Zadatak 1

1. Dete od 8 godina. Devojčica živi sa mamom, tatom i mlađom sestrom. Devojčica je veoma
vezana za mamu, ali često se desi da joj kontrira i pravi neprijatne situacije. Devojčica
povremeno gleda i trpi nasilje od strane oca prema njenoj mami, ali i prema sebi.Devojčica je
veoma često odbačena od strane svojih roditelja uz izgovore ,,Vidi kako se ponašaš!", ,,Ti ne
ideš sa nama, sedi kući." Roditelji ne žele da je vode sa sobom, nema normalnu pažnju svojih
roditelja. U školi ostvaruje loš uspeh, kada treba da odgovara na pitanje profesora, odbija, a
prilikom preslišavanja kod kuće sve odgovore koje je trebala da da profesoru daje bez problema,
uz navođenje da je mrzi da daje odgovore profesoru. Deca je u školi odbacuju zbog lošeg i
nekontrolisanog ponašanja. Ima loše mišljenje o drugarima koje im često i kaže, a verovatno je
te komentare čula i preuzela od svojih roditelja. Njena želja za druženjem sa roditeljima često
nije ispunjena, na insistiranje kod kuće da se druži sa nekim roditelji negiraju. Nema dovoljno,
odnosno ne oseća dovoljno, ljubavi, topline i pažnje.

Tumačenje prema Eriksonu:

Tokom prvog stadijuma( do 18 meseci života) devojčica odrasta i provodi većinski deo sa
majkom, jer otac je otusutan zbog privremenog rada u inostranstvu, zbog čega devojčica najviše
poverenje ima u svoju majku, ali nepovrenje prema ocu.

U drugom stadijumu dete odrasta tako što retko viđa oca i kada je prisutan gleda i odrsta uz
nasilje i teške scene.

U trećem stadijumu dobija mlađu sestru, a ubrzo je i njena mama napušta i odlazi sa mlađom
sestrom, ona ostaje da živi kod svoje bake i deke. Baka i deka imaju loš uticaj na nju, uz
konstantno ponavljanje da je mama nije volela i da ju je ostavila. Devojčica stiče utisak da je
zarobljenik u vlastitoj koži i da ne može da bira drugačije. Odbija svaki predlog i saradnju. Kada
se nakon nekog perioda majka vrati sa mlađom sestrom, u četvrtom stadijumu devojčica sumnja
da može postići bilo kakav uspeh.

Akcedentna kriza: Akcedentnu krizu predtsvalja odlazak majke i sestre od kuće. Devojčica ne
može da utiče na to, ne može da promeni ništa. Priče koje sluša od svoje bake joj dodatno
otežavaju stvari. Devojčica prevazilazi krizu majčinim dolaskom, ali posledice su i dalje
prisutne.

2.Osoba od 47 godina, Iva je kao mala ostala bez majke i oca,svu brigu o njoj preuzela je njena
tetka. Iva je bila urednog razvoja i živela je kao i ostala deca. U njenoj osomoj godini života
doživljava povredu noge koja joj vremenom biva amputirana, što dovodi do potrebe za
ortopetskim pomagalima, invalidksim kolicima. Njena tetka je želela sve da joj omogući, da
njeno detinjstvo bude ispunjeno pored svih tih nedaća, terapija kako se ne bi osetila
zapostavljeno i drugačije, ali Iva uskoro ostaje bez tetkine pomoći. Sa 44 godine biva ostavljena
u dom, jer njena tetka više nije u mogućnosti zbog godina da se brine o njoj. U domu pronalazi
ljude slične sebi, sa sličnim životnim pričama sa kojima prevazilazi životnu krizu.

Tumačenje po Eriksonu:

Tokom prvog stadijuma života Iva se razvija uredno bez ikakvih poteškoća.

U drugom stadijumu života Iva ostaje bez oca i majke, ali sa obzirom na to da joj njen uzrast to
ne dozvoljava nije svesna tog gubitka, zbog čega uredno nastavlja svoj život pored svoje tetke.

U trećem stadijumu Iva ostaje bez svoje noge. To Ivi biva veliki problem,doživljava veliku
promenu u životu. Tetka je Ivi najveća podrška i oslonac, druga majka. Ona Ivu podstiče da
prihvati sebe i da radi na sebi. Ivina broba traje kroz sve etape njenog razvoja, kroz četvrtu, petu,
šestu etapu.

U sedmoj etapi Iva doživljava akcedentnu krizu. U osmoj etapi Iva uspeva da se nosi sa istom i
radi na rešavanju svog problema.

Akcedentna kriza:

Akcedentna kriza u Ivinom životu predstavlja gubitak, odnosno rastanak od njene tetke. Iva se
uspešno nosi sa tim i radi na prevazilaženju krize tako što traži pomoć u domu, upoznaje ljude
slične sebi koji su joj najviše u tome pomogli.