MARGARET MID:

SAZREVANJE
NA SAMOl
Margaret Mid je imala samo dvadeset i pet go-
dina kada je, 1926, otplovila na Samoansko os-
trvlje, u Juinome moru, d a tamo potraii odgovor
na nerka pitanja o teSkoCama adolescentnog do-
ba. Knjiga*) o kojoj piSemo objavljena je prvi
put 1928. Old tada je doiivela mnogobrojna izda-
nja, prwedena je na vise jezika, uSla u programe
antropologije i socijahe psihologije na univerzi-
tetima Sirom sveta, a sad se, evo, nakon pola veka
pojavljuje i kod nas. (Ovde je, inafe, objavljeno
joS samo jedno, takode vrlo ponnato delo istog
autora: Spol i temperament u tri primitivna
druitva, ,,NaprijedW,Zagreb, 1968.)

Nefe biti preterano ako kaiemo, dakle, da pred

sobom imamo klasiEno delo iz kulturne antropo-
logije, delo karaktenistieno za vreme u kojem je
nasitalo i delo koje je po duhu i implikacijama
savremeno i dan-danji.

Kada su, negde na prelomu vdka, antropolozi po-

Eeli da, za razliku od rase, istiEu i pojam kultu-
re, krenuli su da, u traganju za objagnjenjern
razlika med'u ljudima, istraiuju i takozvana ,,pri-
mitivna drugtva". Antropolozi su tasda po pravilu
bili Evropljad ili Amerikanci; razdalljina - fi-
gurativna i doslovna - izmedu njih i izuEavanih
plemena Eesto je bila tolika da su ih nazivali
,,astrcmomima nauke o Eoveku".
Na to da se okanu apstrsktnih teorija i podu da
svedoEanstva o Eovekovom ponaganju potraie
medu ljudima u njihovoj prirodnoj sredini, Mar-
garet Mid, kao i Rut Benedikt i Edvarda Sapira
(da pomenemo samo prve medu najboljima) na-
dahnuo je veliki antropolog Franc Boas. On je
osnivaE one kulturno-istorijske Skole koja je to-
*) Margaret Mid, Sazrevanje na Sarnoi, Biblioteka
,,DanaSnji svet", ,,Prosveta", Beograd, 1978.
 JELENA STAKIC

kom ovog stolefa uveliko vladala amerifkom an-

tropologijom. U vreme izmedu dva xata, neki an-
tropolozi pofeli su da govore o jednoj novoj pod-
-disciplini - etnopsihologiji - koja bi se zasni-
vala na zamisli da k d t u r a uslovljava psiholoBki
profil pojedinca (nasuprot starim pojmovima o
,.univerzalnoj psihi" ili ljudskoj prirodi kao tak-
voj). Radovi Rut Benedikt spadaju u one koji
su bili podstalknuti tom zmi8lju.
Rut Benedikt, uEiteljica midove, pojedine vidove
nacionalnih kultura posmatrala je kao detmmini-
sane karakteristikama lifnosti pnipadnika tih na-
cija (stav obravloien u delu Obrasci kulture ko-
je je objavljeno i kod nas, u istoj biblioteci u
kojoj i knjiga o kojoj je ref). Za razlilau od svo-
ie ~Eiteliice,Margaret Mid spada u one antropo-
loge koii naglaSavaiu uticaje naoionalne ku1tur-e
na formiranje li6nosti njenih pripadnika.

ProuEavanja medudejstva kulture i liEnosti, nai-

me, ranvijala su se u viSe pravaca. Midova je da-
la svoj prilog kuliburnoj antropologiji time Sto je,
istraiujaki oblike podizanja dece, ili razlike u
lienosti koje se mogu pripisati polu, dovela u ~ i -
tanje mnoga manje-vile prihvaCena psiholoBka
i psihoanalitiEka stanoviSta o univerzahosti po-
jedinih oblika ponaganja, meauljudshih odnosa i
teskofa koje prate sazrevanje jedinke.
Sazrevanje na Samoi donosi nalaze jednog istra-
iivanja sprovedenog u vreme kada su a n t r o ~ o -
lozi sa ,,astronmske udaljenosti" priSli da izbli-
za posmatraju one koje su opisivali. Margaret
Mid ie ufiruila i viSe: sa anladalaekom aredanolCu
~ o k u l a l aje da se poistoveti sa p r i ~ a d n i c i m ah l -
ture koju je izufavala. TraieCi odgovore n a pi-
tanja d a li razdoblje adolescencije mora svuda
biti prafeno krizama i potresima lkao u zapadnoj
kulturi, ona je provela devet meseci medu Samo-
anoima, iivefi kao i oni. govoreCi niihovim jezi-
kom, uklapajufi se u njihove referentne okvire.
Za to vreme je, savesno (i objektivno, prilkupljala
gradu o svakidaSniem iivotu, odnosima polova,
sazrevanju, starenju, podeli posla, plesu, obifa-
jima i pravilima drugtvenog ponaganja.
Tako je nastala ova vanredno zanimljiva kniiga
- koju je pravo uiivanje 6itati. i ovaj u p g a t -
ljiv i lpodroiban owis jedne geografski veoma uda-
ljene i vremeneki sasvim nedostupne kulture
(samoanska kultura o koioj piSe Margareta Mid
odavno viSe ne postoii i lkada se o njoj govori u
sadagnjem vremenu to nije zato da bi se stvorila
iluzija o njenom traianiu, veC da se n e bri reme-
tila iivost pripovedanja i tok izlaganja misli).
U vreme kada su na Samoanskim ostrvi~masuro-
vi plernenski obifaji vef uveliko bili popustili,
pa i nestali, hrigfanstvo osvojilo teren ali misio-
 JELENA STAKIC

nari jol nisu bili uspeli da sve svoje vrednosti

nametnu sa onom strogoSfu i neumitnoSfu sa
kakvom su to ieleli, kada je blago podneblje i
dalje omogufavalo relativno lak iivot, bez pre-
terane askudice i pretnji gladi, kada taj zabaEeni
lautak sveta jog nije uSao u komercijalne planove
i turisfiii?ke programe poslovnih zapadnjaka -
tada je na Samoi postojalo jedno druStvo koje
se odlikovalo vedrinom i nepostojanjem sukoba.
Svi su poslovi bili tacno utvrdeni i znalo se ko
ima da ih obavlja; Sto je najlepSe, taj ih je - bio
to muSkarac, i e n a ili dete - zafsta i obavljao.
Moida malo bolje i revnosnije ili malo manje
dobro i revnosno od dmgih, ali velikih odstupa-
nja nije bilo; to druSbvo nije trpelo velika od-
stupanja i svoju je decu tako i podizalo: da slu-
Saju. da se trude, ali da se ne gurajiu suvile na-
pred, da saEekaju da svi uhvate korak. Jedini
izuzetak, jedina oblast u kojoj je postojalo tak-
mirenje u zapadniaEkom smislu, i oblast u kojoj
su malilani podsticani d a se istiEu bio je - ka-
rakteristiEno sa Samoance - ples, aktivnost u
kojoj su u2ivali i rado joj se predavali u slobod-
no vreme, i za koju je talkorefi svaka prilika
bila dobar povod.

Velike ,,Zivotne istine" - odnose medu polovima,

radanje, smrt - samoanska su deca do tanliina
upoznavala mnogo pre negoli sloiena pravila
ophodenja u druStvu. Biololke porodice, u za-
padnjaEkom smislu reEi. bile su izuzetak koii je
potvrdivao pravilo velikih, razqranatih porodiEnih
zadruga u kojima su decu podizali svi stariji fla-
novi domafinstva ravnopravno. Deca su od ma-
lena uEila da se ai za kog posebno n e vezuiu, da
ni od koga previle ne oEekuju. Ako im neSto ne
bi bilo pravo kod roditelja, lako su odlazila da
iive kod rodaka koji su im bili vile po volji.
U takvom drugtvu, toliko razliritom od amerili-
kog, kako izgleda pubertet? Da ii se i tamo na
razdoblje adolescencije gleda kao na ,,lu'de go-
dine"?
Pubertetske krize nisu sveopSta pojava, saklju-
Pila je Margaret Mid; d a jesu, morale bi se jav-
ljati i u samoanskih devojEica, a a njih se ne
javljaju; sazrevanje na Samoi teEe mirno, bez
potresa. Tragajufi za odgovorom zalto, Midova
podrobno opisuje samoansku kulturu i isbiEe po
Eemu se ona razlikuje od ameri6ke. Pri tome se
poduhvata i jedne dosta tugaljive procene: slo-
ienija, slojevitija zapadnja6ka kultura prcrizvodi
i sloienije, slojevitije i, uglavnom, nesref nije je-
dlnke nego Sto su to vedri, neopterdeni Samo-
anci. Da li to znaEi d a je njihov naEin vaspitanja
stvarno i bolji? Nije, kaie Margaret Mid; samo-
ansko drugtvo kskvo je ona zatekla E l o je pro-
izvod jednog posebnog sticaja radiEitih okol-
nosti - isto~rijskih,druStvenih, Irlimatskih. On0
 JELENA STAKIC

za sobom nije ostavilo nikakvu veliku umetnost;

izbori pred kojima se samoanski Eovek nalazi
skuEeni su. Zapadno druStvo pruEa svojim pri-
padnicima daleko veke moguknosti opredeljanja.
Jedino je pitanje - i Midova ga postavlja na
kraju knjdge - ,,da li kemo mi, koji p o m a j m o
mnogo naEina iivata, dati svojoj deci slobodu da
biraju koji hote?"
Podvucimo joS jednom, zajedno sa Margaret Mid,
da je reE o 'druStvima - i ameriekom, d samoan-
skom - kakva su postojala pre punih pedeset
godina. Na Samoli su se istvari od tada bitno iz-
menile: nje, onakve kakva je opisana u ovoj
knjini, naprosto vise nema. Drugo je pitanje da
li su se i emeriEki na6ini podizanja dece takode
bitno prolmenili. Sudeti po broju takazvanih ,,ne-
prilagodenih" pojedinaca, moida i jesu, ali ne u
dobrom pravcu, i to, najverovatnije, nije zamer-
ka koja bi se, u ovome svetu koji sve vise posta-
je jedan, magla uputiti samo ameri6koj kulturi.
Akbuelnost ove h j i g e ~kojagovori o jednom mi-
nulom druSbvu i ajegovim mirvulim obifajima?
- U tome Sto, da se posluiimo recima same au-
torke, ,,danas naSe bitisanje ugroiavaju i oko-
linske, tehniEke i populacione krize.. . te se ko-
risnost ad ovom izvdtaja o tome kako je iivot
nekeda mogao izgledati na jednoj $malenoj sku-
pini udaljenih ostrva istiEe i dan-danji, n o i d a
joS jaEe no ranije." I u tome Sto je pitanje kako
poditi sretnije naragtaje uvek aktuelno.
Knjiga Sazrevanie n a Samoi traii odgovor na
to pitanje prvenstveno u okvirima psihologije i
u tim ga okvirima i daje. Preporuke Margaret
Mid vredi uaimati u razmatranie onoliko koliko
se i sama psihologija, kao teorija i tehni~ka,pri-
hvata kao moguknost olblikovanja ljuds'ke je-
dinke.