(Margaret Mead) (16. , 1901 15.

, 1978),
.

, ,
, .
,
, ,

.

,
. ,
.
, -,
.

1923. , , 1929.
, . 1925.
. 1926. , ,
, 1946-1969.
, 1954.
. , ,
, .

, , Coming of Age
in Samoa (" "), 1928.
,
.
.

1978.
. ,
.

(1928)

Coming of Age in Samoa (" "), ,

, :

, , ,
,
.
.

(
) "
."
.

, : "
:
,
?
?" .

,
. 600
, ,
, , , (
) 9 20 .

()
, ,
, .

.
, ,
,
.

.
. , ,
. .
, , .
, ,
, .

, , 1928. ,
.

, , .
 -

Odgoj samoanskog deteta

Na Samoi su roendani od malog znaaja. Ali povodom samog roenja deteta viskog ranga priredie se
velika svetkovina i ispoklanjati velika imovina. Prvo dete mora se uvek roditi u majinom selu i ako je
majka otila da ivi u selu muevljevom, za ovu se priliku mora vratiti kui. Nekoliko meseci pre roenja
deteta, oevi roaci donose buduoj majci poklone u hrani, dok su majine roake zauzete pravljenjem
istog platna od kore za bebinu odeu i pletenjem desetina majunih asura od pandanusa, iz kojih e se
sastojati oprema odojeta. Budua majka vraa se kui natovarena poklonima u hrani, a kada se bude
vraala muevljevoj porodici, njena e je porodica snadbeti tano odgovarajuom koliinom asura i
platna od kore da im uzvrati poklon. Oeva majka ili sestra moraju biti prisutne samom poroaju kako bi
se pobrinule za novoroene, dok babica i majine roake vode rauna o babinjari. Prilikom poroaja
nema nikakvog iskljuenja javnosti. Obiaj zahteva od majke da se ne previja, da ne vie niti pak glasno
buni protiv prisustva dvadesetoro ili tridesetoro ljudi u kui koji, ako zatreba, presede i celu no
smejui se, alei se igrajui igre. Babica see pupanu vrpcu sveim bambusovim noem, posle ega svi
eljno iekuju da vrpca otpadne to je znak za poetak gozbe. Ako je novoroene devojica vrpca se
pokopava ispod drveta papirnog duda ( drvo od ije se kore pravi pomenuto platno ), kako bi se osiguralo
da bude marljiva u domaim poslovima kada poraste; ako je posredi deak, vrpca se baca u more kako bi
deak postao vet ribar ili se zakopava ispod biljke tako kako bi postao vredan zemljoradnik. Potom,
posetioci odlaze kui, majka se die i kree na svoje svakodnevne dunosti, a za novu bebu vie se niko
mnogo ne zanima. Dan, mesec u kojem je roena, zaboravlja se. Njeni prvi koraci ili prve rei zapaaju se
bez opirnih opaski, bez obreda. Dete je izgubilo svaki obredni znaaj i nee ga ponovo stei sve do
posle puberteta; u veini samoanskih sela devojka e, u obrednom pogledu, biti zanemarivana sve dok
se uda. Uzrast u odnosu na druge od velike je vanosti, jer stariji uvek mogu nareivati mlaima. Bebe se
uvek doje, a u onim malobrojnim sluajevima kada majka nema dovoljno mleka, meu roakama se trai
dojilja. Od prvih nedelja deci se daje i druga hrana, papaja, kokosovo mleko, sok od eerne trske; hranu
ili savae majka, pa je potom prstom unosi u bebina usta, ili se, ako je hrana tena, komad platna od
kore umae u nju a zatim se detetu daje da ga sisa. Bebe se doje kad god zaplau. ena e, osim ako ne
oekuje drugo dete, dojiti bebu sve dok ne bude imala dve ili tri godine, poto je to najjednostvaniji
nain da umiri njeno plaknje. Bebe spavaju sa majkama dokle god sisaju; po odbijanju, obino se
predaju na staranje kakvoj mlaoj devoici iz domainstva. esto ih kupaju sokom divlje pomorande i
trljaju kokosovim uljem dok im koa ne zablista. Glavna dadilja obino je dete od est ili sedam godina.
Ove male dadilje ne podstiu decu da hodaju, jer bebe koje su prohodale preveliki su im teret. ivot na
podu, jer sve delatnosti u samoanskoj kui izvode se na podu, podstie puzanje, i deca mlaa od tri ili
etiri godine po volji puze ili hodaju. Od roenja pa sve do etvrte ili pete godine odgoj deteta izuzetno je
jednostavan. Moraju nauiti da sede ili puze po kui, i da se u njoj nikada ne uspravljaju sem kada je to
stvarno neophodno; da se nikada ne obraaju odraslom u stojeem poloaju; da se klone sunca; da ne
mrse vlakna za pletenje; da ne rasturaju raseene kokosove orahe iznete da se sue; da oskudnu odeu
oko slabina odravaju, makar reda radi, uvezanu oko sebe: da sa dunom opreznou postupaju sa
vatrom i noevima; da ne dodiruju zdele ili olje za kavu; i ukoliko im je otac stareina, da ne puze po
njegovoj postelji kada je on u blizini. Kada samoanska devojka ili mladi navre esnaestu ili
sedamnaestu, ova neprestana opominjanja mlaih postala su neodvojiv deo njihovih razgovora,
jednolian, ljutit, sporedan tok svih njihovih objanjenja. U celini gledano, ovo konano zahtevanje tiine
neprestano se pominje a nikad ne namee. Male dadilje vie su zainteresovane za mir negoli za
oblikovanje karaktera svojih malih tereta, i kada dete pone da urla, stariji ga jednostavno povuku za uvo.
Nijedna se majka nikada nee potruditi da sama disciplinuje mlae dete ako odgovornost za to moe
da prebaci na starije dete. Ali im dete toliko poraste da njegova udljivost postane nepodnoljiva,
njemu se natovari mlae dete i ceo tok se ponovo ponavlja svako se dete disciplinuje i socijalizuje
kroz odgovornost za neko jo mlae dete. Stariji deak ili devojica su potpuno navikli da poputaju pred
bilo ime samo da spree galamu. Ovaj metod poputanja, nagovaranja, podmiivanja, zabavljanja malog
nemirka primenjuje se samo u roakim grupama ili grupama koje pripadaju jednom domainstvu, u
kojima postoji valjano uspostavljen autoritet starijih koji kanjavaju veu decu ako ne mogu da navedu
bebe da budu mirne. Kada su deca iz susedstva posredi, ili deca u gomili sveta, sav bes poluodraslih
devojaka i mladia, pa i odraslih, iskalie se na neposlunoj deci. Kada devojica napuni est ili sedam
godina, ona sve sutinske stvari koje treba izbegavati, toliko zna napamet da joj se moe poveriti
staranje o mlaem detetu. Ona je, takoe, razradila i niz jednostavnih tehnika. Nauila je da palmovo
lie plete u vrstu, etvrtastu klupad, da od palmovog lia i cvetova crvenog jasmina pravi
vetrenjaice, da se uspue uz kokosovo drvo, penjui se uz stablo svojim savitljivim noicama, da razbije i
otvori kokosov orah jednim vrstim i dobro usmerenim udarcem noa koji je velik koliko i ona, da igra
velik broj grupnih igara i peva pesme to uz njih idu, da isti kuu skupljajui smee sa poljunanog
poda, da donosi vodu sa mora, da poloi korpu da se sui i pomogne da se pokupi kad zapreti kia, da
upreda listove pandanusa za pletenje, da ode do susedne kue i donese ugarak za stareininu lulu ili
vatru za kuvanje i da uvebava taktinost molei roake za male usluge. Ali kada su devojice po sredi svi
su ti zadaci samo dopuna glavnom poslu staranju o bebama. Sasvim mali deaci takoe donekle brinu o
mlaoj deci, ali u osmoj ili devetoj godini obino su osloboeni toga. Malim deacima se doputa da
uestvuju u vanim i zanimljivim aktivnostima samo dok se ponaaju obzirno i dok su od koristi. Male
devojice imaju malo mogunosti da naue smelije oblike rada i igre. I tako, dok su mali deaci najpre
izloeni vaspitno popravnom dejstvu staranja o bebama a potom imaju mnogo mogunosti da pod
nadzorom starijih deaka naue uspeno da saradjuju, vaspitanje devojica manje je obuhvatno. Njima
se postavljaju visoka merila line odgovornosti, ali zajednica im ne prua nikakve pouke o meusobnoj
saradnji. To je posebno vidljivo u aktivnostima mladih; mladii se brzo organizuju; devojke trae sate
gloei se, neupoznate sa bilo kakvom tehnikom brzog i uspenog saraivanja. Njih dre na stupnju
uvanja dece, raznoenja poruka, sve dok ne porastu i ne postanu dovoljno snane za rad na poljima i
na donoenje namirnica u selo. Ove napornije zadatke devojka dobija oko puberteta, ali to je iskljuivo
pitanje njene fizike krupnoe i sposobnosti da preuzme odgovornost, a ne njene fizike zrelosti. Pre toga
ona je povremeno pratila starije lanove porodice u polja ukoliko su ovi bili voljni da povedu i bebe. im
devojke postanu dovoljno jake da nose teke terete, porodici se isplati da odgovornost za malu decu
prebaci na mlae devojice, i adolescentkinje su osloboene uvanja dece. Pre ovog oslobaanja od
staranja o bebama male devojice imaju veoma ogranieno znanje o bilo kakvoj sloenoj tehnici. Kada
jednom ponu da ih smatraju osobama koja due vreme mogu da posvete nekoj neprekidnoj delatnosti,
devojke se alju u duga ribarenja. Njihovo poznavanje biljaka i drvea uglavnom je bilo vezano uz igru.
Sada one moraju da naue da ta drvea i biljke raspoznaju radi ozbiljnijih potreba. Glavni devojin
zadatak u kui jeste da naui da plete. Ona mora da ovlada sa nekoliko razliitih tehnika. Obino kakva
starija ena iz domainstva obuava devojku u pletenju i stara se da ova naini bar po jednu stvar od
svake vrste, ali od nje se samo trai da napravi veu koliinu jednostavnijih stvari, kao to su pokretna
senila. Devojka ui i osnove izrade platna od kore. Rauje li se po selu da je lenja i neveta u domaim
poslovima, devojini izgledi za udaju znatno se smanjuju. Mladi sa sedamnaest ili osamnaest godina
je uteran u Aumangu, drutvo mladih mukaraca i starijih ljudi bez titula, skupinu koja nosi ne kitnjast
ve trezveno injenini naziv snaga sela. Tu ga suparnitvo, naredbe i primer namoravaju na
dejstvenost. Starije stareine koje nadgledaju delatnosti Aumange sa podjednakom strogou gledaju
na svako nazadovanje, na svaku preuranjenu zrelost. Ugled njegove grupe uvek dovodi u pitanje
Aumanga susednih sela. Drugari ismevaju i proganjaju mladia koji je propustio da se pojavi prilikom
neke tekue aktivnosti. Osim toga, momku se daje mnogo vie podsticaja da ui, a omoguuju mu se i
znatno raznovrsnija zanimanja nego devojci. Meu enama nema specijalizacije osim za leenje i posao
babice. Jedini preostali poziv jeste onaj to ga ima supruga zvaninog besednika, ali nijedna se devojka
nee pripremati za takav brak koji zahteva posebno znaje, jer nema nikakvog jemstva da e se udati za
oveka iz te klase. Sa maldiem stvar stoji drugaije. On se nada da e jednoga dana stei naziv matai,
naziv koji e ga uiniti lanom Fonoa, skupa glavara, a to e mu dati pravo da pije kavu sa stareinama, da
radi sa stareinama, a ne sa mladiima, i da sedi u unutranjosti kue premda mu njegova titula daje
samo rang izmeu stubova a nije dovoljno znaajna da mu da i pravo na stub iza lea. Ali veoma retko
on moe biti sasvim siguran da e stei taj naziv. Svaka porodica dri nekoliko takvih titula i prenosi ih na
mladie koji u celom porodinom sklopu najvie obeavaju. On ima mnogo suparnika. I oni su u
Aumangi. On neprestano mora da odmerava snagu sa njim u grupnim aktivnostima. Postoji, takoe, vie
vrsta aktivnosti i za jednu se on mora specijalizovati. On mora postati graditelj kua, ribar, govornik ili
rezbar. Po vinosti u jednoj tehnici mora se malo izdvajati od drugoga. A uz to ide i neprestan zahtev da
ne treba da bude previe uspean, da se odve ne istie, da ne bude preuranjeno zreo. U isto vreme on
se, kao i njegova sestra, opire prihvatanju odgovornosti i ako se ne bude isticao blago, ne previe
upadljivo, ima dobre izglede da postane stareina. Ako je mladi dovoljno obdaren, sam Fono moe
razmotriti i potraiti slobodnu titulu koju e mu podariti i koja e mu omoguiti da sedi sa starcima i ui
se mudrosti. Mladi je suoen sa mnogo teom nedoumicom no devojka. Njemu se ne svia
odgovornost ali eli da se istie u svojoj grupi; vetina e uskoriti dan kada e postati stareina, ali
popusti li u svojim naporima osuivae ga i ismevati; ako bude prebrzo napredovao, onda e ga grditi;
da bi zadobio draganu, pak, mora imati ugled meu drugovima. A nasuprot tome, ljubavni podvizi
uveavaju njegov drutveni ugled. Mladi zazire od devojke koja nema tih dokaza uspenosti i za koju se
zna da je glupa i neveta; on se boji da bi na kraju mogao poeleti da se njome oeni. Oeniti se
nevinom devojkom bio bi vrlo nesmotren korak koji bi doveo do beskrajnih prepirki sa porodicom. S
toga je devojka za koju je optepoznato da je neveta, primorana da ljubavnike nalazi meu
nepouzdanim ljudima, propalicama i oenjenima koji se vie ne boje da e ih ula zavesti u nepromiljen
brak. Ali sedamnaestogidinja devojka ne eli jo da se uda. Bolje je iveti kao devojka bez
odgovornosti i sticati bogato i raznovrsno emocionalno iskustvo. To je najbolje doba njenog ivota.
Vinost u nekom poslu znaila bi vie rada, vie rada koji sputava, i raniji brak, a brak je neto
neizbeno, neto to treba odlagati dokle se god moe.

Devojica i njena dobna skupina

Dok devoica ne navri bar est ili sedam godina ona se veoma malo drui sa njenim vrnjacima. Braa
i sestre i mali roaci i roake koji ive u istom domainstvu, igraju se i zabavljaju zajedno, ali izvan
doma svako se dete vrsto dri svog starijeg uvara i sa drugom decom dolazi u dodir samo u sluaju
kada se i male dadilje meusobno drue. Ali, oko sedme godine, deca poinju da obrazuju vee
skupine, neku vrstu dobrovoljnih udruenja. Ova udruenja su strogo podeljena prema polu. Ove
dobne skupine obino obuhvataju decu koja ive u osam ili deset susednih domainstava. To su
promenljiva drutva sastavljena od prilike do prilike, iji lanovi ispoljavaju estoko neprijateljstvo
prema svojim vrnjacima u susednim selima a ponekad i prema ostalim druinama u roenom selu.
Krvne veze ukrtaju se sa ovim susedskim druenjima te neko dete moe biti u dobrim odnosima sa
pripadnicima dve ili tri razliite skupine. Na tom se uzrastu ne sklapaju nikakva vrsta prijateljstva. U
grupi sastavljenoj po srodstvu i susedstvu linost e potisnuta u pozadinu. Isto tako, najjaa se oseanja
upuuju uvek bliskim roakama i na mestu prisnih prijateljica javljaju se po dve sestrice. Deca ovog
uzrasta nemaju nikakvih drugih skupnih aktivnosti osim igre, to je u neposrednoj suprotnosti sa
ivotom u kui gde je jedina delatnost detinja rad: uvanje beba, obavljanje mnogobrojnih
svakidanjih zadataka i bezbroj trkaranja sa porukama. Okuplaju se rano uvee, pre kasne samoanske
veere, a po podne se svi odmaraju. Ovo uzgredno grupno druenje mogue je samo devojicama
izmeu osme i dvanaeste godine. Sa pribliavanjem puberteta, fizikim jaanjem i sticanjem umea,
devojka bi ponovo postajala zauzeta u svom domainstvu. Morala bi praviti penicu, morala bi odlaziti u
rad na polje, ribariti. Dani bi joj bili ispunjeni dugotrajnim poslovima i novim odgovornostima. Kao
esnaestogodinje i sedamnaestogodinje devojke one e jo raunati na roake i okupljae se u grupice
od po dve ili tri, nikada vie. Oseanja prema susedima se gase i sedamnaestogodinja devojka
zanemarivae blisku susetku koja joj je parnjakinja po godinama i prepeaie celo selo da bi otila u
posetu roaci. inioci presudni u sklapanju prijateljstava sada su srodstvo i slina interesovnja za
suprotan pol. Premda se devojke smeju poveriti samo jednoj ili dvema roakama, ostale ene u selu
obino oseaju dokle su one dospele u polnom razvoju i na toj se osnovi pomeraju i manjaju veze od
stidljive adolescentkinje sumnjiave u odnosu na sve starije devojke, preko devojke ija prva ili druga
ljubavna veza jo uvek jednako izgleda kao veoma znaajna, do devojaka koje svu panju poinju da
usredsreuju na jednoga mladia i mogui brak. Posle puberteta, kroz ova se grupisanja provlai vrlo
malo prijateljstava koje mlae devojke gaje za starije. Dvanaestogodinjakinja e moda oseati veliku
ljubav i divljenje prema esnaestogodinjoj sestri od tetke. Ali kada ona napuni petnaestu, a njena
sestra od tetke devetnaestu, slika se menja. Svekoliki svet odraslih i bezmalo odraslih jeste
neprijateljski, svojom izvetaenom promiljenou uhodi njene ljubavne veze i nikako mu nije
verovati. Petnaestogodinji i esnaestogodinji mladii drue se isto onako slobodno kao i
dvanaestogodinjaci. Deaci se obrezuju u parovima u koje se rasporeuju sami te trae kakvog
starijeg oveka koji se prouuo sa svoje umenosti. Ovde kao da naprosto postoji logina
meupovezanost uzroka i posledice; deak odabira prijatelja za pratioca i zajedniko iskustvo jo ih
vre vezuje. U selu je bilo vie parova deaka koji su zajedno obrezani i jo su bili nerazdvojni drugovi i
esto zajedno spavali u kui jednog od njih. U takvim odnosima dolazilo je do uzgrednih homoseksualnih
dodira. Dve ili tri godine posle puberteta na mladiev izbor druga utie obiaj da u ljubavi momak
retko govori u svoje ime, a kada prosi devoinu ruku nikada. Prema tome, potreban mu je prijatelj,
odprilike istih godina kojih i on, kome moe verovati. Kada je re o udruivanju po uzrastu kao naelu,
moe se rei da ono za devojice prestaje pre puberteta usled sasvim posebne prirode zadataka koje
posle toga dobijaju i potrebe koje u svojim ljubavim pustolovinama imaju za tajnou. Kod deaka,
vea sloboda, drutvena struktura koja sobom nosi vie prisile i neprestano uestvovanje u izvravanju
zadataka koji pretpostavljaju saradnju, dovodi do udruivanja po godinama koje e trajati ceo ivot.

Devojka u zajednici

Zajednica se ne obazire ni na deake ni na devojice od dana kada su se rodili pa sve dok ne navre
petnaest ili esnaest godina. Pre toga, deca nemaju drutvenog poloaja, nikakvih priznatih skupnih
delatnosti, nikakve uloge u drutvenom ivotu sem kada ih nateraju na neformalnu igru na podu. Ali
godinu ili dve poto prou kroz pubertet to se menja od sela do sela, tako da e se
esnaestogodinjaci u jednom mestu svrstavati i dalje u male deake, a u drugome u mlade ljude i
mladii i devojke svrstavaju se u neto priblino grupisanjima odraslih njihove organizacije dobijaju
nazive, a oni konane obaveze i povlastice u ivotu zajednice.

Priznate veze meu polovima

Prvi stav koji u odnosu na deake devojica naui jeste stav izbegavanja i neprijateljstava. Ona ui da
se pridrava tabua izmeu brae i sestara u odnosu na deaka koji su joj roaci i koji ive sa njom u
istom domainstvu i zajedno sa ostalim devojicama iz svoje dobne skupine, prema svim ostalim
deacima ponaa se kao prema vienim neprijateljima. Posle osme ili devete godine devojica je
nauila da nikada ne prilazi grupi starijih deaka. Ovo oseanje neprijateljstva prema manjim deacima
i srameljivo izbegavanje onih veih nastavlja se do uzrasta od trinaest ili etrnaest godina, do uzrasta
kada se devojica upravo blie pubertetu a deaci upravo bivaju obrezani. Na tom uzrastu deca izlaze iz
ivota vezanog uz dobnu skupinu i prestaju sa neprijateljstvima. Kada se okupe adolescentna deca,
nastaje dobroudno egaenje gotovo bez imalo zbunjenosti i uz mnogo uzgrednog zadirkivanja, pri
emu neku devojicu obino optuuju zbog usplamtele strasti prema nekom oronulom
osamdesetogodinjem starcu, ili se na nekog deaka upire prstom kao na oca osmog deteta neke jedre
gazdarice. Deak koji poinje da se aktivno zanima za devojice manje e viati u druini a vie e
vremena provoditi sa jednim bliskim drugom. Devojice gube svu svoju bezbrinost. Kikou se, rumene
diu nos, i bee. Deaci postaju stidljivi, zbunjeni, utljivi i izbegavaju drutvo devojica za dana i za noi
obasjanih meseinom, kada optuuju devojice da mnogo vole da se pokazuju. Ima, naravno, sluajeva
kada se dvoje mladih, tek izalih iz adolescencije, prestraeni da e ih ismejati ak i najblii prijatelji i
roaci, sami mugnuti u iprag. ee se dogaa da prvi devojin ljubavnik bude kakav stariji ovek,
udovac ili razveden. Prvi spontani opiti adolescentne dece i ljubavniki pohodi starijih ljudi na mlade
devojke u selu, oblici su na rubu priznatih vrsta veza; isto je tako i sa prvim iskustvom to ga mladi
ima sa kakvom starijom enom. No i jedno i drugo se vrlo esto dogaa. Razlika u godinama ili iskustvu
uvek im se, ve prema stupnju, ini kominom ili dirljivom. Teorijska kazna kojom se preti neposlunoj ili
odbegloj keri jeste udaja za veoma starog oveka, a ula sam i devetogodinje dete kako se prezrivo
smeje majci zbog naklonosti prema sedamnaestogodinjem mladiu. Meu ovim odstupanjima od
obrasca najgore je ono kada neki ovek vodi ljubav sa kakvom mladom i zavisnom enom iz sopstvenog
domainstva, sa detetom koje je usvojio ili mlaom sestrom svoje ene. Protiv njega se die povik
rodoskrvnua, a oseanja kadikad toliko uzavru da ga primoravaju da napusti skupinu. Osim zvaninog
braka postoje jo samo dve vrste seksualnih veza koje zajednica iole priznaje to su ljubavne veze
izmeu nevenanih mladih ljudi koji su vie manje istih godina, bez obzira na to vodili ta veza braku
ili je tek prolazna razonoda; i preljuba. Postoje tri oblika veza meu nevenanima: potajno nalaenje
pod palmama, Avanga objavljeno bekstvo, i sveano udvaranje, kada mladi sedi pred devojkom;
a na rubu ovih, neobian oblik prikrivenog silovanja, zvanog moetotolo, uunjavanje u postelju usnule
devojke, emu pribegavaju mladii za koje nijedna devojka nema naklonosti. U ova tri odnosa mladiu
je neophodan poverenik kog on zove soa. Ako iz njegovog izaslanitva proistekne brak, soa e od
mladoenje dobiti osobito lep poklon. U strogo tajnoj ljubavnoj vezi ljubavnik se nikada ne pojavljuje u
kui svoje voljene. Ovi tajni ljubavnici zakazuju sastanke na ivici sela. Za ovu vrstu ljubavnih veza
uobiajena oznaka glasi pod palmama. Veoma esto, kada su bilo mladii bilo devojke u srodstvu a uz
to i u prijateljstvu, tri ili etiri para imae zajedniki sastanak. Po domorodakoj teoriji, jalovost je kazna,
samo istrajna monogamija biva nagraena zaeem. Kada dvoje tajnih kuaa, iji je rang tako nizak da
njihovo venanje nije ni od kakve velike ekonomske vanosti, postanu odista privreni jedno drugome i
odre vezu vie meseci, za njom esto sledi brak. A domorodako mudrovanje pravi razliku izmeu
spretnog ljubavnika ije su pustolovine mnogobrojne i kratkotrajne i manje umenog oveka koji svoju
mukost ne moe da dokae na bolji nain nego to je dugotrajna veza koja se zavrava zaeem. Devojka
se esto boji da se otisne u no, kada kolaju duhovi i avoli. Ili joj se moe uiniti pametnijim da ostane
kod kue i da ustreba li, glasno da na znanje da je tu. U tom sluaju ljubavnik ika celu kuu; poto skine
lavalavu, on se obilato namae kokosovim uljem po celom telu tako da se moe izmigoljiti iz ruku gonilaca
ne ostavljajui nikakva traga, te kriom die senila i uunjava se u kuu. Poto u kui spava dvanaestak ili
vie ljudi i nekoliko pasa, voenje rauna o tiini dovoljna je predostronost. Ali ba ovaj obiaj sastajanja
u domu i pogoduje neobinoj zloupotrebi prakse moetotolo, uunjavanja u postelju usnule. Moetotolo je
jedina seksualna aktivnost koja se ocrtava kao izrazito nenormalna. Jo od prvog dodira sa civilizacijom
belaca silovanje se, u obliku nasilnikog prepada, povremeno dogaao i na Samoi. Samoanskom
shvatanju ono je, ipak, mnogo manje blisko negoli moetotolo, pri emu ovek kriom prisvaja milote
namenjene drugome. Neophodna opreznost onemoguuje razgovor te se snounjalo uzda u to da
devojka oekuje ljubavnika ili u mugunost da e ona prihvatiti bez razlike, svakoga ko doe. Ako devojka
posumnja ili ga mrzi, ona nadie veliku dreku i svi se ukuani daju u poteru. Hvatanje moetotoloa
rauna se u veliku zabavu i ene koje oseaju da im je sigurnost ugroena jo su predanije u gonjenju
od mukaraca. I kada ih jednom uhvate, i igou, vie im nikad ni jedna devojka nee pokloniti nikakvu
panju. Morae da saekaju sve dok kao stariji ljudi, sa poloajem i titulom koje mogu da ponude, ne
uzmognu da biraju izmeu kakve iznurene i isprljane razvratnice ili nevoljne mlade keri astoljubivih i
sebinih roditelja. Izmeu ovih izrazito sub rosa veza i konane ponude braka postoji jedan prelazni oblik
udvaranja kada mladi poseuje devojku. Poto se na ovo gleda kao na probni korak ka braku, obe
roake skupine moraju biti manje ili vie povoljno raspoloene prema tom sjedinjenju. Sa svojim soa
kraj sebe i snabdeven korpom ribe, hobotnicom ili slino, ili piletom, prosilac se pojavljuje u devojinoj
kui pre poznog veernjeg obeda. Prihvate li njegov poklon to je znak da je devojina porodica sklona
da mu dopusti da joj se on udvara. Kada takvo udvaranje sazri do prihvaene brane ponude, mladi
esto odlazi da spava u kui svoje budue neveste i oni se esto kriom sjedinjuju. Obred venanja odlae
se sve dok mladieva porodica ne zasadi ili ne skupi dovoljno hrane i ostale imovine, a devojina ne
prikupi odgovarajui miraz u tapi i asurama. Neobian je taj stav prema devianstvu. Hrianstvo je,
naravno, uvelo moralno nagraivanje ednosti. Na to Samoanci gledaju sa puno potovanja, ali i sa
potpunim skepticizmom, a pojam celibata im savreno nita ne znai. Ali devianstvo nesumljivo
doprinosi devojinoj privlanosti, a udvaranje devici smatra se mnogo veim podvigom no pobeda nad
nekim iskusnijim srcem, te stvarno najuspeniji Don uan najvei deo panje usmerava ka zavoenju
device. Mladoenja, njegovi roaci i mlada sa svojim roacima svi dobijaju na ugledu ako ona dokae
da je devica, te devojku od ranga, koja bi moda poelela da predupredi taj muen javni obred, osujeuje
ne samo brino praenje od strane njenih roaka, ve i mladieva udnja za ugledom. Visoki stareina
uva nevinost svoje keri kao to uva ast svog imena. Neka starica iz istog domainstva odreuje se za
devojinu stalnu pratilju i uvarku. Taupo ne sme da kao gost stanuje u drugim kuama u selu niti da
nou sama naputa kuu. Dok ona spava, neka starija ena spava kraj nje. Ona nikada ne sme bez pratnje
otii u drugo selo. Jer tradicija nalae da se taupo mora udati van svog sela, za visokog stareinu ili
manatu drugog sela. Devojci, kao buduoj supruzi stareine, namee se sve obazrivije ponaanje. Ako
se ranije alila sa seoskim momcima sada vie ne sme da se ali ili e stareina besednik, vrebajui
svako odstupanje otmene uljudnosti, otii svome stareini i izvestiti ga da mu nevesta nije dostojna
takve asti. U predbranim odnosima postoji vrsto pridravanje obiaja voenja ljubavi. Istina, ovaj se
obiaj vie izraava reima no delom. Mladi izjavljuje da e umreti ako mu devojka ne pokloni svoju
naklonost, ali Samoanci se smeju priama o romantinoj ljubavi, podruguju se vernosti kada je ena ili
ljubavnica dugo odsutna i izrino veruju da e jedna ljubav brzo izleiti drugu. Vernost kojoj je usledila
trudnoa uzima se kao siguran dokaz istinske odanosti. Na brak se, sa druge strane, gleda kao na
drutveni i ekonomski dogovor pri kojem se u obzir moraju uzeti bogatstvo, rang i vetina kako mua tako
i ene. Postoje mnogo brakova u kojima su oba suprunika, pogotovo ako su prevalili tridesetu, potpuno
verni. Brakolomstvo ne znai neminovno i razoren brak. Za stareininu suprugu koja je poinila preljubu
smatra se da je osramotila svoj visoki poloaj te obino biva odbaena, premda e se stareina otvoreno
opirati njenoj preudaji za bilo kog oveka nieg ranga. Smatra li ljubavnika veim krivcem, selo e mu se
javno osvetiti. Ako su, bilo uvreeni mu, bilo uvreena ena, toliko razjareni da prete fizikim nasiljem
prekritelj moe da pribegne javnoj ifongi, ceremonijalnom ponienju pred nekim iji se oprotaj trai.
Ako, sa druge strane, eni mu stvarno dosadi, ili muu dosadi ena, razvod je stvar jednostavna i
neformalna; onaj koji se bio doselio naprosto se vraa kui, svojoj porodici, a za vezu se kae da je
minula. Ova je monogamija veoma lomna, esto se kri a jos ee potpuno rastura. Ali mnogo je
preljuba izmeu mladog, od braka zaplaenog neenje i udate ene ili privremenog udovca i kakve
mlade devojke koje jedva da ugroavaju stalnost uvrenih odnosa. Najmanja varnica i ena ide
kui svojima; ako mu ne mari za to da je odobrovolji, i jedno i drugo e potraiti drugog branog
partnera. U porodici, ena, teorijski, slua i slui svoga supruga premda je mu papuar naravno, esto
pojava. enin rang ne moe nikada da nadmai muevljev jer uvek neposredno zavisi od njega. Moe
njena porodica biti bogatija i slavnija od njegove i moe ona odista, preko svojih krvnih srodnika, imati
vie uticaja na seoske poslove od njega, ali u ivotu domainstva i sela ona je tausi, supruga stareine
besednika, ili faletua, supruga stareine.

Odnos prema pojedincu kao linosti

Kada govori neka odrasla osoba, merila ponaanja ovako su stupnjevito poreana: mala deca treba da
ute, rano ustaju, sluaju, rade vredno i veselo, igraju se sa decom istog pola; mladi treba veto i marljivo
da rade, da ne budu uobraeni, da promiljeno stupaju u brak, budu odani roacima, da ne raznose prie
niti da prave nevolje; a odrasli treba da budu mudri, miroljubivi, blagi, velikoduni, da vode rauna o
dobrom glasu svog sela i da se ponaaju uljudno i kako prilii, Tananijim stvarima kao to su inteligencija i
temperament ne daje se istaknutije mesto. Mladii i devojke ne daju prednost onom pripadniku
suprotnog pola koji je drzak, lakomislin, smeo, nego onome koji je miran, ozbiljan, koji tiho zbori i lako
gazi.

Nai vaspitni problemi u svetu samoanskih suprotnosti

Samoanska osnova koja odrastanje ini tako lakim i jednostvanim jeste opta povrnost celog drutva.
Ne slaganje izmeu roditelja i deteta stiavaju se tako to se dete preseljava preko puta, neslaganje
izmeu oveka i sela u kojem on ivi, tako to ovek odlazi u susedno selo, a neslaganje izmeu supruga i
zavodnika njegove ene sa nekoliko finih asura. Ni siromatvo ni velike nesree ne ugroavaju ove
ljude niti ih nateraju da se grevito dre svojih ivota i drhte za svoje dalje postojanje. Nikoga ne
pouruju kroz ivot niti ga otro kanjavaju ako se sporo razvija. Naprotiv, obdareni, napredni
zadravaju se sve dok i najsporiji meu njima ne uhvate korak. Ni u linim odnosima nema mnogo
brige. Ljubav i mrnja, ljubomora i osveta, tuga i oaloenost sve je to pitanje nedelja. Od prvih
meseci ivota, kada se nehajno predaje iz ruke u ruku, dete ui lekciju da ni do jedne osobe ne dri
previe, i da ni u jedan odnos ne polae prevelike nade.

Vaspitanje za donoenje odluka

Da adolescencija ne mora neminovno biti vreme potresa i napetosti nego da je kulturne okolnosti ine
takvom.

Glavni uzroci tekoa naih adolescenata jesu postojanje suprotnih normi i uverenje da svaka jedinka
mora da izabere sopstvena opredeljenja, uverenje kojem se pridruuje shvatanje da je izbor vana
stvar.