Visoka škola socijalnog rada

Studijski program: Logopedija

Seminar
Predmet: Razvojna psihologija

Profesor: Sudent:
Doc. Dr Biljana Pejić Jelina Pavlović
98/2022

Maj 2023. Beograd

 ZADATAK 3.

U vrtić nisam išla kao mala, moji roditelji su smatrali da to nije potrebno. U ranom detinjstvu
sam mnogo više vremena provodila sa mamom nego sa tatom. Bili smo razdvojeni I tatu sam
viđala na svakih dvadesetak dana. Tada smo živeli sa dedom I babom tako da sam sa njima
provodila zaista dosta vremena. Nikada nisam imala problem da ne mogu da se odvojim od
roditelja na neki određen period.
Proces adaptacije sa drugom decom nije bio baš najbolji, mama kaže da su se više oni adaptirali
meni, a kasnije sam bila dosta povučena I mirna I trebalo mi je vremena dok se adaptiram. Imala
sam određen krug drugara sa kojima sam se igrala. Najviše sam volela sa devojčicama sličnim
meni da se družim. Uvek smo se igrale tako što smo glumile da smo frizerke ili da imamo banku
pa da delimo pare, igrale smo se lastiša, školica, između dve vatre, žmurke.
Volela sam da se igram mnogo sa decom iz ulice, kao i sa mojim sestrama od tetke, mnogo sam
volela da provodim vreme sa njima a I one sa mnom.
Volela sam da se igram sa plišanim igračkama, najomiljeniji mi je bio žuti Teletabis i od njega se
nisam razdvajala, a volela sam i mog medu Vini Pua. Omiljene su mi još bile i plastični mikser
na baterije kao i usisivač na baterije.
Roditelji mi nisu pričali mnogo price, ali zato baba i deda jesu. Baka mi je pričala mnogo priča, a
omiljena mi je bila o pecarosu. Na priredbe I pozorišta nisam išla često, ali sam često išla u crkvu
i na vašare, kao i parkove koji su predviđeni za decu. Na vašarima mi je bila omiljena vožnja
autićima, kao I spuštanje niz veliki naduvani tobogan.
U predškolskom period najviše me je interesovalo da se družim sa drugaricom Suzanom, da se
igram sa mačkama, da se ljuljam i provodim vreme napolju, volela sam da crtam zaista mnogo.
Nisam znala da čitam ali sam znala da pišem sva slova pre polaska u predškolsko, ali pre polaska
u prvi razred sam znala i da čitam, pišem I takođe računam.
Uvek sam čuvala svoje stvari u školi, dok mama, na primer, kaže da sam kao mala baš lomila
igračke, ali je to verovatno bilo kao posledica ne prihvatanja drugog deteta u porodici tj mog
brata. Tada sam imala četiri godine.
U školu sam volela da idem jer je učiteljica bila zaista divna I sve sam postizala da uradim u
školi na časovima I kasnije u dnevnom boravku.
Danas deca mnogo koriste telephone ine razvijaju dovoljno maštu. Deca nisu dovoljno aktivna
fizički, jer većinu vremena provode pred ekranima svojih telefona.
Kada sam ja bila dete najviše smo vremena provodili igrajući se I osmišljavajući nove igre kao I
pravila, dok danas deca igraju igrice na telefonima, bez truda da oni to smišljaju.
Možda je prednost, a možda I mana, ali deca danas su mnogo više digitalno pismenija.
Mnogo dece ima problema u govoru iz razloga što ne komuniciraju dovoljno, takođe deca se
danas mnogo ređe druže uživo.
Moje detinjstvo bih opisala kao zanimljivo I avanturističko, a današnje kao neaktivno,dosadno.
U današnjem detinjstvu bih promenila dostupnost virtuelnom sveta, jer deca nisu socijalizovana I
gube sposobnost stvarnog igranja I realnog sveta oko sebe.