ЗАПИСНИК

са седнице савета Савета родитеља одржана у 18.30 часова 15. маја

2023.

Седници Сaвета присутвује 21 родитељ.

ДНЕВНИ РЕД:

1. Безбедност деце у школи и мере за унапређење безбедности

2. Употреба мобилних телефона у школи
3. Извештај о организацији матурске вечери
4. Попусти за екскурзије и излете и сл. за децу близанце, за треће и
четврто и свако наредно дете у породици
5. Вршњачко насиље
6. Разно

Констатовано је да седници присуствује 21 родитељ. Након дефинисања

и усвајања дневног реда приступило се дискусији.
Уводну реч је дао директор школе:
Након трагичног догађаја у ОШ "Владислав Рибникар" предузете су све
мере да би се осигурала безбедност деце у нашој школи.
- обезбеђено је присуство два полицајца у школи
- свакодневно информисање о евентуалним тј. потенцијалним
случајевима насиља (злостављања)
- одржан ЧОС у сваком разреду и током дана се разговарало са децом
- појачан је рад педагошко психолошке службе, посета часовима и
разговори са децом.
Директор је констатовао да у немамо ниједан случај насиља или
злостављања ни приближно трагичном догађају. Било је случаја
глорификације виновника, актера догађаја од стране неколико ученика.
Након чега је било претреса у тим кућама, са циљем да се кућа очисти
од евентуалог оружја.
Загорац наглашава да се апелује на родитеље да не држе оружје у кући.
По пријави се оружје одузима.
Што се тиче наставника, Загорац мисли да не треба наставници превише
да плаше децу да ће ићи код полиције.
С друге стране, педагог саветује да је боље да им се прича, разговара са
њима и стално опомиње и упозорава на полицију и да је и то боље
него да им се деси Центар за социјални рад, полиција у кући, претрес,
испитивање родитеља и сл.
Директор је питао за мишљење, коментар онога што се десило ОШ
Владислав Рибникар.
Ј. Божић преноси своје искуство трагедијом која се десила јер је лично
познавала дете и породицу страдалог детета које је похађало балетску
школу.
Неочекивани догађај, трагичан склоп несрећних околности. Пропусти се
дешавају. Ј. Дамјановић подсећа на новогодишњу журку када је њена
девојчица од 13 година остала сама чекајући родитеље до један сат
после поноћи, а у околини су били старији младићи од 19 и више
година.
Одговорност није на ђачком парламенту као организатору, него на
одраслима. И довољно је било само једно извињење од одраслих и
прихватање одговорности.
Психолог каже да је журка раније завршена, а да су она и други
наставници остали до један после поноћи и напомиње да је сваком
детету увек била на располагању (као и много пута до сада) и могла је
да одвезе било које дете његовој кући.
Осим тога деца су више била окупирана мобилним телефонима него
учешћем на журци.
Педагог обавештава родитеље да је сваком детету омогућено да затражи
подршку педагога и психолога и да су на располагању кад год је
потребно.
Ј. Дамјановић констатује да је одговорност и у систему, у законима, у
томе да се стално говори о правима детета, али не и о обавезама, о
правима родитеља, али се не говори о њиховим дужностима и
обавезама…
На родитељске састанке долазе углавном родитељи добре деце, они
проблематични не долазе.
Т. Загорац истиче да треба променити начин живота, а телефон је данас
нормална потреба, јер тако се друже, када се детету одузме мобилни
сматра да оно постаје асоцијално, анксиозно.
Деца треба да се више друже да имају секције, домаћинство на пример,
да имају едукацију о коришћењу интернета и телефона, јер се током
времена ствара зависност.
Педагог сматра да се деца информишу на разне начине о безбедном
коришћењу интернета: на часовима информатике на пример, стално
разговарају са наставницом, имају апликацију, постере са QR кодом за
одређени предмет, затим Family link, итд.
Директор наглашава да је јако битно да се не говори пред децом лоше о
наставницима. Т. Жижић сматра да треба донети санкције, тј. створити
посебно “казнено” одељење, што наравно није законом дозвољено. И да
деца треба да добију више подршке од наставника.
На то је реаговала педагог тврдњом да деци треба подршка и да је
највећа подршка и тачка ослонца - породица.
Наставици не могу да замене породицу. ПП служба и наставници
причају нон стоп са децом у школи, упућују их и дају максимум себе, а
шта ако деца не добијају исту поруку и од родитеља!
Директор констатује да 30 % деце има своје интерне вибер групе и
сукоби се углавном дешавају ван установе и то кулминира када се дође
у школу, нпр:
свађа на друштвеној мрежи,
свађа на рођендану, опет ван установе,
свађа између комшија, опет ван установе.
Психолог додаје да деца до 12 година не треба да користе мобилни
телефон. Постају зависни још у вртићу. Често видимо мајку са дететом
од две године, у колицима којем је дала мобилни. Препорука је
стручњака да деца до 12 година не користе уопште мобилни
телефон. А шта ћемо са онима који су већ зависни.
Ана Љубојевић: Колико сам разумела немогуће је забранити ношење
мобилних телефона у школи али је могуће забранити њихову употребу.
У сваком разреду напочетку часа, редара задужити да води рачуна о
кутији у коју деца остављају мобилни и на крају часа узимају (или на
крају наставе). У две школе у којима ради већ годинама та пракса
функионише. Дете које користи мобилни дужан је да исти преда
наставнику, а родитељ се обавести да дође по телефон други дан. То је
био предлог управо родитеља. Јелена Марић додаје да је таква пракса и
у школи у којој ради и има подршку родитеља, али и наставника и то
функционише годинама. Школа је донела Статут да се не носи мобилни
телефон и то је прихваћено, на тај начин је школа себе заштитила. Та
пракса функционише већ 6 година.
Мирела Ристић додаје позитиван пример када су деца ишла са
учитељицом на камп у Грчку. Ниједно дете није носило мобилни
телефон. Постоје групе родитеља и разредног старешине и међусобно се
обавештавају о свему и то функционише. Информације се лако преносе.
Загорац је изнела један случај када се њено дете посекло и да нико није
нашао за сходно да је обавести као родитеља. Тек након неког времена
дете се само јавило из амбуланте.
Родитељи су гласали да се забрани употреба мобилних у школи и да
се не носи у школу. Једанаесторо (11) родитеља тј. већина присутних је
гласала за предлог да се мобилни не носи у школу.
Родитељи су донели закључак да ово мишљење уђе у Правилник школе
или Статут како би одлуку поштовали и родитељи и деца, а наставници
били заштићени у случају да се одузме мобилни и позове родитељ да
преузме мобилни.
Међутим, због безбедности деце која се увече враћају кући а далеко
станују (предлог Ј. Дамјановић и Ј. Божић) остаје и мишљење да деца
која станују далеко од школе, ипак носе мобилни у торби због
безбедног повратка кући, али да га не користе у школи.
Ј. Дамјановић: Живимо у времену када вребају разне опасности, ми
немамо сајт регистрованих педофила. Не знам да ли сте упознати у
нашој околини се појавио педофил. А питање А: Перића да ли се зна ко
је педофил, остало је без одговора.
Треба поред васпитања деце, радити на томе да се повећа ауторитет
наставника у школи. Да деца и родитељи поштују наставника.
Да питамо децу кажу шта желе, да им довожењем и одвожењем до
школе…не одузимам радост дружења, да ли деца имају примедбе на
активности у школи да ли им је потребно више спортских активности,
секција.
Родитељ испред 1/1 одељења, Милена Симоновић сматра да се треба на
све начине договорити као разумни људи, донети конструктивне
предлоге, без свађа и међусобних препирања, да превлада мир, иако
нисмо сви истог сензибилитета, образовања, да не вичемо једни на
друге, да не изађемо одаваде посвађани него у миру, да лепо причамо,
добронамерно, културно, јер се се ништа неће решити махањем и
викањем. Такође, сматра да нисмо сви подједнако посвећени деци, неко
нема времена, али треба да направимо атмосферу да се повећа
ауторитет наставника, а родитељи су ту да поставе својој деци одређене
границе у понашању. Ми смо ту да помогнемо и да донесемо
конструктивне предлоге...
Педагогог информише савет да ће за две недеље бити организоване
трибине на тему заштита од насиља у сарадњи са колегама са
Филозофског факултета у Београду. Као и да ће доћи предавачи,
представици Центра за социјални рад.
Психолози ће долазити у нашу школу, у 17 часова, држати трибине,
разговарати са децом, а по потреби и анонимно.
Психолог износи своје мишљење да је ПП служба била на располагању
деци да су разговарали свакодневно и да су први час разредне
старешине посветиле разговору о трагичном догађају.
У петак се није ишло у школу и сматра да то није било најбоље решење,
јер деца једни другима пружају најбољу подршку, јер разговарају
међусобно, кажу шта мисле.
Сада, драстично испливава свака критична ситуација. Сви смо постали
сензибилнији за 50 % на сваки детаљ, нпр. дечак је направио пиштољ од
папира и одмах се реаговало. Није препоручиво ни превише се враћати
на болну тему.
Процес туговања траје и захтева време. Ако је потребна детету додатна
подршка може се обратити сваки дан психологу.
Ј. Божић додаје да и родитељи имају потребу да се обрате за помоћ, јер
лично познаје породицу трагично страдале девојчице која је била
најбоља другарица њеног детета. И детету је пружена помоћ у школи,
јер су сами другари прилазили детету и саосећали и питали је како је.
Деца су сваким даном све јача и јача, јер је подршка у школи и од
другара јако битна.
Т. Жижић сматра да треба да се деца више друже и имају предмете као
домаћинство …
Психолог је мишљења да приликом неког инцидента већина деце
посматра, не реагује и да је то проблем, не саосећа са “жртвом”.
Предлози родитеља су да се појачају неке друге активности деце као
алтернатива дигиталним уређајима:
- радне акције уређење школско г дворишта и околине школе
(нпр. вероучитељ је сам сређивао двориште и околину после месне
славе.
- да се ставе канте за смеће у виду жардињера (директор је одговорио
да је тендер у току)
- да се уведе домаћинство
- да се 5. јуна облежи Дан планете Земље , да деца бораве у природи,
возе бицикли,
- да се деца више друже и разговарају…
- да се деца придруже акцији са вероучитељом који је показао
заинтересованост, да се врши сакупљање чепова, пластичних боца,
јер се тако уче и заштити природе,
- да се скупљају старе новине и папир једном месечно, (директор је
одговорио да немају где да одлажу док не дође камион који одвози
папир)
- да се организују трибине и предавања (нпр. др. Ранко Рајевић
председник МЕНС-е, сарадници Центра за социјални рад и
Филозофског факултета)
- да се затвара капија када су тренинзи у вечерњим сатима и да се
аутом не улази и да се то објави у свим групама родитеља.
- Родитељ 1/3 истиче да су књиге у дечјој торби претешке и да се
часове енглеског одржавају у учиници 1/3 разреда да се не би деца
пењала на спрат са тешким торбама у кабинет енглеског,
По трећој тачки дневног реда:
А. Љубојевић 8/3 је известила присутне о огранизацији матурске вечери
да је одлучено да се обави у Ривер Ину по цени од 3500 динара, уз
гратис учитељ, разредни и једно дете из социјално угрожене породице.
Фотограф је Фото Мића.
По четвртој тачки дневног реда: предложено је и донет закључак да се
приликом подношења захтева за доставу понуда стави у захтев:
- да деца близанци, треће и четврто дете у породици и свако наредно
плаћају 50% од цене екскурзије и да на 15 деце увек иде 1 гратис.
(добили смо одговор да се даје за сада 50 % за близанце)
У дискусији је учествовало више родитеља. Предлог Ј. Марић, да на
укупан број деце које плаћају излет или екскурзију тј. на 15 деце иде 1
гратис. (Иако је директор мишљења да се онда нико од агенција неће
јавити.) У сваком случају и овај захтев је усвојен.
Под тачком разно донет је закључак:
- када се стекну услови деца улазе из Школске улице, а не из
Светосавске.
Састанак је завршен у 20.30 часова.

Записничар

____________________________
Милка Симић

Председник

____________________________
Мирела Ристић