigravaš
domaćicu iz Marina isto je kao kad bi vanzemaljac radio u Mekdonaldsu.
Nije nemoguće, ali bi bilo krajnje zapostavljanje uma i talenta.“
„Ne može biti zapostavljanje kad su u pitanju deca.“ Nije joj se dopalo
to što joj je rekao. Čak ju je uznemirilo. Bila je upravo ono što je tvrdila da
jeste i ponosila se time. Uživala je u ulozi majke i domaćice. Uživala je i u
pisanju, posebno sada kada pred sobom ima krajnje izazovan zadatak.
Ipak, ni najmanje nije želela da postane ličnost iz Holivuda. On kao da je
hteo da kaže da je njoj mesto upravo tu, a ne u Rosu. To se nimalo nije
slagalo sa njenim željama. Znala je da je izuzetak to što se trenutno tu
nalazila. Kad se sve završi zauvek će se vratiti kući. To je već čvrsto
odlučila.
„Vremena i okolnosti se menjaju, Tanja, dopadalo se to tebi ili ne. Više
nema nazad. To tako ne ide. Ovde si nedelju dana i već si se uklopila.
Odlučeno je pre nego što si došla, još onoga dana kad si prihvatila da radiš
na filmu; tada je sve bilo rešeno.“ Od njegovih reči osetila je jezu. Kao da
joj je govorio da više nema gde da se vrati, a ona je želela upravo suprotno.
Svaki put kad bi joj Daglas nešto slično rekao ona bi tog trenutka poželela
da odjuri u Piterovo naručje. „Bila si strpljiva sa glumcima danas“,
prokomentarisao je. „A bili su naporni.“
„Džinini komentari u vezi sa likom koji treba da tumači zaista su bili
konstruktivni. I Nedovi su imali smisla“, rekla je Tanja iskreno, ignorišući
ono što joj je Daglas rekao. Nije imala nameru sa njim da raspravlja o tome

87
treba li da bude domaćica ili ne. Njegovo mišljenje je bilo nevažno,
saradivaće sa njim dok bude trajalo snimanje, a šta će on misliti posle - to
nije bilo bitno. Nije imao nikakav uticaj na njen život, a nije bio ni psiholog.
Bio je opsednut Holivudom, a ona nije. Bio je opijen moći i uticajem koje je
imao. To je shvatila vrlo brzo, kao i činjenicu da je činio ono što mu je u
određenom trenutku i situaciji najviše odgovaralo. Bio je profesionalac.
Tanja se vratila u hotel i do kasno u noć prekrajala scenario. Uspela je
da napravi željene izmene. Sutradan je nekoliko puta zvala Maksa da
prodiskutuje sa njim o tome, a on joj je rekao da ne brine previše. Sitnije
izmene mogu da se naprave i na snimanju. Maks je bio opušten, ali
izuzetno profesionalan, za razliku od Daglasa koji je oko sebe širio
napetost i bio opsednut kontrolom.
Bila je to naporna nedelja za nju u Los Anđelesu, ali i za Pitera na
poslu. Naredne nedelje je počinjalo važno suđenje. Tanja je nastavila da se
viđa sa Maksom, Daglasom i glumcima, trudeći se da poboljša scenario. Na
njeno nezadovoljstvo morala je da radi i u subotu, pa je u četvrtak po
podne javila Piteru da neće moći da dođe za vikend. Pitala ga je mogu li on
i devojke da dođu do nje.
„Dođavola, Tan... voleo bih da možemo. Moli ima važnu utakmicu, a
Megan ide sa Džonom Vajtom na nekakav važan događaj u gradu i neće
želeti da ga propusti. A ja imam dosta posla da obavim kod kuće preko
vikenda. Bio bih nervozan ako ne obavim šta imam. Ne možemo da te
posetimo ovog vikenda.“
„I ja sam prezauzeta“, rekla je tužno. „Ne mogu da podnesem da ne
vidim tebe i devojčice. Možda bih mogla da dođem avionom u petak i
vratim se u subotu ujutru. Moram biti ovde do devet, tada imam sastanak.
Mogu da krenem avionom u šest.“
„To je suludo“, rekao je razumno. „Pašćeš s nogu. Nije važno,
narednog vikenda ćeš biti kod kuće.“ Nije očekivala da održavaju sastanke
vikendom tako brzo, mada je bila upozorena da se to može desiti. Ali ne
tako brzo. Rastužila se jer nije mogla da ode kući, bez obzira koliko je
imala posla.
Te večeri je zvala ćerke da im se izvini. Meganin telefon je bio
isključen, pa joj je ostavila poruku. Moli je bila u žurbi i rekla joj je da ne
brine. Tanja se grozno osećala. Povrh svega, kad je zvala Pitera bio je na
sastanku i nije mogao sa njom da razgovara. Sve troje su je otkačili. Nakon

88
toga je pozvala Džejsona, da proveri može li on da dođe u Los Anđeles za
vikend. Imao je sastanak sa devojkom i nije želeo, mada joj se zahvalio na
pozivu i kazao da će je obići drugom prilikom, ne mora biti vikend.
Petak i subotu provela je na sastancima sa Maksom, Daglasom i
glumcima, a imala je i jedan sastanak nasamo sa Džin kako bi sa njom
porazgovarala o motivaciji lika koji je igrala. Džin je ozbiljno pristupala
poslu i trudila se da ude u karakter svog lika. U subotu uveče kada se
vratila u hotel negde oko osam sati Tanja je bila sasvim iscrpljena.
Sačekala ju je poruka od Daglasa da mu se javi. „Šta li je sada?“
promrmljala je sebi u bradu. Viđali su se cele nedelje. Bio jje toliki sitničar.
Ali i uticajan producent za koga je radila, pa nije imala izbora. Pozvala ga
je na kućni broj koji je ostavio. Bio je to kompliment, jer ga je retko kome
davao.
„Zdravo! Upravo sam stigla i sačekala me je tvoja poruka“, rekla je
trudeći se da zvuči raspoloženije nego što je zaista bila. Nedostajali su joj
Piter i deca, ali je znala da niko od njih nije bio kod kuće. „Reci“, kazala je
želeći brzo da završi razgovor. Htela je da legne u kadu i opusti se. Da joj
nije bilo suviše ekstravagantno, tražila bi i masažu. Zaslužila ju je, ali,
nenaviknuta na tako nešto, smatrala ju je nepotrebnim luksuzom. Sem
toga, nije želela da zloupotrebljava odredbe ugovora. Ležanje u kadi biće
sasvim dovoljno.
„Pretpostavljam da si nervozna što ovog vikenda nisi uspela da odeš
kući. Možda bi mogla sutradan da dođeš i opustiš se pored bazena na
suncu, ako si raspoložena.“ Nasmejao se. Imala je preplanuo ten, pa je
pretpostavljao da se sunčala na Tahou ili kod kuće. „Na totalno opuštanje;
uz Sandej tajms i bez razgovora, ako ti tako odgovara. Pomalo je dosadno
u hotelu.“ Bio je u pravu, bilo je dosadno, ali nije želela da provede dan sa
njim. A mogla bi samo da leži i ne obraća pažnju na njega. Morala je da
prizna da joj se dopala pomisao na dan odmora pored bazena. Opuštanje
na hotelskom bazenu pored starleta i manekenki koje su jurile uticajne
muškarce ne bi joj prijao, a i imala bi osećaj da tu ne pripada jer nije nosila
tange i visoke štikle. Pored tih lepotica osećala se poput Pepeljuge, mada
je jedne večeri priuštila sebi pedikir i manikir koje je sama platila. Dok je
devojka sređivala njene nokte, ona je iščitavala scenario, tako da posao
nije bio zapostavljen. Svaka žena koju je srela u Los Anđelesu imala je
savršeno manikirane nokte.

89
 „Zaista ljubazno od tebe“, rekla je Daglasu. „Ali ne želim da ti
uzurpiram slobodnu nedelju.“ Oklevala je, ne znajući da li da prihvati ih da
odbije. Nije mogla da bude opuštena sa njim kao što je mogla sa Maksom,
koji joj je sve više bivao poput starijeg brata. Daglas je bio sve, samo ne to.
U njegovom društvu je bilo stresno. Nije mogla da ga zamisli kako se
opušta u nedeljnoj dokolici.
„Nimalo mi nećeš smetati. Ignorisaćemo se međusobno. Ja nikada ni
sa kim nedeljom ne razgovaram- Ponesi nešto da čitaš. Ja nudim bazen i
hranu. I ne šminkaj se i ne nameštaj frizuru.“ Čitao joj je misli. Nije želela
da se doteruje za njega. A nije mogla da ga zamisli raščupanog. Maksa da,
Daglasa ne.
„Ako dođem, držaču te za reč“, rekla je oprezno. „Bila je ovo duga
nedelja, iscrpljena sam.“
„Ovo je tek početak, Tanja. Čuvaj snagu, trebaće ti za kasnije. U
januaru i februaru ćeš se smejati kad shvatiš koliko su ovi dani bili
opušteni.“
„Biće mi lakše ako tada budem mogla da odem kući“, rekla je pomalo
depresivno.
„Do tada ćeš se već navići. Ništa ti neće padati teško, veruj mi. Kad se
sve završi, želećeš da krenemo ispočetka.“ Bio je tako siguran u to.
„Zašto li ti ne verujem kad mi to kažeš?“
„Veruj mi! Odlično znam! Možda ćemo jednog dana ponovo sarađivati
na nekom drugom filmu“, kazao je samouvereno, kao da je to već rešeno.
Svi su želeli da rade na filmu Daglasa Vejna. Glumci i scenaristi su ga
neprestano molili da ih angažuje u svojim filmovima. Bio je to umalo
siguran način da se dođe do Oskara, koji je profesionalcima u ovom poslu
bio od izuzetne važnosti. I Tanji bi prijalo, ali sve što je trenutno želela bilo
je da preživi u tom, za nju, novom svetu i pristojno odradi svoj posao. Za
nju je to bio izazov i više puta je tokom prethodne nedelje bila
obeshrabrivana. „I? Dolaziš li sutra? Odgovara li ti oko jedanaest?“
Oklevala je još nekoliko trenutaka da bi na kraju pristala. Bilo joj je
suviše komplikovano da ga odbije. „Odgovara mi. Hvala ti“, rekla je učtivo.
„Vidimo se. I ne zaboravi - bez šminke! I nemoj da vezuješ kosu.“ Ma,
važi, pomislila je onako kako bi Megan rekla.
Sutradan ga, ipak, nije poslušala. Uplela je kosu u pletenicu, ali se nije
našminkala. Prijalo joj je da bude opuštena, mada se nije posebno

90
doterivala ni preko nedelje. Nisu se doterivali čak ni glumci. Mada je sada
malo više vodila računa o svom izgledu. Obukla je izbledelu Molinu
majicu, japanke i najstarije farmerke koje je imala. Ponela je pregršt
novina i knjigu koju je želela da pročita, kao i ukrštene reči koje su joj bile
omiljena zabava u dokolici. Taksijem se odvezla do njegove kuće. Dala je
vozaču slobodan dan. Ipak je bila nedelja.
Daglas ju je lično dočekao, primetivši da je došla taksijem. Na sebi je
imao prefinjenu sportsku majicu, savršene farmerke i crne sandale od
krokodilske kože. Kosa mu je bila uredna, a kuća neobično tiha. Nije bilo
posluge kao one večeri kad je došla da se upozna sa glumcima. Kuća je bila
tiha i mirna. Odveo ju je do bazena i ponudio joj da sedne, legne i radi šta
god želi. Ostavio joj je pregršt novina na stočiću pored ležaljke. Trenutak
kasnije je nestao.
Vratio se neočekivano i, ne pitajući je, pružio joj čašu pića. Bio je to
šampanjac sa sokom od breskve, belini, jedno od njenih omiljenih pića,
mada je bilo suviše rano za njega.
„Hvala“, rekla je i iznenađeno se osmehnula, a on je stavio prst na
usta, ozbiljno je pogledavši.
„Ššš!“ rekao je ozbiljno. „Nema priče. Došla si ovamo da se opustiš.
Možemo kasnije da pričamo ako budeš želela.“ Zatim je seo u svoju stolicu
na drugom kraju bazena. Kratko je čitao novine, a zatim je spustio naslon
ležaljke i legao nakon što je namazao lice i ruke kremom za sunčanje. Ni
rečju se Tanji nije obratio i ona je počela da uživa čitajući novine i
pijuckajući belini. Na njeno iznenađenje, bio je to divan način da se
provede nedelja.
Nije znala da li Daglas spava ili ne, ali dugo je ležao ne pomerajući se. I
sama se ispružila da uživa na prijatnom suncu. Bilo je toplo, ali ne i vrelo, a
iz daljine je dopirao crvkut ptica. Bilo je prelepo septembarsko popodne i
uspela je sasvim da se opusti. Kad je nakon izvesnog vremena otvorila oči,
prepala se ugledavši ga kako stoji pored nje i posmatra je sa smeškom.
Imala je osećaj da je satima spavala.
„Jesam li hrkala?“, pospano je upitala, a on se nasmejao. Po prvi put da
je bila opuštena u njegovom društvu. Bilo joj je prijatno i on je, za
promenu, bio prijatan. Umalo se zapitala da li bi mogli da budu prijatelji.
Ranije je mislila da je to sasvim nemoguće. Sada je upoznala njegovu
drugu stranu.

91
 „Strahovito!“ našalio se. „Prvo si mene probudila, a zatim su komšije
počele da se žale.“ Nasmejala se njegovoj šali. Spustio je pored nje tanjir sa
iseckanim voćem, salatom, sirom i krekerima. „Pomislio sam da ćeš biti
gladna kad se probudiš.“ Bio je neverovatno pažljiv i, morala je da prizna,
ljubazan. Osećala se lenjo i razmaženo. Bio je izvrstan domaćin i držao se
date reći - nije joj dosađivao, čak nije ni razgovarao sa njom. Nakon toga je
ponovo nestao i trenutak kasnije čula je kako svira klavir u muzičkoj sobi
koju je od bazena delio stakleni zid. Kada se poslužila hranom, ustala je i
ušla u prostoriju. Svirao je komplikovan Bahov komad i nije obraćao
pažnju na nju. Ona je stajala i slušala ga, oduševljena njegovom
umešnošću i talentom, kada ju je konačno pogledao.
„Uvek nedeljom sviram“, rekao je veselo se osmehujući. „To mi je
najlepši deo u celoj nedelji. Zaista mi nedostaje.“ Bio je zaista zadivljujući
talenat. I bilo je očigledno da je uživao u muzici. Pitala se zašto nije krenuo
u tom pravcu. „Sviraš li ti neki instrument?“ pitao ju je zainteresovano.
„Samo tipkam na tastaturi“, rekla je sramežljivo. Bio je najneobičniji
čovek koga je ikada srela, širokog spektra veština i interesovanja.
„Ja sam jednom napravio klavir“ kazao joj je kad je završio sa
sviranjem. „I radio je. Još uvek ga imam. Na brodu. Uživao sam dok sam ga
pravio.“
„Postoji li nešto što ne umeš?“
„Postoji“, kazao je klimajući glavom. „Ne umem da kuvam. Hrana me
zamara, to mi je gubljenje vremena.“ To je objašnjavalo njegovu vitkost i
razlog zašto nikada nije pravio pauzu za ručak na sastancima. „Jedem
samo da ne bih umro. Pojedinima je hrana hobi. To ne mogu da podnesem.
Nemam strpljenja da pet sati sedim za stolom i jedem, niti duplo duže da
spremam hranu. Pored toga, ne volim da igram golf, mada umem. I to mi je
dosadno. Nikad ne igram bridž, mada sam ga nekada igrao. Ima onih koji
su time sasvim zaluđeni. Lično više volim da se bavim nečim što me
zanima, umesto da držim karte u rukama.“ Bilo je smisla u njegovim
recima i Tanja se nasmejala.
„Za bridž se slažem. Igrala sam na fakultetu i otad više nikada iz istog
razloga. Igraš li tenis?“, pitala ga je tek onako dok je okretao note kako bi
zasvirao još jedan komad, manje zahtevan od prethodnog.

92
 „Igram. Mada više volim skvoš. Brži je.“ Kao čovek kratkog strpljenja,
sve je radio pod punim gasom. Bio je zanimljiva osoba i palo joj je na
pamet da u jednoj od svojih priča predstavi sličan karakter.
„Igrala sam i ja, mada nisam naročito dobra u tom sportu. I moj
suprug igra. Ja sam bolja u tenisu.“
„Igraćemo jednom“, kazao je i usredsredio se na muziku, dok je ona
uživala slušajući ga. Vratila se do bazena kako mu ne bi smetala. Delovao
je zaneseno. Svirao je jedan ceo sat pre nego što je izašao.
„Volim da te slušam kako sviraš“, rekla mu je zadivljeno kad je seo na
stolicu pored nje. Bio je osvežen i prepun energije, a oči su mu sijale.
Sviranje je uvek uspevalo da ga oraspoloži. Bilo je očigledno zašto je toliko
voleo da svira i pravo zadovoljstvo slušati ga.
„Sviranje klavira hrani mi dušu“, rekao je jednostavno. „Ne bih mogao
da živim bez toga.“
„I ja imam isti stav prema pisanju“, priznala mu je.
„To zaključujem iz načina na koji pišeš“, rekao je dok ju je posmatrao.
Bila je opuštena, Čemu se nije nadala kad ju je pozvao da provede dan
pored njegovog bazena. „Zato sam oduvek želeo da sarađujem sa tobom.
Po tvojim tekstovima sam znao da poseduješ tu strast i ljubav prema svom
poslu, baš kao ja prema sviranju klavira. Mnogi ih nemaju. Posedujemo
retke darove.“ Klimnula je glavom, polaskana, i nije komentarisala. Jedno
vreme su sedeli u tišini, a zatim je Tanja pogledala na sat. Iznenadila se
kad je shvatila da je skoro pet. Bila je tu već šest sati i vreme joj je
proletelo.
„Treba da krenem. Molim te, pozovi mi taksi!“ kazala je i počela da
skuplja svoje stvari i stavlja ih u torbu. Na pomen taksija, odmahnuo je
glavom.
„Ja ću da te odvezem.“ Hotel nije bio daleko, ali ona nije želela da ga
uznemirava. Dovoljno je već za nju učinio. Provela je savršen dan, a tuga i
krivica što nije videla Pitera i decu, napustili su je.
„Ne smeta mi da idem taksijem“, insistirala je.
„Znam da ti ne smeta, ali ni meni nimalo ne smeta da te odvezem.“
Otišao je u kuću po ključeve. Kad se vratio, ušli su u neverovatno
prostranu garažu. Otvorio je Tanji vrata svog srebrnog ferarija i nekoliko
trenutaka potom startovao motor. Vozili su se u prijatnoj tišini nakon

93
opuštajućeg zajedničkog popodneva. Iako nisu puno pričali, imala je
utisak da su postali prijatelji.
Mnogo bolje ga je upoznala tog dana i prijalo joj je da ga sluša kako
svira na klaviru. To joj je bio najlepši trenutak tog popodneva.
Ferari je stao ispod nadstrešnice na ulazu u Beverli Hib hotel. Daglas
je pogledao Tanju i osmehnuo se: „Bio je ovo jedan divan dan, zar ne,
Tanja?“
„Priznajem“, rekla je iskreno. „Imam osećaj da sam bila na odmoru.“
Bilo joj je skoro kao da je bila kod kuće, što nimalo nije očekivala, posebno
ne sa njim. Uvek je bila napeta u njegovom prisustvu. Danas je čak uspela
da zadrema, iako je on bio sa druge strane bazena. Bilo je malo onih sa
kojima je mogla prijatno da ćuti. Zapravo, mogla je samo sa svojim
suprugom. I to je bila još jedna neobična stvar.
„I ja. Bila si savršen gost za nedeljno popodne. Još samo da nisi
hrkala“, našalio se, a Tanja se nasmejala.
„Jesam li zaista hrkala?“, postidela se, a on je glumio tajanstvenost.
„Neću da ti kažem. Sledeći put ću da te ćušnem. Kažu da to pomaže.“
Nasmejala se još jednom. Ne bi joj smetalo kad bi je ćušnuo, što ju je,
takođe, iznenadilo. Opustila se pored njega za jedno jedino popodne. Sada
kada je upoznala i njegovu drugu stranu, rad sa njim će joj mnogo više
prijati. „Hoćeš li da večeramo danas zajedno?“ pitao ju je uzgred. Uhvatio
ju je nespremnu. „Mogao bih da kupim kinesku hranu i da večeramo u
hotelu. Mnogo je prijatnije obavljati tako dosadnu stvar u društvu
prijatelja. Ipak moramo da jedemo. Može?“ Zvučalo joj je kao odlična ideja.
Nameravala je da poruči hranu u sobu i radi na kompjuteru. Kineska
hrana joj je zvučala mnogo primamljivije.
„Može. Večeraćemo ovde.“
„Savršeno. U pola osam? Moram da obavim nekoliko poziva i večernji
trening plivanja koji nikad ne propuštam.“ Bio je fizički aktivan i savršeno
građen. To je bilo objašnjenje.
„Odgovara mi“, rekla je Tanja jednostavno.
„Šta voliš da jedeš?“ ljubazno ju je upitao.
„Mleveno meso, slatkiše, sve sosove, govedinu, školjke, šta god
izabereš.“

94
 „Onda izbor prepusti meni, nećeš se pokajati“, rekao je. Zahvalila mu
se, izašla iz kola, a on joj je mahnuo i odjurio u srebrnom automobilu.
Tanja je ušla u bungalov, otišla da se istušira, a zatim je proverila
poruke na telefonskoj sekretarici. Zvala ju je Džin Amber u vezi sa
scenariom. Već je izašla kada ju je Tanja pozvala. Zatim je pozvala Pitera i
devojke. Upravo su se vratili sa bejzbol utakmice. Kao verni navijači
Džajantsa, imali su sezonske karte. Bili su dobro raspoloženi i izgleda da
nikome nije smetalo što ona nije bila kod kuće. To ju je malo rastužilo, ali
donelo i osećaj olakšanja.
„Kako je bilo na utakmici?“, pitala je zainteresovano.
„Sjajno! Pobedili smo, da znaš ako slučajno nisi videla na televiziji“,
rekao je Piter euforično.
„Nisam. Bila sam kod Daglasa Vejna.“
„Otkud to? Kako je bilo?“ Piter je zvučao iznenađeno.
„Fino, iznenađujuće prijatno. Nadam se da je dobro za poslovnu
saradnju. Bio je vrlo ljubazan. Jedva da smo razmenili deset reči ceo dan.“
Nije mu rekla da osim njih dvoje u kući nije bilo više nikoga. Htela je, ali je
Moli uzela slušalicu.
„Zdravo, mama! Utakmica je bila sjajna! Nedostajala si nam! Poveli
smo Elis u znak zahvalnosti za sve ručkove i večere koje nam sprema. I
Džejson je došao kući da bi gledao utakmicu.“
„Mislila sam da ima obaveze“, rekla je Tanja iznenada se osetivši
odbačenom. „Zvala sam ga u četvrtak i kazao mi je da treba da se vidi za
jednom devojkom.“
„Otkazala je viđanje, pa je došao kolima da prisustvuje utakmici.“
Tanja je shvatila da joj se nije javio kad je saznao da se neće videti sa
devojkom. Umesto da je pozove, otišao je kući, u Ros, na bejzbol utakmicu.
Svi su bili zajedno kod kuće, sa Elis, a ona je bila sama u Los Anđelesu.
„Krenuo je nazad posle utakmice. Večeras stiže u Santa Barbaru.“ Čudan
osećaj ju je obuzeo nakon saznanja da je cela njena porodica bila na
utakmici i odlično se provela bez nje. Osećala se poput deteta koje nije
pozvano na rođendan. Ipak, ona je radila u Los Anđelesu, a to nije bila
njihova krivica već njena i nije mogla da očekuje da njena porodica ostaje
kod kuće kako bi njoj bilo lakše.
Nakon toga razgovarala je sa Megan koja je zvučala raspoloženo.
Nakon nje se javila i Elis, rekavši da su svi dobro i da im nedostaje, kao i

95
njoj, i poručila joj da se sledećeg vikenda dovuče kući kako bi mogle da se
istračare. Tanja se nasmejala, a zatim je još kratko razgovarala sa Piterom.
Spremali su se da naruče picu, standardno za subotnje veće. „Neđostaješ
mi“, podsetila ga je, a on joj je kazao da i ona njemu nedostaje. Kad je
spustila slušalicu, shvatila je da je zaboravila da mu kaže da će večerati sa
Daglasom. Nije bilo ničega lošeg u tome, samo je želela da Piter zna kako je
provodila vreme da bi na taj način i on učestvovao u njenom životu. Ipak,
pomislila je, bilo je sasvim beznačajno to što je zaboravila.
Uspela je da se okupa i presvuče pre nego što je Daglas stigao sa
večerom. Obukla je čiste farmerke i majicu. Bosonoga mu je otvorila vrata
bungalova. Odmakla se u stranu, a on je ušao.
„Poznat mi je ovaj bungalov. Boravio sam u njemu kad sam renovirao
kuću. Dopada mi se“, rekao je osvrćući se.
„Vrlo je udoban“, rekla je jednostavno. „Biće zabavno kad mi dođu
deca.“ Donela je tanjire iz kuhinje i poslužili su se hranom koju je doneo u
pet kartonskih kutija. Doneo je sve što je volela, čak i jedno jelo sa mesom
jastoga i pirinač sa račićima. Sedeli su za trpezarijskim stolom i uživali u
laganoj večeri. „Hvala ti, ovo je bilo savršeno! Danas si me definitivno
razmazio.“
„Moram da brinem o svom vrhunskom scenaristi“, osmehnuo joj se.
„Ne smemo da dozvolimo da postaneš nostalgična i odjuriš kući u Marin.“
Šalio se sa njom, ali nije joj smetalo. „Hteo sam da ti pokažem da i mi ovde
imamo kinesku hranu za poneti.“ Tada se setio kolačića sudbine i ponudio
joj jedan. Uzviknuo je kad je video kakva je poruka stajala u njegovom.
„Jesi li ti to ovde ubacila dok nisam gledao?“ Odmahnula je glavom, a on joj
je pružio papirić da pročita.
„Provešćete divan dan u društvu posebnog prijatelja“, naglas je
pročitala i osmehnula mu se. „Lepo zvuči!“
„Oduvek sam smatrao da poruke treba da budu uzbudljivije, ali
nikako da naiđem na jednu takvu. Šta piše u tvojoj?“, pitao ju je
znatiželjno.
Pročitala je u sebi i podigla obrvu.
„Šta piše?“
„Dobro obavljen posao je sam po sebi nagrada. Ni ovo nije naročito
uzbudljivo, tvoja mi se poruka više sviđa.“

96
 „I meni.“ Zatim joj se ponovo osmehnuo. „Možda ćeš zaslužiti Oskara
za scenario.“ Nadao se tome. Onda bi i njegov film poneo titulu najboljeg
ostvarenja. To mu je bio cilj. Uvek.
„To ne stoji u kolačiću sudbine“, naglasila je i krenula da sklanja
ostatke večere.
„Sledeći put ćemo sami napisati poruke.“
Pomogao joj je da skloni prazne kutije i ubrzo otišao. Zahvalila mu se
na večeri, a on joj je kazao da je proveo divan dan. I ona je. Poruka koju je
dobio u kolačiću sudbine bila je tačna - proveo je divan dan u društvu
posebnog prijatelja. Po prvi put otkako ga je upoznala pomislila je da bi joj
zaista mogao biti prijatelj. I to i te kako zanimljiv.

97
 8.

T anja je naredna dva vikenda provela kod kuće i uživala u društvu

Pitera i dece. U subotu je ručala sa Elis i tračarile su o ljudima koje je
Tanja upoznala. Elis je bila oduševljena koliko i devojčice.
„Iznenađena sam što uopšte imaš želju da se vraćaš ovamo“,
zadirkivala ju je Elis. „Ovde je sigurno neopisivo dosadno u poređenju sa
životom u Holivudu.“
„Ne budi luda!“, prekorila ju je Tanja. „Radije bih bila ovde sa Piterom
i decom. Ono je nestvaran svet, to nije realan život.“
„Meni zvuči dovoljno realno“, rekla je Elis s neskrivenim divljenjem.
Bilo joj je drago što je karijera njene prijateljice u uzlaznoj putanji i
uveravala ju je da su deca dobro. Odagnala je Tanjin strah da joj nikada
neće oprostiti. Elis joj je kazala da čak i Megan s ponosom priča o njoj, što
je Tanju istinski iznenadilo.
„Jedva da razmeni koju reč sa mnom. Ljuta je na mene još od letos.“
Tanja je osetila olakšanje posle Elisinih reći. U poslednje vreme, bila je
pored devojaka mnogo češće od Tanje i mogla je da zna o čemu su
razmišljale. Tanja joj je verovala.
„Nije toliko ljuta kao što želi da misliš. Samo te malo kažnjava. Ne
obraćaj pažnju i to će prestati.“ Tanji je bilo drago što to čuje. Ispričala je
Piteru kad se vratila kući i on se složio.
„Samo te malo stavlja na muke. Ništa joj ne fali“, uveravao ju je, a kad
se Megan nešto kasnije vratila kući, Tanja joj se osmehnula kao da je među
njima sve bilo u najboljem redu. Pitala ju je nešto u vezi sa školom, a
Megan ju je pogledala kao daju je ponovo uvredila. Bila je još ljuća kad joj
je majka spomenula da zajedno treba da popune prijavu za upis na
fakultet. Megan joj je rekla da to želi da uradi sa Elis, što je bio pravi šamar
za Tanju.
Vrlo grubo ju je odbacila i strahovito je povredila. ,,Volela bih da
barem pogledamo prijavu zajedno“, kazala joj je majka pažljivo, ali ju je
Megan ponovo kategorički odbila. „Možda kad sledeći put dođem kući“,
rekla je Tanja, a Megan je slegla ramenima umesto odgovora.

98
 „Meni je svejedno“, rekla je i otišla uz stepenice dok je Tanji srce
drhtalo, premda se trudila da se ne uzrujava. Barem je Moli želela da
pogleda prijavu za upis sa majkom i već joj ih je nekoliko pokazala.
„Još uvek mi nije oprostila“, rekla je Piteru kad su ostali nasamo,
tužnog izraza na licu, a on se samo osmehnuo.
Prvog vikenda u oktobru kod kuće su bili i Tanja i Džejson, pa su svi
zajedno otišli na utakmicu Džajantsa i Red soksa. Utakmica je bila odlična,
Džajantsi su pobedili, a Tanja se sa Džejsonom vratila avionom u Los
Anđeles, odakle je on njenom limuzinom otišao u Santa Barbaru. Pomalo
mu je bilo neprijatno, ali je istovremeno i uživao. A cela porodica zaista je
uživala u proteklom vikendu.
Drugog vikenda u oktobru Piter i devojke su joj došli u posetu i odseli
u njenom bungalovu. Devojkama se izuzetno dopao. U subotu je došao i
Džejson da provede dan sa njima. Vratio se u Santa Barbaru posle večere.
Tanja i devojke su išle u šoping na Melrouzu, a svi zajedno su ručali u
Fredu Sigalu. Tanja je odvela ćerke i da obiđu neke lepe prodavnice koje je
pronašla, dok su Piter i Džejson uživali na bazenu, posebno Džejson jer je
bilo mnogo lepih devojaka. Večerali su u Špagu gde su sreli Džin Amber.
Bliznakinje su rekle da je prelepa. Zagrlila je Tanju, prijateljski
porazgovarala sa Megan i Moli i flertovala sa Džejsonom. Bio je van sebe
kad je otišla. Svi su bili oduševljeni što su je upoznali.
„Sledeći put ću da vas upoznam sa Nedom Brajtom, kad počne
snimanje“, obećala im je Tanja. Nedugo zatim u restoran je ušla još jedna
velika zvezda iz sveta filma, a troje Tanjine dece ju je u neverici
posmatralo. Posle toga su se vratili u hotel, popili piće u baru - deca
bezalkoholno jer su bila maloletna - i videli još nekoliko velikih filmskih
imena. Tanja ih nije poznavala, ali su ih deca prepoznala. Kad su se
devojke vratile u bungalov, bile su pune utisaka. Vrištale su od uzbuđenja.
Džejson se ponovo vratio na fakultet u limuzini svoje majke.
„Mama, ovo je kul!“ povikala je Moli razrogačenih očiju, a Megan ju je
posle dužeg vremena zagrlila i poljubila.
„Hvala ti, mama, što si nas dovela ovamo!“, rekla joj je Megan
velikodušno. Vikend u Los Anđelesu im je proleteo. Nedostajala im je kod
kuće, ali morali su da priznaju da je ovde bilo izuzetno zabavno, ledva su
čekale da ponovo dođu i upoznaju Neda Brajta i druge zvezde.

99
 Piter je bio malo manje oduševljen. Bio je ćutljiv kad su devojke
kikoćući se nestale u svojoj sobi, a on i Tanja otišli u njihovu. Delovao je
umorno. Bio je to dug dan, a za njim je bila naporna nedelja. Bavio se
teškim slučajem.
„Jesi li dobro, dragi?“, pitala je milujući ga po leđima kad su legli.
„Samo sam umoran.“ Njemu nije bilo zabavno koliko njihovim
ćerkama i Tanju jedva da je video ceo dan. Bila je zauzeta šopingom sa
Megan i Moli. I sva poznata lica koja su videli ostavila su ga sasvim
ravnodušnim. Većinu njih nije poznavao, uglavnom su to bili deči idoli,
mada je znao ko je Džin Amber i morao je da prizna da je zaista bila
prelepa. I činilo se da je oduševljena Tanjom. Ponašala se kao da su
najbolje prijateljice. Međutim, to je samo zato što su trenutno radile na
istom filmu. Sve će biti zaboravljeno za šest meseci. Tanja nije imala iluzija
u vezi s tim.
Piter ju je pogledao kad su legli u krevet. Tanju je uznemirilo to što je
bio tužan. „Kako ćeš se ti ikada više vratiti u Ros posle svega ovoga, Tan?
Naš život ne može da se poredi sa ovim ovde.“
„I ne treba“, rekla je tiho. „Svakako odnosi prednost i bez takmičenja.
Meni ovo ništa ne znači. Samo mi je posao uzbudljiv, način života me
nimalo ne zanima.“
„To trenutno misliš“, rekao je ne skidajući pogled s nje. „Ovde si tek
šest nedelja. Sačekaj da prođe izvesno vreme. Pogledaj kako živiš. Imaš
svoju limuzinu, živiš u Beverli Hils hotelu u sopstvenom bungalovu, zvezde
ti padaju u zagrljaj. Čovek se lako navikne na to, Tan. Zarazno je. Za šest
meseci Ros će ti izgledati kao Kanzas.“ Delovao je ozbiljno zabrinut.
„Ja i želim Kanzas“, rekla je ozbiljno. „Želim nas. Volim naš život. Ne
bih ovde mogla da živim, ne prija mi.“
„Nisam siguran, Pepeljugo! Biće teško kad se kočija ponovo pretvori u
bundevu.“
„Onog dana kad završimo film izuvam svoje staklene cipelice i vraćam
se kući. I to je to. Ovo je bio jednoročan, a ne dugoročan sporazum. Ono što
mi imamo ne bih menjala ni za šta na svetu.“
„Reci mi to za nekoliko meseci. Nadam se da ćeš i tada misliti isto.“
Uznemirilo ju je njegovo razmišljanje. Bila je tužna i nakon što su vodili
ljubav. Nešto ga je tištalo, kao da se osećao poraženim i nesposobnim da
ide u korak sa njenim novim načinom života. Njegove sumnje potvrdio je i

100
Daglas kad je rekao da će se navići na svoj život u Los Anđelesu i da neće
želeti da se vrati kući. I Elis joj je isto rekla kad je Tanja bila u Rosu. Šta im
je svima? Zar nisu shvatili? Ona je želela da se vrati kući kad se sve završi,
a ne da ostane ovde. To je za nju bio pogrešan izbor. Međutim, Piter se
ponašao kao da joj ne veruje. Ujutru je i dalje bio tužan i neraspoložen kad
su otišli na doručak.
Devojke su bile raspoložene, posebno kad je Leonardo di Kaprio seo
za susedni sto i osmehnuo im se. Piter se malo odobrovoljio nakon
doručka. Tanja je sedela pored njega, držala ga za ruku, grlila i ljubila kad
god bi joj se ukazala prilika. Nije mogla da ga se zasiti. Strahovito joj je
nedostajao ovde, u Los Anđelesu. Ipak, on kao da nije želeo da joj veruje
da je više volela svoj stari način života. Mogla je samo da mu dokaže time
što će se vratiti kući kad se rad na filmu završi. Nerviralo ju je to što su svi
bili uvereni da će ona tu ostati. Nije želela da Piter brine i razmišlja hoće li
se ona zaljubiti u svoj takozvani nov način života. Za nju to nije bio novi
život, već samo privremena poseta Los Anđelesu. I to jedino zarad
karijere. Drugih interesovanja nije imala.
Nakon ručka vratili su se u hotel i otišli na bazen. Devojke su plivale,
dok su Ptter i Tanja ležali na suncu i razgovarali. Naručio je koktel s
votkom, što nije bilo uobičajeno za njega. Tanja je i dalje bila zabrinuta.
Imala je osećaj da se uspaničio zbog nje. Što je manje govorio, to je ona
postajala uznemirenija.
„Vraćam se kući kad se sve ovo završi, dragi. Ne dopada mi se ovde.
Došla sam zbog posla i to je sve. Volim naš život u Marinu.“
„To sada misliš, Tan. Ali posle ovoga tamo bi se smrtno dosađivala, A i
devojke odlaze naredne godine. Nećeš imati šta da radiš.“
„Imaću tebe“, rekla je nežno. „I naš život. Pisaću, Ovo ovde nije život,
Pitere, već iluzija. Ja sam samo želela iskustvo rada na scenariju za film. Ti
si me ubedio da prihvatim“, podsetila ga je. Klimnuo je glavom, sada se
kajući. Počeo je da uviđa koliko je rizikovao. Sve vreme je bio zabrinut i
ćutfjiv.
„Sada se plašim, Tan, Za nas. Jednostavno, ne mogu da zamislim da će
posle ovoga sve biti isto.“ Umalo nije zaplakao kad je to rekao. Tanja je bila
zaprepašćena. Nikada ga nije videla tako tužnog.

101
 „Misliš li da sam toliko plitka?“ pitala ga je tužno. „Šta misliš, zašto
vikendom dolazim kući? Jer volim da sam tamo. I jer volim tebe, Pitere. To
je moj dom, ovde mi je samo posao.“
„Dobro“, rekao je, želeći da joj veruje. I jeste verovao da je mislila to
što je rekla. Samo nije znao do kada će tako biti. Pre ili kasnije navići će se
na ovakav život i više joj neće biti prijatno u Marinu. On nije želeo da dođe
do toga, ali je smatrao da je neminovno. Nije u potpunosti razumeo način
života koji će ona voditi u Holivudu dok bude radila na filmu. Bio je mnogo
glamurozniji nego što je očekivao. Sa tim je bilo teško porediti se.
Tada su devojke izašle iz bazena i pridružile im se, pa nisu mogli da
nastave razgovor na tu temu. Tanja je videla da je Piter još gajio sumnje.
Vreme će dokazati da je istina sve što mu je rekla. Ipak, on u
međuvremenu neće prestati da brine. Kad su se vratili u njen bungalov
zagrlila ga je i čvrsto se privila uz njega.
„Volim te, Pitere“, rekla je nežno. „Više od svega.“ Poljubio ju je, a
Tanja se dugo nije odmicala od njega. Nije želela da on ode. U sobu su ušle
devojke da ih podsete da uskoro treba da krenu na aerodrom. Tanja je
osećala da se tokom vikenda zbližila sa ćerkama, a udaljila od Pitera. U
očima mu je videla da je bio ozbiljno uznemiren. Bio je ćutljiv na putu do
aerodroma i nekako ju je odsutno poljubio kad su se pozdravili.
„Volim te“, još jednom ga je podsetila.
„I ja tebe volim, Tan“, rekao je tužno se osmehujući. „Nemoj da se
zaljubiš u taj život, potrebna si mi“, prošaputao je. Delovao je tako ranjivo
da se umalo rasplakala.
„Neću“, obećala mu je. „Ti si sve što želim. Već u petak ću biti kod
kuće.“ Znala je da će ovog puta, šta god da se desi, morati da ode kući za
vikend. Želela je da on bude svestan da, bez obzira šta se dešavalo u Los
Anđelesu, bez obzira koga je upoznala i šta je videla, najvažnija od svega
ostaje činjenica da je ona njegova supruga.

102
 9.

T anja je naredna dva vikenda provela kod kuće, kao što je obećala, i
Piter se pomalo smirio. Činjenica da je svakog petka uveče bila kod
kuće, kao što su na početku i planirali, izgleda da ga je uverila. Priznao je
da ga je uznemirio vikend proveden u Los Anđelesu, ali kad ju je ponovo
video u Marinu, sve je bilo po starom. Nije želeo da bude deo života koji je
vodila u Los Anđelesu. A ona je nastavila da ga uverava da ni ona ne želi
takav život. Sve što je želela bilo je uzbuđenje oko pisanja scenarija za
veliki igram film i da se nakon završetka posla vrati svojoj kući. Život se
skoro vratio u normalu pošto je svakog vikenda bila kod kuće. Zbog toga je
propustila dva važna sastanka, ali porodici ništa nije rekla. Kazala je
Maksu i Daglasu da ne može da ostane. Nije im se dopalo, ali pošto
snimanje još nije počelo, bili su saglasni sa tim da ide.
Snimanje je počelo prvog novembra i njen život je postao prava
ludnica. Snimali su danju, noću, menjali lokacije, scene, dok je ona
fanatično radila na željenim izmenama scenarija. Džin je dokazala da je
teška za saradnju, dok je Ned bio savršen. Džin nije uspevala da zapamti
svoj tekst i neprestano je tražila da joj ga Tanja prilagodi. Tanja je tesno
sarađivala sa Maksom na svakoj sceni, a Daglas je povremeno davao
komentare.
Prvi vikend nakon početka snimanja Tanja je pukim čudom uspela da
dođe kući. Obećala je da će biti dostupna na telefonu ukoliko dođe do
nekih komplikacija prilikom snimanja. Uveravala ih je da može da napravi
izmene i pošalje ih mejlom. Naredna dva vikenda nije bilo šanse da se
izvuče i ode kući. Morala je da napiše izmenjen dijalog za četiri scene, a
snimale su se i najteže scene filma. Maks joj je obećao da će slobodne
vikende moći kasnije da iskoristi, ali da im je trenutno bila neophodna.
Nije imala izbora. Devojke su bile tužne zbog toga, a ni Piter nije zvučao
zadovoljno, mada ju je razumeo; barem je tako rekao. Njega je za nekoliko
nedelja očekivao početak suđenja i sam je imao posla preko glave.
Tanja dva vikenda nije bila kod kuće, a kada je došla za Dan
zahvalnosti, umalo se rasplakala od olakšanja ušavši u kuću. Bila je sreda
poslepodne, a Piter je kupio sve što im je bilo potrebno za praznik. Zbog

103
lošeg vremena let joj je kasnio dva sata i uspaničila se da neće uspeti da
ode kući. Džejson je te večeri trebalo da stigne kolima sa prijateljima, kao i
Elisin sin Džejms.
„Tako sam srećna što vas vidim“, rekla je Tanja kada je spustila torbu
na kuhinjiski pod. „Mislila sam da će mi otkazati let.“ Imala je osećaj da ih
nije videla sto godina, a prošle su samo dve nedelje. Piter je bio ushićen
što je vidi i odmah joj je prišao da je zagrli.
„I mi smo srećni što tebe vidimo“, rekao je Piter dok su devojke
raspakivale kese koje je doneo iz prodavnice. Kupio je sve što mu je Tanja
rekla. Sutradan rano ujutru će Tanja staviti ogromnu ćurku da se peče.
Moli je prišla da je zagrli. Tanja je istog trena primetila da su Megan
oči bile crvene. Bila je vidno neraspoložena i Tanja je pazila da ne kaže
nešto što bi je još više uznemirilo. Poljubila ju je, a Megan ništa nije rekla.
Nakon nekoliko trenutaka izašla je iz kuhinje.
„Je lʼ se nešto desilo?“ Tanja je tiho pitala Pitera dok su se nešto
kasnije peli stepenicama.
„Ne znam. Posle škole je otišla kod Elis. Ušla je par trenutaka pre tebe.
Moli i ja smo išli u nabavku bez nje. Mogla bi da pitaš Elis, Megan meni
ništa ne prića.“ Nije se više poveravala ni majci, pomislila je Tanja. Nije
tako bilo pre godinu dana, ali sve se promenilo otkako je počela da radi u
Los Anđelesu. Sada je Megan sve svoje tajne delila sa Elis, a Tanju je
smatrala majkom koja ju je ostavila i više nije sa njom delila ni tugu ni
radost. Tanja se nadala da će se to jednog dana promeniti.
Piter i Tanja su izvesno vreme tiho pričali jedno drugom šta ima novo.
Ona mu je kazala kako napreduje snimanje i pod kolikim pritiskom rade,
opterećeni kritikama i problemima i strahovitim tempom koji je izgleda
bio uobičajen. Barem je bilo zanimljivo. Nešto kasnije pojavila se Moli da
im saopšti kako je Megan raskinula sa dečkom. Prevario ju je sa drugom
devojkom. Kazala im je da je Megan otišla kod Elis da joj se požali, a Tanju
je srce zabolelo kad je to čula. Imala je osećaj da joj najbolja prijateljica
oduzima dete. Znala je da je bilo nerazumno razmišljati na taj način, ipak
je bila zahvalna Elis što je imala volje da je zameni, ali ju je povredilo ne-
postojanje potrebe kod Megan da joj se poveri. Bilo je to nešto zbog čega
nije mogla da je izgrdi ili da joj zameri. Tanja je znala da se to zaslužuje.
Bila je to cena koju je plaćala zbog svoje odsutnosti. Bila je zahvalna što joj
se Moli još poveravala. Osećala se glupo što je iznenada osetila ljubomoru

104
na Elis i njen odnos sa Megan. Tanjin gubitak postao je Elisin dobitak.
Megan se vratila kući tek u vreme večere. I to tek nakon što je Tanja
pozvala Elis i kazala joj da pošalje Megan kući.
„Kako je?“, pitala je Tanja zabrinuto.
„Uznemirena je“, pažljivo je kazala Elis, srećna što se čuje sa
prijateljicom. „Biće dobro, obični tinejdžerski problemi. On je mali
bezobraznik, ali sve im to ide sa godinama. Prevario ju je sa najboljom
drugaricom, što je njoj još teže palo.“
„Sa Megi Arnold?“, Tanja se zaprepastila. Megi je oduvek bila divna
devojka.
„Ne“, kazala je Elis znalački. „Već sa Donom Ebert. Megan i Megi već
mesecima nisu u dobrim odnosima. Posvađale su se još prve nedelje
nakon početka školske godine.“ Tanja to ništa nije znala. Osećala se još
gore. A Elis je bila upućena u sve. Tanju je to izuzetno pogodilo.
Te večeri su tiho večerali u kuhinji, a devojke su pomogle Tanji da
postavi sto za sutrašnji praznik. Iznele su kristalne čaše, porcelansko
posude i stolnjak koji su koristili svake godine za praznik, a koji je
pripadao Piterovoj baki. Megan ništa nije rekla majci o agoniji kroz koju je
prolazila. Uradila je sve što je trebalo, a zatim se povukla u svoju sobu.
Ponašala se prema Tanji kao prema strancu. Više čak nije ni bila ljuta na
nju. Jednostavno je bila uzdržana i distancirana svaki put kad bi Tanja
pokušala da razgovara sa njom. Popunila je i prijave za fakultet uz Elisinu
pomoć, čak ni ne spomenuvši majci da je to učinila.
„Dobro sam, mama“, rekla je. Izgubila se i ona tanka veza koju su
uspostavile u Los Anđelesu. Posle toga, kada je Tanja vikendom dolazila
kući, situacija je bila znatno bolja. Međutim, pošto nekoliko vikenda nakon
početka snimanja Tanja nije uspela da dođe, ponovo je izgubila i tu krhku
bliskost sa Megan. Osećala se nemoćnom da premosti jaz koji je nastao
između njih, a Megan joj nimalo nije olakšavala. Bila je uzdržana i čim bi
joj se ukazala prilika odlazila je u svoju sobu. Tanju je srce bolelo i imala je
osećaj da je podbacila kao majka, uprkos Molinom neprestanom
razuveravanju. Razlika među reakcijama njene dve ćerke bila je
ekstremna. Bilo je pravo olakšanje kada je stigao Džejson, nakon što je
razvezao prijatelje. Zaputio se pravo prema frižideru i usput poljubio
majku.

105
 „Zdravo, mama! Skapavam od gladi!“ Osmehnula se poznatom
pozdravu i ponudila da mu spremi čili. Oduševio se njenim predlogom i
seo za kuhinjski sto držeći čašu mleka u ruci. Tanja se osetila potrebnom i
korisnom. Razgovarao je sa Moli o školi dok je Tanja sipala čili iz konzerve
u tiganj. Piter je ušao, a u prostoriji je vladala vesela atmosfera. Nakon
nekoliko minuta pojavila se i Megan.
Pogledala je brata i rekla mu novosti, ne pozdravivši se. „Raskinula
sam sa Majkom, Prevario me je sa Donom.“ Još uvek ni reč o tome nije
rekla svojoj majci. Svoju tugu delila je sa svima, osim sa njom. Čak je i
komšinica saznala pre nje.
„Grozno“, kazao je Džejson saosećajno. „Koji je on kreten! Otkačiće ga
za nedelju dana.“
„Ne treba mi više posle toga“, rekla je i ostala da razgovara sa njim
dok je jeo. Bili su svi zajedno u kuhinji, a Tanja se osećala nekako
izopšteno, kao da je nevidljiva za svoju porodicu, dok se ranije sve vrtelo
oko nje. Tada im je svima bila potrebna. Sada su naučili da se snalaze bez
nje. Osećala se krajnje beskorisnom. Sve što je mogla bilo je da otvori
konzervu čilija i podgreje jelo svom sinu. Za sve ostalo nije bila potrebna.
Posmatrala je Džejsona dok je pričao Piteru o takmičenju u tenisu na
fakultetu. Sa Tanjom niko nije razgovarao. Imala je osećaj kao da ne
postoji. U većini slučajeva, bez ikakve svesne namere, jednostavno su je
isključili.
Sedela je sa njima za trpezarijskim stolom i ubacivala se u njihov
razgovor kad god je mogla. Džejson je ustao i stavio u mašinu sudove koje
je koristio. Izašao je iz kuhinje sa sestrama dok su sve troje uglas pričali.
Bili su veselo društvance. Zatim se Džejson osvrnuo preko ramena i
dobacio majci:
„Hvala na čiliju, mama!“
„U svako doba“, doviknula mu je i pogledala Pitera koji je sedeo i
posmatrao je.
„Mnogo si organizovanija i urednija od mene. Ja napravim haos u
kuhinji.“ Osmehnuo joj se, srećan što je kod kuće. Prošle su dve duge
nedelje otkako ju je poslednji put video. Ipak, znao je koliko joj je naporno
na snimanjima.
„Lepo je biti kod kuće“, rekla je, osmehujući mu se. „I pomalo
neobično“, priznala je. „Imam osećaj da deca više ne znaju ko sam. Znam

106
da je glupo, ali mnogo me je pogodilo što Megan priča Elis sve o svojim
ljubavnim jadima, a meni ne kaže ni reč. Nekada mi je sve pričala.“
„Opet će kad se vratiš kući. Znaju da si prezauzeta, Tan. Ne žele da te
uznemiravaju. Snimaš film. A Elis nema šta da radi i pored njih je.
Nedostaju joj njena deca, pa voli da provodi vreme sa našom.“
„Imam osećaj kao da sam otpuštena“, rekla je tužno dok su se lagano
peli ka svojoj sobi. Čuli su decu kako se smeju i pričaju. Džejson je pustio
muziku. Kuća je ponovo postala živa.
„Nisi otpuštena“, rekao je nežno Piter zatvarajući vrata njihove sobe.
„Samo si na odsustvu. To nije isto. Kada se vratiš kući biće sve po starom i
ponovo će se vrteti oko tebe. U onoj meri u kojoj sada osećaju potrebu.
Odrastaju.“ Bila je to istina koja ju je, takođe, rastuživala. Patila je od
sindroma odlaska podmlatka iz gnezda. Najgore je bilo što je ona prva
napustila gnezdo, pre devojaka, a redosled nije trebalo da bude takav. Nije
bilo čudo što ju je Megan odbacila. Tanja je nimalo nije krivila, već je bila
preplavljena ličnom krivicom.
„Osećam se kao loša majka. Posebno zbog njenog poveravanja Elis.“
„Elis je fina žena, Tan, neće joj dati loš savet.“
„Znam, ali nije poenta u tome. Radi se o tome da sam joj ja majka, a ne
Elis. Mislim da je Megan zaboravila tu činjenicu.“
„Nije. Samo joj je potreban neko sa kim može da razgovara. Žena. Ni
sa mnom ne razgovara o škakljivim temama.“
„Može da me pozove na mobilni u bilo koje doba dana i noći. Moli me
zove. I ti me zoveš.“
„Pruži joj priliku, Tan. Njoj je najteže pao tvoj odlazak. Oprostila ti je.
Samo je izgubila naviku da razgovara sa tobom.“ Tanja je klimnula glavom.
To je bila istina. A istina boli.
Imala je osećaj da je izgubila jedno od svoje dece. Moli je uvek bila uz
nju, a Džejson ju je zvao svakih nekoliko dana, kad su mu obaveze
dozvoljavale. Bio je bliži sa njom nego sa Piterom. Ali Megan se skoro
sasvim udaljila od svoje majke. Tanja nije prestajala da se pita hoće li se
jaz među njima ikada premostiti. Sve što je trenutno mogla da učini bilo je
da je upozna sa filmskim zvezdama, Sem toga, skoro da nije imala vezu sa
svojom ćerkom. Tanja nije mogla da veruje koliko to može da boli. Mnogo.
Previše. Kao da je ostala bez noge ili ruke. Sigurno je i Megan bilo teško.

107
Nije znala ni kako da joj se obrati. Elis joj je preotela ćerku. Nije to bila
Elisina krivica, ni Meganina, već lično njena.
„Pokušaj da ne dozvoliš da te to uznemirava“, ljubazno joj je rekao
Piter. „Verujem da će situacija biti bolja kad se vratiš kući.“
„To je tek za nekoliko meseci“, rekla je Tanja depresivno. „Skoro su
završile prijave za fakultete, a ja nisam bila ovde da im pomognem.“
Propuštala je sve što je bilo važno. Zaljubljivanja, raskide, pripremu za
fakultet, prehlade i sve sitne detalje koje su njena deca delila sa Elis i
Piterom, a vrlo retko sa njom. To ju je bolelo više nego što se plašila da će.
„Ja sam se bavio njihovim prijavama za fakultet“, uveravao ju je Piter,
„prethodne dve nedelje. Znam da je i Elis. Nameravaju sve da završe
tokom božičnih praznika. Tada ćeš moći da im pomogneš ih da ih
posavetuješ. Ali mislim da se prilično dobro snalaze.“
„Postoji li išta u šta se Elis nije upetljala?“, brecnula se Tanja, a Piter ju
je pogledao. Razdvajanje im je svima teško palo. Ipak, znali su to od
početka. Međutim, nisu znali da će biti baš tako teško. Barem je sa Piterom
bilo sve u redu, za sada, kao i sa Moli.
„Nije Elis ništa kriva“, pažljivo joj je rekao Piter, a Tanja je sela na
njihov krevet i uzdahnula.
„Znam da nije. Samo sam nervozna. I osećam se krivom. Hvala ti što se
ne ljutiš na moje brecanje.“ Oduvek je bio razuman. Znala je koliko je
srećna što ga ima. Da nije bilo njega, njena holivudska odiseja ne bi bila
moguća, mada je shvatila da se kaje što se u nju upustila.
Izgleda da će cena biti previsoka, ako je bude koštala narušenog
odnosa makar i sa jednim detetom. Ipak, više se nije moglo nazad. Mora se
napred punom parom.
„Na mene možeš da se brecaš kad god hoćeš.“ Piter joj se osmehnuo,
seo pored nje i zagrlio je. „Kad ustaješ da spremaš ćurku?“
„U pet“, rekla je umorno. Bilo je dana kada je zbog snimanja rano
ustajala i ostajala do kasno. Bio je to naporan način života. Shvatala je
zašto su samo malobrojni pripadnici filmske industrije imali zdrave veze i
solidne brakove. Tempo je bio naporan, a iskušenja velika. Već je bila
svedok početka nekoliko ljubavnih veza koje su se rodile na početku
snimanja, čak i među onima koji su bih u brakovima. Kao da bi tokom
snimanja zaboravili na sve ostalo. Zaista je sve ličilo na krstarenje brodom
ili put na drugu planetu. Zaboravljali su sve i svakog i živeli u malom

108
mikrokosmosu njihovog filma. Tanji se to nije desilo i znala je da neće, ali
bila je istovremeno i fascinirana i prestravljena dok ih je posmatrala.
„Probudi me kad ustaneš“ rekao joj je Piter. „Ako hoćeš, pravicu ti
društvo dok budeš spremala ćuretinu.“
Tanja ga je pogledala i odmahnula glavom. „Kako mi se tako posrećilo
s tobom?“, kazala je i poljubila ga. „Neću da te probudim, moraš da se
naspavaš. Ali, svejedno ti hvala!“
„I ti treba da se odmoriš i naspavaš. Sem toga, uživam da budem sa
tobom.“
„I ja sa tobom. Neću dugo, vratiću se u krevet.“
Nakon toga su legli i Tanja se sklupčala pored njega. Spavao je
zagrlivši je kao što je oduvek činio. Bio je srećan što je bila kod kuće,
srećan koliko i ona što se vratila. Uprkos osećaju da je podbacila sa Megan,
bilo joj je prelepo što je bila u svom domu.
Tanja je ustala na vreme da stavi ćurku u rernu, obavila je sve što je
nameravala i vratila se u krevet. Privila se uz Pitera koliko god je mogla, a
kada se probudila nalažili su se usred izgužvanih čaršava, ćebadi i
ispreplitanih ruku i nogu. Bilo je mnogo lepše od spavanja na ogromnom
krevetu u bungalovu Beverli Hils hotela bez ikoga pored sebe. Protegla se i
osmehnula kad ga je ugledala. Bio je to savršen početak dana.
„Divno je što si kod kuće, Tan!“, rekao je veselo. Tada su vodili ljubav i
ubrzo ustali. Piter se istuširao, obukao i sišao. Tanja je pošla za njim u
bademantilu da proveri kako stoje stvari u kuhinji. Iznenadila se kad je za
trpezarijskim stolom zatekla Megan u živom razgovoru sa Elis koja je sebi
skuvala kafu. Elis se ponašala kao da se nalazi u svojoj kuhinji i iznenadila
se kad je ugledala Tanju i Pitera. Na stolu pored nje stajala je knjiga i
osmehnula se Piteru kad ga je pogledala.
„Vraćam ti knjigu. Sjajna je! Ništa zabavnije nisam pročitala... Nego,
srećan vam Dan zahvalnosti!“ rekla im je oboma. Tanja je ponovo imala
osećaj da postaje nevidljiva. Kao da je umrla i vratila se kao duh. Na
trenutak je imala osećaj da je Elis uopšte ne vidi.
„Hoćeš da ti spremim doručak?“ ponudila je Tanja, trudeći se da ne
oseća nelagodu i ljubomoru zbog živog razgovora koji su Megan i Elis
očigledno vodile.
„Ne, hvala, već sam doručkovala. Džejms i Melisa su ustali u cik zore.“
Džejson i Moli su još spavali. Ostali su budni do kasno. Samo je Megan

109
ustala nakon neprijatnog razgovora sa svojom bivšom drugaricom
Donom, o čemu je upravo pričala sa Elis. Elis je došla do kuhinjskih vrata
sa namerom da ostavi knjigu Piteru, ali ju je Megan tada ugledala i pozvala
da uđe. Zatim joj je ispričala šta se desilo. „Ćurka u rerni ti je sjajna, Tan“,
rekla je Elis s divljenjem. „Ja nisam uspela da nađem nijednu da valja, sve
su se prodale.“ Elis je pričala dok je Tanja Piteru kuvala kafu. Piter je pitao
Elis nešto u vezi sa knjigom, a ona mu je ponovila koliko joj se dopala.
Delovao je zadovoljno.
„Rekao sam ti da je to prava knjiga za tebe. Napisao je još jednu,
mnogo zabavniju. Moraću da je potražim. Negde je gore. Daću ti je
kasnije“, rekao je Piter prijatnim tonom.
Dok je slušala Pitera kako razgovara sa Elis, Tanja je pomislila kako
neko ko ih ne poznaje ne bi mogao da pogodi sa kim je bio u braku. Jedina
razlika je bila u tome što je sa njom vodio ljubav. Sem toga, imao je
potpuno isti odnos prema obe žene i osećala se doza prisnosti između
njega i Elis koja joj je iznenada zasmetala. Znala je da Piter ne spava sa
Elis, ali mu je očigledno bilo prijatno u njenom društvu. Možda i previše za
Tanjin ukus. Izgleda da su postali bliži od Tanjinog odlaska u Los Anđeles.
Elis je neprestano navraćala u njihovu kuću, proveravala šta rade devojke,
donosila im hranu ili ih pozivala na večeru. Deci je bila više član porodice
nego komšinica, pa čak i Piteru. Tanja je tek sada shvatila da se kroz svaki
njihov razgovor provlačilo Elisino ime. Ili im je nešto donosila, radila
nešto za njih ili išla nekuda sa devojkama. Piteru je to bilo od velike
pomoći, ali je Tanji smetalo.
Sedela je posmatrajući je i zapitala se. Činilo joj se da zna odgovor na
ono što se zapitala, ali nije bila sigurna koliko bi bila pre septembra. Resila
je kasnije da pita Pitera i nastavila da se osmehuje, slušajući ih, dok Elis
konačno nije ustala i otišla nazad svojoj kući i deci. Megan je izašla iz
kuhinje odmah za njom. U kuhinji je nastala tišina i Tanja je pogledala
Pitera nadajući se da su njeni strahovi bezrazložni. Nikada nije sumnjala u
njega, nije čak ni pomislila. Sada se osećala krivom. Za sve je sama bila
kriva, znala je, samo ona i niko drugi. Ali Elis je bila opuštena u njihovoj
kući na način na koji nije nikada pre.
„Znam da zvuči suludo i pomalo paranoično“, pažljivo je rekla Tanja i
pogledala ga. Vodili su ljubav pre manje od jednog sata i izgledalo je da je
sve u redu. Ali, nikad se ne zna. Ljudi čine svakakve stvari. Možda se osetio
usamljenim bez nje, a Elis je bila bez muškarca otkako je Džim umro. „Da

110
ti nisi u vezi sa njom? Izvini što te to pitam, ali imam osećaj da ona živi
ovde.“ Elis nikada nije bila toliko prisutna u njihovom životu bez obzira na
to koliko su Tanja i ona bile bliske. Sem toga, sa Piterom nikada nije bila
bliska, ali sada jeste.
„Ne budi smešna“, rekao je Piter kao što je i očekivala, a zatim je ustao
i sipao sebi još kafe. Tanja je posmatrala izraz na njegovom licu. „Kako ti je
to uopšte palo na pamet?“
„Često se viđate sa njom tokom nedelje i često ste u njenoj kući. Ona je
praktično usvojila Megan. Kad sam sišla, imala sam osećaj da sam ušla u
njenu kuhinju. Nikada nisam imala takav osećaj prema njoj; kao da ste ti i
deca njeni, a ne moji. Žena, kada je s muškarcem u vezi, postaje posesivna
po pitanju njegove kuće i porodice.“ Bila je zabrinuta, a Piter je samo
odmahnuo glavom.
„Ona nam je od velike pomoći dok ti nisi ovde. Ali ne verujem da gaji
iluzije po pitanju mene i dece. Zna da se ti vraćaš.“ Nešto u načinu na koji
je to rekao navelo je Tanju da oseti nelagodu.
„Šta to znači? Da zna da mora da mi te vrati kad se snimanje filma
završi ili da nije u vezi sa tobom?“ Bio je nedorečen, a to se Tanji nije
dopalo.
„Ja ne spavam sa njom. Možeš li to da prihvatiš kao odgovor?“ rekao je
Piter kratko i spustio solju u sudoperu.
„Fino, tako je jednostavnije. Drago mi je“, rekla je i poljubila ga u usta.
„Strašno bi me uznemirilo da spavaš. Dobro je da si jasan po tom pitanju.“
Nekako čudno ju je pogledao.
„A šta je sa tobom, Tan? Mame li te holivudska iskušenja? Da li se
pojavio neko sa kim bi poželela da flertuješ dok traje snimanje? Znam da
se svašta dešava na setovima, a ti si lepa žena.“ Osmehnula se kad joj je to
rekao. Nimalo nije oklevala da mu odgovori.
„Ne, ni najmanje. Ti si za mene jedini muškarac. U poređenju sa tobom
svi deluju bledunjavo. Ja volim tebe.“
Još uvek. Posle dvadeset godina. Bio je zadovoljan odgovorom.
„I ja volim tebe“, rekao je nežno. „Ne ljuti se na Elis. Usamljena je i
pažljiva prema tvojoj deci.“
„Ne želim da bude preterano pažljiva prema tebi. Kad si ti tu, ponaša
se kao da ja ne postojim“, ponovo je prokomentarisala Tanja.

111
 „Dobar je prijatelj. Zaista sam joj zahvalan na pomoći. Ima trenutaka
kad ne bih mogao da se snađem bez nje.“
„Znam, i meni je draga. Samo sam zabrinuta. Teško je biti odsutan pet
dana u nedelji.“ Ispostavilo se da im je oboma bilo neuporedivo teže nego
što su pretpostavljali. A prošla su samo dva meseca. Tanju je brinulo i što
će propustiti pojedine vikende sa njima. Bila je rešena da dolazi kući kad
god joj se ukaže prilika, ali je znala da to neće uvek biti moguće, kao što
nije bilo izvodljivo prethodne dve nedelje. I nikako nije želela da se on
zbog toga upusti u ljubavnu vezu. Oboje su morali da budu jaki. Ona je
bila. Mogla je samo da veruje da je bio i on bez obzira na to koliko je Elis
bila usamljena. Tanja je počela da oseća neobične vibracije od Elis i činilo
joj se da je Elis neprijatno u njenom društvu. Pitala se da li je za to sama
kriva. Očigledno nije. Ipak, bilo joj je drago što je pitala Pitera, da zna na
čemu je. Osetila je olakšanje nakon njegovog odgovora. Neće više
pokretati tu temu. Jednom je bilo sasvim dovoljno.
Proverila je ćurku. Lepo se pekla. Zatim je otišla da se istušira i obuče.
Dok se pela stepenicama, čula je Džejsona kako vršlja po svojoj sobi. Divno
je što je i on bio tu. Kad je sišla nakon jednog sata, Džejson je u kuhinji
razgovarao sa ocem. Ponudila je da mu spremi lagan doručak, nije htela da
mu pokvari apetit za ćurku. Kazao joj je da je već uzeo iz frižidera nešto da
prezalogaji. Pojeo je čizkejk i ostatak sosa od čilija. Za Džejsona je to bio
savršen obrok.
U pola dva svi su bili svečano obučeni za praznik. U dva su seli da
ručaju. Piter je isekao ćurku i svi su se složili da ručak nikad nije bi bolji.
Ćurka je bila izvrsna. Tanja ih je pogledala i održala govor zahvalnosti, kao
što je i svake godine činila. Bila je zahvalna što su svi zajedno, što su se
voleli i što imaju na čemu da budu zahvalni.
„Bože, hvala ti na mojoj porodici“, rekla je tiho pre nego što je
izgovorila amin. I nečujno, u mislima, zamolila je Boga da ih čuva dok nije
pored njih.

112
 10.

O dlazak od kuće u nedelju posle praznika Tanji je pao teže od svega.

Imala je osećaj da se konačno skrasila, a već je morala da ode.
Provela je predivne trenutke sa Moli i izuzetno joj je bilo drago što je i
Džejson bio kod kuće. U nedelju uveče Megan joj je konačno ispričala šta
se desilo sa Majkom. Primetno razočaranje u njenim očima i činjenica da
joj se konačno poverila umalo nisu naterali Tanju da se rasplače. I Piter i
ona delovali su bliskije nego što su odavno bili. Bio je to savršen porodični
praznik. Jedva se spakovala za Los Anđeles. Bila je tužna kad ju je Piter
dovezao na aerodrom. I on je izgledao podjednako ucveljeno.
„Bože, mrzim što ponovo odlazim tamo!“, rekla je dok su prilazili
aerodroma Htela je da mu kaže da okrene kola, da se vrate kući. Sada se
zaista kajala što je pristala da radi na filmu. Osećala je da je zaista
potrebna Piteru i ćerkama. I oni su podjednako bili potrebni njoj. „Šta bi se
desilo kad bih sad dala otkaz?“ Ceo vikend je razmišljala o tome.
„Verovatno bi te tužili, zahtevali bi da im vratiš sve troškove, kao i da
nadoknadiš štetu nastalu zbog prekida snimanja. Mislim da to nije
pametno. Kao advokat, moram da te posavetujem da to ne činiš.“ Tužno joj
se osmehnuo dok su prilazili delu aerodroma za odlaske. „Mada, kao
suprug, moram da priznam da mi se tvoja ideja dopada. Ipak, ovog puta
slušaj advokata, a ne muža. Oni su opasni igrači. Posle bi mogla da se
oprostiš od karijere.“ Činilo joj se kao mala žrtva i skoro vredna. „Ne igraj
se tužbom, Tan, moglo bi da ti se obije o glavu.“ Klimnula je glavom boreći
se sa suzama. „Neka se žrtva barem isplati. Neće ni ovo večno trajati, još
samo šest meseci.“ Njoj se činilo da je doživotna kazna, ali i njemu. Sada su
shvatili da je film bio pogrešna ideja. Jedini izbor koji su imali jeste bio da
izdrže najbolje što mogu. Dolasci kući bili su podjednako i lepi i teški, jer
joj je bilo skoro nemoguće da ode. Devojke su se rasplakale kad je krenula,
što ju je umalo ubilo. I Piter je izgledao kao da je neko umro, a tako se i
osećao. Ispostavilo se da je ovo ogromna greška. Nije želela da se vraća u
Los Anđeles.
„Za Božić imam tri slobodne nedelje, hvala Bogu!“ I blizu je. I deca su
imala raspust istog trajanja, pa će barem biti s njima dok ne budu išli u

113
školu. Samo je Džejsonov raspust bio duži, ali je on nameravao da sa
društvom ide na skijanje kad se ona vrati u Los Anđeles. „Doći ću
narednog vikenda ako budem mogla.“
„Možda bih ja mogao da dođem bar na jednu noć, ako ti ne budeš
mogla. Devojke mogu da ostanu kod Elis.“ Piter nije želeo da ih ostavlja
same u kući.
„Volela bih“, rekla je dok su prilazili parkingu. Kao i uvek, imala je
samo ručni prtljag. „Javiću ti ako budem morala da radim narednog
vikenda.“
„Čuvaj se, Tan!“, rekao je i snažno je zagrlio. „Nemoj previše da radiš...
i hvala ti za predivan Dan zahvalnosti! Svi smo uživali.“
„I ja sam... volim te...“ rekla je, a on ju je poljubio. Oko njih kao da je
postojala aura očajanja. Osećala ju je i jutros dok su vodili ljubav, kao da
su se davili, a talasi ih razdvajali.
„I ja tebe volim! Javi mi se kad stigneš!“ Već se stvarala gužva i morala
je da krene. Zastala je na tren i pogledala ga, a zatim se sagla da ga poljubi.
Policajac im je rekao da požure. On se odvezao, a ona je ušla u aerodrom
sku zgradu.
U hotel je stigla sat nakon ponoći. Pozvala je Pitera kad je sletela.
Vreme u San Francisku je bilo grozno, a ni u Los Anđelesu nije bilo ništa
bolje. Padala je kiša i sve joj je izgledalo depresivno. Piter i ćerke su joj već
nedostajali i nimalo joj se nije išlo na snimanje. Želela je da ide kući.
Okrenula je ključ u vratima bungalova i iznenadila se kad je ušla.
Spremačica je ostavila upaljeno svetlo i tihu muziku. Sve je bilo lepo,
prijatno i toplo. Sa iznenađenjem je shvatila da nije ušla u bezličnu
hotelsku sobu već u svoj drugi dom. Na stoćiću je stajala činija svežeg
voća, kolačići, grickalice i flaša šampanjca. Bungalov je bio elegantan i
prijatan. Sela je na kauč i umorno uzdahnula. Put joj se odužio. Sad kad se
vratila, nije se osećala tako loše kao što je očekivala.
Ušla je u kupatilo. Ogromna kada delovala je primamljivo. Sipala je
mirišljavu so, uključila džakuzi i utonula u vodu. Nije večerala i bolela ju je
glava. Tada je shvatila da može da pozove rum-servis i naruči šta god
poželi. Nakon deset minuta stigli su joj sendvič i čaj. Osmehnula se
shvativši da ovo ipak nije bila kazna. Bilo je i dobrih strana, a luksuz je sve
činio podnošljivim. Uključila je televizor dok je jela. Prikazivao se stari
film Kerija Granta. Legla je u savršeno zategnut krevet. Nedostajale su joj

114
Piterove ruke da je zagrle, ali ipak je provela prijatnu noć i ustala
odmorna. Sačekao ju je blistav, sunčan dan. Zraci sunca ulazili su pravo u
sobu. Osvrnula se i sa iznenađenjem shvatila da se oseća kao kod kuće.
Ovo je bio njen sopstveni mali svet, izdvojen od njene porodice i doma.
Bilo je zaista neobično voditi dva paralelna života - jedan na mestu na
kome je volela da živi sa svojim najdražima, a drugi na poslu. Možda i nije
tako loše kao što joj se činilo, pomislila je. Ionako će za praznik biti tri
nedelje kod kuće. Uz malo sreće, i narednog vikenda će uspeti da ode.
Iznenada se osetila šizofreno, kao da je ovde bila jedna osoba, a kod kuće
sasvim druga. Prvi put joj je to palo na pamet.
Pozvala je Pitera. On je već krenuo na posao i borio se sa saobraćajem
na mostu. Poranio je tog jutra i kazao joj da ima poziv na drugoj liniji.
Rekla mu je da će ga pozvati uveče kad se bude vratio kući i ponovila mu
da ga voli pre nego što je prekinuo vezu. Zatim je ustala i spremila se za
posao.
Kad je stigla, na snimanju je vladao uobičajeni haos i kolege su
delovale raspoloženo nakon kratkog predaha za praznik. Maks se
oduševio kada ju je video, čak ju je i Hari pozdravio mahanjem repa. Bilo
joj je prijatno, kao kad se sinoć vratila u bungalov. Iznenada ju je spopao
osećaj krivice zbog onoga kako se osećala. Nije bilo nimalo loše kako joj se
činilo dok je bila u Rosu sa Piterom i decom. Imala je osećaj da je razapeta
između dva sasvim različita sveta. Dobro je bilo da je mogla oba da ih ima.
Zbunjujući deo sastojao se u tome da se osećala kao dve sasvim različite
osobe. Trenutno nije bila sigurna ko je zapravo - pisac ili supruga i majka.
Bila je i jedno i drugo. Ipak, uloga supruge i majke joj je bila najvažnija.
Mada, ni ovo drugo nije bilo loše. Osećala se poput izdajnika kad je sela u
svoju stolicu pored Maksa i pomazila Harija. Sada su bili već stari prijatelji.
„Pa, kako je bilo kod kuće za Dan zahvalnosti?“, pitao ju je Maks, a
Tanja se osmehnula.
„Sjajno! Kako si ti proveo praznik?“
„Sigurno ne tako sjajno kao ti, ali nije bilo loše. Hari i ja smo jeli
sendviče s ćuretinom i gledali stare filmove na televiziji.“ Njegova deca su
bila na Istoku i nije želeo da putuje na par dana, pa je ostao u Los
Anđelesu. Videće se sa njima za Božić.
„Meni je malo falilo da se ne vratim“, priznala mu je. „Toliko mi je
prijalo da budem sa njima kod kuće.“

115
 „Ali vratila si se, tako da barem znamo da nisi poludela. Daglas bi se
ganjao sa tobom po sudovima odavde do većnosti“, tiho joj je rekao Maks.
„To mi je i Piter kazao.“
„Pametan ćovek. Dobar advokat. Videćeš, film će biti gotov dok
trepneš. A zatim ćeš želeti sve ispočetka.“
„To mi je i Daglas rekao. Ne verujem. Volim da sam kod kuće sa
Piterom i decom.“
„Možda više nećeš želeti isto“, filozofski joj je kazao Maks. „Što lako
može da se desi u tvom slučaju. Mudrija si i ozbiljnija od svih nas i imaš
čemu da se vratiš kući. Za mnoge je ovo jedini svet koji postoji. A on ti
upropasti život, pa onda i nemaš čemu da se vratiš. Svi smo mi zarobljeni
na pustom ostrvu sa koga nema povratka. Ti si pametna pa si živela svoj
život. Ovde si samo u prolazu, Tanja. Ne verujem da će filmovi ikada
postati tvoj život.“
„Nadam se da neće. Tempo je suviše luđački za mene.“
„Tačno“, osmehnuo joj se, a zatim počeo da izdaje uputstva. Nakon
pola sata počeli su sa snimanjem, kad su reflektori namešteni i glumci bili
spremni.
Radili su do ponoći. Tanja je sa snimanja pozvala Pitera jer je znala da
će se vratiti kasno. Morala je da se odalji i priča šapatom. Rekao joj je da je
lepo proveo dan i da su devojke dobro, a ona mu je pričala šta se dešava
na snimanju. I njoj je dan bio zabavan. Međutim, morala je da prekine
razgovor jer je Džin ponovo imala problema sa tekstom. Kao i uvek. Tanja
je njen tekst prepravila već bezbroj puta i opet nije mogla da ga iznese
kako treba. Bio je to krvav rad.
Bilo je jedan iza ponoći kad se vratila u hotel i dva kad je legla. Dani su
joj bili predugi. Sutradan je na snimanju videla Daglasa. Pitao ju je kako se
provela za praznik, a Tanja mu je odgovorila da je bilo divno. On je bio u
Aspenu da obiđe prijatelje. Živeo je luksuznim životom.
Pozvao ju je da pođe sa njim na zabavu u četvrtak uveće pošto tog
dana po rasporedu snimanje nije trebalo dugo da traje, ali je ona oklevala.
Nije bila raspoložena za izlazak. Bilo joj je prijatno u bungalovu posle na-
pornog dana. Odlazak sa Daglasom na neku luksuznu zabavu značio je
problem u najavi, ali je on insistirao.
„Prijalo bi ti, Tanja. Ne možeš sve vreme samo da radiš. Postoji život i
van posla.“

116
 „Kod mene ne postoji“, osmehnula se.
„Onda bi trebalo da ga bude. Lepo ćeš se provesti. U pitanju je najava
za novi film. Vratićemo se do jedanaest.“ Na kraju je ipak pristala da pode
sa njim.
I bio je u pravu. Bilo je zabavno. Upoznala je nekoliko najvećih zvezda
Holivuda, dva čuvena režisera i konkurentskog producenta koji je bio
jedan od Daglasovih bliskih prijatelja. Hrana je bila izvrsna, ljudi lepi i
doterani, a Daglas je bio fino društvo. Svima ju je predstavio. Kada su se
vratili, pozvala ga je u bungalov na piće da mu se zahvali. Popio je
šampanjac, a ona čaj.
„Potrebno ti je više ovakvih događaja, Tanja. Moraš da upoznaš ljude
iz posla.“
„Zašto? Ja radim na ovom filmu, a kad se završi vraćam se kući. Nije
mi potrebno da ovde stvaram veze.“
„Jesi li i dalje sigurna da se vraćaš kući?“ bio je ciničan.
„Jesam.“
„Malo je onih koji su se vratili. Možda ja grešim. Možda si ti jedna od
njih. Ne znam zašto, ali imam osećaj da ipak nećeš želeti da se vratiš. Čini
mi se da i ti to znaš. Zato se tako snažno i opireš. Možda se plašiš da nećeš
želeti da se vratiš kući.“
„Ne“ rekla je odlučno. „Želim da se vratim kući.“ Nije mu rekla da je
umalo ostala kod kuće nakon Dana zahvalnosti.
„Je li tvoj brak zaista tako dobar?“, pitao ju je pomalo slobodniji nakon
šampanjca. „Rekla bih da jeste.“
„Onda si ti srećna žena, a tvoj muž još srećniji čovek. Ne znam nijedan
takav brak. Mnogi se raspadaju. Posebno pod pritiskom razdvojenosti i
svih izazova koje Holivud nudi.“
„Možda je upravo to razlog što želim da se vratim kući. Ja volim svog
muža i cenim naš brak. Ne želim da ga upropastim zarad ovoga što se ovde
nudi.“
„Gospode Bože!“, rekao je podsetivši je na Raspućina. Sada ga je bolje
poznavala, mada je i dalje voleo da izigrava đavoljeg advokata. Ipak, nije
bio opasan koliko joj se u prvom trenutku učinilo. Samo je tako delovao.
„Moralna žena. U Bibliji stoji da je moralna žena vrednija od rubina. I

117
nesumnjivo, mnogo se rede nalazi. Ja nikada nisam imao moralnu ženu“,
rekao je i sipao sebi još jednu čašu šampanjca.
„Verujem da je tebi to glupo“, našalila se, a on se nasmejao.
„Plašim se da si u pravu. Etika mi nije jača strana, Tanja. Ja ne bih
odoleo izazovu.“
„Možda bi iznenadio samog sebe kad bi našao pravu.“
„Možda“, složio se, a zatim je pogledao i spustio čašu. „Ti si žena koja
vredi, Tanja! Divim ti se koliko god mrzeo to da priznam. Tvoj muž je
zaista pravi srećković! Nadam se da je svestan toga.“
„Jeste“, osmehnula mu se. Bio je to lep kompliment sa njegove strane.
Posebno jer nije bio sa ženama poput nje. Bio je samotnjak. Oduvek. A
uživao je u njenom društvu. Proveo je vrlo prijatno veće, ali i ona. Više nije
osećala nikakav pritisak sa njegove strane. Od onog dana koji su proveli
pored njegovog bazena i nakon toga večerali kinesku hranu, imala je
osećaj da su postali prijatelji.
Ubrzo je ustao, a ona mu se zahvalila na prijatno provedenoj večeri.
„Kad god želiš, draga. Teško mi je da priznam, ali čini mi se da imaš
pozitivan uticaj na mene. Podsećaš me šta je u životu vredno. Ljubaznost,
integritet, prijateljstvo, sve ono što ja obično smatram dosadnim. A ti mi
nimalo nisi dosadna, Tanja. Naprotiv. Mnogo mi je prijatnije u tvom
društvu nego sa mnogima koje poznajem.“ Bila je polaskana i dirnuta.
„Hvala ti, Daglase!“
„Laku noć, Tanja! Poljubio ju je u oba obraza i otišao.
Pošla je da pozove Pitera. Daglas je održao reč. Bilo je pola dvanaest.
Iznenadila se kad se na Piterovom mobilnom uključila sekretarica. Zatim
je pozvala kućni broj. Javila se Moli i rekla joj da je Piter kod Elis.
Popravljao je neku cev u njenom podrumu. Tanja nije želela da ga
uznemirava i kazala je Moli da mu kaže da joj se javi kad se vrati. Tanja je
legla, čekala Piterov poziv i zaspala. Pozvala ga je čim se ujutru probudila.
Devojćice su otišle u školu, a i sama je morala da požuri na snimanje.
„Jesi li popravio cev?“ našalila se. „Zaista si divan komšija.“
„Jesam. Bilo je skoro tridesetak centimetara vode u njenom podrumu.
Haos! Pukla je cev. Nisam mnogo toga mogao da uradim. Umesto toga sam
popio mohito.“

118
 „Kakav mohito?“, Tanja se iznenadila. Piter je pio više nego obično.
Primetila je to kad je bio u Los Anđelesu sa devojkama.
„Ne znam, neko ludo kubansko piće. Sa nanom. Odličnog je ukusa.“
„Jeste li se vas dvoje napili?“ bila je zabrinuta, a on se nasmejao.
„Naravno da nismo. Samo, bilo je zabavnije nego da sam čeprkao po
njenom podrumu do kolena u vodi. Htela je da probam koktel.“ Tanji je
palo na pamet isto ono što i kad je bila kod kuće za praznik. Ali nije ga
ponovo pitala. Rekla je da neće. I nije želela da paranoiše. I sama je
prethodne večeri izašla sa Daglasom i ništa se nije desilo između njih. Nije
bilo razloga da se išta desi ni između Pitera i Elis. Bilo je teško biti venčan,
a sam. I kako reče Daglas, ne možeš svako veče provesti kod kuće. Bilo je i
gorih stvari od ispijanja mohita sa Elis i Tanja je znala da se Piter ne bi u
njih upuštao. Mada, bilo bi pravo čudo i da mu se Elis nabacuje. Piter je bio
odgovoran i ispravan, bilo je moguće čak i da ne bi primetio njeno
nabacivanje. Ukoliko je to slučaj, Elisini napori su uzaludni.
„Moram na snimanje. Htela sam samo da ti pošaljem poljubac pre
nego što krenem. I lepo provedi dan!“
„I ti! Čućemo se kasnije.“
Tanja je požurila da se istušira i odjurila na snimanje. Stigla je
istovremeno sa vatrogascima jer je usled jačine jednog reflektora izbio
požar. Hari je uspaničeno lajao. Vladao je opšti haos. Tek negde oko
podneva sredili su sav nered i počeli snimanje. Radili su skoro do tri posle
ponoći i Tanja nije uspela da se javi Piteru i deci. Bio je to jedan od onih
dana koji se beskrajno oduže na snimanjima. Legla je da spava čim se
vratila u bungalov jer je za četiri sata trebalo da ustane. Usledio je period
napornog rada na filmu i naredna dva vikenda Tanja nije uspela da ode
kući. Ipak, konačno je stigao božični odmor. Nije se videla sa Piterom još
od Dana zahvalnosti, skoro tri nedelje. Bio je ushićen kada ju je ugledao na
vratima.
„Imam osećaj kao da sam se vratila kući iz rata“, rekla je bez daha, a
on ju je podigao i zavrteo. Preko njegovog ramena ugledala je Elis. Prišla
mu je s leđa i pogledala Tanju. „Zdravo, Elis“ kazala je Tanja i osmehnula
se.
„Dobro došla kući!“, rekla je Elis i istog trena otišla.
,Je li Elis dobro?“, pitala je Tanja zabrinuto.

119
 „Jeste, zašto?“, Piter je delovao rastrojeno i uzeo čašu vode. Upravo je
došao iz komšiluka i bio je presrećan što je vidi, podjednako koliko i ona
što vidi njega.
„Delovala je uznemireno.“
„Je li? Nisam primetio“, rekao je nejasno, a zatim su im se pogledi
sreli. Kao da su se sudarile dve planete i napravile eksploziju u svemiru.
Tanja je sve videla u njegovim očima. Ovog puta ništa nije morala da ga
pita. Odgovor je bio u Elisinim očima, ne njegovim.
„Gospode!“ Tanja je imala osećaj da se prostorija vrti oko nje.
Pogledala ga je ne želeći da zna, ali znala je. „Gospode... pa ti spavaš s
njom...“ Ovog puta to je bila izjava, ne pitanje. Nije znala kada, niti zašto se
to desilo, ali znala je da se desilo. I da se još uvek dešava. „Jesi li zaljubljen
u nju?“ Bio je nepromišljen, ali nije bio lažov. Nije mogao ponovo da je
slaže. Spustio je čašu u sudoperu, okrenuo se i pogledao je i rekao jedino
što je mogao. Isto je rekao i Elis neposredno pre nego što je Tanja ušla.
„Ne znam“, izgovorio je i prebledeo.
„Gospode...“, ponovila je Tanja, a Piter je izašao iz kuhinje.

120
 11.

D ani božičnog odmora bili su prava noćna mora za Pitera i Tanju,

isprva on nije želeo da razgovara sa njom o škakljivoj temi, ali nije
imao izbora. Barem toliko joj je dugovao. Tanja se plašila da izađe iz kuće,
nije želela da naiđe na Elis. Elis se držala podalje od oboje i nije se
pojavljivala u kući Harisovih. Ni Piter ni Tanja nisu želeli da deca saznaju.
„Šta sve to zapravo znaci?“, konačno je Tanja pitala Pitera kad su se
zadesili u kuhinji, a deca nisu bila kod kuće. Otišli su na božičnu žurku. Do
tada su se Piter i ona svojski trudili da pred decom sakriju da se nešto
dešava. Tanja je kod kuće bila već tri dana. Osećala se kao da joj se svet
srušio. Zaista s razlogom. Muž ju je varao sa najboljom prijateljicom.
Dešavalo se i drugima, ali Tanja je istinski verovala da se njima ne može
desiti, iako je izrazila svoje sumnje još za Dan zahvalnosti. Imala je totalno
poverenje u njega. Piter nije bio takav čovek. Ili je barem ona tako mislila.
Jedva da joj se obraćao otkako je stigla kući. Sve se promenilo za samo tri
nedelje.
Tanja ga je posmatrala sa druge strane stola, a u očima joj se videlo
očajanje. Njegova mizerija bila je podjednako primetna. Imao je osećaj kao
da ju je ubio. Smršala je dva kilograma za samo tri dana, što je bilo
izuzetno primetno na njenoj krhkoj figuri. I oči su joj okruživali tamni
kolutovi. Od trenutka kada je sve iznenada izašlo na videlo, Elis više niko
nije video.
„Ne znam“, rekao je iskreno i spustio glavu. Nije imao snage.
„Jednostavno se desilo. Nisam ni razmišljao o tome. Nikada me nije
privlačila. Mislim da smo jednostavno navikli da često budemo zajedno
dok tebe nije bilo. Bila mi je od velike pomoći oko dece.“
,,A očigledno se i tebi našla!“, rekla je Tanja zajedljivo. „Je l' se ona tebi
nabacivala ili je sve bila tvoja ideja?“ Nije želela da zna detalje, ali
jednostavno ju je kopkalo.
„Jednostavno se desilo, Tan. Otišli smo kod nje na piću, devojke su se
vratile kući da rade domaći. Ne znam... Bio sam usamljen... bio sam
umoran... otvorili smo flašu vina i sledeće čega se sećam jeste da smo bili u
krevetu.“ Nije mu bilo dobro, a nije ni njoj.

121
 „Kada se to tačno desilo? Onda kada si mi govorio da me voliš, a ja te
zvala sa snimanja svaki put kad bi mi se ukazala prilika?! Koliko dugo to
traje?“ Bilo je grozno, koliko god da je trajalo. Pitala se koliko dugo je
ispadala budala i koliko ju je nedelja ili meseci lagao. Posumnjala je za Dan
zahvalnosti i ubedila sebe da je paranoična. Da li ju je i tada lagao? Želela
je bar to da zna. Koliko velika je bila njegova laž?
„Desilo se posle Dana zahvalnosti. Pre dve nedelje“, konačno je uspeo
da izgovori. A Tanja je bila odsutna tri nedelje. Nije mogla da dođe kući.
Jedino što je sada zasigurno znala jeste činjenica da je bila ogromna
greška to što je otišla u Los Anđeles da radi na filmu. Zbog toga joj je
uništen brak i sebi to nikada neće moći da oprosti. Ali ni njemu.
„Da li se to desilo samo jednom ili se ponovilo?“
„Desilo se nekoliko puta“, rekao je nevoljno. „Oboje smo bili
usamljeni, rekao bih. Potreban joj je neko da brine o njoj.“ Bio je
neizrecivo tužan zbog svih njih i svega što se desilo. Više ništa neće biti
isto. Toga se Tanja najviše plašila. Ni u najluđim snovima tako nešto od
njega nije očekivala, ali ni od Elis. Nije mogla da zamisli da ona njima išta
slično priredi.
„I meni je potreban neko da o meni brine“, rekla je Tanja i briznula u
plač.
„Nije“, rekao je i nekako čudno je pogledao. „Tebi nisam potreban,
Tan. Ti možeš da pomeraš planine, oduvek si to mogla. Ti si jaka žena,
imaš svoj život i karijeru.“ Zaprepastilo ju je to što joj je rekao.
„Ja radim na ovom filmu jer si me ti na to nagovorio. Kazao si mi da se
takva prilika pruža jednom u životu i da ne smem da je propustim. Ja
nisam otišla tamo da gradim karijeru. To je za mene oduvek bilo u drugom
planu i ti to dobro znaš. Ti i deca ste mi uvek bili na prvom mestu i još
uvek ste.“ Dok su se posmatrali preko stola, on kao da joj nije verovao.
Veliki kanjon bio je uži od jaza koji se tad stvorio između njih.
„Mislim da to više nije tako. Pogledaj samo kakav život vodiš tamo.
Priznaj, Tanja, ti se više nikada nećeš vratiti ovamo.“ Bio je uveren.
„Ne pričaj mi te gluposti, molim te! Ja ne želim takav život. To nisam
ja. Želela sam jednom da radim na tako velikom projektu i to bi bilo to. Za
mene se ništa nije promenilo. Moj život je ovde.“
„Svejedno“, rekao je, podsetivši je na Megan. Tanja je obuzdala želju
da ga ošamari. Bilo je očigledno da joj ne veruje. Ali to nije bila njena

122
krivica. Već isključivo njegova. Ona jeste radila u Los Anđelesu, ali nije
spavala ni sa kim osim sa njim.
„Šta ćeš sada, Pitere? Šta želiš?“ pitala ga je dok je posmatrao njene
šake stisnute u pesnice, a zatim podigao pogled na njeno lice.
„Ne znam. Sve je ovo veoma sveže i novo. Nisam shvatio šta se dešava,
a nije ni Elis“, rekao je iskreno. Tanja je za njega sada bila stranac. Bila je
povređena, a to je u njoj izazvalo bes.
„Ne verujem u to“, rekla je ljutito. „Mislim da je jurila i tebe i decu.
Primetila je priliku za sebe onog trena kad sam otišla. Prikradala se Megan
još od prošlog leta.“
„Nije joj se prikradala, ona je voli.“ Branio je Elis, što Tanji nije nimalo
prijalo i samo je situaciju činilo još gorom.
„A šta je s tobom?“, pitala ga je Tanja promuklim glasom dok su joj se
suze slivale niz obraze. „Jesi li zaljubljen u nju?“
„Ne znam, znam samo da sam zbunjen. Za svih ovih dvadeset godina
nisam te nijednom prevario, Tan. Želim to da znaš.“
„To sada više nije važno“ jecala je. Krenuo je da je uhvati za ruku, ali
se ona izmakla.
„Meni jeste“, rekao je bolno. „Ovo se nikada ne bi desilo da nisi otišla u
Los Anđeles.“ Nimalo nije bilo fer da sada krivi nju, ali je to svejedno radio.
A i ona je sebe krivila.
„I šta ja sad treba da radim? Posle Dana zahvalnosti nisam želela da se
vratim tamo, a ti si mi rekao da će me tužiti ako ne odem.“
„Tojeverovatno istina.“ Svejedno, sada je bilo prekasno. Šteta je
učinjena i on je morao da prelomi. Morali su oboje.
„Šta ćeš sada sa Elis?“ pitala ga je Tanja uspaničeno. „Je l to samo flert
ili nešto mnogo više? Rekao si da ne znaš jesi li zaljubljen u nju. Šta si time
želeo da kažeš?“ Reći su joj jedva izlazile sa usana, ali je želela da zna.
Imala je pravo na to.
„Upravo ono što sam rekao. Ne znam. Draga mi je kao prijateljica i
divna je žena. Divno nam je bilo sa decom i imamo iste poglede na svet. To
mi se dopada kod nje, ali nikada ranije o tome nisam razmišljao. A volim i
tebe,
Tan! Zaista sam to mislio svaki put kad sam izgovorio. Ali smatram da
si prevazišla život koji si ovde vodila. Ti toga još nisi svesna, ali meni je

123
postalo jasno kad sam te posetio u Los Anđelesu. Ti si sada jedna od njih.
Elis i ja smo sličniji. Sada imamo više toga zajedničkog nego ti i ja.“
Njegove reči bile su neizrecivo bolne i neopisivo su je pogađale dok ga je
posmatrala razrogačenih očiju.
„Kako možeš tako nešto da kažeš?“, bila je zaprepašćena. „To nimalo
nije fer! Ia radim na filmu. Pišem scenario. Ne glumim, nisam zvezda! Ista
sam ona osoba koja je pre tri meseca otišla odavde. To što tvrdiš da se više
nikada neću vratiti ovamo ili da ću biti nesrećna ako se vratim, apsolutne
su gluposti. Ja to ne želim. Želim život kakav sam oduvek imala. Ja tebe
zaista volim i nisam ni sa kim spavala u Los Anđelesu. Nisam takva osoba,
niti to želim“, rekla je povređeno.
„Teško mi je da poverujem da želiš da se vratiš ovom životu“, rekao je
tužno. Bio je to izgovor za ono što je uradio.
„Šta ti to znači? Našao si drugu ženu dok sam ja na odsustvu. Dao si
oglas: Tražim domaćicu, scenaristkinje nisu dobrodošle? Šta je s tobom?! I
šta je sa njom?! Gde su nestali iskrenost, čast, dostojanstvo, poverenje?!
Tvrdila je da mi je najbolja prijateljica. Iznenada je postalo normalno da
mi radi iza leda i izda me sa mojim čovekom samo zato što radim na filmu
u Los Andđđelesu? Uz tvoju saglasnost, moram da dodam.“ Pogled joj je
plamteo, ali iza njene ljutnje skrivali su se tuga i žalost. Piter nije znao šta
da joj kaže. Bio je svestan da je bila u pravu, ali to ništa nije menjalo. Više
se nije moglo nazad. On je imao aferu sa Elis.
„Šta ćeš sada, Pitere?“
„Ne znam.“ Bio je uznemiren. I Elis mu je jutros postavila isto pitanje.
Za tren oka, njihova tri života postala su haotična.
„Jesi li spreman da prestaneš da se viđaš sa njom i pokušaš da spasiš
naš brak?“ Dugo i ozbiljno ga je posmatrak, znajući da mu više nikada neće
verovati. I kako bi mogao da izbegava Elis, kad živi u susednoj kući? Istog
trena kad Tanja krene nazad u Los Anđeles, oni će ponovo biti zajedno.
Više nije verovala ni njemu ni njoj. Kao da je grom iz vedra neba udario i
nju i njen brak. I šta sada? Želela je da zna šta Piter misli i oseća, ako je i on
znao. Činilo se da nije. Još uvek je i sam bio zaprepašćen onim što je
učinio, kao i činjenicom da je Tanja to naslutila. Kao da je ogroman talas
potopio njihov život.
„Ne znam“, ponovio je. Zatim ju je pogledao u oči. Oboje su bili
slomljeni. „Želim nazad naš brak, Tan. Želim da sve bude kao nekada. Ali

124
želim i da razjasnim šta osećam prema Elis. Mora da postoji nešto ili se ne
bi desilo ono što se desilo. Bio sam usamljen i umoran od mnogobrojnih
obaveza koje sam obavljao, ali mislim da nije to razlog. Možda postoji
nešto više. Nije to samo greška ili neobavezan seks. Voleo bih da mogu da
kažem da jeste, ali nisam siguran da je baš tako. Svima troma dugujem
istinu.“
,,A kako ćeš je otkriti? Isprobavaćeš nas naizmenično? Šta još želiš od
mene? Upravo ste mi uništili život, oboje, uništili ste mi porodicu i sve u
šta sam verovala. Imala sam poverenja u tebe... šta sad ja da radim?“ pitala
ga je, nezaustavljivo jecajući. „Šta ti hoćeš?“
„Malo vremena da shvatim šta mi se dešava“, rekao je promuklim
glasom. Svima je bilo potrebno vreme. Elis mu je rekla da je zaljubljena u
njega još otkako joj je muž umro. Smatrala je da nikada neće biti zajedno, a
sad im se pružila prilika. Nije znao ni kako to da shvati. Davio se u
sopstvenoj zbunjenosti i onome što su mu obe žene rekle.
„Ako hoćeš da sada prekinem sa radom na filmu, učiniću to!“ ponudila
je Tanja, a Piter je odmahnuo glavom.
„Izbili bi nam poslednju paru na sudu. Pored svega ovoga ne bi nam
još i to trebalo. Moraš da završiš film.“ Bio je utučen.
„Dok se ti i Elis ovde zabavljate, ja u Los Anđelesu treba da radim! Šta
misliš, šta će tvoja deca reći na sve to? Nećeš nimalo biti heroj u njihovim
očima.“
„Znam. Sve mi je jasno. Osećam se kao najgori bednik. Slušaj, zabrljao
sam! Napravio sam ogromnu grešku. Prevario sam te. Desilo se. Ne mogu
to da ispravim. Ali moram da saznam da li je to slučajna greška ili nešto
drugo, nešto više. Trenutno provodim više vremena sa njom nego sa
tobom, Tan. Imamo više toga zajedničkog. Bavimo se istim stvarima,
imamo iste prijatelje, želimo isti život. Ti si u nekom drugom svemiru,
radiš nešto drugo. To si želela. Budi iskrena. Možda je pisanje zaista san
koji ti ispunio kako nikada nisi očekivala. Uz taj posao ide i određeni način
života. U onom bungalovu Beverli Hils hotela delovalo mi je kao da tamo
pripadaš. Ideš limuzinom koju su ti dali. Čini mi se da ti se to dopada. A
zašto i ne bi? Sama si zaradila. Ali ne mogu da zamislim da za šest meseci
svemu tome okreneš leda. Verujem da ćeš želeti još jedan film... Više nikad
nećeš želeti ni mene, ni ovakav život.“

125
 „Nemaš prava da donosiš odluke umesto mene niti da mi govoriš šta
želim i kako se osećam. Sve što sam želela bilo je da se vratim kući kad se
snimanje završi. A ti mi sad kažeš da ne mogu, da možda više neću imati
kuću i da će možda neko drugi zauzeti moje mesto.“
„To se dešava, Tan“ rekao je tužno. „Ni ja nisam želeo da bude ovako.“
„Ali ti si do toga doveo, ne ja. Ja nimalo nisam uticala na ovu situaciju,
osim što sam prihvatila posao u drugom gradu na devet meseci. Dolazila
sam kući svaki put kad sam mogla.“ Preklinjala ga je da bude fer, ali
situacija to nimalo nije bila. Baš kao što to život ponekad nije.
„Nedovoljno“, iskreno je rekao Piter. „Meni je potrebna žena češće od
par vikenda nedeljno. Potreban mi je neko ko će biti pored mene svakog
dana. Prethodna tri meseca su me umalo ubila. Ja ne mogu da brinem o
devojkama, radim, kuvam, vodim računa o kući! Ne mogu sve da
postignem!“, rekao je dok ju je gledao, a Tanja se ponovo razljutila.
„Zašto ne možeš?! Kako sam ja mogla?! I nisam te varala kako bih
smanjila stres, mada sam mogla. Mogu to da radim i u Los Anđelesu, pa ne
radim.“ Bila je sigurna da je bilo par ljudi koji bi rado bili sa njom. Ipak,
ona to Piteru nikada ne bi uradila. Ali on i Elis njoj jesu. Bio je to dvostruki
gubitak - njen muž i najbolja prijateljica - zato je bila dvostruko
povređena.
„Slušaj, hajde da ne dižemo frku za praznik. Pokušajmo da se smirimo
i shvatimo šta osećamo. Sada smo svi povredeni i osedjivi. Izvini, Tan, ne
znam šta bih drugo mogao da ti kažem ili učinim. Zaista mi je potrebno
vreme da razrnislim. Svima nam je potrebno. Možda ćemo se osvestiti i
razbistriti.“
„Ja sam savršeno svesna“, rekla je Tanja i pogledala ga pravo u oči.
Bila je smrtno bleda. „Vas dvoje niste svesni. A možda nisam bila ni ja kad
sam potpisala ugovor za film. Ipak, ovo nisam zaslužila“, rekla je i suze su
joj ponovo zamaglile pogled.
„Nisi. I ne želim i dalje da te povredujem.“ Sad kad je sve izašlo na
videlo, moraće da se reši na ovaj ili onaj način. Obe žene su ga vukle u
različitim pravcima, a on je bio sasvim zbunjen. „Ne bih ništa da kažemo
deci dok ne odlučimo šta ćemo, ako se slažeš.“ Zamislila se nekoliko
trenutaka i klimnula glavom. Bilo kako bilo, nema šanse da deca ne osete
da nešto nije u redu. Između Tanje i Pitera postojala je primetna napetost,
a Elis je preko noći postala persona non grata u njihovoj kući. To će biti

126
teško objasniti. Moraće da smisle dobre laži tokom praznika. Ipak, šta god
slagali, njihove oči pričaće istinu. Piter je izgledao kao da je na samrti, a
Tanja je bila slomljena. Elis se krila i histerisala u samoći. Nije želela da
bude Piteru zamena za ženu dok je Tanja odsutna. Rekla mu je da će biti u
vezi kakvoj treba da budu ili će među njima sve biti gotovo. Iako joj je bilo
neprijatno što je Tanja saznala, istovremeno je osećala i olakšanje. I nije se
kajala zbog onoga što su uradili. Volela ga je, a činjenica da je Tanja za njih
saznala samo će naterati Pitera da se odluči. Elis mu je rekla i to da će se
zbog njega lako odreći i prijateljstva sa Tanjom. Priznala mu je da ga već
odavno voli.
I dalje su sedeli za kuhinjskim stolom kad su ušle Megan i Moli. Ćim
su ugledale svoje roditelje, znale su da se nešto desilo. Njihova majka je
bila sasvim utučena. Nikada je ranije nisu videle takvu, osim kad bi neko
umro. Piter je ustao i otišao da baci đubre. Bilo mu je potrebno da udahne
vazduh.
„Šta se desilo?“, pitala je Moli, zabrinuto posmatrajući majku, dok je
Tanja neubedljivo pokušavala da licu da srećniji izraz.
„Ništa. Jedna moja stara drugarica sa fakulteta je umrla. Upravo sam
čula i pričala sam sa tatom o tome. Rastužila sam se, to je sve“, rekla je
brišući suze.
„Žao mi je, mama. Mogu li ikako da ti pomognem?“, Tanja je
odmahivala glavom, a Piter se vratio u kuhinju. Kada ga je pogledala u oči,
u njenom pogledu primetila se uznemirenost, što Megan nije promaklo.
Nakon nekoliko minuta devojke su otišle u svoje sobe, ali stigao je
Džejson. I on je primetio isto. Kasnije je o tome razgovarao sa sestrama.
Vrata spavaće sobe njihovih roditelja bila su zatvorena, što je bilo
neobično u popodnevnim satima. Znali su da nešto nije u redu, ali nisu
mogli da shvate šta. Međutim, osećali su da je ozbiljno. Megan se plašila da
njena majka želi da se razvede i preseli u Los Anđeles.
„Ne verujem“, rekla je Moli. „Nikad ne bi ostavila ni nas, ni tatu.“ Bila
je sasvim sigurna u to.
„Sledeće godine 'nas' neće biti ovde“, podsetila ju je Megan. „Ostavila
nas je ove godine. Veruj mi da će se preseliti. Mislim da je to u pitanju.
Jadni tata bio je tako tužan...“ Nije znala šta se desilo, ali već joj je bilo žao
njega.

127
 „I mama je bila podjednako tužna“, Džejson je sestrama skrenuo
pažnju. »Nadam se da neko od njih nije bolestan.“ Bilo im je savršeno
jasno da je u pitanju vrlo ozbiljna situacija i bili su i sami strahovito
uznemireni. Piter i Tanja su se ponovo raspravljali u svojoj sobi, najtiše
što su mogli, da ih deca ne bi čula.
Tog popodneva crni oblaci su se nadvili nad kuću. Vladala je samrtna
atmosfera. Tanja je konačno otišla sa Džejsonom da kupi jelku. Međutim,
rasplakala se dok ju je kitila, a Moli je to primetila. Pokušala je da sazna šta
se dešava, ali Tanja nije želela da joj kaže. Do kraja praznika svi su bili
ćudjivi i tihi, posebno Tanja i Piter. Tanja je jednom videla Elis na prilazu
njenoj kući. Samo se okrenula i produžila. Kad je Megan pitala majku zašto
nije pozvala Elis nijedanput otkako se vratila kući, Tanja se neubedljivo
pravdala time da je bila suviše zauzeta. Megan joj se istog trena
suprotstavila.
„Ljubomorna si na nju, je li, mama? Jer nam je lepo sa njom i jer nam
je kao druga majka! Suoči se, svega toga ne bi bilo da nas nisi ostavila u
završnom razredu srednje škole. Ona je s nama, jer si nas ti zapostavila“,
rekla je Megan vođena neobuzdanošću svoje mladosti. Tanja ništa nije
rekla, samo je sakrila suze. Isto je mislio i Piter, shvatila je. Da nije otišla u
Los Anđeles da radi, Elis ne bi imala priliku da mu se približi, niti da ga
poziva na večere nekoliko puta nedeljno. Drugim rečima, sudeći po
Megan, dobila je šta je zaslužila. Tanja se pitala da li je to bila istina. Ipak,
bila je u Los Anđelesu već četiri meseca; i ona je bila usamljena, ali nije
varala Pitera.
Atmosfera u kući je bila napeta i depresivna i za Badnje veče. Zajedno
su otišli u crkvu, kao što su uvek činili. Ali ove godine razdvojeno od Elis i
njeno dvoje dece. Samo se Megan žalila što ne sede pored Elis i otišla da
sedne pored nje, jer joj je bilo žao. Tanja je celu službu provela na
kolenima, držeći ruke na licu dok su joj se niz obraze slivale suze. Piter je
tokom službe posmatrao obe žene. Jedna ga je pogledom molila da dođe i
počne novi život s njom, a druga je žalila za starim životom. Pre nekoliko
dana rekao je Elis da ne može da razgovara sa njom dok se sve ne razreši.
Sada mu je delovala uspaničeno. Talas koji su uzburkali svojom aferom
postajao je sve veći i pretio da ih sve potopi.
Jedva su pregurali Božić i deca su ubrzo otišla na ski janje, planirajući
da Novu godinu dočekaju u planinama. Tanja je bila sigurna da im je
laknulo što odlaze. Davala je sve od sebe da sakrije šta se dešavalo, ali

128
predstava je bila neubedljiva i, kad su deca otišla, Piter i ona su bili pred
nervnim slomom. Svaki put kad bi on negde otišao, Tanja je bila ubeđena
da je sa Elis. Više mu nimalo nije verovala.
Dogovorili su se da ne slave Novu godinu, Tanja je rekla da nema
snage. Legli su u deset sati i prespavali doček. Međutim, izgledali su kao da
su probdeli celu noć. Tanja je svako jutro ustajala bez volje za životom čim
bi se setila šta se desilo. Više ga nije pitala kakvi su mu planovi i namere.
Pretpostavljala je da će joj reći kad odluči.
Ležali su jedno pored drugog u krevetu prvog dana nove godine.
Tanja je posmatrala krov Elisine kuće i ćutala. Piter je ležao na leđima i
gledao u plafon.
„Prekinuću vezu sa Elis“ rekao je ozbiljnim glasom. „Mislim da je to
najispravnije.“ U sobi je vladala tišina. Što se ticalo Tanje, najispravnije bi
bilo da do toga uopšte nije ni došlo. Raskid je bio na drugom mestu.
„Da ii ti to želiš, Pitere?“, tiho ga je upitala. Klimnuo je glavom. „Misliš
li da možeš? Hoće li ti ona dozvoliti?“ Bolje od svih Tanja je znala koliko
Elis ume da bude uporna kad nešto želi.
„Ponela se vrlo razumno. Rekla je da će otputovati na izvesno vreme.
Ima obaveze oko galerije u Evropi. Tako ćemo imati vremena. Ne odlazi
zauvek.“ Uzdahnuo je. Nije mu prijalo da priča o tome sa Tanjom, ali znao
je da mora. Više od dve nedelje čekala je da čuje šta je odlučio. Ali, čekala
je i Elis. Njoj je rekao prethodnog popodneva i složila se sa njegovom
odlukom. Nije bila srećna, ali kazala je da ga razume i da joj javi ako se
predomisli. Vrata će mu uvek biti otvorena. Tako mu je samo bilo teže.
Znao je da ta vrata mora da zatvori kako bi sačuvao svoj brak.
„I šta će se desiti kad se ona vrati?“ pitala ga je zabrinuto Tanja.
„Držaćemo se na distanci izvesno vreme, pretpostavljam, dok se sve
ponovo ne vrati u normalu.“ Međutim, sve troje su znali da više nikada
ništa neće biti kao pre. Tanja ništa nije rekla Elis, ali nije imala nameru da
više ikada progovori i reč sa njom. I više nije verovala Piteru. Ako ne sa
Elis, možda će spavati sa nekom drugom. Verovala je i da Elis neće moći da
se drži podalje od Pitera kada se vrati iz Evrope.
Tanja je ćutke klimnula glavom, ustala i otišla da se istušira. Nije
mogla da sklopi Piteru ruke oko vrata i kaže mu da ga voli. Više nije znala
šta oseća. Bes, ljutnju, razočaranje, strah, bol, tugu... Razdirale su je
pomešane emocije, a nijedna od njih nije bila prijatna. Nije bila sigurna

129
postoji li ljubav negde između svih njih. Nadala se da će vreme zalečiti
njihove rane i pomoći da im brak ponovo procveta, ali više ni u šta nije
bila sigurna. Među njima se stvorio zid. Piter se nije trudio da ga sruši.
Znao je da to može samo vreme da učini. Ipak, nije mu bilo pravo.
U nameri da barem delimično ispravi nastalu štetu, pozvao ju je da
izađu na večeru nekobko dana pre nego što je trebalo da se vrati u Los
Anđeles. Elis je već otputovala u Evropu. A Džejson se tog dana vraćao na
fakultet. Odmor je od početka do kraja bio depresivan. Tanja je pristala da
izađu, mada nije imala o čemu sa njim da priča. Razgovarali su o deci i
sporednim temama. Veče nijednom od njih nije prijalo, ali su znali da
odnekud moraju da počnu. Oboje su se pažljivo čuvali da ne dotaknu
bolnu temu. Te večeri je Piter pokušao da joj se približi u krevetu.
Međutim, čim je spustio ruku na njena leđa, Tanja se zgrčila. Okrenula mu
je leđa, a zatim se ponovo okrenula ka njemu u mraku. U očima su joj
blistale suze, ali on nije mogao da ih vidi. Ali, čuo ih je u njenom glasu.
„Žao mi je, Pitere... ne mogu... ne još...“, rekla je tiho.
„U redu je, razumem te“, rekao je i okrenuo se. Nedeljama je nije
zagrlio, niti joj rekao da je voli, a to je bilo sve što je želela. Svi njihovi
razgovori svodili su se na Elis. Stajala je među njima upravo kao da je
ležala između njih u njihovom krevetu.
Dok je Piter ležao leđima okrenut njoj, Tanja ga je posmatrala širom
otvorenih očiju pitajući se hoće li ikada više išta biti isto.

130
 12.

P ovratak u Los Anđeles Tanji je pao teže nego ikad Apre. Grlila je decu
sa suzama u očima i bila toliko uznemirena da nije mogla da govori.
Činilo se da se čak i Megan sažalila na nju. Posebno što više u blizini nije
imala žensku figuru. Znala je da će Elis biti odsutna najmanje mesec dana.
Pozvala je obe devojke da se pozdravi sa njima. Nisu znale kuda odlazi.
Jedino je Piter znao gde će biti, ali tu informaciju nije podelio ni sa kim.
Nije bio siguran ni da li je i sam želeo da zna. Nakon što je zapisao broj
telefona, gledao je u njega i na kraju ga zgužvao i bacio. Tako se osećao
sigurnije za slučaj da noću poklekne, pozove je i kaže joj da se vrati. Bio je
rešen da je ostavi i više nego siguran da će moći. Onoliko koliko je čovek u
životu mogao biti siguran. Mučilo ga je saznanje da mu Tanja više ne
veruje. A ona je bila očajna kad ju je dovezao na aerodrom. Zagrlila ga je.
„Još te volim, Pitere“, tužno je rekla. Nisu vodili ljubav pre nego što je
otišla. Svaki put bi pomislila kako ju je prevario sa Elis, Biće joj potrebno
vreme da se oporavi od šoka i ponovo opusti pored njega.
„I ja tebe volim, Tan. Žao mi je što se sve ovo desilo.“ Celoj porodici je
Božić bio upropašćen. Koliko god su se trudili da to sakriju, njihova deca
su odmah osetila da nešto nije u redu. I Piter i Tanja su odbijali da pričaju
o tome, što je situaciju samo činilo gorom i još više zabrinjavalo njihovu
decu.
„Nadam se da će uskoro biti bolje“, tužno je rekla Tanja.
„I ja“, bio je iskren. Želeo je da se njihov brak oporavi. Samo nije bio
siguran kolika je šteta učinjena. Očigledno velika.
„Doći ću kući u petak, ako budem uspela.“ A ako ne bude, pitala se, šta
će biti onda? Sa kim će onda spavati? Gde li će biti Elis? Hoće li naći neku
drugu? Tanja se više nije osećala sigurnom. Dvadeset godina mu je
bezrezervno verovala. Sada više nije verovala nikome i ni u šta. Bio je to
jeziv osećaj i on je to video u njenim očima. Svaki put kad bi ga pogledala,
osetio je bol koji je nosila u srcu. Bilo je teško živeti sa tim i oboje su osetili
olakšanje što se razdvajaju. Prethodne tri nedelje su bile preduge. Nije
volela što ostavlja Pitera i ćerke, ali joj je bilo drago Što se vraća u Los

131
Anđeles. Za jedno je bio u pravu. Pogodilo ju je, ali sve što je želela, bilo je
da pobegne.
U osam uveče je stigla u svoj bungalov. Ovog puta joj je čak i taj njen
divni prostor delovao depresivno. Želela je da opet bude kod kuće, a
istovremeno i nije želela. Htela je da bude u Rosu sa njim onako kao
nekada. Pitala se hoće li to ikada više biti. Sada kada se vratila u svoj
bungalov, bila je usamljenija nego ikad i nedostajala su joj deca. Svi i
svašta joj je nedostajalo, čak je nedostajala i sama sebi. Imala je osećaj da
je u prethodne tri nedelje izgubila sebe. Jedino što nije izgubila bila su
njena deca, mada više nisu bili bliski kao nekada. Tišina u bungalovu br. 2
bila je zaglušujuća. Nije se potrudila ni muziku da pusti. Samo se sklupčala
na krevetu, naručila buđenje i plakala sve dok nije zaspala. Suze su joj
donosile olakšanje. Više nije morala da brine da li Piter leži pored nje i pita
se o čemu razmišlja i da li se čuo sa Elis. Tanja je imala osećaj da je guta
talas plime. Nije znala je li njegovo obećanje da će raskinuti aferu sa Elis
bilo iskreno, niti može li da ga održi. Ranije mu je verovala, ali se njen
mirni mali svet srušio poput kule od karata.
Osetila je olakšanje kad je sledećeg jutra stigla na snimanje. Prvo je
ugledala Maksa koji je delio veknu hleba sa Harijem. Čim je ugledao Tanju,
pas je počeo da maše repom. Pomazila ga je i umorno se osmehnula.
„Dobro došla nazad!“ rekao je Maks, osmehujući se. Manje od sekunde
mu je bilo potrebno da u njenim očima vidi ono što joj je stajalo na duši.
Izgledala je grozno i smršala je skoro pet kilograma. Pravio se da ne
primećuje. „Kako je protekao praznik?“
„Fino“, rekla je bezizražajnim glasom. „Kako je bilo u Njujorku?“
„Ledeno hladno i snežno, ali zabavno. Rekao bih da sam prestar za
unuke. Samo mladi ljudi treba da budu babe i dede, iscrpeli su me.“
Osmehnula se. Daglas im je prilazio sa beleškama u rukama. Njihove
poslednje izmene scenarija morale su još da se dorade. Bilo je teško držati
korak sa izmenama, bilo ih je previše.
„Dobro došla nazad u Holivud“, rekao je i podigao obrve. „Sjajno si se
provela u Marinu?“ pitao ju je sarkastično. Ako jeste, nije delovala tako.
Iznenada je bila suviše mršava. „Deluješ kao da ništa nisi jela otkako si
otišla.“ Baš ti hvala, Daglasel Nikada nisi krio šta misliš i birao reči to da
kažeš, pomislila je.

132
 „Bila sam bolesna.“ Skrivala je tragove, nadajući se da će joj
poverovati.
„Šteta. Dobro došla nazad na posao!“, rekao je i otišao dalje. Ostao je
na snimanju celo jutro da proveri kako se sve odvija. Pred njima je bilo
nekoliko teških scena, a Džin Amber je po prvi put zapamtila svoj tekst.
Blistala je. Pričalo se da je provela praznik u Sen Bartu sa Nedom Brajtom.
Oboje su delovali srećno, a energija među njima u svakoj sceni bila je
očigledna.
„Ah... Mladalačka ljubav“ rekao je Maks sa osmehom kad je došlo
vreme za pauzu za ručak. „Rez! I štampa“, povikao je, što je značilo da mu
se poslednji kadar posebno dopao. Pogledao je Tanju i shvatio da izgleda
gore nego što mu se u prvi mah učinilo. Nikad nije video ijedno ljudsko
biće tako bledo. „Jesi li dobro? Ako si i dalje bolesna, ne treba da dolaziš na
posao. Možemo da te pozovemo ako nam nešto zatreba.“
„Nisam, dobro sam. Samo sam umorna.“
„Mnogo si smršala.“ Bio je zabrinut za nju, što ju je posebno dirnulo.
„Jesam“, rekla je tužno i pravila se da čita scenario dok su joj se oči
napunile suzama. Nije želela da ih on primeti, ali ipak ih je video. Slile su
se niz obraze, a on joj je ćutke dodao maramicu.
„Izgleda da si se sjajno provela za praznik“, rekao je brižno, dok ju je
Hari zbunjeno posmatrao. Čak je i pas znao da nešto nije bilo u redu.
„Da, baš sjajno...“ Obrisala je nos i nasmejala se kroz suze, a zatim
obrisala i oči. „Pojedini odmori su manje zabavni.“
„Izgleda da je bio pravi horor“, rekao je Maks. „Šta je uradio? Zatvorio
te u tamnicu i nije ti davao hranu? Znaš, postoji broj koji besplatno možeš
da pozoveš ako je to slučaj. Prošli put sam ja pozvao 0-800-R-A-Z-V-O-D.
Baš mi je prijalo. Poslali su hitnu službu i odveli kučku. Zapamti broj, ako
ponovo budeš bila u situaciji da ti je potreban. Ponesi i mobilni u
tamnicu.“ Kad joj je to rekao, još jače je zaplakala, a on joj je dodao
pakovanje maramica.
„Nije bilo baš toliko loše.“ Zatim se zamislila i resila da bude iskrena
prema sebi. „Zapravo, bilo je mnogo gore. Odmor je bio više nego očajan,
pravo da ti kažem.“ Prijalo joj je što mu je to rekla.
„Praznici ponekad umeju da budu takvi. Moji jesu obično takvi. Bilo
mi je lepo što sam ove godine Božić proveo s decom. Uglavnom sam ja
spremao hranu. Bolje se osećam kad shvatim da ima onih koji imaju manje

133
sreće od mene, tada mi je jasno da mi i nije tako loše. Možda bi i ti mogla
da pokušaš.“ Klimnula je glavom. „Žao mi je, Tanja“ rekao je saosećajno,
zbog čega se ona još više rasplakala. „Da zovem vodoinstalatera? Izgleda
da ti je pukla neka cev. Napravila si pravu poplavu.“ Uspeo je ponovo da je
nasmeje.
„Izvini, u potpunom sam haosu. Još mi je gore otkako sam se vratila u
Los Anđeles. Tenzija je bila ogromna, a morala sam pred decom da se
pravim da je sve u redu. Otkako sam sinoć stigla ne prestajem da plačem.“
„Plači, ako ti pomaže. Je li neki veliki problem? Ili, možda,
problemčić?“
„Veliki je“, rekla je i pogledala ga pravo u oči. Njene su bile beskrajni
bazeni prepuni bola. Nije mu se dopalo to što je u njima video.
„Mogu li ikako da ti pomognem?“ Odmahnula je glavom. „Shvatam.
Možda će vreme da zaleči rane.“
„Možda.“ Ukoliko je Piter govorio istinu, a Elis se bude držala po
strani. I ukoliko ona uspe da odlazi kući vikendom. Ako ne, sam Bog zna
šta će biti, posebno kad se Elis vrati. Više nije verovala ni njoj ni njemu i
sumnjala je da će ikada, a takav brak ne može da funkcioniše. Tužno je
pogledala Maksa i resila da mu se poveri. Nikome živom nije ništa rekla
otkako je saznala za Piterovu aferu. Pre toga se poveravala samo Piteru i
Elis. A deci nije mogla da kaže. „Onog dana kada sam se vratila u Marin
saznala sam da me je Piter prevario sa najboljom prijateljicom.“ U očima
joj se videla agonija, a Maks je zatreptao.
„Grozno! Baš odvratna situacija! Jesi li ih uhvatila na delu? Nadam se
da nisi.“
„Nisam. Videla sam u njegovim očima. Posumnjala sam za Dan
zahvalnosti, ali mislim da se tada još ništa nije desilo. Možda sam osetila
šta se sprema.“
„Žene su neverovatne po tom pitanju. Uvek osete. Muškarci nikad ne
znaju šta se dešava dok im se plafon ne sruči na glavu. Žene znaju. Mrzim
to kod njih. Nikad ne možeš da se izvućeš. I? Šta se desilo?“
„Proveli smo tri užasne nedelje mučeći jedno drugo. Ona je otišla u
Evropu. On je rekao da će se držati podalje od nje kad se vrati. Tvrdi da je
gotovo sa tim.“
„Veruješ li mu?“ Maks je bio polaskan njenim poveravanjem. Verovala
mu je i cenila njegov savet.

134
 Odmahnula je glavom. „Više ne. I možda više nikada neću. Plašim se
da će ponovo biti sa njom kad se ona vrati. On misli da se ja nikada neću
vratiti uz Los Anđelesa, da mi je Holivud ušao pod kožu, što nije fer. Ne
sluša me, šta god da kažem.“
„To je samo izgovor, Tanja. Ukoliko želi da bude sa tobom, neće mariti
da li si trbušna plesačica u haremu, ljubavnica engleskog plemića ili
Donalda Trampa. Suština je u tome da, ako želi da bude sa tobom, rekao bi
ti da se vraćaš kući čim se snimanje završi i zaboraviš Holivud. Možda on
želi slobodu. Ili se plaši, ili smatra da si iznad njega. Je li mlada?“
„Nije.“ Tanja je odmahnula glavom „Šest godina je starija od mene,
dve od njega.“
„Onda mora da je u pitanju ljubav. Niko ne juri ženu koja je starija dve
godine.“ Maks je bio iznenađen.
„Dosta su slični, zato sam ih oboje i volela. Nadigrala me je sasvim.
Mislim da se nameračila na njega. Udovica je već dve godine. A mene
nikad nema, kako je on naglasio. Moja deca je smatraju tetkom. Jedna moja
ćerka se sa njom slaže bolje nego sa mnom. Mislim da je to smišljeno
uradila jer je želela njega. Moj odlazak je nešto najbolje što joj se ikad
desilo! A meni najgore.“ Saosećajno je klimao glavom.
„A šta on kaže?“ „Da je završio sa njom.“ „Je li rekao da je voli?“ „Rekao
je da ne zna.“
„Mrzim takve tipove“, rekao je Maks iznervirano. „Ili je voli, ili ne voli.
Kako može da ne zna?“
„Kaže da voli i mene“, rekla je i ponovo izduvala nos. „Nisam sigurna
ni da li više verujem u to.“ Tanja je ima la osećaj da joj se ceo svet srušio, a
tako je i izgledala. Zapravo, to je bila istina. Maks je iskreno žalio.
„Verujem da te voli Tanja“, rekao je, zamišljeno gladeći bradu. Uvek je
to radio kad je razmišljao. „Mislim, ko tebe ne bi voleo? Samo onaj ko je
gluv ili slep. Verujem i da je zbunjen. Verovatno vas obe voli, što je zaista
patetično, ali dešava se. Mnogi muškarci upadaju u takve situacije. Zato
imaju žene i ljubavnice.“
„I šta onda rade?“, pitala ga je. Osećala se poput deteta dok ga je
slušala.
„Zavisi od tipa muškarca. Pojedini se ožene ljubavnicom, a neki
ostanu sa ženom. Mada, za jedno bi mogao biti u pravu. Prerasla si ga kad
si došla ovamo. Mislio sam da se to neće desiti i da ćeš se vratiti kući. Ali

135
nikad se ne zna, možda ćeš želeti da radiš još jedan film. A možda ćeš ga
šutnuti u zadnjicu ako se bude poigravao s tobom.“ Osmehnula se tome.
„Ja i dalje želim da se vratim kući. Nemam razloga da ostajem ovde.“
„Mogla bi da napraviš sjajnu karijeru u filmskoj industriji, ako to želiš.
Ovim scenariom si odradila odličan posao. Nakon što film bude prikazan,
dobićeš dosta poslovnih ponuda. Moći ćeš da nastaviš da radiš ako budeš
želela.“
„Ne želim. Ja volim život koji sam imala.“
„Onda se bori za njega. Drži ga na uzici. Idi kući. Rasturi ga. Ne pristaj
ni na kakve gluposti i izgovore. I nateraj ga da plati za ono što ti je uradio.
To su meni žene radile kad bih prekardašio.“
„A šta si radio ti?“ Tanja ga je zainteresovano pitala.
„Razveo sam se od njih što sam brže mogao. Ali moje ljubavnice uvek
su bile mlade, slađe i mnogo zabavnije.“ Oboje su se nasmejali. „Što se tebe
tiče, ako taj tip ima iole mozga, klečaće pred tobom. Nadam se da hoće,
ako je to ono što želiš. Da li je ikada ranije uradio išta slično?“ Odmahnula
je glavom. Verovala je da nije. „Odlično. Onda je nevin. Možda mu se neće
ponoviti. Možda mu se samo omaklo. Samo, drži tu ženu na oku i ne veruj
ni reč nijednom od njih. Veruj svojim instinktima i nećeš pogrešiti.“
„To sam i ja zaključila. Znala sam istog trena kad sam ih ugledala.“
„Pametna si ti devojka. Drži se. Možda na kraju sve ispadne kako
treba. Žao mi je što si doživela tako bolne trenutke.“
„I meni je žao. Hvala ti što si me saslušao.“ Kada je to rekla, pas je
zalajao i ponovo su se oboje nasmejali.
„On se slaže sa svim što ja kažem. Vrlo je pametan pas.“
„ A ti si vrlo pametan čovek i dobar prijatelj“, rekla je i poljubila ga u
obraz. Tada je naišao Daglas.
„Čemu se vas dvoje tako smejete?“ delovao je zaintrigirano.
„Upravo me je zaprosila“, objasnio je Maks. „Rekao sam joj da će
morati da me kupi. Šest krava, stado koza i novi bentli. Upravo smo
završili pregovore. Mnogo me je namučila oko tih koza. Sa bentlijem je bilo
lako.“ Daglas se osmehnuo, a Tanja se nasmejala. Nakon razgovora sa
Maksom osećala se mnogo bolje.
„Jutros se snimanje odlično odvijalo. Kako se tebi čini?“, pitao je
Daglas Maksa, a ovaj je odgovorio da je zadovoljan. Romansa između Džin

136
i Neda mnogo je pomogla. Nemerljivo je unapredila njenu glumu. To je
bilo uobičajeno. Mnogi glumci i glumice su uplovljavali u ljubavne veze
tokom snimanja. Poput romansi na krstarenju. Kada bi pristali u luku i
ljubavi su prestajale. Nekolicina bi opstala, ali većina ne. Na ovu se niko
nije kladio. Džin je pratila reputacija da menja muškarce ko čarape.
Zatim se Daglas okrenuo ka Tanji: „Hoćeš da pojedemo večeras nešto
kad završimo snimanje? Hteo bih da porazgovaramo o nekim izmenama u
scenariju.“ Tanja je bila umorna, ali je smatrala da ne treba da ga odbije.
Sastanci sa Daglasom bili su radna obaveza, iako ih je on pakovao u
celofan večere.
„Naravno, ako mogu ovakva negde da se pojavim.“ Nije imala snage da
ide u hotel da se presvlači.
„Dobro izgledaš“, rekao je Daglas kao da ne primećuje promenu kod
nje. „Možemo na suši ih kinesku hranu. Nećemo dugo. Znam da si
bolesna.“ Nije imao razloga da sumnja u to, bila je izrazito bleda i vidno je
smršala. Nije nameravala da mu kaže istinu.
Završili su snimanje negde oko osam. Daglas ju je odveo u njen
omiljeni suši bar. Tanja je bila iscrpljena kad su seli da jedu.
Izmene o kojima je želeo da razgovara sa njom bile su minimalne.
Iznenadila se da je bio spreman da priča o njima za večerom.
„Kako si provela Božić? Sjajno pored dece?“ pitao je kad im je konobar
doneo suši. Dopadala mu se hrana koju je i ona volela.
„Da, sjajno!“, rekla je trudeći se da ubedi sebe i da zaboravi kako je
praznik zapravo protekao. „Ali mi je prijalo i da se vratim na posao.“
Gledao ju je u oči i primetio nešto u njima.
„Zašto imam utisak da je na kućnom frontu bilo problema i da
pokušavaš da me slažeš? Reci mi da gledam svoja posla, samo me ne
maži.“ Nije želela da mu se poveri, ali nije imala snage ni da laže. Možda
više i nije bilo važno.
„Ne lažem. Samo ne želim da pričam o tome“ priznala je. „Pravo da ti
kažem, praznik sam grozno provela.“ „Šteta“, rekao je tiho. „Nadao sam se
da grešim.“ Nije bila sigurna da li mu veruje. Hteo je da joj kaže kako ima
Holivud pod nogama, ali se predomislio kada je video očaj u njenim očima.
„Nešto ozbiljno?“
„Možda. Vreme će pokazati“, rekla je i klimnula glavom.

137
 „Žao mi je, Tanja. Znam koliko ti znači tvoj život kod kuće.
Pretpostavljam da je u pitanju problem s mužem, ne sa decom.“
„Jeste. Prvi put. Za mene je to bio pravi šok.“
„Uvek je. Ljubavne veze nisu jednostavne, bez obzira jesi li u braku ili
ne.“ Osmehnuo joj se. „Zato ih i izbegavam po svaku cenu. Lakše je biti
slobodan strelac i uživati u površnosti.“ U njenom životu ništa nije bilo
površno i Daglas je to znao. „Znam da to nije tvoj stil.“
„Nije“, rekla je i tužno se osmehnula. „Mislim da nas je moj dolazak
ovamo stavio na probu. Zaista nije naivno biti odsutan devet meseci i
samo povremeno vikendima biti kod kuće. Teško je i Piteru i mojim
ćerkama.“
„Možda će vam razdvojenost osnažiti brak“, rekao je dok je plaćao.
Nije delovao kao da veruje u to što je rekao, niti kao da ga se tiče. Tanja je
za njega bila nepoznata vrsta. Bio je očaran njom, ali nije razumeo smisao
života koji je vodila, niti razlog zašto ga se toliko držala. Njemu je njen
život delovao kao neopisivo dosadan. ,,A možda ćete shvatiti i da ste
prevazišli jedno drugo“, rekao je pažljivo. „Ili da si ti prevazišla njega.“
„Ne mislim da je to u pitanju“, rekla je tiho Tanja. „Mislim samo da je
isuviše teško.“ Još teže sada kada se Piter spetljao sa Elis. „Izborićemo se“,
rekla je želeći da može da poveruje u to. Bila je tiha kad su izašli iz resto-
rana. Kratko su se zadržali ispred, ponovo se vrativši na scenario, a zatim
ju je Daglas nežno pogledao.
„Žao mi je što prolaziš kroz težak period, Tanja.“ Ovog puta se činilo
da to zaista misli. Primetio je koliko je bila uznemirena i bilo mu je žao.
Bila je divna osoba i istinski je patila. „Svima nam se to dešava. Ako ikako
mogu da ti pomognem, slobodno mi se obrati.“
„Zaista bih volela da izvesno vreme za vikende redovno odlazim
kući.“
„Videću šta mogu da učinim“, rekao je i seo u ferari, a ona u limuzinu.
Osetila se usamljeno kad je ušla u svoj bungalov. Nedostajao joj je Piter, pa
ga je pozvala na mobilni. Javio se posle prvog zvona, kao da je čekao njen
poziv.
„O... zdravo...“ rekao je kao da je iznenađen što je čuje, a srce joj se
stislo.
„Šta si mislio koje?“ Odmah je postala sumnjičava.

138
 „Ne znam... valjda ti. Upravo razgovaram sa devojkama.“ Pitala se je li
možda očekivao poziv od Elis ili nekog trećeg. Mrzela je što je sada tako
razmišljala. Nije mu verovala nijednu reč. „Kako si provela dan?“
„Bio je dug i naporan. Do osam smo bili na snimanju. Posle sam uz
suši razgovarala sa Daglasom o scenariju. Neprestano žele izmene.“ Ujutru
će ostati u hotelu da uradi ono što joj je tražio. Naredna tri meseca do za-
vršetka snimanja činila su joj se dugim poput godina. I još dva meseca
postprodukcije bila su kao večnost. Nije znala hoće li njihov brak izdržati
pred iskušenjima. Počela je da sumnja da hoće. Osećala je mučninu pri po-
misli na naredne mesece i ono što su Piter i Elis učinili. Nije mogla ni da
sanja da bi to ikada moglo da se desi. Sve je visilo u vazduhu. Čak i nakon
što je Piter rekao da će prekinuti vezu sa Elis, Tanja se plašila da je
načinjena šteta prevelika. „Kako si ti proveo dan?“ Trudila se da zvuči
normalno dok je razgovarala sa njim, ali više ništa bilo nije normalno. Bilo
im je neprijatno, a njen glas je bio prepun bola.
„I meni je bio predug, ali dobro je.“ Tada mu je glas postao nežniji.
„Nedostaješ mi, iako je trenutno sve haotično. Žao mi je, Tan! Izvini što
sam sve pokvario“, zvučao je kao da će zaplakati kada je to rekao. Otišao je
u njihovu sobu i seo na krevet. Bio je usamljen, a bila je i ona.
„Nadam se da ćemo popraviti situaciju“, glas joj je bio nežan. „I ti meni
nedostaješ. Volim te.“ Zatim joj je nešto palo na pamet. „Hoćeš li da dođeš
ovamo da prespavaš jednu noć u toku nedelje?“ To im je bilo preko
potrebno. Malo romantike u životima kako bi ponovo ojačali ono što ih
veže.
„Mislim da neću moći“, rekao je depresivno. „Imam sastanke cele
nedelje, a ne želim ni da ostavim devojčice.“ Sad Elis nije bila tu da pazi na
njih ili da im pomogne ako dođe do problema.
„Mogle bi da ostanu kod drugarica“, predložila je Tanja.
„Videću. Možda naredne nedelje. Ove nedelje sam prezauzet.“
„Samo sam pomislila da bi mogao.“ „Lepo što si pomislila.“
„Potrudicu se da dođem kući za vikend, obećavam. Spomenula sam
Daglasu da mi je zaista neophodno da se vraćam kući. Nadam se da neće
zakazati nekakav sastanak za subotu. Ukoliko ga ipak zakažu, krenuću čim
se završi.“ Smatrala je da je važno da bude kod kuće i pokuša da ublaži
štetu koja je napravljena.

139
 Ispostavilo se da tog vikenda nije bilo sastanaka. Nije znala da li je
Daglas tako uredio zbog nje ili nije bilo potrebe. Krenula je u petak po
podne i stigla u Ros u vreme večere. Činilo se da je Piteru bilo drago što je
vidi. Devojke su se obradovale majci, ali su ubrzo po njenom dolasku
izašle s društvom. Piter i Tanja su otišli u mali italijanski restoran u
Marinu koji su voleli. Bilo je sve skoro kako treba kad su se vratili kući.
Prašina je počela da se sleže. Te noći nisu vodili ljubav, ali su prvi put po-
sle izvesnog vremena ležali zagrljeni. Međutim, ujutru su konačno vodili
ljubav, po prvi put nakon svega što se desilo. Bilo je tužno, ali prijatno,
nežno i gorko-slatko, kao da su oboje ponovo pokušavali da nađu ono
drugo. Terala je sebe da ne razmišlja i tome kako je isto radio sa Elis. Nije
želela da joj se to mota po glavi dok je žmureći ležala u njegovom naručju.
Plašio se da je pita o čemu je razmišljala. Želeo je samo da među njima sve
opet bude u redu.
Tanja je otvorila oči i pogledala ga. Na njenim usnama lebdeo je tužan
osmeh. „Volim te, Pitere.“
„I ja tebe“, rekao je i nežno je poljubio. „Volim te, Tan... Tako mi je
žao.“ Klimnula je glavom trudeći se da ne misli kako je njegovo Volim te
zvučalo kao Zbogom.
Tanja je u januaru uspevala da dođe kući tri vikenda za redom i sve se
ponovo vraćalo u normalu sa Piterom. Znala je da se on trudi da se iskupi i
laknulo joj je kad je videla da se Elis nedeljama ne vraća. To je pomoglo.
Nije želela nikad više da je vidi, što je, naravno, bilo nemoguće, jer je živela
u komšiluku. Ali što je duže bilo njeno odsustvo, Tanji i Piteru je bila veća
šansa da ojačaju svoj brak.
Četvrtog vikenda nije mogla da se vrati, ali je Piter rekao da je to u
redu. Pripremao se za suđenje, devojčice su imale planove i vreme je bilo
užasno cele nedelje. Verovatno bi njen let ionako bio otkazan ili odložen.
Bilo je mećava širom države i on je poručio Tanji da joj je bolje u Los
Anđelesu. I ona je imala mnogo posla. Procenili su da će se snimanje
završiti za šest ili sedam nedelja. Ona je jedva čekala. Tada će cele dve
nedelje biti kod kuće, a onda će se vratiti da završi postprodukciju sa
urednicima i Maksom. Već je prošlo pet meseci otkako je u Los Anđelesu i
ostalo je još otprilike četiri, možda manje. Imala je utisak da je u ovaj film
uložila krv. Možda i nešto gore - svoj brak. Ali se sve polako popravljalo.

140
 13.

T ri vikenda koja su proveli zajedno mnogo su im pomogla i Tanja je

bila zahvalna što je mogla da stigne kući.Krajem naredne nedelje je
zakačila nezgodan grip ili se otrovala od hrane i ni tad nije mogla da
putuje. Proći će još nedelju dana pre nego što uspe da ode, što se, igrom
slučaja, poklapalo sa Danom zaljubljenih. Kupila je Piteru crvenu kravatu
sa srcima i kutiju njegovog omiljenog slatkiša, a devojčicama je kupila
slatke spavaćice i majice Freda Segala. Želela je da iznenadi Pitera, pa ga
nije zvala. Kad je izašla iz taksija, ugledala ga je kako izlazi iz Elisine kuće s
rukom oko njenog struka. Nešto su se smejali kad je on ugledao Tanju.
Stajala je nepomična na trenutak, a onda pognute glave požurila unutra.
Bila je u kuhinji, drhtala, kad ju je Piter našao. Izgledao je preplašeno.
„Vidim da se Elis vratila“, rekla je Tanja pogledavši ga. Nije ga
optuživala, ali su izgledali veoma opušteno zajedno i primetila je da Elis
ima novu frizuru. „Kad je stigla?“
„Pre desetak dana“, odgovorio je zvučeći pomalo zvanično. Znao je šta
je Tanji u glavi. Nije se ništa desilo, samo su proveli neko vreme zajedno i
razgovarali. Oboje su i dalje pokušavali da shvate da li se to među njima
dogodilo slučajno ili se iza toga krije dublje značenje.
„Elis dobro izgleda“, kazala je Tanja ravnodušno, želeći da ga pitada li
je već spavao sa njom, ali nije se usuđivala. On je čuo pitanje, iako ga nije
izgovorila.
„Ništa se nije desilo, Tan. Bolesna je“, kazao je ozbiljno. „Imala je
pregled kad se vratila i pronašli su joj kvržicu na dojci. Išla je na
lumpektomiju prošle nedelje i počinju sa zračenjem za nekoliko nedelja.“
Zvučao je zabrinuto i Tanja ga je pogledala pravo u oči.
„Žao mi je da to čujem. Da li to ponovo menja situaciju između nas?“,
želela je da zna. Nije želela da se klackaju neprestano. Jednom je bilo
dovoljno. Odmahnuo je glavom.
„Samo mi je žao žene“, kazao je iskreno. Tanja je znala da je to opasno
za njih, ali nije mogla to nikako da spreči. Šta god da on oseća prema Elis,
to je između njih, a ako ga Tanja sad izgubi zbog nje, znala je da je to
neizbežno. Možda to nema nikakve veze s njenim boravkom u Los
141
Anđelesu. Ne može zauvek da ga veže za sebe. Ako želi da ode, pronaći će
način. Odjednom se osetila kao da je ponovo poražena. „Neću uraditi ništa
nesmotreno, Tan“, kazao je tiho. Ona je klimnula glavom očiju punih suza,
podigla svoje stvari i otišla na sprat. Ali u tren oka, kad se Elis vratila, sve
se promenilo. Mogla je to da oseti, ili je samo osećala strah, i svoj i Piterov.
Sutradan ju je izveo na večeru za Dan zaljubljenih, a ona mu je dala
poklon. Nosio je kravatu tokom večere, a njoj je poklonio džemper od
kašmira. Bila je oduševljena, ali je bila i nervozna tokom celog vikenda.
Svest da je Elis ponovo u komšiluku bila je kao da im je đavo došao u
posetu. Tanja nije bila sigurna kako da pobedi. Ako to Piter želi, znala je da
ne može nikako da ga zaustavi. Devojčice su bile srećne što se Elis vratila,
mada su mogle da pretpostave da se nešto dogodilo između majke i njene
drugarice. Obe su izbegavale temu i odbijale da ih pogledaju u oči kad bi
počele da ispituju o tome. Elis je samo rekla da im treba pauza. A Tanja
nije govorila ništa. Ali je bilo očigledno da Tanja ne želi ni njeno ime da
čuje.
Kad je Piter odveo Tanju na aerodrom u nedelju uveče, bila je tiha i
delovala je povučeno. Konačno je sam započeo temu. „Neću dozvoliti da se
išta dogodi, Tan. Elis i ja smo razgovarali o tome. Ona zna da ne želim da
uradim ništa što bi dovelo naš brak u opasnost. Zašto ne veruješ u to i ne
odeš u Los Anđeles smirene glave?“
„Zašto mi trenutno samo pada na pamet ona stara: 'Put do pakla je
popločan dobrim namerama ?“, kazala je uz sitan, ironičan osmeh, a Piter
se nasmejao. Svakako je zgodna izreka.
„Veruj mi!“ Verovala im je oboma ranije i bilo je teško verovati im
ponovo tako brzo. Mnogo je tražio od nje. „Možeš da staviš na mene uređaj
za praćenje, ako želiš. Ili alarm.“ Trudio se da je razvedri, a Tanja mu se
nevoljno nasmešila.
„Šta kažeš na čip u zubu?“
„Šta god poželiš. Rekao sam joj da ću je voditi na zračenje ako treba,
kad počnu za nekoliko nedelja. Ali neću uraditi ništa više od toga,
obećavam.“ Tanji je srce potonulo u pete na ove reči.
„Zašto ne može neko drugi da je vodi? Ima mnogo prijatelja.“ Elis je
bila društvena žena koju su svi voleli i uvek je privlačila ljude, kao magnet.
„Ako može da ide bez mene, ići će. Rekla je da su svi zauzeti.“

142
 „Zauzet si i ti“, istakla je Tanja. „Ponovo će da te zavede“, kazala je
Tanja nestrpljivo i očajnički, izgleda da nema načina da ih drži podalje
jedno od drugog i to što Elis treba njegova pomoć je upravo ono čega se
Tanja plašila i što je želela da izbegne. Bio je to savršen način da ponovo
započnu svoju aferu. Saosećanje, briga, žaljenje. Tanja je znala kako Piter
funkcioniše, a to je znala i njihova prijateljica.
„Ne brini se, Tan. Biće sve u redu“, kazao je samouvereno dok su se
vozili do aerodroma, a trenutak kasnije našli su se ispred.
Tanja ga je zabrinuto pogledala i osetila kako je obuzima nalet straha.
„Plašim se“, kazala mu je tiho.
„Nemoj da se plašiš. Ona je isto što je i nekada bila. Samo prijateljica.
Ostalo je bilo greška.“ Tanja je klimnula glavom i poljubila ga za rastanak.
Ubrzo je bila na trotoaru s torbom u ruci i okrenula se da mu mahne. On
joj je uzvratio, nasmešio se i otišao. I dok je ulazila na aerodrom, osetila je
kako je ponovo izjeda panika. Razmišljala je o tome čitavim putem do Los
Anđelesa u avionu i čak i kad je stigla u hotel. Nije imala predstavu kako
da zaštiti Pitera od Elis i konačno je shvatila da ne može. Sve zavisi od
njega.
Nazvala ga je na mobilni ubrzo potom i dobila je govornu poštu. Dok
joj se javio oko jedanaest te večeri, bila je toliko napeta da joj je pozlilo.
Nije želela da ga pita gde je bio, ali je mogla da nasluti.
»Kako si proveo veče?“, pitala ga je. Ostavila mu je glupu poruku na
govornoj pošti i on je tačno znao šta ga pita.
„Išao sam s devoj čičama u bioskop. Samo što smo se vratili.“ Odmah
je osetila olakšanje, ali je potom ponovo usledio strah. „Je li Elis išla sa
vama?“ Mrzela je sebe što to pita, ali je morala da zna. Bila joj je noćna
mora što je tako blizu.
„Ne, nije. Nismo je zvali.“
„Izvini!“ Nikada nije bila takva i nije želela to da bude. Ali nije imala
izbora. Strah je taj koji je kontroliše.
„U redu je. Razumem te. Kakav je bio let?“
„Dobar. Nedostaješ mi.“ Odnos im je skoro bio onaj stari, kao pre
njegove kratke afere sa Elis. Njen povratak je ponovo zakuvao čorbu.
„I ti meni nedostaješ. Naspavaj se malo. Zvaću te sutra.“ Te noći je
satima ležala u krevetu i pitala se da li se iskrao u kuću pored ili da li je
Elis u njenom krevetu. To joj je postajalo opsesija i mrzela je sebe zbog
143
toga. Piter i Elis su napravili haos s kojim sada svi moraju da žive. A Tanja
je nevina uvučena u sve to. Mrzela je ulogu nesvesne žrtve i izdane žene.
Rad na filmu se zahuktavao narednih mesec dana. Približavali su se
kraju i nije bilo šanse da Tanja dođe kući. Bili su po ceo dan i noć na
produkcijskim sastancima i ona je hiljadu puta prepravila scenario. Čak je
i Maks delovao iscrpljeno. Bila je treća nedelja marta kada je Maks
podigao ruku i rekao „Rez!“ po poslednji put, a onda i magične reči:
„Kupljeno, narode!“ Scenom se promolio zvuk oduševljenja i svi su počeli
da plešu. Sipao se šampanjac i ljudi su se grlili i ljubili. Džin i Ned su i dalje
bili zajedno, ali su se na setu svi kladili da to neće dugo trajati. On prelazi
na sledeći film u maju i snimaće ga u Južnoafričkoj Republici šest meseci.
Daglas je radio na drugom projektu i Maks takođe. A Tanja je želela da se
vrati kući. Nije videla Pitera dve nedelje.
Imala je dve nedelje slobodno, što se odlično poklapalo sa prolećnim
raspustom njihovih ćerki. Posle je morala da se vrati na šest do osam
nedelja zbog postprodukcije. Završiće sa filmom u potpunosti krajem maja
ili početkom juna, tačno na vreme da stigne na maturu svoje dece.
Propustila je celu jednu godinu sa njima. Jedina uteha joj je bila da će biti
kod kuće kad ćerkama stignu pisma sa koledža. Barem je to ostalo.
„Hoćemo li ti nedostajati, Tani?“, pitao je Maks sipajući šampanjac.
Daglas se rukovao sa svima. Atmosfera oko njih bila je poput
novogodišnje. Avantura je bila gotova. Naredna dva meseca će se zadržati
samo ljudi iz produkcije i blisko će saradivati sa Maksom, dok on i Daglas
marljivo pregledaju krajnje rezultate. Žele da dodaju neke dublere,
glasove i nešto da zaokruže, a mnogo scena će preurediti. Umetnost
pravljenja filma ogleda se u veštini sa detaljima, ali se prvo Tanja vraća
kući.
Dok je stigla da se vrati u bungalov da se spakuje, bilo je prekasno da
uhvati avion, tako da se vratila narednog jutra. Jedva je čekala da provede
dve nedelje sa Piterom i ćerkama. Bila je to najduža pauza koju će provesti
kod kuće još od Božića, koji je bio užasan. A posle toga je zaista naporno
radila.
Kuća je delovala u redu kad je ušla u kuhinju. Bila je i bolja od toga,
izgledala je kao dom. Široko se nasmešila samoj sebi i bila je srećna što je
stigla na vreme da dočeka ćerke. Čak je i Megan delovala srećno što je vidi.
Kupila je namirnice i spremila im omiljenu večeru. Postavila je sto i upalila

144
svece kad je Piter stigao. Bilo je teško poverovati da ga nije videla više od
mesec dana. Nasmešio joj se kad je ušao i video šta je uradila.
„Tan, ovo izgleda predivno! To je tako lepo od tebe!“
Zagrlio ju je i kad su se te noći popeli na sprat, ona se nadala da će
voditi ljubav. Piter je bio iscrpljen i čvrsto je zaspao i pre nego što je ona
stigla da se svuče. Bila je razočarana, ali nije bilo žurbe. Imala je čitave dve
nedelje.
Kad se probudila u subotu, on je već ustao i čekao je u kuhinji.
Spremio joj je doručak, devojke su izašle već pre toga, a nakon što je
raspremila sto, on joj je predložio da odu u šetnju. Bio je predivan i topao
prolećni dan. Vozili su se do podnožja planine Tam. Bda je napeta od
načina na koji ju je gledao, a onda je odjednom osetila kako je ponovo
obuzima panika. Prvih desetak minuta su hodah u tišini, a kad je ugledao
klupu, predložio je da sednu. Izgledao je kao da ima nešto da joj kaže i pre
nego što je išta izgovorio, Tanja je znala šta je u pitanju. Poželela je da
pobegne i sakrije se. Ali nije mogla. Morala je barem da se pretvara da je
odrasla. Plašila se i osećala se kao da ima pet godina.
„Zašto imam osećaj da mi se neće dopasti to što ćeš mi upravo reći?“
pitala je Tanja s knedlom u grlu. Piter je spustio pogled, nagnuo se i
gurkao kamenčiće, a kad se uspravio, izgledao je kao da mu je loše.
„Ne znam šta da ti kažem. Mislim da svakako znaš. Nisam mislio da će
se ovo desiti. Još uvek ne znam kako ni zašto je do toga došlo. Ali desilo se,
Tan.“ Trudio se da izgovori sve što je brže i bezbolnije mogao, ali kad je
počeo, shvatio je da ne postoji način da se ublaži. Biće užasno, šta god da
uradi ili kaže. „Elis i ja smo se ponovo povezali. Znam da zvuči
nenormalno, ali mislim da želim da se oženim njom. Volim te i ovo nema
veze s tvojim boravkom u Los Anđelesu, niti s tim što nisi dolazila kući
poslednjih mesec dana. Mislim da bi se ovo svakako desilo. Imam utisak
da je tako suđeno.“ Osetila se kao da ju je udario sekirom po glavi.
„Zar je tako jednostavno? Gotovo je? Nisam te videla pet nedelja i ti
odlučiš da je tebi i Elis suđeno? Kako si, dođavola, došao do tog
zaključka?!“ Bila je skoro podjednako besna koliko i povređena.
„Dok je bila bolesna, uvideo sam koliko je volim. Potreban sam joj,
Tan. Nisam siguran da tebi trebam. Ti si jaka žena. Elis treba neko da vodi
računa o njoj.“

145
 „Bože...“ Tanja se naslonila na klupu i sklopila oči. Nije mogla ovog
puta čak ni da zaplače. Telo i um su je previše boleli da bi proizveli suze.
Bila je u šoku. Najveća briga joj je bila da li spava sa njom. Na kraj pameti
joj nije bilo da će želeti da se oženi ili da će shvatiti da im je „suđeno“.
„Jednom sam napisala ovakav segment u seriji. Producent je smatrao da je
previše otrcan, tako da su me naterali da izbacim scenu. Nisam ni slutila
da ću je lično proživljavati jednog dana. Život imitira umetnost!“
Posmatrala ga je u neverici. „I kakve su to gluposti o tome da sam ja jaka, a
da si njoj potreban? Elis je mnogo snažnija od mene. I mislim da te je
nasamarila. Odlučila je da te želi i namerila se na tebe čim mi je videla
leđa. Mislim da je mnogo snažnija nego što slutiš.“ Bio je tako prokleto
naivan, a oboje su takva đubrad. Samo to je Tanja mogla da misli. Osetila
se nasamareno i prevareno. Po drugi put u tri meseca. Možda je na to
mislio kad je rekao „suđeno“. Osećala se kao da je njoj „suđeno“ da je oboje
prevare. Sjajno su to uradili!
„I to je to?“, pitala je Tanja kad su suze konačno počele da joj naviru.
„Gotovo je. Želiš da odeš. Šta misliš da kažeš deci? Da ćeš se samo preseliti
pored, jednostavno menjaš adresu? Kako je to zgodno.“ Zvučala je
ogorčeno i imala je razloga da bude takva.
„Ona voli našu decu“, kazao je mrzeći što Tanja ovako izgleda. Gledao
je kako joj lice polako bledi. Čekao je dve nedelje da joj kaže. Kad se vratio
Elis, bili su sigurni u svoju odluku, naročito dok ju je svaki dan vodio na
terapije zračenjem. Nije rekao Tanji ništa o tome preko telefona. Znao je
šta misli. I bila je ponovo u pravu.
„Da, ona zaista voli našu decu“, složila se Tanja obrisavši suze krajem
svoje košulje. Nije marila kako izgleda. Više nije bilo važno. „I očigledno ti
voliš nju i ona voli tebe. Kako je to slatko. A šta je sa mnom?! Šta ja treba
da radim?! Šta odbačena žena treba da uradi u ovakvim situacijama,
Pitere? Da se velikodušno skloni i poželi vam sve najbolje? Hoćemo li
nastaviti da budemo komšije i delimo decu kao jedna velika i srećna
porodica? Šta želiš od mene?“
„Elis će prodati kuću i preselićemo se u dolinu MU. Ali možda će malo
potrajati. Mislim da ne treba odmah da se uselim pored. Moglo bi da bude
nezgodno deci.“
„Lepo je što ste to sve smislii, da ne pominjemo što će meni da bude
nezgodno. Kad ste planirali da kažete deci?“ Tad se nečega setila. U glavi
joj se vrtelo i um joj je odjednom razmišljao o hiljadu stvari, trudeći se da
146
nađe smisao u svemu što je čula. „Mislim da treba da sačekamo da završe
školu. To je za manje od tri meseca. Ja ću se vratiti krajem maja nakon što
završimo postprodukciju, što znači da ćemo morati da živimo zajedno
barem dve nedelje.“ Već je razmišljao o istom periodu kao i ona. „I nemam
pojma šta ćemo da radimo naredne dve nedelje. Ne možeš da se useliš kod
Elis, a ja ne želim da delim sobu sa tobom.“ Gledala ga je kao stranca. Došla
je kući radujući se što će biti sa njim, a on joj je saopštio ovakve vesti. Ovo
je prevazilazilo granice šoka.
„Mogu da budem u Džejsonovoj sobi, ako želiš“, kazao je tiho.
„Kako ćeš to da objasniš deci?“ Bila je u pravu. Nije bio siguran kako
bi to učinio. „Možda samo treba da izdržimo i spavamo u istoj sobi.“ Nije
se radovala tome sad kad zna sve. Pripadao je drugoj ženi. Dvadeset
godina njenog života je gotovo. Otkazana je kao televizijska emisija zbog
loše gledanosti. Sklonjena zauvek. Trudila se da ne razmišlja o činjenici da
ga i dalje voli. Kad bi to učinila, možda bi se bacila na pod i počela da kuka.
Odjednom se pitala da li doživljava nervni slom. Ali bio je to luksuz koji
sebi ne može da priušti. Moraće jednostavno da se ponaša zrelo, makar je
to ubilo. Trenutno se plašila da bi moglo. Neprestano je razmišljala o
njegovim recima, ali su podjednako nenormalno zvučale i u njenoj glavi,
kao i kad su izašle iz njegovih usta. Napušta je i želi da se oženi Elis. Možda
su svi ludi. Tanji to nema smisla. Nikada nije imalo. Sve je delovalo
nenormalno.
„Ja ću spavati na podu“, kazao je Piter tiho, razmišljajući o organizaciji
spavanja, što im je trenutno bio najmanji problem. Klimnula je glavom. To
joj je delovalo kao prigodna kazna za njega.
„I reći ćemo im posle mature“, kazala je Tanja i on je klimnuo glavom
kao znak slaganja. „Dobro, to je jednostavno. Treba li o još nečemu da
popričamo? Treba li ja da prodam kuću?“ U glasu joj se čuo nagoveštaj
očaja, a na srcu joj je ležala tona kamenja.
„Ne, ako ti ne želiš“, kazao je namršteno. Izgledala je normalno, ali je
zvučala nenormalno, ili je možda obrnuto. Trudila se da u glavi prođe kroz
sve detalje kako bi znala sa čime se suočava. Bio je to način da um nastavi
da joj radi, da se ne raspadne.
„Ne treba mi alimentacija. Mislim da ti treba da platiš koledž. I to je to!
Kad je venčanje?“

147
 „Tan, ne budi takva. Znam da ti je ovo šok. Ali ne želim da razvlačim.
Mogli smo da sačekamo da se uverimo da je ovo prava stvar, ali nisam
želeo da te vučem za nos.“
„Naravno. Ne, laganje nije dobro“, kazala je dok su joj se suze slivale
niz lice. „Zaista treba da se useliš kod Elis. Zapravo, ne želim da idem na
venčanje.“ I uprkos samoj sebi, jecala je. On je pokušao da je zagrli i uteši,
ali se ona odmakla i ustala. Želela je da očuva malo dostojanstva koje joj je
preostalo. Užasavalo ju je što mora da se pretvara da je u braku s njim
naredne dve nedelje tokom prolećnog raspusta njihovih ćerki. Više nisu u
braku što se Tanje tiče. On sad pripada Elis i tako je već nekoliko meseci.
Odvezli su se do kuće u tišini, dok se Tanja borila sa suzama i gledala
kroz prozor. Neprestano je ponavljala reći u glavi. Piter je napušta. Živeće
sa Elis... sa Elis... više ne sa njom. Sad će živeti sama sa svojom decom.
Zapravo, i deca će otići. Nema Pitera, nema dece. Cele zime je samo želela
da se vrati kući, a sad više nema kome. U ovom slučaju, priča ima veoma
tužan kraj. Nikada je ne bi ovako napisala, ali su Piter i Elis to uradili
umesto nje. U suštini, Piter ju je ostavio. Mogla je samo da razmišlja o
tome kako želi da umre.

148
 14.

D ve nedelje koje je Tanja provela u Marinu bile su prava agonija od

početka do kraja. Trudila se da zbog dece izgleda raspoloženo i Piter
je bio prilično uljudan i ponižavajuće saosećajan. Za pet nedelja, koliko ga
nije videla, ceo život mu se preokrenuo i on sada pripada Elis. Tanja se
osećala kao da sve vreme ima vrtoglavicu. Krivila je sebe što je otišla u Los
Anđeles i radila na filmu. A kad nije sebe, krivila je Pitera. I, naravno, Elis.
Laknulo joj je kad je konačno otišla u Los Anđeles da počne sa radovima
na postprodukciji. Još je smršala i delovala je izmučeno, što je zapravo bilo
sve od straha. Laknulo joj je što ima nešto da radi osim da pokušava da
shvati kakav će joj život biti nakon što je Piter napusti. Za dve nedelje u
Marinu, neprestano mu je postavljala bolna pitanja, kao što je koliko će
nameštaja poneti sa sobom. Pošto devojke pune osamnaest godina u junu,
neće biti problema oko starateljstva. Nije im bio potreban čak ni raspored
posećivanja. Deca će moći da je posete kad god požele. Sve je tako bolno, a
jednostavno. I dalje je bila potresena dok je radila sa Daglasom i Maksom
narednog dana. Maks je odmah primetio da užasno izgleda i pitao je o
tome po završetku radnog dana, dok je ona vraćala papire u tašnu. Bila je
rastrojena celog dana.
„Želim li da znam kako je protekla pauza?“, pitao ju je nežno. Već je
pretpostavio.
„Ne, ne želiš.“ A onda je odlučila da mu kaže. „Useliće se kod te druge
žene, nakon što devojke maturiraju u junu. Misli da će se venčati. Izgleda
da im je 'suđeno'. Moja lična sapunica. Koliko može da bude otrcano?
Moraš nekad da postaviš sebi to pitanje.“
„Život je otrcan“, kazao je Maks saosećajno. Primetio je da deluje
ogorčenije nego u decembru. A ispod sveg besa, srce joj je bilo slomljeno.
Video je to. „Zapanjujuće je kako život nekada ume da bude neukusan, čak
i među naizgled civilizovanim ljudima. Izgleda da se svi ponekad
ponašamo kao u emisijama o ljudima u kamp-parkovima, želeli mi to ili
ne. Zato te emisije i prolaze tako dobro na televiziji.“
„Pretpostavljam da je tako“, kazala je, zamišljeno mu se nasmešivši.
„Biću ja dobro. Samo je potrebno da se malo prilagodim.“ Znao je da joj
149
deca idu na koledž krajem leta. Biće sama, za šta je pretpostavio da joj
neće lako pasti. Cele godine je samo o porodici pričala. Izgubiće sve koje
voli, na ovaj ili onaj način. A muž, koji je po Maksovom mišljenju budala,
ostavlja je zbog njene najbolje drugarice. Maks je morao da se složi s njom.
Otrcano je. I tužno. Iskreno mu je bilo žao.
„Ponekad su najgore stvari koje nam se dese, u stvari veliki blagoslov.
Samo to ne vidimo u datom trenutku. Jednog dana ćeš se možda osvrnuti i
videti da je tako. S druge strane, jednog dana ćeš se možda osvrnuti i
shvatiti kako je ovaj period tvog života stvarno bio bezveze.“ Nasmešila se
na njegove reći.
„Mislim da će to biti slučaj. Ne uživam naročito u ovome.“
„Barem znaš da si normalna. Mislim da je jedini pristojan savet koji
sad imam taj da će te posao spasiti. Meni je uvek bilo tako. Kad je ljubav
mog života preminula od raka dojke, jedino što me je održalo normalnim i
zdravim bio je posao. To je jedini način da se preživi.“ Tanja je klimnula
glavom. Nije se toga setiia. Razmišljala je o njihovim planovima za leto i
kako će biti u Tahou bez Pitera, nakon što saopšte devoj čičama vesti,
naravno. I razmišljala je da ih ona odvede na koledž. Tokom raspusta
dobile su obaveštenja da su primljene na željene koledže. Uzbuđenje zbog
tog događaja palo je u senku njenog slomljenog srca. Barem su devojčice
bile oduševljene. Megan će ići na Santa Barbaru sa bratom, a Moli na
Univerzitet u Južnoj Kaliforniji i studiraće režiju. Ali Tanja nije imala ni
najmanju predstavu šta će raditi kad budu otišle. Mislila je da će konačno
imati više vremena da ga provede s Piterom, ah će on sad to raditi sa Elis.
Tanja se osetila kao kliker u kutiji od cipela koji se besciljno kotrlja, bez
sidra da ga zadrži na mestu. Sva njena sidra nestaju. Ta misao ju je plašila.
Maks je u pravu. Jedino što joj je ostalo jeste posao i praznici sa decom.
Išla je kući svakog vikenda tokom postprodukcije. Raspored im je sad
bio daleko umereniji. Davala je sve od sebe da izbegne Pitera koji je
provodio mnogo vremena sa Elis u kući pored. A devojke je ništa nisu pita-
le. Kao da je oko njih bilo minsko polje i to su osetile i trudile se da ne
uzrokuju eksplozije. Pitala se šta misle. Znaće sve veoma uskoro. Plašila se
juna kada će reći i njima i Džejsonu. U međuvremenu je ćutala, provodila
vreme sa ćerkama tokom vikenda i počela da piše veoma tužne kratke
priče uveče. Neobičan broj njih bio je o smrti. Na neki način je njihov brak
umro i jedini način na koji je mogla da boluje, bio je da piše o tome. Piter je

150
video jednu na njenom računaru, pročitao i stresao se. Bila je u veoma
sumornom raspoloženju.
Daglas se sastao sa njom poslednje nedelje postprodukcije u maju i
napravio zanimljiv predlog. Išli su nekoliko puta na neobavezne večere i
razgovarali o poslu. Ponovo ju je pozvao kod sebe na bazen, ali je ona išla
kući svakog vikenda, osim jednog, a i tada je odbila. Bila je previše
turobna. Planirao je da producira još jedan film, ovog puta sa drugim
režiserom, jednom veoma dobro poznatom ženom koja je osvojila mnoge
Oskare. U pitanju je veoma tužna priča o ženi koja je izvršila samoubistvo i
želeo je da Tanja uradi scenario. Trenutno je odgovarao njenom
raspoloženju, ali nije imala želje da se vraća u Los Anđeles. U dubini duše,
smatrala je da joj se brak raspao zbog njenog rada na filmu. Ostao joj je u
gorkom sećanju. Sad je samo želela da se vrati u Marin. Rekla je to Daglasu
za večerom i on se nasmejao.
„Nemoj ponovo o tome, Tanja. Za ime boga, ti ne pripadaš tamo. Idi i
piši kratke priče neko vreme, a onda se vrati. Tvoji dani u Marinu su
gotovi, odnosno treba da budu. Napisala si đavolski scenario za ovaj film,
koji će ti možda doneti i Oskara. A ako ne bude tako, sledeći hoće. Ne
možeš da pobegneš od sudbine. Tvoj muž će to preboleti. Preživeo je celu
godinu“, kazao je samouvereno. „Preživeće i sledeću.“
„Zapravo, nije preživeo“, odgovorila je Tanja tiho. „Razvodimo se.“ Po
prvi put, Daglas je izgledao zatečeno.
„Ti? Savršena supruga? Ne mogu da verujem! Kad se to dogodilo?
Rekla si da ste imali probleme oko Božića. Pretpostavio sam da je sve
sređeno. Moram da priznam da sam u šoku.“
„I ja sam“, kazala je Tanja slomljeno. „Saopštio mi je u martu. Seli se
kod moje najbolje drugarice.“
„Kako otrcano. Vidiš šta hoću da ti kažem?“ Daglas nije propuštao
priliku. „Ne pripadaš tamo. Ljudi u Marinu nisu inspirativni. Želim da
počnem sa snimanjem u oktobru. Razmisli malo. Nazvaću tvog agenta da
iznesem predlog.“ Daglas je nakon toga bio čak i finiji prema njoj nego
inače i nazvao je njenog agenta. Volt ju je zvao narednog dana, iznenađen
ponuđenim novcem. Daglas je želeo da ona radi na filmu, ma šta da bude.
Ali ona nije popuštala. Završila je sa Los Anđelesom i nije imala želje da se
vraća. Nije joj smetao posao, već joj je razilaženje slomilo srce. Želela je da
ide kući i da leći rane.

151
 „Moraš da uradiš ovo, Tan“, kazao je agent. „Ne možeš da odbiješ
ovakvu ponudu.“
„Da, mogu. Idem kući.“ Problem je u tome što sada nema pravi dom.
Imala je kuću, ali nikoga neće biti tamo. Kad se vratila u Marin narednog
vikenda, razmišljala je o tome i shvatila koliko će sve biti bolno kad nema
dece u kući. Pozvala je Volta u ponedeljak i rekla mu da prihvati Daglasovu
ponudu. Nije imala šta drugo da radi. Potpisala je ugovor naredne nedelje.
A kad je rekla Piteru, on je bio potpuno samozadovoljan po tom pitanju.
„Rekao sam ti da ćeš se vratiti.“ Ali nije bio u pravu. Ne bi nikada
otišla da je on ne ostavlja zbog Elis. Na neki način ju je on oterao nazad u
Los Anđeles. Popričala je sa Maksom o tome i on joj je čestitao na
ispravnoj odluci, a ona je znala da je u pravu. Koliko god da je mrzela
Holivud, znala je, kad Piter i devojke odu, posao će joj spasiti život.
Ostatak leta prošao je u košmarima. Završila je post-produkciju u
poslednjoj nedelji maja i vratila se u Marin. Devojčice su maturirale
nedelju dana kasnije, uz uobičajenu pompu, ceremoniju i emocije. Piter je
bio dovoljno uviđavan da ne dovede Elis. Narednog dana su saopštili deci
da se razvode. Svi su plakali, uključujući i Pitera i Tanju. Megan je rekla da
je srećna zbog Elis, ali tužna zbog majke. Zagrlila ju je. Moli je bila skrhana
razvo dom, a Džejson je izgledao šokirano, mada je bio blizak sa
Džejmsom, Elisinim sinom i bio je srećan zbog toga. Deca su bila
uznemirena, ali ne toliko koliko je Tanja očekivala. Svi su voleli Elis, ali im
je bilo žao majke, mada je na neki način to njima imalo smisla. Potajno su
smatrali da su Piter i Elis bolji par, mada nisu to rekli majci.
Rekla im je da snima novi film u oktobru i ni time nisu bili iznenađeni.
Pitali su za Taho i rekla im je da će ona ići sa njima. Piter i Elis će te
nedelje ići u Mejn da posete njene rođake. Sve je bilo veoma civilizovano i
dobro organizovano, a deca su imala opciju da biraju u kojoj kući će
boraviti, Tanjinoj ili onoj u kojoj će njihov otac živeti sa Elis. Biće to
jednostavniji prelaz za njih nego što bi bio da se on ženi nekom drugom.
Dan nakon što su im saopštili, Piter se iselio i otišao u kuću koju je Elis
kupila u dolini Mil. Već je boravila tamo mesec dana. Kuća pored je bila u
posedu trećeg lica koje ju je prodalo porodici koja će im se dopasti i koja
ima decu njihovog uzrasta. Sve je bilo u redu u njihovom svetu, zamalo.
Bio je to prelazni period. Samo je Tanja izgledala kao da joj se život urušio.
Jedva je čekala da se vrati na posao i da okupira misli. Mrzela je svaki
aspekt svog života, osim svoje dece. Znala je da im nije mnogo zabavna,

152
bila je previše potištena. Ali je konačno ponovo ličila na sebe kad su otišli
na Taho. Uprkos svemu što se desilo tog proleća, svi su se zabavili tamo.
Čak i Tanja, koja je noću već radila na novom scenariju. Priča je pomalo
tužna, ali joj se dopadala, a i prijala je njenom trenutnom mračnom
raspoloženju. Daglas bi je s vremena na vreme nazvao da vidi kako ide.
Smatrao je da će joj ovaj film doneti Oskara, ako prethodni ne bude. Naziv
novog filma je Preminula.
Piter i Elis su zajedno došli kad su odvezli Džejsona i Megan u Santa
Barbaru krajem avgusta. Tanja je išla svojim kolima. To je bio prvi put da
je videla Elis posle toliko meseci, i bilo j e bolno, ali je pregurala. Nisu
nikada više progovorile. Piter je izgledao kao da mu je mnogo neprijatno.
Odvezli su Moli u Južnu Kaliforniju naredne nedelje. Tanji se dopadalo
što će Moli biti u Los Anđelesu, jer će Tanja ponovo živeti u bungalovu br.
2 u Beverli Hik hotelu. Uselila se istog dana kada je ostavila Moli u njenom
domu. Moli je svratila na večeru u njen bungalov. Naručile su hranu i
kikotale se kao dve devojčice. Bungalov je sada Tanji bio kao pravi dom.
Iznenadila se kako je preživela poslednjih pet meseci, najtežih u njenom
životu. Rad je bio linija života za koju se držala čvrsto. I sad može da se
izgubi u drugom filmu. Bilo je to spasenje o kom je Maks pričao. I bio je u
pravu.
Sastala se sa Daglasom u kancelariji narednog dana. Upoznala je
režiserku koju je toliko hvalio. I Tanji se dopala. Bile su istih godina i
shvatile su da imaju mnogo toga zajedničkog. Obe su išle na Berkli u isto
vreme, ali se nikada nisu upoznale. Tanja će uživati u saradnji sa njom. Sad
se osećala kao profesionalac, nakon prethodne godine. Ovo će biti težak
film za snimanje, ali veoma zabavan za pisanje.
Nakon sastanka, Daglas ih je obe pozvao na ručak u Špago, nakon čega
je odvezao Tanju do hotela i pitao je za mišljenje.
„Mislim da je ona veoma zanimljiva žena“, kazala je Tanja iskreno,
„Neverovatno je bistra.“ Pitala se da li se možda dopada Daglasu, bila je
veoma privlačna, ali nije želela da pita. To se nje ne tiče, a on je veoma
diskretan po pitanju žena sa kojima se zabavlja. Znala je da voli važne
žene, koje lepo izgledaju pored njega. Neka vrsta žena trofeja, ali ne
uobičajena. Voleo je pametne žene. Adel Majkls nesumnjivo upada u kalup.
Razgovarali su o njoj čitavim putem do hotela.

153
 „Drago mi je da ti se dopada“, kazao je Daglas opušteno. „Kako ti je
prošlo leto? Nisam te ni pitao.“
„Zanimljivo“, odgovorila je iskreno. Bila je opuštenija sa njim nego
ranije. Sve je tada bilo novo i osećala se sitnom u odnosu na njega.
Nesumnjivo je bio impresivan, ali je više nije plašio. Bili su skoro poput
starih prijatelja. „Piter se iselio. I uselio se kod nove devojke. Devojčice su
otišle na koledž. Gnezdo mi je konačno prazno. Svako je otišao na svoju
stranu, uključujući i mene i Pitera.“ Nevoljno se nasmešila razmišljajući o
tome koliko se sve promenilo u poslednjih godinu dana. Sada se ponovo
vratila u bungalov br. 2, koji će biti njen dom, dok pravi novi film. „Izgleda
da si bio u pravu. Moji dani u Marinu su gotovi, barem zasad.“ A verovatno
i zauvek.
„To je dobro“, kazao je samouvereno. „Nisam mogao nikada da te
zamislim tamo.“ Bilo je to savršeno mesto za nju dvadeset godina, i za
njenu porodicu. Sad je morala da nade svoj put i da izgradi sebi novi život.
I dalje se prilagođavala ideji, I dalje joj je sve bilo šokantno. „Šta kažeš na
dan pored bazena u nedelju? Ista pravila važe. Razgovor nije neophodan.
Možemo oboje samo da se opustimo.“ Znala je da će život uskoro da joj
postane haotičan zbog novog filma i ponuda joj je bila privlačna. Uživala je
u tome prethodnog puta, naročito dok je svirao klavir. Nadala se da će
ponovo biti tako.
„Trudiću se da ovog puta ne hrčem“, nasmejala se. „Hvala na pozivu!“
„U jedanaest sati u nedelju. I suši jedne večeri. Možda sledeće nedefje,
pre nego što počne ludilo.“ Počinju sa pretprodukcijskim sastancima.
Tanja im se radovala sad kad je upoznala Adel. Saradnja sa njom će joj biti
zabavna.
Mahnula je Daglasu dok je odlazio svojim novim bentlijem, a onda se
vratila u bungalov. Inspirisana njihovim sastankom, radila je na scenariju
do kasno u noć. Trudila se da ne razmišlja o Piteru kad je završila s
poslom. Bilo je neobično ponovo boraviti u bungalovu i više ne biti
njegova supruga. Već su podneli zahtev za razvod u junu i biće gotovo do
decembra. Dvadeset godina je otišlo, osim dece i kuće u koju više nije
želela da se vrati. Sad on pripada Elis. A bungalov u Beverli Hils hotelu bio
joj je više nego dom. Neobično je koliko se život promenio. I tužno.
Tanja se sastala sa Moli u subotu po podne i izvela je na večeru.
Nakon toga ju je vratila u dom. Lepo su se provele i čule su se telefonom sa

154
Megan i Džejsonom. Lepo je znati da su svi blizu, naročito Moli sa kojom je
ona emotivno bila najbliža. Za večerom su razgovarale o razvodu. Moli je
priznala da je i dalje u šoku jer joj se otac seli kod Elis. Takođe je rekla
majci da mora da nastavi dalje, ma koliko joj teško bilo. Pitala ju je da li je
zainteresovana da počne da se viđa s drugima, a Tanja joj je iskreno
odgovorila da nije. Nije mogla ni da zamisli da izađe, ili još gore, spava sa
nekim drugim. Bila je sa Piterom ukupno dvadeset i dve godine. Bilo joj je
nezamislivo da izađe sa drugim muškarcem.
„Moraćeš jednog dana, mama“, ohrabrila ju je Moli.
„Ne brinem se zbog toga. Radije bih radila.“ Nakon toga su pričali o
zgodnim momcima na njenom fakultetu. Moli je već upoznala dvojicu koji
joj se dopadaju.
Nakon što se Tanja vratila u hotel, ležala je u svom krevetu i
razmišljala o razgovoru sa Moli. Pomisao da se sa nekim zabavlja bila joj je
zastrašujuća. Čak iako Piter živi s nekom drugom, i dalje se osećala kao
njegova supruga. Nije mogla da zamisli da bude s nekim drugim. Nije ni
imala želje za tim. Želela je samo da vida svoju decu i radi na novom filmu.
Što se tiče zabavljanja, kazala je sebi, možda jednog dana, ali svakako ne
još. A možda i nikad.
Narednog jutra je Tanja otišla taksijem do Daglasove kuće, na
obećano uživanje kraj bazena. Bio je gostoljubiv kao i pre, dan je bio isto
tako opušten, a vreme je bilo još lepše, a ovog puta joj je poslužio i ručak,
nekoliko minuta su pričali o filmu, a onda su prešli na druge teme. Uspela
je da ovog puta ne zaspi i mnogo je plivala. Dan je bio jednostavan i
prijatan. Koliko god da je on ponekad napet, na setu i na sastancima
produkcije, bila je ponovo iznenađena koliko je prijatan kod kuće, naročito
kad nedeljom lenčare kraj bazena.
„Kako izdržavaš sve te promené u životu?“, pitao ju je dok su bili
opruženi na ležaljkama. Bio je prijatno društvo. Pomogao joj je par puta
dok je rešavala ukrštenicu u novinama. Bila je oduševljena koliko je vešt u
tome.
Znao je da je razvod za nju velika promena i veliko razočaranje nakon
što je vatreno branila svoj brak. Nikad nije očekivao da će joj se to dogoditi
i pretpostavio je da je ona više iznenađena od njega. Delovala mu je
mršavo i ponekad tužno, ali joj je bilo bolje i divio joj se zbog toga. Pozvao
ju je na bazen da bi je malo oraspoložio.

155
 „Iskreno?“ odgovorila mu je pitanjem. „Nemam predstavu. Mislim da
sam u šoku. Pre godinu dana sam mislila da sam u srećnom braku, sa
najdivnijim čovekom na svetu. Pre devet meseci sam saznala da me je
prevario. Pre šest meseci mi je saopštio da želi da se razvede kako bi živeo
sa ženom koja mi je nekada bila najbolja prijateljica. I za tri meseca ćemo
biti razvedeni pred zakonom. Misli mi lete u trista pravaca!“ Daglas je
klimao glavom. Bilo je to prilično dugo objašnjenje, a raspad braka se od-
vijao brzinom svetlosti. Čak se i njemu zavrtelo u glavi.
„Zaista je začuđujuće“, složio se, „ali mi deluje kao da dobro podnosiš.
Je li tako?“, pitao ju je zabrinuto. Ponekad bi bio veoma fin čovek, naročito
na privatnom terenu. Pred svetom, na konferencijama ili na setu, bio je
težak kao crna zemlja.
„Mislim da jeste. Nisam sigurna kako treba da bude. Probudim se i
mislim da sam sanjala, a onda mi se sve vrati i setim se da je stvarnost. To
je prilično ružan način da se probudiš,“
„I ja sam proživeo takve momente“, priznao je. „Svima nam je tako.
Tajna je u tome da ih preživiš sa što manje ogorčenosti i štete. Nije lako
kako izgleda. Ja sam i dalje ogorčen zbog nekih loših iskustava u životu i
nasmrt sam preplašen zbog toga. Pretpostavljam da se isto osećaš. Deluje
mi da ti je sve bilo veliko iznenađenje.“
„I jeste. Mislila sam da sam u srećnom braku - toliko o tome! Nikad mi
ne traži savet o vezama. Ja i dalje mislim da mi je muž... bivši muž“, kazala
je uz napor, „malo poludeo. Drugaricu da i ne pominjem! Kako si i sam
rekao, veoma je razočaravaj uće.“
„Jesi li izašla sa nekim otad?“ uvek je bio znatiželjan kad je ona u
pitanju. Dopadalo mu se koliko je pametna i kako lepo piše.
Nasmejala se. „To je kao da pitaš preživele posle Hirošime jesu li išli
na neka dobra bombardovanja u poslednje vreme. Nisam naročito
raspoložena da ponovo pokušavam. Ovo me je možda zauvek 'izlečilo'.
Ćerka mi je sinoć rekla da moram da počnem da izlazim sa drugima. Ja ne
mislim tako“, odgovorila je zagledana u bazen dok je razmišljala o
poslednjih nekoliko meseci. „U ovim godinama mi nije potrebno da se
ponovo udajem. Ne želim više dece. A nisam sigurna ni da želim muškarca.
Zapravo, skoro sam sigurna da ne želim. Ne želim da rizikujem da mi neko
ponovo slomi srce. U čemu je poenta?“

156
 „Ne možeš ni da odeš u manastir. I mislim da ne želiš da budeš sama
do kraja života“, nežno joj se nasmešio. „Bila bi to velika šteta. Moraćeš
ponovo da se ohrabriš uskoro.“
„Zašto?“
„Zašto da ne?“ Ponovo je pogledala vodu i nije odgovorila.
„Ne mogu da smislim dobar odgovor ni na jedno pitanje.“
„To znači da nisi spremna“, kazao je praktično, a ona je klimnula
glavom. Bilo joj je neobično da priča o ljubavnom životu sa njim, odnosno
o nedostatku istog.
„Najblaže rečeno, nisam spremna. Osećam se kao kandidat za
olimpijske igre.“ Piter ju je oborio pravo na zadnjicu. „Zabavljanje mi
svakako ne izgleda zabavno. Nisam volela zabavljanja ni dok sam
studirala. Ljudi uvek krše obećanja, otkazuju sastanke ih se ne pojave.
Mrzela sam to dok nisam srela Pitera.“ A na kraju se i on pokazao kao
najveći kršitelj obećanja ikada, slomivši joj srce.
„Lepo je izaći sa pravom osobom s vremena na vreme“, ohrabrivao ju
je. Ni on nije želeo neprestano partnerstvo. Samo društvo pametnih žena s
vremena na vreme, a ponekad i prilično glamuroznih. Voleo je da se
razmeće njima. Tanja ga je smatrala samotnjačkim tipom, koliko je uspela
da ga upozna za poslednjih godinu dana.
„Pogledaj ljude poput Džin Amber i Neda Brajta. Uzbudili su se na
snimanju, imali strastvenu romansu i još strastveniji raskid preko novina
u julu. Koliko je to zabavno?“ Daglas se nasmejao njenoj interpretaciji
događaja. Morao je da prizna da jesu napravili haos, ali su oboje po tome
poznati, a u pitanju su i mlade zvezde u usponu.
„Nisam predložio da se zabavljaš sa dečacima tog uzrasta“, smejao joj
se, „niti sa glumcima bilo kog uzrasta. Oni su svi pomalo ludi. I
neverovatno sebični. I dobro su poznati po nemarnom ponašanju. Mislio
sam na nekoga uvaženijeg, razumnijih godina.“
„Jesu li muškarci ikada razumni?“, rekla je tužno. „Mislila sam da je
Piter takav i vidi šta je uradio.“
„Ljudi ponekad polude. Verovatno ga je destabilizovalo kad si došla
ovde da radiš. Ne kažem da je to izgovor.“
„Ona je živela u kući pored i pomagala mu oko dece dok sam ja bila
odsutna. On je shvatio da imaju mnogo više toga zajedničkog, jer je ona tu,
a ja nisam. Plašio se da ću poželeti da ovo bude moj trajni stil života. Bio je
157
ubeden da ću se vratiti da uradim još jedan film. I najgore je što jesam, ali
samo jer me je ostavio zbog druge i nemam šta drugo da radim, pa sam
odlučila da se vratim.“
„Ja sam mislio da si došla jer te je film oduševio“, nežno ju je ukorio, a
ona je izgledala posramljeno, ali su se oboje nasmejali.
„Dobro, i to. Ali ne bih snimila drugi film da smo još u braku. Želela
sam da se vratim svom domu.“
„Znam da jesi. Mada mislim da ti je učinio veliku uslugu, Tanja. Nadam
se da ćeš to jednog dana tako gledati. Ti tamo ne pripadaš. Pripadaš ovde.
Previše si sofisticirana da bi zaglavila u divljinama Marina.“
„Bilo je lepo dok su deca odrastala“, kazala je zamišijeno. „Moram da
priznam da bih se sad tamo malo do sadivala. Ali je to odlično mesto za
osnivanje porodice.“
„Pošto se ovih dana ne baviš time, mislim da ti je mnogo bolje ovde.
Život je mnogo zanimljiviji za tebe. I osvojićeš uskoro Oskara.“
„Iz tvojih usta u Božije uši!“, nasmejala se. Bio je to izraz koji je
naučila od Maksa. Pozvao ju je te nedelje na ručak. „Bilo bi zabavno da
osvojim Oskara“, kazala je, a on se nasmejao,
,,E, to je slabo rečeno. To je fantastičan osećaj! Odlična hrana za ego je
kad te kolege prepoznaju i prihvate kao najboljeg u svom domenu posla.
Zaslužuješ ga za Mantru, ali je možda ove godine prevelika konkurencija.
Ako bude tako, onda će Preminula da ti ga donese. Računam na to!“
„Hvala ti, Daglase“, kazala je tiho, „na prilikama koje si mi pružio.
Zaista to cenim. Drago mi je što sam se vratila da snimim još jedan film sa
tobom.“ Oboje su znali da će ovaj biti poseban, čak i bolji od prethodnog.
„Jedva čekam da počnemo sa snimanjem. Mislim da će biti izuzetan, a
velikim delom zahvaljujući tvom scenariju.“ Bio je oduševljen njenim
dosadašnjim radom. Režiserka je takode bila uzbuđena. Tanja je mnogo
naučila u poslednjih godinu dana i usavršila svoje spisateljske
sposobnosti. „Zaista smo dobar tim“, kazao je pogledavši je zadivljeno.
„Zapravo“, kazao je, tako tiho da ga skoro nije ni čula, „mislim da bismo
mogli da budemo dobar tim i na druge načine.“ Na momenat nije shvatila
šta je mislio, ali njegov pogled nije posustao ni na trenutak dok su sedeli
pored bazena. Našla se u njegovom privatnom svetu, iza zidova koje je
podigao da drži sve ostalo podalje od sebe. „Tanja, ti si predivna žena!
Mislim da možemo mnogo toga da pružimo jedno drugom. Pitao sam se da

158
li bi izašla nekada sa mnom, na nešto ozbiljnije od sušija. Idem često na
neke događaje koji bi ti možda prijali. Da li bi mi učinila čast da ideš
ponekad sa mnom?“ Bila je iznenađena njegovim pitanjem. Sedela je i
gledala ga, pomalo zatečena, i nije imala pojma šta da odgovori.
„Obećavam, veoma lepo ću se brinuti o tebi.“
„Ja... ne znam šta da kažem... nikada nisam razmišljala o tebi na taj
način. Moglo bi da bude zabavno“, kazala je oprezno. Ali se brinula i da će
možda doći u nezgodnu poziciju sa njim, ako se spoje i lično i profesi-
onalno. Nije želela da upada u haos poput Džin Amber i Neda Brajta, koji
su postali skandal-majstori u tabloidima. Nije mogla da zamisli da bi se
Daglas tako ponašao. Nikad nije smatrala sebe nekim ko bi bio njegov
izbor, naročito jer je bila u braku sve vreme dok je radila s njim. „Mislim
da bih veoma uživala u tome“, odgovorila je tiho, i dalje iznenađena
pitanjem, a onda ju je nežno potapšao, ustao i otišao u muzičku sobu. Seo
je za klavir i počeo da svira. Ovog puta je svirao Šopena i Debisija. Ležala
je pored bazena zatvorenih očiju i slušala muziku koja je dopirala do nje.
Predivno je svirao, a onda je u glavi premotavala sve što joj je rekao,
smešeći se i polako utonuvši u san. Zatekao ju je kako čvrsto spava kad je
završio i dugo je tako posmatrao. Upravo to je imao na umu kad ju je
upoznao. Trebalo je više vremena nego što je mislio, ali trenutak je
konačno stigao.
Bilo je kasno popodne kad ju je nežno probudio. Kratko su popričali, a
onda je odvezao nazad do hotela. Obećao je da će je nazvati za nekoliko
dana.

159
 15.

P rvi put kad je Daglas izveo Tanju na večeru ostali su mnogo duže
nego što je očekivala, ali je uživala. Nosila je crnu koktel haljinu koju
je donela sa sobom pre godinu dana, uz crne satenske sandale i tašnicu,
dijamantske minđuše i malu krznenu jaknu. Svoju dugu plavu kosu vezala
je u punđu. Bila je elegantna kad je sela u bentli, a on je izgledao
zadovoljno čim ju je ugledao. Bila je veoma otmena i oduševila se što je on
u odelu, zanosniji nego ikada. Išli su na zabavu veoma poznatog glumca iz
stare holivudske garde. Kuća je bila predivna, poput Daglasove, mada
umetnička dela nisu bila toliko spektakularna. Tanja je upoznala ljude iz
filmskog sveta za koje je samo čula, a Daglas se postarao da je predstavi
svima i hvalio je njene scenarije za Maniru i Preminulu. Bio je veoma
pažljiv prema njoj.
Večera je bila izuzetna i plesala je sa njim na nadograđenom
podijumu iznad bazena. Veče je bilo predivno. Ostali su do posle ponoći i
popili po piće kad su se vratili. Bila je opuštena i vesela i rekla mu je da se
odlično provela. On je odgovorio da je njemu takođe bilo lepo.
„Na njegovim zabavama su uglavnom zanimljivi gosti“,
prokomentarisao je Daglas. „Ne samo razmetljiva, već i pametni. Uvek
nađem nekoga sa kime bih uživao u razgovoru.“ Tanja je klimnula glavom
jer je i ona sama imala nekoliko zanimljivih razgovora. Daglas ju je
uključio u svaku grupu koju je sreo. Iznenadila se koliko je opuštena s
njim. A nakon pića joj se zahvalio na društvu. Rekao je da mu je veče zbog
toga bilo lepše i njoj je bilo jasno da tako i misli. „Ponovićemo to uskoro“
obećao joj je uz topao osmeh, a onda je poljubio u obraz. „Hvala ti, Tanja!
Lepo spavaj! Vidimo se sutra.“ Imali su pretprodukcijski sastanak
narednog dana u njegovoj kancelariji. Osećala se pomalo poput Pepeljuge.
Sutra mora da se vrati ribanju podova, ali je ovo veče bilo predivna pauza
za nju, a i za njega, takode.
Ispratio ju je do vrata njenog bungalova i tu je ostavio, a onda je
otišao, zamišljen i smešeći se za sebe. Veče je proteklo bolje nego što se
nadao, za oboje. Tanja se polako presvukla i razmišljala o njemu. Imala je
utisak da se iza zidova koje je podigao krije mnogo toga. Najviše joj se

160
dopadao njegov um, ali je bio i zgodan muškarac. Nije joj ranije pala na
pamet pomisao da bi mogao da joj bude privlačan i iznenadila se kad je
shvatila da jeste. Uživala je u plesanju sa njim, razgovoru, komentarisanju
večeri nakon toga. Zasmejavao ju je, a i ona je njega. Sve u svemu, veče je
bilo uspešno. Nije razmišljala o njemu na taj način, ali je znala da je velika
stvar u Holivudu ići podruku sa Daglasom Vejnom.
Bio je strašno poslovan na sastanku narednog jutra. Adel je
predstavila svoje beleške na scenariju i razgovarali su o tome. Daglas se
nekoliko puta obratio Tanji i složio se sa većinom njenih predloga. Kad se
ne bi složio, pažljivo bi objasnio zašto. Bio je uviđavniji prema njoj nego
ranije. Postarao se da joj se njen omiljeni čaj posluži nekoliko puta i nakon
toga joj se pridružio na ručku sa ostalima. Imala je utisak da joj se udvara,
veoma tiho i suptilno, a i na način koji joj prija. Osećaj je bio veoma
neobičan, ali prijatan. Na kraju dana ju je ispratio do njenog auta i pozvao
da sutradan ponovo odu na večeru. Pristala je. I dok je odlazila, zatekla se
kako razmišlja o njemu i pita se kuda ovo vodi. Verovatno nigde, ali joj je
prijalo.
Njen drugi zvanični sastanak sa Daglasom bio je mnogo opušteniji od
prvog. Odveo ju je u prijatan italijanski restoran gde su sedeli i razgovarali
satima. Pričao joj je o svom detinjstvu u Misuriju. Otac mu je bio bankar, a
majka poreklom iz veoma siromašne porodice. Otac mu je umro kad je bio
mlad i ostavio mu nešto novca. Iskoristio ga je da dođe u Kaliforniju i
pokušao je da bude glumac. Trebalo mu je malo vremena da shvati da
novac i uzbuđenje leže u produkciji. Uložio je svoju ušteđevinu i zaradio
malo novca. A onda je nastavio da ulaže i producira dok nije zaradio pravo
bogatstvo. Priča je bila fascinantna i podelio ju je sa njom osećajući se
veoma prijatno.
Osvojio je prvog Oskara kada je imao dvadeset i sedam godina i do
tridesete je već bio legenda Holivuda, a sada je još veća. Sad je već
institucija, ne samo legenda. Bilo je mnogo priča o njemu i svi su se divili
njegovoj sposobnosti da sve što dotakne pretvori u zlato. Bio je objekat
zavisti, ljubomore, ali i poštovanja i divljenja. Bio je naporan, imao je
integriteta i nije prihvatao ne kao odgovor. Spremno joj je priznao da mu
se to dopada i da je bio strašno razmažen kad bi mu neko nešto oduzeo.
Bile su to sve dobre naznake o njemu kao osobi i bila je intrigirana onim
što je podelio s njom. Dozvolio joj je da vidi ono što je on želeo da ona vidi,
ali je osećala da su zidovi i dalje podignuti i možda će uvek biti tako.

161
Zanimljivo joj je da pokuša da sazna kakav je. Bio je strašno pametan,
pomalo na distanci, oprezan muškarac sa pravom finansijskom veštinom.
Znao je mnogo o umetnosti i voleo je muziku. Nije oklevao da prizna da
mu je od dece neprijatno. Imao je mnogo kaprica i ekscentričnih stavova.
A u isto vreme, Tanja je osetila da je i ranjiv, pažljiv i da je iznenađujuće
neumišljen, kad se uzme u obzir ko je on. Pomalo zlobna, hladna i napeta
strana koju je videla u početku, sada je značajno omekšala dok su
provodili zajedno vreme i ona ga bolje upoznala.
Ovog puta su kasno otišli kući. Bio je nekako staromodan, ali je njoj to
bilo privlačno. Imao je pedeset i pet godina i nije bio u braku već dvadeset
i pet godina. Sve su to zanimljive sitne informacije koje joj je pružao, a ona
je isto toliko delila s njim. Često je pominjala decu, ali on nije mnogo pitao
o njima. Često je, izvinjavajući se, ponavljao da deca nisu nešto što ga
zanima.
Ponovo ju je poljubio u obraz nakon još jedne veoma prijatne večeri.
Osećala je da je poštuje i imala je utisak da neće biti navalentan ni u
jednom trenutku. Držao se na distanci, imao je dobro definisane i
očigledne granice i očekivao je od drugih da se vladaju na isti način. Bio je
jasan da mrzi kad ga ljudi saleću. Tako je mislio i o neuljudnim
konobarima, odvratnim vlasnicima restorana i šefovima sale. Više je voleo
da napreduje ka ljudima svojim tempom, nego da ga napadaju, jure ili
saleću. Njoj je to bilo u redu. Sa zadovoljstvom mu je dopuštala da diktira
tempo. Nije imala želju da ga zarobi, lovi ili mu dosađuje. Bilo joj je
prijatno ovako kako je i nije ništa očekivala od njega. Uprkos divnim
večerima koje su provodili zajedno, bili su samo prijatelji.
Daglas ju je pozvao i na jedan događaj u Muzeju umetnosti u Los
Anđelesu, kao i na gostovanje veoma kontroverzne predstave iz Njujorka.
Nakon toga su se iskrali da sami odu na večeru. Odveo ju je na kasniji
obrok u L'Oranžeri i izbegao poznatu gužvu u Špagu, gde bi morao da
ustaje i pozdravlja ljude celo veče. Želeo je da se usredsredi na Tanju i
njihove razgovore, ne na ljude koji bi ih gledali i pitali se ko je ona. Za nju
je naručio kavijar, nakon toga su oboje jeli jastoga, a za desert sufle. Obrok
je bio savršen i veče je bilo divno, a on se pokazao kao nesumnjivo
prijatno društvo za večere i sastanke. Sva napetost koju je osećala kad ga
je upoznala, njegovi oštri komentari upućeni njoj, njegov cinični pogled na
život i brak nisu imali nikakve veze sa čovekom sa kojim sada provodi
vreme. Nalazio je neobične stvari da rade zajedno. Bio je pun poštovanja,

162
šarmantan, graciozan i imala je neprestani utisak da je štiti, čak i na
sastancima i na setu.
Nedeljna popodneva pored bazena postala su ritual. Ona je rešavala
ukrštenicu, dok je on svirao klavir, ili je ležala na suncu i spavala. Bila je to
savršena suprotnost životu punom posla kad je počelo snimanje. Počeli su
nedelju dana kasnije, početkom oktobra i s obzirom na sadržaj filma i
rigorozne zahteve oko glume, atmosfera na setu je bila prilično napeta.
Ponekad bi došao do nje i naručili bi da im donesu hranu u bungalov.
Imali su mnogo zajedničkih interesovanja, kao i slične ritmove i
potrebe. Tanja je bila zadivljena koliko se dobro slažu. Ne bi nikad
pretpostavila da je tako zabavno biti sa njim, mada je morala sebi da
prizna da joj, kasno noću, dok je sama u bungalovu, i dalje nedostaje Piter.
Bilo bi neobično da nije tako. Dvadeset godina braka ne može da se
zaboravi preko noći. Možda on jeste, ali je njoj i dalje bilo neobično da ga
ne pozove na kraju dana. Bilo je teško navići se na to da je Piter otišao
zauvek. Pitala se kako se slaže sa Elis, da li su srećni ili misli da je
pogrešio. Bilo joj je teško da shvati da će im prevara i laž na kraju doneti
sreću. Deca su bila pažljiva kad je pričala sa njima, nisu joj pominjali Pitera
i Elis i bila im je zahvalna na tome.
U nedelju po podne, na bazenu, Daglas ju je pitao o razvodu. Samo što
su završili ručak koji joj je pripremio, od račića i rukole, a Tanja
komentarisala kako će je razmaziti. Ovo je daleko od njenog života u
Marinu. Ali sve je sad drugačije, od večera u Špagu i ljudi koji su je
prepoznavali gde god bi išla, do njenog prijatnog života u bungalovu br. 2
Beverli Hils hotela. Sve u životu joj se promenilo i Daglas je bio odgovoran
za većinu, ako ne za sve.
„Kada će ti razvod biti okončan, Tanja?“, pitao ju je neobavezno,
otpivši malo odličnog belog vina. Izbor vina u njegovom podrumu bio je
izuzetan. Bio je i obožavatelj kubanskih cigara. Tanji se dopadao miris kad
ih je pušio, što je uvek radio napolju. Bio je strašno uviđavan i pristojan, te
je bila iznenađena pitanjem o razvodu. Retko kad joj je postavljao lična
pitanja. Tanji je bilo očigledno da on uživa u njenom društvu, ah je
intimnost nešto od čega se povlačio.
„Krajem decembra“, odgovorila je tiho. Nije volela da je podsećaju na
to. Nije mogla da zamisli da će doći dan kada je neće boleti to što ju je Piter
ostavio zbog Elis. I dalje je bolelo. Mnogo. Ali je Daglas pomagao,
uglavnom skrećući joj pažnju s toga.
163
 „Jeste li se dogovorili oko imovine?“, pitao ju je zainteresovano.
Poslovna strana svega ga je najviše interesovala. Emotivni lomovi su bili
manja posledica za njega. To je njena oblast, ne njegova.
„Nema mnogo toga da se dogovara. Mali broj akcija je podeljen na
ravne časti, kao i naša kuća. Oboje je posedujemo, ali se složio da dozvoli
meni i deci da živimo u njoj zasad. Na kraju ćemo je verovatno prodati. I
neće imati smisla da je zadržimo kad deca završe studije. Sad možemo
samo da se vraćamo tamo na odmor i praznike. Pretpostavljam da ću tamo
živeti između filmova, ako nastavim ovim da se bavim.“ Nasmešila mu se.
„Ako ne, vratiću se u Marin da pišem. Na sreću, Piter nije tako lud za
novcem, pa možemo da sačekamo sa prodajom. Dobro zarađuje kao
advokat, ali deca su skupa, kao i tri školarine za koledž, tako da ćemo pre
ili kasnije morati da se resimo kuće.“ Novac koji je zaradila od filmova ulo-
žila je sa brokerima u San Francisku i bio je samo njen. „Zbog čega pitaš?“
pitala je glasno Tanja, razmišljajući što ga zanima njen razvod.
„Samo sam znatiželjan“ kazao je opušteno dok je ispijao vino i palio
cigaru. Tanja je volela miris tog dima. „Razvodi su mi uvek delovali kao
veliki haos. Ljudi se maltretiraju oko novca. Poput prosjaka na ulici otima-
ju se oko konzerve novčića i trude se da preseku kauč i klavir napola.
Razvod pretvara najcivilizovanije ljude u huligane.“ Lično je imao nekoliko
iskustva, sa ženama koje su želele da iznude od njega novac ili da mu
nameste vanbračnu alimentaciju. „Da li bi se ponovo udala, Tanja?“, pitao
ju je zainteresovano, a ona je oklevala dok je razmišljala o tome.
Razgovarali su na svaku zamislim temu dok su ležali pored njegovog
bazena nedeljom po podne ili su zajedno plivali u bazenu. Nikad joj nije
bilo toliko prijatno ni sa kim, sem sa Piterom. Najviše su ih zbližila baš ta
nedeljna popodneva. Nije bila zaljubljena u njega, ali je u potpunosti
uživala u njegovom društvu i vremenu koje su delili.
„Ne znam“, odgovorila mu je iskreno. „Sumnjam. Ne znam zašto bih.
Ne želim više dece. Znam da ih ljudi dobijaju kasnije, ali osećam se
prestaro da počnem ponovo i srećna sam zbog dece koju već imam. Ne
mogu da zamislim da nađem nekoga ko bi mi se toliko svideo. Mislim da je
to nešto što se desi jednom u životu. Ne verujem da imam snage da
počnem ponovo i rizikujem da opet budem razočarana ili povredena.“ Oči
su joj bile tužne kad je to rekla, dok je on pažljivo duvao krugove dima u
vazduh, slušao i razmišljao o njenim recima.

164
 „Ako su ti očekivanja drugačija, možda se nećeš razočarati, Tanja“,
kazao je razumno. „Verovala si u bajku, pa je sve nestalo kad se razbila
staklena cipelica. Neki ljudi stupaju u brak praktičnije i realističnije. To
ostavi manje prilike za slomljeno srce i razočaranje. Lično, ako se ikada
ponovo oženim, radije bih uradio tako. Romansa i strast su malo manje
moja priča i mislim da su ga rancija za katastrofu. Jedina osoba sa kojom
bih mogao da zamislim sebe u braku jeste draga prijateljica, neko s kim se
odlično slažem, ko nudi društvo i razumevanje i razume humor. Ostalo mi
deluje nepouzdano.“ To što je rekao ima smisla, ali nije romantično. Nije
mogla da zamisli ludo zaljubljenog Daglasa, ali je mogla da ga zamisli kako
stvara odnos sa ženom koju voli i poštuje, čak i koja mu se samo dopada.
Njega ne vode emocije, već razum. Mada je bilo teško uopšte ga zamisliti
sa bilo kim. Delovao je savršeno zadovoljno što živi sam.
„Daglase, možeš li ti sebe ponovo da zamisliš u braku?“ Delovao je
srećno kao neženja. Nije joj izgledalo da mu treba saputnica. A kad bi mu i
zatrebala, imao je način da je pronađe. Uživao je neopisivo u Tanjinom
društvu, ali i u svom životu. Zasad je sve funkcionisalo odlično za oboje.
Nije je pritiskao, nije joj bilo neprijatno i nije je uvlačio u seksualnu vezu.
Bili su saradnici koji su, igrom sudbine, postali prijatelji. Tanji je to bilo
savršeno u ovom trenutku njenog života. Muškarac koji je juri bi je
preplašio i Daglas je to znao. Osećao je da još nije prebolela Pitera i možda
još dugo neće. Iskreno je volela tog čoveka, iako se na kraju ispostavilo da
nije vredan toga.
Daglas joj je odgovorio oprezno i promišljeno. Sam je sebe pitao isto
to nekoliko puta i uvek je imao isti odgovor. Kao i Tanja, nije video pravi
razlog da se ponovo oženi. S vremena na vreme bi mu zazvučalo
primamljivo, ali nikad predugo. Smatrao se neženjom. „Ne znam“, kazao je,
posmatrajući kako se krugovi dima rasplinju u vazduhu. „Mislim da si u
pravu. U našim godinama nema realnog razloga. Mada si znatno mlada od
mene. Dvanaest godina, ako ne grešim. U mojim godinama, perspektiva je
drugačija. Nekad se uhvatim kako razmišljam da ću jednog dana završiti
sam. Ne želim da okončam život sam. Ali ne želim ni teret u vidu neke
zahtevne mlade žene na svojim rukama, kako me maltretira da joj platim
implante i zatezanje lica, novi auto, dijamante i krzno. Bio bih spreman da
joj dam sve to, ali ne želim iritantnu ženu koju moram skupo da održavam
narednih trideset godina, kao polisu osiguranja za svoje stare godine. Šta
ako me udari autobus kad budem imao šezdeset? Onda ću morati da trpim

165
te gluposti uzalud.“ Nasmešio se Tanji, ponovo puckajući svoju cigaru.
„Zapravo, ne mislim da sam dovoljno star da se ponovo oženim. Moram da
čekam do sedamdeset pete ili osamdesete, kad počnem da se raspadam.
Mada, možda tada neću naći dobru. Zapravo je ovo veoma izazovna dilema
za bilo koji uzrast. Ne mislim mnogo o tome, ali nikad nisam našao
savršeno rešenje za problem, niti osobu sa kojom želim da provedem
život, tako da sam ostao tu gde sam. Mada, u tvom slučaju, Tanja, mora da
se mnogo plašiš da ćeš ponovo biti povređena. I to s dobrim razlogom.
Imala si veoma loše iskustvo.“ Bilo mu je veoma žao Tanje. Dopadala mu
se i zaista je uživao u njenom društvu, više nego što je očekivao kad su se
tek upoznali, mada mu se čak i tada dopala. Uživao je što je upoznaje sve
bolje. Nikad ga nije razočarala. „Šta bi želela od braka ako bi se ponovo
udala?“ pitao ju je zamišljeno. Bio je to zanimljiv razgovor za dvoje ljudi
koji zapravo ne žele da se venčaju, ni jedno s drugim, niti s bilo kim.
Oklevala je pre nego što je odgovorila. „Želela bih isto što i pre,
odnosno što sam mislila da želim. Nekoga koga volim i verujem mu, u
čijem društvu uživam, sa istim ili sličnim interesovanjima. Nekoga koga
poštujem i kome se divim i ko gaji ista osećanja prema meni. U suštini,
najboljeg prijatelja sa burmom“, kazala je tiho, tužno ga pogledavši. To ju
je podsetilo na ono što je izgubila. Najbolju prijateljicu i supruga. Istini za
volju, nije ga izgubila, već joj je bio ukraden.
„To što govoriš ne zvuči naročito romantično“, rekao je oprezno.
„Zapravo mi se dopada. Sva ta mladalačka vrela romansa traje pet minuta,
a onda se pretvori u užas. Mrzim haos! Volim red.“ Ona se nasmešila dok
ga je slušala. Prepoznala je to kod njega. Nikad mu nijedna dlaka nije
štrcala, svaki delić je bio besprekoran i uredan, kuća je uvek izgledala kao
da su je arhitekta i dizajner sredili tog jutra i čekali ljude iz časopisa da je
uslikaju. Nekima je njegova opsesivna urednost bila iritantna, ali njoj je
bilo prijatno i pomalo utešno. Pokazalo je da je uravnotežen i da se ništa
neće izjaloviti. Dobro kontrolisan život. Daglas je voleo besprekorno
okruženje i uređen život u svakom trenutku, što je naveo kao jedan od
razloga što nikada nije želeo decu.
Po njemu, ljudi s decom su u neprestanom haosu. Nikad mu to nije
bilo privlačno, ma koliko rekli da ih vole i da se ne bi odrekli roditelj stva.
Ne bi se nikada oženio niti proveo neko značajno vreme sa ženom koja želi
decu. Imao je dovoljno glavobolja i odgovornosti pored gomile
nevaspitanih i detinjastih glumaca.

166
 „Izgleda da niko od nas dvoje ne žuri da se ponovo venčava, zar ne,
Tanja?“ Nasmešio se kad je ugasio cigaru.
„Svakako nisam to razmatrala“, nasmejala se. „Nisam se još ni
razvela“, mada se rastužila kad je shvatila da će biti gotovo za deset
nedelja. Ipak, Daglas joj je bio savršeno društvo. Na neki neobičan način -
bilo je kao da su u braku, bez seksa i maženja. Nikad je nije poljubio, niti
zagrlio, nije je čak ni dotakao. Samo su se opuštali jedno pored drugog i
razmišljali o životu iz svoje perspektive. Bili su inteligentni posmatrači,
neobavezno povezani, koji uživaju u životu iz prvog reda. To je sve što je
trenutno želela, ništa više.
Nakon toga, Daglas je svirao klavir dva sata, kao i uvek. Tanja je ležala
pored bazena, slušala ga, ovog puta budna. Muzika je bila predivna i dan je
bio topao i savršen. Život je delovao jednostavno i prijatno kad god bi bila
s njim. Sad, iz nekog nepoznatog razloga, osećala se bezbedno s njim, što je
upravo ono što joj je trebalo. A intelektualno društvo koje je ona njemu
pružala, bez nametnutih emotivnih zahteva, bilo je sve što je Daglasu bilo
potrebno.
Snimanje filma Preminula je dobro teklo tokom celog novembra.
Ustanovljen je stabilan korak, režiser je održavao tenziju visokom i glumci
su glumili bolje nego ikada. Daglas je bio oduševljen, naročito Tanjinim
scenariom, koji je ona neprestano popravljala. Hvalio ju je neumorno, kao
i Adel.
Nedelju dana pred Dan zahvalnosti Daglas i Tanja su išli na premijeru
Mantre. Želela je da dođu i njena deca, ali su sve troje imali ispite. Džin
Amber i Ned Brajt su bih tu, ali nisu razgovarali, uprkos vreloj romansi od
pre godinu dana, koja je bila slika i prilika svega što je Daglas pežorativno
rekao o holivuđskim ljubavnim aferama. Tanja takođe nije bila naklonjena
takvim vezama. Delovale su iscrpljujuće i bez svrhe.

167
 16.

S ama premijera je bila veoma glamurozna, a nakon toga se održala

zabava u Ridžent Beverli Vilsiru. Bio je to jedan od onih filmskih
događaja na koje su svi dolazili. Tanja je kupila predivnu crnu večernju
haljinu od satena i izgledala je zanosno dok je išla podruku sa Daglasom.
Fotografi su ih slikali i on je izgledao veoma ponosno. Maks je bio prisutan
i izgledao je oronulo i usamljeno bez Harija. On i Tanja su uživali u divnom
razgovoru i poručio joj je da je čuo odlične stvari o filmu na kome sada
rade. Daglas se nadao da će dobiti oskara za Maniru, ali je bio siguran da
će Preminula osvojiti bar jedan.
„Možda ćeš i ti dobiti nagradu, Tanja“, kazao je Maks uz topao osmeh
kad se pojavio Daglas, nakon što je pozirao za fotografisanje sa obe zvezde
filma.
„Isuse, ono dvoje će se poubijati ovih dana.“ Ned i Džin su se kroz
stisnute zube izvređali, dok su uz širok osmeh pozirali fotografima koji
nisu mogli da čuju šta govore.
„Mladalačka ljubav, svaki put će te dokrajčiti!“, kazao je mudro Maks
uz širok osmeh.
„Kako je Hari?“, pitala je Tanja, a Maks je izgledao zadovoljno.
„Smoking mu je bio na hemijskom čišćenju, pa nije uspeo da stigne.
Večeras je svakako veče za kuglanje.“ Pas je bio njegov alter ego i njegov
iskreni najbolji prijatelj. Svako ko je pitao za njega i ko ga je voleo, bio je
Maksov doživotni prijatelj.
„Pozdravi ga i kaži mu da mi nedostaje“, nasmešila se Tanja.
„Ideš li kući za Dan zahvalnosti?“, pitao ju je, a ona je klimnula
glavom. Nije videla decu nedeljama, čak ni Moli. Bila je previše zauzeta
filmom, čak i subotom uveče a nedelje je sada uglavnom provodila sa
Daglasom. To im je postao nedeljni događaj i nisu želeli da žrtvuju taj dan.
Moli je ionako stalno bila sa prijateljima. Tanja se radovala što će
nadoknaditi vreme sa svima njima u Marinu, mada će ga ovog puta
podeliti sa Piterom i Elis.

168
 Ona je imala praznik sa njima, a on petak veče u Elisinoj novoj kući u
kojoj sada žive, Deca su želela da provedu subotu sa prijateljima. Ona je
planirala da ode tamo sa Moli avionom u sredu uveče. Megan i Džejson će
kolima doći zajedno iz Santa Barbare. Biće lepo da ponovo budu zajedno i
bila je uzbuđena zbog toga, mada je to jedva spomenula Daglasu. Oči bi mu
sevnule svaki put kad bi spomenula decu.
„Šta si ti planirao?“, pitao je Maks Daglasa, jer su stari prijatelji. „Kao i
obično planiraš da jedeš malu decu umesto ćurke?“ Uprkos samom sebi,
Daglas se nasmejao.
„Tanja će zbog tebe imati užasan utisak o meni, ako odaš sve moje
tajne“, Daglas se pretvarao da gunđa, a Maks je slegnuo ramenima.
„Mogla bi da zna za koga radi.“ Nasmešio se i nekoliko minuta kasnije
je otišao da porazgovara sa nekim drugim, dok su Tanja i Daglas
neobavezno ćaskali i složili se koliko ga vole i kako je bio dobar prijatelj
svima.
„Poznajem ga otkako sam došao u Holivud“, kazao je Daglas. „Nikad se
nije menjao. Takav je bio i kao klinac. A njegov rad je sve bolji, ali je ostao
pristojan i prizeman momak.“
„Bio je veoma fin prema meni kad mi se brak raspadao“, priznala je
Tanja i malo kasnije su ona i Daglas krenuli nazad na crveni tepih i
graciozno izašli napolje. Daglas je rekao da su obavili svoj posao. Odvezao
ju je do hotela, ali nisu bili raspoloženi za Polo Laundž. Ponudila mu je piće
u bungalovu. Sad je imala utisak da je to njena kuća. On ju je zbog toga
ponekad zadirkivao i govorio joj da je bolje da ga kupi, jer ga se očigledno
nikada neće odreći. Razmestila je nameštaj u potpunosti onako kako joj
odgovara. Imala je svoj krevet u drugoj sobi za decu i držala je njihove
fotografije u srebrnim ramovima po ćelom bungalovu, kao i orhideje koje
je kupila na pijaci cveća. Sad je izgledao prijatnije nego ikada.
„To bi mi prijalo“, odgovorio je na njen poziv, a nakon što je predao
ključ svojih kola portiru, pošao je za njom ka bungalovu. Imala je u
frižideru flašu vina koje on voli. Nisu pridavali tome mnogo pažnje, ali su u
poslednje vreme provodili mnogo vremena zajedno, i na setu i privatno.
Jednom ili dvaput nedeljno bi zajedno večerali, a barem jednom bi to bila
dostavljena hrana u njenoj sobi. Svako veće su pričali telefonom,
uglavnom o scenariju. A provodili su i nedelje kod njega na bazenu.
Zapravo, bili su zajedno skoro neprestano.

169
 Ona mu je sipala čašu vina, a on je seo na jednu od udobnih fotelja i
ispružio noge diveći joj se.
„Izgledaš predivno večeras, Tanja“, kazao je jednostavno, a ona se
nasmešila.
„Hvala ti, Daglase! I ti izgledaš veoma otmeno.“ Bila je uvek ponosna
kad bi išla s njim podruku i laskalo joj je što je vodi sa sobom. I dalje se
osećala kao seljančica, naročito u moru žena koje su se podvrgavale
plastičnim zahvatima, kolagenu i botoksu i čije su grudi neprestano bile
izložene očima, a koje su imale tela poput plesačica prvog reda u Las
Vegasu u garderobi koju ona nije mogla da zamisli da obuče. Ona je bila
tihog i elegantnog, prirodnog izgleda poput Grejs Keli, a to se njemu
mnogo više dopadalo. Video je dovoljno onih drugih tokom godina rada u
Holivudu, te je bio potpuno ravnodušan. Implanti, blajhana kosa i
operisani nosevi nisu ga više uzbuđivali.
„Šta si planirao za Dan zahvalnosti?“ pitala ga je. Znala je da više nema
porodicu i odjednom se zabrinula za njega. Bilo joj je žao da bude sam za
praznike. Ali je mogla i da pretpostavi da bi mu bila prava noćna mora kad
bi ga pozvala u Marin sa njenom decom. A verovatno ni njima ne bi bilo
bolje.
„Provešću ga u Palm Springsu sa prijateljima. Ništa uzbudljivo, već
opuštajuće. Samo mi to treba, zaista.“ Oboje su bili toliko zauzeti oko filma,
pa su bili iscrpljeni, kao i ostatak postave, ali ni Daglas ni Tanja nisu tako
izgledali te večeri. Ona je sijala, a on je očigledno bio dobro raspoložen i
uživao je u njenom društvu.
„Razmišljala sam da te pozovem u Marin, ali sam shvatila da bi to za
tebe bila gora sudbina od smrti“, nasmešila se, a on se glasno nasmejao.
„Zaista bi bila. Mada sam siguran da su ti deca divna.“ Onda joj je
pomenuo nešto o čemu već neko vreme razmišlja. Nije bio siguran kako će
ona reagovati, niti kakvi su joj planovi sa decom. „Misliš li da biste ti i tvoja
deca mogli da dođete na moj brod nekad? Biću na Karibima za Božić i
mogli bismo svi da se sastanemo u Sen Bartu. Misliš li da bi im se to
dopalo?“ Izgledao je kao da zaista to želi, a ona ga je gledala raširenih
očiju.
„Jesi li ozbiljan?“
„Mislim da jesam. Osim ako mi ne kažeš da svi imaju morsku bolest i
mrze brodove, ili ti mrziš sve to. Imamo stabilizatore, tako da je prilično

170
mirna plovidba, a ne moramo da idemo daleko. Ako bi više voleli, možemo
noću da se vratimo u luku.“
„Daglase, to je neverovatna ponuda!“ Izgledala je zapanjeno.
Razmišljala je da ih odvede na skijanje. Bio bi neverovatan dar i njoj i
njima da provedu malo vremena na njegovoj jahti u Sen Bartu. „Hvala ti!
Zaista to misliš?“, pitala ga je iznenađeno.
„Naravno da mislim! Voleo bih da vas ugostim tamo. A mislim da bi i
oni uživali.“ Po svemu što je čula o tom brodu, znala je da će njena deca
smatrati da su u raju. Nije znala kakvi su Piterovi planovi za njih, ali je bila
sigurna da će nešto da smisle. „Ići ću tamo nekoliko dana pre Božića, a
verovatno i ti želiš da budeš sa njima za praznik. Mogu da pošaljem avion
po vas kad god vam odgovara.“ Daglas nikada nije išao komercijalnim
letom, imao je privatni avion. Boravak u njegovom društvu bio je primer
života na visokoj nozi.
„Zaista bih volela“, kazala je iskreno. „Porazgovaraću sa decom tokom
Dana zahvalnosti i videću kakvi su im planovi. Ne znam šta su se
dogovarali sa ocem.“
„Nema žurbe“, kazao je tiho, spustivši čašu na sto. „Ne zovem nikog
drugog. Pretpostavljam da ćemo svi biti iscrpljeni do tad, tako da ću samo
otići tamo, praviti beleške na scenariju i opustiti se.“
„Meni to zvuči sjajno!“ Smešila mu se, zahvalna što je njenoj deci
ponudio predivno iskustvo. Daglas možda jede malu decu za Dan
zahvalnosti, kako je Maks rekao, ali prema njoj je bio uvek samo dobar, a
sad i prema njenoj deci.
Razgovarali su još par minuta, a onda je on ustao da bi krenuo.
Ispratila ga je i ponovo mu se zahvalila na predivnom i darežljivom
pozivu. On se okrenuo i nasmešio joj se. Izgledala je tako sitno pored
njega, ali ju je poznavao dovoljno dobro da zna da joj je duša ogromna.
„Voleo bih da budeš sa mnom tamo“, kazao je iskreno. „Brod je divan
deo mog života. Siguran sam da bi uživala, Tanja! Mogli bismo da odemo
zajedno na sjajna putovanja.“ Bila je blago iznenađena njegovim recima.
Prijateljstvo im se produbilo poslednjih nekoliko meseci, ali zajednička
putovanja su potpuno druga dimenzija. Bila je i ganuta njegovom željom
da podeli svoju jahtu sa njima.
„Volela bih to“, kazala je tiho, odjednom se postidevši pred njim. Bio
je tako dobar prema njoj da nije znala kako da mu uzvrati, a kad su im se

171
pogledi sreli, on se polako nagnuo prema njoj i nežno je poljubio. Nikad to
nije uradio. Nije znala šta da kaže i, pre nego što je stigla da išta zausti,
poljubio ju je ponovo, ovog puta strastvenije, nežno je povukavši u svoje
naručje i istražujući jezikom njene usne. Nije to očekivala od njega i
osećala se zatečeno i bez daha u njegovom naručju, ali nije imala želju da
ustukne i shvatila je da mu uzvraća poljubac sa neočekivanom strašću. Sve
što se dešavalo između njih ostavilo ju je u čudu i preplavljenu emocijama.
Nikada nije razmišljala na takav način o Daglasu.
Kad je prestao da je ljubi, pogledala ga je raširenih očiju koje su
tražile značenje njegovog postupka.
„Odavno sam želeo da uradim ovo“, prošaputao je. „Nisam želeo da te
uplašim, niti da to uradim prerano. Zaljubljen sam u tebe, Tanja“, kazao joj
je, a ona je skoro zadahtala na silinu njegovih reči. Nije imala predstavu
šta ona oseća prema njemu u tom smislu. Sve joj je ovo novo, ali je znala
da joj se mnogo dopada i da joj je u njegovom društvu prijatnije nego sa
bilo kim drugim, osim sa Piterom. Poštovala ga je i divila mu se, a dopadao
joj se. Ali nije znala može li da ga voli ih je već tako. Bila je potpuno
zbunjena onim što oseća.
Nije znala šta da kaže kad joj je spustio prst na usne. „Nemoj još ništa
da kažeš. Ne moraš. Prvo se navikni na ovu pomisao. Vremenom ćemo
sami shvatiti.“ Ponovo ju je poljubio i ona mu se istopila u naručju. Jedva je
mogla da veruje da joj se ovo dešava. Nije znala je li ovo za njega
holivudska romansa ili ona prava, a još manje je znala šta je sve ovo za nju.
Uhvatio ju je potpuno nespremnu.
„Laku noć“, kazao je tad i pre nego što je stigla išta da zausti, izašao je
napolje i otišao, dok je Tanja stajala, gledajući za njim, i skoro čula brze
udarce svog srca. Nije mogla da razaznaje li u pitanju strah, želja ili ljubav.

172
 17.

M oli i Tanja su se sastale na losanđeleskom aerodromu u sredu po

podne. Tanja je jedva uspela da ode sa seta na vreme. Celog dana
je bila rastrojena na snimanju i samo nekoliko puta je pogledom okrznula
Daglasa. Pogledao bije, polako se nasmešivši, dok je stajao okružen
grupom ljudi, a ona bi mu stidljivo uzvratila osmeh. Odjednom se sve
između njih promenilo. Razmišljala je satima o njemu, trudeći se da shvati
šta oseća. Bio je zanosan muškarac i dopadao joj se, ali nikad nije
razmišljala o njemu kao o potencijalnom muškarcu u svom životu. Ali kad
joj je rekao da je zaljubljen u nju, to je sve promenilo, na veoma prijatan
način. U isto vreme je bila i uzbuđena i uplašena.
Moli ju je čekala u kafiću na terminalu, kako je i obećala, a onda su
požurile da uhvate avion. Stigle su u zadnjem trenutku i poslednje su se
ukrcale. Samo što je sela u avion, zazvonio joj je mobilni. Nisu još objavili
da se ugase telefoni, pa se javila i iznenadila se što čuje Daglasov glas.
„Žao mi je što nismo imali priliku da popričamo danas“, kazao je
uglađenim, poznatim glasom koji je sada imao novo značenje. „Ne želim da
zaboraviš šta sam ti sinoć rekao, niti da misliš da je govorilo vino. Volim
te, Tanja! I tako je već neko vreme. Zapravo, od prošle godine, ali sam znao
da ne bi bila otvorena ka tome. Mislio sam da nikada neće biti vreme za
nas. Ali verujem da sad jeste.“
„Ne znam šta da kažem... iznenađena sam...“ I malo više uplašena. Nije
znala da li je zaljubljena u njega, ali je osećala bliskost s njim. Nije imala
predstavu da mu je stalo do nje i nikad nije razmišljala o njemu na taj
način.
„Ne plaši se, Tanja“, kazao je smireno i ona je ponovo osetila sigurnost
sa njim. „Mislim da bi ovo mogao da bude brak kakav bismo oboje želeli.
Moćno savezništvo između dve zanimljive osobe kojima je stalo jedno do
drugog. Najbolji prijatelji s burmama, kako si ti rekla, kad smo o tome
pričali malo uopštenije. To i ja želim. Nikada nisam želeo brak dok tebe
nisam sreo.“ Počeo je malo da žuri. „Daj sebi vremena da se navikneš na
ideju o nama.“

173
 „Mislim da moram to da uradim“, kazala je oprezno, ponovo se
unervozivši. Bilo joj je čudno da razgovara sa njim dok joj ćerka sedi
odmah pored. Nije želela da Moli zna šta se dešava. Trebalo joj je vremena
da se prvo sama navikne na sve, pre nego što išta njima kaže. Nije još uvek
prebolela Pitera. Alije osećala snažniju privlačnost prema Daglasu nego
što je mislila da je moguće. I, iako ju je to malo više plašilo, dopadalo joj se
ono što čuje. Do neke mere joj je to ublažavalo rane koje je zadobila
prethodne godine.
„Zvaću te tokom vikenda“, obećao je. „Ne zaboravi da pitaš decu za
brod.“
„Neću... i Daglase, hvala ti na svemu... Zaista to mislim... Samo mi treba
malo vremena...“ kazala je, a onda su objavili da treba da se isključe
telefoni. Spremali su se da krenu.
„Znam da je tako. Imaš vremena koliko želiš“, kazao je zvučeći
smireno i pod kontrolom.
„Hvala ti“, odgovorila je tiho, pitajući se kakav ga je to obrt sudbine
doveo njoj. Možda će se ispostaviti da joj je to najveći blagoslov u životu.
Još uvek nije znala, ali je najednom počela da se nada da je tako. Tragičan
kraj preokrenuo bi se u srećan. Koliko je to savršeno? Pozdravila se sa
Daglasom i ugasila mobilni dok ju je Moli posmatrala.
„Ko je to bio?“ pitala ju je zainteresovano. Posmatrala je majčino lice.
„Moj šef“, nasmejala se Tanja. „Daglas Vejn. Zvao me je zbog
scenarija.“
„Izgledala si neobično. Dopada li ti se mnogo? Mislim, kao muškarac?“
Pravo u metu, pomislila je Tanja, ali joj nije rekla šta se desilo niti šta joj je
rekao.
„Ne budi blesava. Mi smo samo prijatelji.“ Naslonila je glavu na
sedište i sklopila oči. Držala je Moli za ruku tokom leta i zaspala
razmišljajući o Daglasu i divnim stvarima koje joj je rekao. Bilo je poput
sna.
Kuća je izgledala zapušteno kad je Tanja ušla i upalila svetla. Niko nije
bio tamo od septembra i njoj se činila kao kuća koju više niko ne voli. Bilo
joj je tužno. Namestila je jastuke, upalila sva svetla i požurila do marketa, a
Moli je zvala svoje prijatelje. Dok se vratila, Džejson i Megan su već stigli i
u kuhinji je bio haos. Šest njihovih prijatelja se već pojavilo i svi su
razgovarali o momcima, devojkama, žurkama i školi. Buka je bila

174
zaglušujuća, čula se muzika, a Tanja je sijala. Ove scene je volela i mnogo
su joj nedostajale u Los Anđelesu. Bilo joj je drago što su došle kući i što
nisu proslavile praznik u losanđeleskom hotelu, što bi bila velika greška.
Deca su želela da provedu Dan zahvalnosti i Božić ovde, u svom domu, a to
je želela i ona.
Spremila im je picu i hamburgere, veliku salatu i pomirit iz
mikrotalasne. Do ponoći su prijatelji otišli, deca su bila na spratu, kuhinja
je bila čista i sto postavljen za praznik. Bilo je lepo ponovo biti kod kuće,
ali je pomisao na to koliko se sve promenilo bila tužna. Deca su bila daleko
na koledžu, gotovo odrasla. Piter živi sa Elis. Razvod je skoro gotov, a ona
živi u hotelu u Los Anđelesu. Ponovni boravak ovde bio je nekako poput
zaključivanja jednog perioda, ali ovaj joj je bio drag i znala je da će uvek
biti tako. Nažalost, bila je svesna da i dalje voli Pitera. Shvatila je da ga još
nije prebolela i pitala se hoće li ikada uspeti u tome. Ovde, u Rosu, gde su
delili život, njegovo odsustvo ju je više bolelo.
Ustala je, kao i svake godine, u pet ujutru da počne sa pripremom
ćurke. Bilo joj je teško da sama spava u njihovom krevetu. Prošle godine,
baš za Dan zahvalnosti, prvi put je posumnjala da Piter ima aferu sa Elis,
čak i pre nego što je počela, a sad su ih struje odnele na druge obale.
Napunila je ćurku i stavila je u rernu dok je razmišljala o Daglasu i pitala
se da li bi mu se svidelo ovde. Delovalo je kao malo verovatno. Jedva je
čekala da pita decu da idu za Božić kod njega na brod. Nadala se da će
pristati. Volela bi da budu svi zajedno. Delovalo je kao sjajna avantura.
Kad je smestila ćurku u rernu, malo je prilegla i maštala. Trudeći se da
zaboravi Pitera, naterala se da razmišlja o tome kakav bi joj život bio sa
Daglasom u predivnoj kući u Los Anđelesu, dok ga sluša kako svira klavir.
Bila je to uzbudljiva perspektiva, mada joj je bila nepoznata. Mnogo joj je
značilo što se oseća bezbedno i prijatno sa njim. Nije u pitanju romansa ili
strast, već prijateljstvo, a nadala se, vremenom i ljubav.
Kao i uvek, deca su se doterala za obrok za Dan zahvalnosti. Obe
devojke su nosile haljine, kao i Tanja, a Džejson je bio u odelu.
Seli su na svoja mesta za stolom i Tanja je izrazila svoju zahvalnost,
kao i uvek, na hrani, na prošlim darovima i onima koji će doći, na tome što
se porodica spojila i ljubavi koju su delili. Kad je to rekla, zastao joj je glas i
oči joj se napunile suzama. Mislila je samo o strašnim promenama koje joj
je porodica preživela u poslednjih godinu dana. Kad je počela da plače,
Moli ju je uhvatila za ruku i Tanja je dovršila molitvu uz topao osmeh
175
upućen svojoj deci. Istini za volju, imali su mnogo toga na čemu bi trebalo
da budu zahvalni. Imali su jedni druge, što je i dalje bio najveći dar.
Džejson je ove godine presekao ćurku i dobro se snašao. Obrok je bio
izvrstan, izuzev krompirića, koje je Tanja malo prepekla.
„Ispala sam iz prakse“, izvinila se deci. „Nisam kuvala od prošlog leta.“
Teško je poverovati da tako dugo živi u hotelu.
„Elis sprema kesten pire sa burbonom“, objavila je Megan. Tanja ništa
nije prokomentarisala, ali je Džejson prekorno pogledao sestru. Narednog
jutra će ići kod Pitera i sva deca su bila svesna da su diplomatski odnosi
između dve kuće pomalo neobični. Trudili su se da ne pominju Elis i oca
pred majkom. I dalje je bilo prerano, a i njima je bilo neprijatno. Megan je
ostala veoma bliska sa Elis kroz čitav razvod. Moli se distancirala od nje,
uznemirena zbog afere koja je rasturila brak njihovih roditelja. A. Džejson
se trudio da bude neutralan i nadao se da će se oluja uskoro smiriti. Nije
želeo da staje ni na čiju stranu i želeo je da mirno posećuje oboje.
„Imam poziv za vas“, kazala je Tanja usred večere, trudeći se da
skrene temu razgovora sa Elisinih kulinarskih veština. Megan je i dalje bila
besna na Tanjin život u Los Anđelesu i pre nekoliko meseci joj je rekla da,
šta god da su njen otac i Elis uradili, razvod je nesumnjivo njena krivica.
Bilo joj je teško da to čuje, ali se očigledno tako osećala i budila Tanjine
najgore strahove i krivicu što je otišla u Los Anđeles. „Pozvani smo na
Karibe na otmenu jahtu tokom božičnog odmora“, objavila je Tanja
velikodušno i svi su je pogledali.
„Čija jahta? Neke filmske zvezde?“ pitala je Megan puna nade.
„Producenta sa kojim radim. Daglas Vejn. U Sen Bartu. Letećemo tamo
njegovim avionom.“
„Kako je došlo do toga? Zabavljaš li se s njim?“, pitala je Megan,
postavši odmah sumnjičava prema majci i ovoj izdašnoj ponudi.
„Ne zabavljam se. Samo smo prijatelji, ali možda bi moglo da dođe do
toga u nekom trenutku.“ Nije želela da im kaže da on priča o braku i da joj
je izjavio ljubav. Želela je da ga upoznaju pre nego što ih stavi pred svršen
čin. I njoj je takode trebalo vremena da se prilagodi. „Mogli bismo da
odemo odmah posle Božića i dočekamo Novu godinu na jahti“, kazala je
oprezno.
„ A šta je s tatom?“, Megan je požurila da zaštiti očeve interese i
vreme.

176
 „Ja sam želeo da idem u Skvo sa prijateljima“, kazao je Džejson
neodređeno, razmatrajući poziv i nije bio siguran šta bi bilo bolje.
„Zapravo, mislim da bih voleo da idem“, brzo je odlučio. Uvek je voleo
brodove, a jahti na Karibima je bilo teško odoleti.
,Ja ću ostati sa tatom“, brzo je dodala Megan, samo da bi kontrirala, jer
je uvek radila suprotno svima, iz inata, makar i na svoju štetu, kako je njen
brat umeo da kaže kad bi spalila neki most, što je stalno radila, ne bi li
nešto dokazala.
„Uvek možeš kasnije da se predomisliš“, kazala joj je majka tiho, a
onda se okrenula ka drugoj bliznakinji. „Moli, šta ti misliš?“
„Ja ću ići s tobom.“ Toplo se nasmešila. „Meni zvuči zabavno. Možemo
li da povedemo prijatelje?“ Tanja je progutala knedlu.
„Možda bi bilo nepristojno da to tražim. Možda drugi put, ako ponudi,
ali ne odmah.“ Trebalo je da provedu Badnje veće sa ocem, a Božić sa
majkom, a ona je predložila da odu u Sen Bart dvadeset šestog i da se
vrate posle dočeka Nove godine, jer moraju da se vrate u školu drugog
januara. Svi su delovali zadovoljno, čak i Megan jer ne ide.
Na kraju je večera prošla dobro, kao i ceo Dan zahvalnosti. Deca su
otišla kod oca narednog dana i kuća je delovala prazno, ali je ponovo bilo
bolje u subotu kad su se vratili. Nisu Piteru rekli ni reč, što je Tanji bilo
veliko olakšanje. Daglas ju je zvao u petak i ona mu je rekla šta su deca
odlučila.
„Bićemo na odmoru do osmog“, podsetio ju je. „Zašto se ne bi deca
vratila avionom, a ti ja da ostanemo na jahti još par dana? Tako bismo
imali malo vremena za sebe.“ Govorio je to kao da su već u vezi. Kao i
uvek, on je sve već organizovao i isplanirao.
„Strašno si dobar prema nama, Daglase“, kazala je zahvalno. „Ovo će
biti odličan provod za moju decu. Jesi li siguran da je to u redu?“
„Nemaju četiri godine“, kazao je veselo. „Biće sve u redu. Radujem se
da ih upoznam i da provedem vreme s tobom.“ Zvučao je opuštenije po
pitanju dece nego ranije i Tanja se zapitala da li je zaista razmislio kako je
to biti okružen tinejdžerima.
„I ja se radujem vremenu s tobom“ kazala je brižljivo. Sve je delovalo
previše dobro da bi bilo istinito.
„Kad se vraćaš iz Marina?“ pitao je zainteresovano.

177
 „Moli i ja krećemo u nedelju avionom u četiri. Ostali će ujutru kolima.
Trebalo bi da budem u hotelu do šest.“
„Šta kažeš da donesem večeru? Možda mogu da smislim nešto
zanimljivije od kineske hrane za poneti. Možda kari ili tajlandska? Šta
misliš?“
„I hot-dog je u redu.“ Sad je bila uzbuđena što će ga videti. U životu su
počele da joj se dešavaju uzbudljive stvari. Mnogo toga se desilo za samo
nekoliko dana. U glavi joj je bio haos i osećala se kao da stoji na ivici.
„Doći ću oko sedam. Vidimo se tad... i Tanja?“
„Da?“
„Volim te“ kazao je tiho i prekinuo vezu, a ona je pogledala oko sebe,
zatečena. Kako se život promenio.

178
 18.

K ada se u nedelju uveče Daglas pojavio u bungalovu br. 2, nosio je

crni džemper od kašmira i farmerke, izgledajući opušteno i veselo.
Doneo je nekoliko vrsta indijskih karija koji su odlično mirisali kad ih je
raspakovao u kuhinji. Tanja ih je poslužila na tanjirima koje je ukrala od
rum-servisa. Poljubio ju je čim je ušao i ispričao joj kako je proveo vikend.
Ona mu je pričala o deci, i kako je kuća bila prazna kad je ušla, kao opalo
lišće posle zaboravljenog leta, istrošena, suva i izbledela. Boravak tamo ju
je rastužio, ali je uživala sa decom i to je još uvek bio njihov dom. Izjavila
je da se sada oseća kao beskućnik. Više nije znala gde živi ili pripada.
Bungalov joj je sada postao dom i tu nije imala bolne uspomene.
Posle večere, Daglas je seo na kauč pored nje i prebacio joj ruku preko
ramena dok su razgovarali. Bio je mnogo topliji s njom nego ikada pre i
osećaj je bio neobičan, nekako između nove romanse i starog prijateljstva.
Sedeli su dugo i razgovarali, s njegovom rukom preko njenog ramena i na
kraju su počeli ponovo da se ljube. Njegova strast prema njoj je brzo
buktala i ona se iznenadila kad je videla da reaguje na njega sa istim
žarom. Mislila je da su sva ta osećanja umrla u njoj kad ju je Piter ostavio,
a sad je saznala da su i te kako živa. Otkrivala je da je Daglas snažno
privlači. Bio je prilično senzualan i muževan i to joj je otelo uzdah s usana
sada kad je lavina pokrenuta.
Malo kasnije su ušli u spavaću sobu. On je ugasio sveda, a ona otkrila
krevet. Potom su se oboje svukli, smešeći se jedno drugom pod
mesečevom svetlošću koja je osvajala sobu. Nije imala utisak da je ovo
nova ljubavna afera, jer su se toliko dobro poznavali. Bila je u čudu kad je
shvatila da je potpuno opuštena s njim i da gladuje za njegovom ljubavlju i
dodirom.
Vodili su ljubav još jednom pre nego što je on otišao u dva ujutru.
Veće je bilo neverovatno i veza koju su upravo počeli više je nije plašila
kao na početku. Seks je bio moćan i vatren. Daglas je bio vešt, brižan
ljubavnik, čiji je fokus bio na tome da zadovolji nju. Bilo je nečega veoma
intelektualnog u njihovom odnosu. Imala je utisak da Daglas uvek planira i
razmišlja. Ali sve što je isplanirao, bilo je da je usreći i zadovolji.

179
 „Da sam znao da će biti ovako“ kazao je nežno kad ju je poljubio pre
nego što je otišao, „uradio bih ovo odavno. Izvini što sam čekao.“ Ona se
nasmejala i poljubila ga u vrat. Ali oboje su znali da bi bilo pogrešno da se
dogodilo ranije. Sada je bila spremna za njega, spremna da pokuša. Čak i
sad, bio je izazov da ne razmišlja o Piteru i godinama koje su delili. Tanji je
delovalo strašno neobično da deli krevet s nekim drugim. Ali je sa
Daglasom prešla most u potpuno novi svet.
Ponovo ju je poljubio strastveno pre nego što je otišao i nazvao je kad
je stigao kući da joj kaže da je voli i da mu već nedostaje. Neprestano je
sebe podsećala kolika je srećnica. Ali na kratak trenutak, dok je ponovo
ležala sama u krevetu, zatekla je sebe kako joj nedostaje Piter i oči su joj
bile pune suza. Seks sa Daglasom je bio divan i bio je brižan ljubavnik, ali
na iznenadne, kratke i prolazne trenutke, nedostajao joj je poznati osećaj
Piterove blizine i njegov miris. Bilo je teško oprostiti se sa dvadeset
godina života. A ipak, te noći otvorilo se novo poglavlje u njenom životu.
Imala je utisak da je oborena s nogu silama onoga što su ona i Daglas te
noći započeli.
Nakon toga su se često viđali. Dolazio je kod nje skoro svake večeri.
Vodili su ljubav, čitali beleške na scenariju, razgovarali o rilmu, naručivali
hranu u sobu i izašli nekoliko puta na večeru. Tanja je bila vesela i uživala
je sa njim, a radili su kao ludi na setu. Trudili su se da njihova afera ostane
diskretna, ali bi im se s vremena na vreme pogledi sreli i slep čovek bi
video šta se dešava. Sve se razvijalo polako i Tanja je počela da se
zaljubljuje u njega. Neprestano je govorio koliki je srećnik. Jedini deo
njenog života koji još nije poznavao bila su njena deca. Jahta će biti odličan
početak. Ali za Daglasa i Tanju, kao par, sve je išlo odlično.
Tog meseca je na setu bila prava ludnica. Nije mogla da ode kući u
Marin do dvadeset i trećeg decembra, kad stižu i deca. Nije imala vremena
ni da očisti ili provetri kuću. Služba za čišćenje je obilazi jednom nedeljno,
ali nije isto izgledala.
Daglas je otišao avionom u Sen Bart istog dana kada i ona u Marin.
Kad su stigla i deca, veče je bilo puno buke i ljudi, pojavili su se njihovi
prijatelji, a sutradan, na Badnji dan, kuća je bila smrtno tiha jer su deca
otišla kod Pitera i Elis. Bilo joj je teško da ih deli. Otišla je sama na
ponoćnu misu i bila je tužna kad se vratila. Tad je već bilo prekasno da
nazove Daglasa. Sedela je neko vreme u dnevnoj sobi i prisećala se
vremena kad su joj deca bila mala i veselih trenutaka koje su proživeli. Na

180
momenat je želela da pozove Pitera i poželi mu srećan Božić, ali je znala
da ne može to da učini. Bilo je prekasno, odnosno, prerano za to. Bili su na
ničijoj zemlji jer je sve i dalje bilo previše novo i rane nisu još uvek
zacelile.
Laknulo joj je kada su se deca sutradan vratila. Razmenili su poklone,
ručali i uveče završili s pakovanjem za Sen Bart. Moli i Džejson su bili
uzbuđeni, a Megan se vratila kod Pitera posle večere, jer ostali odlaze
ujutru.
„Sigurno se nisi predomislila?“, pitala ju je majka i Megan je
odmahnula glavom. Tvrdoglava do samog kraja. Bila je bliska sa Elis i još
uvek je krivila majku za razvod.
Tri karipska putnika su pošla na aerodrom u šest ujutru. Stigli su
malo pre sedam i Daglasov avion je uzleteo u osam. Krenuli su ka
Majamiju i stigli posle jedan, odnosno četiri po podne po lokalnom
vremenu. Sipali su gorivo i ponovo uzleteli sat vremena kasnije, nakon što
su Tanja i deca prošetali po aerodromu kako bi protegli noge. Stigli su u
Sen Bart u devet po lokalnom vremenu, nakon turbulentnog sletanja, koje
je uobičajeno za Sen Bart. Na aerodromu su ih čekala tri člana Daglasove
posade. Do tog trenutka su putovali već jedanaest sati. Da nije bilo
Daglasovog aviona, nikada ne bi uspeli da stignu za jedan dan. Deca su bila
oduševljena kada su videla mornarske uniforme sa imenom jahte. Reve,
što na francuskom znači „san“, A Tanja se i osećala kao da budna sanja.
Nije imala predstavu kako izgleda jahta dugačka šezdeset metara, mada je
kod njega videla fotografije. Njima je izgledala kao brod za krstarenje kad
su je ugledali. Reve je bio najveća jahta u živahnoj i jarko osvetljenoj luci.
Duž keja nalazile su se male radnje, a Daglas je stajao na palubi i mahao im
kad su izašli iz taksija sa torbama. Nosio je bele farmerke i majicu, bio je
bos i preplanuo. Zasijao je istog trenutka kad ih je ugledao i Tanji je srce
poskočilo. To je delovalo kao dobar znak. Deca su gledala jahtu
oduševljena. I Tanja bi tako reagovala, ali je njen pogled bio usredsređen
na njega. Bili su očigledno uzbuđeni što se vide. Biće ovo zabavan odmor.
Konačno je počela da se oseća kao da mu pripada. Veza između njih je
počela da raste i ojačava.
Članovi posade su stajali na palubi i poželeli dobrodošlicu Tanji i deci.
Sobarica je odvela Moli i Džejsona do njihovih kabina, koje su se nalazile u
potpalublju. Kada se Tanja popela stepenicama do sledeće palube da ga
vidi, deca su već zamakla. On ju je odmah zagrlio i poljubio, a ona se veselo

181
naslonila na njega. Bila je tako srećna što ga vidi, naročito u ovom
egzotičnom i romantičnom okruženju, a nije postojalo bolje mesto da on
upozna njenu decu.
„Mora da si mrtva umorna posle puta“, kazao je saosećajno, a onda joj
sipao piće i pružio čašu. Spremio joj je margaritu. Vreme je bilo savršeno.
Nije znala gde su joj deca, a oni su već bili u trpezariji, gde su ih poslužili
sendvičima, i čudili se luksuzu. Posada je brojala petnaest članova koji su
očigledno bili raspoloženi da učine sve da se Tanja i njena deca osećaju
kao kod kuće.
„Nisam previše umorna“, prokomentarisala je Tanja nakon što je
otpila malo svog pića i diskretno liznula so. „Avion je tako udoban! Mnogo
si nas razmazio, svi se osećamo kao da smo u raju. Jahta je predivna!“
pohvalila ga je, a on je delovao zadovoljno. Razmišljao je o njoj danima i
jedva je čekao da stigne. Bio je presrećan što je tu, mada je ona osetila da
je pomalo napet dok joj se smešio, kao da je želeo da bude opušten sa
njom, ali ga nešto brine. Nadala se da nije u pitanju prisustvo njene dece, a
onda je opomenula sebe da je samo paranoična. Bio je topao i srdačan
otkako su stigli. I bio je tako ponosan na svoju jahtu i što je deli sa Tanjom.
„Lepa je, zar ne? Imam je skoro deset godina i sve želim da kupim
veću, ali nikako ne mogu da se oprostim od ove.“ Po standardima jahti,
deset godina je velika starost. Tanji je izgledala kao nova, jer je, kao i sve
ostalo što on poseduje, bilo u izuzetnom stanju. Daglas je voleo da ima
najbolje od svega, šta god da je u pitanju. Reve nije bila izuzetak.
Razgovarali su na tropskom povetarcu, a on je delovao sve opuštenije.
Domaćica joj je donela šal od kašmira i poslužili su je sušijem
napravljenim od lokalne ribe, kada su im se pridružili i Moli i Džejms,
oduševljeni. Tada su prvi put sreli Daglasa. Bili su izuzetno uljudni i
previše zadivljeni da bi uspeli da kažu bilo šta, osim da ga samo pozdrave.
Čim su se pojavili, Tanja je osetila kako mu napetost ponovo narasta.
Delovao je skoro kao pod stresom kad ih je pogledao, a onda nastavio
razgovor sa Tanjom, ne obraćajući pažnju na njih, kao da još uvek nije bio
spreman da se suoči sa njima, pa je odlučio da ih ignoriše. Nije imao pojma
šta da kaže mladim ljudima njihovog uzrasta i Tanja je videla strah u
njegovim očima. Oni su bili previše umorni da bi primetili i Tanja se
nadala da će biti bolje posle nekoliko dana, kada se bolje upoznaju. Njena
deca su jednostavna i druželjubiva i bila je ponosna na njih, ali Daglas je
izgledao prestravljeno.

182
 Na kraju su, oko ponoći, svi otišli u svoje kabine. Moli i Džejson su se
iskrali iz svojih soba da popričaju sa posadom u kuhinji. Bili su oduševljeni
što ima mladih na jahti. A Tanja se istuširala u vlasnikovoj kabini, kako je
saznala da se zove. Kad je završila, Daglas ju je čekao sa šampanjcem i
jagodama. Delili su strastvene trenutke u njegovoj kabini sve do zore,
kada su konačno zaspali. Nije ni otišla da proveri kako su joj deca, ali je
bila sigurna da su dobro i bezbedno i da se odlično provode.
Kad se probudila, zatekla je Daglasa kako sedi na palubi u kupaćem
kostimu, pomalo odsutan. Nasmešio joj se čim ju je ugledao. Probudio ju je
zvuk broda koji izlazi iz luke. Moli i Džejson su sedeli sa njim u tišini i svi
su delovali kao da im je neprijatno. Deca su izgledala kao da im je
dosadno, a ona je primetila paniku u Daglasovim očima. Deca su počela da
joj upućuju značajne poglede čim je sela s njima. Otišla je do kabine da
obuče bikini i oba deteta su se pojavila minut kasnije da joj kažu kako im
se čini da je Daglas čudan.
Džejson se odmah požalio: „Mama, trudio sam se da popričam sa njim
nekoliko puta, ali on nije čak ni odgovorio. Samo je čitao svoje novine.“
„Mislim da je uplašen“, kazala je Tanja tiho. „Pružite mu priliku. Nikad
nije okružen decom i mislim da je zbog toga napet.“ Tanja je, takođe,
delovala zabrinuto.
„Pitala sam ga o brodu“, dodala je Moli, „a on mi je rekao da deca
treba da se vide, a ne da se čuju. A onda je rekao Eni, domaćici, da nas
odvede u kuhinju i nahrani nas, ali da nam ne dozvoli da ubrljamo
trpezariju. Za ime boga, mama, on misli da mi imamo šest godina!“
„Ne sa tim telom, sunce!“, odgovorila je ćerki koja je bila zanosna u
tanga bikiniju. Izgledala je predivno. „Pružite mu malo vremena. Bio je
tako fin što nas je pozvao ovde. Samo što ste se upoznali. Ovo i njemu
teško pada.“ Tanja je toliko želela da svima bude prijatno.
„Mislim da on tebe želi ovde, a ne nas. Možda treba da se vratimo“,
kazala je Moli, osetivši se neprijatno i pomalo povređeno.
„Ne budi blesava! Svi smo ovde da se lepo provedemo. I tako će biti.
Možete da uzmete džet ski posle doručka.“ Ali kad su to uradili, Daglas se
iznervirao. Rekao je da ne želi da joj se deca povrede, a onda je sve još
pogoršao kad je rekao da ne želi da ga tuže ako do toga dođe, niti da mu
pokvare opremu. Na kraju je pristao da im dozvoli, ukoliko član posade
vozi, a oni se drže za njega, mada ga je ona uveravala da je Džejson

183
koristio isti takav svakog leta na Tahou. Ali Daglas je bio strašno nervozan
dok je gledao Džejsona.
„Nekoliko puta su me gosti tužili“, objasnio je napeto. „Uostalom,
nikada mi ne bi oprostila ako bi ti se neko dete povredilo ili nešto gore.“
Smenjivao je zaštitničko i okrutno raspoloženje. Izgleda da nije mogao da
nade savršen balans u svom stavu prema njima. Bio je ili preplašen za
njihovu bezbednost ili iznerviran što su tu. Tanji je tad postalo jasno da je
pogrešila što ih je dovela na putovanje. Daglas izgleda ne može da se
prilagodi njihovom prisustvu, niti da bude gostoljubiv prema njima.
Za vreme ručka je poslao decu u kuhinju da jedu sa posadom. Tražio
je od njih da ne koriste džakuzi ukoliko se prethodno ne istuširaju ili
imaju kremu za sunčanje na sebi. A Džejsonu je napomenuo da nikako ne
koristi njegovu teretanu. Kazao je da je oprema delikatna i nameštena
isključivo za njega. Bilo im je dozvoljeno da plivaju u okeanu samo pod
nadzorom člana posade, ali nisu smeli da leže na ležaljkama ukoliko imaju
kremu za sunce, na kojoj je Tanja insistirala po takvom vremenu. Večerali
su u šest sa članovima posade. Daglas ju je pozvao da izađu na večeru u
Sen Bart i bio je veoma velikodušan prema njoj, ali i dalje napet kad su joj
deca u blizini.
„Daglase, dobro su“, probala je da ga umiri, ali je on delovao očajno
dok nisu sišli sa džet skija i vratili se na jahtu. Nije dozvoljavao Moli i
Džejsonu ništa osim da jedu, spavaju i druže se s posadom. Bio je pod
velikim stresom kad god su bili sa njima. Petnaest članova posade je bilo
dodeljeno da svom svojom snagom zabave decu i drže ih podalje od Tanje
i njega i očigledno ju je želeo samo za sebe. Moli i Džejson su do drugog
dana bili očajni i želeli su da se vrate kući. Ona nije želela da bude
nepristojna i trudila se da malo omekša Daglasa, objašnjavajući da su
njena deca zapravo odrasli ljudi i da nisu navikli da se prema njima
ophode kao prema deci. Davala je sve od sebe da premosti razlike između
njih, ali bez uspeha. Želeo je da bude sam sa njom i oni su ga mrzeli.
Te noći su ih posle večere dva člana posede izvela u lokalne barove i
diskoteke da ih oraspolože. Vratili su se kući u četiri ujutru, mrtvi pijani.
Odlično su se proveli i ušli su pravo u Daglasovu i Tanjinu kabinu da im
kažu kako su se divno proveli. Kako su ušli, Moli je povratila, a Tanja je
požurila da očisti, dok se Daglas uspravio u krevetu i zamucao preneražen.
„Zdravo, Dag“, pozdravio ga je Džejson ljuljajući se na nogama, „divan
brod! Sjajno smo se proveli večeras!“
184
 Daglas ih je nemo gledao dok je Tanja panično pokušavala da očisti
tepih spavaće sobe. Ali smrad je bio užasan i raširio se celim prostorom.
Daglas je ustao iz kreveta i otišao, a ona je smestila svoju nesmotrenu
decu u krevet. Proveo je noć na palubi i čitava posada je čistila njegov
tepih narednog dana.
„Ono sinoć je bila malo neprijatna situacija, zar ne?“ prokomentarisao
je Daglas za doručkom. „Misliš li da deca tog uzrasta smeju da piju?“, pitao
je s očiglednim neodobravanjem.
„Tako mi je žao! Oni su deca, znaš kako je to...“ Pretpostavila je da je i
on nekada bio dete, iako nikada nije imao svoje.
„Ne, ne znam kako je to. Rade li to često? Mislim na to da piju mnogo.“
„Ponekad. Oni su studentarija. Moli se nije navikla na to, zbog čega joj
je pozlilo. Džejson uglavnom bolje podnosi piće.“
„Jesi li razmišljala o tome da ih smestiš na rehabilitaciju?“ pitao ju je, a
ona je preneraženo shvatila da je on ozbiljan. Dotad je već svima bilo jasno
da on nije imao predstavu šta radi kad ih je pozvao da putuju sa njima.
Iako su mu namere bile plemenite, mladi ljudi su mu bili užasna i
nepoznata vrsta.
„Naravno da ne“, odgovorila je smireno. „Dobro im je. Ne treba im
rehabilitacija. Rade to s vremena na vreme i na odmoru. Mislim da je
njima neprijatno koliko i tebi.“ Bio je to prvi put da neko od njih prizna
koliko im je neprijatno svima, naročito domaćinu. Svi su želeli da stvar
funkcioniše, ali očigledno nije bilo tako.
„Žao mi je, Tanja! Izgleda da nisam spreman za ovo. Mislio sam da
jesam.“ Delovao je napeto i rastrojeno, nervozno i razočaran samim
sobom i Tanja se sažalila.
„Lepo je od tebe što si pokušao“, kazala je tužno, a on je klimnuo
glavom. Nije znao šta više da kaže.
Deca su bila u haosu kad su ustala. Oboje su bili mamurni i Moli je
ponovo povratila, ovog puta u svojoj kabini i uništila je još jedan tepih, na
očaj njene majke i članova posade. Uspeli su ovog puta to da sakriju od
Daglasa. Moli je osećala veliku krivicu jer je bila svesna napetosti između
Daglasa i njene majke i znala je da su oni uzrok. Izgledao je kao da mrzi što
su oni s njima na jahti. Nije mogla da shvati zašto ih je pozvao, osim da
udovolji njihovoj majci. Majka je bila na ivici nervnog sloma, trudeći se da
ih sve uveseli, ali je to bilo van njenih mogućnosti. Postalo je jasno da ih je

185
pozvao samo iz poštovanja prema njoj. Očigledno nije imao nameru da ih
upozna i nije znao kako da se poveže sa njima.
Daglas ju je ponovo izveo na večeru i nije pozvao decu. Nije mogao da
izađe na kraj sa njima. Nije znao kako da im se obrati, šta da kaže, a tad je
već bio previše iznerviran da bi pokušao. Bio je nesposoban da se poveže
sa njima. Tanja ništa nije pomenula za večerom, nakon sinoćnjeg fijaska.
Deca su se barem zbližila sa posadom i družila se s njima, ona jedva da ih
je i viđala. I to joj nije bio odmor.
Vrhunac je usledio za doček Nove godine kada su deca otišla na kopno
sa nekoliko članova posade od kojih su se svi napili sa njima i celu grupu
je nazad vratila policija koja ih je predala kapetanu, da ih ne bi strpala u
zatvor. Tanja je smestila decu u krevet i ponovo se izvinjavala Daglasu.
„Ipak je Nova godina!“ Ona i Daglas su pili šampanjac na palubi i
ljubili se kad je stigao kombi marice u kom su svi glasno pevali. Daglasu
očigledno nije bilo zabavno, a nije bio ni srećan zbog članova posade.
„Tvoja deca mi kvare posadu“, požalio se, mada su oni bili mnogo
pijaniji od njene dece. „Mislim da su se svi zajedno napili“, kazala je
smireno. Ni njoj se to nije dopalo, ali je putovanje dotad bilo svakako
užasno da ništa nije mogla da uradi ili kaže da bi ga spasla. Nije nijednom
obedovao sa njima, niti im se obraćao, a bilo je očigledno da je zažalio što
ih je pozvao. Bio je lud za Tanjom, ali ne za decom i to joj je bio užasan
odmor. Znala je da su njena deca besna na svaki minut na brodu, kao i on.
Čak je i odlazak sa jahte bio neveseo. Moli i Džejson su bili toliko
mamurni da su delovali umorno kad su krenuli narednog jutra na njihov
avion. Daglas ih je oboje posmatrao očajnog izraza lica i rekao da se nada
da će se sledeći put bolje provesti. Promrmljao je nešto o tome kako nije
navikao na decu i oni su mu se uljudno zahvalili i otišli. Daglasu je
neopisivo laknulo kad ju je zagrlio uz pogled izvinjenja.
„Žao mi je, draga!“ kazao je poljubivši je, kad ga je ona tužno
pogledala. „Ne znam šta da ti kažem, Tanja. Mislim da sam se uspaničio.
Njihov boravak ovde mi je teže pao nego što sam očekivao.“ To je bilo
očigledno, ali Tanja nije mogla da zamisli kako će biti bolje u budućnosti.
Deca su ga se vidno plašila i imao je averziju prema njima, kao što ju je od
starta upozorio. Bila je toliko razočarana ishodom, a znala je da se Moli i
Džejson isto osećaju. Odmor na Daglasovoj jahti bio je noćna mora. Tanji
je bilo žao što ih je izložila tome. Sad će joj biti skoro nemoguće da ih

186
ubedi da je Daglas pravi čovek za nju. A sad se i sama ozbiljno
preispitivala. Bilo joj je neophodno da se lepo slaže s njenom decom, što je
delovalo nemoguće.
„Možeš li ikada da mi oprostiš što sam ovo ovako loše podneo?“ pitao
ju je zabrinuto.
„Naravno. Samo želim da se lepo slažete i budete prijatelji.“
„Možda će biti bolje kod kuće. Bio sam preplašen da će se povrediti
dok su na brodu.“
„Razumem te“, kazala je Tanja, želeći da to ostavi iza njih, ali je znala
da će joj deca dugo zvocati o tome. Putovanje je bilo pravo razočaranje za
sve prisutne.
Trudila se da se opusti kad su deca otišla, ali joj je trebalo dva dana da
prestane da se brine zbog propalog odnosa između Daglasa i dece. Znala je
da će biti potrebno vreme, možda mnogo vremena da se sve razreši.
A onda su konačno imali četiri idilična dana sami, ploveći od ostrva
do ostrva, plivajući, obedujući na palubi, opuštajući se i vodeći ljubav. Bio
je to savršen odmor koji je on želeo od početka. Njihov odnos je bio zreo,
što joj je ostavilo malo ili nimalo prostora za decu i ona nije znala hoće li
se to promeniti, ukoliko se Daglas malo ne dozove pameti. To se nije ni
naziralo dok su Moli i Džejson bili tu. Ponovo im se izvinila u nekoliko
telefonskih razgovora i oni su rekli da razumeju. Ali Tanja nije bila sigurna
ni da ona razume. Daglas nije bio jednostavan čovek.
Ostatak putovanja je prošao lepo i vratili su se zajedno u Los Anđeles
avionom. On je spavao dok je ona radila na scenariju i odvezao ju je do
bungalova kad su stigli. Bila je tužna. Pokušaj da ga upozna sa decom je
propao, iako se ona lepo provela sa njim kasnije. Ali vreme koje provode
sami nije dovoljno da živi ceo život s njim. Deca su joj značila sve. Sad je
bila ozbiljno zabrinuta za svoju budućnost sa Daglasom. Potencijal da ima
ozbiljan odnos sa njim se značajno umanjio, s obzirom na njegovo
ponašanje prema Džejsonu i Moli i njegovoj nemogućnosti da im se
prilagodi.
„Nedostajaćeš mi noćas“, kazao je, poljubivši je pre nego što je otišao.
Kao da nije primećivao koliko je uznemirena. Za razliku od Tanje, on je
prestao da razmišlja o njenoj deci čim im je video leda.
„I ti meni“, kazala je tiho, a nakon što je otišao, sela je na krevet i
briznula u plač. Toliko toga joj se dopadalo kod Daglasa, ali ovaj deo joj je

187
bio ključan. Koji god da je razlog, bio je užasan prema deci. To nije moglo
da se porekne. Kao što joj je i rekao na početku, gajio je iskrenu averziju
prema deci. Čak i prema njenoj. Ili možda posebno prema njenoj. Jedino
što je želeo jeste da bude sam sa njom. A što se tiče Tanje, ona i deca idu u
paketu. Takav paket on nije želeo i nije mogao da prihvati, a to je za nju
menjalo sve.

188
 19.

O statak januara Tanja se trudila da zaboravi šta se desilo na jahti.

Deca su joj nekoliko puta komentarisala, a ona se iznova izvinjavala.
Zamolila ih je da mu pruže drugu šansu u nekom trenutku, a ona će
popričati sa njim i pokušati da ispravi situaciju.
Izuzimajući to, njihova veza je bila savršena. On je bio predivan
prema njoj. Razmazio ju je, bio je pažljiv i posvećen. Donosio joj je
poklone, izvodio je na večeru, imao je poštovanja prema njenom radu.
Jedino što joj je smetalo jeste što je on donosio odluke za nju. Smatrao je
da joj treba osveživač vazduha u sobi i postavio ga ne pitavši je. Znala je da
on ima dobre namere, ali joj je smetao zvuk koji proizvodi dok bi pisala.
Planirao je odmor za njih dvoje za Uskrs, ponovo na jahti. Nije je pitao,
samo isplanirao i saopštio joj. Ona je objasnila da ne može da ostavi decu
tada, a oni planiraju da idu na Havaje. Rekao joj je da ih pusti da idu sami,
a da ona može da ide sa njim na jahtu. Oni za njega nisu postojali. A kada
je zakačila nezgodnu infekciju sinusa u februaru, on je nazvao svog
doktora i nabavio joj antibiotik i ne pitavši je da li ona to želi. Imao je
najbolje namere, ali je sve kontrolisao i radio sam, a i proklamovao je
hladni rat sa njenom decom. To za nju nije bio mali problem. Sad se
neprestano osećala kao da je pod stresom, iako je bilo aspekata u
njihovom odnosu koje je volela, njegovu pamet, kulturu, duboko divljenje
njenom pisanju. Volela je njegovu osećajnost dok svira klavir. Način na
koji su vodili ljubav, dobro i često. Bio je brižan ljubavnik, više nego Piter, i
seks im je zaista bio sjajan. Svirao je po njenom telu kao po harfi. Ali njena
deca ni na koji način nisu bila uključena u njihov odnos.
I postajalo joj je sve jasnije da nikada neće ni biti. Želeo je da ona
proda kuću u Marinu i useli se kod njega. Želeo je da se tog leta venčaju i
provedu dva meseca u Francuskoj na njegovom brodu. Pitala ga je šta
predlaže da uradi sa svojom decom za to vreme. On ju je pogledao naivno i
predložio joj da ih pošalje kod oca. Nije razumeo da ona voli da bude i sa
njima, ne samo sa njim. Neće ih odbaciti zbog njega. Potrebne su joj obe
strane.

189
 Završili su snimanje filma krajem februara i ostala je tokom dva
meseca postprodukcije kako je i bilo planirano. Završdi su sve one nedelje
kad je bila dodela Oskara. Prethodni film Mantra bio je nominovan u pet
kategorija, uključujući i onu za najbolji film, mada ona nije bila
nominovana za scenario. Rekao joj je s apsolutnom uverenošću da će joj
pobedu doneti Preminula.
Obećala je da će ići sa njim na dodelu, što joj je bilo veoma uzbudljivo.
Kupila je haljinu u Valentinu, a on je angažovao frizera i šminkera sa seta
da je doteraju. Izgledala je zanosno kad je izašla iz limuzine. Haljina joj je
bila srebrnaste boje i izgledala je kao grčka boginja pored njega. Znala je
da je deca gledaju na televiziji, u svojim domovima, pa im je mahnula. Bilo
je to dugo i umarajuće veče dok su trajale brojne dodele, ali i veće velikog
razočaranja za njega jer Mantra nije dobila nagradu za najbolji film. Izraz
lica mu je bio stamen, ali je ona videla kako mu mišići u vilici rade kada je
drugi film prozvan kao pobednik Delovao je ljuto ostatak večeri. Daglas ne
vob da gubi.
Sad je razumela šta joj je Maks rekao na samom početku. Daglas je
voleo moć i kontrolu. Bio je zavistan od toga. Ako ostane sa njim, to znači
da će je zauvek kontrolisati, donositi odluke umesto nje i isključivati njenu
decu. Znala je da ne može to da uradi, ma koliko da je sve ostalo lepo.
Razmišljala je o tome, pognute glave, dok su ponovo šetali crvenim
tepihom pri odlasku.
Trebalo je da odu na šest zabava te noći, ali Daglas nije bio raspoložen
jer nisu osvojili nagradu. Bio je programiran samo za pobedu i uspeh.
Morao je da poseduje kontrolu i moć u svakom trenutku, čak i nad njom.
To ju je rastuživalo, jer joj se mnogo toga dopadalo kod njega. Ali ne
dovoljno. Bio joj je potreban normalniji život od onog koji on nudi, i život
u kom su njena deca dobrodošla. U njegovom životu nisu i nikada neće. I
šta god da oseća prema njemu, to je počelo da vene poput cveća u snegu.
„Razočaravajuće, zar ne?“, pitao ju je dok su se vozili ka hotelu. Pre
toga je želeo da ona ide sa njim kući. Sad više ne. Kad nije osvojio Oskara,
želi da bude sam. „Mrzim da gubim!“ kazao je kroz stisnute zube kad su
stigli ispred hotela i izašli iz auta. Ispratiće je do vrata i vratiće se kući
sam. Bio je neverovatno loše raspoložen.
Ispratio ju je do vrata njenog bungalova, a ona ga je neveselo
pogledala nakon što ju je poljubio. Mogla je da sačeka i bilo joj je žao što
mu sipa so na rane. Ali je znala sada tako jasno šta se dešava i šta se ne
190
dešava između njih. Na neki neobičan način, on ju je želeo kao trofej pored
sebe. Scenarista u usponu za kog je smatrao da će sledeće godine dobiti
Oskara. A šta ako ne bude tako? Njemu je samo to važno, a ništa pravo nije
bitno. Daglasu pobeda znači sve.
„Daglase, ne mogu više ovako“, kazala je sitnim, poniznim glasom.
Izgledao je tako besno da se umalo prepala. Bio je tako uznemiren što nisu
pobedili. Videla je Maksa na dodeli i on je takode delovao razočarano. Ali
je uspeo da slegne ramenima, nasmeši joj se i toplo je zagrli. U životu ima
toliko toga osim filmskog posla. Ali ne i za Daglasa.
„Ne možeš šta?“, pogledao ju je zbunjeno. Nije razumeo šta mu govori.
Oboma je neko vreme delovalo da ima nade. Sad je samo želeia da
pobegne i vrati se u Marin, gde je život stvaran. „Ne možeš šta? Da
podneseš gubitak Oskara? Da, ne mogu ni ja. Ne brini se, Tanja.
Osvojićemo ga sledeće godine.“
„Nisam mislila na to“ kazala je gledajući ga tužno. „Treba mi veza koja
uključuje moju decu. Ova to nikada neće učiniti.“ Vreme je stalo na minut
dok ju je posmatrao.
„Jesi li ti ozbiljna? Rekla si mi da su odrasli.“
»Imaju osamnaest i devetnaest godina. Nisam spremna još uvek da ih
pustim. Biće u mom životu još nekoliko godina. Uvek će biti važan deo
mog života. Ne mogu samo da ih isključim da bih bila sa tobom.“
„Šta mi to govoriš?“, izgledao je iznenađeno. Nikad mu nije palo na
pamet da bi ona uradila nešto ovako. Morao je da se zapita da li bi tako
bilo da je osvojio Oskara. Verovatno ne, tako je rekao sebi. Pobeda je sve i
ona to takođe zna. Nema ničega goreg od mirisa poraza.
„Govorim ti da ne mogu više ovako“, odgovorila je jasno, tihim
glasom. Drhtala je, ali on to nije primetio. Teško joj je ovo padalo. „Ne
odgovara ni meni, ni mojoj deci.“ Tad je klimnuo glavom, ustuknuo korak
od nje, blago se naklonio, okrenuo na peti i otišao bez reći. Stajala je i
gledala za njim, tužna zbog njega, ali tužnija zbog sebe. Znala je da zapravo
ne razume. Možda ju je voleo, kako je umeo. Ali čak i da jeste tako, nikad
ne bi voleo njenu decu. A to joj je prevelika cena za Oskara ili bilo kakvog
muškarca.
Tad je ušla u bungalov. Torbe su joj bile spakovane. Film je bio gotov.
Ostala je do dodele Oskara zbog njega. Deca joj dolaze kući na letnji

191
raspust za dve nedelje. Drugi put za godinu dana, odlazi iz bungalova br. 2.
Vreme je da se spakuje cirkuski šator i da se vrati kući.

192
 20.

K uća je izgledala još tužnije nego inače kad se narednog dana vratila u
Marin. Kauč je delovao istrošeno, tepih je bio izlizan. Videla je da su
prozori procurili tokom zimskih oluja. Vreme je bilo prelepo i barem je
bilo toplo. Napravila je spisak stvari koje treba da zameni i popravi. Želela
je da dotera kuću pre nego što se deca vrate.
Daglas joj se nije javljao od prethodne noći i znala je da se više neće ni
javljati. Ono što mu je rekla bilo je previše za njega. Priznao joj on to ili ne,
oboje su znali da ne bi upalilo. Bila je sigurna da joj neće ponuditi još neki
film. A sada to nije ni želela. Želela je da se vrati kratkim pričama, tihom
životu u Marinu i da bude sa svojom decom kad god dođu kući. Radovala
se boravku kod kuće, gde će nositi farmerke i majice i retko kad češljati
kosu. To joj je zvučalo odlično. Dvadeset meseci je boravila u ludilu
Holivuda. Došlo je vreme da se vrati kući i da se smiri.
Deca su stigla dve nedelje kasnije. Našli su letnje poslove, viđali se sa
prijateljima, okupljali se da prave roštilj. Tanja je pisala rano ujutru i
družila se sa njima kad god su oni bili raspoloženi za to. Ona i Megan su se
ponovo sprijateljile. Elis je pokušala da je razdvoji od oca i Megan je to
smatrala izdajom. Tanja je odlično poznavala Elisine izdaje.
Piter i Elis su se venčali tog leta, održali su malu ceremoniju na
planini Tam. Tanjina deca su prisustvovala, a ona je provela taj dan sama
u Stinson Biču, gledala more, razmišljala o godinama koje je provela sa
Piterom i njihovom venčanju. Osećala se kao da je deo nje umro tog dana
kad se oženio Elis, kao da je konačno sahranila ono što je mrtvo već duže
vreme. Na neki neobičan način, to joj je došlo kao olakšanje.
U avgustu su otišli na Taho, a krajem leta su se deca vratila na studije
i Tanja se marljivo bacila na rad na svojoj knjizi. Bila je u poslu skoro
nedelju dana kada ju je nazvao njen agent. Rekao je da ima odličnu
ponudu za nju i ona se nasmejala.
„Ne“, kazala je smešivši se, dok je gasila kompjuter. Apsolutno je nije
zanimalo šta ima da joj kaže. Završila je sa Los Anđelesom. Uradila je dva
filma, mnogo toga je naučila, imala je romansu sa jednim od najvećih

193
producenata u Los Anđelesu i ponovo se vratila kući. Završila je. Jasno mu
je to stavila do znanja.
„Ne budi takva, Tanja! Dozvoli mi barem da ti prvo ispričam.“
„Ne. Ne zanima me. Neću više da radim filmove. Uradila sam jedan
više nego što sam rekla da ću uraditi. Gotova sam. Sedim ovde i radim na
knjizi.“ Zvučala je smireno, veselo i zadovoljno.
„Dobro. To je odlično. Ponosim se tobom. Sad zaboravi na to na
nekoliko minuta i slušaj šta ti govorim. Gordon Hokins. Maksvel Erns.
Šeron Apton. Šalom Kure. Hepi Vinkler. Tipi Grin. Zou Flejn. I Arnold Vin.
Šta kažeš, mala?“ Probudio joj je znatiželju, ah ona nije znala na šta on
misli. Samo je nabrojao imena nekih od najvećih zvezda Holivuda.
„Pa šta?“, zvučala je zbunjeno.
„Nemoj ti meni pa šta! Zar to nije najbolja postava za koju si čula? To
su imena glumaca koji će igrati u filmu za koji žele tvoj scenario. Neki
tamo luđak zaljubio se u tvoj rad i kaže da ne pita za cenu. Da bude bolje, u
pitanju je komedija. Tebi to dobro ide. Biće ti zabavno dok budeš pisala. A
ovaj film će se snimiti brzo i efikasno. Nije u pitanju samoubistvo gde
glumci moraju osamnaest sati da krvare. Žele da urade film za dva meseca.
Počinju u decembru. Pretprodukcija je za dve nedelje. Još jedan mesec
posle snimanja da se dovrši. Gotova si do februara. Zaradićeš mnogo
novca, kao i ja preko tebe, hvala lepo!“, kazao je, a ona se nasmejala. „Svi
troškovi su plaćeni i daće ti tvoj bungalov br. 2. Rekao sam im da je to deo
dogovora i rekli su da je to u redu. Zar nisam divan prema tebi?“
„Dođavola, Volt! Ne želim da se vraćam u Los Anđeles. Srećna sam
ovde.“ Možda ne srećna, ali smirena i lepo radi.
„Gluposti! Depresivna si. Čujem ti u glasu. Gnezdo ti je prazno. Muž ti
je otišao. Kuća je prevelika za tebe samu. Koliko znam, nemaš ni dečka.
Pišeš tužne priče. Ja se rastužim dok razmišljam o tome. Biće ti dobra
terapija da pišeš komediju u Los Anđelesu. Uostalom, niko ne piše smešne
priče kao ti.“
„Daj, Volte“, oklevala je. To je takva glupost. Ovo je njen pravi život.
Holivud nije.
„Slušaj, treba mi novac! A treba i tebi.“ Nasmejala se na njegove reći.
Jedino što ju je privlačilo bili su glumci, imena su zapravo bila
neverovatna, a jeste zabavno pisati komediju. Kratko će se snimati, ali
ipak. Nije želei a da se vrati u bungalov br. 2. Polako joj postaje druga

194
kuća. Sad ima i prijatelje u Los Anđelesu, i to više nego u Marinu. Svi u
Rosu su se ponašali kao da je ona s druge planete. Postala je vanzemaljac,
baš kao što je Daglas predvideo. Komentarisali su kako je sada otmena,
kako je prerasla Marin. Piter i Elis su joj oduzeli društveni život. U Los
Anđelesu će barem viđati ljude i zabaviti se.
„Dođavola!“ kazala je Tanja nasmejavši se. „Ne mogu da verujem da
mi ovo radiš! Rekla sam da više neću filmove.“
„Znam. Kao što i ja kažem da više neću plavuše. Oženio sam se jednom
prošle godine. Sad je trudna i nosi blizance. Neke stvari se nikada ne
menjaju.“
„Mrzim te!“
„Odlično! Mrzim i ja tebe. Idi i uradi ovaj film. Odlično ćeš se provesti.
Ako ništa, vredi samo što ćeš upoznati glumce. Želim da te posetim na setu
za ovaj film.“
„Zašto misliš da ću prihvatiti?“ „Danas sam ti rezervisao bungalov, za
svaki slučaj. Dakle?“
„Dobro, dobro, učiniću to.... kad ću dobiti beleške za scenario?“
„Sutra. Poslao sam ti ih danas poštom.“
„Nemoj da im kažeš da prihvatam dok ih ne vidim.“
„Naravno da neću“, kazao je poslovno i zvanično. „Kakvim me to
agentom smatraš?“
„Prokleto napornim! Ali da ti kažem, Volte, ovo je poslednji film. Posle
ovoga radim samo knjige.“
,,U redu, u redu. Barem ćeš se lepo zabaviti dok budeš radila ovaj.
Smejaćeš se sve do Marina.“
„Hvala ti“, kazala je gledajući po kuhinji. Nije mogla da veruje da će
upravo pristati da radi na još jednom filmu. Ali dok je gledala oko sebe i
slušala tišinu u kući, znala je da je on u pravu, i da ovde nema više ničega
za nju. Duh i svrha njenog života u Marinu su odavno nestali. Piter je sa
Elis, a deca su sada samostalna. Nema ničega za nju.
Narednog dana je pročitala koncept i beleške koje su joj poslali. Priča
je bila urnebesna, smejala se naglas dok je sedela u kuhinji. A glumci su
bili neverovatni. Nazvala je Volta čim je sve pročitala.
,,U redu, prihvatam. Ali poslednji put. Jesi li razumeo to?“
„U redu, u redu, Tan! Poslednji. Sad navali! Lepo se provedi!“

195
 Pojavila se u Beverli Hils hotelu dve nedelje kasnije i ušla u bungalov
br. 2. Preuredila je nameštaj onako kako joj se dopada, izvadila fotografije
svoje dece, legla u džakuzi i smešila se sama za sebe. Osećaj je dobar. Kao
da se vratda kući.
Bila je u studiju tačno u devet ujutru narednog dana, a onda je zabava
počela. Izgleda da nije bilo člana postave koji nije potpuno lud. Doveli su
apsolutno sve da rade na beleškama za ovaj film. Svaki veći komičar je bio
prisutan, svih rasa, pola, težine i visine. Bilo je smešno samo razgovarati
sa njima. Niko nije mogao da se fokusira na više od pet minuta.
Neprestano su isprobavali svoje replike na njoj. Osećala se kao da je
prihvatila zadatak u ludnici, ali su bolesnici bili toliko zabavni i smešni da
ceo dan nije prestala da se smeje. Nije se toliko zabavila godinama. Svi
glumci, osim jednog, došli su kod nje tog dana. On će te večeri doleteti iz
Evrope i doći će na sastanak sa njom narednog dana. Bio je njihova glavna
zvezda i bio je neverovatno lep, uz to i zanimljiv. Jednom ga je srela dok je
bila sa Daglasom i delovao je veoma fino.
Bilo joj je neobično što nije videla Daglasa sad kad se vratila u Los
Anđeles. Nisu se čuli pet meseci i bilo bi neprijatno da ga je ona nazvala.
Tako da je odlučila da ne radi to. Završilo se loše, ali tiho.
Radila je na scenariju te noći i shvatila da joj priča jednostavno ide od
ruke i da je zabavno pisati. Mogla je da zamisli svakog od njih kako glumi
svoj lik. Biće to jedan od najsmešnijih filmova u poslednjih nekoliko
godina. Koga zanima da li će osvojiti Oskara? Toliko će se zabaviti dok
bude radila na ovom filmu! Dva glumca su je već te noći nasmejala do
suza.
Njen sastanak sa Gordonom Hokinsom, najvećom zvezdom, zakazan
je za deset ujutru. Sedela je u sali za sastanke, pila čaj, nogu podignutih na
sto, kad je on ušao. Razgovarala je, smejala se i glupirala sa jednim od glu-
maca. Hokins joj je prišao i seo pored nje.
„Drago mi je da se ne maltretiraš ovim“, kazao je iskreno, a onda joj
uzeo čaj, otpio ga i napravio grimasu. „Treba ti šećer uz ovo. Slušaj, upravo
sam došao iz Pariza. Umoran sam. Loše mi je. Kosa mi je užasna. Ne
osećam se zabavno. Ne plaćaju me dovoljno da idem na sastanke odmah
posle leta, tako da idem u hotel. Vidimo se sutra. Biću mnogo zabavniji kad
se naspavam. Tad ću ti dati svoje beleške.“ Ustao je, otpio još malo čaja,
odmahnuo glavom, ispio ga do kraja i izašao iz prostorije dok se ona
smešila.
196
 „Pretpostavljam da je ovo naša zvezda. Gde je odseo?“
„Beverli Hils. Bungalov broj 6. Uvek odseda tamo. Stavili su i njegovo
ime da se zna.“
„Mi smo komšije“, odgovorila je pomoćniku produkcije. „Ja sam u
broju 2.“
„Čuvaj ga se! On je đavo.“ Već su spremili opklade sa kojom zvezdom
će spavati. Spetljao bi se sa koleginicom na svakom filmu. I bilo je jasno
zašto. Bio je jedan od najlepših muškaraca koje je Tanja ikada videla. Imao
je četrdeset i pet godina, tamnu kosu, plave oči, predivno telo i osmeh koji
obara s nogu.
„Mislim da sam bezbedna“, kazala je Tanja, dok su svi pričali o njemu.
„Poslednja devojka s kojom je izašao, kako sam pročitala, imala je
dvadeset i dve godine.“
„Nijedna žena nije bezbedna sa Gordonom. Verio se na svakom
snimanju, mada se još uvek nije ženio. Ali izaziva mnogo pažnje novinara i
da je im predivno prstenje.“
„Moraju li da mu vrate prstenje?“
„Verovatno. Mislim da ih samo pozajmljuje.“
„Prokletstvo. Mislila sam da barem dobiju prsten iz cele priče“, kazala
je Tanja nasmešivši se, a onda pogledala oko sebe. „Dođavola, prosuo mi je
čaj!“ Neko joj je dodao novu šolju i sastanak je počeo. Bio je to dan
šegačenja i šale, smišljali su kome je šta prijatno da kaže, a onda se ona
vratila u bungalov da piše. U ponoć je i dalje radila, kikotala se sama sa
sobom, kad je čula da joj neko kuca na vrata. Otvorila ih je, sa olovkom u
kosi i još jednom u zubima. Bio je to Gordon Hokins. Pružio joj je solju
čaja.
„Probaj ovaj! Deluje smirujuće. Nabavljam ga u Parizu i stalno ga
nosim sa sobom. Ono što si jutros pila je bezveze.“ Nasmešila mu se i malo
otpila, propustivši ga da uđe. „Zašto je tvoj bungalov veći od mog?“, pitao
je razgledajući. „Ja sam mnogo veća zvezda od tebe.“
„Istina! Ali možda ja imam boljeg agenta“, nabacila je kad se on
ispružio na kauču i upalio televizor. Bio je očigledno lud, ali joj se to
dopadalo. Izgledao je kao divlji Irac svetloplavih očiju i tamne kose, dok su
mu stopala visila s drugog kraja kauča. Namestio je da mu se snimaju
omiljene emisije, a ona mu se smejala. Imao je mnogo drskosti, ali je bio

197
smešan. Smejalo joj se od samog pogleda na njega. Lice mu je bilo
bezizražajno, ali u očima mu se odavao smešak.
„Dolaziću ovde da gledam svoje serije“, kazao je opušteno. „Ja nemam
opciju da snimam u svojoj sobi. Mislim da ću da otpustim svog agenta.
Kako se zove tvoj?“
„Volt Draker.“
Klimnuo je glavom. „Dobar je. Gledao sam seriju koju si napisala. Bila
je bezveze, ali me svakako rasplakala. Ne želim da plačem u ovom filmu“,
upozorio ju je. Izgledao je kao da ima trideset i pet godina i ponašao se kao
da ima četrnaest.
„Nećeš. Obećavam ti! Radila sam na tome kad si došao. Inače, hvala ti
na čaju!“ Otpila je još malo. Imao je ukus vanile.
„Jesi li večerala?“ Odmahnula je glavom u odgovor. „Nisam ni ja. Sad
sam na drugoj vremenskoj zoni. Mislim da je meni vreme za doručak.“
Pogledao je na sat. „Da, u Parizu je pola deset. Umirem od gladi. Hoćeš li da
doručkuješ sa mnom? Možemo to da naplatimo tvojoj sobi.“ Posegnuo je
za jelovnikom, nazvao rum-servis i naručio palačinke. Njoj je predložio da
naruči prženice ili omlet, kako bi mogli da podele. A ona je zatekla sebe
kako radi upravo ono što je on rekao. Nije imala pojma zašto, ali imao je
takav efekat na nju. Bio je toliko lud, da je poželela da se igra sa njim. Ali je
znala i da je odličan glumac. Bila je uzbuđena što će raditi sa njim.
Jeli su palačinke, prženice, danska peciva, voćnu salatu i pili sok od
pomorandže. Bio je to najluđi obrok koji je ikada imala, dok je on poredio
vrline Burger Kinga i Mekdonaldsa.
„Kad sam u Parizu, jedem često u Mekdonaldsu“, objasnio je. „Tamo ga
zovu Mek Do. A odsedam u Ricu.“
„Godinama nisam bila u Parizu.“
„Treba da ideš. Prijaće ti.“ Tada se ponovo naslonio na kauč, iscrpljen
od njihove gozbe, a onda je podigao glavu i zainteresovano je pogledao.
„Imaš li dečka?“ Pitala se da li pita čisto onako ili je odmerava za sebe.
„Ne“, nije objašnjavala dalje.
„Zašto ne?“
„Razvedena sam i imam troje dece.“ „Ja sam razveden i imam petoro
dece, sve različite majke. Veze na daljinu mi dosade.“ „Tako sam čula.“

198
 „Znači, upozoriti su te. Šta su ti rekli? Verovatno da se verim na
svakom filmu. Nekad to radim zbog publi citeta. Znaš kako ide.“ Klimnula
je glavom, pitajući se koliko je stvarno lud. Već joj se prispavalo. Bilo je
skoro dva, a on je bio pun snage, budan, po pariškom vremenu. Ona je na
losanđeleskom vremenu i samo što nije zaspala. Primetio je da zeva i
ustao. „Jesi li umorna?“
„Pomalo“, priznala je. „Sutra rano ujutru imamo sastanak“, podsetila
ga je.
,,U redu.“ Ustao je i izgledao poput visokog deteta. Nije mogao da
pronađe jednu cipelu neko vreme. „Naspavaj se.“ Mahnuo joj je s vrata, a
onda se vratio u svoj bungalov, dok je ona stajala tu i smešila se. Telefon
joj je zazvonio skoro odmah. „Hvala ti na doručku“, kazao je pristojno
Gordon. „Bio je izvrstan i zabavno je razgovarati sa tobom.“
„Hvala ti. I sa tobom je zabavno. I doručak je bio odličan.“
„Sledeći put možemo da jedemo kod mene“, predložio je, a ona se
nasmejala. „Učini mi uslugu i probudi me sutra, hoćeš? Kad ustaješ?
Zapravo, zovi me kad kreneš!“
„Laku noć, Gordone!“ kazala je odsečno. Mogao je da nazove recepciju
da ga budi. Trebalo je to da mu kaže, ali je bio toliko šarmantan i sladak da
mu je bilo teško odoleti. Osećala se kao da je usvojila detence.
„Laku noć, Tanja! Lepo spavaj! Vidimo se sutra!“ Na to je ona
prekinula vezu. I dalje se smešila zbog njega kad je ugasila svetla, obukla
spavaćicu i legla da spava. I dalje je razmišljala o njemu dok je tonula u
san. Ovaj film će biti zabavan projekat. Barem je jednom Volt bio u pravu.

199
 21.

N a setu je skoro neprestano bila luda kuća. Dvanaest komičara,

komični scenario - jedva su uspevali da održe ozbiljna lica dok su
izgovarali svoje rečenice. Bilo je hiljadu isečaka koji su bili smešniji od
samog filma. Režiser je bio urnebesan, a producent je bio odličan tip. Čak
su i kamermani bili smešni. A Tanja se odlično provodila dok je pisala
scenario. Skoro se sam od sebe napisao. Uživala je u radu i pričala deci o
tome. Moli ju je jednom posetila i oduševila se. Gordon Hokins joj je bio
predivan, kao i svima. On i Tanja su se brzo sprijateljili. Videla je kako
odmerava sve žene i pokušava da odluči koju želi. Setovi za snimanja su
njemu bili poput supermarketa. Nije bilo velikih lepotica na ovom filmu.
Ali bilo je veoma finih i pametnih žena koje su bile mudrije od toga da se
petljaju sa njim. Ovog puta će ostati bez partnera, što je za njega
nečuveno!
Jedne večeri je ležao na Tanjinom kauču i gledao televiziju dok je ona
sređivala scenario. Samo što je pojeo dva hamburgera i milkšejk. Uprkos
tome, bio je prilično vitak. Kao da je imao pandjičaru! Sve je to skidao u
teretani. „Tanja, da li ti ja izgledam starije?“ pitao ju je zabrinuto.
„Starije od čega?“ Bila je zauzeta i nije obraćala pažnju. Mnogo je
pričao. I neprestano je ležao na njenom kauču. Bilo mu je dosadno i bio je
usamljen, a ona mu je prijala.
„Starije nego što sam ranije izgledao“, objasnio je promenivši
program po petnaesti put u poslednjih sat vremena.
„Ne bih znala. Samo što sam te upoznala. Ne znam kako si nekada
izgledao.“
„Istina. Nema pristojnih žena na ovom filmu. To me deprimira.
Trebalo je da angažuju jednu za mene.“
„Po onome što sam čula, dobro se snalaziš i sam“, podsetila ga je, a on
je odsečno odmahnuo glavom.
„Gluposti! Uvek se spetljam sa ženama sa kojima radim. Nikad nisam
upoznao ženu van posla.“

200
 „Možda ćeš morati malo više da se potrudiš ovog puta“, kazala mu je i
ugasila kompjuter. Mnogo joj je odvlačio pažnju da bi radila. Uostalom,
bilo joj je zabavno da priča sa njim.
„To je bezveze“, odgovorio je na njen komentar. „Šta je s tobom? Ti
prokleto odlično izgledaš!“
„Hvala ti“, prihvatila je njegove reči s rezervom. Neprestano mu je
ponavljala da mnogo lupeta, što je on odmah priznao.
„Da li ti se dopadam?“ pitao ju je s pogledom nevinašceta, a ona mu se
nasmejala. Brzo su postali prijatelji, uz malo nade, na duže staze od
snimanja ovog filma. Stvarno joj se dopadao. Bio je fin čovek i zabavno
društvo, iako je luckast. Delovao je kao da voli decu, a čak i svoje bivše
žene i devojke. A što je još važnije, one su volele njega.
„Veoma mi se dopadaš“, kazala je iskreno. „Doživljavaš li neku krizu
sa samopouzdanjem? Treba li da pozovem psihijatra?“
„Ne, otišao je u Meksiko na odmor. Mora da ga plaćam previše. I ti se
meni dopadaš. Možda bi trebalo ti i ja da se zabavljamo tokom snimanja
ovog filma.“
„Jesi li poludeo? Ja sam duplo starija od žena sa kojima izlaziš.
Uostalom, ne želim da se verim ako ne smem da zadržim prsten.“
„To je bezveze“, kazao je zamišljeno. „Treba da se zabavljamo, a ne da
se verimo. To mi je bolje.“
„Ili da ne izlazimo uopšte, a da kažemo da jesmo“, zadirkivala ga je, a
on se odjednom uspravio na kauču i pogledao je kao da ga je udario grom.
„Bože, mislim da se ložim na tebe, Tanja! Zaista to mislim. Upravo mi
se to razjasnilo.“
„Verovatno si samo gladan. Naruči nešto da jedeš.“
„Ne, ozbiljan sam! Ložim se na tebe. Upravo sam to shvatio. Veoma si
zabavna, pametna si i đavolski privlačna!“
„Ne, nisam.“
„Da, jesi! Meni su pametne žene privlačne.“
„Nisam tvoj tip“, podsetila ga je, ne baš oduševljena njegovim
saznanjem.
„Ne, nisi moj tip“, složio se. „Uglavnom jurim gluplje žene sa većim
grudima. Jesam li ja tvoj tip?“, pitao ju je zainteresovano.

201
 „Nisi uopšte“, uveravala ga je. „Volim starije i ozbiljnije muškarce. S
malo više stila. Suprug mi je bio advokat.“
„Definitivno nisam tvoj tip“, kazao je, oduševljeno i razočarano u isto
vreme. „Znaš li šta to znači?“ pitao je vidno oduševljen.
„Da, da se nećemo zabavljati“, kazala je nasmejavši se. „Toliko mogu
da shvatim.“
„Ne, kad ljudi nisu jedno drugom odgovarajući tip, oni se venčaju.
Kada jesu, oni samo imaju vrelu aferu i sve pokvare kao što su uvek radili.
Treba da se venčaš sa onim ko nije odgovarajući. Nijedna od moje tri žene
nije bila moj tip“, kazao je, kao da bi želeo tako da potvrdi svoju teoriju.
„I više nisi oženjen njima. Tako da teorija pada u vodu.“
„Da, ali ih i dalje volim i one vole mene. Mislim da su predivne žene.“
„Konačno si me ubedio, Gordone! Ti si dokazano lud. Možda treba da
se izvlačiš na invaliditet.“
„Ne, zaista to mislim. Želim da se zabavljam sa tobom. Ne moramo da
se verimo ili venčamo, ako ne želiš. Hajde samo da probamo i da vidimo
šta će se desiti.“
„Deca bi me ubila ako bih se udala za tebe“, kazala je smejući se.
Zapravo je Moli smatrala da je predivan i da je najzabavniji muškarac kog
je ikada srela. Tanja je morala da se složi s njom. Ali to ne znači da treba
da se zabavlja sa njim.
„Moja deca bi tebe volela“, kazao je ozbiljno. „Dakle, šta kažeš?“
„Mislim da je vreme da se vratiš u svoju sobu. Mora da je vreme da
popiješ lek ili nešto. Ili je moje vreme da popijem lek, ako nastaviš da visiš
ovde sa ludim idejama poput ove.“ Na to je on ustao sa kauča, prišao joj i
poljubio je nežno u usta, poput pravog poljupca. Pogledala ga je
zapanjeno, kao da je uradio nešto zaista neoprostivo, što i jeste bilo. Ali je
on bio toliko uporan, tako neopisivo privlačan, da je zatekla sebe kako mu
uzvraća poljubac i pita se zašto to radi. A onda ju je poljubio ponovo.
Đavolski se dobro ljubi!
„Vidiš šta hoću da kažem? Nisi moj tip, ali me strašno uzbuđuješ,
Tanja!“
„I ti mene uzbuđuješ“, priznala je omamljeno. „Slušaj, Gordone, ovo
nije dobra ideja. Hajde da ne radimo ništa glupo. Hajde da samo budemo
prijatelji.“

202
 „Hajde da se zaljubimo! Tako je zabavnije“, predložio je.
„Nastaće haos ako to uradimo.“
„Ne, neće. Kažem ti, možda se na kraju venčamo.“
„Ne, nećemol“, naglasila je.
„Dobro, dobro. Izvini. Neću pominjati brak. Hajde sad da idemo
zajedno u krevet“, kazao je, a onda je zagrlio i nastavio da je ljubi. Ali je
bilo previše zabavno da bi ga zaustavila. Oboje su uživali. On je
najprivlačniji muškarac kog je ikada upoznala, a i najzabavniji. Bila je to
nepobediva kombinacija i skoro joj je nemoguće odoleti, iako se trudila, ali
ništa nije postizala. Nije prestajao da je ljubi.
„ A nećemo ni otići u krevet zajedno“, kazala je i zvučala besno.
Nije se raspravljao sa njom, ali pola sata kasnije, tamo su završili.
Tanja je nakon toga bila preneražena i nije mogla da veruje šta je učinila.
„Ti si lud čovek, Gordone Hokinse!“, kazala je dok su ležali zagrljeni u
krevetu. Bilo im je zabavno, a on je bio pažljiv i rekao joj da obožava njeno
telo. I bio je veoma vest u krevetu.
„Predivna si, Tanja!“, kazao je, njuškajući je poput šteneta. Uživala je u
njegovom društvu, a vođenje ljubavi sa njim je bilo izuzetno prijatno.
„Idi u svoju sobu, Gordone“, kazala je i trudila se da zvuči kao da to
zaista misli, ali nije i on se nije mrdnuo. Ostao je u njenom krevetu i grlio
je cele noći. Vodili su ljubav još dvaput i spavali kao bebe. Narednog dana
ih je probudilo sunce koje se promaljalo kroz prozor i zajedno su se
istuširali. Doručkovali su u njenoj sobi, a onda se on vratio u svoju da se
presvuče. Zajedno su otišli u studio, dok ga je Tanja zapanjeno posmatrala.
Nije mogla da veruje da je spavala sa njim, ali nije bila nevesela zbog toga,
iako bi trebalo da bude.
„Dakle, šta je ovo?“ pitala ga je dok su se vozili do studija. „Tvoja afera
dok traje film? Koliko je ovo nenormalno?“
„Možda će da traje zauvek“, kazao je pun nade. „Nikad se ne zna. Ja bih
voleo da bude tako. Mnogo mi se dopadaš, Tanja.“
„I ti se meni dopadaš, Gordone“, kazala je tiho, pitajući se u sebi šta to
kog đavola radi. Nije imala pojma. Ali šta god da je u pitanju, ne škodi
nikome i lepo se zabavlja. Koliko loše može da bude?

203
 22.

T anjina afera sa Gordonom Hokinsom dok su radili zajedno na filmu

bila je možda jedna od najluđih stvari koje je ikada uradila.
Ali nikad se u životu nije toliko zabavljala. Scenario je bio lagan poput
svile.
Sedeo je noću u njenom bungalovu i gledao televiziju, dok je ona na
njemu isprobavala svoje ideje. Neke su mu bile smešne, a neke nisu. Ali je
uvek imao odlične predloge. Ona je bila oduševljena kako se razvija
scenario, a još više onim što se dešava sa njim. Bilo joj je jasno zašto se
tako često ženio i imao toliko devojaka. Gordon je bio divan prema
ženama i iskreno su mu se dopadale. Bio je bez dlake na jeziku i bez tereta
na leđima. A kad su Megan i Džejson došli iz Santa Barbare da je posete na
setu, oduševio ih je. Molili su je da ga pozove u Marili za vreme raspusta.
„Sigurna sam da ima pametnija posla“, trudila se Tanja da ih
obeshrabri. Ništa se ozbiljno nije dešavalo. Nije želela da se oni vežu za
njega. Ali kad je konačno smogla hrabrosti da ga pozove, on je smatrao da
je to odlična ideja. Predložio je da ostanu tamo nekoliko dana, a onda da
odu zajedno na skijanje. Rekao je da bi baš voleo da provede nedelju dana
s njom i njenom decom.
Ona nije mogla da veruje svojim očima kada je stigao u Marin.
Namestio je frizuru, nosio je farmerke i rolku, a sa sobom je doneo i četiri
velika kofera, sa sve opremom za skijanje. Smešio se od uha do uha i
podigao ju je i zavrteo u kuhinji dok su ih deca zadivljeno gledala. Izgledao
je kao da će se useliti, što bi ih oduševilo.
Te večeri ih je sve izveo na večeru, Tanju i njenu decu i petoro
njihovih prijatelja. Nakon toga je svima spremio kokice i na kraju, kad su
svi otišli na spavanje, pomogao je Tanji da sve pospremi i otišao s njom u
krevet.
„Oduševljen sam ovom kućom!“, kazao je veselo. „I deca su ti divna!“
Počela je da se pita da li joj se konačno posrećilo, da li je pronašla čoveka
svojih snova ili je on došao sa druge planete.

204
 Narednog jutra su zajedno otišli u nabavku namirnica i oboje su se
smejali dok su se ljudi zaustavljali i gledali ih kad bi ga prepoznali.
„Bože, mislim da je ovo Gordon Hokins“, šapnula je jedna žena drugoj
na kasi, dok je on nastavio da se bori sa konzervama čili sosa koji je ona
kupila Džejsonu. Uživao je u svemu što je radio i sa kime god da je bio. Bio
je najjednostavnija osoba koju je ikada upoznala. A dok su otišli u Taho na
skijanje, već je počela da se pita da li je zaljubljena u njega. Bilo bi
nemoguće da nije. Nije bilo ničega kod njega što neko ne bi voleo, a bio je
neopisivo brižljiv prema Tanji i njenoj deci.
Takođe je bio veoma vest skijaš. On i Džejson su se beskrajno spuštali
niz planinu, na svim najtežim stazama. Devojčicama je pokazao neke nove
tehnike, a onda je neko vreme mirno skijao sa Tanjom. Delovalo je da
nema toga što on ne može da uradi. A bio je povod oduševljenja u
restoranima u koje bi uveče otišli. Svi su ga prepoznavali, želeli
autograme, zaustavljali se da razgovaraju sa njim i osećali se kao da su
stekli novog prijatelja kad bi otišli.
„Za ime boga, Gordone, poznaje te čitava planeta!“
„Nadam se da je tako“, veselo joj se nasmešio. „Ako nije, onda ne bih
imao posla. Nikada me ne bi angažovali za film na kom sad radimo i
nikada te ne bih upoznao. Tako da je odlično to što me svi znaju!“
Svima je bilo žao što napuštaju Taho posle pet dana, naročito deri.
Ovaj odmor nije bio ni nalik na onaj na Gordonovoj jahti. To im je svima
bilo užasno iskustvo. A ovo je bilo predivno. Naročito je bilo zabavno jer
se Gordon sam odlično zabavio. Uvek je bio dobro raspoložen i uživao u
svemu Što je radio. Bilo je to teško nadmašiti. A Tanja se nije ni trudila.
Uživala je u svakom trenutku i pustila je da sve teče samo od sebe. Isto je
učinio i Gordon i prestao da priča da ona nije njegov tip. Svima je bilo žao
kad su morali ponovo da zaključaju kuću u Marinu i krenu na jug.
Ona i Gordon su bili tužni kad su se te noći vratili u bungalov.
„Nedostaju mi tvoja deca“, kazao je nesrećno. „Tako su divni!“
„I meni nedostaju.“ Nazvali su ih telefonom, a javih su se i njegovoj
deri. Obećao joj je da će ih uskoro upoznati. Bilo ih je petoro, uzrasta od
pet do dvanaest godina. Ostao je u dobrim odnosima sa svim ženama. Nije
imao zlu kost u svom telu.
Film na kom su radili se, po planu, završio u februaru. Gordon nije
imao planove za snimanje posle toga, te je odseo u njenom bungalovu sa

205
njom do kraja marta, dok je ona radila na postprodukciji, a on se okolo
družio sa prijateljima.
Nakon toga je ostala još nedelju dana o svom trošku, do početka
aprila, kako bi mogli zajedno da odu na dodelu Oskara. Bila je nominovana
za scenario za film Preminula, upravo kako je Daglas i predvideo. Film je
nominovan u devet kategorija. Gordon je bio oduševljen zbog nje i
uzbuđen što će ići sa njom. Dobila je sedišta i za svoju decu i svih petoro je
otišlo zajedno. To je bio veliki događaj za nju. Gordon je otišao sa njom u
kupovinu haljine i nagovorio je da uzme svetloružičastu Valentino haljinu
u kojoj je bila polugolu i neodoljivo seksi. Izgledala je kao filmska zvezda.
Obe ćerke su došle u Los Anđeles u kupovinu za taj događaj.
Na dan dodele Oskara, sve dame su blistale, a Gordon i Džejson su bili
prelepi u svojim smokinzima. Bili su zanosna grupa kad su započeli svoju
odiseju po crvenom tepihu. Tanja je držala Gordona podruku i po prvi put
u životu se osetila kao zvezda. Okrenula se i naivno se nasmešila deci, dok
su oni sijali, očigledno ponosni na nju, uključujući i Megan. Završila je sa
Elis i ponovo je bila u timu svoje majke. Ispostavilo se da je Elis lošiji
prijatelj nego što su ranije mislili. Tad su shvatili da ih je iskoristila kako bi
došla do Pitera. Njihov odnos sa njim je sada zbog toga trpeo. A Moli se
poverila majci da tata ne izgleda srećno. Tanja se zapitala da li žali zbog
onoga što je učinio, ali je sada bilo prekasno za to.
Šetnja crvenim tepihom je dugo trajala. Zaustavljali su ih fotografi,
novinari su želeli da znaju šta Gordon misli i kako se Tanja oseća.
„Šta mislite, kakve su vam šanse?“ bilo je najčešće pitanje.
„Kako ćete se osećati ako pobedite? Ili izgubite?“
„Kako se ti osećaš što nikada nisi osvojio Oskara?“, pitali bi Gordona.
Dugo je trajalo dok nisu konačno ušli u salu i zauzeli svoja mesta. A
onda je trajalo još duže. Gordon je često zevao i kamere su ga uhvatile. A
onda je mahnuo. Nekoliko puta je poljubio Tanju, Šalio se sa decom i
aplaudirao kad bi ljudi dobili nagradu. A onda je konačno došao i taj
trenutak. Petoro scenarista se pojavilo na velikom ekranu, dok su se oni
meškoljili u publici trudeći se da izgledaju smireno, ali krajnje neuspešno.
Pokazali su isečke iz filmova, a onda su Stiv Martin i Šeron Stoun izašli na
scenu da otvore kovertu i pročitaju ime pobednika. Tanja je sedela i
stiskala Gordonu ruku. Osećala se glupo, ali joj je odjednom bilo strašno
važno. Nikada ništa u životu nije toliko želela! Primetila je Daglasa ne-

206
koliko redova ispred sebe. Nije pridavao važnosti njenom prisustvu.
Prošlo je tačno godinu dana otkako ga je poslednji put videla. Usputno je
spomenula Gordonu da se zabavljala s njim. To ga uopšte nije
uznemiravalo. On se nekada zabavljao s pola Holivuda.
Stiv je pružio kovertu Seron. A onda je ona izgovorila ime. Tanja je
slušala i nije joj zvučalo poznato. Bile su to samo reči koje su došle
nerazgovetno do njenih ušiju, a onda je čula Megan kako vrišti.
„Mama! Pobedila si!“ Gordon ju je gledao i smešio se, a ona nije
razumela. Polako ju je podigao iz fotelje, a onda je shvatila šta se desilo.
Izgovorili su njeno ime. Tanja Haris. Osvojila je Oskara za najbolji
scénario! Ustala je zapanjeno i prošla pored Gordona do prolaza, a potom
ju je sprovodnik doveo do scene, odakle je uspela da prede preko
podijuma i stane zagledana u svetla. Želela je da vidi svoju decu, ali nije
mogla, i Gordona, ali je sve bilo nevidljivo pod reflektorimaa. Samo je
mogla da stoji tu i trese se od glave do pete, čvrsto je držala zlatnu statuu
koju su svi u prostoriji strašno želeli. Bila je zapanjena koliko je teška. A
onda je prilagodila mikrofon sebi kad su Šeron i Stiv otišli.
„Ja... ne znam šta da kažem... nisam mislila da ću pobediti... ne mogu
da se setim svih kojima bih se zahvalila... Hvala mom agentu Voltu
Drakeru što me je nagovorio da ovo učinim... Daglasu Vejnu što mi je
pružio priliku. Adel Majkls, koja je izuzetan režiser i koja je napravila od
filma ovo što jeste... Hvala svima koji su učestvovali u njemu, svima koji
ste naporno radili i trpeli svaki dan sve promené na scenariju... Hvala vam
što ste radili sa mnom i naučili me toliko toga. A iznad svega, želim da se
zahvalim svojoj predivnoj deci što su me podržala“, suze su joj krenule
kad je to rekla, „što ste mi dozvolili da uradim ovo i toliko toga se odrekli
kako bih ja došla u Los Anđeles da radim. Hvala vam i toliko vas volim!“
Suze su joj se tad već slivale niz lice. „I hvala ti, Gordone... Volim i tebe!“ Na
to je podigla statuu Oskara visoko i sišla s bine. Trenutak kasnije se vratila
nazad do Gordona i dece i dok je prolazila pored Daglasa, ovog puta je
ustao. Poljubio ju je u obraz i stisnuo joj ruku.
„Čestitam, Tanja!“, kazao je uz osmeh.
„Hvala ti, Daglase!“, odgovorila je pogledavši ga pravo u oći. Mislila je
ono što je rekla. On joj je pružio priliku na oba filma koja je napravila za
njega. Poljubila ga je u obraz i vratila se do Gordona i svoje dece. Obe
ćerke su plakale i sve troje su je poljubili, a onda ju je Gordon poljubio
strastveno u usta. Izgledao je predivno, kao da će pući od ponosa.
207
 „Toliko sam ponosan na tebe... Volim te...“ kazao je, a onda je ponovo
poljubio. A onda su proglasili i ostale dobitnike. Veće odjednom više nije
delovalo tako dugo.
Film Preminula je osvojio skoro sve nagrade. Najbolji glumac, najbolja
glumica, najbolja režija, najbolji scenario i najbolji film. Bio je to veliki i
važan film o samoubistvu. Tanja se nasmešila kad je videla Daglasa kako
ide po nagradu. Izgledao je ushićeno. Setila se koliko je prethodne godine
bio nesrećan što nije pobedio. Ove godine je to i više nego nadoknadila,
mada je Daglas želeo da pobeđuje svake godine. Održao je veoma ozbiljan
i dirljiv govor, za koji je znala da je pripremio unapred za svaki slučaj.
Nakon toga su imali mnogo intervjua i otišli na zabavu časopisa
Venitifer, a i na nekoliko drugih. Veče je bilo neverovatno. Bilo je tri ujutru
kada su se vratili u njen bungalov. Svi su tu prespavali.
Bili su prava velika srećna porodica i Tanja se i dalje smešila kad su
ona i Gordon legli u krevet. Odložila je oskara na noćni stočić.
„Kakva noć!“ kazao je Gordon čvrsto je zagrlivši. Bila je toliko srećna
što se ovo dogodilo ove godine, a ne prethodne. Mnogo joj je više značilo
da slavi sa Gordonom i decom nego da je Daglas i dalje u njenom životu.
Čvrsto je zaspala u roku od nekoliko minuta dok joj se Gordon smešio,
poljubio je u vrat i ugasio svetla.

208
 23.

N
Pariz.
akon što je Tanja osvojila Oskara, deca su morala da završe školu, a
ona i Gordon nisu imali posla, pa je predložio da odu zajedno u

Odseli su u Ricu i bilo im je sjajno. Proveli su nedelju dana u jelu,

zabavi i kupovini. Vreme je bilo odlično, grad nikad nije delovao lepše i
oboje su bili srećni. Nakon toga, otišli su u London na nekoliko dana, a
onda svratili do Njujorka u povratku. Ona nije imala planove, a Gordonu
sledeći film počinje u avgustu. Pozvala ga je da provede ostatak aprila,
maj, jun i jul u Marinu. Plašila se da će mu tamo biti dosadno, ali je bio
oduševljen. Imao je mali stan u Njujorku, ali nije imao želje da boravi
tamo. I bio je presrećan da se useli kod Tanje i njene dece dok se ne vrati
na posao. Snimaće u Los Anđelesu.
Deca su volela da ga viđaju kad su se vraćala sa koledža. Tanja je malo
pisala, a Gordon je provodio vreme u bašti. Išli su u grad i iznajmili za
vikend kuću na Stinson Biču, koji mu je bio predivan.
„Znaš šta, mogao bih da se naviknem na ovakav život“, kazao je Tanji
jedne noći dok je ležao ispružen na kauču, a ona mu prolazila prstima kroz
kosu. Izgledao je opušteno i veselo, a ona godinama nije bila tako srećna.
„Mislim da će ti u nekom trenutku dosaditi“, kazala je pokušavajući da
se ne rastuži zbog toga. Održala je obećanje koje je dala samoj sebi - da
živi sa njim dan po dan. Zajedno su već sedam meseci. To je njemu najduža
veza ikada; dok se vrati na posao u Los Anđeles u avgustu, biće skoro
godinu dana.
„Mislim da bi ovo moglo da funkcioniše“, kazao je razmišljajući o
tome. „Ovo je lepo mesto - dom kom se čovek može vratiti. A ti si dobra
žena, Tanja“, rekao je. „Muž ti je kreten kad je tako otišao s nekom
drugom.“
Upoznao je jednom Pitera i Elis i nije bio oduševljen ni jednim ni
drugim. „Ali mi je drago što jeste.“
„I meni je.“ Bila je srećna sa Gordonom. Bio je pomalo luckast, ali uvek
fin i brižan.

209
 Proveli su jun i jul u Marinu i on je otišao sa njima na Taho. Onda je
morao da se vrati u Los Anđeles da radi. Bio je glavna zvezda jednog filma
sa izuzetnom glumačkom postavom. A ovog puta i sa prelepom
koleginicom. Prvi put je rekao da ga nije briga. Nakon svih ovih godina,
konačno je pronašao šta mu treba. Rekao je da ima sa Tanjom savršen
život.
Ona je ostala na Tahou sa decom do kraja avgusta. Imala je tad već
nekoliko ponuda da uradi scenarija za važne filmove, ali ništa joj se nije
dopalo. Nije bila ni sigurna da želi time ponovo da se bavi. Dosad je
uradila tri filma i možda je to dovoljno. I dalje je želela da završi knjigu
kratkih priča i razmišljala je o tome da napiše roman. Obećala je Gordonu,
čim deca odu u školu, sastaće se s njim u Los Anđelesu. Tražio je bungalov
br. 2 u Beverli Hih hotelu i ona će odsesti tamo s njim.
Ispratila je Megan i Džejsona ujutru i otišla do Los Anđelesa sa Moli.
Odbacila ju je do škole, a onda otišla da se sastane sa Gordonom. Bila je
nedelja i želela je da ga iznenadi. Nije je očekivao pre sutradan. Ali je ona
sve završila u Marinu, pa je resila da dođe dan ranije sa Moli.
Stigla je do hotela i prošla poznatom stazom do bungalova. Dali su joj
ključ na recepciji i poželeli joj dobrodošlicu, kao i uvek. Smešila se za sebe
kad je ušla u sobu. On nije bio tu i soba je bila u haosu. Očigledno je naru-
čio veliki doručak i još uvek nisu pokupili poslužavnike. Znak „Ne
uznemiravaj“ je bio na vratima. Mrzeo je da ga ometa sobarica ili ljudi što
proveravaju minibar, a imao je slobodan dan od snimanja.
Tiho je spustila torbe u predsoblju i ušla u spavaću sobu ne bi li se
istuširala. Prva reakcija joj je bila da se nasmeši kad ga je videla kako
spava u krevetu. Izgledao je, kao i uvek, poput velikog dečaka. A onda se
osetila kao da ju je neko upucao. Pored njega je ležala žena u čvrstom snu,
upetljana u posteljinu, duge plave kose i predivnog tela. Oboje su se u isto
vreme probudili kad je ona ispustila uzdah. Devojka je prva ustala, nije
bila sigurna šta da kaže, a onda se okrenuo i Gordon i ugledao je. Tanja je
stajala nasred sobe, posmatrala ih i nije znala na koju stranu da se okrene.
„O bože... izvinjavam se...“, uzdahnula je Tanja.
Gordon je iskočio iz kreveta jednim korakom i pogledao je u neverici.
Barem jednom u životu nije mogao da smisli nešto smešno da kaže.
Devojka je nestala u kupatilu i izašla u bademantilu. Garderoba joj je bila u

210
dnevnoj sobi i pokušavala je da diskretno prođe pored njih, kako bi mogla
da pobegne. Tanja je odmah primetila da je to zvezda novog filma.
„Neke stvari se izgleda nikad ne menjaju“, kazala je Tanja neveselo,
kad je Gordon zgrabio farmerke.
„Slušaj, Tan... to ne znači ništa. Čista glupost... mnogo smo sinoć popili
i malo se zaneli.“
„Uvek to uradiš... hoću da kažem, uvek spavaš sa zvezdom. Da nisu
bile ružne na našem filmu, završio bi s nekom od njih, a ne sa mnom.“
Oboje su čuli kako se vrata bungalova zatvaraju za njegovom koleginicom
s novog filma. Nije imala želju da bude deo porodične scene.
„To je takva glupost! Ja te volim!“ Nije znao šta drugo da kaže. Bili su
zajedno skoro godinu dana. To je za njega čitava večnost i dovoljno dugo
da oboje pomisle da je prava stvar. Dovoljno dugo da Tanja pomisli da će
se venčati i da bi ona to poželela.
„Volim i ja tebe“, kazala je tužno i sela. Zelela je da pobegne na vrata,
ali nije mogla. Nije mogla da se pomeri. Samo je sedela tu, gledala ga i
osećala se glupo dok su joj se suze slivale niz lice. „Uvek ćeš ovo raditi,
Gordone! Svaki prokleti put kad snimaš film!“
„Neću. Promenio sam se. Volim tvoj život u Marinu. Volim tebe... i
volim tvoju decu.“
„Volimo i mi tebe.“ Tad je ustala i pogledala po sobi, znajući da nikada
više ne želi da vidi ovaj bungalov. Toliko toga se desilo. Bila je tu sa
previše muškaraca. Piter, Daglas, a sada i Gordon.
„Kuda ideš?“ pitao ju je uspaničeno.
„Kući. Ne pripadam ovde. Nikada nisam. Želim pravi život sa nekim ko
želi iste stvari kao i ja, a ne nekoga ko spava sa svakom glumicom sa
kojom radi.“ Gordon ju je gledao i ništa nije rekao. Spavao je sa ovom
glumicom još od druge nedelje snimanja. Nije bilo svrhe da laže Tanju.
Oboje su znali da će se ponoviti. Njemu je sve to profesionalna
deformacija.
Nije mu rekla ni reč. Otišla je do vrata i pokupila svoju torbu. On je
nije zaustavljao. Okrenula se da ga pogleda, a on nije rekao ništa. Nije joj
rekao da je voli. Oboje su znali da je tako. Ali ljubav ne menja ništa.
Jednostavno je tako kako je. Izašla je iz bungalova br. 2 i tiho zatvorila
vrata za sobom, ostavivši Gordona tamo gde ga je i zatekla.

211
 24.

M oli je nazvala Tanju u Marin dva dana kasnije. Zvala ju je ranije u

hotel i iznenadila se kad joj je Gordon saopštio da joj se majka
vratila u Ros.
„Nešto nije u redu?“, pitala ju je Moli kad se javila. „Zvučao je smešno.
Zapravo, ne tako smešno, više nekako tužno. Jeste li se posvađali?“
„Na neki način.“ Tanja nije želela da razgovara sa njom o tome, baš
kao što joj nije rekla kad je Piter imao aferu sa Elis. „Zapravo“, rekla je
zagrcnuvši se, „završili smo.“ Nije je zvao. Radio je ono što je uvek činio,
imao je romansu sa svojom koleginicom sa filma. Ona je bila njegov tip.
Tanja nije. Možda je zato duže trajalo. Bilo im je lepo i imala je prilično
filozofski stav po tom pitanju, ali je bila tužna što je gotovo. Jednostavno
su se stvari tako odvijale u Los Anđelesu.
„Žao mi je, mama“, kazala je Moli, kojoj je iskreno bilo žao zbog nje.
Svi su voleli Gordona. „Možda će se vratiti.“
„Ne. Dobro sam. Nije on tip koji bi se skućio.“
„Barem si imala devet meseci sa njim.“ Moli se trudila da je
oraspoloži. Tanji je delovalo patetično što dve osobe koje se vole mogu da
provedu zajedno najviše devet meseci. Ona i Piter su trajali dvadeset
godina i čak ni to više nije značilo ništa kada se spetljao sa Elis. Ništa više
ne traje. Obećanja se više ne ispunjavaju i uvek se prekrše. Tanju je sve to
rastuživalo. Niko nije znao šta želi. A kada bi tvrdili da im je nešto važno,
svakako bi sve upropastili. To ju je sve tištilo.
Neko vreme je razgovarala sa Moli i na kraju su je i drugo dvoje zvali.
Čuli su sve od nje. Svima je bilo žao zbog Gordona. A ona nije objašnjavala
šta se dogodilo.
Provela je nedelju dana žaleći za njim, a onda se vratila pisanju
kratkih priča i životu u praznoj kući u Rosu. Sad joj je delovala kao
straćara bez dece.
Radila je neumorno mesecima, ni sa kim se nije viđala, retko je izlazila
napolje i završila knjigu kratkih priča malo pre Dana zahvalnosti. Bila je to
duga i usamljena jesen. Volt ju je nazvao na dan kad je trebalo da joj stignu

212
deca. Bio je srećan kad je čuo da je završila knjigu. Imao je izdavača za nju
i uzdahnuo je pre nego što joj je saopštio da ima i ponudu za film. Znao je i
pre nego što je izgovorio, kakva će joj reakcija biti. Već mu je rekla pre
nekoliko meseci da je ni pod tačkom razno ne zove zbog scenarija. Rekla je
da je gotova sa radom u Los Anđelesu i da nikada više neće da se vrati
tome. Uradila je tri filma, osvojila Oskara i provela skoro cele dve godine
tamo. To je dovoljno. Od sad pa nadalje, želela je samo da radi knjige. I bila
je veoma odlučna u nameri da počne da piše roman. I da živi u Rosu.
„Reci im da nisam zainteresovana“, kazala mu je Tanja. Nikada se više
neće vratiti u Los Anđeles. Nije joj se dopadao način života koji su ljudi
tamo vodili, niti ono u šta su verovali. Nije imala život u Marinu, ali nije ni
marila. Više nije viđala stare prijatelje. Oni sada pripadaju Piteru i Elis.
Samo ju je zanimalo pisanje i deca kada dođu u poseru. Njenom agentu se
nije dopadalo kako živi, ali je morao da prizna da joj trenutno pisanje ide
odlično. Sad je bogatije, snažnije i značajnije. Bilo je vidljivo koliko je
propatila. Ali je smatrao da sa četrdeset i četiri godine zaslužuje više od
života.
„Mogu li barem da ti kažem o čemu je film?“ Volt je zvučao iscrpljeno.
Znao je koliko je tvrdoglava. Zatvorila je vrata filmskom poslu i nije želela
čak ni da ga sasluša.
„Ne. Ne zanima me o čemu se radi. Neću raditi filmove i nikad se neću
vratiti u Los Anđeles.“
„Ne moraš. Produkcija i režija su nezavisni u ovom slučaju. Žele da
snime film u San Francisku i priča ti baš leži.“
„Ne. Reci im da nađu nekog drugog. Želim da počnem da pišem
roman.“
„Za ime boga, Tanja! Osvojila si Oskara! Svi žele tebe! Ovaj tip ima
odličnu zamisao. Osvojio je svakakve nagrade, ali ne i Oskara. Mogla bi da
mu napišeš scenario zatvorenih očiju.“
„Ne želim da napišem više nijedan scenario“, kazala je odsečno.
„Mrzim ljude koji prave filmove. Nemaju ni integriteta ni morala. Naporni
su za saradnju i svaki put kad sam u njihovom okruženju upropaste mi
život.“
„A život ti je sad tako divan? Pretvorila si se u pustinjaka tamo i sve
što pišeš je depresivno. Moram da uzmem lek za raspoloženje kad
pročitam sve.“ Nasmešila se na njegov komentar. Znala je da je istina to

213
što govori, ali je ishod bio dobar i on je bio svestan toga. Samo mu se nije
dopadalo.
„Onda nabavi novi recept, jer će te slomiti i roman koji bih da
napišem.“
„Prekini da pišeš tako depresivne gluposti. Uostalom, film koji bi ovi
da naprave je takođe ozbiljan. Mogla bi da osvojiš još jednog Oskara.“
Trudio se da je podstakne, ali nije uspevao.
„Imam jednog. Ne treba mi još.“
„Naravno da ti treba. Mogla bi da ih iskoristiš kao podupirač za knjige.
Za sve depresivne knjige koje ćeš napisati ušuškana u usamljenom
zamku.“ Nasmejala se na njegove reči.
„Mrzim te!“
„Volim kad to kažeš“, odgovorio je. „To znači da sam dopreo do tebe.
Ovaj producent je Englez i želi da te upozna. Biće u San Francisku samo
ove nedelje.“
„Za ime boga, Volt! Ne znam zašto te slušam.“
„Zato što sam u pravu i znaš to. Zovem te samo kad imam dobre
ponude. Ova jeste dobra. Osećam to. Upoznao sam ga u Njujorku pre nego
što je otišao. On je veoma fin čovek i pravi dobre filmove. Ima izvrsno
iskustvo. Veoma ga poštuju u Engleskoj.“
,,U redu, u redu. Sastaću se sa njim.“
„Hvala ti! Nemoj da zaboraviš da spustiš most preko šanca.“ Ona se
zakikotala, a Filip Kornvol ju je nazvao kasnije tog popodneva. Rekao joj je
koliko je zahvalan što mu dopušta da ga sasluša. Nije joj rekao, ali ga je
njen agent upozorio da je mala šansa da će ona želeti da se sastane sa
njim.
Našli su se u Mil Valiju u Starbaksu na kafi. Kosa joj je porasla i nije se
šminkala skoro šest meseci. Njena godina sa Gordonom joj je donela
veselje i zabavu, ali je gubitak uzeo danka. Poslednjih nekoliko godina su
je prečesto razočaravali i izgubila je previše muškaraca. Nije imala želje da
ponovo pokušava. A kada se sastao sa njom, FUip je video da joj se nešto
loše dešavalo. U očima joj se nazirala velika tuga. Pročitao je to i u njenom
pisanju.

214
 Opisao joj je priču, a njoj je prijao njegov akcenat. I dopalo joj se što
želi da pravi film u San Francisku. Priča je o ženi koja je umrla dok je
putovala; prati događaj od početka i šta ju je dovelo do mesta na kom je
okončala i zašto je umrla, istražujući posledice tajnog života biseksualca
koji je vodio njen muž i zarazio se sidom. Priča je bila kompleksna, ali su
teme bile jednostavne. Bila je intrigirana njegovom pričom. Dopao joj se
kreativni duh i kompleksan rad njegovog uma. Ali iako je bio mlad i
zgodan, nije bila zainteresovana za njega kao muškarca. Taj deo nje je
potpuno otupeo. Ili je umro, kako je ona mislila.
„Zašto ja?“ pitala ga je tiho, otpivši malo čaja. Znala je po njegovoj
biografiji da ima četrdeset i jednu godi nu, da je napravio pet filmova i
osvojio brojne nagrade. Dopalo joj je kako je direktan dok joj se obraća.
Nije se trudio ništa da ulepša, niti da je zavede. Želeo je da je ubedi na
osnovu materijala koji nudi, a ne šarma.
„Gledao sam film za koji si osvojila Oskara. Znao sam da moram da
radim sa tobom čim sam ga odgledao. Neverovatan je.“ Sa moćnom
porukom, upravo kao i scenario koji je sad želeo da ona napiše.
„Hvala ti“ kazala je jednostavno. „I šta ćeš sad da radiš?“ želela je da
zna njegov plan.
„Vratiću se u Englesku“, nasmešio joj se i ona je videla da je umoran.
Izgledao je istovremeno i mlado i staro. Na neki način, prilično su bili
slični. Oboje su izgledali umorno i kao da ih je život istrošio, ali nisu bili
stari. „Na kraju se nadam da ću se pokupiti, povesti decu i doći ovde da
živim godinu dana. I da napravim svoj film, ako budem imao sreće... A
imaću sreće ako ga ti napišeš.“ To je jedini šarm koji je sebi dozvolio, a ona
se nasmešila. Imao je duboke, tople smeđe oči koje su otkrivale veliki
život, ah i mnogo poteškoća.
„Ne želim više da pišem scenarija“, kazala je iskreno.
Nije mu rekla zašto i on nije pitao. Poštovao je njene granice koliko i
njene veštine. Bila mu je neka vrsta ikone i smatrao je da ima predivan
dar. Nije mu smetalo što je na distanci i što je hladna prema njemu.
Prihvatio ju je takvu kakva je.
„To mi je rekao tvoj agent. Nadao sam se da ću te uveriti u suprotno.“
„Mislim da ne možeš“, kazala je iskreno, mada joj se dopala priča.
„Tako je i rekao.“ Skoro je prestao da se nada da će mu ona napisati
scenario. Ali je vredelo pokušati.

215
 „Zašto dovodiš decu ovde? Zar ne bi bilo lakše da ih ostaviš u
Engleskoj dok radiš?“, bila je znatiželjna. Njegove meke smeđe oči plivale
su po njenim sa hiljadu pitanja koja nije smeo da postavi. Ona je bila
hrabrija od njega.
Odgovorio joj je na pitanje što je jednostavnije mogao, bez zalaženja u
detalje. „Dovodim decu jer mi je supruga preminula pre dve godine. Imala
je nesreću dok je jahala. Skočila je preko žbunja i slomila vrat. A odrasla je
praktično na konju.“ Zvučao je opušteno i nije se samosažaljevao, što ju je
ganulo više nego što je pokazala. „Uostalom, bio bih pretužan ovde sam.
Nikad ih nisam ostavio otkako im je majka umrla, do ovog putovanja.
Došao sam sad samo na nekoliko dana da bih se sastao sa tobom.“ Teško
je bilo da se ne oseti polaskano, ili dirnuta
„Koliko imaju godina?“, pitala je zainteresovano. To je objašnjavalo
ono što mu je videla u očima. Bilo je bola i snage. Dopala joj se ta
kombinacija i šta je rekao o svojoj deci. Nije bilo ničega holivudskog kod
njega. Sve je na Filipu delovalo stvarno.
„Sedam i devet. Devojčica i dečak. Izabel i Rupert.“
„Prilično engleska imena“, kazala je, a on se nasmešio.
„Treba da iznajmim stan, javi ako budeš čula za nešto povoljno.“
„Naravno“, kazala je tiho, pogledavši na sat. Deca joj dolaze kući, ali je
i dalje bilo rano. Napravila je sebi dovoljno vremena kad se složila da se
sastane sa njim. Oklevala je, a onda je odlučila da se izloži riziku i nije bila
sigurna zašto, osim što joj ga je bilo žao. Imao je mnogo nevolja i nije
kukao zbog onoga što mu se desilo. Davao je sve od sebe, imao je decu
pored sebe i trudio se da radi svoj posao. „Možete da ostanete kod mene
dok ne pronađete stan. Imam veliku staru kuću i deca su mi na školovanju.
Dolaze kući večeras. Ali su inače ovde samo za Božić i leti. Tako da možete
neko vreme da budete tu, a i škole u kraju su dobre.“
„Hvala ti!“ delovao je dirnuto i nije progovorio na minut. „Oni su
dobra deca. Navikli su se da putuju sa mnom, pa se veoma lepo ponašaju.“
To je ono što svi roditelji pričaju, ali pošto su Englezi, Tanja je pretposta-
vila da je to istina i to bi joj vratilo malo života u kuću. Želela je da uradi
nešto da mu pomogne, iako nije želela da mu napiše scenario. Ali nije joj
smetalo da budu kod nje dok ne stanu na noge.
„Kada se vraćaš?“ pitala ga je zabrinuto.
,,U januaru. Nakon što završe polugodište. Oko desetog.“

216
 „Odlično. Moja deca će tad već biti ponovo u školi. I neće se vraćati do
prolećnog raspusta. Kad krećeš?“
„Večeras.“ Imao je materijal na stolu između njih i ona ga je podigla,
dok je on zadržao dah. Držala ga je u rukama na jedan beskonačan
trenutak, a onda su im se pogledi sreli.
„Pročitaću ovo i javiću ti se. Možeš da ostaneš kod mene u svakom
slučaju. Nemoj mnogo da se nadaš. Ne nameravam da napišem scenario.
Ali ću ti reći svoje mišljenje.“ Bila je impresionirana i njim i onim što je
dosad čula. Tad je ustala, držeći fasciklu u rukama. „Nazvaću te kad
pročitam. Ali ne računaj ni na šta. Želim da napišem roman i završila sam
sa filmovima, ma koliko da je tvoja priča dobra.“
„Nadam se da ćeš se zbog ovog predomisliti“, kazao je i ustao. Bio je
veoma visok i vitak. Jedva da su razmenili osmeh. Ostavio joj je svoj broj
telefona. Tad mu se zahvalila što je došao tako daleko da se sastane sa
njom. Bilo je pomalo besmisleno to uraditi, ali je rekao da mu je drago što
jeste, čak i ako ona na kraju ne napiše scenario. Tad su se rukovali i Filip je
otišao.
Tanja je otišla kući i spustila fasciklu na sto. Nije znala kad će se tome
posvetiti, ali je znala da hoće u nekom trenutku. Dva sata kasnije su joj
stigla deca i kuća je ponovo oživela. Bilo je tako lepo što su tu! Zaboravila
je u potpunosti na fasciklu dok nije prošao praznik. Videla ju je na stolu i
uzdahnula.
Pročitala je teze u nedelju uveče nakon što su deca otišla. Završila je
do ponoći, a u Engleskoj je bilo osam ujutru. Spremao je doručak deci kad
ga je nazvala. Želela je da ga mrzi zbog toga, ali nije mogla. Znala je da ovaj
scenario mora da napiše i da će ovo biti poslednji. To je bilo umetničko
delo kome je težila. Napravila je veliki broj napomena dok ga je čitala i već
je imala bezbroj ideja. Priča je bila izuzetna. Čista, jasna, jednostavna,
moćna i u isto vreme kompleksna i intrigantna. Morala je da je napiše.
„Uradiću to!“ kazala je i čula buku i smeh njegove dece u pozadini. Ti
zvukovi su joj mnogo nedostajali. Biće prijatno dok budu živeli kod nje, pa
makar i na nekoliko dana, ili koliko god im bude trebalo da pronađu stan.
Jedva je čekala da počne da radi na scenariju.
„Izvini... šta si rekla?“ Rupert je vikao na psa baš kad je ona
progovorila. I sada pas ponovo laje. „Nisam te čuo. Ovde je haos!“
Nasmešila se.

217
 „Rekla sam da ću uraditi scenario.“ Govorila je tiho, ali ju je ovog puta
čuo. Nastupila je duga pauza dok je pas lajao, a deca cičala.
„Dođavola! Ozbiljna si?“
„Da, jesam. I kunem ti se da mi je ovo poslednji. Ali mislim da će film
biti prelep. Zaljubila sam se u tvoju zamisao. Priča me je rasplakala.“
„Napisao sam je za svoju ženu“, objasnio je. „Bila je lekar i veoma
zanimljiva žena.“
„Pretpostavila sam da je o njoj“, zapravo, inspirisano njom, jer je ona
poginula, a nije umrla od side. „Počeću odmah da radim. Poslaću ti faksom
ono što uradim, čim počne da dobij a smisao.“
„Tanja“, kazao je prigušenim glasom, „hvala ti!“
„Hvala tebi“, odgovorila je. I dvoje ljudi koji se dugo nisu smešili,
odjednom su oboje sijali. Nije bilo sumnje. Biće to veoma dobar film. I uz
malo sreće, sjajan scenario. Daće sve od sebe.
Počela je da radi na njemu dan nakon Dana zahvalnosti. Trebalo joj je
tri nedelje da se uklopi, dok je precrtavala scene i postavljala tok kojim će
ići film. Bila je božična nedelja kada mu je poslala nešto materijala. Pro-
čitao je sve iste noći i nazvao je ujutru. Kod nje je bila ponoć i ona je radila
kad ju je nazvao.
„Dopada mi se šta si uradila“, zvučao je detinjasto. „Savršeno je!“ Bilo
je i bolje nego što se nadao.
„I meni se dopada“, kazala je smešeći se, dok je gledala kroz prozor u
tamu. „Mislim da je dobro.“ Plakala je nekoliko puta dok je pisala, što je
uvek dobar znak. A i on je plakao dok je čitao.
„A ja mislim da je izuzetno!“ kazao je.
Razgovarali su skoro sat vremena dok je ona proveravala neke
problematične tačke. Bilo je nezgodnih mesta, nešto što nije mogla još
uvek da shvati. Sve je još uvek bilo u ranoj fazi. Ali su zajedno pretresali
ideje i rešavali probleme jedan po jedan. Iznenadila se kasnije kada je
shvatila da su pričali skoro dva sata.
I dalje je u planu da dođe desetog januara. Zeleo je da angažuje
lokalne glumce. Poznavao je veoma dobrog kamermana iz San Franciska,
Južnoafrikanca koji je išao sa njim na fakultet. Film će napraviti s malim
budžetom. Ponudio je Tanji sve što je mogao da napiše scenario.
Razmislila je o tome i nazvala ga kasnije. Rekla je da će uzeti procenat na

218
kraju. Nije želela ništa od njega unapred. Smatrala je da je projekat vredan
investicije. Bila je mnogo više zainteresovana da napravi taj film sa njim,
nego da zaradi novac.
Scenario se pisao skoro sam od sebe. Kao da je sudbina sama radila.
Pisala je sve što je on osećao i on je bio oduševljen rezultatom.
Deca su došla kući i odlično se provela za božični raspust. Džejson je
otišao na skijanje sa prijateljima. Megan je imala novog dečka na fakultetu,
a Moli je pričala o tome kako razmišlja da drugu godinu fakulteta studira u
Firenci. Tanja im je ispričala sve o nezavisnom filmu na kom je počela da
radi. Bili su veoma zainteresovani. Slabo im je spominjala Filipa Kornvola,
jer je on bio najmanje važan. Ono što ju je oduševilo jeste priča. Imala je
svoj život, a sve dobre priče su bile takve.
Filip je stigao po planu, desetog januara, sa Izabel i Rupertom. Već je
počeo da traži stan i obećao da neće dugo ostati kod nje. Njega je smestila
u Molinu sobu, a decu u Meganinu. Deca su bila preslatka i pravi Englezi,
veoma pristojni. Izgledali su poput dece iz filmova - prelepi i slatki,
krupnih plavih očiju i plavih kosica. Filip je rekao da su slika i prilika
njihove majke. Videla je već u prvih pet minuta da je veoma dobar otac i
da obožavaju i oni njega i on njih.
Kad su stigli, iscrpljeni od puta, bilo je taman britansko vreme za čaj.
Spremila im je sendviče i toplu čokoladu sa šlagom. A ranije je otišla u
englesku radnju kako bi kupila pecivo sa kajmakom. Pripremila je i jagode
i džem, a deca su vrisnula od oduševljenja kad su videla sve to. Izabel se
bacila na pecivo tako silno da je imala kajmaka i na nosu. Filip se smejao
kad ju je obrisao.
„Ti si malo prase, gospođice Izi! Moraćemo da te bućnemo na pranje.“
Bilo je divno ponovo slušati dečje glasove. Tanja ih je čula kako se
smeju u sobi i razgovaraju sa ocem. I čula je kako im priča priču za laku
noć kada je te noći prošla pored njihove sobe. Prošlo je barem sat
vremena kada je sišao do kuhinje. Radila je na scenariju, a on joj je poručio
da deca čvrsto spavaju.
„Premoreni su od puta“, kazala je, a ona je podigla pogled i nasmešila
se. „Mora da si i ti premoren.“ Tamne smeđe oči delovale su umorno, ali
srećno. Jedva je čekao da se baci na posao.
„Ne naročito“, nasmešio joj se. „Uzbuđen sam što sam ovde.“ Planirao
je da narednog dana upiše decu u školu. Na neki način, bio je lakše da

219
bude u njenoj kući, kako bi mogli da rade. Razgovarali su satima, popili
nekoliko šolja čaja i konačno ga je stigao umor, pa je otišao na spavanje.
Spremila im je doručak narednog jutra i rekla mu kako da stigne do
škole. Pozajmila mu je svoj auto. Vratio se dva sata kasnije, spreman da se
baci na posao. Radili su neumorno na scenariju cele nedelje. Projekat je
bio pod kontrolom i dobro je napredovao, brže i bolje nego što je iko od
njih očekivao. Ispostavilo se da su moćan tim, dok su jedno iz drugog
izvlačili ideje, što je obogaćivalo scenario i priču svakim danom.
Provela je vikend sa njim i decom, pokazivala im okolinu. Čuvala je
Izabel i Ruperta dok je on tražio stan. Spremala im je kolače, a oni su njoj
pravih lutke od papira i tutkala, kao što je i ona radila sa svojom decom
godinama ranije. Kad se vratio, cela kuhinja je bila u haosu, ali su deca
sijala od sreće, kao i njihova nova prijateljica.
„Gospode, šta ste to radili?! Kakav užasan nered!“ Nasmejao se i
primetio da Tanja ima tutkala na bradi. Pokazao joj je prstom, a ona se
obrisala.
„Lepo smo se proveli“, potvrdila je uz osmeh.
„Nadam se da jeste. Trebaće ti nedelju dana da to raspremiš.“ Nakon
što su odložili dečje kreacije na stranu da se suše, pomogao joj je da sve
raskloni i očisti. Deca su se napolju igrala na ljuljaškama, koje su posle
svih tih godina i dalje stajale tu. Tanja je rekla da je lepo videti da ih neko
ponovo koristi. Izabel i Rupert su oživeli kuću, kao i on. Doneo je nešto
drugačije i novo njenom radu. Mnogo je učila od njega, a i on od nje.
Rekao je da je pronašao stan u Mil Valiju, a njoj je bilo žao da to čuje.
Dopadalo joj se što su tu. Izvinio se što neće biti slobodan još nedelju
dana.
„Meni je to u redu“, nasmešila mu se. „Biće mi žao kad odete. Lepo je
imati decu ovde.“ Bila je u iskušenju da mu traži da ostanu, ali morao je da
ima život i stan za sebe. Ne mogu da žive u sobi njene dece šest meseci,
mada bi bilo lepo. „Nadam se da ćete često dolaziti u posetu“ kazala mu je.
„Deca su tako divna.“ Pomenuli su joj svoju majku. Rupert je objasnio da je
umrla kada je pala sa konja.
„Znam“, kazala je ozbiljno Tanja. „Bila sam veoma tužna kad sam to
čula.“
,,Bila je veoma lepa“, dodala je Izabel, a Tanja je klimnula glavom.
„Sigurna sam da jeste.“

220
 Tad im je skrenula misli blokčićima i bojicama i predložila im da
nešto nacrtaju za oca. Bio je ganut što je Tanja tako dobra prema deci. Sve
ih je te večeri izveo na večeru. Deca su jela hamburgere i pomfrit, a njih
dvoje mesni odrezak. Ponovo se osetila kao da ima porodicu, dok je Filip
vozio, a dvoje dece veselo čavrljalo na zadnjem sedištu. Rekli su Tanji da
im se dopada nova škola, ali da se vraćaju u Englesku sledećeg leta, nakon
što njihov tata završi sa filmom.
„Znam“, kazala je kad su ušli u kuću. „Radiću sa njim na tom filmu.“
„Jesi li ti glumica?“ pitao ju je Rupert zainteresovano.
„Ne, ja sam pisac“, objasnila je Tanja, dok je pomagala Izabel da skine
kaput. Devojčica ju je pogledala sa smeškom koji je istopio Tanjino srce.
To nije bilo teško.
Filip i Tanja su naredne nedelje nastavili da rade zajedno na scenariju.
U principu su se bavili pretprodukcijom na skromnom nivou i sve dovodili
u red. A naredne nedelje su se on i deca iselili. Bilo joj je žao što odlaze i
naterala ga je da obeća da će ih dovesti ubrzo u posetu. Kako se
ispostavilo, često ih je dovodio. Dolazili su posle škole da se igraju u
kuhinji i rade domaći, dok su on i Tanja radili na scenariju.
Filip je angažovao nekoliko lokalnih glumaca i mladu devojku iz Los
Anđelesa. Počeli su snimanje filma u aprilu, a završili krajem juna i dotad
su on i Tanja radili zajedno šest meseci dan i noć. Izabel i Rupertu je bilo
prilično prijatno sa njom. Često su joj dolazili na večeru i kupovala im je
poznatu hranu iz engleske radnje u gradu. Bilo joj je zabavno sa njima.
Jedne subote, kad nisu snimali, odvela ih je u zoološki vrt. Vratila ih je
Filipu sa šećernom vunom po licu. A tokom leta, ona i Filip su ih vodili na
plažu.
Dovodio je decu češće nego što je nameravao, ali je Tanja neprestano
ponavljala da uživa, a deca su ga molila da je posećuju u Rosu. Voleli su
njenu staru kuću, koju su i njena deca volela. A tokom mnogih meseci
napornog rada, ona i Filip su postali prijatelji. Tad su već delili veliko
poverenje, pričali o svojim životima, deci i svojim supružnicima, pa čak i
svom odrastanju. Rekla je da joj je to pomoglo u pisanju. Uvid u tuđe
živote uvek je njenom pisanju davao novu dimenziju.
Filipova deca su poslednji vikend u junu provela kod nje, a njene
ćerke su došle na raspust. Moli i Megan su bile oduševljene Izabel i Rupe
rtom i vodile su ih sa sobom kad su imale neka posla napolju. Izabel je bila

221
čudnovato ozbiljna, a Rupert je imao neobičan smisao za humor. Bili su
draga deca i Tanja je bila u šoku kad je shvatila koliko je postala vezana za
njih. Kada je Filip rekao da se vraćaju u julu, želela je da ga moli da ne idu.
Nije mogla da zamisli kako će biti kada deca odu i kuća se ponovo utiša.
Nije mogla da podnese tu pomisao. On je bio dirnut kad mu je to rekla
jednom prilikom za večerom. Radili su na postprodukciji i Tanji je laknulo
što se to odvija sporo. Bili su veoma posvećeni svakom aspektu filma. Filip
je bio veoma ponosan na film, a Tanja je bila ponosna na njega. Obavio je
sjajan posao!
Odnos im je bio u potpunosti profesionalan. Filip je bio relativno
zvaničan čovek, pravi Englez. Jedino je bio opušten pred njom, kad ju je
gledao sa svojom decom. Svaki put kad bi se to desilo, dirnula bi ga pravo
u srce.
„Mislim da treba da ostanete još godinu dana“, zadirkivala ga je za
večerom, dok su obedovali sa njegovom i njenom decom.
„Jedino ako ćeš da uradiš još jedan film sa mnom“, uzvratio je istom
merom.
„Ne daj bože!“, odgovorila je Tanja i prevrnula očima. Neprestano se
klela da joj je ovo poslednji film ikada. Bio je veliki posao, veći nego što su
očekivali ili planirali, ali su oboje bili uvereni da će rezultati biti dobri.
Filip je planirao da ga sam uredi kad se vrati u Englesku.
Do kraja jula, on je završio sve što je želeo u Sjedinjenim Državama.
Tanja nije učestvovala u procesu krajnjeg sređivanja filma, ali je uradila
sve što je mogla pre nego što su otišli. Planirao je da provede poslednje
dve nedelje putujući po Kaliforniji i iznenadio je Tanju kad joj je ponudio
da ide sa njima. Izabel i Rupert su je preklinjali. Imala je dovoljno vremena
da ode sa njima, pre nego što odvede svoju decu na Taho, a onda je i ona
imala ideju.
„Zašto vi ne pođete sa nama na Taho nakon vašeg putovanja? Uživali
bismo! A onda možete nazad u Englesku.“ Već se odrekao stana i rekla mu
je da može ponovo da boravi kod nje. Leto će biti samo življe, a kada je
pristao da putuje na Taho, pristala je i ona da im se pridruži na putovanju
po državi. Imala je šta da radi, a Moli i Megan su rekle da im to zvuči
zabavno. Brinulo ih je što sada samo radi i što cele godine izgleda tako
neraspoloženo, otkako je prekinula romansu sa Gordonom. Bilo je lepo
videti je opušteniju.

222
 Tanja, Filip i njegova deca počeli su putovanje u Montereju. Otišli su u
akvarijum, a onda šetali karmelom. Posetili su Džejsona u letnjoj školi, a
potom proveli dva dana u Diznilendu, čime su Rupert i Izabel bili
oduševljeni. Tanja ih je odvela na sve vožnje, dok ih je Filip fotografisao.
Bili su iscrpljeni, ali srećni dok su poslednje večeri gledali paradu i
vatromet. Tanja se okrenula i pogledala Filipa, dok ju je Izabel držala za
ruku. On joj se smešio. Želeo je da joj se zahvali, ali nije znao kako, a onda
su otišli vozom nazad do hotela. Zagrlio ju je preko ramena dok su ulazili.
Rupert je spavao sa njim, a Izabel sa Tanjom. To je bila njena želja. Došao
je da je poljubi za laku noć i da je ušuška, a onda se okrenuo Tanji uz topao
pogled.
„Hvala ti što si bila tako dobra sa mojom decom“, prošaputao je kad je
Izabel zaspala. Veselo se smešila dok je grlila Mini Maus lutku koju joj je
Tanja kupila. Rupert je bio opsednut Piratima sa Kariba i dvaput je išao sa
njom na vožnju.
„Volim ih“, kazala je jednostavno. „Ne znam šta ću raditi kada odete“,
kazala je tužnog pogleda, koji je odjednom bio isti kao i njegov.
„Ne znam ni ja“, rekao je tiho. Pošao je da napusti sobu, a onda se
okrenuo ka njoj, kao da želi nešto da kaže, ali okleva. „Tanja... ovo su bili
najbolji meseci mog života u poslednjih nekoliko godina, znaš li to?“ Znao
je da su to bili srećni meseci i za decu, najsrećniji otkako im je majka
umrla.
„I meni“, prošaputala je. Deca su bila najlepši dar. Posedovali su njeno
srce. Pisanje filma bilo je šlag na tortu. Klimnuo je glavom, a onda joj
prišao jedan korak i, bez razmišljanja, namestio joj kosu. Nije se pogledala
u ogledalo od tog jutra i nije marila kako izgleda. Bila je usredsredena na
Izabel i Ruperta i radila je sve što su oni želeli, trčala s jedne vožnje na
drugu, stajala u redu, gledala Mikija i Šilju i kupovala im da jedu šta žele.
Nije se toliko zabavila godinama. Tuga ju je obuzimala dok je razmišljala
kako će biti bez njih. Postali su joj neprocenjivi mali prijatelji. Navikla se
na sve troje. Biće joj veoma veliki gubitak dok ih bude gledala kako odlaze
u Englesku. Filip ju je gledao dok je razmišljala o tome i video je bol u
njenim očima. Isti bol je osećao i on što je ostavlja. Nije joj rekao ni reč i ne
bi ni znao šta da kaže. Dugo nije uradio ništa slično. Privukao ju je bliže i
poljubio i vreme je stalo za oboje. Kad se konačno odmakao, nije bio
siguran šta da kaže ili da uradi, niti je znao je li načinio užasnu grešku.

223
 „Mrziš li me?“ pitao je tiho. Razmišljao je ranije o tome, ali je ubeđivao
sebe da je lud. Nije želeo da napravi zabunu dok su radili zajedno. A sada
je prekasno. Samo što nisu otišli. Alije podelio svoje najvažnije delo sa
njom. I cenio ju je kao prijatelja.
Tanja je polako odmahnula glavom. „Ne mrzim te. Već mi nedostaješ,
a nisi ni otišao.“ Život je ponekad tako neobičan. Ljudi dolaze i odlaze iz
naših života. Nekada okrutno, nekada ostanu u dobrim odnosima, ali uvek
odlaze sa žaljenjem. Užasno će joj nedostajati. Pogledala ga je u oči i pitala
se šta taj poljubac znači.
„Ne želim da odem“, kazao je tiho. Preplavljivale su ga emocije koje je
mesecima zadržavao i skoro su ga udavile, sada kada su zidovi spušteni.
„Onda nemoj“, šapnula je.
„Pođi sa nama!“ Njegov pogled ju je molio, ali je ona odmahnula
glavom.
„Ne mogu. Šta da radim tamo?“
„Isto što i ovde. Možemo da napravimo još neki film zajedno.“
„I šta onda, kad se film završi? Moraću da se vratim. Deca su mi ovde,
Filipe.“
„Skoro da su odrasli. Nama si potrebna, Tanja! Meni si potrebna“,
kazao je očiju punih suza. Nije znao šta da joj kaže, ali nije želeo da se ovo
završi. Ovo putovanje.
Ovo vreme. Život koji je delio sa njom.
„Jesi li ozbiljan?“ pitala ga je, a on je klimnuo glavom i ponovo je
poljubio. „Šta ćemo sada da radimo?“, pitala ga je rastrojeno. Zašto se ovo
dešava sad, tako blizu kraja? Delovalo je prekasno. Morali su da odu, a ona
je morala da ostane. Ali život će joj delovati prazno bez njih.
„Veoma sam ozbiljan“, kazao je, privukavši je bliže u naručje. „Zaljubio
sam se u tebe onog dana kad sam te sreo. Nisam želeo da sve pokvarim i
ništa nisam rekao dok smo radili zajedno.“ Gordon je to radio drugačije,
igrao se na svakom filmu na kom je radio. Filip je bio profesionalac do
samog kraja. Možda i previše. Protraćili su mesece koje su mogli da
provedu zajedno. Ona je, takode, osećala nešto, ali je resila da ignoriše, sve
dosad. Dala je celo srce Izabeli i Rupertu, i njegovom filmu. Ali sad ne
može da ignoriše šta oseća prema Filipu. Sad je on samo želeo da je zagrli i
zaustavi vreme.

224
 „Hajde da pričamo o ovome sutra“, kazala je tiho, a on je klimnuo
glavom. U njegovim očima se nazirao osmeh, iskra života. Deo njega je
ponovo oživeo i video je to i u njenim očima. „Jesmo li potpuno poludeli?“,
pitala ga je zabrinuto.
„Da. Ali nisam siguran da imamo izbora. Mislim da ne mogu
drugačije.“ Nije bila sigurna ni da ona može. Bila je oborena s nogu
njegovim rečima i osećanjima koja su delili. Želela je da prestane i da bude
razumna, da donese razumne odluke. Ali su se izgleda one pravile same od
sebe. Dok ga je posmatrala, osećala je da gubi kontrolu nad sopstvenom
sudbinom.
Ponovo ju je poljubio i otišao, a ona je ležala budna cele noći, pored
Izabel u krevetu. Ležala je blizu devojčice i razmišljala o njemu. Kakva ih je
to čudna sudbina sve spojila? I zašto, ako će morati ponovo da napuste
jedno drugo? Nije želela da voli više nijednu osobu sa kojom ne može da
bude, niti osobu koja mora da ode. Odlaze za tri nedelje, A ipak, sada je
shvatila, zaljubljuje se u njega ili ga možda već odavno voli. Ne samo njega,
već i njegovu decu. A nije nikako mogla da ode sa njim i živi u Engleskoj.
Mora da postoji drugi način. Tajna je u tome da ga treba pronaći. Ako je
suđeno, rekla je sebi, pronaći će rešenje. Ako nije, neće. Samo treba da
budu dovoljno hrabri da ga potraže. A još hrabriji da se usude da ponovo
veruju životu.

225
 25.

O statak putovanja po jugu Kalifornije bio je neobičan i za Filipa i za

Tanju. Većinu vremena su proveli gledajući se preko glava njegove
dece i smešeći se. Pronašli su nešto čarobno na putovanju. Nešto što su
sve vreme imali, ali čega nisu bili svesni. Ali sad je sve jasno kao dan koji
ih je zasenjivao sunčevom svetlošću.
Išli su u duge šetnje po plaži u San Dijegu, skupljajući školjke za decu,
dok su im talasi kvasili stopala,
„Volim te, Tanja“, kazao je tiho akcentom koji joj je sad bio tako
poznat. Bila je čvrsto uverena da nikada više neće čuti te reći od muškarca,
niti da će to želeti.
„Volim i ja tebe!“ Ali nije imala predstavu šta da radi po tom pitanju.
Tanjine ćerke kao da nisu primetile promenu koja se dogodila tokom
putovanja. Džejson je došao kući i svi su otišli na jezero Taho. Tek kad su
tamo stigli, starija deca su primetila da se nešto promenilo između Filipa i
njihove majke. Dopadao im se, mada je njihova situacija delovala
komplikovano čak i njima. Jedne noći ju je pitao da li bi se preselila sa njim
u Englesku, ali je ona ponovila da ne može. Rekla mu je da ovde ima ceo
život i decu.
„Ne mogu da napustim decu.“ A on nije mogao da ostane u Americi.
Nije imao radnu dozvolu, samo za ovaj film. Deliće ih šest hiljada milja. To
je delovalo kao okrutan obrt sudbine za oboje.
A onda, jedne večeri za obrokom, dok je Moli govorila o tome kako bi
provela semestar u Firenci, Filip i Tanja su se pogledali preko stola i
pogledi su im se sreli. U trenutku im je sinula ista ideja. Sačekao je da deca
odu na spavanje da bi je pitao. Znala je šta će reći i pre nego što je
progovorio.
„Da li bi živela sa mnom u Italiji godinu dana, dok ne smislimo šta
ćemo?“ Jedno ili oboje će morati da se presele, ali je bilo prerano da se ta
odluka donese sad. Odlično su se poznavali posle šest meseci saradnje, ali
bilo je toliko toga što ne znaju i treba da otkriju.

226
 „Moja deca se neće vraćati do Dana zahvalnosti“, objasnila mu je
Tanja. „Mogla bih da dođem u Englesku kod tebe kad odu u septembru u
školu i da budem tu dva meseca. Možda bismo mogli da potražimo kuću
blizu Firence dok smo tamo. Ako Moli bude išla tamo na semestar posle
Božića, bili bismo joj blizu. Mogla bi i da živi sa nama. Možda bi i Megan
želela da dođe.“ Džejson je bio mnogo manje zainteresovan za studiranje u
Evropi, ali je bio i manje zavistan od nje i mogao bi da dolazi u posetu za
praznike, što bi njemu bilo manje maltretiranje. „Da li biste ti i deca došli
ovde za Božić, Filipe?“
„Zašto da ne! Imam neke besplatne milje.“ Oči su mu zasijale kad je to
izgovorio. Pronalazili su rešenja. Kao da sklapaju slagalicu, a pre samo
nekoliko dana ništa nije imalo smisla. „Ako dođeš u Englesku u septembru,
ostaneš do Dana zahvalnosti... i odemo u Italiju da potražimo kuću... onda
se ja vratim sa tobom za Božić... idemo u Italiju u januaru kad Moli počne
semestar... ostanemo tamo do leta ili čak do kraja godine... Malo treba da
se namuči, zar ne? Ali ja mislim da bi moglo da funkcioniše. To nam pruža
godinu dana da vidimo šta će se desiti. Dotad ćemo znati šta dalje želimo
da uradimo, zar ne?“ Pogledao ju je oprezno, a ona se nasmejala.
„Mislim da smo prilično dobro isplanirali narednu godinu. Možda
ćemo smisliti još neki film na kom bismo mogli da radimo zajedno. Nešto
veoma veliko nam se upravo dogodilo. Zaljubili smo se i upravo smo smi-
slili kako da provedemo sledećih godinu dana zajedno, a možda i godinu i
po. Rekla bih da je to veoma kreativno rešavanje problema.“ Plan nije bio
savršen, ali bi mogao da upali. Bio je pun rizika, kao i sve u životu. Ali uz
ljubav, strpljenje i hrabrost, nema ničega što ne bi mogli da urade.
Naročito ako su oboje voljni da pokušaju. Filip ju je zagrlio.
„Ne mogu da verujem da nam se ovo događa, Tanja! Mislio sam da
nikada više neću voleti.“
„I ja sam tako mislila“ uzvratila je tiho Tanja. „Mislim da nisam ni
želela“, kazala je iskreno. „Nisam želela da rizikujem da mi srce ponovo
bude slomljeno.“
,,A sada?“
„Mislim da je ovo trenutak kad se odluka sama nametnula. Samo
možemo da joj verujemo. Ponekad ne može da se vidi kraj puta na
početku. Samo treba da pratiš i vidiš dokle će stići.“ Oboje su to sada radili

227
i zajedno su rizikovali. Rešavali su probleme, suočavali se sa preprekama,
dan po dan.
„Meni deluje kao prava stvar, Tanja.“ A delovalo je i njoj. Sve je oboma
imalo smisla. Sad im samo treba hrabrosti da prate put koji su započeli i
malo sreće na tom putu. Ništa nije nemoguće. Sve može da se uradi, ako to
dovoljno želiš. Film koji su upravo napravili je klasičan dokaz. Kao i skoro
sve drugo u njihovom životu. Preživeli su tragedije i razočaranja. Propast
Tanjinog braka i smrt Filipove žene. Kada se uporedi sa tim, put pred
njima je bio jednostavan.
Narednog dana su ispričali deci svoje planove i svima se dopalo to što
su ćuli Megan se svidela ideja da ide sa Moli u Italiju. I još bolje ako Tanja i
Filip budu imali kuću u blizini. Džejsonu nije smetalo što idu. Rekao je da
će doći na prolećni i zimski raspust. Želeo je da putuje Evropom sa
prijateljima. Što su više razmišljali o svemu, to im se više dopadalo. I sva
Tanjina deca su smatrala da je Filip divan čovek.
Izabel je sumirala situaciju kad je čula da Tanja dolazi u Englesku da
bude sa njima do Dana zahvalnosti.
„Dobro“, kazala je praktično. „Onda možeš da mi sređuješ kosu za
školu kako treba, poput moje mame. Tata uopšte ne ume da napravi
frizuru!“
„Daću sve od sebe“, obećala je Tanja, dok su se svih sedmoro
posmatrali i veselo razgovarali. Rupert se tad uz osmeh približio
Džejsonu. Dopalo mu se što će provoditi vreme sa njim.
„Sve deluje pomalo nenormalno, zar ne?“ Rupert je gledao na sve to sa
filozofske strane, ali je bio veoma zadovoljan. „Ali mislim da će da uspe.“
„Mislim i ja“, složio se Džejson, uzvrativši mu osmeh. Bio je sladak
dečkić i bio je u pravu. Nije bilo razloga da ne upali. Zapravo, uz dovoljno
ljubavi i sreće, postoji mnogo razloga da zaista uspe.

228
 26.

N a kraju su Tanja i Filip odložili odlazak u Italiju za kraj januara. Moli

i Megan je trebalo tada da počnu semestar. Našli su u oktobru kuću
nadomak Firence. Bila je dovoljno velika za sve njih i čekala ih je u
savršenom redu.
Filip, Rupert i Izabel su proveli Božić sa Tanjom i njenom porodicom
u Marinu. Izabel i Rupert su i dalje verovali u Deda Mraza, te je Božić
dobio novo značenje za sve njih. Devojke su im pomogle da ostave Deda
Mrazu kolače i mleko, kao i šargarepu i so za irvase. A u poslednjem
trenutku, Rupert je odlučio da doda svemu i pivo.
Škola u Engleskoj im je dozvolila da uzmu mesec dana slobodno, uz
obavezu da ponesu svoje zadatke sa sobom u Kaliforniju. Džejson se vratio
na fakultet u januaru, a devojke su imale mesec dana da se pripreme za
semestar u Firenci. Upisale su kurs italijanskog u Berlicu, kako bi uspele
da se malo bolje snađu.
Odlazak u Italiju odložili su iz razloga što su svi želeli da prisustvuju
dodeli Zlatnog globusa. Iako nije bilo baš pravilo, film koji bi osvojio Zlatni
globus, u velikom broju slučajeva kasnije bi osvojio i Oskara. Film koji su
Filip i Tanja napravili u čast njegove preminule supruge pušten je u
bioskope krajem decembra i nominovan je za najbolji igrani film. Oboje su
želeli da prisustvuju dodeli. I sva njihova deca će takođe biti tu.
Za razliku od dodele Oskara, ova nagrada se organizuje kao
dobrotvorna, sa stolovima za kojima sedi po dvanaest ljudi. Uvek je
zabavan događaj i uvek je uzbudljivo videti ko je osvojio prestižne
nagrade. Ni Filip ni Tanja nikada nisu bili tu. Trenutak kada su saznali da
im je film nominovan bio je prilično značajan za oboje. Bio je to vrhunac
Filipove karijere, ali je i Tanja bila podjednako uzbuđena i oduševljena
zbog njega.
Na jutro dodele nagrada otišli su avionom u Los Anđeles. Kao i uvek,
odseli su u Beverli Hils hotelu. Tanja je tražila dva bungalova, jedan za
decu i drugi za njih. Naglasila je da ne želi bungalov br. 2. Ali kako se
ispostavilo, nastala je zabuna sa njihovim rezervacijama. Deca su dobila

229
predsednički apartman, a Tanja i Filip upravo bungalov br. 2. Ponašali su
se kao da joj čine uslugu. Nije bio dovoljno veliki da tu odsednu deca, jer ih
je bilo petoro i bungalov bi bio pretrpan. Želela je da deca imaju tri sobe,
kako se ne bi sudarali dok se spremaju, a Izabel je volela da deli sobu sa
Rupertom. Džejson bi radije boravio sam.
Tanja je ušla u bungalov puna strepnje. Napisala je u njemu tri filma,
plakala za Piterom, pobegla od Daglasa i glupirala se sa Gordonom. Lepo
su se zabavili, ali nije dugo trajalo. Nije želela da boravi sa Filipom u sobi
koju je delila sa tri različita muškarca. Izgledala je nezadovoljno kada je
ušla u spavaću sobu. Odmah su je napali stari duhovi. Ali je hotel insistirao
na tome da nemaju drugu sobu ili bungalov da im daju. Ovo im je jedini
izbor. A Filip je odmah primetio izraz njenog lica. Izgledala je prvo
zamišljeno, a onda kao da je nešto muči.
„Jesi li već boravila ovde?“, pitao ju je dok je razgledao okolo. Osetio je
njen nemir, a pre samo nekoliko minuta bila je ushićena zbog večeri koja
je pred njima i mogućeg ishoda. Očajnički je želela da on osvoji tu nagradu.
„Da, jesam“, kazala je tiho. Više nije imala utisak da je prostor njen i
nije se osećala kao kod kuće. „Živela sam ovde manje-više dve godine i tu
sam napisala prva tri filma.“
„Sama?“ pitao je oprezno. Video je senke u njenim očima. Senke su
pripadale starim duhovima.
„Većinu vremena. Bila sam udata kada sam prvi put došla ovde. Ovde
sam patila i za svojim brakom sa Piterom.“ Nije ulazila u detalje o drugim
muškarcima u njenom životu. Nije smatrala da treba da zna, samo da je
izlazila sa producentom i glumcem, i da su se veze završile pre nego što je
on naišao. Filip se odjednom osetio kao da je gomila ljudi u sobi sa njima.
Jedva da je bilo prostora za njih dvoje. „Da li ti smeta da ostanemo ovde?“
„To je jedina soba koju imaju.“ Slegnula je ramenima i poljubila ga. „U
redu je. Imam utisak kao da su ovde stara poglavlja mog života u nekoj
veoma staroj knjizi. Vreme je da je odložim.“ Možda je dobro što je došla
ovde sa njim i proterala prošlost. Budućnost im je bila svetla i imali su
dugačak i čist put pred sobom. Bio je ovo poslednji dašak njenog starog
života. Dani razočaranja, prekršenih obećanja i izgubljenih snova. Njih
sada čeka

230
 nova nada. Odjednom se osetila blesavo što se uznemirila zbog
bungalova. Sada je bilo važno samo to što je tu sa njim. Prošlost više nije
važna.
Devojke su se sredile u svojoj sobi kasnije tog popodneva i pomogle
Rupertu i Izabeli da se obuku. Džejson je stigao iz Santa Barbare i obukao
svoj smoking. Potom su svih petoro otišli do bungalova br. 2 da potraže
roditelje. Filip se obuvao, a Tanja je bila skoro spremna. Ćerke su stigle
taman na vreme da joj pomognu da se zakopča.
„Mama, izgledaš zanosno!“, zadivljeno je kazala Megan, a Filip joj se
nasmešio i zazviždao. Nosila je dugačku, otmenu, crvenu haljinu koja je
isticala njenu figuru.
„I vi izgledate predivno!“ kazala im je svima, a onda se okrenula Filipu
i poljubila ga. Razmenili su duži pogled, očiju punih ljubavi koju je ona
osećala prema njemu. Konačno je našla spokoj i sve je delovalo ispravno.
Ubrzo potom, svih sedmoro je ušlo u limuzinu. Kad su stigli do hotela
Beverli Hilton, gde se održavala dodela Zlatnog globusa, morali su da
prođu prepreke na crvenom tepihu. Stotine fotografa ih je zaustavljalo,
fotografisalo, dozivalo njeno ime, dok su im gurali mikrofone pod nos. Bilo
je isto kao na dodeli Oskara. Filip nikada ranije nije bio ni na jednoj dodeli
nagrada i delovao je prilično zapanjeno.
„Oni se ne šale, zar ne?“ pitao je kad su uzeli kartice i pošli ka svom
stolu. Prošlo je pola sata dok su se probili kroz ljude, od kojih je ona
mnoge poznavala i koji su je entuzijastično pozdravljali. Nakon toga je
prošlo još pola sata kada je poslužena večera, a pre nego što je počela
ceremonija. Počeli su prvo sa televizijskim nagradama.
Deca su bila oduševljena i uzbuđena što svuda oko sebe vide poznate
ličnosti. Filipova deca su bila mlada i toliko nova u ovome da nisu znala
gde prvo da gledaju. Tanja je spustila Izabeli salvetu u krilo i pomogla joj
da iseče pile, a ispod brade Filipu govorila ko je ko, dok su ljudi prolazili
od stola do stola i razgovarali. Upoznala ga je sa svima koji su se zaustavili
da se pozdrave, uključujući i Maksa koji ju je topio zagrlio i rekao joj da
mu nedostaje. Bio je sa veoma privlačnom starijom ženom.
Delovalo je da je prošla čitava večnost dok nisu došli do glavnih
nagrada za igrane filmove. Tanja nije bila nominovana za scenario, ali je
Filip bio u nominaciji za najbolji film. Tanja ga je stisnula za ruku i
zaustavila dah kada su prozvali imena nominovanih. Kao i uvek, pokazali

231
su kratke isečke iz svakog filma. Scena iz Filipovog filma zakovala je ljude
za sedišta i zaustavila se u trenutku kada glavna junakinja umire. Razlegao
se uzdah kada se klip završio. A onda je Gvinet Paltrou podigla kovertu,
pocepala je, nasmešila se, zaustavila se na trenutak i pročitala Filipovo
ime. Kao i kada je ona osvojila Oskara prethodne godine, Tanja je na
momenat bila u šoku. Ali je ovog puta brže shvatila i pogledala ga
raširenih očiju dok je on uzvraćao isti pogled, ne verujući staje upravo čuo.
Nesvesno je ustao sa stolice, sagnuo se da poljubi i Tanju i decu, i požurio
ka bini.
„Bojim se da ću biti u potpunosti nedosledan i nejasan“, kazao je
zvučeći veoma britanski, dok je Tanja brisala suze s obraza. „Ne mogu ni
da zamislim šta sam uradio da ovo zaslužim, osim što sam napravio film
koji mi mnogo znači.“ Zahvalio se svom kamermanu i svim glumcima, po-
stavi iz produkcije, svojoj deci, a onda je nastupila pauza pre nego što je
nastavio. „Želim, takođe, da se zahvalim ženi koja je bila inspiracija za ovaj
film i kojoj je on posvećen, jednoj izuzetnoj osobi, mojoj preminuloj
supruzi, Lauri... Takođe i ženi koja me je podržavala otpočetka, Tanji
Haris, koja je napisala scenario, i to izuzetan! Ona bi trebalo da osvoji ovu
nagradu, a ne ja... Volim te i hvala ti...“ Mahnuo je svojom nagradom i
obrisavši suze potrčao sa bine uz osmeh. Rupert i Izabel su skakutali od
uzbuđenja. Tanja ga je poljubila čim je seo.
„Toliko sam ponosna na tebe... Čestitam ti...“ Sijala je od sreće.
„Ti si zaslužna za ovo... Ja nisam...“, nastavio je da insistira, a ona je
odmahnula glavom i nasmešila se.
„Ne. Ti si zaslužan... Ti si napravio film. Ti si me nagovorio. Ti si
izuzetan čovek... i sada ćeš da osvojiš Oskara!“ Bila je uverena u to. Samo
će morati da se vrate iz Firence u aprilu na dodelu nagrada. Filip je bio
preplavljen emocijama.
Na kraju večeri su ga okupirali novinari. Ispitivali su ga, fotografisali,
maltretirali, čestitali, dok je Tanja šetala pored njega, pomalo u pozadini, i
delovala ponosno.
Konačno su stigli do hotela i otpratili decu do njihovog apartmana. I
oni su bili veoma ponosni na njega. Džejson je nosio Izabel koja je odavno
zaspala, a Rupert je izgledao kao da hodajući spava kad su ga doveli u
sobu, presvukli i smestili u krevet. Tanja je učinila isto sa Izabel, a onda su
sva njena deca ponovo zagrlila Filipa.

232
 „Čestitamo!“, kazali su jednoglasno, a onda poljubili majku za laku noć
i nekoliko minuta kasnije, Tanja i Filip su se vratili u svoj bungalov. Sipala
mu je čašu šampanjca i obrušila se na kauč.
„Nisam mislio da će se ovo desiti, da znaš. Mislio sam da su ludi kad su
me nominovali i nisam očekivao da ću išta osvojiti.“ Opustio je kravatu i
izuo cipele i nasmešio joj se. Sela je pored njega i poljubila ga, a onda ga
podsetila da nije to njihova, već samo njegova zasluga.
„Ovo je tvoja pobeda, ljubavi! Okusi je i uživaj! Treba da budeš
ponosan na sebe. Ja svakako jesam.“
„Ja sam ponosan na tebe“, kazao je tiho, „zbog filma koji si napravila i
zbog toga što si tako izuzetna žena.“
Vodili su ljubav te noći i ona je zaboravila da je ikada bila u tom
krevetu. Sve je sada novo. Prošlost je nestala, ponovo su rođeni kao novi
ljudi sa novim životima.
Kad su se probudili, ona mu je naručila doručak. Konobaru je delovala
poznato, ali joj nije ništa rekao. Nije se ponašala kao da je ikada ranije bila
tu. Bungalov br. 2 više nije bio njen dom, niti njena soba. Ona više nije ista
osoba kao ona koja je tu odsela tokom snimanja Manire, pa čak ni
Preminule, dok se zabavljala sa Daglasom. I njeni dani sa Gordonom su iza
nje. On je nastavio u holivudskom stilu. A Piter je sa Elis. Svi su produžili
dalje, a sada je i ona. Bilo je krajnje vreme.
Bungalov br. 2 je za nju sada samo hotelska soba, ne dom. Drugi ljudi
će tu boraviti. Dešavaće im se srećne i tužne stvari, slomiće ih razočaranja,
a nekima će se ostvariti snovi, upravo kako se desilo njoj i Filipu.
Odjavili su se iz sobe u podne i sastali se sa decom u predvorju. Svi
osim Džejsona se vraćaju u San Francisko i za dva dana odlaze u Firencu.
Počeo je potpuno nov život.
Filip je stajao pored nje, ponosno joj se smešio, zahvalan na svemu što
je učinila za njega. Ona mu je uzvratila osmeh, a onda se okrenula ka
recepciji da preda ključ bungalova. Pogledala ga je na trenutak, a onda ga
predala menadžeru.
„Odjavljujemo se iz bungalova broj 2“, kazala mu je. Bila je tamo
prečesto i predugo. Nije žalila za njim. Uzela je Filipa za ruku i poveli su
decu sa sobom, poljubila je Džejsona za rastanak i ušla u limuzinu koja ih
je čekala. Džejson će im se pridružiti u Firenci tokom prolećnog raspusta.
Ostali će biti sa njima. A negde na svetu će napraviti svoj dom, gde god da

233
se to dogodi. Ali ono što je sasvim sigurno znala, dok se smešila Filipu,
jeste da nikada više neće videti bungalov br. 2.
Odigrao je svoju ulogu u njenom životu i bio joj je dom duže nego što
je očekivala. Više joj nije potreban. Njen dom je sada pored Filipa i njihove
dece, gde god da se nadu, u Engleskoj, Italiji ili ponovo jednog dana u
Marinu. Gde god da bude, znali su da će to biti pravo mesto sve dok su
zajedno. I dok su odlazili, poput blagoslova, kalifornijsko zimsko sunce ih
je sve obasjalo. Za Tanju i Filipa to je bio samo početak priče, ne kraj.

234