Brižne majke na Internetu

Svet svakog čoveka kreće se u krugovima stvarnosti koju on sam stvara ili koja se stvara oko
njega. Nekada je svet stvarnosti bio jasno odeljen od sveta mašte. Čovek je ljude delio na poznate i
nepoznate, stručne i nestručne, uspešne i neuspešne, one koje voli i one druge……. Sa poznatima i
voljenima bio je poverljiv, slobodan, verovao im je. Od stručnjaka je tražio rešenje za svoje problem,
prema nepoznatima bio je uzdržan i oprezan. Sa pojavom Interneta svetovi mašte i stvarnosti često se
poklapaju i često mreža bude jača od svega drugoga, od onoga što znamo i što su nas učili. Nepoznati
ljudi na Internetu postaju bliži i važniji od poznatih i voljenih.

Nama, koji smo veći deo života proveli bez Interneta to je nelogično i nenormalno. Za nas je
stvarnost u velikoj meri ostalo ono oko nas, što očima možemo da vidimo i rukama opipamo, međutim
vidim da su odrasle generacije ljudi koji ne znaju za ono vreme bez Interneta i kod kojih je stvarnost
jedna nejasna slika, umrljana utiscima sa mreže.

Priznajem da deljenje iskustava preko mreže može zaista da pomogne u određenim životnim
situacijama. Kada je čovek bolestan ili ima neki veliki problem, pomaže mu povezivanje sa ljudima koji
imaju istu muku. Čovek se oseća bolje jer zna da nije sam.

U moru medicinskih sajtova i čatova najuspešniji su oni za trudnice i novopečene majke. Pored
portala na kojima pišu stručnjaci, pedijatri, ginekolozi, fizijatri, ljudi sa fotografijom, titulom, imenom,
prezimenom i mestom stanovanja, veći je broj onih sajtova sa tekstovima ispod kojih ne stoji nikakav
potpis. Ovi tekstovi često su mešavina prevoda sa sličnih sajtova na engleskom jeziku i onoga što neka,
potpuno anonimna ličnost, misli da bi bilo dobro za bebu i majku. Takav je kod nas veoma popularan sajt
Bebac, koji ima i razgranatu pričaonicu gde majke dele savete jedna drugoj u vezi sa bebom. Žene
potpisane kao Jaca, Maca, Maja, Daca i slično, ostavljaju veoma otvorene komentare o svojoj deci. Iz
njihovih komentara može se zaključiti da postoje deca koja sede sa tri meseca, puze sa četiri, a hodaju sa
nepunih šrst. Sa tri meseca dete joj kaže mama a sa šest recituje abecedu.

Onda se javi neka očajna mlada majka sa komentarom: „Ajoj žene pomagajte moja beba ima
šest meseci i još ne sedi samostalno, o hodanju ni pojma nema. Da li je to neki problem, šta mislite šta
da radim?“

Tada joj se javi Maca sa komentarom: „Ništa ne brini, svako dete je priča za sebe. Ja imam troje
dece, prvo je samo selo sa četiri meseca, a propuzalo sa pet, drugo opet propuzalo sa tri, a selo sa četiri
dok ovo mi treće selo sa dva meseca a počelo da puzi sa četiri. Nema pravila.“ Da li je ovakav komentar
majci kojoj dete ne puzi sa šest meseci doneo neku utehu ne znam.

Tu su naravno i pametni saveti o ishrani beba. Većina ovih žena ne veruje savremenoj medicini i
misli da je u vreme naših baka, kad je svako treće dete doživljavalo da odraste, bilo mnogo bolje. Iako
savremena pedijatrija ne preporučuje da se bebama daje kravlje mleko Jaca, Maca, Maja i Daca su svim
srcem za to. Obavezno Moja kravica iz samoposluge, to je prava hrana za bebe, ako dobije krv u stolici,
skuvaš mu malo čaja od kamilice i k'o rukom odneseno.
 Za napredne bebe, a sve su takve na Internetu, preporucuje se pirinač već u drugom mesecu
života a od trećeg može i pasulj, grašak, kivi, jagoda, meso svake veste, musaka, pa dete to uzima samo
ručicama i stavlja u usta, pa sve ciči od zadovoljstva.

Javljaju se naravno i kritičari, žene koje i otvoreno kažu Jaci, Maci, Maji i Daci da lažu i da ni
jedno dete ne sedne samo pre navršenog sedmog meseca, ne propuzi pre osmog i prohoda pre
jedanaestog. Kritikuju ih i po pitanju ishrane, jer se bebi uvodi čvrsta hrana tek od petog ili šestog
meseca i to jedna po jedna namirnica. Takve žene bivaju naravno ispljuvane, optužene da se mešaju u
vaspitanje i odgoj tuđeg deteta, jer fiolozofija većine žena koje dele savete drugima preko Interneta je
'dete je moje i mogu sa njim da radim šta hoću.'

Jedna od ovih kritičarki drznula se da pita majku sa naprednim detetom zašto ga hrani pasuljem
kad je za bebu od tri meseca to teško i nesvarljivo da bi ova odgovorila da nema para da kupi hranu za
bebe. Ova je onda upita „ kako to da imaš pare za internet „, a žena joj odgovori da joj Internet treba da
bi se savetovala sa drugima o tome šta je dobro za njenu bebu i tako joj zapuši usta. U svetu umrljne
stvarnoti na mreži Jaci, Maji, Maci i Daci više se veruje nego pedijatru sa imenom, prezimenom i
kvalifikacijama.

Ko su ove osobe koje se potpisuju nadimkom i ne daju nikakve informaciiije o sebi? Ne znam.
Mislim da možda i nemaju decu, možda nisu ženskog pola. Ne znam koje su struke, ali se da zaključiti da
nisu medicinske. U Americi se desilo da je jedna osoba, vrlo aktivna na ovim sajtovima potpisana kao
Velika mama, čak usvajala neželjenu decu preko Interneta. O toj praksi udomljavanja neželjene dece
preko Interneta prvi je pisao Rojters, a onda su se uključile i vlasti. Istraživanje je pokazalo da je Velika
mama rodila troje dece. Prvoj je devojčici slomila nogu u prisustvu komšinice pa joj je socijalna služba
oduzela dete, drugog je dečaka od 15 meseci nehotično udavila u kadi, jer ga je ostavila tamo samog
satima, a treće joj je dete, takođe dečak još u bolnici oduzeto, zbog ova dva predhodna slučaja. Neka od
dece koju je usvojila preko Interneta su nestala o čemu se vodi istraga. Ona je rado davala savete o
podizanju dece na Internetu baš kao i Jaca, Maja, Daca, Maca. Zato ja niti čitam nepotpisane članke na
portalima ili u novinama niti se bavim komentarima anonimnih ljudi. Volim da znam sa kim razgovaram.