Tony & Laura

Tony & Laura

DANIJELA STIL

Prevela: Ana Vuković

Knjige.cub 2
 Tony & Laura

Ovaj roman je proizvod mašte. Imena, likovi, mesta i događaji takođe

su proizvod mašte autora. Svaka sličnost s ljudima
i događajima sasvim je slučajna.

Knjige.cub 3
 Tony & Laura

Tokom godine,
četiri cimera koja se međusobno veoma razlikuju
dele smeh, slomljena srca i nade.
Od potpunih stranaca posta će prijatelji,
i na kraju... porodica

Knjige.cub 4
 Tony & Laura

Mojoj predivnoj voljenoj deci,

Beatriks, Trevoru, Todu, Niku, Sem,
Viktoriji, Vanesi, Maksu, Zari.
Molim vas, čuvajte se, pazite se,
budite srećni, budite voljeni
i, kad god je moguće, mudri,
imajte saosećanja i praštajte.
I neka ste uvek srećni i blagosloveni!
Savršen recept za život.
S ljubavlju,

Mama i D. S.

Knjige.cub 5
 Tony & Laura

1.

Frančeska Tejer je sedela za svojim stolom dok brojevi nisu počeli da joj se mute pred
očima. Prešla ih je već hiljadu puta u poslednja dva meseca i upravo je provela ceo vikend
pokušavajući da ih svari. Rezultat je uvek bio isti. Bilo je tri ujutru i njena duga plava talasasta
kosa bila je zamršena kad je nesvesno ponovo prošla prstima kroz nju. Pokušavala je da
spase posao i kuću i zasad nije uspela da pronađe nikakvo rešenje. Želudac joj se prevrtao na
pomisao da oboje izgubi.
Ona i Tod su zajedno započeli posao pre četiri godine. U Njujorku, u Vest vilidžu, otvorili
su umetničku galeriju koja se bavila predstavljanjem radova umetnika u povoju, po prilično
razumnim cenama. Frančeska je bila iskreno posvećena umetnicima koje je zastupala. Njeno
iskustvo u umetničkom svetu je bilo široko, a Tod nije imao nikakvo. Pre toga je vodila dve
druge galerije, jednu nakon diplomiranja, u gornjem delu grada, a drugu u Tribeki. Ali je ova
galerija koju su zajedno osnovali bila njen san. Imala je diplomu iz lepih umetnosti, otac joj
je bio veoma poznat umetnik koji je poslednjih godina postao izuzetno uspešan i galerija koju
je delila sa Todom imala je odlične kritike. Tod je bio strastveni sakupljač savremenih
umetničkih dela i smatrao je da bi bilo zabavno da joj pomogne oko galerije. U to vreme, Tod
je bio umoran od svoje karijere advokata na Vol stritu. Imao je značajnu ušteđevinu i shvatio
da može da se odmori nekoliko godina. Poslovni plan koji im je razvio ukazao je da će početi
da profitiraju u roku od tri godine. Nije računao na Frančeskinu strast prema manje
skupim umetničkim delima nekih potpuno nepoznatih umetnika, niti da će im pomagati kako
god bude mogla, niti je shvatio da je njen glavni cilj bio predstavljanje dela, a ne neophodna
zarada velike količine novca. Njena glad prema finansijskom uspehu nije bila tako ogromna
kao njegova. Bila je podjednako pokrovitelj umetnosti, kao i bilo koji galerista. Tod je želeo
da zarađuje novac. Smatrao je da bi to bila uzbudljiva i dobrodošla promena karijere nakon
što je proveo godine baveći se porezima i poslovima s nekretninama za jednu važnu pravnu
firmu. Ali je sada izjavio da je umoran od slušanja njihovih umetnika, i toga da posmatra kako
mu posao umire i da bude siromašan. Što se tiče Toda, ovo više nije zabavno. Ima četrdeset
godina i želi da ponovo zarađuje pravi novac. Kad je razgovarao sa Frančeskom o tome, već
je bio ugovorio posao u firmi na Vol stritu. Obećali su mu poziciju partnera u roku od godinu
dana. Što se tiče prodavanja umetničkih dela, on je završio.
Frančeska je želela da nastavi sa poslom i da joj galerija uspe, po svaku cenu. I za razliku
od Toda, njoj nije smetalo da bude švorc. Ali poslednjih godinu dana, njihova veza je počela
da se ljulja, zbog čega mu je njen posao bio još manje privlačan. Raspravljali su se oko svega,
šta će da rade, sa kime će da se viđaju, šta će da urade sa galerijom. Ona je pronalazila
umetnike, radila sa njima i otvarala im izložbe. Tod se bavio finansijama i plaćanjem računa.
Najgore je što im je sada i veza gotova. Bili su zajedno pet godina. Frančeska samo što je
napunila trideset kad ga je upoznala, a Tod je imao trideset i pet.

Knjige.cub 6
 Tony & Laura

Bilo joj je teško da poveruje da veza koja je delovala tako stabilno može da se raspadne
u roku od godinu dana. Nikad nisu želeli da se venčavaju, a sada se više ne slažu ni po tom
pitanju. Kada je Tod napunio četrdeset, odjednom je shvatio da želi da vodi konvencionalni
život. Brak mu je zvučao dobro i nije želeo još mnogo da čeka da dobije decu. Sa trideset i pet,
njene želje su bile iste kao i pre pet godina kad su se upoznali. Razgovarali su da bi mogli da
imaju decu jednog dana, ali je ona želela da prvo uspe posao sa galerijom. Otkako se
znaju, ona je bila veoma iskrena prema njemu po pitanju braka. Rekla mu je da ima averziju
prema tome. Celog života je posmatrala iz prve ruke opsesiju svoje majke da se uda i gledala
ju je kako sve upropašćava pet puta. Provela je čitav život trudeći se da ne načini iste greške.
Uvek se stidela majke. I nije nikako želela da sad počne da je imitira.
Frančeskini roditelji su se razveli kad je imala šest godina. I oca je posmatrala, svog
šarmantnog, zgodnog i neodgovornog oca, kako ulazi i izlazi iz veza, uglavnom sa veoma
mladim devojkama, koje se nisu zadržavale u njegovom životu duže od šest meseci. To, u
kombinaciji sa majčinim fetišem prema braku, stvorilo je kod nje strah od vezivanja, sve dok
nije upoznala Toda. Kad je imao četrnaest godina, njegovi roditelji su takođe imali
ružan razvod, zbog čega je i on bio alergičan na brak. To im je bilo zajedničko, ali je on sad
počeo da razmišlja kako brak ima smisla. Rekao joj je da je umoran od boemskog stila života
gde ljudi žive zajedno i smatraju da je u redu da imaju decu bez venčanja. Čim je Tod dunuo
svećice za četrdeseti rođendan, bilo je kao da se neki prekidač upalio i, bez upozorenja,
postao je sav tradicionalan. Frančeski su se stvari dopadale onakve kakve su bile.
Sad odjednom, poslednjih meseci, svi Todovi prijatelji izgleda žive u gornjem delu grada.
Žalio se na Vest vilidž u kom su oni živeli, a koji je ona obožavala. Smatrao je da komšiluk i
ljudi tu izgledaju prljavo i neprijatno. Da zlo bude gore, ubrzo nakon otvaranja galerije,
zaljubili su se u kuću koja se ozbiljno raspadala. Otkrili su je jednog snežnog decembarskog
popodneva i odmah su se oduševili i dobili dobru cenu za nju zbog stanja u kom se nalazila.
Zajedno su je restaurirali, obavivši sami većinu posla. Ako nisu radili u galeriji, onda su bili
zauzeti oko kuće, a u roku od godinu dana sve u njoj je sijalo. Kupili su nameštaj na garažnim
rasprodajama i, malo po malo, pretvorili su je u dom koji su obožavali. Sada Tod tvrdi da je
potrošio četiri godine života ležeći ispod sudopere koja curi i u raznim drugim popravkama.
Želeo je jednostavan, moderan, udoban stan gde neko drugi obavlja taj posao. Frančeska se
očajnički borila i za posao i za kuću. Uprkos propasti njihove veze, želela je da zadrži
oboje, ali nije videla kako to da joj uspe. Bilo je dovoljno loše što će izgubiti Toda, ne mora
još i galeriju i dom.
Oboje su pokušali sve što su mogli da spasu vezu, ali bezuspešno. Išli su na savetovanja
za parove i individualne terapije. Napravili su i pauzu od dva meseca. Razgovarali su i
komunicirali dok ne bi poplaveli u licu. Napravih su kompromis gde god su mogli. Ali on je
želeo da zatvori i proda galeriju, što bi njoj slomilo srce. I želeo je da se oženi i pravi decu, a
ona nije, barem ne još uvek, i možda nikad. Ideja o braku joj i dalje nije lako padala, čak ni
sa čovekom koga voli. Smatrala je da su mu novi prijatelji užasni. On je smatrao da su im stari
prijatelji ograničeni i otrcani. Rekao je da je umoran od vegana, pregladnelih umetnika i
onoga što je smatrao levičarskim idealima. Nije imala pojma kako su se toliko razdvojili za
tako kratko vreme, ali jesu.
Prethodno leto su proveli odvojeno i radili različite stvari. Umesto jedrenja u Mejnu, što
su obično radili, ona je provela tri nedelje u umetničkoj koloniji, dok je on bio u Evropi i
putovao sa prijateljima, a vikende je provodio u Hemptonsu. Do septembra, godinu dana

Knjige.cub 7
 Tony & Laura

kako je svađanje počelo, oboje su shvatili da je beznadetno i složili se da odustanu. Samo nisu
mogli da se slože oko kuće i galerije. Uložila je sve što je imala i što je mogla da skrpi u svoju
polovinu kuće, a sada, ako želi da je zadrži, on očekuje da je otkupi od njega ili da se složi da
je prodaju. Manje su uložili u posao i ono što je od nje tražio bilo je pravedno. Problem je bio
što ona jednostavno nije imala novca. Pružio joj je vreme da se smisli. Sada je novembar i ona
nije ništa bliže rešenju nego što je bila pre dva meseca. Čekao ju je da se urazumi i da konačno
odustane.
Tod je želeo da proda kuću do kraja godine i da dobije svoj novac. I želeo je da do tada
završi i sa poslom. I dalje joj je pomagao vikendima kad bi imao vremena, ali srce mu više
nije bilo u tome i postalo im je veoma stresno oboma da žive pod istim krovom u vezi koja je
umrla. Nisu spavali zajedno mesecima i kad god je bilo moguće, on je provodio vikende kod
prijatelja. Oboje su bili tužni. Frančeska je bila uznemirena zbog okončanja veze, ali
se podjednako stresirala zbog galerije i kuće. Imala je gorak ukus poraza u ustima i mrzela je
sve po tom pitanju. Bilo joj je dovoljno loše što joj se veza raspala, pet godina je delovalo kao
dug period da bi se sve svelo na nulu. Zatvaranje ili prodaja galerije i gubitak kuće bilo je
više nego što bi ona mogla da podnese. Ali dok je sedela u staroj dukserici i farmerkama i
posmatrala brojeve, nije mogla da nađe nikakvu magiju. Koliko god da je sabirala, oduzimala
ili množila, jednostavno nije imala novca da otkupi njegov deo. Suze su joj se slivale niz
obraze dok je ponovo prelazila iznose.
Tačno je znala šta će joj majka reći. Ona se žestoko protivila da Frančeska pokrene posao
i kupi kuću sa čovekom kog voli, bez namere da se venčaju. Smatrala je to najgorom mogućom
kombinacijom ulaganja i romanse. „I šta se desi kad raskinete?“, pitala ju je majka,
pretpostavivši da je to neizbežno, jer su se sve njene veze završile razvodom. „Kako ćete to
da resite, bez alimentacije ili nagodbe?” Majka je smatrala da veza mora da se započne
predbračnim ugovorom i završi uz novčanu pomoć supružnika.
„Rešićemo to, baš kao i ti razvode, mama“, odgovorila joj je Frančeska, iznervirana zbog
sugestije, kao i zbog većine stvari koje bi njena majka rekla. „Uz dobre advokate i uz što više
ljubavi jednog prema drugom koju budemo tada mogli da skupimo, ako se to desi, uz lepe
manire i poštovanje.“
Svi razvodi njene majke odvijali su se pristojno i bila je prijateljski nastrojena prema
svim bivšim supružnicima, a oni su je i dalje obožavali. Talija Hemiš Anders Tejer Džonson
di San Đovane bila je prelepa, šik, razmažena, egoistična, uobražena, glamurozna i pomalo
luda po merilima većine ljudi. Frančeska ju je nazivala „šarenolikom“, kad bi pokušala da
bude fina po pitanju majčinog životnog stila. Ali zapravo, majka joj je predstavljala poniženje
čitavog života. Udala se za tri Amerikanca i dva Evropljanina. Oba evropska supruga, Britanac
i Italijan, imali su titule. Razvela se četiri puta, a peti put je ostala udovica. Muževi su joj bili,
uz Frančeskinog oca, još i jedan veoma uspešan pisac, zatim potomak jedne britanske
bankarske porodice, pa teksaški tajkun koji ju je ostavio sa velikom nagodbom i dva šoping
centra, što joj je zauzvrat dozvolilo da se uda za siromašnog, ali veoma šarmantnog
italijanskog grofa, koji je poginuo osam meseci kasnije u užasnoj saobraćajnoj nesreći u Rimu
u svom ferariju.
Što se tiče Frančeske, njena majka potiče s druge planete. Njih dve nisu imale ništa
zajedničko. I sada će naravno kazati „rekla sam ti“, kad joj bude saopštila da joj je veza gotova,
što još uvek nije imala hrabrosti da učini. Nije želela da čuje šta ima da joj kaže po tom pitanju.

Knjige.cub 8
 Tony & Laura

Majka joj nije ponudila pomoć kad je kupila kuću, niti kad je otvorila galeriju i znala je
da joj neće pomoći ni sada. Smatrala je da je kuća loša investicija i nije joj se dopadao
komšiluk i, poput Toda, posavetovala bi Frančesku da je proda. Ako to učine, oboje bi mogli
da profitiraju. Ali ona nije želela novac, želela je da ostane u kući i bila je uverena da postoji
način da to uradi. Samo ga još uvek nije pronašla. A majka joj neće biti od pomoći sa time.
Nikada nije bila. Majka joj nije bila praktična žena. Oslanjala se na muškarce čitavog života i
koristila je alimentaciju i novac od nagodbi kako bi finansirala svoj džet-set stil života. Nikad
nije sama zaradila ni paru, sticala je samo udavanjem i razvodima, što je Frančeski izgledalo
kao prostitucija.
Frančeska je bila potpuno nezavisna i želela je da tako i ostane. Dok je posmatrala život
svoje majke, odlučila je da se nikada ne oslanja ni na koga, a naročito ne na muškarca. Bila je
ćerka jedinica. Njen otac, Henri Tejer, nije bio ništa razumniji od majke. Bio je godinama
pregladneli umetnik, šarmer i ženskaroš, dok, pre jedanaest godina, nije imao neverovatno
dobru sreću da upozna Ejveri Vilis, kada je imao pedeset i četiri godine. Angažovao ju je kao
advokata da mu pomogne sa jednom tužbom, koju je onda dobila, protiv jednog trgovca
umetničkim delima koji ga je prevario za novac. Potom mu je pomogla da taj novac uloži
umesto da ga potroši na žene. I jedina pametna stvar koju je ikada učinio, po Frančeskinom
mišljenju, jeste što se venčao sa Ejveri godinu dana kasnije. Imala je pedeset godina i to joj je
bio prvi brak, a za deset godina mu je pomogla da izgradi stabilno bogatstvo, sa nekim
ulaganjima i dobrim nekretninama. Nagovorila ga je da kupi zgradu u Sohou, gde njih dvoje
i sada žive, a on i dalje slika. Takođe su stekli i vikendicu u Konektikatu. Ej veri je postala
njegov agent i cene njegovih slika su rasle brzo, zajedno sa drugim finansijskim poslovima. I
po prvi put u životu je bio dovoljno pametan da ostane veran. Henri je smatrao da njegova
žena hoda po vodi, obožavao ju je. Pored Frančeskine majke, ona je bila jedina žena kojom je
bio rešen da se oženi. Ejveri je bila potpuna suprotnost Taliji.
Imala je poštenu karijeru advokata i nikad nije morala da zavisi od muškarca. Njen muž
joj je sada bio jedini klijent. Nije bila glamurozna, mada je zgodna; pre bi se moglo reći da je
jedna praktična i stabilna osoba izuzetnog uma. Ona i Frančeska su lude jedna za
drugom otkako su se upoznale. Imala je dovoljno godina da joj bude majka, ali nije želela to
da bude. Nije imala svoju decu i dok se nije udala i ona je imala isto nepoverenje u brak kao i
Frančeska. Takođe je imala ono što je nazivala ludim partnerima. Frančeska i njena maćeha
bile su bliske prijateljice poslednjih deset godina. Sa šezdeset godina, Ejveri je i dalje
izgledala mladoliko i prirodno. Bila je samo dve godine mlađa od Frančeskine majke, ali je
Talija potpuno drugačija vrsta žene.
I Talija je sad u šezdeset i dve godine želela da pronađe još jednog muža. Bila je uverena
da će šesti biti poslednji i najbolji. Frančeska nije bila toliko sigurna, ali se nadala da će biti
dovoljno pametna da to ne ponovi. Bila je sigurna da je odlučna potraga njene majke za
brojem šest preplašila i oterala sve moguće kandidate. Bilo je teško poverovati da je već
šesnaest godina udovica i da se nije preudala, uprkos svim aferama. I dalje je bila lepa žena.
Njena majka je imala pet muževa do četrdeset pete godine. Često je ponavljala kako bi želela
da ponovo ima pedeset godina jer bi joj to pružilo bolju priliku da pronađe novog muškarca,
nego u ovim godinama sad.
Ejveri je bila potpuno srećna ovako kako je, udata je za čoveka kog obožava i čije je
bubice raspoloženo tolerisala. Nije se pravila da ne zna kako joj se muž ranije loše ponašao.
Spavao je sa stotinama žena sa obe obale i širom Evrope. Voleo je da kaže kako je bio „loš

Knjige.cub 9
 Tony & Laura

dečko“ pre nego što je upoznao Ejveri, a Frančeska je znala koliko je u pravu. Bio je loš u
smislu kako je bio neodgovoran, loš muž i otac, a on će biti „dečak“ sve dok ne umre, čak i
ako bude doživeo devedesetu. Njen otac je bio dete, uprkos njegovom neopisivom talentu, a
ni majka joj nije bila ništa bolja, samo što ona nije bila ni talentovana.
Ejveri je bila jedina razumna osoba u Frančeskinom životu, s obe noge čvrsto je stajala
na zemlji. Bila je veliki blagoslov Frančeskinom ocu, kao i njoj. Sada joj je bio potreban
Ejverin savet, ali nije imala hrabrosti ni nju da nazove još uvek. Bilo joj je teško da prizna da
nije uspela ni sa jedne strane. Ni u vezi, ni u poslu, naročito ako mora da ga zatvori ili proda.
Nije čak mogla ni da zadrži kuću koju je volela u Ulici Čarls ukoliko ne pronađe novac da
plati Todu. A kako će kog đavola to da uradi? Kako god da okreneš, ona nije imala novca. Čak
ni Ejveri nije mogla da izvede takvu magiju.
Frančeska je konačno ugasila svetla u kancelariji pored svoje spavaće sobe. Krenula je
niz stepenice do kuhinje da spremi solju toplog mleka koje bi je uspavalo i tada začula
neprekidan zvuk kapanja i videla da nešto curi sa plafona. Voda je padala na gelender i
polako klizila niz njega. To curenje su imali i ranije i Tod je nekoliko puta pokušao da ga
popravi, ali je ponovo počelo tokom teških novembarskih kiša, a on nije bio tu te noći da
ga ponovo popravi. Neprestano joj je govorio da nikad neće moći sama da održava kuću i
možda je bio u pravu. Ali je želela da proba. Nije marila Što krov curi, niti da joj se kuća sruši
na glavu. Šta god da treba, šta god da mora da uradi, Frančeska nije bila spremna da
odustane.
Odlučnog pogleda, nastavila je ka kuhinji. Na povratku je stavila peškir na gelender da
upija vodu. Ništa ne može da uradi dok se Tod ujutru ne vrati. Otišao je na vikend sa
prijateljima, ali može to da reši kad se vrati kući. Upravo zato je i želeo da je proda. Bilo mu
je muka od problema i ako neće tu Živeti zajedno, ne želi ni da je poseduje. Želeo je da ode.
Ako nađe način da mu plati, problemi će biti samo njeni. Uzdahnuvši, vratila se na sprat do
svoje sobe i obećala sebi da će ujutru nazvati maćehu. Možda će joj pasti na pamet nešto što
nije palo Frančeski. To joj je bila jedina nada. Želela je kuću koja prokišnjava i galeriju koja
propada sa svojih pedeset umetnika u povoju. Uložila je četiri godine života u oboje i bez
obzira na Todovo mišljenje i mišljenje njene majke, odbija da odustane od svog sna i od svog
doma.

Knjige.cub 10
 Tony & Laura

2.

Razgovor sa Ejveri joj je pao lakše nego što je očekivala. Kad je razgovarala sa njom,
odmah se osećala bolje. Pričale su nekoliko minuta i smejale se nedavnim ludorijama njenog
oca. Na više načina bio je šarmantno nezreo, što je Ejveri bilo neodoljivo, a Frančeska je
naučila da oprosti njegov neuspeli pokušaj građenja očinske figure. Nakon laganog
razgovora, prešla je na stvar i rekla joj šta se dešava. S knedlom u grlu joj je ispričala o raskidu
sa Todom i njenoj dilemi o galeriji i kud i koliko je uznemirena.
„Žao mi je što to čujem“, kazala je odmah Ejveri saosećajno. „Imala sam osećaj da se tako
nešto dešava. Nismo mnogo viđali Toda poslednjih meseci.“ Zapravo, nisu ga viđali uopšte i
Frančeska im je sama išla u posete u Konektikat nekoliko puta tog leta. Smišljala je izgovore
za njega, ali je Ejveri posumnjala da ima nečeg više od toga. A Henri nije želeo da se nameće
ćerki, koja je uvek bila povučena. „Reći će nam kad bude spremna, ako se nešto događa“,
kazao je Ejveri, koja se složila sa njim. Tako da, kad je čula vesti, nije se mnogo iznenadila.
„Teško je to sa galerijom i poslom. Gubiš li novac?“ Pitala se može li Frančeska da je proda.
„Ne baš. Ali jedva i da zarađujemo. Mislim da ne može niko da je kupi bez profita. Tod
misli da ako podignem cene mogu da vidim profit za dve ili tri godine, ali kaže da ako
ostanem pri umetnicima u povoju, nikad neću mnogo zarađivati, a ja stvarno ne želim da
počnem da prodajem veće umetnike. To je potpuno druga priča i nisam to želela kad sam je
otvorila.“ Bila je veliki idealista kad je u pitanju umetnost, što je jedna od Todovih najvećih
žalbi po pitanju posla. Želeo je da bude komercijalniji i da povećaju prihode, ali taj
kompromis Frančeska nije htela da napravi. Sada je shvatala da će možda morati, mada ne bi
volela. Volela je ozbiljne umetnike, čak i ako su nepoznati, a komercijalna umetnost nije
bila za nju, mada je Tod to želeo. Upravo je pronašla novog japanskog umetnika za kog je
smatrala da je strašno talentovan. Dobio je odlične kritike na svojoj prvoj izložbi i prodavao
je slike za sitan novac. Ali nije mislila da može više da naplati za nepoznatog umetnika. Imala
je dobru etiku šta i kako prodaje.
„Možda ćeš morati malo da napraviš kompromis sa svojim idealima i da počneš da radiš
sa nekoliko srednjih umetnika“, rekla joj je Ejveri praktično. Mnogo je naučila o umetnosti
od njenog oca i znala je prilično o poslovnom aspektu. Ali njegova umetnost je bila
potpuno druga liga i, zahvaljujući Ejveri, slike su mu se prodavale po veoma visokim cenama.
„Zašto prvo ne popričamo o kući? Imaš li nešto što možeš da prodaš da bi skupila novac i
isplatila Toda?“, pitala je praktično, a Frančeska je bila nesrećna. Nije imala ništa. To je
problem.
„Nemam. Sve sam uložila u kuću. I jedva skupim za svoj deo hipoteke svakog meseca.
Smislila sam šta mogu po tom pitanju da uradim. Mogu da tražim cimere. Mislim da sa troje
mogu da uspem, što bi resilo barem taj problem.“
„Ne mogu da zamislim da ti živiš sa strancima“, kazala je iskreno Ejveri. Znala je da je
prilično povučena osoba i da je kao jedinica uvek bila pomalo samotnjak. Ali ako je spremna

Knjige.cub 11
 Tony & Laura

da primi cimere, to će nesumnjivo pomoći. To je poručilo Ejveri koliko je odlučna da

zadrži kuću, jer je znala kolika je žrtva s njene strane da primi cimere u svoj dom. „Ali
pretpostavljam da ako možeš da izdržiš, to rešava probleme mesečnih plaćanja. Šta ćeš
sa onim što ćeš dugovati Todu ako zadržiš kuću?“ Ejveri je zvučala zamišljeno kad ju je to
pitala, a onda joj se iznenada javila ideja. „Ne znam kako se tebi ovo čini, ali imaš šest slika
svog oca. To su neki od njegovih najboljih ranijih radova i možeš da zaradiš na aukcijama
dovoljno da isplatiš Toda, ako si, naravno, spremna da ih prodaš. Mogu čak i da nazovem
njegovu glavnu galeriju u gradu. Poludeće od sreće ako dobiju njegove rane radove.
Uvek postoji tržište za to.“
Trgnula se kad je Ejveri to rekla. Od same pomisli na to grizla ju je savest. Nije mogla da
zamisli da proda očeve slike i nikad joj to nije palo na pamet. Ali nikad nije ni bila ovoliko
očajna i nije imala ništa drugo da proda. „Šta misliš, kako će se osećati zbog toga?“, pitala je
Frančeska zabrinuto. On je pomalo blesav i nežna duša, ali je ipak njen otac i volela ga je, i
iskreno je poštovala njegov rad. Volela je svih šest slika koje je imala.
„Mislim da će razumeti“, kazala je Ejveri nežno. „Pre nego što smo se venčali, stalno je
nešto prodavao kako bi preživeo. Zna bolje od mnogih kako je to. Čak je jednom prodao i
malu Polokovu sliku da plati tvojoj majci nešto što joj je dugovao. Radiš šta moraš,
Frančeska.“ Bila je praktična žena, zbog čega je Frančeska i želela da razgovara sa njom, više
nego sa svojim roditeljima,
„Možda mogu da prođem ako prodam samo pet. Tako mogu da zadržim jednu. Tata mi
ih je poklonio. Osećam se kao pravi kreten što ih prodajem da bih kupila kuću.“ „Ne deluje mi
da imaš drugo rešenje.“
„I nemam.“ A nije se setila slika. Nije imala apsolutno ništa drugo čime bi isplatila Toda.
Na trenutak je pomislila da se složi da proda kuću umesto slika. Ali nije ni to želela. „Zašto ne
nazoveš njegovu galeriju i vidiš šta će da kažu. Ako mogu da dobijem pristojnu cenu za njih,
onda ću ih prodati. Ali ponudi im samo pet. Želim da zadržim barem jednu.” Bila je strašno
sentimentalna po tom pitanju. Ovo će joj biti velika žrtva, još jedna u nizu.
„Uradiću to”, razuverila ju je Ejveri. „Imaju listu kolekcionara njegovih slika.
Pretpostavljam da će veoma brzo da nalete, osim ako ne želiš da sačekaš i prodaš ih na
aukciji.“ „Ne mogu da čekam“, rekla je iskreno Frančeska. „Tod želi već mesecima da proda
kuću i obećala sam mu da ću platiti ili dozvoliti da se proda do kraja godine. To je za manje
od dva meseca. Nemam vremena da čekam aukciju.“ „Onda ćemo videti šta kaže galerija.
Nazvaću ih čim nas dve završimo razgovor.“ A imala je još jednu ideju, mada nije bila sigurna
šta će joj muž reći po tom pitanju, Podelila ju je sa Frančeskom. „Tvoj otac je bio veoma
uzbuđen što radiš u galeriji otkako si je otvorila. Voli umetnike u povoju, baš kao i ti. Pitam
se da li bi voleo da ti postane partner, nešto poput partnera iz senke, mada se za njega ne bi
moglo reći da je tih po bilo kom pitanju. Ali moglo bi da mu bude zanimljivo da ti pomogne
sa ovim dok galerija ne počne da zarađuje. Po tvojim rečima, Tod želi samo malu sumu za
svoj deo.“ Bio je veoma pošten po tom pitanju. Želeo je simboličnu sumu, jedva više od onoga
što je prvobitno uložio. Kuća je druga priča, ali je i tu bio pošten. Računao je da će zaraditi
više novca od kuće, kako bi mogao da kupi stan. Bio je veoma pristojan tokom čitavog raskida
i pri razdvajanju zajedničke imovine. Bilo je teško i razočaravajuće i po njega. Nisu očekivali
da će se ovo dogoditi, ali su sada oboje sigurni da ne bi uspeli i želeli su da što pre završe s

Knjige.cub 12
 Tony & Laura

tim. Frančeska je napredovala što je više mogla, s obzirom na veličinu problema koji joj ovo
predstavlja.
„Nisam nikad pomislila da zamolim oca da uloži u galeriju“, kazala je Frančeska, zvučeći
zaintrigirano idejom. „Misliš li da će želeti to da uradi?“
„Mogao bi. Biće mu to uzbudljivo i sigurna sam da bi želeo da ti pomogne. Nije to veliko
ulaganje. Zašto ga ne pozoveš na ručak i ne zamoliš?“ Frančeski se dopala ideja i bila je veća
verovatnoća da će joj pomoći on nego njena majka, koja se protivila projektima od samog
početka. Nikad je umetnost nije zanimala, mada je posedovala nekoliko veoma vrednih slika.
Okačila ih je više iz sentimenta nego zbog vrednosti, ali sada su joj velika sreća. Talija je imala
barem deset ranijih radova bivšeg muža, koji su išli ka visokim cenama. Uvek je govorila da ih
nikad ne bi prodala. Ni Frančeska nikad nije mislila da će morati.
„Pozvaću ga sutra na ručak“, kazala je Frančeska, po prvi put s malo nade u poslednja
dva meseca. „Ti si čudotvorac, Ejveri, genije! Moj otac je takav srećnik što te ima!“
„Nije veći srećnik od mene što imam njega. On je dobar čovek, Naročito sada kad nije
kolekcionar žena.“ Upoznala je nekoliko njegovih bivših devojaka i većina joj se dopadala,
mada su joj se neke činile prilično ludim. Bila je najprizemnija žena od svih sa kojima se ikada
zabavljao. A bila joj je draga i Frančeskina majka. Talija je bila toliko otkačena na svoj način,
da je Ejveri bilo teško da je ne voli. Ali je razumela i Frančeskinu neprijatnost kad je ona u
pitanju. Ejveri je morala da prizna da bi Talija bila sramotna majka, naročito detetu koje je
želelo majku poput svake druge majke. Talija nesumnjivo nije bila takva. A Henri je bio
podjednako ekscentričan i slobodnjak. Nikako nisu bili tradicionalni roditelji i Frančeska je
postala prilično povučena zbog toga. Nije želela da bude kao oni kad odraste i nije bila. Više
je ličila na Ejveri nego na svoje biološke roditelje. A Ejveri je takođe bila svesna da su Henri i
Talija neobičan par. Bili su dve potpuno različite osobe i bila je iznenađena što im je brak
uopšte trajao sedam godina. Jedino dobro što je odatle proizašlo jeste njihova ćerka, a Henri
i Talija su sada prijatelji. Ali se Taliji Ejveri mnogo dopadala. Svima se dopadala. Čovek mora
da je poštuje i svima se sviđao njen jednostavan, prijateljski i inteligentan pristup. Bila je
pametna, ispunjena, neumišljena, prizemna osoba. Sve što Frančeskina majka nije.
„Mislim da si mi resila sve probleme“, kazala je Frančeska uz uzdah olakšanja.
„Ne još uvek. I dalje moram da nazovem galeristu tvog oca, a ti moraš da razgovaraš sa
ocem o poslu. Ali mislim da smo dobro počele“, kazala je Ejveri ohrabrujuće i iskreno se
nadala da će sve da ispadne dobro. Volela je Frančesku, smatrala je da je dobra osoba i da je
zaslužila nagradu za svoj naporan rad. Ne bi volela da izgubi sve zbog raskida sa Todom.
„Znala sam da ćeš mi pomoći da nešto smislim“, rekla je Frančeska, zvučeći veselo i puna
nade po prvi put u poslednjih nekoliko meseci. „Jednostavno nisam videla izlaz. Nisam videla
rešenje.“
„Bila ti je puna glava“, rekla je prosto Ejveri. „Ponekad je potreban neko sa strane da
smisli plan. Nadajmo se da će ovo upaliti. Javiću ti šta kaže galerista tvog oca, čim budem
pričala sa njim. Zapravo je ovo veoma dobar termin. Učestvovaće uskoro u Majamiju na
sajmu umetnosti Bazel i, ako nema mnogo kolekcionara za dela tvog oca, upoznaće tamo
neke nove ljude. Možda ćeš imati novac do kraja godine.
„To će usrećiti Toda” kazala je Frančeska tužno, razmišljajući o njemu.

Knjige.cub 13
 Tony & Laura

„Trebalo bi da usreći i tebe, ako uspeš da zadržiš kuću“, kazala je Ejveri. Sa bračnim
papirom ili bez njega, imali su mnogo toga da podele i reše. Bilo je podjednako loše kao i
razvod.
„Biću srećna sa kućom“, potvrdila je Frančeska. „Izgleda da je bolje da saopštim
roditeljima za Toda, Iskreno, plašim se. Majka će da me podseti sedamsto puta da me je na
početku upozorila na ovo. Mislila je da smo ludi što kupujemo kuću i počinjemo posao, a da
se nismo venčali.“
„To ljudi ovih dana rade. Mnogo ljudi koji žive zajedno prave zajednička ulaganja,“
„Reci to njoj!“, kazala je Frančeska uz neradi osmeh.
„Ne bih da pokušavam“, kazala je Ejveri i obe su se nasmejale. Talija je imala milion
svojih mišljenja i bilo je nemoguće povući je u drugom pravcu.
„Nazvaću tatu da dogovorim ručak, I nazvaću mamu da joj javim za Toda. Javi mi šta kaže
trgovac.“
„Hoću. Obećavam! I glavu gore u međuvremenu. Rešićemo ovo“, uveravala ju je Ejveri i
trenutak kasnije su obe prekinule vezu. To je trebalo da joj kaže njena majka, a nikad to neće
čuti od nje. Tali joj je bila više poput tetke, nego majke. A Ejveri je bila veći prijatelj.
Frančeska je sela za sto i dugo razmišljala pre nego što je ponovo podigla slušalicu.
Osećala se bolje posle razgovora sa maćehom. Ejveri joj je pomogla, baš kao što se i nadala.
Uvek je imala izlaz i uvek dobre, stabilne ideje, što bi uglavnom upalilo, kao što je bilo i sa
Frančeskinim ocem. Bio je toliko oduševljen njom u početku i još uvek je tako. Izvela je čuda
za njega i dokaz se video u njijhovom veoma udobnom stilu života. Ejveri je imala svoj ¡novac.
Imala je zavidnu karijeru i pametno je ulagala. A pomisao da zavisi od nekog drugog ju je
zasmejavala. Kako i sama kaže, nije radila ceo život da bi zavisila od muškarca. Radila je sa
svojim novcem šta je želela, uvek je bilo tako. Ništa se nije promenilo kad se udala. Henri ”.
je imao veće koristi od toga, nego ona. Finansijski mu je bila potrebna, a on njoj nije. Ali
emotivno su zavisili jedno od drugog, što je Frančeski bilo normalno. Mislila je da ima to sa
Todom, a ispostavilo se da nije. I sada se sve raspada i to boli. Mnogo.
Sledeći poziv je uputila majci. Talija jedva da ju je pitala kako je, započevši odmah
dugačak govor o sebi, šta radi, ko je nervira, kako joj je dekorater očajan, kakve je loše
investicije njen broker napravio i koliko se zbog toga brine.
„Nije da imam supruga koji bi me izdržavao“, žalila se.
„Ne treba ti suprug“, podsetila ju je Frančeska praktično, „Don te je ostavio zauvek
obezbeđenu.“ Njena dva tržna centra su se tokom godina razvila i imala je druga dobra
ulaganja. Nije toliki siromah koliko se pravila. A njen mali šik penthaus na Petoj aveniji bio je
čist dokaz. Bilo je to prelepo mesto sa predivnim pogledom na Central park.
„Nisam rekla da nije. Ali je veoma nezgodno što nemam muža da me štiti“, kazala je,
odmah zazvučavši ugroženo što takođe nije bila. A Frančeska nije rekla da bi trebalo da se
do sada navikla, šesnaest godina nakon što joj je muž poginuo u Rimu. Ostavio joj je titulu
grofice, u kojoj je uživala. Taliji je samo bilo žao što nije bio princ i priznala je da bi volela da
bude princeza, ali ni grofica nije loše. Bila je contessa di San Giovane.
Frančeska je odlučila da prekine temu na jedan dah. „Tod i ja smo raskinuli“, kazala je
tiho, čekajući majčinu reakciju.

Knjige.cub 14
 Tony & Laura

„Kad se to desilo?“, majka joj je zvučala zapanjeno, kao da ništa nije pretpostavila, za
razliku od Ej veri i njenog oca.
„Slutilo je na to poslednjih meseci. Probali smo da rešimo, ali nismo mogli. Vraća se da
radi u pravnoj firmi i želi da otkupim njegov deo galerije i kuće.“
„Možeš ii da priuštiš to?“, pitala ju je majka tupo. To nije bilo saosećanje, samo pitanje.
„Ne još. Ali se nadam da ću rešiti sve do kraja godine.“ Prećutala je da je razgovarala o
tome sa Ejveri i da joj je tražila savet. Nije želela da joj povredi osećanja. Ali Ejverin savet je
bio korisniji od mišljenja majke, koja je angažovala druge ljude da se bave njenim novcem.
Ejveri je donosila sve velike odluke sama.
„Rekla sam ti da ne treba da kupuješ kuću i započinješ posao sa njim. To je ludost ako
niste u braku i garantovano se pretvara u haos. Je li težak po tom pitanju?“ Taliji se on
dopadao, ali ne i činjenica da niko od njih nije želeo da stupa u brak. Snažno se protivila tome
i na neki način je bila vrlo staromodna.
„Nije uopšte, mama. Veoma je fin. Ali želi svoj novac od kuće i nešto novca od posla.“
„Možeš li da izvedeš sve to?“
„Možda. Ako ne, moraću da prodam kuću i zatvorim galeriju. Dajem sve od sebe da ne
moram.”
„Šteta što si se uplela sa njim. Nikad mi se to nije dopadalo.“ Nikad nije dozvolila ceriti
da to zaboravi.
„Da, mama, znam. Ali mi smo smatrali da smo sigurni.“
„Svi to mislimo, dok se ne raspadne. A kad se to desi, mnogo ti je bolje sa nagodbom i
alimentacijom, nego samo sa slomljenim srcem.“ Bilo je to jedino što je znala i jedina karijera
koju je ikada imala.
„Alimentacija nije posao, mama. Barem ne onaj kojim ja želim da se bavim. Uz malo sreće,
uspećemo da resimo sve.“ Kao i obično, majka ju je iznervirala.
„Zašto jednostavno ne prodaš kuću? Svakako ne možeš bez njega da je održavaš. Sve se
tamo raspada.“ Upravo to joj je i Tad rekao, da nikad neće uspeti da je održava sama. Bila je
odlučna u nameri da dokaže da nisu u pravu ni jedno ni drugo. „Možeš li barem da pokriješ
rate za hipoteku?“, pitala ju je majka, ne ponudivši joj pomoć. Ali Frančeska nije bila
iznenađena. Zasad je razgovor tekao baš onako kako je očekivala, počevši od „rekla sam ti“.
Ovde nema iznenađenja. Nikad ih nije bilo sa njenom majkom.
„Planiram da nađem cimere kako bih imala pomoć oko rata“, kazala je napeto Frančeska.
Majka je odmah reagovala preneraženo: „jesi li poludela? To je kao da imaš prolaznike u
kući. Jesi li ozbiljna? Da iznajmiš strancima?“
„Nemam drugog izbora, jer želim da zadržim kuću, mama. Paziću kome izdajem. Neću
kačiti oglase po ulici. I proveriću ih prvo sve pažljivo.“
„Završićeš sa serijskim ubicom u kući!“, kazala joj je majka zgroženo.
Nadam se da neću. Nadam se da ću naći dobre cimere.“
„Mislim da je to loša ideja i da ćeš zažaliti.“
„Ako zažalim, možeš da me podsećaš da si mi rekla“, kazala je Frančeska kiselo. Previše
dobro je poznavala majku. Talija ju je uvek podsećala na greške i da ju je upozorila na vreme.

Knjige.cub 15
 Tony & Laura

„Želim da ponovo razmisliš o tome“, insistirala je Talija.

„Ne mogu“, kazala je iskreno Frančeska. „Ne mogu
da priuštim hipoteku bez Toda. Kad galerija počne da zarađuje, prestaću da izdajem
kuću. Ali sad nemam drugog izbora. Moraću da rizikujem.“ Moraće da se odrekne mnogo toga
da bi zadržala kuću i galeriju: svoje privatnosti kad uzme cimere ne bi li plaćala hipoteku,
očevih slika da bi isplatila Toda, a ako otac ne bude želeo da uloži u galeriju, možda će je u
potpunosti izgubiti... Postajala je uznemirena na samu pomisao na to.
„Mislim da je to potpuna ludost! Neću spavati od brige ko još živi u tvojoj kuću!“
„Bezbednost je u broju. S njih troje ću biti dobro.“
„Mogla bi, ali možda i ne. Ako potpišu ugovor o iznajmljivanju, biće sa tobom sve dok
ne istekne. Ne možeš samo da ih izbaciš, ako ti se posle nekog vremena ne budu dopadali.“
„Ne mogu. Tako da je bolje da odaberem dobre“, kazala je Frančeska praktično.
Završila je razgovor što je pre mogla. Rekla je majci sve bitne informacije: da su ona i
Tod raskinuli i da ona pokušava da sačuva galeriju i kuću. Nije morala da zna išta od toga, niti
gorke detalje. I majka joj se ponela baš kako je predvidela. Kritikovala ju je i nije joj ponudila
nikakvu pomoć. Neke stvari se nikad ne menjaju.
Poziv koji je uputila ocu bio je jednostavniji i brži. Samo ga je pozvala na ručak narednog
dana i on je prihvatio. Planirala je da mu sve tada ispriča i bio je jednostavniji za razgovor od
njene majke. Složili su se da se za ručak nađu u La Gulu, što je bio njegov omiljeni restoran.
Bio je blizu njegove galerije, pa je tamo često išao. Bio je deo poznatog ambijenta. Zvučao je
srećno što mu se javila.
„Je Li sve u redu?“, pitao ju je pre nego što su prekinuli vezu. Pitao se šta se dešava. Retko
kad ga je zvala na ručak.
„Dovoljno dobro. Pričaćemo o tome sutra.“
„U redu. Jedva čekam da te vidim“, kazao je prijatno. I dalje je imao glas mladića preko
telefona, iako je imao šezdeset i pet godina. I delovao je mnogo mlađe od ljudi svojih godina,
kao i njegova žena. Frančeski je njena majka delovala starije od Ejveri i, pošto je besomučno
tražila novog muža, odavala je utisak uspaničenog očajnika i to već godinama. Otac joj je bio
opušteniji i slobodniji. Takva mu je bila priroda, a imao je i Ejveri pored sebe. Majka nije
imala ozbiljnu vezu dugi niz godina. Frančeska je imala teoriju da ju je previše žarko želela i
da se to prenosilo na njenu energiju. Bila joj je to dobra lekcija sad kad bude morala ponovo
da se suoči sa zabavljanjem, nakon pet godina.
Pomisao na to ju je duboko deprimirala i nije bila ni izbliza spremna da razmišlja o
izlascima sa drugim muškarcima, još uvek. Bila bi srećna da nikad više ne mora da se
zabavlja. Nije se radovala tome. Što se nje tiče, bio je to najgori od svih svetova. Morala je
prvo da potraži tri cimera sa kojima bi delila kuću, ako pronađe novac da je zadrži, a na kraju
će morati ponovo da počne da se zabavlja, ukoliko ne misli da ostane sama do kraja
života. Bila je to velika odluka, ali sa njom nije morala još da se suočava. Tod se još uvek nije
ni iselio.
Ručak sa ocem narednog dana je prošao glatko. Izašao je iz taksija ispred restorana baš
kad je i ona stigla, nakon kratke šetnje od podzemne. Kao i uvek, izgledao je veoma sveže.
Nosio je crno-beli kaput od tvida koji je kupio u Parizu pre nekoliko godina, kragne podignute
da štiti od vetra, iznošen Borsalino šešir koji je kupio u Firenci, farmerke, čizme i izgledao je

Knjige.cub 16
 Tony & Laura

pola kao foto model, pola kao glumac. Imao je divno četvrtasto lice sa rupicom na bradi, koja
ju je kao dete fascinirala. Zagrlio je, čim ju je ugledao. Bio je toplija osoba od njene majke i
delovao je oduševljeno što je vidi.
Bilo joj je lakše da mu ispriča o Todu nego Što je očekivala i on je priznao da nije
iznenađen i rekao joj je da mu se uvek činilo da su previše različiti. Frančeska nikad nije tako
mislila. Smatrala je da svašta imaju zajedničko.
I u početku je tako i bilo, ali više nije.
„On je bio samo turista u umetničkom svetu“, prokomentarisao je Henri kad im je
stigao ručak. Naručio je supu od crnog luka i paprikaš i tako je i održavao svoju vitku figuru,
za razliku od nje. Obožavao je Ejverino dobro i zdravo kuvanje. Frančeska je bila mnogo
manje obzirna po pitanju toga šta jede, naročito u poslednje vreme kad Tod nije tu. Mnoge
noći je bila lenja da spremi sebi večeru i gubila je kilažu od raskida. „Uvek sam pretpostavljao
da će se jednog dana vratiti na Vol strit“, kazao joj je otac kad je počeo da jede supu. Ona je
naručila salatu od račića.
„To je zanimljivo“, kazala je Frančeska zamišljeno, „ja nikad nisam to pretpostavila.
Valjda si bio u pravu. Kaže da je umoran od toga da bude siromašan,”
Otac joj se na to nasmejao. „Da, bio sam i ja, dok me Ejveri nije spasila.“
Tada je ispričala ocu da želi da otkupi Todov deo kuće i, s krivicom koja joj se čitala na
licu, saopštila mu da bi možda prodala njegove slike, a on je bio veoma pristojan po tom
pitanju. Bilo je očigledno zašto su ga žene uvek volele. Bio je jednostavan i šarmantan, retko
kad je kritikovao i sve je praštao. Osećala se bolje zbog njega odmah i uverio ju je da uopšte
nije uznemiren zbog toga. Dok je stigla kafa, skupila je hrabrosti da ga pita za galeriju, a on
joj se nasmešio preko stola. Ejveri ga je zagonetno upozorila na to i rekla da joj je
potrebna njegova pomoć i da bude fin. Ali bi svakako bio fin. Ona je njegova jedinica i koliko
god da je bio nepouzdan kao otac, u suštini je bio brižan.
„Veoma sam polaskan ponudom”, kazao je kad je otpio malo filtrirane kafe. „Nisam
siguran da znam mnogo više o vođenju galerije od tebe; verovatno, čak, znam mnogo manje.
Ali bih uživao da budem za sad tvoj tihi partner.“ Rekla mu je koliko joj novca treba da
zadovolji Toda i to nije bila velika cifra, ali je bilo više od onoga što je ona imala, „Uvek možeš
da me otkupiš kad galeriji krene“, rekao je samouvereno. „Nisi zauvek zapela sa mnom.“
„Hvala ti, tata!“, kazala je uz iskreno olakšanje. Veoma su ličili dok su sedeli i smešili se
jedno drugom. Bila mu je iskreno zahvalna na pomoći i oči su joj bile pune suza. Upravo joj
je pomogao da spase galeriju na kojoj je naporno radila četiri godine.
Nakon ručka ju je nazvala Ejveri što je bio prvi korak ka spašavanju kuće. Galerista
njenog oca je bio oduševljen slikama koje je želela da proda. Odmah je imao kupce za tri slike,
a verovao je da će dve prodati u Majamiju u decembru. Ali novac od prve tri će zasad usrećiti
Toda.
Otac je otišao da se vidi sa svojim trgovcem u galeriji i kad je Frančeska krenula u
podzemnu da se vrati u donji deo grada, osećala se kao da je upravo pošteđena
giljotine. Zahvaljujući njenom ocu i slikama koje je joj je poklanjao tokom godina, a čija je
vrednost veoma porasla, moći će da zadrži galeriju i kuću koju je toliko volela. Bilo je
bolje nego što se usudila da sanja. Dok je žurila niz stepenice podzemne, široko se nasmešila.

Knjige.cub 17
 Tony & Laura

Dobro je počela i raskid sa Todom sada nije delovao toliko strašno. Postojala je nada. I dalje
je imala i posao i dom i veoma finog tatu.

Knjige.cub 18
 Tony & Laura

3.

Čim je stigla kući, Frančeska je nazvala Toda da mu saopšti vesti. Rekla mu je da očekuje
da dobije novac, ili barem dobar deo za njega, u narednih nekoliko nedelja. Otac joj je obećao
da će joj Ejveri napisati ček za Todov deo galerije narednog dana. A Ejveri je rekla da će ček za
prve tri slike dobiti od galerije u roku od mesec dana. Tod je bio i više nego zadovoljan time.
„Pretpostavljam da to znači da je bolje da počnem da tražim stan“, kazao je tužno s druge
strane veze. „Pogledaću neke još ovog vikenda“, obećao je i osećaj je bio kao da joj je zario
nož u srce. Iako su razgovarali o njegovom iseljavanju već mesecima i on nikad nije bio tu
tokom vikenda, odjednom je sve postalo stvarno. Gotovo je.
„Ne moraš da žuriš“, kazala je tiho. Voleli su se nekad i mislili da će zauvek biti zajedno i
oboje su bili tužni što im to nije pošlo za rukom. Bilo je lakše usredsrediti se na poslovne
detalje o galeriji i kući nego da razgovaraju o gubitku. Bila je to smrt jednog sna. Oboje su
preživeli prethodne propale veze, ali niko od njih nije živeo sa partnerom. Odjednom je
osećaj zaista bio poput razvoda. Pitala se šta će sada raditi sa svim stvarima koje su
kupili zajedno: kaučem, lampom, sudovima, tepihom u dnevnoj sobi koji se oboma dopadao.
Bolelo ju je da razmišlja o tome sada. Ali pre ili kasnije će morati da se suoče sa razdvajanjem
njihovog zajedničkog života. Mrzela je tu pomisao. A ni on nije bio srećan zbog toga.
„Javiću ti šta sam našao“, kazao je i morao je da požuri na sastanak, što im je došlo kao
olakšanje. Pitala se kad će početi da se zabavlja sa drugim ženama i koliko će brzo upoznati
neku novu ili je već jeste upoznao. Nije ga pitala šta radi vikendima, ali nije mislila da se viđa
sa nekim.
Jedva da su se viđali sada u kući. Dolazio je kasno noću i spavao je u sobi za goste na
drugom spratu.
Razgovor sa njim ju je podsetio da mora da počne da traži cimere, pošto će moći da
zadrži kuću. S jedne strane to je skinulo veliki teret s njenih leđa, a s druge, odjednom se
mnogo rastužila. Nisu se mrzeli, samo se više nisu dobro slagali i želeli su različite živote.
Jednom je pomenuo da se presele u grad jer je to bio više njegov svet nego njen. On se
preselio zbog nje i sada se vraća svom starom poznatom svetu. Možda je njen otac bio u
pravu da je on bio samo turista u njenom životu, kao kad se preseliš u drugu zemlju na
nekoliko godina, a onda odlučiš da se ipak vratiš kući. Nije ga krivila, samo joj je bilo mnogo
žao što im nije uspelo.
Dugo je razgovarala sa Ejveri te noći. Tako je promućurna.
„Ne možeš da učiniš da neko bude ono što nije“, podsetila ju je Ejveri. „On želi sve što ti
ne želiš. Ili barem kaže da je tako. Brak, deca sada pre nego što ostari, Vol strit, zakon, ne
umetnost, i mnogo tradicionalniji svet i život. Ako te naziva boemom, to onda nije ono što on
želi.“
„Znam“, kazala je Frančeska tiho. „Samo sam tužna. Biće mi teško kad se iseli.“ Ali bilo je
teško i poslednjih godinu dana dok su se neprestano svađali. Više se nisu raspravljali onako
Knjige.cub 19
 Tony & Laura

kako su to činili mesecima. Sada jedva da razgovaraju osim o detaljima sahranjivanja veze
koju su delili. Bilo joj je više kao smrt, nego kao razvod. Poslednjih pet godina je zaboravila
koliko je teško gledati kako se veza završava. Ejveri ju je strašno sažaljevala i bilo joj je drago
što je Henri pristao da joj pomogne oko galerije. Barem je imala to i kuću. Nije sve toliko crno.
Frančeska joj je rekla da želi da potraži nove umetnike čim pre. Toliko je toga želela da
uradi da održi galeriju u napretku i osećala je da sada mora da odgovara svom ocu, mada ju
je uverio da se neće previše mešati. Bio je zauzet i trenutno je spremao otvaranje za proleće.
Imala je njegovu podršku, ali on nije želeo da joj se meša u rad. Znala je šta radi i oboje su
razumeli da će trebati vremena da galerija počne da zarađuje. Prihvatio je to mnogo bolje od
Toda, koji je želeo da vidi rezultate. Umetničke galerije jednostavno ne funkcionišu tako. Otac
joj je bio u pravu, Tod je bio posetilac u njenom svetu. A sada odlazi kući.
Pregledala je te večeri oglase u novinama i na internetu, potražila je ljude koji traže
cimere ili mesto za život i nijedan opis joj nije odgovarao. A onda je odlučila da sama postavi
oglas. Već je odlučila da će da podeli kuću u Ulici Čarls po spratovima. Na poslednjem spratu
nalazi se osvetljena mala dnevna soba, uz koju je još manja spavaća soba i kupatilce, ali je
bilo dovoljno za jednu osobu. Tod sada spava tamo. Na prvom ispod nalazi se njena spavaća
soba koju je nekada delila sa Todom. Imali su garderober, mermerno kupatilo koje su
zajedno sredili, a pored spavaće sobe bila je mala kancelarija, u kojoj je radila od kuće.
Ispod se nalazila trpezarija, koju je planirala da pretvori u dnevnu sobu, a zgodno je što
ima gostinsko kupatilo i biblioteku koju može da preuredi u spavaću sobu za onoga ko
iznajmi taj sprat. Na glavnom spratu nalazila se glavna dnevna soba koju je planirala da
zadrži za sebe. Kuhinja je bila sprat niže, gde i bašta. Velika i osvetljena, sa prijatnim kutkom
za ručavanje, bila bi na raspolaganju svim stanarima. Pored nje nalazilo se prostrano
skladište gde je Tod držao svoju opremu za vežbanje. Gledalo je ka bašti i imalo pristojno
kupatilo, pa je moglo da se iskoristi kao garsonjera za trećeg stanara. Biće malo gužva, ali ima
dovoljno prostora za njih četvoro, dokle god svi imaju obzira, poštovanja i pristojnosti jedni
prema drugima. Imala je za izdavanje poslednji sprat, sprat ispod njenog i prostor za
garsonjeru pored kuhinje. Bila je odlučna u nameri da sve to funkcioniše.
Napisala je te večeri na računaru opis svakog prostora pojedinačno, kao i cele kuće.
Razmišljala je da iznajmljuje samo ženama, ali nije želela da unapred postavi ograničenje -
potrebni su joj svi dobri stanari koje bi mogla da nađe. Nije pominjala žene, samo je odlučila
da vidi šta će dobiti kao odgovor na njen oglas.
Ispravljala ga je poslednji put kad je Tod pokucao na vrata njene kancelarije i ušao sa
ozbiljnim izrazom lica.
„Jesi li dobro?“, brinuo se zbog nje. I dalje nije mislio da će uspeti sama da se snađe i
mislio je da će prodati kuću. Ali je znao da ona to ne želi da uradi i da je tvrdoglava u nameri
da ispliva, čak i ako to znači da pozove strance u svoj dom. To mu je delovalo bandoglavo i
zabrinuo se zbog nje.
„Jesam”, kazala je umorno. „Šta je s tobom?“
„Ne znam. Čudan je osećaj, zar ne? Da tako razdvojimo živote. Nisam očekivao da će
ovoliko boleti.“ Izgledao je ranjivo i tužno. To ju je podsetilo na sve što je volela kod njega i
samo joj je bilo gore.
„Nisam ni ja“, rekla je iskreno. Ali niko od njih nije mogao da zamisli ni da sada sve
poprave. Otišlo je predaleko i sve njihove razlike su i dalje bile prisutne. Nepomirljive razlike,
Knjige.cub 20
 Tony & Laura

kako bi pisalo u razvodu. Ali je svakako bolelo, bez obzira na to koliko je bilo loše poslednjih
godinu dana. „Mrzeću što odlaziš. Možda ću i da odem kod oca u Konektikat, da ne moram da
gledam.“ Klimnuo je glavom i nije rekao ništa. Bio je spreman da nastavi dalje, ali je bio tužan
što nju ostavlja. Bila je prelepa, kao što je bila i poslednjih pet godina, podjednako privlačna
i topla, ali su sada bili različiti ljudi. Više nisu pripadali jedno drugom i već su se pretvorili u
komade njihove prošlosti.
„Ako nekako mogu da pomognem kad se iselim, uvek možeš da me na zoveš. Gospodin
koji sve popravlja ti je na usluzi. Biću vodoinstalater u sledećem životu.“ Nevoljno se
nasmešio i ona mu je uzvratila osmehom. Bio je umoran od popravljanja, ali je bio spreman
da pomogne. Najbolje, ali i najgore od svega, jeste što se nisu mrzeli, zbog čega je sve bilo
mnogo tužnije. Bilo bi lakše da su ljuti, ali nisu. „Ostaviću ti svoj alat“, obećao je. Bio je srećan
što ga ostavlja i što ga više nikad neće koristiti.
„Hvala ti“, kazala je i nasmejala se. „Bolje bi bilo da naučim da ga koristim što pre.“
„Šta ako ti neko od cimera bude lud, ili kriminalac, ili prevarant, ili opljačka kuću?“, pitao
je. Ali iako je brinuo, znao je da je Frančeska snažna žena i da je svesna šta želi. Preživela je
trideset godina bez njega, pre nego što se pojavio. Ispravno je pretpostavio da će uspeti bez
njega i kada on ode. Ali će mu svakako nedostajati. Ispostavilo se da ona nije žena za njega,
ali ju je voleo kao veoma posebnu osobu u svom životu. Uvek će se brinuti o njoj i nadati se
da je dobro. A ona je njemu želela isto.
„Ako budu ludi, reći ću im da odu“, kazala je odlučno.
Popeo se na sprat do sobe u kojoj je spavao. A onda je Frančeska završila oglas. Planirala
je da ga pošalje u novine i da ga postavi na internet sutradan. A onda, Bog zna ko će se sve
pojaviti. Bilo je teško zamisliti život u kući sa tri stranca. Biće joj to potpuno novi svet.
Planirala je da marljivo proveri njihove reference i ne mogu da se usele dok Tod ne pronađe
stan, ali je delovalo kao dobra ideja da počne da ih traži sada. Nije imala predstavu koliko
će trajati potraga za tri osobe koje će živeti sa njom u kući.
Sve je bilo veoma neobično te noći. Bila je napeta zbog Todovog odlaska. Bilo je previše
bolno čekati tako nešto. A još je čudnije bilo pitati se ko će se pojaviti da se useli u kuću. Ulica
Čarls 44 će uskoro postati sasvim drugačije mesto, kao i njen život bez Toda.

Knjige.cub 21
 Tony & Laura

4.

Bilo je mnogo odgovora na Frančeskin oglas i većina je bila veoma sramna. Zapanjila se
šta su sve ljudi spremni da kažu o sebi. Neki su upravo izašli sa rehabilitacije i nisu
raspoloženi da preuzmu odgovornost za ceo stan, a neki bi bili oduševljeni da žive s njom.
Svima se izgleda dopadao opis kuće. Nekoliko parova se javilo na oglas i Frančeska im je
iskreno odgovorila da su prostori koje izdaje previše mali za više od jedne osobe, a nije ni
bila spremna da živi sa više od tri cimera. Jedan par je imao dvoje dece i želeo je da iznajmi
dva od tri prostora, što joj se takođe nije dopalo. Imali su sinove od tri i pet godina i ona se
plašila da će da unište kuću. Dvojica su rekli da su nedavno izašli iz zatvora, jedan je bio
seksualni prestupnik, a drugi je odležao kaznu za neku proneveru za koju kaže da je nije
počinio. Nije pitala šta je u pitanju. Četiri lezbejska para želela su da iznajme kuću
zajedno. Pitale su je da li bi se možda ona iselila, što, naravno, ne dolazi u obzir. To je
poništavalo čitavu svrhu onoga što je pokušavala da učini da bi zadržala kuću. Barem
trećina prijavljenih je imala pse, i to velike. Nemački ovčari, labradori, dva irska vučja hrta,
nemačka doga, rodezijski ridžbek, rotvajler i pit bul. Nije bila spremna da to prihvati. I počela
je da se pita hoće li se pojaviti iko normalan i jednostavan, bez partnera, deteta, psa,
zavisnosti ili zatvorskog dosijea. Počela je da gubi nadu i da misli da su Tod i njena majka bili
u pravu. Možda su svi ludi i onda je bezuspešno pokušavala da pronađe tri normalna
cimera. Možda nema takvih ljudi u Njujorku.
Dva dana pred Dan zahvalnosti primila je poziv od mlade devojke koja se predstavila
kao Ajlin Flenders. Rekla je da je u maju diplomirala na Univerzitetu Lojola
Merimaunt u Los Anđelesu, da je poreklom iz San Dijega i da je upravo dobila posao i
stigla u Njujork. Ona je bila učiteljica za autističnu decu. Nije pominjala nikakvu rehabilitaciju
i zatvor, rekla je da je sama i da nema ni dece, ni pasa. Bio je to dobar početak. Frančeska se
pitala da nije sva u tetovažama ili puna pirsinga i da slučajno ne nosi čirokanu, ali je prvi
razgovor preko telefona prošao prilično dobro. Rekla je da se nada da će se brzo useliti, ali
da je odsela u hotelu i da bi mogla tamo da bude još nekoliko nedelja, kad joj je Frančeska
objasnila da može da se useli tek prvog januara.
Tod je upravo našao stan u Istočnoj osamdeset i prvoj ulici, blizu reke. Planirao je da se
spakuje između Božića i Nove godine i rekao je da će se iseliti prvog januara. Nije želela da
se iko useljava pre toga. Bilo bi previše bolno da im stranci žive u kući dok prolaze kroz
emotivan period definitivnog rastanka. Ajlin je rekla da nema problema i da će svakako ići
kući, u San Dijego, za praznike. Za sad je to Frančeski zvučalo dobro i dogovorila se sa njom
da dođe do kuće narednog popodneva.
Sutradan je Frančeski neopisivo laknulo kad je otvorila vrata i videla na dovratku Ajlin
u crvenom mantilu sa kapuljačom, patikama i farmerkama. Nosila je bele rukavice i grejače
za uši. Izgledala je kao dete sa božićne čestitke. Bila je riđokosa i puna pegica, imala je plave

Knjige.cub 22
 Tony & Laura

oči, a kad se nasmešila, ukazao se niz savršeno belih zuba. Nije nosila šminku i delovala je
kao da ima petnaest godina. Činilo se da jedva čeka da uđe unutra.
Frančeska ju je primila i neobavezno su razgovarale u predsoblju. Ajlin je pogledala
okolo i prokomentarisala kako je kuća lepa. Iznad ulaznih vrata se nalazio zamagljen stakleni
prozor, a uzane, ali lepe kružne stepenice vodile su na sprat. Mogla je da uhvati i delić
mermernog kamina kroz otvorena vrata dnevne sobe, za koju je Frančeska objasnila da je
koristi za svoje potrebe. Ajlin je rekla da je to u redu kad joj je Frančeska objasnila da će neki
nameštaj iz kuće otići kada se njen trenutni cimer iseli, ali da će ga zameniti čim bude mogla.
Prostorija na poslednjem spratu bila je puna nameštaja koji Tod nije želeo. I bila je spremna
da opremi i ostale prostore ako bude potrebe.
Povela je Ajlin uz stepenice na sprat, gde su svuda bile Todove stvari, pošto je on tu
spavao. Ajlin se oduševila pogledom na baštu iza kuće i virnula je u kupatilo i ormare i
delovalo je da joj se dopada ono što vidi. A Frančeski se dopala ona. Delovala je uredno i
normalno, devojka iz malog grada koja je došla u metropolu. Rekla je da je najstarija od
šestoro dece i pitala je da li postoji katolička crkva u blizini. Bila je sve što je Frančeska mogla
da poželi od stanara. Bila je slika i prilika pristojne i druželjubive devojke iz komšiluka. Nije
je ništa kod nje brinulo. Obema je laknulo.
Frančeska joj je pokazala sprat ispod njenog i objasnila da će trpezarija biti pretvorena
u dnevnu sobu, a ostavica u kupatilo. Bilo je veće, ali zamračenije od gornjeg sprata. Ona i
Tod su oslikali zidove u tamnozeleno, što je bilo dobro za trpezariju, ali je pomalo mračno
za dnevnu sobu ili je previše muževno za nju. I Ajlin se nije dopao deo za baštu. Rekla je da
se plaši da bi neko mogao da uđe kroz klizna vrata. Osećala bi se bezbednije na poslednjem
spratu. I dopala joj se ušuškana kuhinja koju su Frančeska i Tod sami napravili. Odnosno Tod,
dok je Frančeska posmatrala, dodavala mu alat i kuvala kafu. Bila im je to omiljena prostorija
u kući, a dopala se i Ajlin.
„Izgleda da je mnogo ljubavi uloženo u ovu kuću“, kazala je Ajlin, a Frančeska je klimnula
glavom, nesigurna šta da kaže i nije želela da joj pokaže oči pune suza. Mnogo je ljubavi
uloženo u kuću u Ulici Čarls 44, kao i mnogo nade. A sada je sva nada nestala i ona stoji sa
devojčicom iz
San Dijega, umesto sa Todom. Nije pravedno, ali to je život. Frančeska se pomirila sa time
prethodnih meseci, a prelazak je jednostavno težak. Razgovor o Ajlininom
useljavanju podsetio ju je na stvarnost sa kojom mora da se suoči. Do sad je bila najpristojniji
kandidat kog je Frančeska upoznala. A ako su joj reference dobre, Frančeska je spremna
da joj iznajmi poslednji sprat. Rekla joj je cenu i Ajlin nije ni trepnula. Nije bila visoka, ali je
bila dovoljna da pokrije četvrtinu hipoteke koju je Frančeska morala da plati.
„Mislim da mogu to da priuštim. Nadala sam se da ću moći da nađem svoj stan, možda
sa cimerom. Alije sve što sam do sad videla mnogo skupo. I ovo mi je mnogo, ali ću moći da
platim i dopada mi se ideja da živim sa drugim ljudima. Deluje bezbednije i manje
usamljeno.“ Frančeska se složila sa njom. „Znate li ko će biti ostali stanari?“
„Ti si prva osoba koju sam do sad upoznala da mi deluje u redu“, rekla joj je iskreno, a
onda joj ispričala da je raskinula sa čovekom koji se iseljava i da je ovo zapravo prvi put da
će živeti sa cimerima u kući.
„Tako mi je žao“, kazala je Ajlin saosećajno i izgledalo je kao da to zaista misli. „Ja sam
raskinula vezu u Los Anđelesu, zato sam i otišla. Počeli smo da se zabavljamo nakon što sam

Knjige.cub 23
 Tony & Laura

diplomirala i ispostavilo se da je luđak. Praktično je počeo da me uhodi kad sam mu rekla da

mi treba malo prostora. Jedne noći mi se popeo kroz prozor i pokušao da me zadavi. Dala
sam otkaz i došla u Njujork narednog dana. To je bilo pre mesec dana i zaista sam imala sreće
da ovde nađem i posao.“ Laknulo joj je kad je to ispričala, a Frančeska je pogledala sažaljivo.
Delovala je toliko slatko i nevino i bilo je teško zamisliti da bi iko želeo da je zadavi ili uplaši.
„Dobro je što si otišla“, kazala je Frančeska kad su se iz kuhinje vratile do predsoblja.
„Ima mnogo luđaka okolo.“ Razgovarala je sa mnogima kao potencijalnim stanarima. „Moraš
da se paziš i u gradu kao što je Njujork. Ovaj kraj je veoma bezbedan. Ja idem pešice na posao.
Imam galeriju nekoliko ulica odavde.“
„Kako uzbudljivo!“, Ajlin je delovala oduševljeno što to čuje. „Obožavam vikendima da
obilazim galerije.“
Dala je Frančeski svoje podatke i broj telefona stanodavca u Los Anđelesu. Živela je tamo
tokom poslednje godine školovanja i pet meseci posle diplomiranja. Radila je u dečjem
skloništu za vreme studija i u dnevnom boravku za decu sa posebnim potrebama nakon što
je diplomirala. Sve je zvučalo dobro. Frančeska joj je obećala da će je nazvati čim sve proveri.
A s obzirom na vikend za Dan zahvalnosti koji je pred njima, podsetila ju je da neće stići ništa
pre ponedeljka, ali da će se baviti time odmah posle. Ajlin je rekla da je to u redu i da se
nada da će je primiti. Dopadala joj se i Frančeska, a i kuća. Rekla je da joj deluje kao dom i da
je podseća na kuću u kojoj je odrasla. Obema je sve delovalo savršeno. Bila je pravi stanar
kakvog je Frančeska poželela, onakav zbog kog nije morala da se brine. Bilo je teško pronaći
nekoga ' kao što je ona. Smatrala je da je to čista sreća što se Ajlin javila na njen oglas.
To što je pronašla Ajlin kao svoju prvu stanarku, malo je oraspoložilo Frančesku za
praznike. Znala je da će ove godine biti teško, to je prvi praznik za pet godina koji provodi
bez Toda. On ide u Baltimor u posetu porodici, a ona ide kod oca u Konektikat. Majka joj je
otišla sa prijateljima u Palm Bič.
Frančeska je srela Toda tog jutra u predsoblju, kad su oboje krenuli. Bio je to bezvučan
pogled bola koji su razmenili i on ju je zagrlio.
„Lepo se provedi“, kazala je tiho.
„Takođe“, odgovorio je, brzo je poljubio u obraz i požurio napolje. A ona se ponovo
osećala čudno, uzdahnula je i izašla do svog auta koji je bio parkiran na ulici. Raskid im traje
večno, ali će uskoro sve biti gotovo. Nije bila sigurna da li će biti bolje ili gore.
Ponovo se setila Ajlin, dok se vozila do Konektikata, i bila je baš srećna što ju je pronašla.
Delovala joj je savršeno. Samo se nadala da će se informacije poklopiti, kao i da će reference
od njenog starog stanodavca biti pozitivne.
Kad je stigla kod oca tog podneva, već je desetak ljudi okupljenih oko vatre pilo
šampanjac, dok su Ejveri i kuvar organizovali sve u kuhinji. Ćurka je izgledala fenomenalno i
bila je zlaćanosmeđe boje. Frančeska je planirala da provede noć kod njih posle večere, tako
da ne mora da žuri nazad u grad. Većina gostiju bili su ili komšije ili umetnici. Bile su tu
njihove komšije koje su imale malu farmu, kao i Henrijev trgovac umetninama iz Njujorka.
Bila je to umetnička, intelektualna, zanimljiva i živahna grupa ljudi. Frančeska je većinu
poznavala i uvek bi se dobro zabavila sa prijateljima svog oca. Henri joj nikad nije bio uzoran
otac, sve donedavno, ali je bio dobro društvo i ponašao se prema njoj više kao prema
dragom prijatelju, nego kao prema ćerki. Nije je to više uznemiravalo, ali kad je bila mlada
često bi se osećala prevarenom i poželela bi pravog oca, kao i svi drugi, a ne ekscentričnog
Knjige.cub 24
 Tony & Laura

oca sa gomilom dvadesetogodišnjih devojaka koje su prolazile kroz kuću. Sve se neopisivo
poboljšalo kad se oženio Ejveri, ali je Frančeska tad već imala dvadeset i pet godina. U
trideset i petoj, prihvatila ga je takvog kakav je, talentovanog, brižljivog, neodgovornog i
kao zabavno društvo. I bila mu je veoma zahvalna što joj je nedavno pomogao sa galerijom.
Svima je rekao za ručkom da je sada deo njene galerije. A njegov trgovac joj je posle
ručka došapnuo da je upravo prodao još jednu od slika koje mu je dala i to za izuzetnu cenu,
tako da će moći da doda Todu još novca.
Zahvaljujući prodaji četiri slike, skoro ga je u potpunosti isplatila. Još jedna i to je to.
Jednu je uspela da zadrži. Sve je ispalo kako treba i to u izuzetno kratkom roku. Sada samo
treba da pronađe još dva stanara kako bi mogla da plaća hipoteku.
Prenoćila je kod oca i Ej veri i vratila se u grad u petak po podne. Zatvorila je galeriju na
dva dana za vreme praznika, ali je razmišljala da je ponovo otvori u subotu. Mnogo ljudi
dolazi da razgleda subotom, pa i poneki ozbiljan kupac. Na njeno oduševljenje, imala je dosta
posla i nekoliko mladih parova je došlo. Prvo su nervozno razgledali, plašeći se da će im cene
biti previsoke i oduševili se kad su shvatili da su im ipak prihvatljive. To je bila čitava svrha
njenog posla. Želela je da spoji mlade kolekcionare sa umetnicima koji započinju karijeru.
Dva para su kupila tri dobre slike. Bile su velike, sa razumnom cenom i uklapale se u njihovu
dekoraciju. Cene su bile tako niske da joj to nije bila velika finansijska pobeda, ali joj je srce
poskočilo od tri prodaje i znala je da će sva tri umetnika biti podjednako uzbuđena kao i ljudi
koji su kupili njihove radove. Dela koja su prodavali bila su predivna i bila je ponosna na njih
i na sve svoje umetnike. Ljudi koji su tog vikenda kupovali kod nje bili su toliko oduševljeni
svojim ulovom da ju je to duboko ganulo. Uvek je bilo tako. Jedva je čekala da saopšti
umetnicima, a svima je prodaja bila neophodna. Osećala se kao majka među njima. A dan
ranije ju je oživeo razgovor sa prijateljima svog oca, veoma poznatim i važnim
umetnicima. Obožavala je svoj život u umetničkom svetu i volela je da bude deo razvoja. Bila
je veza između stvaralaca, od kojih su neki bili veoma talentovani, i kolekcionara
njihovog rada. Upravo to je želela da radi i to je najbolje znala. Živela je i disala svoj posao.
Imala je dobro oko za mlade umetnike, dobro ih je savetovala i imala je dobar osećaj šta će
se prodati. Zato je bila tako uverena da će galerija odlično raditi ukoliko joj se pruzi dovoljno
vremena. Često je provodila sate u studiju sa svojim umetnicima, razgovarala o njihovim
procesima ili ih je vodila ka novoj fazi rada. Svi su je iskreno poštovali.
Nedelju je provela u raščišćavanju ormara i pripremanju sprata za novu stanarku. A u
ponedeljak je nazvala Ajlininog stanodavca iz Los Anđelesa i počela proveru. Stanodavac je
kazao da je ona divna devojka, da mu nije zadavala probleme i da je plaćala kiriju na vreme.
Nije imala probleme sa tužbama, bankrotom, lošim kreditom ili neplaćenim računima.
Frančeska ju je nazvala i saopštila joj da može sa useli drugog januara, dan nakon što Tod
ode i Ajlin je bila mnogo uzbuđena. Sada je Frančeski ostalo da pronađe još dva stanara. A po
onome što je videla prethodnih mesec dana, to neće biti lako. Ajlin je bila redak dragulj što
se stanara tiče. Ali mora da u Njujorku postoje barem još dve osobe približne njoj, I dalje je
postavljala oglase, ali narednih nekoliko nedelja su joj se neprestano javljali čudni ljudi.
Ponekad bi bilo toliko loše da je mogla samo da se nasmeje i prekine vezu.
Išla je sa majkom na večeru za vikend posle Dana zahvalnosti u mali francuski bistro koji
su obe volele i pobedonosno joj objavila da je pronašla Ajlin. Majka je i dalje smatrala da je

Knjige.cub 25
 Tony & Laura

luda, ali njeno mišljenje je Frančeska ignorisala godinama. Ne bi ni svoju majku poželela za
stanara.
Talija je ispričala ćerki o svim društvenim događajima koje je obišla u Palm Biču. Uvek
je imala prilično aktivan društveni život i bila je naklonjena skupocenim mestima sa plažama,
Palm Bič, Njuport, Sen Trope, Sardinija i Sen Moric, Gštad ili Sen Bart zimi. Nikad nije imala
posao i zahvaljujući njenim bivšim muževima, mogla je da priušti da radi šta poželi. Bila je
potpuno okrenuta sebi i Frančeska je smatrala da je ekstremno razmažena. Nije mislila ni na
koga, sem na sebe. Prošlog vikenda je otišla na predivan bal u Palm Biču i opisala je Frančeski
do najsitnijeg detalja šta je nosila. Zvučalo je veoma lepo, ali ona nije marila. Navikla se da
ispušta prave zvukove i da namesti izraz lica slepog interesovanja. Nije mogla ni da zamisli
kako su joj se roditelji ikako spojili, mada je njen otac tada bio seksepilan i mlad, a majka je
tek kasnije postala razmaženi snob.
Bila je zanosna, i dalje izuzetno lepa žena, visoka, dostojanstvena, plava kao i ćerka,
krupnih zelenih očiju i nežne kože. Ostala je u dobroj formi uz pomoć ličnog trenera i strogo
je vodila računa o ishrani. Za ručkom je nosila krzneni kaput, a na ušima safire, koji su išli
uz Diorovu vunenu mornarsku haljinu. Obula je i elegantne visoke potpetice, Ljudi su se uvek
lepili uz nju, kao pčele na med, i još uvek je tako, ali je već dugo niko nije shvatao ozbiljno.
Bila je previše neobična, malo više ekscentrična, a izgledala je skupo i razmaženo.
Frančeska bi rekla za nju da je „šarenolika”, kako bi izbegla termin luckasta. Nakon praznika
će ići na farmu za krupne ljude kako bi ostala u dobroj formi i kako bi imala ravan stomak do
leta. I dalje je odlično izgledala u bikiniju. I Frančeska je, ali je retko kad imala vremena da ga
nosi. I nije mogla da se ne smeje njenim stopalima ispod stola kada je podigla salvetu koja joj
je skliznula iz krila. Majka joj je nosila kožne cipele na platformu koje su bile najseksepilnije
štikle koje je Frančeska ikada videla. Ona je za razliku od majke nosila farmerke i patike, jer
je do ručka dostavila dve slike svojim klijentima. Te dve žene nisu imale ama baš ništa
zajedničko.
„Kakvi su ti planovi za Božić?“, pitala ju je Talija uz širok osmeh, kao da je nečija tuđa
ćerka ili nećaka koju je viđala jednom godišnje. Samo pitanje jasno je stavljalo do znanja da
Talija nema nameru da provede Božić sa njom. Nikad to nije radila. Uglavnom bi išla na
skijanje u Švajcarsku ili na Sen Bart na Karibima, naročito ako bi je neko pozvao na jahtu, što
se često događalo. Talijin život je bio jedan dugačak godišnji odmor tokom cele godine.
„Možda ću ići kod tate“, odgovorila je neodređeno Frančeska.
„Mislila sam da on ide na skijanje u Aspen“, kazala je namrštivši se. „Mislim da je to Ejveri
rekla. Nismo se dugo čule.“
„Ostaće kod kuće. Biće mi svakako otvorena galerija tog vikenda, tako da ću biti zauzeta,
a tad se i Tod iseljava.“
„Šteta. Trebalo je da se venčate. Tako biste možda ostali zajedno.“
„Tebe to nikad nije zadržalo kad bi prestalo da funkcioniše“, kazala je Frančeska
usputno.
„Istina“, majka joj se slatko nasmešila. „Izgleda da se ja uvek zaljubim u nekog drugog.“
Frančeska je nije podsetila da se to nije desilo već duže vreme. „Možda ću upoznati nekoga u
Sen Bartu“, kazala je sanjivo, uz izraz lica pun nade. I dalje se nadala da će se ponovo zaljubiti
i udati. Za Taliju, život bez muža je traćenje vremena. Uvek je negde nekog lovila.

Knjige.cub 26
 Tony & Laura

Frančeska je promenila temu i tad joj ispričala o stanarki, a majka joj se neodobravajuće
namrštila. „Ne zanima me ni da je izviđačica, ni da izgleda kao lutka. I dalje mislim da si luda
što živiš sa strancima. Nemaš predstavu ko su ti ljudi, niti koga će ti dovući.“
„Nemam drugog izbora, mama, ako mislim da zadržim kuću.“
„Bilo bi ti mnogo bolje da si u stanu i da si sama.“
„Ne želim stan. Volim svoju kuću.“
„Ne možeš da živiš u kući bez muškarca. Jednostavno nije bezbedno.“
„Možda će neko od mojih stanara biti muškarac“, kazala je Frančeska, setivši se ljudi sa
kojima je razgovarala i kako je većina njih bila neprimerena, što nije podelila sa majkom.
„Potreban ti je muž, Frančeska“, kazala je Talija, a onda se zasmejala, „a potreban je i
meni.“ Frančeska se nije slagala ni sa jednom tvrdnjom, ali je prećutala. Majka joj je uvek tako
nešto pričala, ali ona više nije reagovala. Nema svrhe.
„Kada krećeš u Sen Bart, mama?“, pitala ju je kako bi se držala neutralnih tema.
„Dva dana pre Božića. Jedva čekam! Toliko sam umorna od zime. Idem na skijanje u
Švajcarsku odmah posle toga. Trebalo bi i ti malo da se skloniš.“ Majka joj je živela na drugoj
planeti, planeti zabava i putovanja i nikad nije videla koliko Frančeska naporno radi. Šta god
da je ona imala, napravila je sama i izgradila ni iz čega. Otac joj je platio obrazovanje i otad
samu sebe izdržava. A njena majka je držala za sebe novac koji je dobijala od bivših muževa.
Ona je smatrala da ga je zaradila.
Frančeska je otišla sa ručka i osećala se onako kako se uvek oseća nakon što se vidi sa
majkom, emotivno gladna. Nije bilo ničega zadovoljavajućeg u njihovim razmenama i nikad
se ništa značajno, niti osećajno nije dogodilo. Barem su joj susreti sa ocem bili zabavni.
On je svratio do galerije te nedelje i kupio malu sliku za Ejveri, za koju je pomislio da bi
joj se dopala. Frančeska mu je ponudila partnersku cenu, zbog koje je ispala smešno jeftina,
ali se njemu dopadala umetnost koju je ona prodavala. Bio je impresioniran što tako često
ide na sajmove umetnosti u druge gradove da upoznaje nove umetnike i što je provodila sate
u njihovim studijima i izučavala sa njima njihov rad. I smatrao je da je većina izloženih dela
veoma dobra. Imao je dobar osećaj da će jedan ili dva umetnika koje je predstavljala jednog
dana imati veoma dobre karijere. Rekla mu je da umetniku čije je delo kupio prodaja ide
prilično dobro i da je od Dana zahvalnosti prodala nekoliko većih komada, mada je otac
smatrao da su cene previše niske i prilično primerene. Prokomentarisala je da joj se čini da
ljudi više troše pred praznike. Otac joj je bio posebno zadovoljan jer je upravo i on sam
prodao jedno veoma važno delo. Planirao je da kupi Ejveri novi auto, rendž rover, od novca
koji je zaradio. Uvek je želela taj auto i uprkos svom uspehu i dalje je vozila staru tojotu za
koju je Henri smatrao da nije bezbedna i ona mu nije dozvoljavala da je zameni. Rekao je da
će je iznenaditi automobilom za Božić pre nego što krenu u Aspen.
Kada je na Badnje veče Frančeska zatvorila galeriju, shvatila je da se niko od njenih
roditelja nije brinuo šta će ona raditi za Božić. Uvek su pravili zasebne planove. Zbog toga su
praznici sa Todom bili mnogo značajniji, ali ne i ove godine. On je imao svoje planove, a ona
ih nije imala uopšte. Bilo je prijatelja i slikara koje je mogla da nazove, ali joj se to nije radilo.
Odbila je dve ponude. Ove godine je bila melanholična i želela je da bude sama. Tod se
iseljava za nekoliko dana i njegove kutije su bile složene u hodniku kad je stigla kući. To je to.
Sad je spremna, ali je tužna. Bilo bi čudno da nije.

Knjige.cub 27
 Tony & Laura

Gledala je filmove i jela kinesku hranu za Božić. Nije okitila jelku i nije joj nedostajala..
Želela je da praznici prođu što je pre moguće. A nakon Nove godine, počeće novi život,
ponovo sama.
Roditelji su je zvali na Božić i srela je Toda na izlasku. Mahnuo je, nasmešio se i pričao
telefonom sa nekim kad je izlazio. Primetila je da nosi odelo i pitala se gde li izlazi i sa kim.
Bilo je teško poverovati da su ikada i živeli zajedno i da su ikada delili interesovanja.
Otišla je u dugu šetnju po Vest vilidžu tog popodneva i smešila se parovima koje je
sretala kako šetaju sa decom. Neki su nosili poklone i videla je Deda Mraza u crvenom
somotnom odelu kako izlazi iz kola, namešta kapu i bradu i žurno ulazi na zabavu. Bilo je
čudno da ovaj dan provede sama, ali na neki neobičan način to joj nije smetalo. Bilo joj je
lakše to nego da se pretvara da je srećna. Pomislila je na majku na jahti na Karibima kako se
nada da će upoznati nekog muškarca, zatim na oca i Ejveri u Aspenu i ove godine je bila
srećna što je sama. Otišla je te noći ranije na spavanje i radovala se što je dan prošao.
A onda je konačno došao dan koji je mesecima čekala i kog se mesecima plašila. Otišla je
na spavanje u devet sati za doček Nove godine i do ponoći je čvrsto spavala, a ujutru je čula
Toda kako silazi niz stepenice i nosi svoje kutije. Iznajmio je kamion i dva prijatelja su mu
pomagala. Frančeska je ušla u dnevnu sobu, na vreme da ih zatekne kako iznose kauč. Već su
se ranije dogovorili ko će šta da zadrži, a kauč je on kupio. Bio je to dobar komad nameštaja
od smeđe kože koji se lepo uklapao uz dekor i znala je da će morati da kupi novi. Dozvolio joj
je da zadrži krevet i većinu stvari iz spavaće sobe, mada je on i za njih platio. Ali je želeo kauč
i dve velike fotelje koje su išle uz njega za svoj novi stan. Frančeska se trudila da ne obraća
pažnju na to kako joj se stomak prevrće dok ih je gledala kako odlaze. Činilo joj se kao da je
svaki deo njenog tela rastavljen i spakovan u te kutije, a negde među stiroporom i
pucketavom folijom, zajedno sa čašama za vino, koje je takođe platio, nalazilo se i njeno srce.
Bilo je to kasno posle podne prvog januara. Kamion je bio spakovan do vrha i Tod ju je
potražio u kuhinji, gde ju je zatekao kako tužno posmatra zimsku baštu.
„Odlazim“, kazao je tiho, a ona se okrenula da ga pogleda i on je video kako joj se suze
slivaju niz obraze. Zagrlio ju je i sam zaplakao. „Znam da ovo sad zvuči glupo, ali volim te. Žao
mi je što je ovako ispalo.“
„I meni je. I ja tebe volim.“ Ali bez obzira na to koliko ih boli i koliko im je stalo, oboje su
znali da je tako najbolje. Nije im išlo.
„Zovi me ako ti zatrebam! Doći ću u bilo koje doba.“ Klimnula je glavom, nemoćna da
izusti i reč. Tad ju je poljubio u čelo, okrenuo se i popeo uz stepenice, dok je ona stajala u
kuhinji i plakala. Nekoliko minuta kasnije, čula je kako se vrata zatvaraju. Otišao je. Osećala
se kao da joj je neko iščupao srce i znala je da se on ne oseća ništa bolje. Bilo je teško
poverovati, ali konačno se desilo. Kuća je njena, a njegovi dani u Ulici Čarls 44 su gotovi. Sad
joj je samo preostalo da nastavi dalje. Videla je da on već jeste.

Knjige.cub 28
 Tony & Laura

5.

Dan nakon što se Tod iselio, Frančeska je kupila cveće za skoro svaku sobu. Očistila je
kuhinju, usisala hodnike i pregledala poslednji sprat da se uveri da je sve u redu. Kad je Ajlin
stigla u podne, ćela kuća je izgledala sjajno. Sijala je kad je ušla, a i Frančeska je bila spremna
za nju. Ajlin je imala četiri kofera, nekoliko kutija i tri torbe za kupovinu pune cipela.
Pokazala ih je posramljeno dok joj je Frančeska pomagala da ih ponese na sprat.
„Izvini. Malo sam poludela za Božić. Bila sam toliko depresivna da sam otišla u lov na
cipele. Nisu mogle da mi stanu u kofere.”
„Nema problema“, nasmešila joj se, „navikla sam se na to. I mojoj majci su cipele fetiš.. Ja
sam zavisna od patika. Moja majka nosi potpetice tako visoke da bi meni pošla krv na nos.“
„I ja ih volim“, priznala je Ajlin kad su spustile njene stvari u sobu na spratu i Ajlin se
vratila dole po ostatak.
Tog popodneva je u kući bila potpuno drugačija atmosfera. Dan ranije je bila u žalosti, a
danas se probudila sa osećajem slobode. Tod je otišao. I dalje je bila tužna zbog toga, ali ne
toliko skrhana kao kad ga je gledala kako pakuje svoje stvari u kamion i odlazi. Najgore je
prošlo. To što on nije tu neće mnogo toga promeniti, jer su im već mesecima životi tekli
odvojeno, osim što ga sada više neće viđati kako dolazi i odlazi. Ali su im se životi
jedva susretali već godinu dana. I učinilo joj se da je zabavno viđati devojku u kući kad je
zatekla Ajlin u kuhinji kasnije tog popodneva. Bila je nedelja, tako da je galerija bila zatvorena
i Frančeska je bila kod kuće ceo dan.
Ajlin joj se široko nasmešila kad ju je videla. Ponašala se kao dete.
„Oduševljena sam svojim prostorijama. Toliko su lepe. I hvala ti na cveću.“ Frančeska je
stavila buket ružičastih karanfila i ruža u njenu sobu. Ajlin je izgledala veoma uzbuđeno.
„Osećam se kao da sam konačno stigla kući. Živim u koferima otkako sam došla u grad.
Odlično je . imati svoj prostor.“ Nije joj smetalo čak ni penjanje uz , dugačke stepenice do svog
sprata. Primetila je računar u kuhinji i pogledala puna nade: „Mogu li da proverim ! poštu?
Još uvek nemam laptop.“
„Naravno“ Frančeski nije smetalo. Taj računar je uvek . samo stajao u kuhinji i ona i Tod
su ga retko kad koristili, ali je bilo zgodno što je tu. Imala je svoj i u kancelariji.
„Brzo ću.“ Ajlin se ulogovala i smešila se dok je čitala ; poruke. Glasno se zasmejala jednoj
i Frančeska se smešila kad je izašla iz kuhinje i popela se u svoju sobu. Bilo je i nekako
prijatno imati nekoga tu. Kuća je već bila živahnija i veselija nego ranije. Bilo joj je skoro žao
što mora da nađe još dva cimera. Bilo bi možda zabavno da deli kuću samo sa Ajlin, ali nije
mogla to da priušti. Morala je da pronađe još dvoje, a niko se pristojan nije pojavio. Luđaci
su se javljali u navalama pre Božića. Bila je jedna žena koja je zvučala pristojno i koja se
nedavno preselila u Njujork iz Atlante, ali je već pronašla nešto drugo pre nego što je stigla
da obiđe kuću u Ulici Čarls. A Frančeska mora da pronađe nekoga uskoro. Nije mogla da
isplati hipoteku samo sa Ajlininom kirijom.
Knjige.cub 29
 Tony & Laura

Tog popodneva je malo dremnula, što je retko kad radila, ali je i dalje bila umorna nakon
jučerašnjeg emotivnog opraštanja sa Todom. Obećao joj je da će je nazvati, ali nije znala da li
će zaista to učiniti niti da li ona to uopšte želi. Nije želela da izgubi kontakt s njim, ali nije
želela ni da budu u neprestanom kontaktu. Oboje su morali da nastave dalje i naprave sami
svoj put.
Frančeska se vratila u kuhinju za vreme večere a Ajlin je već bila tamo. Sedela je za
računarom i jela supu. Izvinila se čim je Frančeska ušla u prostoriju, sipala sebi čašu mleka i
uzela jabuku. Supa koju je Ajlin spremila bila je njena, pazila je da ne koristi Frančeskinu
hranu. Ona je smatrala da je to dobar znak da će biti pristojna cimerka.
Sela je za sto i videla da se Ajlin registrovala za usluge spajanja parova preko Interneta i
da pregleda fotografije momaka.
„Jesi li ikada probala?“, pitala je Frančesku s izrazom veselog nestašluka i zakikotala se.
„Ja sam oduševljena. Kao da naručuješ ’momke za poneti’ umesto hrane. Počela sam sa time
na koledžu. Upoznavala sam neke dobre momke u Los Anđelesu i San Dijegu. Izlazila sam
sa jednim od njih skoro godinu dana, dok se nije napio i pristupio marinama.“
„Nisam znala da ljudi to i dalje rade, mislim na to da se napiju i prijave za marince. I ne,
nisam nikoga upoznala preko interneta. Deluje mi previše opasno. I plašila bih se koga ću da
upoznam. Nema procesa provere.“ Pomisao da se upoznaje sa muškarcima preko interneta
ju je zaista plašila. Delovalo joj je previše očajnički. Osećala se bezbednije kad bi ih
upoznavala preko prijatelja, mada je poznavala mnogo ljudi koji su svoje partnere, pa čak
i supružnike, tako upoznali.
„Razviješ dobro šesto čulo kojim osetiš kakvi su ti momci. Upoznala sam samo jednog ili
dva čudaka.“
„Radiš li to često?“, pitala ju je zainteresovano. Iznenadilo ju je da lepa, stabilna devojka
poput Ajlin treba ili želi da upoznaje muškarce na taj način. Mogla bi da ima svakoga koga bi
poželela. Ali je Frančeska takođe znala da nije lako upoznati poželjne muškarce koji nisu u
vezi, zbog čega je ovakav način upoznavanja i postojao.
„Ne naročito. Samo je lepo skretanje pažnje kad nemam šta drugo da radim.“ Frančeska
se zapitala da li treba da joj napomene o dovođenju ljudi u kuću, ali je shvatila da nema prava
to da čini. Ona je njen stanodavac, a ne načelnik u devojačkom domu, niti njena majka. Obe su
odrasle i imaju svoje živote i koga Ajlin dovodi u kuću je samo njena stvar, a ne Frančeskina.
Tako da nije rekla ništa. Samo se vratila na sprat jedući jabuku i ostavila Ajlin njenoj potrazi.
Ako će da se upoznaje sa muškarcima preko interneta, to je njena stvar, delovalo to
Frančeski mudro ili ne. Samo je znala da to nije za nju.
Nije čak ni pomišljala na zabavljanje do tada i još uvek nije ni želela to da radi. Nije
spremna. Ajlin je puna života i pokušava da upozna ljude u novom gradu. Frančeska je starija
i opreznija. Ovo je nikako nije privlačilo. Ako upozna muškarca, to mora da bude na starinski
način, preko prijatelja ili na nekakvom društvenom događaju ili u galeriji. Ali ona čak nije ni
želela da se upoznaje sada, niti da počne da se zabavlja. Svakako nije imala vremena i jedino
što je želela da pronađe preko interneta jesu još dva stanara.
Desilo se to konačno dve nedelje kasnije, sredinom januara, javio joj se čovek koji je
zvučao normalno. Rekao je da je grafički dizajner i da većinu vremena radi od kuće,
povremeno putuje poslovno, da može da redovno da plaća i da traži aranžman poput onog
koji ona nudi. Rekao je da se nedavno razveo, da nema nameštaj i da mu treba spavaća soba
Knjige.cub 30
 Tony & Laura

i mala radna soba da postavi sto za nacrte i računar. Njen trenutno slobodan drugi sprat, gde
je bila trpezarija, delovao mu je adekvatno. Dogovorili su se da dođe da vidi kuću. Pomenuo
je da ima trideset i osam godina i kad je došao kod nje, objasnio je da ima sedmogodišnjeg
sina koji je svaki drugi vikend provodio sa njim.
„Hoće li to biti problem?“, pitao je zabrinuto. Već je naišao na nekoliko sličnih ponuda,
ali niko nije želeo da uključi decu. Frančeska je dugo oklevala pre nego što je odgovorila, a
onda je klimnula glavom.
„Mislim da će to biti u redu, sve dok nije sve vreme tu.“ Dva vikenda mesečno joj nije
delovalo previše, a Krisu Harliju je laknulo. Bio je visok, vitak, peščano-plave kose, sivih očiju
i ozbiljnog izraza lica. Bio je tako bled da je delovalo da nije video sunce godinama. Bio bi
zgodan muškarac da nije tako namračen.
Nije joj mnogo rekao za vreme sastanka, osim pitanja za sina. Pogledao je sobe, delovao
je zadovoljno i tiho rekao: „Prihvatam.“ Nije ispuštao zvuke oduševljenja kao Ajlin. Skoro da
ništa nije rekao. Delovao je prilično povučeno, ali joj ni to nije smetalo. Ovo nije sastanak,
ne moraju da se dopadaju jedno drugom, niti da se upoznaju i sprijatelje. Samo joj je trebalo
da zna da je odgovoran i da će plaćati kiriju. Nije to romansa. I nije delovao zainteresovano
za to. Nakon što mu je pokazala njegove prostorije, povela ga je dole da mu pokaže kuhinju i
baštenski deo. Ali je rekao da mu se više dopada ono na drugom spratu. Studio mu je delovao
premali i nije mu trebao, niti je želeo da bude tako blizu kuhinje. Ponudio je da on kupi
nameštaj za sobu, što je njoj bilo u redu.
Ajlin je bila u kuhinji kad su sišli, i ponovo je sedela za računarom, kako je i provodila
većinu vremena, ne samo u potrazi za potencijalnim momcima, već se i dopisivala sa
prijateljima. Podigla je pogled i nasmešila se kad je «gledala Krisa. Kako je i rekla Frančeski
kasnije, činilo joj se da je „sladak“. Ajlin je Frančeski počela da deluje pomalo ludo za
momcima. Mnogo je izlazila noću, ali nijedan od njenih potencijalnih momaka nije dolazio
u kuću, niti je stvarao probleme. Kris Harli se činio kao odličan stanar, mada nije znala ništa
lično i njemu, osim da je razveden i da je grafički dizajner koji smatra da može da plati kiriju.
To je sve Što je i trebalo da zna i da su mu krediti čisti.
Pitala ga je za iste detalje koje je tražila i od Ajlin. Uzela je informacije i kad ga je
pogledala, videla je neke poznate oči. Učinilo joj se da ga je negde ranije upoznala. Ili je možda
to bio samo utisak. U svakom slučaju, rukovali su se za dogovor i Frančeska je kazala da može
da se useli kad god poželi, nakon što. ona proveri informacije o njemu, a u principu je što pre
to bolje. Ako sve bude kako treba, imaće svog drugog cimera.
Kris Harli je bio zadovoljan organizacijom kad je napustio kuću u Ulici Čarls tog
popodneva. Frančeska je obećala da će ga nazvati čim dobije informacije o
proveri kredibilnosti. Ali nije izgledao kao neko ko ima problema sa plaćanjem računa ili
kirije. Delovao je prizemno, konzervativno i lepo vaspitano. Rekao je da
dizajnira industrijska pakovanja i dao joj svoju posetnicu. Imala je dobar osećaj po pitanju
njega. Verovala je svojim instinktima. Izgledao joj je pristojno i kao čovek koji će biti prijatno
društvo.
Tako je i rekla Ajlin dok su pospremale kuhinju. „A i dobro izgleda“, kazala je Frančeska
neobavezno, a Ajlin je slegnula ramenima.
„Previše je konvencionalan, previše dosadan. Nije za mene.“ Frančeska je htela da pita
ko jeste, osim rezultata muškaraca čije je slike pregledala na internetu. „Uostalom, bilo bi

Knjige.cub 31
 Tony & Laura

glupo ulaziti u vezu sa nekim ko živi ovde. To je malo preblizu da bi bilo prijatno.“ Obe su se
složile sa tim.
„Ako nešto pođe po zlu, neko od nas bi morao da se iseli. Radije bih se upoznavala sa
muškarcima napolju ili preko interneta.“ Imala je za sad pet-šest jakih kandidata sa kojima
se dopisivala, ali Frančeska nije znala sa kojima se Ajlin upoznala, a sa kojima nije.
Na njeno oduševljenje, Kris je imao odličan rezultat sa plaćanjima kad ga je Frančeska
proverila. Dobar je da bude njen drugi stanar, mada još uvek nije upoznala njegovog sina, a
smatrala je i da ne treba. Koliko može da bude loše dete od sedam godina? A četiri dana
mesečno nije mnogo da bi se brinula. Nazvala je Krisa na kancelarijski broj koji joj je dao i
rekla mu da je dobrodošao da se useli u kuću kad god bude poželeo.
„Sjajno“, kazao je zadovoljno. „Mogu da se uselim ovog vikenda. Nemam mnogo stvari.
Nabaviću sutra šta mi treba za spavaću sobu.”
Bila je blago znatiželjna zašto nije želeo svoj stan, ali ga nije pitala. Bilo joj je drago što je
tako. Posle toga je prokomentarisao da je sve dao svojoj bivšoj ženi. Rekao je da ima samo
svoju garderobu, neke knjige i dve slike. Sve ostalo je ostavio u stanu sa ženom i sinom i
odseo je u hotelu. Rekao je da je tamo već dva meseca, a i dopada mu se da bude u kući, a ne
u stanu.
Kad se uselio, Kris je ponovo potpuno promenio atmosferu u kući. Ponovo je sve
delovalo stabilno. Bio je tako ozbiljan i smiren da je Frančeska bila uverena da joj
neće donositi probleme i da će život sa njim biti jednostavan. Potpuno je odgovarao njenoj
slici stanara ili cimera. A Ajlin nije bila pod nekim utiskom kad je Frančeska to
prokomentarisala.
„Previše je tih“, kazala je nezainteresovano. Svakako je bio previše star za nju. Kazala je
da voli momke svojih godina, većina je upravo završila koledže, kao i ona. Kris je delovao
veoma zrelo sa trideset i osam godina i na neki način čak i starije od Toda. Frančeska je
pretpostavila da je takav zbog deteta ili razvoda. Šta god da je u pitanju, delovao joj je kao
odgovorna odrasla osoba, što je upravo i želela.
Uselio se tog vikenda sa opremom za crtanje. Pažljivo ju je postavio zajedno sa spravom
za vežbanje, plazma televizorom, ozvučenjem i svojom garderobom. Nameštaj za spavaću
sobu bio je dostavljen dan ranije, a ona se iznenadila kad je videla krevet na sprat, što joj je
delovalo malo neobično. Pretpostavila je da je to zbog njegovog sina.
Kada se uselio, bio je povučen i Frančeska ga ceo dan nije videla, jer je bila u galeriji. A
kad je stigla kući, već se raskomotio, spremio sebi nešto da jede i vratio se na svoj sprat da
radi. Ajlin je bila odsutna ceo vikend. Kuća je bila u miru i tišini. Nije ga videla sve do nedelje,
kad ga je srela u kuhinji dok je kuvao kafu. Pitala je da li je sve u redu i odgovorio je da jeste.
Sedeo je tiho za kuhinjskim stolom i pio kafu, čitao novine, a onda je sipao drugu šolju i otišao
na sprat. Nije čak ni počinjao razgovor sa njom, a ona je primetila nešto tužno u njegovim
očima. Koja god da je priča, on nije želeo da je započinje. Delovalo je da Kris nema želju da
sklapa prijateljstva. Bio je prijatan i pristojan, ali i podjednako hladan kao kad su se upoznali.
To je Frančeski u potpunosti odgovaralo.
Obavestila je Ejveri da se uselio, kad ju je nazvala te večeri,
„Deluje kao savršen muškarac“, prokomentarisala je Ejveri. „Dobre granice, lepi maniri,
kredibilan. Jesi li mu upoznala dete?“

Knjige.cub 32
 Tony & Laura

„Nisam još. Pretpostavljam da će doći sledećeg vikenda.“

„Nadajmo se da nije derište.“
„Kris ne izgleda kao neko ko bi to tolerisao. Nije toliko zabavan. Nekako je tužan, I veoma
tih,“
„Možda je imao težak period. A možda je jednostavno takav. Nisu svi šarmantni i pričljivi
kao tvoj otac“, kazala je i obe su se zasmejale. „Ima li kakvih izgleda za odeljenje u prizemlju?“
Ejveri je bila oduševljena kako su se ostalih dvoje jednostavno uklopili i delovalo je da
je Frančeska imala sreće sa dva idealna stanara. Devojka je bila prijatna i slatka, a on je bio
ozbiljan i tih. Nije moglo da bude bolje od toga. „Javlja li se Tod?“
„Nazvao je galeriju pre nekoliko dana, ali sam izašla, bila sam u poseti umetniku i išla po
neka nova dela.“ Kako bi uštedeli novac i smanjili troškove, sama je obavljala većinu poslova,
„Ostavio mi je poruku da se nada da sam dobro. Mrzim Što priznajem, ali nedostaje
mi. Nedostaje mi kako je bilo na početku, ne kako je bilo poslednjih godinu dana. Život je sad
veoma tih. I samo radim, dođem uveče kući, jedem, gledam televiziju i odem na spavanje.“
„Stvari će se ponovo pokrenuti. Moraš da izađeš malo, idi na neke izložbe ili zabave.“ Ali
Frančeska nije bila raspoložena, ispričala je Ejveri o novom umetniku kog je pronašla preko
neke galerije u Bruklinu, Nekoliko minuta su pričale o njenom ocu, on je radio na
predstojećoj izložbi i Ejveri je rekla da su mu najnovije slike odlične. Bila je njegov najveći
obožavalac. Nakon što su završile razgovor, Frančeska je ugasila svetla i legla u krevet
u mraku. Čula je televizor iz Ajlinine sobe i kako se Kris kreće ispod nje. Osećala se malo
sigurnije što nije sama u kući. To joj se dopadalo, iako ih je jedva poznavala, a možda ih
nikada neće ni upoznati. I dok je razmišljala o tome, polako je utonula u san.

Frančeska je naredne nedelje imala otvaranje izložbe. Otvaranja su uvek bila haotična i
stresna. Morala je da se poštara da slike budu u galeriji na vreme, što je uglavnom značilo da
mora da maltretira slikare da požure, sve do poslednjeg trenutka, morala je da razdeli
pozivnice klijentima, da dovede kritičare i da sama okači osvetljenje. Do trenutka kad su
otvorili vrata izložbe, bila je iscrpljena.
Umetnik kog je ovog puta predstavljala bio je težak i neprestano je insistirao da se sve
ispomera. Prodali su četiri slike prve večeri i narednih nedelja je bila previše zauzeta da
proverava ko joj se javio na oglas. Stalno je nameravala to da uradi, ali bi zaboravila. Trebao
joj je još jedan stanar, ali nije imala vremena da se time bavi. I uopšte nije viđala ni Krisa, ni
Ajlin. Sve je funkcionisalo odlično. Tri nedelje nakon što se Kris uselio konačno je upoznala
njegovog sina. Sedela je za kuhinjskim stolom i proveravala poštu kad je čula šum i
iznenađeno podigla pogled. Bio je to mali dečak u crvenom džemperu i farmerkama koji ju je
zainteresovano posmatrao.
„Dopada mi se tvoja kuća“, bilo je prvo što je rekao, a onda se nasmešio. Imao je tamnu
kosu i krupne plave oči i uopšte nije ličio na oca. „Ja sam Ijan“, rekao je pristojno i pružio ruku
da bi se rukovali. Bio je veoma sladak i izgledao je kao dete sa reklame.
„Ja sam Frančeska. Želiš li nešto da jedeš?“ Bilo je osam ujutru i nije bilo traga njegovom
ocu. Ijan se obukao i sam sišao dole.
„Može. Mogu li da uzmem bananu?“ Imala ih je u činiji na frižideru, uzela je jednu i dala
mu, a on se zahvalio.

Knjige.cub 33
 Tony & Laura

„Želiš li pahuljice uz to?“ Klimnuo je glavom i ona je sipala malo žitarica u činiju, dodala
mleko, a onda mu je pružila i tanjir za bananu.
„Sam sebi pravim doručak svaki dan“, objavio je. „Mama voli dugo da spava. Mnogo izlazi
noću“, priznao je, a Frančeska nije komentarisala. Nije znala šta bi rekla. Nije navikla na decu
njegovog uzrasta.
„Koji si razred?”, pitala je kad je uzeo dva zalogaja banane, što mu je napunilo obraze, a
ona se nasmešila. Trebao mu je minut da odgovori.
„Drugi. Promenio sam školu ove godine. Više mi se sviđala ona stara, ali mama kaže da
je predaleko.” Kad je to rekao, Kris je ušao u prostoriju i upio scenu. Nasmešio se kad je
pogledao sina, a onda se osmehnuo i Frančeski kad je video da mu je dala hranu. Nije ga
videla tako srećnog otkako se uselio. Odjednom je bio opušten, prijateljski nastrojen i topao.
Bilo je očigledno da je lud za svojim mališanom i da je veoma ponosan.
„Hvala ti što si ga nahranila. Otišao je dok sam se tuširao.“
„Uživali smo“, ohrabrila ga je Frančeska, a Ijan je izgledao zadovoljno. I on je uživao.
Delovao je prilično samostalno i opušteno u društvu odraslih.
„Idemo u zoološki vrt“, kazao je Ijan Frančeski. „Imaju novog polarnog medveda i
kengura.“
„To deluje zabavno“, odgovorila je jednostavno dok je Kris spremao jaja koja je kupio i
ispržio je jedno i za Ijana.
„Želiš li sa nama?“, pitao je Ijan veselo, a ona se nasmešila.
„Volela bih, ali moram da radim.“
„Čime se baviš?“, pitao ju je.
„Imam umetničku galeriju nekoliko ulica odavde“, objasnila mu je. „Prodajem slike.
Možeš da dođeš da vidiš ako želiš.“
„Možda hoćemo“, kazao je Kris kad je stavio jaja pred Ijana, a onda seo pored njega sa
svojim doručkom. Frančeska se vratila čitanju pošte dok su oni jeli. Imala je još jedan
odgovor na oglas, od žene iz Vermonta koja kaže da traži prostor za privremeno korišćenje
u Njujorku i da je zainteresovana da vidi sobu koju Frančeska iznajmljuje. Dala joj je svoj broj
telefona i rekla da se . nada da je i dalje slobodna i da će je Frančeska nazvati. Zapisala ga je
zajedno sa još jednim, ali joj je žena iz Veronta delovala privlačnije i nije zvučala kao da će
biti , tu neprestano, što bi moglo da bude dobro. Veoma joj se Sviđalo kako sada stvari stoje.
A Ijan je delovao kao prijatan dodatak grupi. Očigledno je dete veoma fino.
Razgovarala je ponovo sa njim nekoliko minuta, poželela im lep provod u zoološkom
vrtu i vratila se na sprat. Oni su već otišli pre nego što je ona izašla. Imala je mnogo posla u
galeriji nakon toga i prodala je još jednu sliku. Dobro im ide prodaja nekoliko meseci, ali je
problem što cene nisu bile dovoljno visoke da ostvare neki profit. Razmišljala je ponovo da
ih podigne i Ejveri je insistirala da bi trebalo.
Bilo je popodne kad se Frančeska setila žene iz Vermonta koja joj se javila na oglas.
Okrenula je broj i javila joj se mlada žena. Zvučalo je da je Frančeskinih godina i bila je veoma
vesela i prijatna preko telefona. Frančeska ju je obavestila da je soba i dalje slobodna i opisala
ju je što je bolje mogla, bez ulepšavanja. Rekla je da je soba mala, zapravo, da je u pitanju
studio, da ima lep pogled na baštu i da se nalazi pored kuhinje i ima sopstveno kupatilo.

Knjige.cub 34
 Tony & Laura

Žena se zvala Marja Dejvis i rekla je da joj to zvuči odlično. Nije joj trebalo mnogo
prostora i rekla je da bi volela i kuhinju da koristi ako to nije problem?
„Naravno da nije, ja radim do sedam svake večeri, šest dana nedeljno, tako da nisam
mnogo kod kuće, a nisu ni drugi stanari. Jedno od njih je muškarac koji radi od kuće neko
vreme, ali je povučen a drugo je devojka koja je upravo završila koledž; učiteljica je po
zanimanju i izlazi skoro svake noći. Kuća je uglavnom tiha i niko od nas ne koristi mnogo
kuhinju. Uglavnom sam preumorna da bih kuvala i samo napravim salatu ili kupim nešto
gotovo u povratku. Ostali su isti, tako da je kuhinja u potpunosti tvoja.“ Niko od stanara nije
spremao večeru otkako su se uselili i retko kad ih je viđala.
„To bi bilo sjajno. Mogla bih da dođem sledeće nedelje iz Vermonta da vidim prostor, ako
je to u redu. Može li do tada da sačeka?“, pitala je Marja i zvučala je zabrinuto, a Frančeska se
nasmejala.
„Niko mi ne lupa na vrata. Imam još nekoga da nazovem danas, ali sam prvo sa tobom
pričala, tako da ću tebi dati prioritet. Kad želiš da dođeš?“
„Da li je sreda u redu?“, pitala je puna nade.
„Može.“ Dogovorile su vreme i Frančeska je zapisala kako ne bi zaboravila, ako opet bude
zauzeta. A onda su prekinule vezu. Žena je delovala veoma prijatno preko telefona. A osoba
koju je nazvala kasnije pronašla je nešto drugo. Već je bio početak februara i toliko joj je
vremena trebalo da pronađe dva dobra stanara, a možda je sada konačno pronašla trećeg.
Nije očekivala da će ovako dugo trajati. Ali je bila veoma oprezna kome pokazuje kuću i niko
joj nije odgovarao osim Ajlin i Krisa i sada možda ove žene koja je želela kratak boravak.
Pomenula je da je nedavno postala udovica i da želi da provede neko vreme u Njujorku. A
zime u Vermontu su oštre.
Frančeska je tada zaboravila na nju i setila se da ima nešto zakazano za utorak uveče.
Videla je Krisovog sina nakratko pre nego što je otišao u nedelju uveče. Donela mu je lizalicu
iz galerije. Imala je činiju slatkiša tamo za decu. Tražila je dozvolu od Krisa pre nego što mu
je dala i on se nije protivio. Izgleda da je poseta polarnom medveđu bila pogodak, a imali su
i novu bebu tigra. Ijan se oduševio lizalicom i mahnuo joj je kad je odlazio. Bio je zaista drago
dete. Kad bi videla decu poput njega i dalje ne bi poželela svoje dete, ali je uživala sa onima
koje bi upoznala. To joj je za sada bilo svakako dovoljno, a možda i zauvek. Naročito kad nema
muškarca u životu. Susret sa decom poput Ijana bio je sva dečja energija koja joj je bila
potrebna. Nije joj trebalo više. Ali joj je bilo jasno da je Kris lud za svojim sinom. Oči bi mu
zasijale kad god bi ga pogledao.
Marja, žena iz Vermonta, pojavila se u kući u Ulici Čarls pet minuta pre zakazanog
termina narednog dana. Nosila je skijaške pantalone, čizme za sneg i jaknu sa kapuljačom jer
je i u Njujorku takođe bio hladan dan. Imala je sivu kratku kosu i uopšte nije izgledala
onako kako je Frančeska očekivala. Bila je mnogo starija nego što je zvučala preko telefona.
Pomenula je da ima pedeset i devet godina i da je nedavno izgubila muža nakon duge „bolesti.
Ali je delovala kao vesela i srećna osoba. Bila je vitka i imala je mladolik stav i izgled, mada je
Frančeska bila iznenađena kad je shvatila da je stara skoro koliko i njena majka, ali da je
potpuno drugačija osoba.
I bila je mnogo zainteresovanija da vidi kuhinju nego svoju sobu, koju je brzo pogledala
i rekla da joj deluje u redu.
„Pretpostavljam da voliš da kuvaš“, kazala je Frančeska nasmešivši se.
Knjige.cub 35
 Tony & Laura

„Da, volim. To je moja strast još otkako sam bila devojčica. Imam sreće što radim ono što
volim. Nemam osećaj da mi je to posao.“ A onda je Frančeska shvatila ko je ona i koliko nije
obratila pažnju na to. To je Marja Dejvis, proslavljena kuvarica. Napisala je pet
poznatih kuvara i Frančeska je imala dva primerka na polici. Ona je jedan od najuspešnijih
šefova kuhinje, a specijalnost joj je francuska kuhinja koja se sprema jednostavno za veliki
broj ljudi i ljude koji nemaju vremena da se posvete kuvanju. Demistifikovala je neke od
najpoznatijih francuskih specijaliteta i napisala je čitavu knjigu o sufleu. A sada se nalazi u
Frančeskinoj kuhinji u Ulici Čarls, ispituje kuhinju dok sedi za stolom. „Radim na novoj
knjizi“, objasnila je. „I mislila sam da bi bilo zabavno da provedem neko vreme ovde dok to
radim. Previše je tiho tamo gde ja živim, naročito sad kad sam sama.“ Nije delovala kao da
žali, samo je bila malo čežnjiva.
„Je li i tvoj muž bio kuvar?“, pitala je Frančeska znatiželjno. Imala je vesele oči i krupan
osmeh i delovala je kao jedna od najtoplijih i najdruželjubivijih osoba koje je Frančeska ikada
upoznala. Bila je potpuno pri zemlji i delovala je kao kod kuće u Frančeskinoj kuhinji. A ako
se useli, shvatila je odmah, biće odlične hrane.
Nasmejala se u odgovor na Frančeskino pitanje o njenom pokojnom mužu. „Bio je
bankar, ne kuvar, ali je voleo da jede, naročito francusku kuhinju. Provodili smo mesec dana
u Provansi svake godine, dok sam ja isprobavala nove recepte. Mnogo smo se lepo
provodili zajedno. Nedostaje mi”, kazala je jednostavno, „tako da sam mislila da bi bilo dobro
da uradim nešto novo i preselim se ovde na neko vreme. Ali ću morati povremeno da se
vraćam u Vermont da obilazim kuću, a i tamo je lepo u kasno proleće. Ali sad kad više ne
skijam, radije bih bila ovde tokom zimskih meseci.“ Frančeskina majka je skijala u šezdeset i
dve godine, bila je nešto starija od Marje, ali nisu bile nimalo slične. Marja Dejvis je
talentovana, ispunjena i duhovita žena. Talija nije ništa od toga. A Frančeska je iskreno
uživala u razgovoru sa Marjom. Zaista je divna žena i oduševljena je što ju je upoznala i što
postoji Šansa da će živeti u njenoj kući. Imala je sreće sa svim svojim stanarima.
Razgovarale su nekoliko minuta o detaljima. Marja je smatrala da je cena u redu i da je
soba sve što joj treba i bila je oduševljena što je blizu kuhinje. Sve joj je odgovaralo.
„Nadam se da ćeš mi dozvoliti da probam neke nove recepte sa tobom“, kazala je
stidljivo, a Frančeska je delovala oduševljeno.
„Bila bi mi čast, gospođo Dejvis“, nasmešila joj se toplo. Tako je draga da je skoro poželela
da je zagrli.
„Molim te, zovi me Marja ili ću se zbog tebe osećati veoma staro. Valjda i jesam, uskoro
ću napuniti šezdeset godina.“ Izgledala je barem deset godina mlađe i bila je tako
jednostavna i spontana da je bilo lako osećati se blisko s njom. Frančeska je jedva čekala da
se useli. Planirala je da se vrati u Vermont tog popodneva i obećala je da će se vratiti za
nekoliko dana.
Marja ju je zagrlila na vratima kad je odlazila i Frančeska se smešila dok je išla na sprat
i naletela na Ajlin.
„Deluješ srećno.“
„Jesam. Marja Dejvis, poznata kuvarica i autorka brojnih kuvara je upravo iznajmila sobu
u prizemlju. Oduševljena sam! Rekla je da će nam kuvati kad god poželimo.“
„Divno!“, kazala je Ajlin oduševljeno. „Ja mrzim da kuvam.“

Knjige.cub 36
 Tony & Laura

„Da, i ja“, složila se Frančeska. To joj nikad nije bilo jača strana i Tod je bio mnogo bolji
kuvar od nje. „Dobro, to je to. Sada nam je kuća puna“, kazala je Frančeska i izgledala
zadovoljno i kao da joj je laknulo. Hipoteka je sada u potpunosti pokrivena bez Toda. I bili su
dobra grupa. Ajlin, Kris i sada Marja. Imala je sreće sa cimerima koje je našla, nasuprot
kobnim predviđanjima njene majke i čak njenim ličnim i Todovim strahovima.
Bilo je savršeno. Kuća u Ulici Čarls je bila živa i puna. Svi su bili pristojni ljudi i Marja je
bila odličan dodatak. Ulica Čarls 44 bila je puna života. Čak će jesti i odličnu hranu čim se
Marja useli. Nije moglo da bude bolje.

Knjige.cub 37
 Tony & Laura

6.

Marja se uselila za Dan zaljubljenih i spremila keksiće od đumbira u obliku srca za sve
njih pre nego što se uopšte raspakovala. Tog dana, Kris je radio na novom projektu kod kuće.
Radio je za jednog od zahtevnijih klijenata iz industrije, koji je uvek bio izazov i posao je
zahtevao koncentraciju, ali su mirisi iz kuhinje došli do njega i više nije mogao da ostane
usredsređen na posao. Morao je da siđe dole i proba. Zatekao je Marju u kuhinji u beloj
kecelji kako pevuši. Iako je znao da treba da se useli, još uvek je nije upoznao. Okrenula se ka
njemu uz Širok osmeh, spustila pleh sa keksom i rukovala se sa njim.
„Nikad u životu nisam namirisao nešto tako slatko!“, kazao je virnuvši ka pećnici. Pružila
mu je tanjir i pet neodoljivih keksića je odmah nestalo i istopilo mu se u ustima.
„To je samo neki stari recept koji sam izvukla iz naftalina”, kazala je skromno i, kad se
već obreo u kuhinji, Kris je postao svestan i drugih divnih mirisa. Isprobavala je neke nove
recepte i setila se da posluži malo hrane i za njih, za slučaj da planiraju da ostanu kod kuće
te večeri. Kris je rekao da će biti tu. Pozvala ga je da se vrati kasnije i posluži se čime bude
želeo. „Tako je divno što imam sve vas da vam kuvam“, kazala je. Bila je tako usamljena
otkako joj je muž preminuo. Ovo joj je bilo odlično i bila je oduševljena što se uselila. Torbe
su joj i dalje bile neraspakovane u sobi. Nije mogla da odoli kuhinji čim je ušla, na njegovo
oduševljenje. „Čula sam da imaš šarmantnog sina“, kazala je Marja kad se Kris poslužio čašom
mleka. Nasmešio se na njene reči.
„On je dobar dečko. Dolazi mi svakog drugog vikenda i uglavnom idem po njega u školu
sredom uveče. Živi sa majkom.“
„Jedva čekam da ga upoznam.“ Marja nije imala dece. Nije ostajala u drugom stanju, a tek
kad je došla u kasne pedesete pojavile su se brojne opcije za borbu protiv neplodnosti, koje
u njeno vreme nisu postojale. Tako da su ona i njen muž prihvatili svoju situaciju i posvetili
se jedno drugom. Ta praznina je u njenom životu sad neuporedivo veća zbog toga, sad kad
njega više nema. Tri cimera u kući u Ulici Čarls ulepšaće joj život mnogo više nego prazna i
usamljena kuća u Vermontu, koju je i dalje volela. Ali je želela da bude među ljudima. Bila je
veoma uzbuđena zbog selidbe u Njujork i jedva je čekala da počne da obilazi prijatelje,
muzeje i restorane. Bila je uzbuđena zbog svega i imala je veseo stav prema životu.
Kris se vratio na sprat da završi svoj projekat i nekoliko trenutaka kasnije, Marja je srela
Ajlin kad se vratila s posla i pošla do računara u kuhinji da proveri poštu. Ajlin je namirisala
Marjinu hranu istog trenutka kad je otvorila ulazna vrata.
Ispustila je zvuk oduševljenja kad je ušla u kuhinju i srela se sa Marjom. Bila je lepa žena
i njena atletska, vitka figura bila je primetna čak i pod keceljom koju je nosila. „Šta to tako
lepo miriše?“, nije mogla da pogodi da li je slatko ili slano. Marja je stavila pile u rernu za sve
njih, spremala je špargle i planirala da napravi sufle od sira kad svi budu stigli. Spremila je
čokoladnu tortu u obliku srca za desert. Bila je to prava gozba za Dan zaljubljenih.
„Nisam znala da li jedete kod kuće večeras, pa sam resila da rizikujem. Dan zaljubljenih
je toliko zabavan!“ Bio je to dobar izgovor za odličan obrok.

Knjige.cub 38
 Tony & Laura

Ajlin se smešila kad je proveravala poštu i videla da ima zakazan sastanak za to veče. Bio
je to prvi sastanak sa čovekom sa kojim se dopisivala već nekoliko dana. Zasad je upoznala
neke fine momke i samo je dvojicu dovela kući. Frančeski to nije prijalo, ali nije ništa
rekla Ajlin. Nije smatrala da ima prava. Ajlin je odrasla osoba i ovo je njen dom, Frančeska
nema prava da joj nadgleda sa kime se zabavlja. Ali joj je delovalo malo rizično da neznanci
prenoće u kući. Ništa se neprijatno nije dogodilo, ali pošto ih je Ajlin sve upoznavala preko
interneta, Frančeska je bila svesna da ni ona sama ne poznaje dobro te ljude. Bili su stranci i
njoj, što je Frančeski delovalo previše rizično. Zbog toga joj se takav način
upoznavanja nimalo nije dopadao. Imala je sreće sa cimerima, ali ih je pažljivo proverila pre
toga. Momke bi bilo teže proveriti, delovalo je mnogo opasnije, a ionako nije imala želje ni sa
kim još uvek da se zabavlja. Tod se iselio pre samo šest nedelja. I dalje joj je nedostajao i
trudila se da se navikne na to da je zauvek otišao iz njenog života. I ponekad bi bilo veoma
teško. Nije samo izgubila čoveka kog je volela, već i najboljeg prijatelja i poslovnog partnera,
što je bio trostruki gubitak. Jedini ljudi pored njega u njenom životu bili su umetnici koje je
predstavljala. Radila je na utvrđivanju svog posla poslednje četiri godine, tako da se u to
vreme viđala jedino sa svojim umetnicimaili klijentima i Todom.
Frančeska se poslednja vratila kući te večeri. Zatvorila je galeriju u sedam i prepešačila
do kuće. Prodala je dve manje slike za Dan zaljubljenih i bila je loše raspoložena celo
popodne. Zaboravila je da se Marja useljava tog dana i kad je stigla, zatekla je sva tri stanara
kako razgovaraju u kuhinji i dele flašu španskog vina koju im je Marja otvorila. Donela je
nekoliko francuskih, španskih i čileanskih vina sa sobom iz Vermonta. Isprobavali su jedno
od njih i veoma im se dopalo.
„Dobro došla!“, kazala je Frančeski uz veseo osmeh. Odjednom ju je oraspoložilo što ih
sve vidi. Plašila se da će stići praznoj kući i trudila se da zaboravi da je Dan zaljubljenih. Todu
je taj praznik uvek bio važan i izveo bi je svake godine na lepu večeru. Nije se čula sa njim
ceo dan i znala je da je to u redu, ali svakako je bila snuždena zbog toga. Veselo se nasmešila
kad joj je Marja pružila čašu španskog vina. Večera je tad već bila spremna. Nije planirala da
jede i Ajlin je rekla da izlazi, ali su njih troje seli za kuhinjski sto i slistili Marjinu večeru.
Špargle i holandez sos bili su neodoljivi, sufle od sira kao predjelo bio je neverovatan, a
piletina punjena pečurkama je bila ispečena do savršenstva. Poslužila je i salatu i
francuski sir i svi troje su završili čokoladnu tortu dok su živahno razgovarali za stolom o
hrani, putovanjima, životnim iskustvima i prijateljima. Samo što je stigla, ali činilo se da ih je
Marja sve vratila u život, a Frančeska nije videla Krisa tako druželjubivog i pričljivog otkako
se uselio. Marja je imala veliki dar sa ljudima i hranom. Frančeska nije mogla da veruje svojoj
sreći da je ona tu, a i Marja je pomenula da se oseća kao da je imala sreće što živi
u Frančeskinoj kući i da je zaista blagoslovena. Tako su se lepo zabavili da je Ajlin skoro
zaboravila na svoj sastanak i požurila da se spremi, Obula je visoke štikle, stavila malo
parfema, mahnula u znak pozdrava i nestala, dok su Frančeska, Kris i Marja sedeli za stolom
nad ostatkom obroka. Poslužila je kafu uz keks od đumbira, a posle i kuglice od čokolade.
Kris je uvereno rekao da je ovo najbolji obrok koji je ikada okusio, a Frančeska se odmah
složila. Bio je to najbolji Dan zaljubljenih koji je imala u poslednjih nekoliko godina, čak i bez
Toda.
Ona i Kris su pomogli Marji da raspremi kuhinju, ali je Marja usput čistila dok je spremala
hranu i bilo je iznenađujuće malo nereda. Tad je otišla da se raspakuje, a Kris i Frančeska su
polako krenuli uz stepenice.

Knjige.cub 39
 Tony & Laura

„Danas sam se plašila“, priznala je Frančeska. „Ovo mi je prvi Dan zaljubljenih bez čoveka
sa kojim sam bila kupila ovu kuću. Ispostavilo se da je bilo zabavno večeras, zahvaljujući
Marji.“
Kris je klimnuo glavom, sad ponovo na distanci, ostavši sam sa njom. Uvek je bio
suzdržan kad bi pričao sa Frančeskom ili Ajlin, osim kad je Ijan tu. Marja ga je stvarno izvukla
iz njegove ljušture. A Frančeska nije mogla da se ne zapita šta mu se desilo da postane tako
povučen. Počela je da misli da nije toliko do njegove ličnosti, koliko do nekih trauma koje je
možda doživeo.
„Danas je verovatno bilo teško i njoj, bez muža“, prokomentarisala je. „Divna je žena!
Drago mi je što se uselila. Hrana joj je izuzetna. Svi ćemo se ugojiti, ako nam bude ovako
kuvala svako veče.“ Kris se nasmešio na njene reći.
„Mislim da je ovo bio poseban događaj. Nisam slavio Dan zaljubljenih, niti sam o tome
razmišljao, već godinama. To je za ljubavnike i decu“, a on nije nijedno od toga, mada je
razgovarao sa Ijanom tog jutra i poslao mu čestitku za praznik, ljanu se dopadala njegova
učiteljica i devojčica iz razreda i obema im je poslao čestitke i to je ispričao tati.
Pozdravili su se ispred Krisovih vrata, što je nekad bila njena trpezarija i biblioteka, a
sada njegov dom. Nije videla sobe otkako se uselio i nije imala razloga, pošto ih je on iznajmio
od nje. Polako se popela do svoje sobe, ponovo se osetivši usamljeno. To je bilo neizbežno.
Bude toliko priče oko tog dana da, ako nemaš ljubavnika s kojim bi ga provela, bio bi poput
Dana žalosti. Ali je Marja sve mnogo olakšala i usrećila ih i bila joj je zahvalna na tome.
Frančeska je čula Ajlin kako dolazi kući kasnije te večeri i znala je da je neko sa njom ali
se nadala da je sve u redu. Njeno poverenje i nevinost po pitanju muškaraca koje je
upoznavala preko interneta značajno su brinuli Frančesku, ali su šaputali i smejali se dok su
na prstima prolazili pored njene sobe i videla ga je u kuhinji za doručkom narednog jutra.
Marja je ostavila sveže ispečene rolnice i kroasane i otišla u šetnju. A Ajlinin dečko
od prethodne noći je veselo jeo kroasane i jedva da je pozdravio Frančesku kad je ušla.
Izgledao je pomalo čudno, ali se Ajlin smešila i delovala je veselo i mlado dok se kikotala sa
njim. Frančesku je malo nerviralo što mora da ga gleda za doručkom, a ni Kris nije izgledao
oduševljeno dok je sipao sebi šolju kafe koju je Marja takođe ranije spremila. Vreme za obrok
je postalo mnogo zanimljivije otkako se Marja uselila u Ulicu Čarls.
„Kako ste se svi upoznali? Jeste li vas dvoje zajedno?” pitao ih je Ajlinin dečko, a Kris ga
je prostrelio pogledom, sipao sebi žitarice i nije odgovorio. Frančeska je samo rekla da su
cimeri i tu završila. Dečko je imao nekoliko raznobojnih tetovaža i zavrnuo je rukave koji su
mu otkrivali ruke. Kosa mu je bila duga. Rekao je da radi na televiziji, a onda objasnio da je
kamerman i otvoreno štipnuo Ajlin za zadnjicu kad je sela. Kris se umalo nije zasmejao kad
je video Frančeskino neodobravanje. Pomislila je da je to malo previše za doručak
među strancima, ali Ajlin nije smetalo i delovala je zadovoljno. Strastveno ga je poljubila, a
on je izgledao kao da joj je gurnuo jezik do grla. Zvao se Dag. I upoznala ga je na internetu,
naravno. To joj je izgleda jedini izvor za upoznavanje muškaraca, što je brinulo Frančesku.
Drugi su tako upoznavali pristojnije partnere, ali je Ajlin izgleda alarmantno naivna. Dag je i
dalje bio u kuhinji kada su ostali otišli.
Frančeska se izvinila i rekla da mora da obavi neke pozive iz sobe, a Kris je rekao da
mora da se sastane sa klijentom u deset da mu predstavi projekat na kom je radio nedeljama.
Konačno je završio. Radio je na dizajnu novog pakovanja jednog dobro poznatog brenda,

Knjige.cub 40
 Tony & Laura

Izašao je iz kuće sa portfoliom nekoliko minuta kasnije, a i Ajlin za njim. Dok je Frančeska
oko jedanaest krenula u galeriju, bila je sama u kući. Marja je takođe izašla nakon što je
pospremila kuhinju po povratku iz šetnje.
Kuća je počela da izgleda ispunjeno i zauzeto.
Frančeska je ugovorila usluge čišćenja dvaput nedeljno i svi su delili troškove, radije
nego da sami čiste. Razmišljala je o Ajlin dok je išla na posao po laganoj februarskoj kišici i
pitala se da li će ponovo videti Daga. Nadala se da neće; bio joj je sirov i manje od onoga što
Ajlin zaslužuje. Delovala je mnogo zainteresovanije za kvantitet i broj muškaraca koje će
upoznati nego za kvalitet i sužavanje izbora na bolje momke koji su je vredni. Frančeska se
podsetila da je i dalje mlada i naivna. Mnogo bi se brinula zbog nje da joj je mlađa sestra. Ali
pošto joj je stanarka i cimerka, to se nje ne tiče. Ali ju je njen hobi preko interneta i dalje
brinuo. To je potpuno drugi svet za nju i ne bi želela da ga istraži, mada je mnogo njih
bilo entuzijastično po tom pitanju i tvrdili su da su tako upoznali fine ljude. Frančeski je
delovalo rizično i nadala se da će Ajlin malo usporiti i biti oprezna u međuvremenu.
Frančeska je pripremala novu izložbu tog dana i morala je da okači slike. Bila je to
grupna izložba na kojoj je radila mesecima za dva apstraktna slikara i skulptora i smatrala je
da njihovi radovi pojačavaju značaj jedni drugima. Bilo je važno pronaći rad koji nije bacao
senku ili skretao pažnju sa ostatka izložbe. Jedan od umetnika je slikao na velikim platnima
i biće teško da ih sama okači, bez Todove pomoći oko toga. Zamolila je jednog od umetnika
da dođe i pomogne joj, ako ima vremena. Radio je kao instalater u nekim galerijama kako bi
zaradio malo više novca i bio je prijatan i od velike pomoći, mada neodređen po pitanju
vremena. Bio je jedan od prvih umetnika sa kojima je ostvarila saradnju i slike su mu se
dobro prodavale. Naporno je radio i bio ozbiljan po pitanju svoje umetnosti i dobro
utreniran. Konačno je stigao na vreme i Frančeska je smislila gde želi da okači slike, a on je
nekoliko sati proveo na visokim merdevinama kako bi prilagodio svetla. Prošlo je šest sati
kad su završili i oboje su bili umorni, ali zadovoljni rezultatima. Bio je deset godina mlađi od
nje i veoma simpatičan momak.
„Gde je Tod ovih dana?“, pitao ju je usputno. Rekla je većini umetnika da je otkupila
njegov deo galerije, ali nije im još uvek poslala zvanično obaveštenje. Nije imala snage. I
većina njih je već primetila da ga neko vreme nema. Neki su je pitali o tome, ali je većina
pretpostavila da više nisu zajedno.
„Otkupila sam njegov deo“, kazala je Frančeska podjednakim tonom. „Sad moj otac
učestvuje kao partner. Tod se vratio pravu.“ Smatrala je da je to sve što on treba da zna i
slikar je klimnuo glavom.
„Jeste li i dalje zajedno?“, pitao ju je preko ramena, dok je odlagao merdevine.
„Ne, nismo“, kazala je Frančeska i okrenula se posramljena i rastužena zbog pitanja. Nije
znala zašto, ali je to smatrala neuspehom, kao da ona nije uspela da ga zadrži ili da učini da
veza funkcioniše. Mrzela je što se tako oseća i pitala se da li je i Todu tako.
„Pitao sam se. Nisam ga video dugo. Jeste li prodali kuću?”
„Ne, sad je moja, sa tri cimera.“ Bilo je to i više informacija nego što mu je potrebno.
„Drago mi je da to čujem!“, kazao je umetnik uz širok osmeh. „Čekao sam godinama da
se skloni s puta. Šta kažeš da izađemo nekad na večeru?“, pogledao ju je pun nade kad je

Knjige.cub 41
 Tony & Laura

pitao. Divio se Frančeski na napornom radu i veštini u poslu. Bila je iskreno posvećena
umetnicima i davala je sve od sebe da im unapredi karijere.
Frančeska je zastala pre nego što je odgovorila na njegov poziv. „Ne bih rekla, Bobe.
Nisam naročito zainteresovana da mešam posao i zadovoljstvo. Nikad nisam izlazila sa
svojim umetnicima i mislim da neću ni sad da počnem.“ Trudila se da zvuči poslovno kad je
to govorila, ali je Bob bio nepokoleban.
„Uvek postoji prvi put“, kazao je.
„Da, možda, ali ne bih rekla. Ali svakako ti hvala. Zaista još uvek nisam spremna da
počnem da se zabavljam. Veliko je to prilagođavanje posle pet godina.“
„Da... izvini...“ Izgledao je razočarano i otišao je nekoliko minuta kasnije, a Frančeska je
zaključala galeriju i pešačila do kuće. Padala je jača kiša nego tog jutra, što je potpuno
odgovaralo njenom raspoloženju. Rastužila bi se kad bi pomislila na zabavljanje sa nekim ili
da spava sa nekim ko nije Tod, mada su prestali da spavaju zajedno nekoliko meseci pre
raskida. Biće joj teško da se navikne na nekog novog. Jednostavno, nije to još uvek želela.
I popela se uz stepenice ka vratima Ulice Čaris 44, mokra do kože i napetog srca.
Otišla je pravo u sobu, bez večere i plakala sve dok nije zaspala. To joj je pokazalo da još
uvek nije prebolela Toda i pitala se koliko će joj vremena još trebati. Možda će patiti zauvek.

Frančeska se ujutru osećala bolje i smešila se kad je ušla u kuhinju. Bilo je rano i mislila
je da će biti sama, ali je zatekla Marju kako sprema palačinke za Ijana. Bile su u obliku Miki
Mausa i stavila je višnju da bude nos, a suvo grožđe umesto očiju kad ih je poredala na njegov
tanjir. Upravo su se upoznali. Bila je subota i jedan od vikenda koje je provodio sa ocem.
„Zdravo, Ijane“, kazala je veselo Frančeska, kao da su stari prijatelji, „Baš su ti lepe
palačinke, zar ne?“, pitala ga je, a on je klimnuo glavom uz osmeh, dok se ona smešila Marji
preko njegove glave. Bio je neodoljivo dete sa velikim veselim osmehom i mudrim starim
očima.
„Marja će mi kasnije napraviti keks. Sa čokoladom. Majka mi je nekad pravila takve“,
kazao je oprezno. „Više to ne radi. Često se razboljeva i stalno spava. Nekad bude u krevetu
još uvek i kad se ja vratim iz škole.“ Dve žene su razmenile poglede i nisu ništa rekle.
Frančeska se pitala da li ima neku tešku bolest, pa nije želela da kaže ništa.
„I ja volim keks sa čokoladom“, dodala je Frančeska kako bi razvedrila trenutak
„Možeš da praviš sa nama ako želiš“, ponudio je Ijan velikodušno kad je Kris ušao. „Ili
možemo da ti sačuvamo malo za kasnije, ako moraš na posao.“
„To bih volela“, kazala je Frančeska toplo kad je Ajlin ušla sa neprivlačnim Dagom koji je
takođe tražio palačinke. Frančeska je brzo uskočila. Marja nije unajmljena kuvarica, već šef
kuhinje svetske klase koja im čini uslugu i daruje ih tako što im sprema hranu. Nije kuvarica
po porudžbini da je dužna da im sprema doručak „Sami se služimo“, kazala je Frančeska tiho,
„osim Ijana, naravno.“ Dag je delovao iznervirano, slegnuo ramenima i poslužio se kafom, a
Marja je pogledala Frančesku zahvalno. Kris je primetio scenu i ni njemu se Dag nije dopao.
Bio je nagao i nepristojan i svima u prostoriji stavio do znanja da on i Ajlin spavaju zajedno i
kad je Ijan otišao nekoliko minuta kasnije, Dag je nagovestio da su imali prilično vrele
seksualne odnose prethodne noći. Ajlin to izgleda nije smetalo, ali ostalima jeste u njeno ime.
To je bilo nepoštovanje koje ona ili nije primećivala ili nije želela da mu se protivi.

Knjige.cub 42
 Tony & Laura

Kako Ijanu ta scena ništa, nije značila, veselo je dovršio palačinke i pristojno se zahvalio
Marji kad je bio gotov. Potom je pažljivo sprao svoj tanjir i stavio ga u mašinu za sudove.
Frančeska je to primetila i pitala se da li mora da se brine sam o sebi ako mu je majka bolesna
ili spava sve vreme. Delovao je neobično sposobno za dete od sedam godina.
I dalje su se motali po kuhinji kada se začulo zvono na ulaznim vratima. Frančeska je
otišla da otvori i prenerazila se kad je zatekla majku kako stoji i čeka da uđe. Nosila je Šanel
trenerku i Dior patike, kosa joj je bila vezana u rep i izgledala je prelepo čak i bez šminke, ali
je bila poslednja osoba koju je Frančeska želela da vidi tog jutra. Nije imala želje da je
upoznaje sa cimerima, niti da kasnije sluša njene komentare o njima.
„Zdravo, mama!“, kazala je oklevajući, jer nije bila sigurna šta da učini. „Šta ti radiš
ovde?“, nadala se da će otići bez ulaženja, ali je sumnjala da će tako biti. Majka joj je bila
previše istrajna i znatiželjna da bi tako nešto učinila.
„Isprobavam novog dermatologa u Sohou. Čula sam da je odlična, pa sam mislila da
svratim pre nego što odem tamo. Mogu li da uđem?“ Čekala je i bila je odlučna, a Frančeska
se pomerila u stranu, osećajući se kao dete u nevolji. Znala je da se majci neće dopasti scena
u kuhinji.
„Naravno“, kazala je Frančeska i srce joj je potonulo na pomisao na neobičnu skupinu u
kuhinji. Pretpostavila je da će majka biti šokirana, naročito Dagovim tetovažama.
„Nešto sjajno miriše”, prokomentarisala je Talija, dok se Frančeska premišljala da ii da
je odvede na sprat u svoju sobu sa nenameštenim krevetom, dnevnu sobu u kojoj nema gde
da se sedne, jer nije zamenila nameštaj koji je Tod odneo, ili u kuhinju, gde su svi cimeri
doručkovali. Nije želela da ih upozna sa majkom. Ali je Marja upravo izvadila sveže kroasane
iz pećnice, što je neodoljivo mamilo ka kuhinji.
„Jedna od mojih cimerki je poznata kuvarica“, objasnila je Frančeska, dok je majka išla
ka mirisu, bez nje. Nevoljno, Frančeska je išla za njom.
Kris je sedeo za stolom sa sinom i crtao, Marja je, u kecelji, za šporetom držala sveže
kroasane, a Dag se sa svim tetovažama na videlu obmotao oko Ajlin poput zmije, dok se ona
kikotala i nosila blago indiskretnu spavaćicu, a ogrtač joj je bio otvoren. To nije bila scena
koju je želela da predstavi majci. Svima je rekla jednostavno da joj je to majka, a Talija se
napućila i preko svih njih pogledala samo Marju. Ona joj se činila kao jedina civilizovana
osoba tu.
„Vi mora da ste taj šef kuhinje“, kazala je Talija, delujući pomalo pokolebano. Pomisao
da njena ćerka živi sa svim ovim ljudima ju je i dalje uznemiravala. Odmah je primetila Daga
sa tetovažama i bio joj je užasan.
„Jesam. Da li ste za doručak, gospođo Tejer?“, pitala je Marja uljudno. Bila je zapanjena
raskošnim izgledom Frančeskine majke. Čak i u trenerci, izgledala je kao da nosi haljinu za
bal.
„Ja nisam gospođa Tejer“, kazala je Talija brzo. „Ja sam grofica Di San Đovane“, ispravila
ju je akcentom kom ju je bivši suprug podučio. Koristila je italijanski izgovor svog imena
samo za državne prilike, što ovo nije bilo. Ali to je bio njen način da svima stavi do znanja da
je mnogo važnija od njih. Shvatili su. Kris ju je pogledao preko Ijanove glave, nije ništa rekao
i vratio se razgovoru sa sinom. Dag je balavio nad Ajlininim vratom, a ona nije mogla da

Knjige.cub 43
 Tony & Laura

prestane da se smeje. To nije dostojna dobrodošlica koju je Talija smatrala da je zaslužila.

Frančeska je bila napeta.
„Naravno, grofice“, kazala je Matja pristojno, ne trepnuvši. „Mogu li da Vam ponudim
malo kroasana i šolju kafe?“
„To bih veoma volela“, kazala je Talija i sela pored Ijana. Pogledao ju je nezainteresovano
i vratio se crtanju. Trenutak kasnije, Marja je postavila tanjir toplih kroasana i šolju vrele kafe
ispred nje. Frančeska je sela na jedino slobodno mesto za stolom, preko puta majke, tiho
umirala i u sebi želela da ova nije došla.
Scena se u narednih nekoliko minuta nastavila istim tokom kao i kad je ušla, a onda su
se svi vratili svom poslu. Marja je pospremila kuhinju, Kris je otišao na sprat sa ljanom, a Dag
i Ajlin su se vratili u njenu sobu, ali im je on prvo svima napomenuo da se vraćaju u
krevet. Ajlinin oreol devojke iz komšiluka je nesumnjivo bledeo. Trenutak kasnije za
kuhinjskim stolom ostale su samo Frančeska i njena majka, dok se Marja motala okolo.
„Ne mogu da verujem da živiš sa ovim ljudima“, kazala je Talija preneražno i izgledala
kao da će da se rasplače. „O čemu si mislila?“, kazala je ignorišući Marju.
„Mislila sam o tome da mi treba novac za hipoteku, a oni su svi veoma fini”, kazala je
odlučno Frančeska dok se Marja pravila da ih ne čuje i završavala pranje sudova.
„Ovaj čovek sa tetovažom?“
„On ne živi ovde. Zabavlja se sa devojkom koja živi na spratu. Ona je učiteljica, radi sa
autističnom decom,“
„Ne bi se reklo“, kazala je majka uz neodobravajući pogled. Nije pogrešila. Izgled joj se
promenio kad se opustila, a suknje su postale sve kraće.
„Mlada je“, kazala je Frančeska trudeći se da je odbrani, mada lično nije mogla da
podnese Daga i takođe ju je mučilo što je Ajlin sišla u spavaćici i ogrtaču. To je
loše rasuđivanje i ružan ukus, ali nije zločin.
„Svi se lepo slažu“, umešala se Marja kad je dosula Taliji odlično mlevenu kafu koju je
donela iz Vermonta. „Svi , su veoma pristojni”, uveravala ju je, a Talija ju je žalosno pogledala
i laknulo joj je što je pronašla prijatelja i saveznika među njima.
„Zar ne uznemirava i tebe?“, pitala ju je Talija.
„Ni najmanje“, odgovorila je. „Srećna sam što sam ovde. Svi su veoma fini mladi ljudi.
Izgubila sam muža pre nekoliko meseci i drago mi je što sam ovde sa njima, a ne sama u kući
u Vermontu.“
„Od čega je umro?“, pitala je Talija zainteresovano. „Tumor na mozgu. Dugo je bio
bolestan. Kraj je bio prilično težak. Lakše mi je što sam se sad sklonila, a pri-$ jače mi da
budem u Njujorku.“
,,U ovom gradu je teško pronaći čoveka“, požalila se i Frančeskina majka, a ona je bila
šokirana i posramljena, a onda se nasmejala. Talija je samo na to mislila. Na to i na sebe.
„Naročito u našim godinama“, dodala je, a Marja se nasmejala. Talija joj uopšte nije smetala.
Izlazila je na kraj sa mnogo umišljenijim kolegama. Mnogi šefovi sa kojima je radila bili su
notorne dive, a neki su se čak i ponašali snishodljivo prema njoj tokom godina,
uglavnom zbog ljubomore ili jednostavno jer su pokvareni ljudi, i „Ne tražim muškarca“,
kazala joj je Marja. „Ne treba mi. Imala sam najboljeg koji postoji, trideset i šest godina. Niko
ne može da se meri sa njim. Samo želim da uživam, radim svoj posao i upoznajem nove
Knjige.cub 44
 Tony & Laura

prijatelje.“ Talija je izgledala kao da Marja priča drugim jezikom. Bila je prilično privlačna
žena. Zašto za ime boga ne bi želela muškarca? Pretpostavila je da verovatno laže.
Po Talijinom mišljenju, svaka žena želi da ima muškarca.
„Verovatno ćeš se osećati drugačije za nekoliko meseci“, kazala je Talija kao da se to zna,
a onda joj je pohvalila odličnu kafu.
„Ne, neću”, odgovorila je Marja odlučno. „Ne treba mi muškarac da bih bila srećna. Imala
sam odličnog koji mi je bio dovoljan. Ne očekujem da ću naći ikoga poput njega, zašto bih
onda pristala na išta manje? Biću savršeno zadovoljna i sama.” Izgledala je uvereno u to i
Talija ju je gledala kao da je poludela.
Frančeska je tad pogledala na sat. Treba da se nađe sa klijentom u deset, pre otvaranja,
da bi stigli da pogledaju slike. „Mrzim što je tako, ali moram da idem, mama.”
,,U redu je, draga“ odgovorila joj je majka, čvrsto zalepljena za stolicu bez namere da se
pomeri. „Mogu da ostanem i družim se sa Marjom. Još imam vremena do lekara.”
Marja je uspaničenoj Frančeski klimnula glavom da je uteši da će sve biti u redu, a onda
se okrenula Taliji: „Grofice, da li biste želeli još jednu šolju kafe?“ Kazala je to kao daju je
nazvala Vaše veličanstvo, a Talija se nasmešila.
„Molim te, zovi me Talija! Ne želim da me mladi ljudi zovu po imenu, ali nema razloga da
ti koristiš moju titulu.“ Odlučila je da su jednake, statusom, kao i godinama. „Znaš, imam dva
tvoja kuvara. Naročito mi se dopada tvoj recept za holandez sos. Tako je lagan da čak i ja
mogu da ga napravim.”
„Hvala ti, Talija“, kazala je Marja smešeći se i pružila joj još jedan tanjir sa kroasanima.
„Ne volim što te ostavljam, mama”, kazala je Frančeska kojoj je bilo neprijatno, ali je to
ipak bilo zbog toga što joj ne veruje. Nije imala pojma šta će reći Marji niti kako će se ponašati.
A nije želela da uvredi Marju koja je izgledala potpuno opušteno sa njenom majkom.
„Ne budi, blesava, dete. Nazvaću te kasnije.“ Talija je prestala da se žali na druge stanare
i Frančeska je stvarno morala da ide. Klijenta sa kojim se sastajala preporučio joj je jedan od
zadovoljnih klijenata. Nije ga ranije upoznala i nije želela da zakasni.
Frančeska je poslednji put nervozno pogledala Marju kad je požurila na sprat po tašnu i
trenutak kasnije je jurila niz ulicu razmišljajući o svojoj majci. Bila je sigurna da će dobiti
bukvicu o svima njima u nekom trenutku, osim možda o Marji, koja joj se izgleda dopala.
U tom trenutku, dve starije žene su se zbližavale u kuhinji. Marji je ona bila veoma
zanimljiva, ali joj nije to pokazala. Mogla je da se kontroliše pred ljudima poput ove grofice,
kao i pred ljudima neuporedivo gorim od nje.
„Nemaš pojma koliko se brinem zbog nje, naročito sa ovim nenormalnim aranžmanom“
poverila se Talija Marji. „Trebalo je da se uda za Toda umesto da kupuje nekretninu sa njim.
Morao bi da joj plati pristojnu alimentaciju i ona bi posedovala kuću bez troškova. Život sa
svim ovim ljudima je jednostavno ludost.“ Talija je delovala rastrojeno, a Mar ja je bila veoma
mirna.
„Izgleda da veoma lepo funkcioniše. Kris ima poštovanja, deluje lepo vaspitano, a sin mu
je veoma sladak. I mislim da je devojčica na spratu samo mlada i pomalo blesava. Tek je
završila školu. Potpuno je uzbuđena zbog novog grada i upoznavanja sa momcima. Smiriće
se već.“

Knjige.cub 45
 Tony & Laura

„Prijatelj joj izgleda kao da je upravo izašao iz zatvora“, kazala je Talija na ivici suza.
Narednih sat vremena Marja ju je tešila, a dok je došlo vreme da ide kod dermatologa, već se
osećala bolje. Marja je sedela u kuhinji nekoliko minuta i smešila se sama sa sobom nakon
što je ona otišla. Grofica Di San Đovane je nesumnjivo bila komplikovana žena. Nije mogla da
se ne zapita kako je Frančeska ispala tako normalna i prizemna pored takve majke. Ali pre
svega, njoj je Talija delovala blesavo i većinu razgovora su posvetile njenom očaju da pronađe
muškaraca i ponovo se uda. Priznala je besramno da se bez muža ni ne oseća kao žena. Njen
identitet se svodi na to za koga je udata. A bez toga se osećala kao niko i ništa.
Bila je sušta suprotnost Marji koja je imala samopoštovanja, samopouzdanja i tačno je
znala ko je; nije zavisila ni od koga da bi imala svoj identitet. Dve žene su se razlikovale kao
belo i crno. A po Frančeskinom mišljenju, majčina očigledna opsesija da pronađe novog
supruga bila je razlog što muškarci beže od nje godinama.
A u galeriji, Frančeska je izvadila skoro svaku sliku koju je imala u magacinu. Imala je
lepu zalihu odabranih dela svojih umetnika. Klijent kom je udovoljavala želeo je da kupi
veliku sliku, ali nije bio siguran šta mu se dopada. A u kom god da ga je pravcu Frančeska
usmerila, nije mu delovalo kao ono pravo. Rekao je da je razveden i da je ranije uvek njegova
žena birala slike. Želeo je da sad ima svoj stav, ali nije imao pojma šta bi tačno. Bio
je pedesetogodišnji zubar iz Nju Džerzija i Frančeski ga je bilo dosta do podneva. Na kraju je
obećao da će razmisliti i nazvati je naredne nedelje ako se odluči za nešto. Dopadalo mu se
sve što mu je pokazala, ali se brinuo da će kupiti nešto pogrešno. Uvek je bilo teško sa takvim
klijentima.
Dala mu je fotografije i informacije o svim umetnicima koji su ga zainteresovali, a on je
delovao još više zbunjeno i na kraju ju je pogledao.
„Da li biste možda razgovarali sa mnom o ovome za nekom večerom?“, pitao je, delujući
mnogo zainteresovanije za nju, nego za slike. Ali ništa joj na njemu nije bilo privlačno, nije joj
se dopadao uopšte, a nije bila ni raspoložena.
„Žao mi je“, kazala je uljudno, nasmešivši se. „Ne izlazim sa klijentima.“ Bio je to savršen
izgovor.
„Nisam ništa još kupio od Vas. Nisam klijent“, kazao je domišljato. A ona bi više volela da
mu je nešto prodala, nego da izađe sa njim. Počela je da se pita da li je razgledanje slika bilo
izgovor. Ako je tako, samo joj je protraćio vreme, a i sebi.
„Žao mi je, ne mogu“, odmahnula je glavom.
„Imate dečka?“, pitao je, a ona je oklevala i potom resila da je laž bolja od istine. Naročito
ako će je izvući iz neprijatne situacije sa njim.
„Da, imam“, kazala je sa izrazom lica nevinašceta.
„Šteta“, kazao je razočarano i konačno izašao iz galerije, na njeno veliko olakšanje.
Potonula je u fotelji za svojim stolom, iscrpljena ovom polovinom dana. Doručak sa majkom
i dva sata neodlučnog klijenta koji ju je pozvao na večeru bili su za jedan dan mnogo više
od onoga čime je želela da se bavi.
Nazvala je Marju da vidi da li je preživela torturu njene majke i Marja ju je uverila da je
sve u redu.

Knjige.cub 46
 Tony & Laura

„Lepo sam se provela sa tvojom majkom. Sasvim sigurno nimalo ne ličite“, zakikotala se
Marja. Dopao joj se Talijin stil, uprkos činjenici da je očigledno razmažena i pomalo
ekscentrična.
„To je nešto najlepše što si mogla da mi kažeš“, prokomentarišala je Frančeska, smešeći
se. „Čitavog života se plašim da ću završiti kao ona.“
„Nema šanse“, uveravala ju je Marja. „Želim ti prijatan dan! Vidimo se večeras!“ I kad je
Frančeska prekinula vezu i vratila se za radni sto, imala je utešni osećaj da je u Marji pronašla
prijatelja.

Knjige.cub 47
 Tony & Laura

7.

Naredne nedelje Frančeska je bila strašno zauzeta. Obišla je ateljee svoja tri umetnika,
reorganizovala je rafove sa slikama, vratila stare slike koje se nisu prodale
nekim umetnicima kako bi napravila prostora za nove. Sastavila je i spisak grupnih izložbi
koje je želela da održi naredne godine. Uvek je bio izazov uklopiti koji umetnici mogu da se
izlažu zajedno tako da im radovi ne budu u konfliktu. A usred sveg posla, četiri umetnika su
svratila tokom te nedelje u posetu. Uvek se trudila da se osete dobrodošlo, kako se ponašala
i sa klijentima, ali je imala malo vremena, a mnogo posla. Usred posla u galeriji te nedelje,
uspela je i da proda nekoliko slika. Na njeno oduševljenje, zubar od prošlog vikenda ju je
nazvao i kupio tri slike. Pojavili su se i novi klijenti, dva konsultanta su je nazvala sa dve
ponude za posao, a svratila je i jedna poznata dizajnerka enterijera kojoj se dopalo ono što
je videla. Frančeska je bila zadovoljna. Dolazila je kući kasno svake večeri i jedva da je viđala
svoje cimere. Bila je ganuta kad bi našla male poruke od Marje u kuhinji na kojima piše šta
ima u frižideru. Bio je petak uveče kada je Frančeska konačno imala vremena da diše. Majka
ju je nazvala nekoliko puta tokom te nedelje kako bi prokomentarisala cimere, ali Frančeska
nije imala vremena da priča s njom, što je bilo pravo olakšanje.
Ležala je u krevetu u petak uveče, zahvalna što mora da radi samo još jedan dan i
razmišljala je da provede nedelju u krevetu sa nekom dobrom knjigom. Nije želela ništa da
radi i nikoga da vidi. I ono što je neobično, znala je da će tog vikenda svi njeni stanari biti
odsutni. Kris je rekao da odlazi. Ajlin je u petak ujutru najavila da ide na skijanje sa novim
momkom, a Marja je odlučila da ode za vikend u Vermont da obiđe kuću. U subotu uveče,
kad je stigla kući, Frančeska je bila potpuno sama. Prvo je osećaj bio divan, ali se u nedelju
ujutru iznenadila što se oseća usamljeno i tužno. Njihovo svakodnevno prisustvo bilo je
zaštita od duhova iz prošlosti, od kojih je najživlji bio Tod. Nije se čula sa njim više od mesec
dana, što joj je pokazalo da se on bolje snašao od nje. U tihim trenucima bi joj još uvek
nedostajao. Počela je da se pita hoće li uvek biti tako. Kad bi pomislila na njega, ne bi poželela
da im se vrati stari život, ali bi joj ipak nedostajao.
A do nedelje po podne ozbiljno je sažaljevala samu sebe i nedostajali su joj cimeri.
Zapitala se je li Kris na nekom sastanku, mada je se to ne tiče. Nikad nije dovodio žene kući i
vodio je veoma povučen život.
Spremala je sebi kajganu za večeru i razmišljala o Marjinim ukusnim specijalitetima,
kada je primetila da nešto kaplje. Nije bila sigurna odakle dolazi i pogledala je po kuhinji.
Kapalo je kroz plafon u veoma brzim intervalima. Iznad kuhinje se nalazi kupatilo i kad je
otišla gore da proveri, videla je da nadire bujica kroz plafon sa gornjeg sprata gde se nalazilo
Krisovo kupatilo. Voda je i ranije odatle curila. Potrčala je na sprat i zatekla vodu svuda,
nadirala je kroz zid, verovatno od neke napukle cevi. Štrcala je dole i zgrabila Todov aparat.
U panici je uzela telefon i nazvala ga. Javio se na drugo zvono.

Knjige.cub 48
 Tony & Laura

„Šta da radim?“, vikala je na telefon, a on je pokušavao da joj kaže. Spustila je telefon,

radila šta joj je predlagao i ništa nije upalilo. Voda je samo išla u još jačim mlazevima.
„Zavrni vodu!“, vikao je Tod na nju. Rekao joj je gde je ventil i bila je mokra od glave do
pete dok je pokušavala da dođe do njega, upravo kad je Kris ušao i bio zapanjen scenom u
svom kupatilu. Frančeska je bila mokra do gole kože, bili su u vodi do članaka, a gejzir je
izlazio iz slomljene cevi u zidu. Pogledala ga je preplašeno i on ju je nežno pomerio u stranu,
zgrabio ključ od nje i zavrnuo vodu. Voda je istog trena prestala da prska i ona ga je samo
pogledala.
„Žao mi je. Hvala ti!“, kazala je, sklonivši kosu sa očiju. Smešio joj se i delovao je kao da
mu je zabavno.
„Jesi li bila ovde ceo vikend?“, zadirkivao ju je, a ona je odmahnula glavom.
„Samo što sam otkrila. Voda je kapala kroz plafon u kuhinji“, i kad je to rekla, stresla se.
„O Bože, ostavila sam jaja na šporetu!“ Požurila je niz stepenice i zatekla jaja spržena do
pepela. Marja je ušla i tiho je prala tiganj. „Tako mi je žao...” izvinila se Frančeska. Bila je
potpuno smetena zbog curenja i onda se setila da je Tod na telefonu. Ostavila ga je na
Krisovom lavabou. Tod je do tad prekinuo vezu, ali se odmah javio, kad ga je ponovo nazvala.
„Želiš li da dođem?“, ponudio se.
„Ne, dobro sam. Moj stanar je zavrnuo vodu. Zvaću sutra vodoinstalatera.“
„Gde je bio kvar?”
„Na istom mestu sa kojim smo imali problem. Kupatilo od biblioteke.“ To je sada Krisovo
kupatilo.
„Uskoro ćeš morati da središ cevi u celoj kući i koštace te čitavo bogatstvo. Treba da je
prodaš pre nego što se to desi.“ Iznervirale su je njegove reći. On možda više ne voli tu kuću,
ali je ona voli. Kris joj je pomogao da očisti vodu. Bio je prijatan i smiren uprkos neredu, za
razliku od Toda koji se uvek žalio kad bi nešto pošlo po zlu, naročito u poslednjih godinu
dana. Bilo mu je dosta svega. Kris je imao mirnu narav.
„Dešava se ovo u starim kućama. I ja sam nekad davno živeo u staroj kući, kad se Ijan
rodio. Voleo sam je iako mi je zadavala glavobolje, ali bilo je zabavno raditi na njoj. Većinu
poslova sam obavljao sam.“ To je najviše što je rekao o svom životu i nikad nije govorio o
Ijanovoj majci. Bio je prilično povučena osoba i Frančeski se to dopadalo kod njega. Bio je
neopisivo diskretan, čak toliko da je delovalo preterano.
„I mi smo isto radili ovde“, kazala je. „Kuća je bila u haosu kad smo je kupili. Meni se
dopadala. Ali čoveku sa kojim sam živela nije.“
„Malo dosadi, ali i dalje mislim da je zabavno. Kad sam bio mlađi, radio sam na
restauraciji kuća. Bilo je sjajno, ali tržište nekretnina postalo je previše skupo da bih imao
profita. I dalje mi nedostaje taj posao.“
„Možeš da se igraš sa ovom kućom kad god poželiš“, kazala je dok su stajali bosi u dva
centimetra vode, a on se nasmejao.
„Imaću to na umu“, kazao je nežno.
Želela je da ga pita kako je proveo vikend ali se nije usuđivala. Nije želela da pomisli da
mu se nameće. Njegov vikend se nje ne tiče. Bio je njen stanar, a ne prijatelj. Podsetila je sebe
na to i popela se na sprat do svoje sobe i čula Ajlin kako dolazi nekoliko minuta kasnije.

Knjige.cub 49
 Tony & Laura

Provirila je u Frančeskinu sobu i rekla da je imala divan vikend sa divnim momkom. Rekla je
da je Dag prošlost i da je sad upoznala novog čoveka. Frančeska je smatrala da je to prebrzo
da bi otišla sa njim za vikend, ali ko je ona da sudi? Ajlin je mlada i između njih je razlika od
dvanaest godina, te je ona potpuno drugačija generacija. Bila je u suštini fina devojka, iako je
bila mnogo liberalnija od Frančeske u tim godinama. Ali je smatrala sebe sporim početnikom.
Tod joj je bio prva prava ljubav, u tridesetoj godini, mada je bila u vezama i ranije.
Bilo joj je drago što čuje da je sa Dagom gotovo i da se neće vratiti. Pitala se kakav je novi
momak i nije morala mnogo da čeka. Nije ćula Ajlin kako ga pušta u kuću kasnije te noći, ali
je bio za doručkom sa njima narednog jutra. Izgledao je doterano i prilično uljudno i
pomalo posramljeno što je tu. Frančeski se dopao, a onda se zasmejala samoj sebi jer se
osećala više kao njena majka, s obzirom da izučava svakog ko se kreće u njenom društvu.
Imala je još jednu pretrpanu nedelju. Otišla je na dva događaja u druge galerije i na
otvaranja velikih izložbi u Muzej modernih umetnosti, što je bilo veoma zanimljivo. Tamo je
upoznala jednog fotografa. Zvao se Klej Vašington i, na njeno iznenađenje, kad ju je pozvao
na večeru, prihvatila je. Želela je da se potrudi i Ejveri je bila u pravu, nije mogla da ostane
zaključana u Ulici Čarls zauvek. Izveo ju je u kineski restoran u Ulici Mot i lepo su se proveli.
Bio je zanimljiv za razgovor. Mnogo je putovao Azijom i nekoliko godina živeo u Indiji i
Pakistanu. Bio je inteligentan i privlačan i trudila se da joj ne odvlači pažnju to što se toliko
razlikuje od Toda. Klej, fotograf, bio je mnogo više poput nje. Po Todovom mišljenju, bio bi
svrstan među boeme. Bio je samo nov i drugačiji. Odbacio ju je do kuće taksijem posle večere
i nije ga pozvala u kuću. Obećao je da će je nazvati. Nije bila oborena s nogu, ali je provela
prijatno veće i to je za sada bilo dovoljno.
Nazvao ju je tri dana kasnije kao što je i obećao i pozvao je na ručak. Svratio je do galerije,
divio se izložbi koja je bila postavljena i oduševio se kad je shvatio da joj je otac Henri Tejer.
Sve na njemu je delovalo u redu, osim što je nije naročito privlačio, ali možda će to
doći vremenom. Dozvolila mu je da je poljubi nakon ručka u restoranu, ali ništa nije osetila.
Osetila se mrtvom iznutra. Možda je Tod poneo njeno srce sa sobom.
Pokušala je da objasni to Marji kad su imale trenutak tišine te večeri.
„Bilo je tako čudno. Imala sam osećaj kao da sam prevarila Toda.“
„Treba vremena da se neko preboli. Bilo je to davno, ali bila sam verena sa nekim pre
nego što sam upoznala svog muža. Poginuo je na jedrenju. Nisam nikog drugog pogledala dve
godine. Jednostavno nisam mogla. Čak sam razmišljala i da odem u manastir.“ Nasmešila se
kad je to rekla. „Bila sam veoma mlada. A onda sam upoznala Džona i ludo se zaljubila i
ponovo oživela, čak i više nego ikada. Venčali smo se godinu dana kasnije. Pruži
sebi vremena. Čak iako je neko dobra osoba, to ne znači da je pravi za tebe. Znaćeš kad ga
nađeš. Možda ti i fotograf možete da budete samo prijatelji.“ To je Frančeski delovalo kao
bolja ideja i bila je zahvalna na Marjinoj mudrosti i perspektivi. Bila je sigurna da je u pravu.
Naredni put kad ju je Klej nazvao, rekla mu je da je zauzeta. Planirala je da ide na aukciju
u Kristi i razmišljala je da ga nazove, ali je shvatila da ne želi. Tako da je otišla sama. Bilo joj
je to lakše nego da izlazi sa pogrešnim sa muškarcem. Lepo se provela i razgovarala
sa određenim ljudima nakon aukcije, koja je prošla živahno i taman što je naumila da krene,
ugledala je poznato lice u daljini. Prepoznala je način na koji hoda i na koji se kreće, videla ga
je kako se naginje i razgovara sa nekim i srce joj je poskočilo. Bio je to Tod i razgovarao je
sa jednom veoma lepom mladom ženom. Držala ga je pod ruku, a on se smešio dok joj se

Knjige.cub 50
 Tony & Laura

obraćao, baš kao što je i nju nekada gledao. Frančeska je želela da propadne kroz zemlju i da
se sakrije i išunja iz prostorije pre nego što je ugleda. Osećala se kao da ga špijunira. Nije to
radila, samo je bila opčinjena onim što vidi i osetila je kako joj je srce potonulo u pete. Nije
mogla da oseti ništa prema drugom muškarcu, a on je bio sa ovom veoma lepom devojkom i
delovao potpuno zaljubljeno. Oči su joj bile pune suze kad je istrčala iz galerije i uletela u
taksi i rekla vozaču svoju adresu. Plakala je celim putem ka kući i želela je da se sakrije kad
je ušla u kuću. Nije želela nikoga da vidi. Samo je želela da se ušuška u krevet i tamo umre.
Bio joj je to poziv za buđenje. Žalila je za muškarcem sa kojim je bila iskreno nesrećna
godinu dana, za čovekom kog je volela, ali koji nije bio pravi za nju. Bili su pogrešni jedno za
drugo, čak iako su se voleli. Raskinuti su, on je nastavio dalje, a ona se i dalje držala za
nešto, uspomene, njegove duhove, vezu koju su oboje želeli, ali nisu mogli da imaju. Njegova
reakcija je bila mnogo zdravija. Živi svoj život, za razliku od nje. Odjednom se osetila kao da
ju je neko polio hladnom vodom. Pitala se da li je zaljubljen u devojku sa kojom ga je videla,
ali šta god da je, nije bitno. Više ne pripada njoj i neće više nikad, a ni ne treba. Nije želela
agoniju koju su delili na kraju. Poruka te večeri bila je jasna, ona mora da nastavi dalje.
Gotovo je.
I dalje nije želela da bude sa Klejom Vašingtonom, fotografom kog je upoznala u Muzeju
modernih umetnosti, već postoji za nju neki drugi muškarac i ima pravo da ga pronađe.
Koliko god da je neko vreme bilo slatko, Tod nije to. Moraće da pronađe svoj san negde drugo.
Možda je on svoj već pronašao. Ali kakva god da je situacija, znala je da mora da počne da živi
ponovo, a ne samo između galerije i Ulice Čarls 44. Treba joj novi život i širi svet. Ali kad ga
je videla sa drugom ženom, to ju je nesumnjivo opametilo. Bilo je neizdrživo bolno.
Razmišljala je dugo o tome te večeri i progonio ju je njegov izraz lica kad se okrenuo ka ženi
sa kojom je došao. I dalje je bila potresena tom slikom kad je narednog jutra sišla i sela
za kuhinjski sto i neodređeno se zagledala. Nije čak ni čula kad je Kris ušao.
„Toliko je loše?“, kazao je zadirkujući je, kad je stavio kafu da se kuva. Niko drugi još nije
ustao.
„Šta? Izvini...“, delovala je rastreseno i iscrpljeno. Loše je spavala i to se videlo.
„Izgledaš kao da si mamurna“, kazao je iskreno i pružio joj šolju kafe nekoliko minuta
kasnije. Razvijali su neobavezno prijateljstvo kao cimeri.
„Samo me progone duhovi prošlosti. Videla sam bivšeg dečka sinoć sa novom devojkom.
Valjda me je potreslo više nego što bi trebalo. Bio mi je to povratak u realnost.“
,,Ko piše pravila za to? Koliko vremena treba?“, kazao je Kris kad je seo preko puta nje.
„Ko odlučuje koliko ćeš se uznemiriti? Ako te je potreslo, neka je. Imaš prava na svoja
osećanja. To je prilično uznemirujuća stvar za suočavanje.“ Imala je utisak da je to prošao, po
ovome što joj je rekao, ali nije ga pitala. Bila je zahvalna na brižljivim reči ma i to mu je i rekla
kad je Marja ušla, izgledajući veselo i vedro kao i uvek. Stalno deluje dobro raspoloženo. Bio
je to oštar kontrast Frančeskinim osećanjima, kad je posegnula za racu narom koji se nalazio
na stolu. Kris ga nikad nije dirao, Marja nije znala kako da ga koristi, a najviše ga je koristila
Ajlin, koja još uvek nije kupila svoj.
Frančeska ga je upravo uključila i prvo što je zatekla bila je neverovatna slika na ekranu.
Dve žene imaju odnose sa tri muškarca i kombinacija je bila zapanjujuća, dok su sve troje
gledali u neverici. Frančeska je shvatila šta se desilo. Ajlin je gledala filmove za odrasle,
verovatno sa novim dečkom i Frančeska nije mogla ni da zamisli šta sve rade, kad je konačno

Knjige.cub 51
 Tony & Laura

došla sebi i ugasila video i dalje izgledajući šokirano. Kris se naglas nasmejao, a Marja
se diskretno zakikotala. Svi su bili odrasli, Frančeska je znala da ne treba da bude tako
preneražena, ali je zaista bila zatečena. Kris je delovao kao da se dobro zabavio, mada
nije izgledao kao tip koji bi gledao takve filmove, ali je smatrao da je neprikladnost toga za
doručkom veoma smešna.
„Izgleda da ova naša lutkica nije tako nevina kako izgleda“, prokomentarisao je. Smatrao
je da je to bezazleno i nije ga uznemirilo, mada mu ne bi bilo tako smešno da je Ijan bio u
prostoriji. To bi ga iskreno uznemirilo.
„Zamoliću je da ne gleda ovakve stvari na zajedničkom računaru“, kazala je tiho
Frančeska, takođe se setivši Ijana. Voleo je da igra igrice na računam i bio je dobar u time.
Nije želela da on doživi sličnu scenu, a nije želela ni ona da ih gleda. Dopadala joj se Ajlin, ali
se osećala zbog nje kao načelnica u studentskom domu. Neki muškarci sa kojima je Ajlin
izlazila su Frančeski delovali zabrinjavajuće. Ali Ajlin je prelazila s jednog na drugog, izlazila
bi sa njima nekoliko puta, a onda bi nastavila ka sledećem. Dečko sa kojim se sada viđala
delovao je pristojno i trajao je duže od drugih, ali neki od prethodnih su zaista bili
neprimereni. Ajlin nije uvek primećivala razliku. Bila je devojka iz malog grada u velikom
gradu, i uzbuđivala se zbog svega.
Kris se i dalje kikotao zbog malog incidenta kada se vratio na sprat da radi. A Frančeska
je diskretno te večeri napomenula Ajlin da to više ne radi, za slučaj da Ijan naiđe na nešto
tokom vikenda.
„Nikad to ne bih radila!“, kazala je Ajlin preneraženo. „Samo smo gledali jer nam je bilo
zabavno. Valjda sam zaboravila da ugasim kad smo otišli na spavanje. Malo sam više popila
sinoć. Zaista mi je žao, Frančeska!“ Izgledala je tako primereno i nevino kad je to rekla da
se Frančeska sažalila. Odjednom je bila zahvalna što nema dece. Nije volela da priča drugima
šta da rade niti da ih ukorava zbog lošeg ponašanja. Ali nije želela pornografiju na
kuhinjskom računam. Ajlin ju je zagrlila nakon što se izvinila i Frančeska je uzdahnula dok ju
je gledala kako se penje stepenicama. Počela je da se oseća kao njena starija sestra i nije bila
sigurna da želi tu ulogu. Ali bilo je teško odoleti Ajlininoj bezbrižnosti.
Kris se i dalje kikotao zbog toga kada su naredne večeri on, Frančeska i Marja večerali u
kuhinji. Marja je spremila sjajnu govedinu sa povrćem i jorkširskim pudingom. Ajlin je bila
na sastanku sa novim prijateljem. „Možda bi trebalo da im kupimo nekoliko filmova, da ne
gledaju ovde“, zadirkivao je. Bio je dobro raspoložen i razgovarao je više nego inače kada su
došli do deserta. Marja je podelila sa njima jedno od svojih boljih vina i zaista su imali
izvrstan obrok.
Marja je spremila tortu sa puslicama i samo što je zapalila plamen, kad je zazvonio Krisov
telefon. Izvadio ga je iz džepa i javio se, dok se divio predivnom desertu. Zbog Marje se osećao
kao da živi u restoranu sa četiri zvezdice, a ona je volela da kuva za njih. Zamenila je
stare omiljene recepte novim.
Dve žene su razgovarale kad je Kris ustao od stola odjednom se uozbiljivši. Izašao je u
hodnik, i dalje na telefonu, i Frančeska je čula kako napeto postavlja pitanja, a trenutak
kasnije je uleteo u prostoriju i zgrabio jaknu sa paničnim izrazom na licu.
„Jesi li dobro?“, pitala ga je Frančeska, zabrinuvši se. Iako nisu bliski prijatelji, životi su
im se isprepletali jer žive pod istim krovom.
„Ne, nisam“, rekao je kad je ogrnuo jaknu i krenuo ka stepenicama.
Knjige.cub 52
 Tony & Laura

„Je li Ijan u pitanju?“, pitala je Frančeska dok je išla za njim.

„Ne... da. Nemam vremena da ti objasnim. Policija me zvala. Moram da idem po njega.“
„Oh Bože...“ Nije mu oduzimala vreme dodatnim pitanjima i samo se molila da dečko nije
povređen. Ona i Marja su sele za sto i gledale se i niko nije dotakao divni desert. Samo su
razmišljale o dečaku kog su obe zavolele.
Marja je u tišini raspremila ostatke od večere, a Frančeska joj je pomogla. Nisu znale šta
da kažu ili urade. Krisovo lice je bilo bledo kao krpa kad je izleteo iz kuhinje. Bio je očigledno
preplašen zbog sina i dve žene su se očajnički nadale da će dečak biti dobro. Nisu znale
šta mu se desilo. Frančeska je osećala već neko vreme da se dečaku dešavaju strašne stvari
zbog kojih se Kris brine, verovatno u vezi sa bolešću njegove bivše žene, o kojoj je Ijan
povremeno govorio, ili možda sa nečim još gorim.
Obe su otišle u svoje sobe posle večere i razmišljale o Krisu i dečaku. Samo su mogle da
čekaju. U ponoć, Kris još uvek nije došao kući i nije nazvao nijednu od njih. Frančeska je znala
da im ne duguje nikakva objašnjenja. On je iznajmio prostorije od nje i ništa joj nije dugovao
osim kirije. Detalji njegove privatne agonije nisu bili njena stvar, ali bi mnogo objasnili o
njemu, zašto je bio tako tih i introvertan, i tako malo govorio i ništa nije otkrivao o
prošlosti. Pretpostavila je da Kris ima mnogo toga o čemu brine.
Zaspala je u dva ujutru i ostavila vrata od sobe otvorena da bi ga čula kako dolazi, za
slučaj da mu treba moralna podrška ili bilo kakva pomoć. Ali nije čula ništa. Samo je primetila
da su njegova vrata narednog jutra bila zatvorena i nije sišao pre nego što je ona otišla u
galeriju u pola jedanaest. Nije imala predstavu šta se desilo Ijanu, niti kako se kriza rešila,
odnosno, ni da li se uopšte rešila. Mislila je na njega dok je prolazila polako pored
njegovih vrata i požurila niz stepenice. Šta god da se desilo da ga tako uspaniči prethodne
noći, bila joj je misterija. Oboje su imali privatne tuge i traume sa kojima su morali da izađu
na kraj, a koje nisu imale veze jedne sa drugim i pripadale su samo njima lično.

Knjige.cub 53
 Tony & Laura

8.

Kada se te večeri Frančeska vratila kući iz galerije, zatekla je Ijana kako tiho sedi za
kuhinjskim stolom sa Marjom i jede supu. Otac mu nije bio tu, a Frančeska je odmah shvatila
da je četvrtak, odnosno dan kada Kris uglavnom nije bio sa Ijanom. Dolazio je ovde samo
vikendom. Nešto se očigledno dogodilo.
Frančeska je spustila torbu i sela u stolicu pored Ijana i nasmešila mu se. Nije bila sigurna
šta da mu kaže. Želela je da ga zagrli, ali nije želela još više da ga razdraži. Marja mu je čitala
priču.
„Srećna sam što te vidim, Ijane“, kazala je tiho Frančeska i nežno mu prošla prstima kroz
kosu. Pogledao ju je tužnim očima, sa težinom celog sveta na ramenima i taj pogled joj umalo
nije slomio srce.
„Mami je sinoć pozlilo“, kazao je tiho. „Zaspala je i nije mogla da se probudi. Probao sam
da je budim, ali nisam mogao. Bilo je i mnogo krvi. Pomislio sam da je mrtva. Pozvao sam
hitnu pomoć.“ Frančeska je probala da ne izgleda toliko zatečeno dok ga je slušala i samo
je klimnula glavom.
„Mora da si se mnogo uplašio.“ Klimnuo je glavom, a Frančeska nije želela da pita da li
mu je majka i dalje živa ili je preminula sinoć. To bi objasnilo izraz Šoka i tuge na njegovom
licu. Izgledao je kao siroče dok je sedeo tu, a ona je poželela da ga zagrli, ali joj je delovao
previše krhko i nije se usuđivala.
„Sada je u bolnici, ali je veoma loše. Ja ću ostati ovde sa tatom.“
„Drago mi je što si ovde“, kazala je tiho.
„I meni je“, dodala je Marja. „Možeš da mi pomogneš sa kolačima. Možeš nešto i da
poneseš u školu.“ Ponovo je klimnuo glavom i Kris je ušao u sobu, delujući podjednako
istraumirano kao i njegov sin. Imao je tamne podočnjake od prethodne noći.
Kris je seo za sto i nasmešio se Ijanu, kao da su prošli zajedno kroz ratove. Frančeska je
pretpostavila da jesu, s obzirom na ono što je upravo čula.
„Kako si, šampione?“
„Dobro“, kazao je Ijan. Pojeo je čitav tanjir supe.
„Mislim da oboje treba da legnemo ranije na spavanje i odmorimo se. Kako ti to zvuci?“,
Kris je izgledao krajnje iscrpljeno.
„Dobro”, ponovio je Ijan. Nije bio raspoloženo, srećno dete kakav je obično bio
vikendima, ali ako je gledao majku na ivici smrti u lokvi krvi, jasno je zašto je tako potišten,
Marja je saosećajno uhvatila dečaka za ruku kad ga je Kris podigao i poneo na sprat.
Pogledao je zahvalno Marju koja je bila tako divna prema Ijanu celo popodne. Frančeska je
ostala i porazgovarala neko vreme sa Marjom. Nisu tačno znale šta se dogodilo, ali je zvučalo
loše, a strah se jasno video na detetovom licu.

Knjige.cub 54
 Tony & Laura

Frančeska je gledala televiziju u svojoj sobi kada se Kris popeo na sprat da je poseti
nakon što je Ijan zaspao.
„Izvini zbog drame”, kazao je, delujući prilično nesrećno, kad mu je pokazala ka fotelji u
sobi i kad je seo. Nosila je duksericu i farmerke, kao i on. „Ovo nam nije novo, ali je uvek
šokantno. Ijanova majka je zavisnica od heroina. Sinoć se predozirala. Rekla mi je da je
prestala, ali nikad nije. Ne znam šta se desilo, mislim da je nedavno bila sa nekim lošim
dečkom. Ufiksala se, presekla vene na zglobovima i umalo nije nasmrt iskrvarila pred Ijanom.
Spasao joj je život kad je nazvao hitnu pomoć. Držao joj je pritisak na arterijama svojim
prstima kad su se pojavili. Bio je prekriven krvlju, kao i ona, ali ju je spasao. Ići će ponovo na
rehabilitaciju nakon što izađe iz bolnice. Žao mi je što ti sve ovo govorim, Frančeska. Prilično
je loše i stvarno mu je teško. Ja sam se izvukao, ali je ona njegova majka i imamo zajedničko
starateljstvo. Dokle god se drži dalje od droge, delimo ga, a čim se oporavi od ovoga,
verovatno će joj se vratiti. Mrzim to, ali tako je - kako je. Neverovatno je ubedljiva kad god se
očisti. A sudije ne vole da odvajaju decu od majki, tako da im uvek daju novu šansu, barem je
do sada tako bilo. Ide svake nedelje na testiranje na drogu, tako da nam daju podeljeno
starateljstvo dokle god ne uprska, kao što je sad. A Ijan joj je veoma odan. Ona mu je majka i
voli je. Svaki put kad se nešto ovako desi, to ga uništi, a i mene što on mora to da proživljava.
Pre bih poželeo da je ubijem zbog ovoga. Voleo bih da dobijem samostalno starateljstvo, ali
ona dobro priča i zvuči kao Majka Tereza na sudu kad je čista. Sudije nasednu svaki put.“
Frančeska je videla koliko je skrhan onim što se dešava njegovom sinu i može samo da
zamisli kakav im je bio brak. Nikad ne bi pretpostavila da bi on bio sa zavisnicom od
droge. On je tako ispravan i razuman. Ali očigledno ona nije. Frančeska je shvatila da nikad
ne možeš da znaš kakav je nečiji privatni život. Njegov je očigledno noćna mora i sad je Ijan
proživljava. Kris je bio na ivici suza dok joj je pričao o tome.
„Popeo sam se da razgovaram sa tobom jer ne znam koliko će Ijan ostati sa mnom.
Trebalo bi da mu majka ode na rehabilitaciju kad izađe iz bolnice. Ako bude želela. Sada kaže
da želi, ali bi mogla da se predomisli kad stigne tamo. Ijan se neće vratiti da živi sa njom
ukoliko test na drogu ne pokaže da je čista. Mogla bi da se sredi za mesec dana, ili dva, ili tri.
Ili bi mogla da se ubije ovih dana. Rekao sam ti da će Ijan biti ovde samo dva
vikenda mesečno, ali sada neko vreme neće biti tako. Hteo sam da te pitam da li želiš da se
iselim. Nisi očekivala da imaš ovde dete neprestano, tako da ću potražiti drugi stan za mene
i Ijana, ako tako želiš. Nisam mislio da će mi trebati stan kad sam uselio ovde, ali očigledno
mi sad treba. Ti odluči, Frančeska, i savršeno razumem ako nas ne želiš ovde. Samo mi kaži
šta želiš da učinim i uradiću to što pre.“ Izgledao je krajnje iscrpljeno kad je dobrovoljno
rekao da će da ode, a ona ga je gledala preneraženo.
„Da li se šališ? Da li misliš da bih ti tražila da odeš nakon svega što se dešava sa Ijanom?
On je ovde dobrodošao uvek, a i ti si. Ne bi mi palo na pamet da vam tražim da se iselite, niti
to želim. Mi volimo Ijana, a takođe bih volela da ja budem tu za njega. Ovo mora da mu
veoma teško pada, zapravo, obojici. Žao mi je što morate kroz to da prolazite.“ Bilo joj ga je
iskreno žao.
„I meni je“, kazao je, dok mu je pred očima bila slika njegovog deteta pokrivenog krvlju
kad ga je pokupio u bolnici prethodne noći. „Nijedno dete ne bi smelo da proživljava ovo. Da
je imala pola srca ili mozga, odustala bi od starateljstva, ali neće to da uradi. Plaši se kako
bi to izgledalo njenim roditeljima i prestali bi da joj daju novac, tako da ga ne pušta. Ona ne
može da se brine o njemu ali oni ne žele da ona odustane, što je glupost. Moram da idem sutra

Knjige.cub 55
 Tony & Laura

na saslušanje o privremenom starateljstvu. Daće ga sada meni, ali čim ona stane na noge i
bude u stanju da prevari sudiju i izgleda polupristojno, vratiće staru organizaciju
starateljstva. Muka mi je na pomisao da ga vratim. Ovo je treći put da se ovo dešava i oni ga
neprestano vraćaju njoj kad se upristoji. Otac joj je veoma uticajan čovek. To mnogo odlučuje
kod sudija.“
„Šta Ijan želi?“, pitala ga je Frančeska tiho.
„Plaši se da će umreti, ako ne bude tu da je spase. Ovo je drugi put da ju je spasio. Ali
jednog dana neće uspeti i umreće mu pred očima, sa iglom u ruci.“ Suze su mu se slivale niz
obraze dok je to izgovarao i Frančeska je ustala iz kreveta da ga zagrli.
„Želiš li da idem sa tobom sutra na saslušanje? Ne treba da prolaziš kroz to sam.“
Odmahnuo je glavom.
„Već sam to radio. Hvala ti, ali ne bih to da ti radim. Ovo je moj problem, ne tvoj. Ali hvala
ti što si ponudila i što si dobar prijatelj. Barem je sudija rekao da Ijan ne mora da bude
prisutan. Trebalo bi brzo da se završi, a i to je samo privremeno dok se ne vrati sa
rehabilitacije. Advokat ne može mnogo da kaže nakon sinoćnjeg događaja.“ Bila je to prava
agonija za njega i Ijana i Frančeska mu je sve videla u očima. Sada je razumela zašto je
svoje vreme provodio sam. Očigledno je bio istraumiran svime što je proživeo sa bivšom
ženom. Rekao je da samo želi da bude sa Ijanom i uživa u mirnom životu. Sa njom je proživeo
pakao, a Ijan ga i dalje proživljava. Ali Kris je znao da će dete, kad bi ga odvojio od nje, zauvek
kriviti sebe ako ne bude tu za nju. Prava noćna mora. Ijan je postao njen čuvar, a njegova
majka je dete.
Razgovarali su još nekoliko minuta i Frančeska ga je umirila ponovo da ne mora da se
seli. Bio je veoma zahvalan, a onda se vratio u svoju sobu da bude sa Ijanom. Malo su spavali
prethodne noći i Ijan je imao užasne košmare te večeri. Kroz pod svoje sobe čula ga je kako
vrišti, kao i duboku tutnjavu Krisovog glasa dok ga je umirivao. Bilo joj ih je strašno žao.
Marja je čuvala Ijana kad je Kris otišao narednog jutra rano na saslušanje. Nosio je tamno
odelo i kravatu. Izgledao je ozbiljnije nego što ga je Frančeska ikad videla i srce joj je pošlo
za njim kad je otišao taksijem da se sastane sa advokatom u sudnici. Već je to prošao
previše puta. Ijan je takođe znao sve o tome. Objasnio je to Marji i Frančeski dok su sedele sa
njim u kuhinji i pokušavale neuspešno da mu skrenu pažnju. Objasnio je da će sada živeti sa
tatom dok majka ne izađe iz bolnice, a onda mora da se vrati kod nje da je čuva, inače bi mogla
da umre. Rekao je to sa najtužnijim pogledom koji je Frančeska ikada videla. Kris joj se
poverio prethodne noći da je Ijan išao kod psihijatra dva puta nedeljno kako bi preživeo
traumu koju svakodnevno doživljava. Frančeska je smatrala zločinom što dete prolazi kroz
to, kao i da je to bolna učena za njega.
Ijan je ranije tog jutra razgovarao sa majkom telefonom, kada se Kris čuo sa njom. Oboje
su znali da neće moći da mu se javi kad ode na rehabilitaciju, sve dok se ne očisti i ne izađe.
Mogli bi da prođu meseci pre nego što se Ijan ponovo čuje sa njom, a to mu je svaki put
jako teško padalo. Izgledao je kao da je u žalosti kad je seo u Marjino krilo i ona ga zagrlila, a
onda se ušuškao pored Frančeske i zaspao. I dalje je dremao kada se u jedanaest sati vratio
Kris. Sudija mu je dodelio privremeno starateljstvo nad Ijanom, kao što je i očekivao.
Šapatom se zahvalio Frančeski i Marji, podigao dete u ruke i vratio ga u njihovu sobu da spava
i pokuša da se povrati od svega što je doživeo. Frančeska je i dalje bila potresena
događajem kad je otišla u galeriju i razmišljala je o obojici ceo dan. Poželela je da može da

Knjige.cub 56
 Tony & Laura

uradi nešto da im pomogne, ali je bilo malo toga što bi iko mogao da učini, osim da bude tu u
vidu podrške. Brzo su postajali prijatelji i brinuli se jedni o drugima. Bilo je bolje nego što je
Frančeska ikada očekivala kad je odlučila da potraži cimere. Delovalo je da su stanovnici
Ulice Čarls 44 sada postali porodica.

Knjige.cub 57
 Tony & Laura

9.

Kad se Ijan preselio u kuću za stalno, atmosfera u Ulici Čarls 44 se potpuno promenila,
baš kao što se menjala kad se svako od njih useljavao. Postala je porodična i kuća se
pretvorila u pravi dom, sa detetom u središtu. Marja je kuvala i čuvala je ljana kad bi Kris bio
previše zauzet da bi bio sa njim posle škole. Frančeska ga je vodila u galeriju i izlazila sa njim
u šetnje vikendom. Voleo je da provodi vreme u galeriji, da upoznaje umetnike koji
su redovno svraćali i bio je oduševljen slikama. A Ajlin je pokazala svoje učiteljske veštine i
igrala divne igrice sa njim i naučila ga da pravi origami ptičice. Dok ga je Ajlin podučavala
jednog vikenda, svi su pravili lutkice od salveta i pretvorili kuhinju u potpuni haos, ali je
rezultat bio divan i Ijan je bio oduševljen. Ajlin je imala odličan pristup deci i on ju je slepo
pratio. Otišao bi u njenu sobu, a ona bi mu čitala njegove omiljene knjige satima. Kris joj je
uvek bio zahvalan na tome. A Ijan je uživao.
I svi su bojili uskršnja jaja sa njim i stavili ih u male korpe sa jarko obojenim iscepkanim
celofanom koji je predstavljao travu. Ajlin je obezbeđivala materijal. Ijan je odjednom imao
baku i dve tetke koje nikad ranije nije imao. A Frančeskin otac i Ejveri su za Uskrs došli na
večeru, kad im je Marja spremila preukusnu šunku i dekorisala sto uskršnjim jajima sa
ogromnim čokoladnim jajetom na sredini stola, koje je dozvolila Ijanu da pojede za desert.
Posetio je baku s mamine strane nekoliko puta i Kris je bio u redu s tim da ga pusti, ali se u
Ulici Čarls Ijan osećao najvoljenije i najlepše se zabavljao. Žene u kući su mu bile
posvećene, svaka na svoj način i Ijan ih je voleo.
Kris je sijao dok je posmatrao kako mu se dete razvedrava i bilo je strašno teško kad je
morao da se vrati na sud u maju, kad je Ijanova majka počela da tvrdi da se vratila na noge i
ponovo izašla sa rehabilitacije. Želela je da se dete vrati kući. Kris je prebledeo kad je otišao
na sud i bio je još gori kad se vratio. Uspela je ponovo uz očevu pomoć i ubedila sudiju. Kris
je morao da joj vrati Ijana narednog dana i da se vrati na raspored poseta koji su imali pre
nego što se predozirala. Njegova najgora noćna mora se ponovo obistinila. Delovala je kao
anđeo pokajnik na sudu.
Ijan je bio utučen kad se pozdravljao sa svima njima.
„Vratićeš se sledećeg vikenda“, podsetila ga je Marja. „Pravićemo kolače od badema.
Vidimo se uskoro, Ijane“, rekla je kad ga je poljubila za oproštaj, a Frančeska je imala knedlu
u grlu veličine pesnice kad ga je zagrlila. Ajlin mu je dala da ponese njenog plišanog
medu. Sve tri žene su plakale kad su se vratile u kuću nakon Što su on i Kris ušli u taksi. Kris
je bio skrhan kad se vratio kući. Izgledao je kao da je bolestan i Frančeska je znala da jeste.
Otišao je na sprat i legao na spavanje i tamo je ostao dva dana, dok ga je Marja tešila donoseći
mu hranu na poslužavniku, ali je on odbijao da jede. Bio je strašno depresivan tog vikenda i
premirao je od brige. Šta ako se nešto dogodi Ijanu? Ili ako opet uzme drogu i dovede ga u
rizičnu situaciju? Kris je jedva funkcionisao dok se Ijan nije vratio na vikend naredne nedelje.

Knjige.cub 58
 Tony & Laura

Dete je svima strašno nedostajalo, a kuća je bila tiha poput grobnice kad je ponovo otišao u
nedelju uveče.
Bez Ijana, kuća je ponovo bila u svom starom ritmu odraslih ljudi. Marja je otišla u
Vermont da obiđe kuću. Ajlin je počela ponovo više da izlazi i bila je napolju skoro svaku noć.
Bila je usporila neko vreme. Tokom Ijanovog boravka, ostajala je više kod kuće i uživala je u
njegovom društvu. Poslednjih nekoliko meseci je promenila više momaka i našla je novog u
junu. A Frančeska se trudila da počne i ona da misli o zabavljanju. Sve je bilo pauzirano u
njihovim životima dok je Ijan živeo sa njima. Bez njega, ponovo su postali odrasle osobe sa
zasebnim životima. Ali vikendima, kad bi bio tu, svi bi se okupili oko njega. To je Krisa duboko
ganulo. Dobili su novu porodicu u kući u Ulici Čarls 44. A on je imao tri dobre prijateljice koje
su mu pomagale kroz teška vremena. Barem za sada, njegova bivša žena je bila čista po
rezultatima testova i bila je odgovorna sa Ijanom.
Ali Krisu je iskustvo govorilo da to neće potrajati.

Jun je bio mesec pun posla za sve njih. Mar ja je naporno radila na novoj knjizi. Morali su
svako veće da probaju novo jelo. Kris je voleo da zadirkuje Marju zbog toga. Kako je vreme
prolazilo, delovao je opuštenije i manje anksiozno zbog Ijana, mada je i dalje bio skeptičan po
pitanju mogućnosti svoje bivše žene da ostane čista na duže staze.
„Ako ne dođem svako veće na večeru od pet zvezdica, osećam se uskraćeno. Mislim da
sam se ugojio pet kila otkako sam se uselio“, požalio se Marji uz osmeh.
„Trebali su ti kilogrami.“ Marja mu se nasmešila. I učila je Ijana da kuva kad bi dolazio
kod njih svakog drugog vikenda. Zasad se njegova majka dobro ponašala, ali Kris je znao da
je samo pitanje vremena kada će ponovo posrnuli. Prolazio je kroz to sa njom već deset
godina. Otkrio je njenu zavisnost pre nego što je Ijan začet. Proveo ju je kroz dve ture
rehabilitacije, a onda je ostala u drugom stanju. Dok je bila trudna, to je bio jedini period kad
se držala podalje od droga. Ponovo je posrnula tri meseca nakon porođaja. Više nije verovao
da može dugo da ostane čista. Bio je siguran da će ponovo početi jednog dana. Samo se nadao
da će ljan nekako biti pošteđen agonije. Kris je čekao da se desi, a znao je da hoće. Jedino
pitanje u njegovom umu bilo je kad.
Ajlin se pojavila sa novim dečkom i Frančeska se obeshrabrila kad je videla da je jedan
od onih sa minđušama i tetovažama. Neprestano je letela od sposobnih momaka koji su radili
u reklamnim agencijama ili bankama, koji su bili učitelji ili imali neki drugi tradicionalni
posao, do onih malo više divljijih koji su se bavili umetnošću ili sličnim stvarima. Ovog puta
je otišla još dalje od utabane staze - njen novi dečko je bio mehaničar za motore.
Frančeska nije mogla da ga podnese i smatrala ga je nepristojnim. Bio je zgodan, tu nema
reći, i privlačan, to joj je bilo jasno, ali od neke prikrivene struje je svima bilo neprijatno i
želeo je da kontroliše sve što Ajlin radi. Frančeska bi se iznervirala kad god bi Ajlin govorila
o tome. Delovalo je da joj njegova želja za kontrolom laska i to je pogrešno tumačila kao
ljubav. A on nije oklevao da spusti Ajlin pred svima njima i da umanji njen značaj. Upravo to
je uradio jednog jutra nakon što im je Marja svima spremila doručak, a Bred, taj novi momak,
nešto je ružno prokomentarisao o Ajlin. Frančeska je odmah poludela, ali nije ništa rekla. A
onda je to ponovio. Ovog puta mu je odgovorila, dok je Ajlin izgledala preplašeno i samo
gledala u svoj tanjir. Nije želela da ga uznemiri.

Knjige.cub 59
 Tony & Laura

„Zašto joj se tako obraćaš?“, izazvala ga je Frančeska. Videla ga je samo nekoliko puta, ali
joj se ništa kod njega nije dopadalo.
,,$ta se to tebe tiče?“, pogledom je ošinuo Frančesku preko stola u nameri da je zastraši.
Ali nije. Od toga je samo još više pobesnela.
„To je pokvareno. Ona je divna žena i dobra je prema tebi. Mi smo njeni prijatelji. Zašto
bi pričao takve stvari o njoj?“ Neprestano je nazivao Ajlin glupačom, što ona nesumnjivo nije
bila, osim možda po pitanju njega. I nije to radio kao da joj tepa.
Frančeska i Bred su se susreli kod bokala za kafu nekoliko minuta kasnije, a on ga je
zgrabio ispred nje, i dalje ljut zbog onoga što mu je rekla. Osetio se poniženim. Malo vrele
kafe je palo na Frančeskinu ruku, što je i nameravao. Snažno je vrisnula kad se opekla,
odustavši od kafe.
„Oh, zar sam te opekao?“, pitao je sarkastično uz osmeh. „Izvini, draga“, kazao je dok je
sipao kafu u šolju i krenuo nazad ka stolu, naletevši pravo na Krisa koji ga je posmatrao sa
željom da ga ubije.
„Nemoj da ti se to ikad više ponovilo! Da ti nije palo na pamet!“, kazao mu je Kris. „Ovo
je porodica. Zauzimamo se jedni za druge i imaš sreće što si ovde. Tako da ti je bolje da budeš
fin prema svima dok si ovde, a to podrazumeva i Ajlin. Da li ti je jasno, gospodine?“ Frančeska
je bila zatečena kad je videla pogled koji su dva muškarca razmenila. Kris je drhtao od besa,
a Bred ga je odmerio, bacio salvetu na pod i izleteo kroz kuhinju. Ajlin je ostala dovoljno dugo
da se svima izvini, a onda otrčala za njim. Čuli su ga kako viče na nju na ulaznim vratima, a
trenutak kasnije se začuo njegov motor.
„Ne dopada mi se taj tip“, kazao je Kris kroz stisnute zube. „Opasan je. Ne znam šta radi
s takvim čovekom.“ Niko nije znao, ali bio je privlačan, a ona je mlada, kao i on. Sindrom lošeg
momka. Možda je izlazila sa njim samo zato što može i smatrala je da može sa time da izađe
na kraj. Frančeska je razmišljala da je zamoli da ga više ne dovodi u kuću, ali to je i Ajlinin
dom. Pitala se da li će ga Krisov izliv besa umiriti ili možda on sam neće želeti da se vrati.
Dirnulo ju je ono što je Kris rekao i volela je porodičnu atmosferu koju su gajili.
Frančeska je takođe počela da se viđa sa nekim tog meseca. Izašla je sa njim samo tri
puta i delovao je dovoljno fino, mada se nije zaljubila u njega. Ali bio je pristojno društvo.
Bio je umetnik, ali ne jedan od onih koje ona zastupa. Lepo se provodila sa njim, mada
nije bila ozbiljna. Imao je veoma levičarske ideje i smatrao je da joj je otac prodana duša jer
je postao uspešan i skupo prodavao slike. Smatrao je da umetnici treba da se bave svojim
poslom zbog naroda, što je njoj bilo malo previše. Ali je bio inteligentan i zabavan i pomalo
neodgovoran. Na neki način ju je malo podsećao na oca kad je bio mlađi. Bio je simpatičnog
izgleda i šarmantan i pomalo neodređen kao i njen otac u mladosti. Bilo je nečega poznatog
u njemu. Poznavala je taj tip, mada nije imala Ejverino strpljenje s tim. Nije imala želje da ga
promeni. Večera sa njim je bila dovoljna. Više od toga bilo bi previše. Ali je bio zapravo prva
osoba sa kojom je izašla od Toda. Dobra vežba i znala je da nikad neće biti ozbiljna po pitanju
njega. Zasmejavao ju je, što je bilo lepo i zbog čega se ponovo osećala kao žena, što takođe
nije bilo loše. Ali nije bilo nikakve hernije. Bio je naivan i pomalo detinjast za njen ukus i nije
imao realne poglede na svet. Nije želela da se zabavlja sa dečakom, želela je muškarca, ako
se uopšte ponovo odluči na taj korak. Poznavala je takve ljude, mnogi umetnici koje je znala
ili zastupala ponašali su se kao on. Nije želela da mu izigrava majku.

Knjige.cub 60
 Tony & Laura

Dan nakon Krisovog sukoba sa Ajlininim novim dečkom u kuhinji, Marja je želela da
isproba novi recept na njima. Svi su obećali da će biti kod kuće za večeru i radovali su se
tome. I samo što će sesti, Ajlin je nazvala Frančesku na mobilni i rekla joj da se strašno
prehladila i da ima temperaturu. Nije sišla ceo dan i Marja se zabrinula.
„Jadno dete, odneću joj malo supe“, kazala je Marja. Pripremila je lep poslužavnik, koji
joj je Frančeska odnela u sobu. Pokucala je na vrata i iznenadila se kad je shvatila da su
zaključana i đa Ajlin ne želi da je pusti da uđe.
„Marja ti je spremila malo hrane“, objasnila joj je Frančeska kroz zatvorena vrata, a Ajlin
je odgovorila da je previše bolesna da bi jela. „Ne mogu da vratim hranu dole, to će je
uvrediti”, nastavila je Frančeska.
„Ostavi ispred“, kazala je Ajlin sa distance. „Ne želim da te zarazim.“
„Nećeš. Ja sam zdrava kao dren.“ Ali Ajlin i dalje nije želela da otvori vrata. „Ej, jesi li
dobro?“, insistirala je Frančeska. „Brineš me. Pusti me da uđem. Donela sam ti tilenol da
popiješ, za temperaturu.”
„Samo ostavi sve pred vratima. Uzeću za minut.“ Frančeska ju je čula kako plače i
uspaničila se.
„Želim da me pustiš da uđem“, kazala je odlučno j osetila se kao da se nameće, ali je imala
osećaj da nešto nije u redu. I Ajlin nije zvučala prehlađeno. Nastupila je duga pauza pre nego
što se ijedna od njih pomerila, ali Frančeska nije imala nameru da ode. Čula je kako se
okreće ključ u bravi, ali Ajlin i dalje nije otvorila vrata i, spustivši poslužavnik, Frančeska je
polako uhvatila bravu. Ajlin je bila s druge strane vrata, tiho plakala u spavaćici, sa najgorim
modricama na oku i licu koje je Frančeska ikada videla. Bilo je modrica i po telu, po njenim
rukama i grudima. Neko ju je prebio, a Frančeska je pretpostavila ko. „Je li ti to Bred učinio?“
Ajlin nije odgovorila, a potom je klimnula glavom i počela da jeca.
„Nemoj nikome da kažeš... molim te, obećaj mi da nećeš... rekao je da sam ga ponizila
pred svima vama... i da se nisam zauzela za njega,“
„Želim da nazoveš policiju“, kazala je Frančeska drhteći dok ju je gledala. Poželela je i
ona da zaplače kad ju je videla u tom stanju. Zagrlila ju je i držala čvrsto, dok je Ajlin jecala.
„Rekao je da će me ubiti ako mu pošaljem policiju i mislim da je ozbiljan. Obećaj mi da
nećeš ništa učiniti, Frančeska. Neću se više viđati sa njim. Obećavam ti.“ „Ne želim da ga vidim
više u ovoj kući.“ Frančeska nije želela da kaže, ali ako ga Ajlin ponovo dovede, moraće da je
zamoli da se iseli. Bred je očigledno previše opasan po sve njih, ne samo po nju. Namerno je
opekao Frančeskinu ruku, i bog zna Šta bi voleo da uradi Krisu kad bi imao priliku. Zaista je
želela da nazove policiju, ali nije želela da izloži Ajlin većem riziku. „Da li želiš da te odvedem
u urgentni centar?“
„Ne”, odgovorila je tužno. „Mogli bi da prijave slučaj policiji. Dobro sam. Već sam ovo
prošla. Otac je tukao mene i majku stalno kad sam bila mala. On je pijanica. Zato sam i otišla
od kuće.“
„Tako mi je žao“, kazala je Frančeska, poželevši da može nešto da uradi Bredu, da ga
strpa u zatvor gde i pripada. „Ajlin, ne možeš da nastaviš da se upoznaješ ovako sa momcima.
Ne znaš ništa o njima. Možda je zabavno i uzbudljivo tako ih upoznati, ali neki od njih su
opasni. I ne možeš više nikoga da dovodiš ovde.“

Knjige.cub 61
 Tony & Laura

„Neću. Obećavam“, jecala je dok se držala za Frančesku. „Molim te, ne teraj me da odem.
Volim da budem ovde. Ovo je jedini pravi dom koji sam imala.“ Njene reči su cepale
Frančeskino srce.
„Onda želim da se više paziš odsad pa nadalje.“
„Obećavam da hoću.“ A onda je s krivicom u očima pogledala Frančesku. „Uzeo mi je
ključ. Probala sam da ga sprečim, ali uzeo ga je i pobegao nakon što me je prebio. Rekao je da
će se vratiti da to ponovi ako nekome kažem.“
„Promeniću brave“, kazala je namračeno. Poljubila ju je nežno u čelo, obećala da će se
vratiti posle večere i štrcala nazad. Nije je bilo nekih pola sata.
„Što ti je toliko trebalo?”, pitao ju je Kris kad se vratila. Već su bili na pola glavnog jela,
jer Marja nije želela da se ohladi. „Mora da je strašno bolesna.”
„Bolesna kao pas“, potvrdila je Frančeska ne želeći da ih uznemiri, a nije ni bila sigurna
šta bi rekla. Nije rekla skoro ni reč tokom večere i Kris je primetio da je uznemirena. Već su
se svi dobro poznavali. Obratio joj se tiho dok je Marja vadila čokoladni sufle iz pećnice, a
onda spremila krem šantili i engleski sos uz to. Bila je to posebna gozba.
„Šta nije u redu?“, šapnuo joj je Kris. Frančeska je na trenutak oklevala, a onda je odlučila
da mu ispriča. Želela je njegov savet.
„Bred ju je prebio. Gadno. Ima modrice po celom licu i telu i zatvorio joj je oko.“
„Bože!” Kris je pobesneo. „Je li zvala policiju?“ Frančeska je odmahnula glavom. „Kaže da
joj je rekao da će je ubiti ako nekome ispriča. Ne može čak da ide ni na posao. Užasno izgleda.“
„Misliš li da treba da se iseli?“, pitao ju je praktično dok je Marja mutila šlag praveći toliku
buku da nije mogla da čuje o čemu pričaju.
„Preklinjala me je da to ne radim. Rekla sam joj da ne sme više da dolazi ovde. Uzeo joj
je ključ. Promeniću brave sutra. Možemo noćas da stavimo lanac na vrata.”
Kris je uzdahnuo i naslonio se u stolici. „Nadam se da nije zavisna od ovog tipa ili od
batina. Fizičko zlostavljanje je teška zavisnost da bi se prekinula, jedna od najgorih.“ Ali
koliko su oni znali, nije se ranije dešavalo. Frančesku je to ohrabrilo.
„Mislim da je on samo loš čovek na kog je nasumično naletela na internetu. Kad bi samo
odustala od toga. Ne radi to namerno i ona je divno dete, ali sve nas zajedno dovodi u
opasnost.“ Kris je klimnuo glavom i Marja je stigla sa desertom. Frančeska je malo probala, a
Kris je pojeo većinu. Bio je to veoma ukusan obrok. Marjini recepti su bili bez mane, ali je
Krisa i Frančesku uznemiravalo ono što se dešavalo na spratu. Nisu rekli Marji i složili su se
da ne mora da zna.
Nakon što su joj pomogli da raščisti kuhinju, Frančeska je otišla da obiđe Ajlin. Izgledala
je užasno, ali je pojela nešto hrane koju joj je Marja poslala i osećala se bolje. Obećala je
hiljadu stvari Frančeski, a ona se vratila dole da porazgovara sa Krisom. Bili su napeti zbog
Breda, ali su se nadali da će posle ovoga ostaviti Ajlin na miru. Zaklela se Frančeski da se više
nikad neće videti s njim.
Frančeska je stavila lanac na bravu te noći i Kris je rekao da će on nazvati bravara
narednog dana i promeniti brave dok je ona na poslu. Nisu mogli mnogo toga da urade, osim
da se čuvaju. A Frančeska je rekla Ajlin da će nazvati policiju ako se bude ponovo pojavio u
kući. Jedva je spavala te noći od razmišljanja o modricama na Ajlininom licu i pitala se šta je
Kris želeo da kaže izjavom da je teško resiti se zavisnosti od fizičkog zlostavljanja. Ko bi
Knjige.cub 62
 Tony & Laura

uopšte mogao da bude zavistan od zlostavljanja? Nije joj imalo smisla. Bila je uverena da je
Ajlin naućila svoju lekciju i da će se držati podalje od Breda, od sada pa nadalje. Nakon što je
videla šta joj je učinio, Frančeska u to nije sumnjala.

Knjige.cub 63
 Tony & Laura

10.

Kris je uredio da se promene brave, a Ajlin je uzela nedelju dana slobodno na poslu.
Rekla im je da je imala saobraćajnu nesreću i na kraju je Marji priznala šta se desilo, a ova je
bila šokirana. Laknulo joj je što je Frančeska promenila brave i bilo joj je beskrajno žao Ajlin
koja je bila tako nevina, bezazlena mlada devojka. Čak iako je bila naivna po pitanju
upoznavanja preko interneta, nije zaslužila da dobije batine. Niko to ne zaslužuje. Frančeski
je palo na pamet da Ajlinini problemi nemaju veze sa internetom, koji je samo njeno sredstvo
da upozna muškarce, kao što je i bar ili bilo koje drugo mesto. Njen problem je loše
rasuđivanje po pitanju muškaraca i to što je privlače pogrešni.
Svima im je trebalo malo vremena da se smire posle toga.
Frančeska je izašla ponovo sa svojim umetnikom i imala je još slabiji utisak o njemu. Bio
je fin, ali nisu imali ništa zajedničko i bili su previše različiti. Nije želela da , ponovi takvu
grešku i odlučila je da ne nastavlja dalje. Ponašao se kao neodgovorno dete, za razliku od
Toda, koji je bio muškarac. Nije bilo svrhe u forsiranju veze i rekla mu je da više ne želi da
izlazi sa njim. Bila je zadovoljna što je sama, mada joj je majka dosađivala zbog toga. Nije
mogla da razume da je Frančeska voljna da bude bez muškarca i predložila joj je da ponovo
poseti svog psihijatra. Frančeska se smejala i rekla da se oseća dobro. Nije žurila da ponovo
ulazi u vezu, dugo je bila sa Todom.
Sledeću šokantnu vest je i doživela od njega. Nazvao ju je dok je bila u galeriji, pitao je
kako je, neko vreme su ćaskali, a onda joj je saopštio da se verio.
„Već?“, bila je iznenađena. „Preselio si se pre pet meseci. Gde si požurio?“
„Imam četrdeset i jednu godinu. Želim da se oženim i da imam decu.“ Ona je imala
trideset i pet i nije želela ništa od toga.
„Jesam li te sa tom ženom videla pre nekoliko meseci? Visoka plavuša, bili ste zajedno u
galeriji u Kristiju,“ Frančeska je zvučala tužno. Bilo joj je teško da se navikne da je on sa
nekim.
„Verovatno. Viđamo se od februara. Venčaćemo se početkom sledeće godine. Mislio sam
da treba da znaš pre nego što javno saopštimo ili kažemo nekom drugom.“
„Hvala ti”, kazala je tiho. Bila je srećna zbog njega, ako je to želeo. Ali ju je ta vest ipak
bolela. Znao je da hoće. Oni su različiti ljudi sa različitim potrebama. Upravo to ih je odvojilo.
A sada se verio. Ceo dan je bila pod utiskom nakon što mu se zahvalila što joj je javio i poželela
mu sreću.
I dalje je bila snuždena kada je stigla kući te večeri. Kris je izlazio iz taksija kad se ona
popela na stepenice do vrata. Dostavio je dizajn projekta za jednog umetničkog direktora u
gornjem delu grada, ovog puta za modernu kapsulu koja je dizajnirana da drži prašak za veš.
Bio je srećan što je vidi.

Knjige.cub 64
 Tony & Laura

„Kako si provela dan?“, pitao ju je kad je otključala ulazna vrata. Bilo je lepo za oboje što
imaju nekoga kome mogu da se vrate kući. Niko od njih to ne bi menjao.
„Nije bilo tako dobro. Tod me je nazvao da mi javi da se verio.“ Malo su tajni imali jedni
pred drugima sada, ako ih je uopšte bilo, osim njihovih nada i snova, koje su držali za sebe.
Ali nakon drame sa Ijanovom majkom i batina koje je dobila Ajlin, razgovarali su o svemu što
im se svakodnevno dešavalo i smatrali su jedni druge prijateljima.
„To je teško“, komentarisao je Kris pošavši za njom u predsoblje. Iz kuhinje su dopirali
uobičajeni predivni mirisi. Do sad su se navikli i uživali su, ali su bili manje impresionirani,
mada su večerašnji mirisi bili posebno zanimljivi. Svi su se nudili da podele novac za hranu,
ali je većinom Marja insistirala da sama to obezbeđuje. Bio je to njen velikodušan i duboko
cenjen poklon. Svi su joj davali poklone kad god su mogli i Kris joj je kupio neko veoma dobro
vino. „jesi li uznemirena?“ Frančeska je izgledala potreseno kad se okrenula da ga pogleda.
Nije to očekivala od Toda, svakako ne tako brzo.
„Da, jesam“, rekla je iskreno. „Valjda bi trebalo da budem velikodušna i da kažem da sam
srećna zbog njega, ali nisam sigurna da jesam. I dalje sam tužna što nije upalilo među nama.“
„Barem ste oboje to priznali i prekinuli na vreme. Meni je trebalo deset godina da to
uradim i kad sam došao dotle, bio sam u haosu i nikada više nisam želeo da budem u vezi. Ti
si to završila na vreme i bili ste pristojni jedno prema drugom, A ja sam čekao da skoro
uništim svoj život, zajedno sa njenim. Neprestano sam se nadao da će Kim da se reši droga
zauvek. Veza koju smo delili bila je bolesna. Bio sam zavistan od nje i mislio da ja mogu da je
sredim. Niko ne može to da uradi. Ona je u haosu. Ti i Tod ste svoji ljudi i želeli ste različite
stvari. To si shvatila i nastavila. On je našao nekoga, a naći ćeš i ti. Niste uništili jedno drugo
na tom putu.“ Bilo joj ga je žao kad bi govorio o Ijanovoj majci. Nije mogla ni da zamisli kakva
je to noćna mora bila i još uvek je i to nauštrb njihovog deteta, što je još gore.
„Nisi ni ti previše star da pronađeš nekoga, znaš“, nežno ga je podsetila.
„Nisam previše star“, priznao je. Imao je trideset i osam godina. „Ali sam verovatno
previše oštećen i gadno opečen. Nisam siguran da bih mogao ikad ikome ponovo da verujem
i da budem u vezi. Neprestano me je lagala i ja sam joj verovao. Spavala je sa svojim dilerom.
Trebalo mi je tri godine da shvatim da ne može da se skine sa droge. Zavisnici su neverovatno
ubedljivi i odlični lažovi. Ona je ekspert. Sad mi je žao nje, ali mrzim kad to učini Ijanu.“
Frančeska je klimnula glavom. U suštini je brak završen pre dve godine, još otkako je odustao
od nje, mada ju je ostavio tek pre šest meseci. Ostao je kod prijatelja u početku, onda u hotelu
i na kraju je došao ovde. Frančeska je bila sigurna da će naći nekoga ponovo, a on je bio
podjednako siguran da će ona takođe naći nekoga za sebe. Oboje su bili previše mladi da bi
zauvek odustali od ljubavi.
„Hajde đa vidimo šta nam Marja večeras kuva!“, kazao je da im oboma skrene pažnju.
Isprobavali su njene recepte skoro svake večeri. Neprestano je kuvala i svi su počeli da se
goje.
Frančeska je pošla za Krisom do kuhinje, očekujući da vidi Marju i oboje su se iznenadili
kad su umesto nje zatekli visokog čoveka bele kose. Pogledao ih je na trenutak sumnjičavo, a
onda usne razvio u širok osmeh.
„Frančeska i Kris?“, pitao je s teškim francuskim akcentom. Delovalo je da zna ko su.
Predstavio se kao Čarls Eduard i odjednom je Frančeska shvatila ko je on. Preživao se Prunije
i bio je jedan od najpoznatijih šefova kuhinje u Francuskoj i očigledno jedan od Marjinih
Knjige.cub 65
 Tony & Laura

prijatelja. Pojavila se trenutak kasnije i objasnila da je došao iz Pariza i da će večeras on

kuvati za njih. Obećala je da će to biti nezaboravno iskustvo, a on ju je gledao sa sjajem
u očima. Bio je veoma zgodan čovek.
Podelili su flašu šampanjca koju je doneo i svi su u kući bili uzbuđeni zbog večere. Ajlin
je došla nekoliko minuta kasnije sa cvećem za Frančesku i Marju i flašom vina za Krisa.
Živahno su razgovarali o Francuskoj kad je stigla. Čarls Eduard je rekao da se on i Marja
poznaju već trideset godina. Bilo je vidljivo da mu se dopada i nabacivao joj se dok su kuvali
zajedno. Ona je glumila pomoćnika šefa te noći, iseckala mu sve što treba, dok se on igrao sa
šest tiganja i duplo više činija. Posmatrala ga je uz naklonjene osmehe s vremena na vreme i
delovalo je da im je vrlo prijatno kad su zajedno.
Kad su seli da jedu, rezultat je bio omamljujući. Svi su se složili da nikad nisu imali takvu
večeru u životu. Bio je skroman i zabavan i smešan i neprestano je Marji upućivao zaljubljene
poglede, koje je ona veselo ignorisala. Volela je da kuva sa njim i razmišljali su da zajedno
napišu knjigu o specijalitetima i začinima Provanse i kako ih iskoristiti. Ali je zgodni Francuz
očigledno želeo da sa njom sarađuje na višem nivou od tog.
„Predivan je“, šapnula je Frančeska Marji dok su zajedno prale sudove. „I lud je za
tobom.“ Svima je to postalo jasno dok su jeli njegovu predivnu večeru. On i Kris su pušili
cigare u bašti, dok su žene pospremale. Nakon toga, Ajlin se popela na sprat. ,,Šta je s njim?“,
pitala je Frančeska. Mislila je da bi bili lep par i bio je Marjinih godina.
„Ne budi blesava“, kazala je stidljivo Marja, a onda se nasmejala. „I šta ćemo sa njegovom
ženom? On je pravi Francuz. Oženjen je jednom veoma dragom ženom koja mu je bila
pomoćnica u kuhinji. Varao ju je godinama.“ Rekla je to kao da priča o bratu koji se
nevaspitano ponaša.
„Hoće li se ikada razvesti?“, pitala je zainteresovano Frančeska. Osećala se bolje po
pitanju Todove veridbe nakon Što je provela veoma prijatno veće i imala izuzetan obrok sa
dobrim prijateljima uz dobro vino.
„Naravno da ne. On je Francuz. Francuzi se ne razvode. Oni varaju dok ne umru,
uglavnom u tuđem krevetu, na primer ljubavničinom. Nisam sigurna ni da je ona njemu
mnogo verna, a on tvrdi da nikad nisu bili srećni. Ali spava sa svima u svakoj kuhinji u kojoj
je radio. Ne pada mi na pamet da se mešam u taj nered. Više mi se dopada kao prijatelj.“
„Šteta. Baš je sladak. I veoma zgodan. Drži ga podalje od moje majke ili će ga juriti i
odvesti do najbližeg advokata za razvode. Možda bi ti trebalo da razmisliš o tome.“ Marja je
odmahnula glavom i nasmejala se. „Tvoja majka je možda dobar par za njega. Ja nisam. Ne
mogu da se bavim takvim muškarcima. Džon i ja smo bili verni jedno drugom ceo život. Više
volim takve muškarce. Čarls Eduard je zgodan i uzbudljiv, ali je veoma nestašan.“ Marja u to
nije sumnjala.
„Zvuči kao moj otac pre nego što se oženio Ejveri. Ponekad se takvi muškarci zaista
promene.“
„Da, jedan u sto miliona. Ne sviđa mi se ta verovatnoća. Radije bih radila sa njim i
zadržala ga za prijatelja“, kazala je odsečno Marja uz osmeh. „Ovako je problem nekog
drugog, ne moj.“
Kris i Čarls Eduard su se vratili u kuhinju sa onim što je ostalo od kubanskih cigara koje
je poznati šef prokrijumčario. Sipao je po brendi svima i na pola posla je izjavio da je

Knjige.cub 66
 Tony & Laura

zaljubljen u Marju već trideset godina. Gledao ju je zadivljeno, a ona se nasmejala. Prihvatila
je pomalo suzdržano njegove izjave ljubavi.
„Da, u mene i deset hiljada drugih žena. To je dugačak spisak, Carlse Eduarde“,
zadirkivala ga je, a on se nasmešio.
„Ali si ti uvek bila na vrhu te liste“, namignuo joj je dok ju je zadirkivao.
„To je zato što nisi mogao da me imaš i još uvek ne možeš. Uostalom, dopada mi se tvoja
žena.“
“I meni“, rekao je usputno, uz nevaljali osmeh. „Samo nisam zaljubljen u nju. Mislim da
nikad nisam ni bio. Sada smo veoma dobri prijatelji. Jednom me je napala satarom“, rekao je
pokazavši na donji deo tela i svi su se zasmejali. „Otad sam veoma fin prema njoj.“ Rekao je
da ni on nema dece, kao ni Marja i da ih nikad nije želeo. „Sam sam preveliko dete”, priznao
je. Bio je potpuno šarmantan i opušten za društvo. Bilo im je to svima čarobno veče i obećao
je da će im još jednom spremiti večeru pre nego što ode. Frančeski se zaista dopao i poželela
je da bude slobodan za Marju. Bilo je očigledno da se iskreno poštuju i da se dobro zabavljaju
kad su zajedno, a on je voleo da joj se nabacuje. Ona je te večeri procvetala. Bilo je lepo videti
je takvu i kako joj se muškarac divi. Bila je tako lepa žena, tako brižna i talentovana da je
Frančesku rastuživala pomisao da ona bude sama. Nije delovalo kao da joj smeta, ali je
Frančeska bila sigurna da je ponekad usamljena. Marja nije bila poput Frančeskine majke
koja je bila očajna za muškarcem, ali zbog toga je bila još privlačnija. Bila je veoma ženstvena
i nije bilo sumnje da je Čarls Eduard lud za njom. Zaista je šteta što je imao ženu. I mogla je
da nasluti da je Marja u pravu i da ga dobro poznaje. Govorio je o svojoj ženi sa nežnošću i
naklonošću, a on se nikad ne bi razveo. Bio je pravi Francuz.
Frančeska je te večeri ispratila Krisa do odmorišta na stepenicama ispred njegove sobe,
nakon što su se pozdravili sa Marjom. Razgovarali su nekoliko minuta o Čarlsu Eduardu. Bio
je nesumnjivo upečatljiv čovek i bio je veoma talentovan kuvar. Niko nije ponovo
pomenuo Toda. Kris nije želeo da je uznemirava, a Frančeska je i dalje varila informaciju, ali
se osećala bolje nakon večere. A onda je ona otišla na sprat, a Kris u svoju sobu. Razgovarao
je sa Ijanom tokom večere i sve je delovalo u redu.
Kuća je bila tiha nakon što su svi otišli u svoje sobe. Svi su malo više popili. Vina su bila
skupa i ukusna. Poslužio je Chateau d'Yquem uz desert, a brendi ih je sve dokusurio. Svi su
mirno zaspali u svojim krevetima kad je Ajlin na prstima sišla niz stepenice sa sandalama u
ruci. Bila je tiha kao miš kad je otvorila ulazna vrata i polako ih zatvorila za sobom. Bred ju
je čekao ispred. Parkirao je motor iza ćoška i izgledao je iznervirano.
„Što ti je toliko trebalo? Čekam te već sat vremena.“ „Izvini“, pogledala ga je nervozno.
Sad je mogla Šminkom da pokrije ono što je ostalo od modrica. Uverio ju je da je njegova
kazna bila njena krivica jer ga nije branila kako je trebalo i to ga je iznerviralo. Otac joj je
takođe uvek govorio da je ona kriva kad bi gurnuo nju ili njenu majku niz stepenice. Dvaput
joj je slomio ruku. „Morala sam da sačekam da svi odu na spavanje”, objasnila je Bredu, a on
je bio besan dok su išli ka njegovom motoru.
„Koliko imaš godina? Dvanaest? Plaćaš kiriju za taj stan! Ta džukela ne može da ti kaže
šta da radiš!“
„Da, može. Kuća je njena. Može da me izbaci na ulicu.“

Knjige.cub 67
 Tony & Laura

„Nek ide dođavola!“, kazao je ljuto Bred, dodao joj kacigu i trenutak kasnije su krenuli.
Ajlin je sedela iza njega, moleći se za svoj život. Bio je besan, ali je ona bila neumoljiva da ne
može da se popne na sprat. Otići će kod njega. Želela je da mu se iskupi za ono Što ga je
ranije uznemirila. Bio je u pravu. Nije ga branila pred ostalima. I on ju je uverio, kao što je i
njen otac to činio, da je ona pogrešila i da nije bila dobra. Večeras će mu dokazati da je
drugačija.

Knjige.cub 68
 Tony & Laura

11.

Ajlin se ušunjala nazad narednog jutra, pre nego što je iko ustao. Ponovo se osećala kao
devojčica i niko nije znao da je izašla. Bred je nije dovezao kući jer nije želela da čuju njegov
motor, tako da je uzela taksi. Stigla je na vreme da se istušira i spremi za posao. Bred je bio
neverovatan prema njoj, nežan, pun ljubavi, brižljiv i imali su najbolji seks ikada. Mislila je
da je prava šteta što ga njeni cimeri ne poznaju bolje. On je veoma pristojan čovek. Samo su
loše počeli. Nadala se da će se Frančeska opustiti vremenom i oprostiti mu. Ajlin već jeste.
Ponovo će se videti sa njim te večeri. Veza im je bila prilično plahovita.
Svi su proveli mirno veče kod kuće, Marja je izučavala recepte, dok je Frančeska prala
veš, a Kris je čitao u krevetu. Ajlin je rekla da izlazi sa nekim prijateljima s posla. Imali su tako
uzbudljivo veče uz kuvanje Čarlsa Eduarda prethodne noći, da su svi uzeli slobodno veće.
Marja je ostavila malo supe na šporetu, a Frančeska je pošla na sprat sa svojim vešom, kad je
Kris povikao iz svoje sobe uz panični izraz lica.
„Ponovo je to uradila!“, kazao je izgledajući i besno i preplašeno. „Ponovo se predozirala.
U komi je. Ijan je bio sa njom i kažu da je bio preplašen kad su je našli. Sad ne može da govori.
U šoku je. Neki tip je bio s njom. On je mrtav. Misle da se možda ovog puta neće izvući.“ A
negde u srcu, Kris se i nadao da neće. Bilo bi jednostavnije za ljana. Bio je očajan da dođe do
svog deteta. Sleteo je niz stepenice jureći ka vratima, a Frančeska je pošla za njim moleći se
daje Ijan dobro.
Sačekala je budna da se vrate. Bilo je četiri ujutru. Kris je nosio ljana koji je čvrsto spavao.
Otvorila je vrata i sišla niz stepenice kad je ćula da se ulazna vrata zatvaraju.
„Kako je on? Je li dobro? Može li da priča?“, izgledala je podjednako zabrinuto kao Kirs,
a on je delovao kao da ga je pregazio autobus. Bila je to duga noć.
„Rekao je nekoliko reći pre nego što je zaspao. Rekli su da mogu da ga dovedem kući.
Gledao je čoveka kako umire kad se predozirao! Kakva trauma za dete! Smatraju Kimberli
odgovornom za to. To se dešava kad se neko predozira, preživeli odgovaraju za njegovu
smrt. Zato niko nikad ne zove policiju kad se neko predozira. Verovatno će ići u zatvor zbog
ovoga, osim ako je očevi advokati ponovo ne izvuku.“
„Kako je ona?“
„Nažalost, živa je“, kazao je ljuto. „Budila se kad sam otišao. Ne mogu da dozvolim da Ijan
ponovo prolazi kroz to“, kazao je uz izraz očaja na licu, a ona ga je sledila do njegove sobe.
Dok ga je spuštao na krevet, Ijan se nije ni promeškoljio. „Dali su mu sedative. Bio je
histeričan u bolnici. Mislio je da mu je majka umrla. Ovog puta ću se boriti za starateljstvo i
pobediti. Nijedan normalan sudija joj ga više neće vratiti. Neću dozvoliti da se ovo
ponovi. Previše je bolesna.“ Frančeska je klimnula glavom i pitala se ko je njen otac kad ima
tako moćne advokate, Kris je to pomenuo i ranije. Ali ona, naravno, nije pitala. To je nevažno.
Sad je važan samo Ijan.

Knjige.cub 69
 Tony & Laura

Frančeska je sišla do kuhinje da ponese Krisu šolju toplog mleka. Samo što je pošla nazad
kad je videla Ajlin kako ulazi. Bilo je veoma kasno da bi bila sa prijateljima s posla. A
Frančeska je tačno pretpostavila po Ajlininoj garderobi da je bila na sastanku, ali nije znala
sa kim. Barem ga nije dovela kući. Samo se nadala da je izašla sa nekim finim momkom. Ajlin
je izgledala srećno kad je brzo potrčala do svoje sobe, a Frančeska je donela mleko Krisu.
Sedeo je u fotelji i posmatrao Ijana kako čvrsto spava na gornjem krevetu.
„Biće veliki šok za njega ako mu majka ode u zatvor”, kazao je Kris kad je otpio malo
mleka. Ali nije žalio za njom, ako mu to da potpuno starateljstvo nad Ijanom. Samo je mario
za sina. Prestao je da brine za nju pre mnogo godina, osim kad to utiče na Ijana.
„Ne brini se sad zbog toga“, kazala je tiho Frančeska u mračnoj sobi. „Naspavaj se. Možeš
o tome da misliš sutra.“ I znala je da će morati da se suoči sa još jednim saslušanjem o
privremenom starateljstvu u narednih nekoliko dana. Tako je to išlo. Slučajevi o starateljstvu
su imali prioritet i išli su pre svega drugog.
„Hvala ti“, kazao je Frančeski, a ona je tiho izašla iz njegove sobe i otišla natrag u svoju.
Misterija ko je Ijanova majka rešena je za sve njih narednog dana na naslovnim
stranicama novina. Kris je bio oženjen Kimberli Arčibald, koja je poticala iz jedne
od najmoćnijih porodica na Istočnoj obali. Otac joj je važan kapitalista koji je stekao veliko
bogatstvo pored onog koje je već imao. Članak je u suštini pokazao Frančeski ono što je Kris
rekao prethodne noći. Pisalo je da će podići optužbu za ubistvo iz nehata zbog smrti
prijatelja, zavisnika, u njenom stanu. Članak je tvrdio da je ona kupila drogu. Frančeski je bilo
žao Krisa i Ijana dok je čitala, a onda je prestala kad je videla drugi pasus koji
pominje njegovo ime. Shvatila je tad koliko je bila naivna. Pisalo je da je bila udata i da se
razvela od Kristofera Harlija iz bostonske političke porodice. Važnije od svega, majka mu je
bila Kalverson. Bili su povezani sa senatorima, guvernerima i dva predsednika. Krisov brak
sa Kimberli bio je povezivanje dve najmoćnije porodice u zemlji, jedne sa finansijskom, a
druge sa političkom moći. A Kris nije bio samo grafički dizajner koji tiho zarađuje za život i
iznajmljuje sobu od nje u Ulici Čarls. Bio je naslednik jedne važne porodice, od koje se izgleda
udaljio kako bi vodio tih, jednostavan život, dok ga bivša žena nije izbacila na sve naslovne
strane novina u Njujorku. Nije ni pretpostavio šta mu se sprema. Frančeska je odložila novine
u fioku kako ih Ijan ne bi video kad siđe na doručak. Marja i dalje nije znala šta se desilo
prethodne noći. Izgledala je iznenađeno što vidi Ijana, ali nije komentarisala koliko bledo i
potreseno izgleda. Nije se smešio i jedva da je progovorio za doručkom, čak i kad mu je
poslužila njegove omiljene palačinke u obliku Miki Mausa. I dalje je izgledao pospano od
sedativa koje su mu dali prethodne noći i slabo je jeo.
„Šta se desilo?”, prošaputala je Marja Frančeski kada joj se Kris zahvalio na doručku i
vratio se na sprat. Kris je izgledao zabrinuto i iscrpljeno i još uvek nije video
novine. Frančeska ih je pružila Marji koja je uzdisala od čuđenja dok je čitala članak. „O Bože,
kako je to strašno! Nadam se da će Kris sada da dobije starateljstvo zauvek.“
„Trebalo bi, naročito ako ona ode u zatvor. Ali Kris misli da njen otac to neće dozvoliti.”
„Možda neće imati izbora”, kazala je Marja mudro. „Ijan užasno izgleda.”
„Gledao je čoveka kako umire i majku kako se predozirala.”
„Nijedno dete ne treba da prolazi kroz to.” Osećala se užasno zbog Krisa i Ijana, kao i
Frančeska. Kris se vratio dole bez njega. Ostavio ga je na spratu, želeo je da pročita novine.
Usne je zgrčio u tanku liniju kad je završio.
Knjige.cub 70
 Tony & Laura

„Fino, zar ne?“, prokomentarisao je obema uz namračen pogled. Ptića je dovoljno loša,
ali nije voleo što su pretresli njegovu porodicu generacijama unazad. Barem većina ljudi koja
ga poznaje nije stupila u kontakt s njim. I nisu pomenuli da je Ijan bio na licu mesta, što je
pravi blagoslov. Imali su malo poštovanja prema činjenici da je on samo dete od sedam
godina. „Spali ovo, molim te“, kazao je, pruživši Frančeski novine i vratio se na sprat. Ajlin je
tad već došla i Frančeska joj je sve objasnila nakon što je Kris otišao. Bilo joj ga je iskreno
žao. Ni ona ni Frančeska nisu pomenule sat kad je došla kući prethodne noći, niti gde je bila.
Frančeska je iskreno verovala da to nije njena stvar, sve dok Ajlin ne dovodi ostale
u opasnost time koga dovodi kući. Nadala se da je koristila zdrav razum.
Kris je ostavio Ijana kod kuće tog dana, da ne ide u školu. Još uvek je bio veoma tih kad
su se Frančeska i Ajlin vratile s posla. Čarls Eduard je bio tu te noći Proveo je sa Marjom celo
popodne, prelazio recepte i razgovarao sa njom o zajedničkom kuvaru. Ponudio je da im
spremi lagan obrok i posebnu piću za Ijana. Kupio je račiće sa mekanom ljuskom i nekoliko
jastoga i ubrzo su on i Marja pripremili još jednu pravu gozbu. Rekla mu je Šta se desilo
Krisovom sinu i bilo mu ga je užasno žao. Kad je dečak ušao u kuhinju tog popodneva, Čarls
Eduard se predstavio i pitao Ijana da mu pomogne nakratko. Nisu se upoznali pre toga. Čarls
Eduard je zamolio Ijana da drži jedno jaje u ruci i da stoji veoma mirno. Ijan nije imao nikakav
izraz lica dok je stajao tu sa jajetom, a Čarls Eduard je izgledao veoma ozbiljno kad je
odjednom izvukao jaje iz Ijanovog uha.
„Zašto si to uradio?“, pitao ga je Čarls Eduard. „Rekao sam ti da držiš jaje, ne da ga staviš
u uho.“ Uprkos svom stanju i traumi koju je preživeo, Ijan se nasmešio. „Sad, ovo je veoma
ozbiljno. Molim te, drži jaje. I ovog puta se ne mrdaj. Drži i šargarepu u drugoj ruci. Odlično!
Molim te, slušaj instrukcije, ja sam veoma važan kuvar.“ Ijan se tad već smešio. A ovog puta
se jaje pojavilo iz njegovog nosa, a šargarepa iz majice. Ijan je vriskao od smeha dok je Čarls
Eduard izvodio svoje trikove. U roku od pet minuta, Ijan se kikotao, a onda cičao od smeha,
kada se još jedno jaje pojavilo iz njegove dukserice, a limun iz pantalona. „Ne mogu da ti
verujem, zar ne?“, pitao je Čarls Eduard odjednom počevši da žonglira sa tri jajeta, nekoliko
povrćki i dve kašike. Radio je to besprekorno dok jedno jaje nije ispalo i razbilo se na podu,
a Ijan je vrištao od smeha na nered koji je nastao. Čarls Eduard se pravio da je posramljen, a
onda ispustio još jedno jaje na pod i napravio još veći nered. Svi su se do tada već smejali,
a Ijan je pogledao visokog Čoveka bele kose i rekao mu da je zaista blesav. Ali je Ijan ponovo
govorio, a čak se i smejao. Frančeski su oči bile pune suza dok ih je gledala. Bio je divan sa
dečakom. Bio je podjednako dobar klovn, kao što je dobar kuvar.
Marja je očistila nered pre nego što su napravili još veći, a Čarls Eduard je seo i stavio
Ijana u krilo. „Da li bi mi pomogao da spremim večeru?“, pitao ga je, a Ijan je klimnuo glavom.
Nekoliko minuta kasnije, stavio je dečaku kuvarsku kapu na glavu i pokazivao mu kako
se kuvaju jastog i račići i zahtevao je aplauz za svog mladog pomoćnika kad je poslužio jelo.
I naučio je Ijana da pravi piću i bacao testo visoko u vazduh dok je to radio. I ponovo je večera
bila izvrsna. Ali je bolje od toga bilo što je Ijan ponovo pričao kao navijen. Kris mu se zahvalio
kada su izašli u baštu na kubansku cigaru, a Čarls Eduard se ponašao kao da ništa nije uradio.
Ali je to neopisivo značilo Krisu. Svetski poznat kuvar je osvojio njegovo srce zauvek zbog
svog ponašanja prema Ijanu.
Bio je bolji od bilo kog socijalnog radnika ili psihijatra,

Knjige.cub 71
 Tony & Laura

Veče je bilo tiho nakon što je Čarls Eduard otišao. Obećao je da će se vratiti i spremiti im
večeru za vikend, a Marja je predložila Frančeski da pozove majku, od čega se ona stresla, ali
je znala da bi majka sigurno uživala.
Nazvala ju je narednog dana i uputila joj poziv, a ova je prihvatila. Dan kasnije, Kris je
imao saslušanje za starateljstvo, što se pretvorilo u medijski cirkus. Advokati njegove bivše
žene se nisu trudili da se bore. Imali su ruke pune posla u pokušaju da odbace optužbe za
ubistvo iz nehata. Krisov advokat ih je već upozorio da će tražiti trajno starateljstvo nad
Ijanom, ovog puta uz osvetu. Nije više imao milosti za Kim nakon onoga što je uradila, iznova
izloživši Ijana opasnosti. I bio je nagrađen privremenim starateljstvom na saslušanju. Bilo je
po vestima te večeri i Frančeskina majka je slučajno videla i odmah ju je nazvala.
„Da li znaš ko je taj čovek?“, bila je prilično zadivljena sa kim je on u srodstvu. Frančeska
je bila zadivljenija njegovom skromnošću i diskretnošću.
„Da, znam,“
„On je u srodstvu sa veoma moćnim ljudima ove zemlje.“
„Pretpostavljam da jeste. Ne priča o tome. A ćela ova priča sa bivšom ženom njemu i
njegovom sinu stvarno teško pada.“
„Deluje kao potpuni haos. Bilo mi je žao njenih roditelja.“
„Meni je žao njenog sina. Ima sedam godina i prošao je velike traume zahvaljujući njoj.“
Njena majka nije komentarisala.
„Ne mogu da verujem da Čarls Eduard Prunije kuva sutra uveče kod tebe. Baš se
radujem“, kazala je, prešavši na prijatniju temu. „Kako si to izvela?“
„On je Marjin prijatelj.“
„Nesumnjivo si našla sebi zanimljive cimere“, kazala je, delujući zadivljeno, kao daje to
bila njena ideja. Tako su stvari uglavnom išle sa njom. Da je ispalo loše, bio bi kriv neko drugi.
Ako je ispalo dobro, ona je odgovorna i preuzima sve zasluge. Frančeska bi volela da pozove
i oca i Ejveri, ali je više uživala u društvu svojih roditelja odvojeno, nego zajedno. Majka bi se
ponekad nadmetala sa Ejveri, što je Frančeski bilo stresno.
Majka je stigla na večeru u subotu uveče, obučena po poslednjoj modi, u kratkoj crnoj
seksi haljini i veoma visokim potpeticama. Frančeska je primetila kako je Čarls Eduard
raširio oči kad ju je ugledao, a Marji je to delovalo zanimljivo. Ona je nosila mokasine, crni
džemper i farmerke, ispod kuvarske uniforme. Ijan je ponovo imao svoju kuvarsku kapu i
izgledao je zadovoljno, jeli su kapelini sa kavijarom i šatobrijan sa jetrenom paštetom i crnim
tartufima. Bio je to izuzetan obrok i Frančeskina majka, malo omamljena vinom,
očekivano, nemilosrdno se nabacivala Čarlsu Eduardu, a Marji to izgleda uopšte nije smetalo.
„On je božanstven, zar ne?“, prokomentarisala je Talija ćerki kad su muškarci izašli
napolje na cigaru. Ijan je pošao sa njima. Nosio je oba prstena od cigara.
„Nemoj previše da se zanosiš, mama“, zadrikivala ju je Frančeska. „Oženjen je. I Francuz
je. To znači da se neće razvesti zbog tebe.“
„Nikad se ne zna, i neobičnije stvari su se dešavale“, kazala je u poverenju.
„Ne u Francuskoj”, rekle su ona i Marja jednoglasno, a onda se nasmejale. Ajlin je već
izašla. Rekla je da ima sastanak sa novim dečkom. Bila je najzauzetija devojka u gradu, a ovih

Knjige.cub 72
 Tony & Laura

dana i najsrećnija. Izgleda da joj se stvari lepo odvijaju. Frančeska je bila zadovoljna. Volela
je svoj posao i cimere i lepo se provodila nakon incidenta sa Bredom. On j e prošlost.
„Svakako je veoma zgodan i šarmantan muškarac“, kazala je Talija diveći se Čarlsu
Eduardu i Frančeska ju je vratila na zemlju rekavši joj da je on već godinama zaljubljen u
Marju.
„To nije pravedno“, požalila se Talija direktno Marji. „Ti ga čak i ne želiš. Sama si rekla.
Ja ga želim, a on je zaljubljen u tebe.“
„Nije on zaljubljen ni u koga“, kazala je Marja jednostavno. „On samo voli žene. U velikom
broju. Dobri smo prijatelji već godinama.“
„Kakva šteta”, kazala je Talija žalosno dok su se vraćali i oprobala je ponovo svoj Šarm
na poznatom kuvaru. Čak iako ju je uvek sramotila, Frančeska je morala da prizna da joj je
majka prelepa. Izgledala je zanosno u crnoj haljini i na visokim potpeticama, a imala je noge
dvadesetogodišnjakinje kad bi ih zavodnički prekrstila, ali je Čarls Eduard imao oči samo za
Marju i nije bio oduševljen. Majka joj je izgledala pomalo poraženo kad je otišla. Barem
jednom u životu njena lepota nije upalila, mada ju je smatrao lepom ženom, ali ne za sebe.
Uostalom, pomislila je Frančeska, on ima ženu. To je jedna previše kojom mora da se bavi.
Zahvaljujući njemu, proveli su još jedno savršeno subotnje veče, uz mnogo zanimljivog
razgovora i divne hrane. Gajio je strast prema istoriji i književnosti, kao i prema hrani. I ova
nedelja je bila lenja. Čarls Eduard je došao po Marju i želeo je da isproba novi kineski restoran
sa njom. Poznavao je šefa kuhinje. Upoznao ga je u Pekingu. Kris i Ijan su planirali da idu na
jezero i ponesu igračku čamac. Frančeska je imala posla po kući, a Ajlin nije došla od
prethodne noći.
Frančeska je pregledala slajdove slika novih umetnika tog popodneva kad je čula Ajlin
kako ulazi. Pozvala ju je, ali je nije videla s pozicije na kojoj je sedela i Ajlin je krenula na
sprat. Frančeska je tad ustala da pokupi još slajdova, a onda ugledala Ajlin kako se povila i
jedva se pomera. Okrenula se i pogledala Frančesku skrhanog izraza lica i ovoj je zastao dah.
Ponovo je dobila batine.
„Ko ti je to učinio?“, pitala ju je Frančeska kad ju je zagrlila da joj pomogne. Ajlin je
plakala i odbila da kaže. „Jesi li se ponovo videla sa Bredom?“ I Ajlin je polako klimnula
glavom,
„Bio je tako fin prema meni. Pun ljubavi, a onda sam ga ponovo uznemirila. Mislio je da
ga ismevam. Rekao je da sam ga ponizila pred svim prijateljima.“
„Ajlin, zakuni mi se da ćeš potražiti pomoć! Ne možeš ponovo da se viđaš sa njim!“
„Znam. Rekao je da ne želi više nikad da me vidi. Rekao je da je završio sa mnom i da ga
više nikad ne zovem. Otišao je.“ Frančeska je sad znala da nije i da nikad neće. Vratiće se on.
Da joj ponovo ovo uradi. Ona mora da bude ta koja je otišla. I Frančeskin najveći strah bio je
da Ajlin nema ni hrabrosti ni snage da to uradi.
Pomogla joj je da se popne do kreveta i tu ju je ostavila. Frančeski je bilo loše dok je
mislila na nju kad se vratila u dnevnu sobu, Krisov strah za nju bio je osnovan, Ajlin je bila
navučena na tog čoveka i na zlostavljanje.

Knjige.cub 73
 Tony & Laura

12.

Stanovnici Ulice Čarls 44 su ovog puta imali manje razumevanja za Ajlin. Marja joj je
majčinski održala lekciju nakon što joj je pet dana donosila supu i mekanu hranu. Ovog puta
joj Bred nije samo zatvorio oko, već joj je unakazio lice i oštetio zube. Morala je da ode kod
zubara dva puta u tri dana. Marja joj je rekla da ne sme sebi da dozvoli da nastavi da se viđa
sa njim. Frančeska je bila oštra prema njoj i molila je da potraži pomoć. A Kris nije želeo ni
da razgovara sa njom.
„Umoran sam od luđaka, i zavisnika, i ljudi koji štete sami sebi“, kazao je oštro Frančeski.
Zavisna je od tog tipa i čak i da je vežeš za zid njene sobe, ona će se iskrasti da se vidi sa njim,
a on će je ponovo prebiti. Ima problem. Prošao sam kroz isto sa Kim i drogom. Ne možeš da
se boriš protiv tuđe zavisnosti i dovoljno sam se opametio da ni ne pokušavam. Uradiće sve
da zaštiti svoju bolest. Ne razlikuje se to od droga. Ne možeš da ih popraviš niti zaustaviš,
a samo ćeš sebi slomiti srce ako budeš pokušavala.“
„Ne mogu samo da sedim i ne kažem joj ništa“, insistirala je Frančeska. Smatrala je da je
Kris veoma hladan.
„Traćiš vreme. Ona mora da poželi da potraži pomoć, a dok ne bude tako, ništa što ti
kažeš ili uradiš neće imati uticaja na nju.”
Srce joj se cepalo da je gleda u takvom stanju. Ona je samo mlada devojka koja nema
nikakvog samopouzdanja. To je sad jasno. Otac je to batinama izbacio iz nje. Zlostavljanje je
ono što ona očekuje i smatra da zaslužuje.
Njenim šefovima se takođe smučila. Morala je da uzme nedelju dana slobodno dok ne
bude mogla da pokrije modrice šminkom. A kad se vratila na posao, otpustili su je. Došla je
tog popodneva kući u šoku. Ostala je bez posla. Bred joj je rekao da ne želi više ni da
razgovara niti da ima bilo šta sa njom. Isključio ju je iz svog života, a ona je neprestano pitala
Frančesku da li smatra da će je ikada ponovo nazvati. Situacija je bila bolesna.
„Nadam se da neće“, bilo je sve što bi joj Frančeska rekla, ali je počela da shvata da je
Kris bio u pravu i da je zlostavljanje zavisnost. Patila je što ne viđa Breda, uprkos tome što ju
je maltretirao. I odbijala je da potraži pomoć. Frančeska se samo nadala da će se držati
dovoljno daleko od nje, dok se Ajlin ne urazumi i ne izbaci ga iz sistema.
A Ijanova majka je zahtevala da je sin poseti u zatvoru. Kris je to ravnodušno odbio,
tvrdeći da bi ga to uništilo. Dva psihijatra koja su razgovarala sa Ijanom složila su se sa njim.
Bio je srećan sa ocem i sa njim vodio normalniji život On i Kris rade zdrave i normalne stvari.
Čarls Eduard je provodio mnogo vremena u kući tih dana kako bi viđao Marju i obavljao
preliminarne stvari za njihov zajednički kuvar, a Ijan je bio njegova senka kud god bi krenuo.
Učio ga je francuski i da kuva jednostavne stvari. Voleo je tog dečaka i bio je sjajan sa
decom, mada nikad nije želeo da ima svoju. Ali mu je bilo žao Ijana i svega kroz šta je prošao.
Ijan je naročito voleo kad bi Čarls Eduard izveo trik kako mu izvlači jaje iz uha, a ponekad i
dva i molio bi ga da to ponovo uradi, a vesti kuvar bi to i činio.
Knjige.cub 74
 Tony & Laura

„Prilično je često ovde ovih dana, zar ne?“, Frančeska je neobavezno pomenula jednog
dana dok je bila sama sa Marjom u kuhinji.
„Radimo na knjizi“, odgovorila je nevino.
„Jesi li sigurna da je toliko posvećen i svojoj ženi?“, pitala je Frančeska, nadajući se da
nije. Tako su slatki zajedno. Volela bi da sa njim vidi Marju, koja je uvek tvrdila da se to nikad
neće desiti i u to je verovala. Nije imala nameru da ulazi u aferu sa oženjenim čovekom i Čarls
Eduard je to znao, mada je i dalje pokušavao da je ubedi, kao što je radio već trideset godina.
Marja mu se samo smeškala i redovno ga podsećala na njegov brak i ženu kod kuće.
Uskoro odlazi u Pariz, krajem meseca, a onda na jug Francuske. Marja je planirala da se
sastane sa njim u julu da tamo rade na knjizi. A onda će sama otići u Španiju, nakon toga i u
Italiju, sve da bi posetila kuvare koje je poznavala i restorane koje je htela da istraži. I želela
je da u avgustu provede vikend u Vermontu pre nego što se u septembru vrati u Vermont.
Biće odsutna više od dva meseca i Frančeska je znala da će joj nedostajati. Pokušavala je i ona
sama da smisli planove za leto. Marja ju je pozvala da ide u Evropu sa njom, kao i Talija, ali
Frančeska je želela na jedrenje u Mejn sa prijateljima kao što je radila svakog leta u protekle
četiri godine sa Todom. To su njegovi prijatelji, ali ih je ona iskreno volela i postali su i njeni
u međuvremenu. Tod je takođe planirao da ih poseti sa svojom verenicom, ali u drugom
terminu.
„To nije zdravo“, istakla joj je majka. „Radiš sve isto što si radila sa njim. Treba ti nešto
novo.“ Majka joj putuje u Sen Trope i na Sardiniju, kao i svake godine. I ona je robovala
navikama. Ali i Kris je imao isti komentar o Frančeskinoj nameri.
„jesi li sigurna da želiš da ideš na isto mesto kao i on, čak iako su različiti termini? Meni
to deluje kao kockanje,“ Oboje su znali da Tod ide sa verenicom.
„Volim jedrenje u Mejnu“, kazala je tvrdoglavo.
„Možeš da posetiš mene i Ijana u Martinim Vinogradima. Voleli bismo da nam se
pridružiš.“ Kris će biti sa Ijanom u Martinim Vinogradima celog jula i veći deo avgusta.
Planirao je da radi dok je tamo. Njegova porodica tamo ima veliko imanje, ali je njoj to
delovalo neobično. Ona i Kris su samo prijatelji, a sada kada zna ko mu je porodica, smatrala
je da su previsoka liga za nju. Bila bi preplašena nasmrt. Razmišljala je da ode u Montanu
ili Vajoming na ranč i da poseti nacionalni park Grand Teton, ali nije želela da ide sama. Njen
otac i Ejveri idu u Aspen, ali ne želi da ide ni tamo, niti u Evropu sa svojom majkom ili Marjom.
Nije znala gde bi, a nije mogla da priušti skupi odmor. Bilo joj je najlakše da ponovo ode na
jedrenje u Mejn na čamac svojih prijatelja. Održala je ideju da vodi galeriju koju je započela
sa Todom, živi u kući koju su zajedno kupili i provodi isti letnji odmor koji je godinama delila
sa njim.
„Možda treba da se rastaneš sa nečim od toga“, predložio je tiho Kris. Zaglavila se u
jednoj tački. Nije mogla da smisli ništa što nije radila sa Todom. Ali nije želela to da prizna,
čak ni sebi. Barem bi jedrenje u Mejnu bilo pramena slike, opuštaj uče uz svež vazduh. Uvek
se tamo dobro zabavljala. Otići će tokom prve tri nedelje avgusta.
Jedina koja nije imala nikakve letnje planove bila je Ajlin i sada nije mogla ni da priušti
da negde ide, jer je ostala bez posla. Imala je dovoljno novca sa strane da preživi dva meseca
i nadala se da će do tada pronaći posao. Frančeska joj je predložila da se vrati u San Dijego
da poseti porodicu, ali nije želela. Nakon njenih priča o ocu, Frančeska nije insistirala. Bilo joj
je žao devojke, nije imala gde da ode. Ali sada je svaki dan bio odmor za Ajlin, kad nema
Knjige.cub 75
 Tony & Laura

posla. Počela je da šalje svoju biografiju po školama za decu sa posebnim potrebama, ali joj
zasad niko ništa nije ponudio. Preporuke sa prethodnog posla joj nisu bile dobre, jer je
mnogo izostajala, zahvaljujući Bredu. Nisu joj pomagale u pronalaženju novog posla. Bred je
nije samo povredio, već ju je koštao i stabilnog života. Možda je otišao zauvek. Kris je bio
pametniji i sumnjao je da je tako.
„Onaj koji zlostavlja nikad ne gubi svoj plen iz vida. Vratiće se on.“
„Možda je našao nekog drugog da maltretira“, kazala je Frančeska cinično.
„Vratiće se on svakako“, kazao je Kris. Sada jedva da je razgovarao sa Ajlin. Njena
zavisnost ga je previše podsećala na bivšu ženu i dovoljno je propatio sa tim da bi želeo još
jednog zavisnika u svom životu, čak i za prijatelja. Što se njega tiče, ta patologija je sasvim
ista, zbog Čega je njoj i bilo tako teško da odustane. A bez posla, provodila je više vremena u
krevetu plačući i pateći za Bredom, umesto da traži posao. Frančeska je gledala kako se
srozava i nije nalazila način da to spreči.
Kad se vratio u Francusku, Čarls Eduard je bio prvi član grupe koji je otišao i za njim je
ostala prava praznina, Bilo je mnogo zanimljivije kad je kitnjasti Francuz bio tu, a Marja je
priznala da i njoj nedostaje. Sastaće se sa njim u Provansi za nekoliko nedelja, kako bi radili
zajedno na knjizi,
„Možda će ovog leta ostaviti ženu“, kazala je Frančeska puna nade, a Marja se samo
nasmejala. Nije očekivala da će to uraditi i rekla je da ona ne bi znala šta da radi sa njim ako
tako učini.
„Nema prostora u mom životu za muškaraca“, kazala je Frančeski. „Volim svoj život
ovakav kakav je. Ovako mi je prijatno. Uostalom, previše sam stara za to.“ Frančeska nije
mogla da se ponovo ne zamisli koliko se ta žena razlikuje od njene majke. Talijina jedina nada
je bila da će pronaći čoveka u Sen Tropeu ili Porto Kervu. Sastajaće se sa prijateljima svuda i
planirala je da bude odsutna dva meseca, kao i svake godine. Čak će se sastati i sa prijateljima
u Veneciji na nekakvoj ogromnoj zabavi. Leto joj je uvek mnogo glamuroznije nego njenoj
ćerki ili bilo kome koga je Frančeska poznavala.
Kris i Ijan su otišli u Martine Vinograde za Četvrti jul. Krisova porodica je planirala izlete
i roštilje i porodične fudbalske utakmice, a Ijan će provesti leto sa rođacima, daleko od
agonije kroz koju je prošao sa majkom. Prijaće mu to, a i Krisu. I uvek ima mnogo zabava u
Vinogradima, a tamo će biti i svi njegovi stari prijatelji. Bio je to život koji je Kris izbegavao
tokom cele godine, ali bi uvek popustio na leto. Roditelji će mu biti tamo. On nije bio blizak
sa njima, ali želeli su da vide Ijana. Dečak će posetiti i porodicu svoje majke u Njuportu, na
povratku kući. Kris je mrzeo da ide tamo, ali je obećao da će ga odvesti na jedan produženi
vikend. Toliko je bio spreman da učini. I dalje su branili ćerku, a krivili Krisa što ju je napustio
i poricali njene probleme, mada je to sad bilo teže kad joj slede optužbe za ubistvo iz nehata.
I dalje je bila u zatvoru i uprkos svim manipulacijama njenog oca, sudija je odbio da je pusti
na uslovnu. U zatvoru je čistila organizam,
Marja je otišla u Francusku desetog jula da bi tamo provela Dan Bastilje. Svratiće u Pariz
na nekoliko dana, pre nego što ode u Provansu, da poseti neke prijatelje kuvare od kojih su
pojedini vodili najbolje restorane u gradu. Tamo se u mladosti obučavala i još uvek je
imala mnoge drage prijatelje. A onda je planirala da nastavi do Provanse i baci se na posao
sa Čarlsom Eduardom.

Knjige.cub 76
 Tony & Laura

Kuća je bila smrtno tiha nakon što su ostali otišli. Frančeska je iskoristila to vreme da
sredi nešto po kući. Zatvarala je galeriju ranije svakog dana jer leti nije bilo posla. Nikad ništa
ne bi prodali u julu i avgustu, pa ju je zatvorila za veći deo leta. Iskoristila je vreme da sredi
dokumenta i da prelista slike novih umetnika. I bilo je kao u grobnici kada se vratila kući.
Pogrešila je jer je izašla sa jednim od svojih umetnika iz čiste dosade. Mnogo su se napili
zajedno, a on je na kraju proplakao za devojkom s kojom je upravo raskinuo. I celo veće je
bilo depresivno za Frančesku. Nazvao ju je narednog dana da se izvini. Veće je bilo potpuna
propast i podsetnik da više ne izlazi sa svojim slikarima. Uvek je to bila loša ideja.
Ajlin je delovala malo raspoloženije, mada još uvek nije našla posao. I dalje je žalila za
Bredom, o čemu Frančeska nije želela da razgovara sa njom. Nije želela da hrani njenu bolest.
Nekoliko puta su zajedno večerale pre nego što je Frančeska otišla. Uvek su uspevale da se
povežu na nekom dubljem nivou i Ajlinina nevinost i šarmantnost su joj uvek cepali srce. Bila
je tako poverljiva i otvorena prema ljudima. Izgleda da nije imala nikakav odbrambeni
mehanizam pred svetom, Frančeska se nadala da će malo očvrsnuti i biti manje ranjiva, ali to
jednostavno nije Ajlin. Osećala je grižu savesti što je ostavlja samu na tri nedelje i čak joj je
ponudila da je povede u Mejn, ali je Ajlin insistirala da će biti dobro. Ponovo je počela
da sklapa prijateljstva preko Interneta, zbog čega se Frančeska nervirala, ali nije smatrala da
je na njoj da tako nešto i kaže. Internet je bio epicentar Ajlin inog života i način za sklapanje
prijateljstava. Upoznavanje muškaraca je samo deo toga. Bila je deo generacije koji je
pupčanom vrpcom vezan za računan Bila je ili na internetu ili je slala poruke telefonom, a to
je Frančeska retko kad radila. Pre bi uzela telefon i nazvala ljude, da im čuje glas.’ Ali je
Ajlinina generacija komunicirala preko elektronske pošte i kratkih poruka. Većini je to
funkcionisalo, kao i zabavljanje preko interneta. Ali kad je Ajlin u pitanju, to je izgleda
bio magnet za loše momke.
Pred put, svog poslednjeg dana u Njujorku, Frančeska ju je izvela na večeru. Otišle su u
Vejverli in i lepo su se zabavile. Bilo je mnogo ljudi u Njujorku. I Ajlin ino raspoloženje se
razvedrilo u odnosu na prethodni period. Frančeska je prokomentarisala da im je kuća
poput internata kad svi odlaze kući tokom letnjeg raspusta. To ju je podsetilo da samo Ajlin
nema gde da ode. Ostali su imali porodice, prijatelje ili druge kuće. Ajlin je rekla da planira
da ide na plažu kad nije u potrazi za poslom i da će biti dobro. Radovala se da malo bude
sama. A Frančeski je ponovo bilo teško kad je narednog dana otišla. Ajlin je izgledala kao
malo dete dok je stajala na vratima i mahala uz širok osmeh. Taksista je odvozio
Frančesku do aerodroma, odakle će otići u Bangor da se sastane sa prijateljima. Ajlin je nosila
šorts i kikice, a kad je Frančeska otišla, vratila se unutra. Zazvonio joj je mobilni i ona se javila.
Bio je to Bred.

Knjige.cub 77
 Tony & Laura

13.

Leto im je svima brzo proletelo. Marja je najviše proputovala. Vozila se od Pariza do

Provanse, a onda do Sen Pol de Vansa i provela je vikend sa prijateljima u Antibu. Letela je iz
Niče do Španije da poseti svog prijatelja Ferana Adriju u El Buliju, u Rosesu, sa svim njegovim
inovativnim kreacijama. On je izmislio „molekularno“ kuvanje, gde bi hranu rastavio na
najsitnije molekule, a onda je rekonstruisao. Zatvorio je restoran na neko vreme i planirao da
ga ponovo otvori kad obavi malo više istraživanja. Marja je uvek bila fascinirana njegovim
idejama i time kakav je kreativni genije. Odatle je putovala u Firencu, Bolonju, Veneciju,
Padovu, sve do Rima i natrag do Pariza za samo nekoliko dana, pre nego što je otišla u Boston,
a onda kud u Vermont. Marja je imala prijatelje svuda i svi su je rado dočekivali. Odlično se
provela, ali se radovala što je ponovo u Vermontu u svom krevetu i što kuva u svojoj kuhinji,
mada je tamo više osećala odsustvo svog preminulog muža. Nije ga bilo već godinu dana. I
dalje joj je nedostajao, ali je bila zauzeta i imala je ispunjen život.
Ona i Čarls Eduard su mnogo putovali kroz Provansu i otkrili su nove recepte za svoju
knjigu. Već su bili spremni da predaju nacrt izdavaču i planirali su da je napisu u septembru.
Dodala je dva nova poglavlja dok je bila u Vermontu, a onda je otišla u Nju Hempšir. Već je
uveče bilo svežije i jesen se osećala u vazduhu. Vozeći se kroz seoske predele, primetila je
kako je lišće počelo da žuti. Ostala je duže nego što je očekivala sa svojim prijateljima u Nort
Konverju, a onda se polako odvezla nazad kući. Lepo se provodila celog leta i, tokom vožnje,
počela je da razmišlja da se vrati u Njujork nakon Dana rada. Iznenadila se kad je zatekla
Čarlsa Eduarda kako stoji pred njenim vratima na tremu. Delovao je nestrpljivo i laknulo mu
je kad je izašla iz kola.
„Otkud ti ovde?“, pitala ga je sa oduševljenjem. Kosa mu je bila duža i razuzdanija nego
ikad, a oči iste nijanse plave kao nebo u Vermontu. „Mislila sam da si u Sen Tropeu.“ Imao je
kuću u Ramatuju, blizu ostrva, i planirao je da provede avgust tamo. Nije se čula sa njim još
od Provanse, a nije ni očekivala. Složili su se da se čuju kad se ona vrati u Njujork. I ona nije
imala predstavu šta će on u Vermontu.
Počeo je da govori onog trenutka kad se ona popela na trem. „Ostavila me je zbog jednog
od mojih pomoćnika. Možeš li da veruješ? Samo je otišla i sve spakovala.“
,,Ko to?“, bila je sigurna da priča o kuvarici koja vodi njegov restoran u Parizu. Imali su
strastvenu vezu godinama i svake tri nedelje je pretila da će otići.
„Arijel. Moja žena!“, odgovorio je besno, a onda se široko nasmešio kad je pogledao
Marju. Bio je srećan što je vidi i to nije mogao da sakrije.
„Žena te je ostavila zbog pomoćnika kuvara?“, Marja je izgledala zapanjeno.
„Razvodimo se. Dobio sam pismo od njenog advokata pre pet dana. On je podneo zahtev.
Uhvatio sam prvi avion do Vermonta, ali ti si bila odsutna.“
„Zašto me nisi zvao ako si želeo da pričaš sa mnom?“, izgledala je potpuno zbunjeno što
je on tu.
Knjige.cub 78
 Tony & Laura

„Želeo sam da razgovaram sa tobom uživo“, kazao je kad je potražila ključeve od kuće u
tašni i otključala vrata.
„O čemu? Izdavač nam je i dalje na odmoru. Inače, dodala sam još dva poglavlja prošle
nedelje! Mislim da će ti se dopasti. Jedno u potpunosti govori o začinima i kako ih koristiti, a
drugo je o ribi.“
„Nisam došao da razgovaram sa tobom o ribi”, izgledao je iznervirano.
“Zašto si onda došao?“, delovala je zbunjeno kad je ušao za njom u kuću. Konačno je sela
na kauč, a on se spustio pored nje i pogledao je u oči.
„Došao sam da ti kažem uživo da sam slobodan čovek. Trideset godina si odbijala da me
shvatiš ozbiljno jer sam bio oženjen, a i ti si bila u braku“, po njegovom mišljenju to je samo
detalj, ali sada niko više nije u braku. ”Nisam više oženjen, odnosno uskoro neću biti. Ona
želi da se uda za tog kretena, ali mene to ne zanima. Nisam je voleo već godinama. Zaljubljen
sam u tebe otkako sam te prvi put video, Marja. Neću više da dozvolim da me guraš od sebe.
Volim te! Ti si divna žena i odličan kuvar. Ti si jedina žena koju sam upoznao kojoj bih bio
veran. Ne odlazim odavde dok ne pristaneš da se udaš za mene! Došao sam to da ti kažem.“
Na to ju je poljubio, potpuno je zapanjio i oborio s nogu. Na trenutak nije znala šta da kaže, a
onda se nasmejala.
„Čarlse Eduarde Prunije, ti si potpuno lud. Nisi normalan! Ja ne želim da se udajem.
Obožavam i ja tebe! Ali ne želim u ovim godinama ponovo u brak. Uskoro ću napuniti
šezdeset godina! Ljudi se u tom dobu ne venčavaju. Bila bih predmet sprdnje, a i ti!“ Bila je
nervozna zbog njegovih reći i uvek ga je volela kao prijatelja, ali nikada sebi nije dozvolila da
oseti išta više od toga. Sad je odjednom sve bilo drugačije i sve prepreke su bile sklonjene.
„Ne zanima me!“, kazao je odlučno, uz svirep pogled. „Damour na pas dage“ - Ljubav ne
zna za godine! Ne zanima me ni da puniš sto! Ja imam šezdeset pet i zaljubljen sam u tebe
otkako si imala trideset. I ne želim da čekam još trideset godina.“ Na to ju je ponovo poljubio,
a na njeno lično iznenađenje, uzvratila mu je poljubac i osetila sve ono što je godinama
ignorisala jer je bila iskreno zaljubljena u svog muža, dok je bio živ.
Pogledala ga je tada prestravljeno, „O Bože, šta ćemo sad da radimo?“
„Uradićeš ispravnu stvar posle svih ovih godina i udaćeš se za mene”, kazao je odlučno,
a ona mu se ponovo nasmejala.
„Ne, neću.“
„Da, hoćeš“, insistirao je. „Neću popustiti dok ne prihvatiš.”
„Ti si lud. Previše smo stari da bismo se venčali”, bila je uporna.
„Nismo. Uostalom, želim da imam dete sa tobom.” Tada se još glasnije nasmejala. „Ili da
pišemo zajedno knjige. Ili da radimo šta god poželiš. Ostavljam joj kuću u Ramatuju, inače, i
stan u Parizu. Mislim da treba da kupimo svoj stan zajedno. Nikad mi se nije ni
dopadao komšiluk. Ja ću ti kupiti stan.”
„Čekaj trenutak”, kazala je ozbiljno Marja. „Hajde da usporimo! Jesi li zaista ozbiljan?“,
izgledala je potpuno zatečeno. Nije imala pojma da li se šali ili ne.
„Misliš li da sam ćelu sedmicu, svakog dana, sedeo na tvom tremu bez razloga? Čekao
sam ovo čitav život, Marja!“ I ona je njega volela, ali kao prijatelja. Bio joj je jedan od najbližih
prijatelja i volela je da sa njim provodi vreme i sarađuje, ali nikad nije sebi dozvolila da ga

Knjige.cub 79
 Tony & Laura

smatra za više od toga. Volela je iskreno svog muža i imali su predivan brak. Ali Čarls Eduard
je nesumnjivo veoma prijatno i veselo društvo i uvek su se odlično slagali.
„Treba mi vremena da razmislim o ovome, ako si ozbiljan. I ne znam da li želim da se
udajem.”
„Zašto da ne? I nemoj da mi pričaš da si stara. To nije razlog koji bih prihvatio.“
„Ne znam da li treba da se venčavamo. Ti si Francuz. Francuzi imaju vanbračne afere.
Možemo i mi da imamo aferu narednih trideset godina. Možda je to dovoljno.”
„Nisi ti takva žena“, kazao je, glumeći da je šokiran. „Možda jesam u ovom trenutku svog
života. Ne znam.“ Nikad nije nameravala da bude sa drugim muškarcem, a sada priča o braku
i aferama sa Čarlsom Eduardom. „Možemo li neko vreme da isprobamo ovo, da vidimo
kako ide?“ A onda ga je ozbiljno pogledala. „Ne želim da se udam za čoveka koji će me varati,
a znam da si to radio čitavog života. Nikada nisi bio veran Arijel.“
„Moji roditelji su me naterali da se oženim njom. Ni ona mene nije volela. I svečano
obećavam da ću ti biti veran.“ Izgledao je kao da to misli, ali nije bila sigurna je li sposoban
za to.
„Dokaži mi. Ako mi budeš veran i ne budeš me varao, udaću se za tebe. Možda“, dodala
je, a onda se nasmejala. Pravila se da se postidela. Ovo je odjednom postao divan trenutak u
njenom životu. Ima skoro šezdeset godina, a zgodni Francuz je zaljubljen u nju i prosi je.
Počela je da joj se dopada ideja. ,,Ko će kuvati, ako se venčamo?“, pitala je zainteresovano, a
on je razmislio o tome. Bilo je to zanimljivo pitanje.
„Oboje ćemo, zajedno.“
„Ko će biti pomoćnik kuvara? Ja ili ti?“
„Ti ćeš. Ti si žensko.“
„Ti si šovinista!“, kazala je oduševljeno. Lepo se zabavljala, kao i on. Odjednom se osetila
veoma mladom.
Te večeri ju je izveo u restoran i ’razgovarali su o svojim planovima, da li da žive u Parizu
ili Njujorku. Oboje su mislili da bi im se više svideo Pariz. Marja je to želela čitavog života. On
je smatrao da treba da nađu stan na levoj obali Sene, u šestom ili sedmom kvartu.
Dok su se vratili kući, još uvek se nisu dogovorili po pitanju braka. Ali je ona bila ozbiljna
u nameri da proveri može li on da bude veran ili ne. Nikad nije bio tokom života. Želela je da
mu pruži nekoliko meseci da sazna.
Pričala je o preseljenju sa njim u Pariz. Ako se bude lepo ponašao, do kraja godine bi
otišli. Posle toga mogu da odluče da li će se venčati. A u međuvremenu će uživati jedno u
drugom. Ponudio je da narednih nekoliko meseci ostane u Njujorku, gde bi mogli zajedno da
rade na knjizi.
Ispratio ju je do kuće i sve se nakon toga desilo prirodno. Ušli su u njenu sobu, garderoba
im je samo nestala, a oni su završili u njenom krevetu jedno drugom u naručju. I kad je
posegnuo za njom, činilo im se kao da su zajedno čitavog života i da će biti narednih sto
godina. U njegovom naručju, ponovo se osetila kao devojčica.

Krisov boravak sa porodicom bio je upravo ono Što je Ijanu trebalo, a Krisu je takođe
mnogo prijalo, naročito ove godine. Ijan je ponovo mogao da bude dete, igrao se sa rođacima

Knjige.cub 80
 Tony & Laura

i plivao svaki dan. Naučio je da skija na vodi i sklopio mnoga prijateljstva. Bilo je tako
jednostavno, bezbrižno i normalno da je skoro zaboravio da mu je majka u zatvoru. Zvala ga
je jednom nedeljno. Kris se plašio tih poziva. Vraćali su Ijana u stvarnost i podsećali ga na sav
bol koji je pretrpeo, a sve zbog njegove majke. Kris je i dalje bio besan na nju što je dovela
Ijana u tu situaciju. Ali u Martinim Vinogradima su njihove rane zarastale, mada su Krisu
razgovori sa roditeljima o Ijanovoj majci uvek teško padali. Smatrali su da Ijan treba u
potpunosti da bude odvojen od svoje majke, makar to značilo da ga pošalju u internat, o čemu
Kris nije želeo ni da razmišlja. Ijan je previše mlad i Kris je želeo sina uz sebe. Njegovi roditelji
se nisu slagali.
„Ne pružaš mu pravi dom“, kazala mu je majka oštro jednog popodneva posle ručka, kad
je Ijan otišao. „Ne razumem zašto, ali ne radiš to. Živiš u kući punoj ljudi sa ’cimerima’ ili
nekakvom komunom, kao da si student.
Imaš dete, Krise, i ako ne možeš da mu obezbediš pravi dom, treba da ga pošalješ u
internat na školovanje. Ili barem da nađeš svoj stan, sa dadiljom koja bi se brinula o njemu.
A što ga dalje odvedeš od majke, to će biti bolje po njega. Treba da je viđa što je manje
moguće,“ Kris se tome nije protivio, ali se strogo suprotstavio po svim ostalim pitanjima, ljan
je njegov sin, ne njihov. Bilo im je lako da sede sa strane i da ga kritikuju. Nisu baka i deka koji
bi se umešali da pomognu, ali su osećali da imaju svako pravo da komentarišu kako Kris
vaspitava Ijana i nisu to odobravali.
„Ne živim u komuni“, kazao je Kris usplahireno, ,,i moji cimeri su divni, inteligentni ljudi
koji pružaju potpuno novu dimenziju Ijanovom životu, mnogo su više od nekakve dadilje.
Uselio sam se na neko vreme pre nego što je ljan prešao da živi kod mene, jer nisam bio
spreman da sredim stan, ali sad znam šta ovi ljudi znače u Ijanovom životu. Bio bi veliki
gubitak za obojicu ako bismo se preselili.“ Iskreno je verovao u to, ali mu majka nije bila
ubeđena.
„Meni je to malo previše moderno“, kazala je tupo. „Deri su potrebni majka i otac i
odgovarajući dom. U tvom slučaju, sa majkom poput Kimberli, Ijanu je svakako bolje da bude
sam sa tobom, ali samo ako možeš da mu obezbediš normalan, zdrav život u pravom domu, a
ne da živiš u sobi tuđe kuće. Žao mi je, ali ja to jednostavno ne razumem, Krise. Nije da ne
možeš da priuštiš da živiš u svom stanu. Ovo je čista lenjost s tvoje strane. A ljan će kasnije
ispaštati zbog toga. Šta kaže prijateljima u školi? Šta kaže ko su ovi ljudi? Previše si star da
živiš sa cimerima, Krise, a imaš i dete!“
„Veoma sam svestan toga, majko“, kazao je Kris hladno. Otac je imao slične komentare
nekoliko puta. Smatrao je da je Krisov „alternativni način života“ neprimeren za dete. Oboje
su bili veoma konzervativni i Krisovo iznajmljivanje sobe u kući u Vest vilidžu i to što Ijan
živi tu, delovalo im je kao veoma loša ideja. Otac mu je rekao da je to neodgovorno, a majka
je ponavljala gotovo iste stvari. Bilo je nemoguće objasniti im koliko su Frančeska, Marja i
Ajlin brižljive prema njegovom sinu. Ijan živi u posebnom svetu sa četiri odrasle osobe koje
ga obožavaju, a čak je i Čarls Eduard, francuski šef kuhinje, vodio računa o njemu. Ijan ne živi
sam sa svojim ocem, živi u plemenu i na neki način je Kris to smatrao najboljim isceljenjem
od agonija koje mu je majka priredila. Niko nije mogao da porekne činjenicu da je Kim
potpuno neprimerena. Ali ju je Ijan voleo i ona mu je majka, tako da je imao pravo na neki
kontakt i sa njom, dokle god je to u bezbednom okruženju. Kris je znao da je
njegovim roditeljima žao što Kim nije umrla kad se predozirala i da smatraju da bi Ijanu bilo

Knjige.cub 81
 Tony & Laura

bolje da zaboravi na sve to i nastavi dalje život. Ali njihov život nije bio tako jednostavan i
Kimberli je i dalje živa.
„Nadam se da ćeš razmisliti o internatu“, kazala mu je majka, kad se Kris namrštio. Mrzeo
je ovakve razgovore sa njima. Ideje su im zastarele i odlaze u krajnost, a njih je više brinulo
kako „treba“ ili šta je uobičajeno, nego šta je dobro za dete. I njega su tako odgajali i to mu je
samo donelo da iskreno mrzi njihov stil života i sve Što on predstavlja. Duboko je poštovao
porodičnu tradiciju i leta u Vinogradima koja su čitavu porodicu spajala, zbog čega je i
dolazio svake godine, ali nije mogao da podnese njihovo grčevito držanje za tradiciju iz čiste
navike, niti zastarele ideje koje ne funkcionišu u komplikovanoj situaciji u kojoj se on nalazi.
Nikad ne bi poslao Ijana u školu tako daleko. Ovako Ijan barem ima uz sebe roditelja koji ga
voli, a za sada, i kuću punu ljudi kojima je iskreno stalo do njega i koji provode vreme sa njim.
Krisovi roditelji nikad nisu bili tu. Uživali su u svojim unucima i voleli su kad im dođu, dokle
god su prisutni i njihovi roditelji ili dadilja, ali su se držali na distanci i posmatrali ih bez neke
prave povezanosti ili suštinskog interesovanja. Nikad nije video majku kako grli unuče i
jedino što je otac pitao za njih bilo je kako im je u školi i kojim se sportom bave.
Kris nikad nije dobio mnogo više od njih, zbog čega je na kraju i otišao iz Bostona i
preselio se u Njujork. Ne bi preživeo svakodnevna stroga ograničenja njihovog sveta. Znao je
da ga vole, ali načini na koje su to pokazivali, nikad mu nisu bili jasni. Davno je shvatio da je
kao dete umirao od želje za emotivnim kontaktom i povezivanjem. Nije želeo to za svoje dete,
a još manje da ga odbaci u nekoj školi i ostavi ga samog. Kakve god greške da pravi, barem je
Ijan sa njim i može da mu pruži svu ljubav i pažnju koju on sam kao dete nikad nije imao. Nije
to bilo zbog zlobe ili ravnodušnosti, to je jednostavno koncept koji oni nikada nisu razumeli,
niti će. Odrasli su i živeli u toliko ograničenja i društvenih pravila i obaveza da nikad ne bi
mogli odatle da se otrgnu. Ali u Krisovoj generaciji, svet se promenio, barem za njega i Ijana,
ali ne i za njegove roditelje, I dalje su živeli kako se živelo generacijama, njima su vladala
pravila koja su Krisu sad bila besmislena. Samo je želeo da se skloni od toga, zbog čega je
uvek smatran pobunjenikom i nekim ko odudara od okruženja. I dalje je dolazio kući tokom
odmora i praznika, ali retko kad nekim drugim povodom. Smatrali su se slobodnim da
komentarišu njegov i Ijanov život, koji uopšte nisu razumeli. A njegovi tekući problemi
sa Kimberli načinili su ga lakom metom za neodobravanje i brigu, kao i njihova mišljenja, sa
kojima se on nije slagao.
Bilo je perioda kada bi Kris pomislio na Frančesku, shvativši da mu nedostaje kuća. Ako
bi dobio starateljstvo nad Ijanom, i on je smatrao da bi trebalo da nađe stan, ali se plašio da
bi tamo bili usamljeni, a njegovi cimeri su bili tako divni prema Ijanu. Sa Marjom i
Frančeskom imao je dadilje koje idu s kućom i povlastice od dve žene koje su ga volele i bile
mu skoro kao tetke. A Ajlin je bila Ijanu još jedan brižljivi prijatelj. Mnogo toga je imalo da se
kaže o tome što svi oni žive u jednoj kući. Krisu su nedostajali razgovori sa Marjom i
Frančeskom tokom leta. Nije se čuo ni sa jednom od njih, ali je bio siguran da se i
one opuštaju i odmaraju i nadao se da se lepo provode. Ajlin mu više nije bila tako draga,
uprkos naklonjenosti Ijanu. Previše ga je podsećala na bivšu ženu sa zavisnošću
od samouništenja i loših muškaraca. U Kiminom slučaju, Ijan je već ispaštao a pre toga je
ispaštao i Kris.
Uspeo je da izbegne dalje ozbiljne razgovore sa ocem i majkom i jedini deo odmora u
kom Kris nije uživao bila je poseta Kiminim roditeljima u Njuportu. Mrzeo je da ih sluša kako
kukaju o onome što joj se dešava, kao da joj je to neko drugi učinio. A otac je davao sve od

Knjige.cub 82
 Tony & Laura

sebe da je spase zatvora, ali zasad bezuspešno. I razgovarali su sa Ijanom o njoj kao da je
svetica ili robinja. Bila je đavo u Krisovim očima, naročito prema njihovom sinu.
Ijan je tačno osećao da Kris ne voli baku i deku i znao je da mu se roditelji ne slažu dobro.
Znao je i da roditelji njegovog oca ne vole Kimberli. Mrzeo je što su svi ljuti međusobno jedni
na druge. Pričao je o Frančeski i Marji mnogo, a povremeno i o Ajlin, a kad bi ljudi pitali ko
su one, on bi odgovorio da su mu to prijateljice. Rekao je da jedva čeka Marjine palačinke u
obliku Miki Mausa, kad se bude vratio. I smejali su se kad su pričali o Čarlsu Eduardu i triku
koji je izveo sa jajima. Ijan je voleo kad bi ih ispustio na pod i napravio nered.
Na kraju krajeva proveli su odlično leto. Ijan je porastao pet centimetara i Kris se
konačno opustio. Uživao je u društvu svog brata i sestre i njihove dece, mada više nije bio
tako blizak sa njima. Ispostavilo se da liče mnogo na njegove roditelje i to ga je podsetilo na
obrazac u kom su odrasli. Ali je bio srećan što ih je sve video i Ijan je voleo da se igra sa
rođacima na porodičnom imanju. Obojica su pocrneli i bili su zadovoljni. Mlađe generacije su
većinu vremena provele na jahti Krisovih roditelja. Bila je to veća jedrilica sa četiri kabine i
palubom od tikovine, koja se nije mnogo razlikovala od one koju su imali kad je Kris bio dete.
Ijanu se to najviše dopalo. Obojici će to nedostajati kad se vrate u Njujork. A kad stignu, Kris
će otpočeti bitku za trajno starateljstvo. Sad je odlučio da pobedi. Nikada više neće odustati
od Ijana.

Frančeskin odmor na jedrenju u Mejnu je bio jednostavan i opušten. Todovi prijatelji su

bili divni prema njoj i nisu nijednom pomenuli ni njega ni njegovu verenicu, iako su bili tu
nedelju dana pre nje i dobro se proveli zajedno. Ali su se lepo provodili i sa Frančeskom.
Opustila se i zabavljala i prestala je da brine o galeriji. Barem jednom nije razmišljala ni o
čemu osim o vetru i jedrima, a kad je bilo vreme za večeru, da li bi jela jastoga ili
šniclu. Potpuno je sebi udovoljavala.
Nije primila nijedan poziv, ni poruku, ni mejl dok je bila odsutna. Telefon joj je bio utišan
tri nedelje. Upravo to joj je trebalo i shvatila je da joj je majka u pravu. Sledeće godine treba
da uradi nešto novo. Bilo je malo neobično da provede odmor sa Todovim prijateljima i da
ide njegovim koracima kao senka. Razmišljala je da dogodine ode u Evropu ili negde drugo,
ali sama. Skoro se osećala spremnom za to.
Na kraju odmora, Frančeska se zahvalila duboko svojim domaćinima na gostoprimstvu.
Letela je avionom od Bangora do Bostona, gde je presela za Njujork. A kad su sleteli na La
Gvardiju, razmišljala je o Ijanu i Krisu. Dugo su bili odsutni i nedostajali su joj. Nedostajalo
joj je (jari ovo slatko lice i razgovor sa Krisom. Pitala se kako je Ijanovoj majci u zatvoru.
Frančeska je izgledala srećno i opušteno kad je taksijem ulazila u grad. Lepo je pocrnela
i kosa joj je posvetlela. Osećala se kao da je bila odsutna mesecima. A kuća je izgledala udobno
i poznato kad ju je ugledala. Okrenuvši ključ u bravi, pitala se da li je Ajlin pronašla posao.
Nadala se da jeste, da joj je život krenuo nabolje i da se držala podalje od Breda. Jedva je
čekala da sazna. Nije se čula ni sa njom poslednjih nekoliko nedelja. Ostavila joj je nekoliko
poruka, ali joj se Ajlin nije javljala.
Kad je ušla u kuću, odjednom je imala neobičan osećaj. Sve u kući je delovalo u redu, ali
nije znala zašto, odjednom se naježila i osetila kako joj niz kičmu silaze žmarci. Bilo joj je
glupo što se tako osetila. Ništa nije bilo van svog mesta, ipak, kao da je osećala nečije
prisustvo. Uzviknula je Ajlinino ime, ali nije bilo zvuka. A kad se okrenula, videla je da su

Knjige.cub 83
 Tony & Laura

vrata njene dnevne sobe otvorena i da je stolica razlupana o zid. Stala je sleđena od straha.
Odmah je znala da nešto nije u redu. Instinkt joj je rekao da beži. Zatvorila je ulazna vrata i
osetivši se kao budala, istrčala je napolje, ali se zaustavila na vrhu stepenica i u duboko
uzdahnula nekoliko puta. Tresla se od glave do pete, a da nije znala zašto.
Pomislila je da nazove Toda, ali joj je sad to bilo neprijatno. A pošto nije znala šta bi
drugo, nazvala je Krisa na mobilni kako bi smirila živce i zatražila savet. Sišla je niz stepenice
i sela na prvi stepenik, u podnožju. Bilo je mnogo buke oko njih kad se javio. Jedva ga je čula
i zvučalo je kao da je okružen decom na igralištu, što je bilo prilično tačno. Bio je na
porodičnom imanju, sa brojnom decom njegovih rođaka. Zvučao je srećno što je čuje.
„Zdravo, Frančeska! Kako si?“, nasmešio se na zvuk njenog glasa.
„Odlično sam“, kazala je, a glas joj je pomalo drhtao. Sad se osetila blesavo što ga je
nazvala. Sve je verovatno u redu u kući. Ali nije mogla da objasni slomljenu stolicu u dnevnoj
sobi, niti što se naježila kad je ušla. Pitala se da nisu opljačkani. Ali ako je došlo do provale,
zašto je Ajlin nije zvala. Nije mogla da sklopi delove slagalice. „Imala sam divan odmor! Kako
je tebi?“
„Predivno! Otišli smo do Njuporta pre nekoliko dana i ovo nam je poslednji vikend ovde.
Nećeš prepoznati Ijana. Visok je tri metra!“ Nasmešila se na njegov opis i duboko uzdahnula
ne bi li se smirila.
„Izvini što te uznemiravam i osećam se stvarno glupo što te zovem. Ali vratila sam se
kući pre nekih pet minuta i imala sam veoma čudan osećaj kad sam ušla. I ovo je još luđe, ali
vrata moje dnevne sobe su otvorena i izgleda da mi je neko polomio jednu od stolica. Ništa
drugo ne deluje van svog mesta. Ali bilo je jezivo i pobegla sam napolje trčeći. Sedim na
stepenicama i osećam se kao budala, ali se plašim da uđem u kuću. Šta ako je neko tamo?
Neki lopov ili provalnik možda. Viknula sam Ajlinino ime, ali nije kod kuće.“ Alarm nije bio
upaljen. I Frančeski nije ni palo na pamet da je pozove i sad se osetila glupo i zbog toga. I
delovalo je previše ishitreno da nazove njega’, kao dama u nevolji ili kukavica koja sedi na
stepeništu ispred sopstvene kuće. Ali se uplašila.
Kris nije oklevao ni na trenutak i namrštio se kad je odgovorio: „Veruj instinktima. Šta
god da radiš, ne vraćaj se unutra! Zovi policiju! Možda ima nekoga tamo. Leti ima mnogo
pljački kad shvate da su stanari odsutni. Ja bih nazvao policiju smesta!“
„Misliće da sam poludela“, kazala je osetivši se neprijatno, ali se pitala da li je u pravu.
„Bolje poludela nego povređena ili da te pogodi neki naoružani lopov u tvojoj kući. Zovi
policiju! I javi se kad budu sve proverili!“
„U redu”, prekinula je tad vezu i nazvala policiju. Rekla im je da se upravo vratila sa
odmora i da misli da ju je neko možda opljačkao ili je neko i dalje u kući. Nije mogla sebi da
objasni polomljenu stolicu, osim ako se neki od Ajlininih internet-momaka nije napio i
poludeo.
Policija joj je rekla da se ne vraća u kuću i da stižu za deset minuta. Stigli su za pet, jer su
imali patrolna kola u blizini. Opisala je osećaj koji je imala i šta je videla i rekli su joj da sačeka
napolju. Pitali su je da li još neko živi u kući. Opisala je ostale stanare i rekla da su svi još uvek
odsutni, osim jedne koja je ostala u gradu i možda je na poslu ili spava na spratu. Objasnila je
kako kuća izgleda i ko gde stanuje. Rekla je da Ajlin živi na poslednjem spratu. Oba policajca
su ušla, izgledali su oprezno sa pištoljima u rukama. To joj je pokazalo da su je

Knjige.cub 84
 Tony & Laura

shvatili ozbiljno. Pomislila je da nazove Krisa dok čeka, ali nije želela ponovo da ga
uznemirava i smatrala je da najverovatnije neće naći ništa osim slomljene stolice. Nije
želela da zvuči histerično i počela je da se opušta kako je vreme prolazilo. Očigledno se ništa
nije desilo, nije bilo pucnjave, niti je provalnik istrčao napolje. Pomerila se sa direktne linije
vrata, ali je prošlo punih dvadeset minuta pre nego što je jedan od policajaca izašao napolje.
Temeljno su pretražili kuću. Policajac je polako sišao niz stepenice i, sa nečitljivim izrazom
lica, pogledao Frančesku.
„Je li sve u redu?“, nasmešila mu se Frančeska, ponovo se osetivši blesavo. Partner mu je
i dalje bio unutra.
Obratio joj se tihim, smirenim glasom. „Vaši instinkti su bili dobri. Vaša stanarka na
poslednjem spratu je mrtva.“ Ajlin. O, Bože! Ne može biti! Nije moguće! Frančeska je pomislila
da će se onesvestiti. Odveo ju je do stepenica i pomogao joj da sedne. Bila je tako bleda da joj
je rekao da spusti glavu između nogu. Trebao joj je minut da dođe do daha.
„Nemoguće je da je mrtva“, kazala je Frančeska s teškom mukom. „Ima dvadeset i tri
godine...“ Kao da je zbog toga nemoguće. Um joj je bio u haosu. Nije mogla da razmišlja.
„Ozbiljno je pretučena i zadavljena. Nismo sigurni, ali možda je i silovana. Naga je u svom
krevetu. Mrtva je već otprilike tri dana. Imate li ideju ko bi mogao da bude počinilac? Je li
imala momka? Bivšeg muža? Ne izgleda kao da je to uradio provalnik. Malo toga je
ispomerano u kući. Nekoliko stolica i to je to.“
Frančeska ga je gledala raširenih očiju, „imala je veoma prekog dečka, ali kad smo se
poslednji put videle, nije bila sa njim već neko vreme. Dvaput ju je pretukao. Ja sam otišla pre
tri nedelje i mislim da nije bila sa njim od juna. Ne znam. Nije uvek bila iskrena prema meni
po tom pitanju. Ali mislim da mora da je on... ili neko koga je upoznala na internetu... to je
često radila...“ Izvadio je beležnicu i drugi policajac je pozvao pojačanje. Dok su
razgovarali, stigla su tri automobila interventne i hitna pomoć.
„Znate li kako se zove?“, pitao ju je policajac dok je beležio, a svi ostali su žurili unutra.
„Bred. Bred Tarner, ja mislim. Bio je stvarno prek čovek.“
„Znate li gde radi?“
„Ne znam. Znam da je mehaničar za motore, ali to je sve. Ima i mnogo tetovaža.“
„Sećate li se kako izgledaju?“
Zatvorila je oči dok je odgovarala, pokušavajući da ih prizove u sećanju. Sve je snažnije
drhtala i mislila je da će joj pozliti. „Orao... ruža... velika zmija niz jednu ruku... nekakav
kineski znak... ne sećam se više!“ Ponovo je otvorila oči i sad je mogla da misli samo na Ajlin,
koja leži mrtva na spratu u svojoj sobi, i koju je verovatno ubio
Bred. Policajac ju je tad pogledao sa izvinjenjem u očima.
„Žao mi je što ovo tražim, ali treba nam neko da identifikuje telo, da se uverimo da je to
ona. Mislite li da možete to da učinite?“ Frančeska nije odgovorila i prestravljeno ga je
pogledala.
„Moram li?“, nije želela da vidi Ajlin takvu. Frančeska nikad ranije nije videla mrtvu
osobu.
„Samo Vas imamo. Ne želimo da identifikujemo pogrešnu osobu. Što se nas tiče, to je
nepoznata osoba u svom krevetu.“ Frančeska je klimnula glavom kad je stiglo još jedno

Knjige.cub 85
 Tony & Laura

policijsko vozilo. Kuća joj je postala mesto zločina i bila je puna policije. Policajac koji je
pričao sa njom se popeo ponovo na sprat na minut, a ona je nazvala Krisa drhtavom rukom.
Video je njen broj na ekranu i odmah se javio. „Zdravo, Frančeska. Šta su rekli? Je li sve
u redu?“, bio je pun nade.
Nastupila je beskrajna tišina sa njene strane veze, pre nego što je progovorila: „Ajlin je
mrtva. Neko ju je prebio i zadavio, i možda silovao. Mora da se ponovo videla sa Bredom kad
sam otišla. Ili sa nekim drugim podjednako lošim.“ i
Bio je tih na trenutak, upijajući ono što je upravo rekla. „Tako mi je žao.“
„Bila je samo dete. Žele da identifikujem telo. Ne znam mogu li. Rekli su da možda i nije
ona. Ali je naga u svom krevetu.“ Hvatala se za slamku. Kris nije ni posumnjao da jeste Ajlin,
a nije ni ona. Nije želela da je tako, ali je bila sigurna da jeste.
„Želiš li da se sad vratim?“, ponudio se Kris. „Mogu da stignem za nekoliko sati.“
„U redu je. To bi samo uplašilo Ijana. Kad ste inače planirali da se vratite?“
„Za tri dana. Mogu da skratim odmor i da se vratim sutra. Mislim da ne treba da budeš
sama,“
„Neću ostati u kući.“ Nema šanse da sad može to da uradi. „Otići ću u hotel.“
„Tako mi je žao što ti moraš da identifikuješ telo. Ako bi sačekali, mogao bih ja to da
uradim kad se vratim.“ Ni njemu se to nije radilo, ali bi učinio to za nju.
„Ja ću, da bi mogli da joj nazovu roditelje.“ Nije da bi njen otac mario. Ali ima petoro braće
i sestara, i majku. I oni moraju da znaju. ’Zaslužila je barem to. Ajlin joj je jednom dala broj
njene majke, u slučaju neke nezgode. Frančeska je imala broj u svom stolu.
Dva policajca su izašla tad do nje i zamolili je da uđe nakon što su je pitali da li je dobro.
Stavili su Ajlin na nosila, pokrili je čaršavom i ćebetom i spustili u predsoblje. Pitali su je da
li je spremna i ona je klimnula glavom, čvrsto držeći policajca za ruku. Držao ju je drugom
rukom za leđa za slučaj da se onesvesti, znali su koliko je ovo teško svima. Jedan od policajaca
je podigao ćebe i čaršav i Frančeska je odmah znala da je to Ajlin. Lice joj je bilo potpuno
isprebijano, ali je bila prepoznatljiva. Klimnula je glavom i ponovo su je pokrili i izneli nosila.
Frančeska je sela na pod, a onda su je izveli iz kuće i smestili u jedna patrolna kola i dali joj
flašicu vode koju su imali pri ruci za ovakve situacije. Znala je da će komšiluku izgledati kao
da je uhapšena, ali nije marila. Plakala je kad je ponovo nazvala Krisa.
„Ona je. Skoro da joj je uništio lice.“
„Tako mi je žao. Što ne bih ostavio Ijana ovde sa rođacima i došao u grad? Ne želim da
budeš tu sama.“
„Hvala ti“, bilo je sve Što je mogla da izusti, a onda je prekinula vezu. Nagnula se napolje
iz patrolnih kola, a onda povratila.
Odvezli su Frančesku do stanice da potpiše zvaničnu izjavu. Uradili su Bredov foto-robot
po njenom opisu i oglasili poteru za njim. A onda su nazvali Ajlininu majku i saopštili joj vest,
nakon što im je Frančeska, objasnila gde se u stolu nalazi njen broj telefona. Kuća je posle
toga bila zaključana. Rekli su da Ajlina majka želi da je kremiraju i pošalju pepeo u San Dijego.
Neće biti sahrane, niti službe u Njujorku. Nije imala prijatelja, osim cimera i muškaraca koje
je upoznavala preko interneta. Na kraju ju je ta opsesija ubila. Frančeska je znala da, ako nije
Bred ubica, onda je neko koga je tako srela. Previše je rizikovala. Frančeska nije mogla da

Knjige.cub 86
 Tony & Laura

veruje, ali slatka devojka iz komšiluka sa pegicama i crvenom kosom vezanom u kikice je
ubijena. Izgledala je tako nevino i slatko kad je Frančeska otišla. Tad ju je poslednji put videla,
kako joj maše sa stepenica.
Policija je odvela Frančesku u hotel Gansevort. Uzela je sobu i sela drhteći. Nije želela da
se vrati kući. Delovalo je da su prošli sati pre nego što ju je Kris nazvao. Izgubila je pojam o
vremenu. Bio je na putu sa aerodroma i želeo je da zna gde se smestila. Rekla mu je i on se
pojavio nekoliko minuta kasnije. Otvorivši vrata, pala mu je u naručje. Stajao je i grlio je, a
onda seo sa njom na krevet. Frančeska je i dalje plakala.
„Glupo dete“, bilo je jedino što je mogao da se natera da kaže. Bio je i ljut i tužan u isto
vreme. Da nije bila Ajlin, mogla je da bude njegova žena, više puta. Do sada je imala sreće, ali
jednog dana će je sreća izdati. Jednog dana će završiti kao Ajlin, samo sa iglom u ruci, a Ijanu
će srce biti slomljeno. Mrzeo ih je što toliko rizikuju i povređuju ljude, slamaju srca i što se
tolike suze za njima prolivaju. Frančeska je plakala dok nije zaspala u njegovom naručju te
noći. Ležao je na krevetu pored nje i grlio je, kao što je grlio i Ijana toliko puta. A ujutru je
Frančeska primila poziv od policije. Našli su Breda. Uporedili su otiske prstiju sa onima sa
mesta zločina. Podudarili su se. Bio je on. Obaviće i analize DNK, ali su se delovi
slagalice uklapali. Dokazi su za sada bili jasni. Bred je ubio Ajlin.

Knjige.cub 87
 Tony & Laura

14.

Kada se probudila, Frančeska je bila umorna i zbunjena, nije bila sigurna je li ono što se
desilo bilo zapravo san. Zaspala je u garderobi, na krevetu pored Krisa, u sobi u hotelu
Gamevort. Kad je otvorila oči, okrenula se ka njemu. Ležao je i dalje pored nje, a bio je budan.
„Jesam li sanjala?“ Odmahnuo je glavom. Nije moguće. To se nije desilo. Nije pravedno.
Ajlin je umrla. Njeno „internet ludilo“ ju je ubilo. Bilo je i više od toga, krivo je Ajlinino
zapanjujuće rasuđivanje, njena zavisnost od loših muškaraca i neodupiranje zlostavljanju.
Sve je to doprinelo tužnom kraju. Svi su poznavali dobre ljude koji su se upoznavali preko
interneta, zaljubili se i venčali. Ali je među dobrim spojevima bilo i mnogo onih užasnih,
a Bred je jedan od tih. I Ajlin je postala previše zavisna od njega i od zlostavljanja da bi se
spasila. Vratila se poslednji put. Taj je bio previše.
Kris je proverio i Bred je i dalje bio u pritvoru zbog sumnje da ju je ubio. Želeli su da ga
Frančeska i Kris identifikuju, a onda će podići optužnicu narednog dana. Već su počeli
testiranje DNK sa njegove kože, kako bi se potvrdili ostaci pod Ajlininim noktima. Imaće
delimične rezultate za tri dana. Telo joj je u mrtvačnici, a nakon autopsije će biti kremirana,
ali tek za nekoliko dana. Sa srcem u petama, Frančeska nije mogla da se ne zapita kakve veze
sad sve to ima. Šta god da urade, ona je i dalje mrtva. Bila je tako izgubljena devojka. Prisećala
se kako je Ajlin pravila lutke od maramica sa Ijanom, a onda se setila jučerašnje scene i kako
ju je identifikovala, ustala je i otrčala do kupatila i ponovo povraćala. Klečala je na podu
kupatila dok joj je Kris trljao vrat i držao kosu, a onda joj pružio mokar peškir.
„Izvini”, kazala je dok je brisala lice peškirom.
Odmahnuo je glavom. „Sažaljevam je. Nasilne veze su užasna stvar. Psihološko
zlostavljanje je skoro podjednako loše i stvara zavisnost. Mislim da ljudi te veze održavaju, ili
im se vraćaju, kako bi mogli da preokrenu stvari i uvere nasilnika da su fini ljudi i da to ne
zaslužuju. Uvek njih krive. A ponekad i stradaju. Jednostavno, nije bila dovoljno snažna, ili
dovoljno zdrava, da se odupre ponovnom viđanju sa njim.” Oboje su znali da se tako nešto
često dešava. Frančeska se vratila do kreveta i legla. Pomisao na ustajanje joj je sada bila
preteška. Želela je zauvek tu da leži, kad je Kris seo pored nje i pomazio je po kosi.

Marja i Čarls Eduard samo što su stigli iz šetnje po bašti i počeli da spremaju doručak,
kad je Kris nazvao. Marjin telefon se nalazio na stolu i ona nije žurila da se javi. Nije očekivala
važne pozive i želela je da uživa sa Čarlsom Eduardom, a i dalje je bila u raspoloženju kao da
je na odmoru. Nije prepoznala broj osobe koja je zove kad se javila i iznenadila se kad je čula
Krisov glas.
„Zdravo, Marja”, kazao joj je promuklim, mračnim glasom. Nije mnogo spavao i
posmatrao je Frančesku veći deo noći. Nekoliko puta se probudila u suzama. On je
bio umoran i tužan.

Knjige.cub 88
 Tony & Laura

„Kakvo lepo iznenađenje!“, kazala je Marja veselo. „Kako je Ijan? Gde ste sada? Ja sam i
dalje u Vermontu.” Nije se čula sa njim otkako su otišli iz Njujorka.
„U Njujorku sam sa Frančeskom”, kazao je Kris tiho, a Frančeska je slušala. Zamolila ga
je da on nazove. „Ijan je u Vinogradima. Vraćam se po njega za dva dana.”
„Nešto nije u redu? Je li Frančeska dobro?“, Marji je delovalo neobično što je on sa njom
ili što je tako to rekao, a zvučao je uznemireno.
„Juče se vratila i, žao mi je što te zovem, ali nešto se užasno desilo u kući. Ajlin je ubijena
pre nekoliko dana. Verovatno je Bred to učinio.“
„O Bože, to je strašno!“ Dok je zamišljala scenu, oči su joj se napunile suzama. Bila je tako
slatka, blesava, nevina devojčica. Čarls Eduard ju je gledao i odmah se zabrinuo, a u očima
mu se naziralo pitanje. „Da li ju je Frančeska našla?“ Nadala se da nije. Nije mogla da zamisli
goru scenu od te.
„Učinilo joj se da nešto nije u redu kad je ušla. Nazvala je mene, a ja sam joj rekao da
sačeka napolju i da zove policiju. Oni su je našli. Bila je mrtva u svojoj sobi. On ju je prebio i
zadavio. Drže ga sada u pritvoru. Moramo danas da ga identifikujemo.“ Nije joj rekao da je
Frančeska dan ranije identifikovala telo. Ona je ležala na krevetu, slušala razgovor
zatvorenih očiju, smrtno bleda, a on ju je držao za ruku. Bili su dva veoma tužna prijatelja i
njemu je bilo drago što je tu sa njom.
„Želite li da dođem danas? Možemo da stignemo za nekoliko sati.“ Primetio je množinu
u njenoj izjavi, ali je pomislio daje zbunjena, uzdrmana snažnim emocijama zbog užasnih
vesti o Ajlin.
„Nema mnogo toga da se uradi sad. Dobro smo“, rekao je to, ali se niko od njih nije tako
osećao.
„Jeste li u kući?“ Pomisao na to je bila šokantna, a nije bila sigurna šta su uradili.
,,U hotelu smo“, kazao je mirno. Policija im je dala kontakt firme specijalizovane za
čišćenje mesta zločina. Kad budu prikupili sve potrebne dokaze i sve fotografišu, ova firma
može da dođe i ukloni sve tragove nemilog događaja. To će trajati nekoliko dana. Ako bude
potrebno, okrečiće ponovo sobu. To se dešavalo češće kada dođe do pucnjave. Njemu je to
zvučalo kao nezgodan posao. „Sve bi trebalo da bude na svom mestu dok se ti vratiš.“
Ali sređeno ili ne, Ajlin više nikada neće biti tamo. Frančeska je već odlučila tog jutra da
ne želi nikoga drugog u toj sobi. Ona sama više nikad nije želela da uđe tamo, mnogo bi joj
teško palo. Iskreno je volela Ajlin, uprkos njenoj naivnosti sa momcima. Uzela ju je u svoju
zaštitu i svoj dom. A sada je mrtva.
„Tako mi je žao“, ponovila je Marja. „Ne želim da uznemiravam Frančesku, ali ako išta
mogu da učinim, javite mi. Sešću u auto i biti tu za nekoliko sati ako vam zatreba moja pomoć.
Potrudiću se da se vratim za nekoliko dana. Je li neko zvao njene roditelje?“
„Policija. Kremiraće telo posle autopsije i poslati pepeo roditeljima. Neće biti sahrane u
Njujorku.“
“Možda možemo sami da pripremimo nešto u sećanje na nju?“, kazala je Marja
neodređeno, u prevelikom šoku da bi razmišljala o bilo čemu drugom sada. Podsetila ga je da
pozdravi Frančesku i onda su prekinuli vezu.
„Šta se desilo?“, pitao ju je zabrinuto Čarls Eduard kad je završila razgovor.

Knjige.cub 89
 Tony & Laura

“Ajlin, devojka sa poslednjeg sprata, ubijena je u kući. Prebijena i zadavljena.“

„Provalnik je to uradio?“
„Misle da je neki dečko sa kojim je izlazila. Drže ga u pritvoru i optužiće ga za ubistvo.
Već ju je dva puta gadno prebio.“ Marja je izgledala kao da joj se slošilo. Sela je na kauč sa
čudnim izrazom lica, a Čarls Eduard je seo pored nje i snažno je zagrlio. Bio je to tužan
početak prvog dana njihovog novog života. Početak i kraj, rođenje veze i smrt mlade žene.
Slatki i gorki ukusi života. A ovog puta je bio mnogo gorak. Marja ga je pogledala, a onda mu
se zarila u naručje i zaplakala.

Dugo se čekalo postrojavanje osumnjičenih u policijskoj stanici šestog okruga u

Zapadnoj desetoj ulici i izveli su šarenoliku grupu muškaraca. Dvojica su bili visoki, jedan
nizak i trojica srednje visine. Svi su imali tetovaže, a jedan i dugu kosu. Trojica su privedena
zbog drugih optužbi, jedan je bio prerušeni policajac, jedan na uslovnoj slobodi, a jedan je
bio Bred. Oboje su ga odmah prepoznali kad je zauzimao poze koje su im bile naređene. Ljudi
u redu su se smenjivali s jedne strane dvostrukog ogledala, a Kris i Frančeska su potvrdili
identifikaciju bez sumnje. Bio je to on. A onda su ih izveli napolje. Gotovo je. I optužnica će
biti podignuta narednog dana. Nakon toga su Kris i Frančeska bili slobodni da idu.
Išli su pešice do hotela jer im je trebalo malo vazduha. Ijan je nazvao Krisa dok su šetali
i otac mu je rekao da je sve u redu i da ga Frančeska pozdravlja. Rekao mu je da ide u Njujork
da završi neki posao i da pomogne Frančeski u kući. Nije želeo da se brine da se nešto
desilo njegovoj majci u zatvoru. Ijan se stalno brinuo zbog nje, i to s razlogom, jer su je sada
optužili za ubistvo iz nehata. Kris je sumnjao da će je otac ovog puta izvući. A niko nije mogao
da spreči ili spasi Ajlin, Žene koje su sklone samouništavanju uglavnom to na kraju i urade,
što je Kris odlično znao.
Policija im je rekla da bi kuća trebalo da bude sređena do sredine nedelje. Planirali su da
do tada ostanu u hotelu. Kris je uzeo sobu za sebe pre nego što su otišli na prepoznavanje. I
nije mario hoće li je koristiti ili ne, trebalo mu je da ima opcije. Ne bi mu smetalo ni to da
provede svaku noć u fotelji u Frančeskinoj sobi. Zato je i došao iz Vinograda, da učini za nju
sve što može. Zaobišli su kuću u širokom luku u svojoj šetnji i Frančeska nije bila sigurna da
li želi ikada više da je vidi. Pitala se da li će ih ovo zauvek proganjati ili da li će moći sada da
žive u miru. Nije bila sigurna.
Nije jela ništa od prethodnog dana i Kris ju je konačno ubedio da odu u Da Silvano na
pastu. Dali su im sto napolju u uobičajenoj gužvi popularnog restorana, a ona nije ni takla
hranu. Samo je mogla da razmišlja o Ajlin. Posle toga su se vratili u hotel, u Frančeskinu sobu i
Kris je upalio televizor. Igrala se bejzbol utakmica i on ju je gledao iz fotelje pored njenog
kreveta, a ona je zaspala. Nekoliko puta se promeškoljila, imala je dve ili tri noćne more i
ustala da ide u kupatilo, ali je pored toga prespavala sve do jutra. On je prenoćio u fotelji,
potpuno odeven, sa upaljenim televizorom. Ali su se oboje osećali bolje narednog dana.
Naručili su doručak u sobu i zvala ih je Marja da proveri kako su. Ovog puta je pričala sa
Frančeskom i obe su plakale za Ajlin. Zbog toga je Frančeski Marja nedostajala više nego ikad.
Nije rekla ništa po pitanju novih događaja sa Čarlsom Eđuardom, njihove dobre vesti
sad nisu delovale primereno za vreme zajedničke tuge.
„Želiš li da te povedem sa sobom u Martine Vinograde na nekoliko dana?“, predložio je
Kris za doručkom, ali je Frančeska odbila.
Knjige.cub 90
 Tony & Laura

„Ne znam šta želim da radim“, kazala je i dalje malo pogubljeno. „Ne želim da viđam ljude.
Moram da otvorim galeriju i vratim se na posao.“ Bila je zahvalna što ima nešto da joj okupira
pažnju. Takođe bi mogla da ode kod oca u Konektikat, ako joj bude bilo potrebno da se skloni.
On i Ejveri su se upravo vratili iz Aspena.
Nazvala je Ejveri tog popodneva i ispričala joj šta se desilo. Bila je užasnuta.
„Možda cimeri ipak nisu bili tako dobra ideja“, rekla je Ejveri tiho. Bilo joj je tako žao
Frančeske i pitala se hoće li kuća za nju zauvek biti obeležena. Frančeska se brinula zbog iste
stvari. Nije bila sigurna. Moraće da vidi kako se oseća kada se bude vratila. „Šta ćeš sad
da radiš? Da prodaš kuću?” To joj je delovalo kao preterana odluka, ali život u kući u kojoj je
stradala draga osoba neće biti lak, ni za koga od njih. A Frančeska je imala sada mnogo tužnih
uspomena vezanih za kuću. Ej veri je predložila da možda više nije vredno mučenja da je
zadrži. Pitala ju je da li je nazvala majku.
„Ne još“, odgovorila je uzdahnuvši. „Nisam sigurna ni da ću to uraditi. Ne mora da zna.
Samo će da me zaskoči zbog toga, da mi kaže da je sve vreme bila u pravu da je loša ideja da
zadržim kuću i nađem cimere i pritiskaće me da je prodam. Moram sama da razmislim i
odlučim da li je to ono što želim. Sad još uvek ne znam.”
„Znaćeš u pravom trenutku. Sad je prerano, osim ako nisi sigurna da želiš da je prodaš.“
„Nisam. I dalje je volim. Samo mrzim to što se desilo. Neprestano se pitam da li sam
mogla nešto da uradim ili da budem stroža sa njom. Ali ja sam joj cimerka, odnosno
stanodavac, ne njena majka. Nisam mogla da joj zabranim da se viđa sa njim. Samo sam mogla
da joj kažem da ga ne dovodi u kuću, ali je to svakako uradila kad sam otišla. I neprestano
sam je molila da potraži pomoć i prestane da traži momke preko interneta. Mislim da je
bila komplikovanija nego što je delovala, sa ozbiljnom istorijom zlostavljanja još od
detinjstva. Možda su je takvi ljudi privlačili i pronašla bi nekog drugog Breda bilo gde. Nije joj
trebao internet za tako nešto. Svi imamo svoje tajne i probleme. Ja i dalje pokušavam da
prebolim Toda, Marja smrt svog supruga, Kris se bori sa bivšom ženom, zavisnicom od
heroina, i pokušava da zaštiti sina. Svi imamo svoje borbe i izgleda da ništa nije onako kako
izgleda. Nije bilo ni sa Ajlin. I vidi šta joj se desilo.“ Frančeska je plakala dok je pričala, zaista
ju je volela. I niko koga je znala nije bio ubijen. Ovo je bila stvarno užasna smrt - prebijena i
zadavljena u sopstvenom krevetu. Frančeska ju je više puta upozoravala daje Bred opasan
čovek, a ona je i dalje pokušavala da ga promeni, umesto da pobegne od njega što je pre
mogla, što bi bila zdrava i razumna stvar. Ajlin jednostavno nije bila zdrava i bila je
zavisna od Breda i njegovog zlostavljanja i platila je poslednju cenu. Ejveri ju je podsetila da
su statistike poražavajuće kada je u pitanju zlostavljanje žena. Sedamdeset i pet od sto
muškaraca koji su pretili da će ubiti ženu sa kojom su u vezi zapravo su to i uradili. Sada je
Ajlin samo još jedan statistički podatak umesto slatke pegave devojke sa sprata. Uništile su
je njene igre zabavljanja sa nepoznatima i loše rasuđivanje po tom pitanju.

Kris se vratio u Martine Vinograde narednog dana da pokupi Ijana i obećao je da će se

vratiti čim bude mogao. Frančeska je insistirala da je sve u redu. Otvorila je galeriju i zadržala
sobu u hotelu. Njeni koferi su i dalje bili u predsoblju otkako je stigla i tražila je da ih donesu
u hotel. Rekla je Marji da ne mora da žuri nazad. Sad nisu mogli ništa. Ajlinina soba je
očišćena, dezinfikovana i okrečena, a nameštaj je uklonjen. Stvari su joj spakovane u kutije i
poslate u San Dijego nakon što ih je policija prečešljala i zadržala dokaze. A onda je Frančeska

Knjige.cub 91
 Tony & Laura

planirala da zatvori i zaključa sobu. Nije čak želela ni da uđe tamo. Eliminisala je poslednji
sprat kuće za sada. Nije mogla da zamisli nikoga ko bi želeo tamo da živi, a da zna da je neko
ubijen u toj sobi. To znači da će morati da pokriva pola hipoteke, umesto četvrtine, sa njih
četvoro tu. Toliko je plaćala i kad je bila sa Todom. Ali nije mogla da smisli ništa drugo zasad.
Nije želela da drugi stanar zameni Ajlin, ostaju samo Kris i Marja i naravno Ijan. Bili su odrasli,
dobro su rasuđivali, vodili zdrave živote i nikoga nisu dovodili u opasnost, niti sami sebe.
Nije mogla ponovo da prolazi kroz traumu kao što je sa Ajlin, koliko god da ju je volela. A
nikad ne znaš šta ljudi rade u privatnosti. Ni ona, ni Marja, ni Kris nisu imali partnere. Bili su
tri samostalne odrasle osobe sa jednim malim detetom koje su svi voleli. Ajlin je bila previše
nezrela i povređivana da bi bila odgovorna i Frančeska je krivila samu sebe što nije ranije to
shvatila, pre nego što se tragedija desila. Možda u drugim životnim uslovima ne bi bila
ubijena. Svi su bili odsutni tokom leta i bila je jednostavan plen za Breda.
Policija ju je obavestila da je podignuta optužnica protiv Breda i da je sudski postupak
pokrenut. Izjasnio se nevinim, na savet javnog branioca koji ga je zastupao. Želeo je svoj dan
u sudnici, mada su rekli da bi mogao da pristane na nagodbu na kraju. Ali nisu mogli
mnogo toga da učine za hladnokrvnog ubicu. Prvobitni rezultati DNK analize su ga povezali
sa ubistvom. Rekli su da će proći skoro godinu dana dok ne počne suđenje, a on će biti u
zatvoru do tada, bez mogućnosti za kauciju. To ju je podsetilo na Krisovu bivšu ženu, koja je
i dalje bila u zatvoru i čekala svoje suđenje. Trudili su se da naprave nagodbu za nju, ali je
javni tužilac rešio da ne popusti. Ona je odgovorna za zavisnika sa kojim je
konzumirala drogu i kom je obezbedila drogu. Bila je to ružna scena. A nesrećni Ijan ga je
gledao kako umire, a onda i svoju majku na samrti. I rekao je Krisu da ih je video kako
konzumiraju, kao i ranije. Kris je planirao da sve to iskoristi kao dokaz na suđenju o
starateljstvu. Nije želeo da mu sin živi sa ženom koja se pred njim drogira, pa iako mu je to
majka, niti da bude okružen nestabilnim ljudima, kao što su dileri i drugi zavisnici. Planirao
je da traži posete pod nadzorom kad Kim izađe iz zatvora. Nije hteo da Ijan bude ikad više
sam sa njom. I nije se nadao da će se očistiti. Nikad nije uspela, uprkos svim
otmenim rehabilitacionim centrima u koje je išla godinama. Njeni roditelji su želeli da je
očiste, a želeo je i on, ali ona nikad nije. Bila je preveliki zavisnik da bi marila. Samo je
želela svoju drogu, po bilo koju cenu. Kao što je i Ajlin želela
Breda. Bio je njen izbor droge, kao što je i smrtni heroin bio izbor prijatelja Ijanove
majke. Sada su oboje mrtvi.
Kris je nazvao Frančesku nekoliko puta, brinući se jer je sama. Preselila se nazad u kuću.
Zvučala je potišteno, ali ga je uveravala da je sve u redu. Nije priznala da jedva čeka da se on
i Marja vrate u Njujork i da joj je uznemirujuće što je tu sasvim sama.
Marja takođe nije žurila da se vrati i verovala je da će biti veoma tužna. Nije delila dobre
vesti sa Frančeskom, jednostavno joj je trenutak delovao pogrešno. Ali su ona i Čarls Eduard
bili srećni u Vermontu i istraživali su aspekte svoje veze koje nisu mogli ranije. Sada za njih
nije bilo granica, jer se on razvodi. Pričao je sa advokatom dvaput iz Vermonta i sve je bilo u
redu. Žena je želela da završi što pre kako bi mogla da se preuda. Želela je polovinu svega što
je Čarls Eduard imao, a nakon trideset godina provedenih zajedno, on je smatrao daje to u
redu. Rekao je Marji da ima dovoljno da podeli na dva dela sa Arijel i da i dalje vodi ugodan
život. Bili su zadovoljni time, a ona nije želela ništa od njega. Samo dobar život, a dobro su
počeli. Nije očekivala nikada da će završiti sa njim, niti sa bilo kime, posle Džona. Ovo je i
dalje jedno veliko iznenađenje i prilagođavanje, ali su oboje bili dobro raspoloženi i

Knjige.cub 92
 Tony & Laura

fleksibilni po tom pitanju i tolerisali su jedno drugom kaprice. Oboje su bili srčani ljudi koji su
uživali u životu i voleli su jedno drugo, sada kad su mnogo više od prijatelja. On je i dalje želeo
da se venčaju i pritiskao ju je. A ona je i dalje bila odlučna da želi da joj dokaže svoju vernost
i da je sposoban za to. Nakon predivnog braka sa Džonom koji je trajao trideset i šest godina,
nije planirala da se uda za nekog ko voli da švrlja, niti da sa njim ostane. A Čarls Eduard je
bio takav ceo život i nije tvrdio da je drugačije. Rekao je da je to kulturološki fenomen i zbog
činjenice da ne voli svoju ženu.
Marja nije marila, nije želela da bude sa nekim ko ima afere okolo. Zakleo se da neće.
Odlično su se proveli u Vermontu, šetali se okolo i gondolom išli do planine u Stovu.
Ponovo se vozila u Nju Hempšir sa njim. jeli su jastoga i lake obroke u lokalnim kafanama.
Svratili su do farmerskih pijaca i kuvali kod kuće, smenjujući se u pranju suda. Isprobavali su
recepte za knjigu, sadili povrće u njenoj bašti, brali cveće, išli u duge šetnje, plivali u
obližnjem jezeru, išli na pecanje i spremali ulov za obrok, gazili potoke, vodili ljubav barem
jednom dnevno, što je Marju zapanjilo. Nikad nije razmišljala da je aktivan seksualni život
moguć u njihovim godinama. Čarls Eduard je bio veoma seksepilan muškarac sa porivima
mnogo mlađeg od sebe i sposobnošću da to iznese. Marja je sijala i cvetala od njegove pažnje
i ljubavi koju su delili. Jedina mračna tačka u njihovom zajedničkom životu bile su vesti o
Ajlininoj smrti. Marja je bila duboko potresena i otišla je sa Čarlsom Eduardom u crkvu da se
pomoli za nju. Plakala je kad je upalila svecu za njenu duša I mnogo će joj nedostajati. Pitala
se da li će Frančeska naći novog podstanara umesto nje.
Kada su Čarls Eduard i Marja stigli iz Vermonta krajem vikenda, za Dan rada, ona je
izgledala zdravo, pocrnelo i veselo, a jarkoplave oči Čarlsa Eduarda caklile su na njegovom
preplanulom licu, zbog čega mu se kosa činila još beljom. Nosio je belu košulju, farmerke i
espadrile, a preko ramena crveni džemper, kada su izašli iz njenih kola ispred broja 44 u Ulici
Čarls. Onda su povadili svoje kofere i kese od kupovine pune svežeg povrća i voća iz njene
bašte i sa pijace u Vermontu. Marja je uzdahnula kad je pogledala kuću i razmišljala kako će
sve biti drugačije bez Ajlin. Svima ima je davala pravi dah mladosti.
Kris i Ijan su bili kod kuće, kada su se ovo dvoje popeli do vrata sa svojim stvarima. Bili
su iznenađeni što vide
Čarlsa Eduarda i bilo je očigledno da je bio u Vermontu sa Marjom. Kris nije razumeo da
su tako planirali, a delovali su srećnije nego ikad tako zajedno. Kris ju je i dalje sažaljevao što
je on oženjen. Izgledali su kao savršen par.
„Dobro došli kući!“, kazao je Kris kad je sišao niz stepenice, nakon što ih je čuo kako
ulaze, ljan se popeo što je pre mogao iz kuhinje, sa brkovima od mleka i keksa. Široko se
nasmešio Marji i bacio se u raširene ruke Čarlsu Eduardu.
„Imam jaje u uhu!“, viknuo je uzbuđeno, a umesto toga je Čarls Eduard izvukao novčić i
pružio mu ga.
„Prodali smo ga i zaradili novac”, kazao je i poljubio dečaka u oba obraza, a onda zagrlio
Krisa. On se do tada navikao na srčanije pozdrave Francuza. Ijan mu je pomogao da ponese
kese sa hranom u kuhinju, dok je Kris šapnuo Marji da nije rekao Ijanu za Ajlin. Rekao je da se
preselila nazad u Kaliforniju da bude ponovo sa roditeljima, što je i bilo istina. Nije objasnio
da se vratila u urni, u vidu pepela. Ideja na ubistvo u kući bi mogla da prepadne Ijana, a
dovoljno je trauma prošao sa majkom. Marja se u potpunosti složila i rekla je da će

Knjige.cub 93
 Tony & Laura

napomenuti Čarlsu Eduardu da mu ništa ne kaže o ubistvu. Bila je to tužna okolnost za sve
njih. Zagrlila je Krisa, a onda su razmenili jedan topao, brižljiv pogled razumevanja.
„I, kako si provela leto?“, pitao ju je. „Nama je bilo sjajno u Vinogradima.“ Tako je i
izgledao, a i Ijan je, zdravo i osunčano, kao i ona. Uz izuzetak tragedije koja je snašla Ajlin, svi
su se dobro proveli na odmoru.
,,U Vermontu nam je bilo divno“, kazala je Marja i sijala, ,,a Evropa je bila sjajna. Vratila
sam se pre mesec dana. Deluje mi kao da je to bilo pre sto godina.“ Kris i Ijan su se vratili iz
Martin ih vinograda prethodne nedelje. U kući nije bilo naznake nereda. Ajlinina soba je bila
zatvorena i zaključana a Frančeska je konačno kupila nameštaj za dnevnu sobu kako bi
zamenila ono što je Tod uzeo pre osam meseci. Sada je prostorija bila veoma prijatna i
odlučila je da ne prodaje kuću, bez obzira na Ajlin. To je rekla Krisu kad je stigao kući. Bila je
to tragedija, ali moraju da nastave dalje. Kris se složio sa njom i laknulo mu je. On i Ijan su tu
bili srećni. Okruženje im je bilo savršeno i sada ne bi mogao da zamisli svoj život bez Marje i
Frančeske, njegovih prijateljica i Ijanovih voljenih tetki. Ipak, znao je da će Ijanu i Ajlin
nedostajati, kao i priče koje mu je čitala i origami ptičice koje je pravila.
Kao što uvek čine kad je Marja kod kuće, svi su se okupili u kuhinji. Stavila je na šporet
malo supe sa pečurkama koju je spremila u Vermontu pre nego što su krenuli tog jutra.
Mirisala je izuzetno. Čarls Eduard je izvodio trik sa jajima za ljana, koji je vrištao od
oduševljenja. Kuća je odjednom ponovo bila puna dobrih mirisa, radosti, buke i smeha. Nije
bilo tako kad su se on i Ijan vratili kući i u početku im je sve delovalo veoma tmurno, kao da
su svi bili u žalosti. Sada je bolje. Marja i Čarls Eduard su im vratili energiju i život. Bez njih
je bilo previše tiho.
Frančeska ih je čula sve kako se smeju u kuhinji dok je otključavala vrata, kada se vratila
s posla. Nasmešila se kad je sišla niz stepenice i ugledala Marju. Već je imala kecelju i kuvala
je. Stavila je pile u rernu za večeru. A Čarls Eduard je spremio malo paštete i stavio je na
tanjir, a onda zagrlio Frančesku i poljubio je kad ju je ugledao.
„Ahhh! La châtelaine kazao je sa oduševljenjem. Nazvao ju je „gospodaricom zamka“.
Kuća u Ulici Čarls 44 teško da je bila zamak, ali je bila njihov dom i oni su je voleli. „Izgledaš
predivno tako pocrnela, Frančeska.“ A kosa joj je izgledala zlatno.
Svi su razgovarali uglas kad je Marja pogledala po kuhinji. Nekoliko stvari je bilo van
svog mesta, a onda ih je vratila tamo gde treba i odložila stvari na policu kojoj pripadaju. A
onda je primetila da nema kućnog računara. Frančeska ga je dala policiji kao dokaz. Svi su
imali svoje računare u svojim sobama i nije im trebao jedan i u kuhinji. Marja je pretpostavila
da je zato nestao, jer ga je Ajlin često koristila.
Njih petoro nisu mogli da prestanu da pričaju da nadoknade sve i po prvi put otkako se
Frančeska vratila iz Mejna, kuća je ponovo bila živahna i vesela. Svi su doprinosili tome
svojom posebnom čarolijom i zajedno su bili porodica.
Sedeli su za okruglim stolom u kuhinji i večerali, trudeći se da ne osete Ajlinino odsustvo,
kad je Frančeska primetila nešto drugačije kod Čarlsa Eduarda i Marje. Nije želela ništa da
kaže, ali dok je prala sudove od supe sa njom, šapnula je Marji: „Jesam li poluđela ali se nešto
dešava sa tobom i Čarlsom Eduardom?“ Bilo je suptilno, ali primetno, a i Kris je to takođe
nanjušio, ali nikad ne bi pitao. Bio je previše pristojan.

Knjige.cub 94
 Tony & Laura

Marja se nestašno nasmešila kad joj je odgovorila takođe šapatom. „Žena ga je ostavila
letos. Podnela je zahtev za razvod. Udaje se za njegovog glavnog pomoćnika.“ Frančeska ju je
zapanjeno gledala.
„Bože! Jesi h ozbiljna?“
Glas joj je postao malo glasniji od njenog uzbuđenja zbog Marje, a onda se ponovo utišala.
„Hoćete h se venčati?“
„Još uvek ne znam. Želim da vidim može h da bude veran duže od pet minuta. Ali smo
srećni i lepo nam je. Sve mi je ovo veoma novo. Pojavio se pre nekoliko nedelja u Vermontu.“
Delovala je predivno i mlado dok joj je pričala. A Čarls Eduard je pogledom okrznuo dve
žene dok su šaputale za sudoperom i pretpostavio je o čemu pričaju kad su se zakikotale.
Nasmešio se Marji.
Kad su ponovo sele i Marja poslužila piletinu, pogledao je Frančesku uz topao osmeh.
„Marja ti je rekla?“ Klimnula je glavom i nasmešila se oboma, dok je Kris gledao zbunjeno.
„Veoma sam srećna zbog oboje“, kazala je Frančeska uz brižljiv pogled i ustala da ih
oboje poljubi u obraze, u francuskom stilu. „To su divne vesti!“
„Jesam li nešto propustio?“, Kris je izgledao zbunjeno. „Da li se nešto desilo između vas
ovog leta?“ Tako mu je izgledalo.
„Zaljubljeni smo! Moja žena hoće da se razvede.“ Izgledao je neopisivo srećno zbog toga
dok se smešio Krisu.
„Bravo za oboje!“, kazao je Kris, široko se nasmešivši. „Radujem se zbog vas.“ To je i
mislio, mada ne bi želeo da bude u takvoj situaciji Zakleo se da nikoga više neće voleti posle
Kimberli. Uvek je insistirao na tome da mu to ne nedostaje. Život mu je miran i zdrav i ima
Ijana. „To je tako uzbudljivo! Kad se to desilo?“
„Dok smo bili u Vermontu“, uputila ga je Marja. Čarls Eduard je ustao da im svima sipa
šampanjac i nazdravili su novom paru, a onda je Frančeska pogledala okolo, po njihovim
licima, želeći da nazdravi još nečemu. Imala je knedlu u grlu kada je to uradila.
„Za Ajlin. Nadam se da je sada na boljem mestu“, kazala je tiho i svi su svečano podigli
čaše i malo otpili.
„Zašto se vratila u Kaliforniju?“, pitao je Ijan žalosno. „Nedostaje mi. Bila je dobra.“
„Jeste“, složila se Frančeska. „Ponekad se ljudi koje volimo odsele“, kazala je
jednostavno. Ijan je klimnuo glavom i počeo da jede svoje parče pileta, a onda su skrenuli
temu na Marju i Čarlsa Eduarda, letnji odmor i planove za jesen. Ijan kreće u treći razred,
Frančeska ima tesan raspored sa izložbama u galeriji, uključujući i dve samostalne izložbe
svojih umetnika, a želela je da ode i na festival umetnosti Bazel u Majamiju u decembru.
Marja i Čarls Eduard su imali zadatak da napišu knjigu. Po prvi put u poslednjih nekoliko
nedelja, život je tekao normalno u Ulici Čarls 44. Ajlin nije zaboravljena i nikada neće biti, ali
život ide dalje.

Knjige.cub 95
 Tony & Laura

15.

Na Marjino insistiranje, Frančeska je pozvala majku na večeru naredne nedelje kada se

vratila iz Evrope. Svakako je želela da je vidi i morala je, a da spoji susret sa večerom Marje i
Čarlsa Eduarda, bio je najlakši način.
Talija je prihvatila poziv sa oduševljenjem. Rekla je da je imala sjajno leto. Poslala je
Frančeski nekoliko poruka i dva puta ju je zvala, što je za nju bilo mnogo. Retko kad se javljala
kad otputuje. Uglavnom bi zaboravila na porodicu kad je sa prijateljima, a nikad se nije
dešavalo obrnuto. Ostala je duže u Veneciji nego što je planirala i odlično se provela. Kad je
došla na večeru, u potpunosti je uživala u obroku koji su spremili Marja i Čarls Eduard. I dalje
mu se udvarala kad god bi mu se obratila, ali je sada delovala pristojnije. Nosila je crni
džemper i pantalone umesto kratke haljine i visokih potpetica. Bili su na pola obroka kada je
primetila da Ajlin nije tu. Frančeska joj i dalje nije rekla da je umrla. Nastupila je duga pauza
nakon što je Talija pitala za nju.
„Vratila se u Kaliforniju“, kazao je Ijan jednostavno. „San Dijego“, obavestio ju je. Niko
drugi nije komentarisao i razgovor se nastavio. Frančeska i Marja su razmenile poglede koji
Talija nije primetila.
„Kakvi su vam sada svima planovi?“, pitala je za desertom. Čarls Eduard im je pripremio
tortu od krušaka.
„Neka putovanja? Ja idem u Gštad za Božić“, najavila je. Prijatelji iz Venecije su je pozvali
da im se pridruži u njihovoj planinskoj kućici. Bilo je to jedno od otmenijih skijališta u Evropi
i Talija je išla barem jednom svake zime, a ponekad i dva puta.
Niko drugi nije imao velike planove. Praznici su im delovali svetlosnim godinama daleko.
Čarls Esuard i Marja treba da završe svoj kuvar. Frančeska će imati posla u galeriji, a Kris je
morao da prođe kroz saslušanje za trajno starateljstvo nad Ijanom, ali to nije pomenuo Taliji.
To nije bio naročito prijatan plan.
Talija je primetila novu toplinu i bliskost između Marje i Čarlsa Eduarda. Pitala je za to
pre nego što je otišla i Marja je priznala.
„Razvodi se ili si samo popustila?“, pitala ju je Talija zainteresovano. I ona je upoznala
nekoliko privlačnih oženjenih muškaraca u Veneciji. Ali nije volela da učestvuje u takvim
igrama.
„Žena ga je ostavila ovog leta i podnela zahtev za razvod. Imala sam sreće“, kazala je
Marja jednostavno. Osećala je pomalo krivicu što ima čoveka, a Talija očajnički želi da ima
jednog.
„Svakako da si imala sreće”, složila se Talija žalosnim tonom. „Samo ne razumem. Nisi
želela muškarca, a ja ga želim. Ti dobiješ jednog, a ja ne. Sve je naopako.“ Marja nije želela da
joj kaže da se možda previše trudi. A ona se nije trudila uopšte. Naprotiv.

Knjige.cub 96
 Tony & Laura

„Možda je sudbina”, kazala je Marja diplomatski, ali je u to verovala. „Stvari se događaju

u svoje vreme. Stići ćeš i ti na red”, uveravala ju je.
„Nadam se da si u pravu”, kazala je Talija uz uzdah, dok je oblačila belu jaknu koju je
kupila u Parizu. Kao uvek, bila je besprekorno doterana i vesto frizirana, i predivno je
izgledala uz izuzetne minđuše sa biserima i dijamantima. Bilo je to dovoljno da uplaši bilo
kog muškarca. „Ovog leta, nisam srela nikoga ni blizu potencijalnog. Sen Trope je ovih dana
pun evropskog đubreta i Rusa. I svi imaju dvanaest godina. A svi u Evropi su oženjeni i varaju
svoje žene.“
„Postoji neko tamo i za tebe“, uveravala ju je Marja, a onda je naišla i Frančeska, ispratila
majku napolje i smestila je u taksi. Čak i kad je prijatna, uvek je olakšanje kada ode. Bila je
mnogo naporna i boravak sa njom je zaista stresan. Ali Talija se lepo slagala sa Marjom i
Čarlsom Eduardom i bila je prilično pristojna prema Krisu, zbog čega su njene posete
Frančeski lakše padale. Bilo je prijatnije nego da večera sa njom sama, što je uvek
poput španske inkvizicije. Frančeska je bila umorna kad se popela na sprat. Bilo je to dugo
veče.
Vikend je provela u Konektikatu sa ocem i Ejveri. On je radio na novoj slici i veći deo
vremena je boravio u studiju, što je njoj dalo priliku da ide u dugačke šetnje sa Ejveri i da se
opusti.
„Kako si posle Ajlin?“ pitala ju je nežno Ejveri, a Frančeska je uzdahnula. I dalje je bila
tužna zbog toga.
„Svima nam nedostaje. Ona je grupi doprinosila mladošću, uprkos njenoj ludosti sa
momcima. Bila je više poput studenta, nego odrasla osoba. Nisam rekla majci i ne
nameravam. Ne mora da zna. Samo će me zaboleti glava od nje, a već je dovoljno loše. Ajlin
je bila pravi primer toga kakve rizike da ne preuzimaš kada nalaziš momke. Izašla bi na piće
sa svakim ko se kreće. Uvek je mislila da je to bezbedno, čak i kada očigledno nije bilo. Imala
je stvarno lošu moć rasuđivanja.“
,,Šta je s tobom? Kako je tvoj privatni život ovih dana?“, Ejveri se brinula zbog nje. Tod
se iselio pre više od osam meseci i Frančeska se nije zaista trudila da upozna nekog drugog.
Delovala je kao da ne mari za to.
„Nemam ga. Nisam ni sigurna da ga želim. Nikad ne upoznajem nikoga zanimljivog kroz
moj posao. Umetnici koje srećem su svi slabići, ili pompezni, ili narcisi. Uvek mi deluje da je
to previše truda, a klijenti koji mi se nabacuju su uvek kreteni. Oni fini su oženjeni.“
„Previše si mlada da bi odustala“, kazala je Ejveri odlučno.
„Ne znam. Možda i nisam. Nedostaje mi da imam nekoga u životu, ali ne želim da
napravim grešku kao sa Todom i da to shvatim pet godina kasnije. Uložiš četiri godine,
shvatiš da je to pogrešan čovek, a onda imaš godinu patnje i raskid i slomi ti se srce. A pet
godina ode u nepovrat. Malo mi je teško da to prevaziđem.“
„Čula sam da se Tod verio“, kazala je Ejveri oprezno. „Da, jeste. Hrabar momak.
Odjednom je bio u velikoj žurbi da se oženi i dobije decu. Bog zna da li se ženi pravom ženom.
Samo želi priplodnu kobilu i nekoga koga može da vodi na božićne žurke u svojoj pravnoj
firmi. Ja nisam tip ni za jedno, ni za drugo.“

Knjige.cub 97
 Tony & Laura

„To je malo oštro za oboje“, kazala je nežno Ejveri. Njoj se dopadao Tod. Samo ne za
Frančesku. Nikad nije mislila da je on pravi, čak ni na početku, kad oni jesu tako mislili. Ejveri
se on nikad nije činio dovoljno zanimljivim za Frančesku.
„Možda i nije“, odgovorila je Frančeska. „Ne znam više šta želim. Umetnika,
konzervativnog čoveka, brak ili bez braka, da živimo zajedno ili ne? Sve je previše
komplikovano i u ovim godinama svima nešto fali. Svi već nose neke ožiljke, kao i ja.“ Mislila
je na Krisa kad je to rekao. Praktično je priznao da ima strah od veza, a i ona je počela tako
da se oseća. „Možda mi je previše prijatno sa samom sobom sada.“ Bila je očajnički usamljena
bez Toda u početku, ali više nije tako. Volela je da radi šta želi, a da ne mora ni sa kim da se
konsultuje. „Cimeri mi prave društvo. Imam ljana, jedno zlatno dete u kući, umetnici koje
zastupam me izluđuju, i oni su mi kao da imam stalne pubertetlije u životu. Šta će mi
muškarac?“
„Kada si poslednji put imala odnose?“, pitala ju je Ejveri. „Možda ne želiš ipak da
odustaneš od toga u trideset i petoj. To je prilično lepa stvar.“
„A, to!“, Frančeska se nasmešila kukavički. „Ni to mi više ne nedostaje. Jednostavno sam
to isključila.“ Prošlo je više od godinu dana otkako su ona i Tod prestali da spavaju zajedno,
još pre nego što je otišao. „I ne moram da brijem noge!“
„To je privlačno“, zadirkivala ju je Ejveri. Brinula se zbog nje. Delovala joj je otuđeno.
Trebalo joj je više vremena nego što se očekivalo da preboli Toda i to je očigledno bilo
traumatičnije razočaranje nego što je Ejveri mislila da će biti. A borba da održi galeriju i kuću
mnogo ju je plašila.
„Mada, ipak želim da uradim neke nove stvari. Idem ove godine u Majami na festival
Bazel, samo u razgledanje, da bih prošla to iskustvo. Ne pravim izložbu, A sledećeg leta želim
da odem na neko drugo mesto, ne u Mejn. Dobro sam se provela, ali me je previše podsećalo
na Toda. Oni su njegovi prijatelji, ne moji. Ne znam, možda bih sledeće godine u Evropu. Ali
ne sa majkom“, dodala je, a Ejveri se nasmejala. Obe su se složile da je Talija teška za
održavanje i da bi putovanje sa njom Frančeski bilo noćna mora. „Možda ću putovati sa
Marjom sledeće godine, ako se do tad ne uda“, kazala je Frančeska zamišljeno. Volela je da
razgovara sa maćehom. To joj je pružalo novu perspektivu o životu i bila je tako brižljiva. Ona
je divan prijatelj.
„Marja se udaje?“, Ejveri je izgledala iznenađeno.
„Mogla bi. Još uvek nije odlučila. Ona i Čarls Eduard su zajedno. On se razvodi.”
„To je zanimljivo. Odličan su par. Znaš staru izreku da svaki lonac ima svoj poklopac. Ti
samo treba da nađeš svoj.“ Problem je što se Frančeska nije trudila, a njen par neće samo sići
niz dimnjak bele brade i u crvenom plišanom odelu pravo u njene ruke. Ejveri se
prisećala svih muškaraca sa kojima se zabavljala pre Henrija, loših veza koje je imala,
razočaranja i slomljenih srca, ali i onih dobrih veza. Nije bila očajna da se uda, ali je želela da
pronađe pravog muškarca sa kojim će provesti vreme. Nikad se nije zadovoljavala manjim.
Trebalo je da napuni pedeset godina da ga nađe, a čim ga je srela, znala je da je Henri Tejer
taj pravi. To se Frančeski još nije desilo, a Ejveri se nadala da neće biti potrebno previše
vremena. Barem je u međuvremenu uživala u životu. Ali Ejveri nije mogla da odluči da li su
Frančeskini cimeri dobra ideja ili ne. Na neki način su ublažili njenu glad da nekoga upozna i
bilo joj je lakše da se zadovolji njihovim društvom, bez prave veze u svom životu.

Knjige.cub 98
 Tony & Laura

Frančeskin otac je tada izašao iz svog ateljea i nasmešio se, zagrlivši ih obe. „Kako je moj
omiljeni poslovni partner?“, pitao je kad je poljubio svoju ćerku. „Jesmo li se obogatili već?“
„Možda sledeće godine“, Frančeska se nasmešila. Ali je galerija lepo napredovala. Bolje
nego prethodne godine. Malo po malo, već je gradila posao i pravila mali profit, veći nego
ranije, mada još uvek ne nešto naročito veliki. Ali to joj je davalo nadu. Dobro se držala.
Pre nego što je otišla iz Konektikata, Frančeska je obećala da će ih pozvati na jednu od
svetski poznatih večera koje pripremaju Čarls Eduard i Marja i otac joj je bio oduševljen.
Oboje su mu se dopadali, mada je Marju sreo samo dva puta, a Čarlsa Eduarda jednom, ali mu
je delovao kao sjajan čovek. A i voleo je kubanske cigare koje je delio sa njim, iako Ejveri nije
odobravala što puše.
Frančeska je razmišljala o tome dok se vozila kući. Ponovo joj je Ejveri pružila svoju
perspektivu. Razmišljala je o njenim rečima o zabavljanju i potrazi za pravim poklopcem.
Ona nije bila sigurna ni koja je veličina i oblik lonca, a kamoli kakav će poklopac
odgovarati. Činilo joj se kao da se mnogo promenila u poslednjih godinu dana bez Toda.
Imala je veće samopouzdanje i imala je mnogo više vere u sebe. Uspela je sama, bez njega,
postigla je i više nego sa njim, što joj je mnogo reklo o njihovoj vezi i njoj samoj. Sad nije bila
polovina ničega, bila je ćela osoba. Dobro joj je činilo i to što ima cimere i što je morala da se
prilagodi drugim ljudima. Kao jedinica, nikad u mladosti nije morala to da radi. Poštovala je
Marju i Krisa, a i oni su se veoma razlikovali. Bilo je zabavno imati i Ijana u životu. Nikad nije
bila tako bliska sa nekim detetom. Bio je dobar dodatak njihovoj grupi. Deca joj sada nisu
delovala tako strašno kao ranije, sve dok su tako slatka kao Ijan, mada za to nema
garancije. Bio je najslađe dete koje postoji.
Kad je stigla kući, čula je buku iz kuhinje i sišla da vidi Šta se dešava. Bilo je kasno za
večeru i zvukovi nisu delovali veselo. Čula je glasne uzvike i udaranje šerpi. Kad je sišla,
ugledala je kuhinju pod petnaest centimetara vode. Čarls Eduard je nosio šešir i šorts, stajao
je bos u vodi i mahao cigarom dok je izdavao naredbe i postavljao pitanja. Marja je bila u
gumenim čizmama i pokušala da pomogne, zabrinutog izraza lica. Kuhinjski sto i stolice su
izneli u baštu, a na njima su bile naslagane razne stvari, A Kris je bio mokar do gole kože, u
kupaćim gaćama i dukserici, i gackao je kroz vodu zavlačeći se ispod sudopere i pokušavajući
da locira cev koja je eksplodirala i poplavila kuhinju.
„Prokletstvo!“, kazala je zavrnuvši farmerke i skinuvši cipele i došla do Krisa. „Kako da
ti pomognem? Izvini što si zaglavio sa ovim.“ Pogledao ju je preko ramena uz osmeh, a ona
se osetila neprijatno što nije bila tu kad se ovo dogodilo i zbog svega što on radi. Upravo to
je Tod mrzeo u kući i zbog toga je želeo da je proda pre godinu dana. Bila je to stara kuća i
ovakve stvari su se ponavljale. Čarls Eduard je sipao čašu vina i dodao joj. Delovalo je kao
zabava usred poplave. Čarls Eduard i Ijan su se zabavljali. Ostali nisu.
„Zavrnuo sam vodu“, objasnio je Kris. „Desilo se dok smo bili napolju. Verovatno je ceo
dan curilo. Moramo da nađemo nekoga da izbaci vodu odavde, a tebi treba vodoinstalater.
Mislim da ovo prevazilazi moje mogućnosti.“ Kad je to rekao, Ijan je skočio sa stepenica i
bacio se u bazen vode uz veliki pljusak.
„To je tako super!“, zacvileo je, a Kris mu je rekao da prestane ili da ode na sprat. Ijan je
složio grimasu i odgackao do Čarlsa Eduarda. Nisu mnogo toga mogli da urade te noći, mada
je Kris više puta pokušavao da locira odakle curi i na kraju je odustao. Frančeska je držala

Knjige.cub 99
 Tony & Laura

baterijsku lampu za njega ispod sudopere pa je sad i ona bila mokra do kože. Farmerke su joj
bile u vodi do struka.
„jeste li večerali?“, pitala je Frančeska uz izvinjenje, a Čarls Eduard je rekao da nisu.
Predložila je da svi odu u najbližu piceriju ili da naruče kinesku hranu i jedu u njenoj dnevnoj
sobi. A onda je shvatila da Čarls Eduard i Marja ne mogu da spavaju u svojoj sobi te noći.
Tepih im je bio potpuno mokar. Predložila im je da uzmu njenu sobu, a ona može da prenoći
na kauču svoje dnevne sobe. Marja se prvo opirala, ali nisu imah drugog izbora a Frančeska
je insistirala da joj nije problem da prespava na kauču.
Odlučili su se za picu i izašli na večeru. Glasno su ćaskali i svi su delovali neuredno. Čarls
Eduard je i dalje nosio šorts, Marja je ostala u čizmama, a Kris i Frančeska su obukli suve
pantalone. Ijan je želeo da se vrati i da se prska u bazenu u kuhinji, a Kris mu je rekao da ne
može. Svi su se dobro proveli i vratili se u kuću posle večere, bolje raspoloženi, mada je
kuhinja i dalje bila katastrofa. Voda je polako izlazila u baštu kroz vrata koja su ostavili
otvorena, ali je i dalje bilo nekoliko centimetara vode na podu i prošlo je i u Marjinu sobu. U
ovakvim situacijama se Frančeska pitala da li da proda kuću. Da Kris nije bio tu da
zavrne vodu, i dalje bi curila iz zidova. To mu je i rekla u povratku.
„Uvek možeš da potražiš vodoinstalatera, Frančeska. To je predivna stara kuća. To nije
dovoljno dobar razlog da odustaneš od nje.“
„Da, jeste divna i ja je obožavam. Ali je previše za mene samu. U finansijskom i svakom
drugom smislu.“ To što je izgubila prihod od jednog od stanara bilo je dovoljno teško. Veliki
je izazov imati ovako staru kuću, iziskivalo je mnogo posla. „Nedostajala bi mi kad bih je
prodala“, priznala je. „Nadam se da me neće koštati čitavo bogatstvo da popravim curenje.“
Svaki put kad bi malo uštedela, iskrslo bi nešto Što bi pojelo čitavu uštedu.
Ispratio ju je nazad do dnevne sobe, a Marja i Čarls Eduard su otišli na sprat u njenu
sobu. Promenila im je posteljinu pre nego što su otišli na večeru. Ijan je otišao na sprat da
gleda televiziju u krevetu. Kad je Kris nabavio krevet na sprat za njihovu sobu, znao je da će
Ijan voleti da spava na gornjem krevetu. Nije bilo romantično, ali im je funkcionisalo dobro,
a dalo im je i više prostora u sobi nego neki francuski ležaj, koji mu svakako nije trebao. Nije
imao sa kime da ga podeli. Bili su samo on i Ijan.
Kris je seo na kauč pored Frančeske da se malo opusti. Bilo mu je žao što nije uspeo da
popravi kvar u kuhinji, niti da zaustavi poplavu pre nego što se pretvorila u bazen. Oboje su
se smejali slici Čarlsa Eduarda u šortsu i sa šeširom na glavi, kako izdaje naredbe, i Ijana koji
skakuće sa stepenica kako bi što više isprskao.
„Kuća bi bila pretužna bez svih vas”, kazala je iskreno uz zahvalan pogled.
„Nismo ti se smučili svi u tvom prostoru? Ponekad razmišljam o tome i pitam se treba li
da nađem stan za mene i Ijana. Ali biste nam nedostajali. U početku mi je ovo bilo kao neki
eksperiment. Ali zaista nam dobro funkcioniše i dobro je za njega. Mislim da bi bio usamljen
samo sa mnom.“
„A ja bih bila još usamljenija. Vaše prisustvo unosi malo veselog ludila u moj život.” Bio
je to eksperiment i za nju, iako finansijski neophodan, volela je taj njihov zajednički život.
„I ja bih”, kazao je nasmešivši se, a onda se okrenuo prema njoj. „Mnogo mi značiš,
Frančeska! Nadam se da to znaš. Zaista si divan prijatelj.”

Knjige.cub 100
 Tony & Laura

„I ti si”, kazala je stidljivo. „Ne bih preživela ono sa Ajlin da nije bilo tebe.“ On je klimnuo
glavom.
„Sam Bog te je poslao Ijanu... i meni...“ A onda, bez upozorenja, nagnuo se i poljubio je, a
ona ga je pogledala širom otvorenih očiju.
„Šta si to upravo uradio?“, izgledala je kao da ju je udario cipelom po glavi.
„Mislim da sam te upravo poljubio”, kazao je, delujući zadovoljan samim sobom. To je
želeo da učini otkako su proveli zajedno noć nakon Ajlinine smrti, ali nikad mu se nije činilo
da je dobar trenutak. Nije bio siguran ni da je sad bolji, ali je svakako to uradio. I smešio joj
se.
„Mislim, zašto?“, insistirala je. „Zašto si me poljubio?”
„Ljutiš li se na mene zbog toga?“, pitao ju je zabrinuto, a ona je odmahnula glavom.
„Ne ljutim se. Samo sam zbunjena. Mislila sam da si se zakleo da više nikad u životu nećeš
biti ni sa kim.”
„Jesam. Možda sam se predomislio. To je samo poljubac, Frančeska, ne prosidba. Opusti
se.”
„Mislim da i ja imam strah od veza.“ Setila se razgovora koji je vodila sa Ejveri
prethodnog dana.
„Ne, samo si povređena. To je drugačije. I ja sam povređen. To ne mora da bude trajno.
Samo je potrebno vreme. Verovatno se osećaš tupo poslednjih godinu dana otkako ti se
raspala veza sa Todom.“
„Tako je. Osetila sam kao da je nešto u meni umrlo i ne može ponovo da oživi.“
„Nije mrtvo. Samo je usnulo“, uveravao ju je.
„Kako znaš?“, pitala je zainteresovano.
„Pokazaću ti“, kazao je i ponovo je poljubio. Ovog puta se nasmejala posle poljupca. Bio
je lep i veoma joj se dopao. Možda ipak nije tako mrtva i on je u pravu. „Vidiš na šta mislim?
Čini mi se da si počela da se budiš.“ Ponovo ju je poljubio i ona mu je uzvratila poljubac i
istopila mu se u naručju, a onda se zabrinula kad su se razdvojili. Ovog puta je poljubac bio
strastven. Oboje su se zagrevali i to je bilo potpuno neočekivano.
„Šta to radimo, Krise?“, pitala je uspaničeno. „Dopadaš mi se. Ne želim da neko od nas
bude povređen.“
„Možda treba da rizikujemo. Ko reskira taj dobija. Otrcani izraz, ali nažalost tačan.
Mislim da sam spreman da rizikujem zbog tebe.“
Trebalo joj je malo prilagođavanja da shvati šta se dešava. Najveći plašljivac od veza svih
vremena izašao je iz svoje pećine. A i ona je. I bilo je đavolski strašno!
„Šta ćemo sa Ijanom? Hoće li biti uznemiren?“, pitala je Frančeska zabrinuto.
„On te voli. Mislim da bi bio srećan.“ Kris je razmišljao o tome već neko vreme.
„I ja volim njega“, kazala je tiho. „Razmišljala sam danas o tome kad sam se vraćala kući.
On je zaista divan dečak.“ A onda je pogledala Krisa i polako se nasmešila: „I ti si divan.“
„Ni ti nisi loša. Zašto ne vidimo kako nam ovo ide? Šta kažeš na večeru ove nedelje?“
„Misliš kao sastanak?“, izgledala je iznenađeno.
„Tako nešto. Večera, znaš, sve to. Možda i poljubac za laku noć. Šta kažeš na utorak?“

Knjige.cub 101
 Tony & Laura

„Ne idu mi dobro sastanci“, kazala je ponovo nervozna. „Odustala sam od toga.“
„Da, i ja. Ali bih probao još jednom sa tobom.“ Poznavao ju je skoro devet meseci,
dopadalo mu se sve u vezi s njom. I imao je skoro godinu dana da se opusti, upozna je i vidi
njenu realističnu stranu. Dopadalo mu se ono Što vidi i što zna o njoj i bila je divna sa
njegovim sinom. Nije mogao da traži više od toga. Njemu je to delovalo kao razuman početak.
Ono što imaju zasnovano je na prijateljstvu, ne na strasti ili slepoj požudi. Dobro su se
poznavali.
„U redu“, kazala je tiho osećajući se kao da joj rakete pucaju u glavi. Nije očekivala da se
ovo dogodi između njih. Ništa se zapravo nije ni desilo, ali postoji nagoveštaj, mogućnost i
želela je da proba to sa njim. „Šta ako ne bude išlo? Onda ćeš me mrzeti, naljutićeš se i
iseliti se i nikad više neću videti ni tebe ni Ijana. To bi bilo užasno, Krise!“
„Da, bilo bi“, složio se. „Hajde da probamo da ne dozvolimo da se to desi! Uspećemo!“
Klimnula je glavom i on ju je ponovo poljubio, a onda se sklonio od nje i ustao. Ispratila ga je
do vrata svoje dnevne sobe, a on se smešio dok se penjao ka svojoj sobi. Ijan je spavao sa
upaljenim televizorom, a Kris je imao veliku želju da ispusti zvuk pobede. Poljubio ju je! Ona
je divna žena. U potpunosti joj je verovao. A ima li bolje kombinacije od dve osobe koje su
nasmrt preplašene od veze? A još bolje je to što su počeli kao prijatelji.

Knjige.cub 102
 Tony & Laura

16.

U ponedeljak ujutru došao je vodoinstalater da popravi cev i osušili su kuhinju. Sve se

vratilo u normalu. Koštalo je Frančesku dve hiljade dolara, što je za nju bilo mnogo, ali nije
imala izbora.
Marja i Čarls Eduard su čuvali ljana u utorak kada je Kris izveo Frančesku na večeru.
Morala je da se poveri Marji, inače ne bi imalo smisla.
„Kao sastanak?“, Marja je izgledala šokirano. Nije uvidela ni nagoveštaj roman se između
njih, ikada, mada ih je oboje znala i bilo joj je jednostavno da ih zamisli kao par. Ali nikad nije
pomislila da bi se njima to dopadalo i bilo joj je žao zbog toga.
„Da, sastanak“, priznala je Frančeska, delujući malo postiđeno. Osećala se neobično što
je ikome rekla. Nije se čak ni osećala kao neko ko je spreman za sastanke. Bila je povučena
skoro godinu dana. „Barem je tako rekao. Ali nemoj nikome da kažeš.“
„Kome da kažem? Trač rubrici Njujork posta?“, smejala joj se Marja. Frančeska je bila u
haosu.
„Ne znam. Ijanu, mojoj majci, Čarlsu Eduardu. Ne želim da se od ovoga pravi veća stvar
nego što jeste. To je samo večera.” Ali to je večera sa Krisom, u restoranu i on je to nazvao
sastankom. I poljubio ju je nekoliko puta.
„Je li to velika stvar?“, pitala ju je Marja značajno.
„Možda... ne znam... možda nije... možda će biti. Možda ne treba da bude. Možda smo
oboje previše uplašeni.”
„Šta ako niste? Šta ako upali?“
„To je još strašnije“, kazala je Frančeska, uspaničivši se.
„Tako sam se i ja osetila po pitanju Čarlsa Eduarda. Pomalo je strašno ući u vezu, u bilo
kom uzrastu. I, što si starija i što ti je život određeniji, sve je teže uklopiti delove slagalice.“
„Kako ide vama dvoma?“, pitala ju je Frančeska. Marja je delovala veoma uzbuđeno, a i
on je.
„Odlično je. Osim mog pokojnog muža, on je najdivniji muškarac kog sam ikada upoznala.
Velika sam srećnica što sam imala dva divna muškarca u jednom životu. To je verovatno više
nego što zaslužujem, ali uživam“, kazala je skromno.
„Zaslužila si“, potvrdila joj je Frančeska. „Samo nemoj to da kažeš mojoj mami. Ali šta
kog đavola, ona je imala pet muževa, a ti samo jednog! Imaš prava na drugog!“ Bila je srećna
zbog nje.
„Moj najbolji savet ti je da samo vidiš kako ide sa Krisom. Nemoj da umišljaš, nemoj da
projektuješ, nemoj da očekuješ da bude neko ko on nije ili da pokušaš ti da budeš neko ko
nisi. Budi svoja. I uživaj!“ Bio je to dobar savet. „I ne brini se zbog Ijana. Rado ću ga čuvati
kad god zatreba. A Čarls Eduard ga takođe obožava. Kad te Kris izvodi, računaj na nas za
Ijana. Spremaćemo kolače , ili nešto. Zabavi se“, kazala joj je Marja i ona je otišla na sprat da
se sredi.

Knjige.cub 103
 Tony & Laura

Prvi put posle toliko meseci, kad je Frančeska ušla u kadu, obrijala je noge. Nije još uvek
znala da li će da nosi haljinu, ali šta god da odluči, to je simboličan gest. „Dobro došla nazad
u svet!“, kazala je sebi u kadi, a onda se naglas nasmejala.

„Šta si im rekla?“, pitao ju je Kris dok su žurili niz stepenice i ulazna vrata se zatvorila za
njima. Nosila je crnu kožnu suknju, crveni džemper i visoke potpetice. Osetila se pomalo kao
svoja majka i zabrinula se da se možda nije previše sredila. Nije želela da izgleda kao da se
previše trudi. Nije mogla ni da se seti šta treba da se nosi na sastanku, a nije imala garderober.
Njeno upuštanje u zabavljanje je dosad bilo svedeno na minimum. Ali bila je svesna da treba
da bude slatka i seksepilna za nekog ko joj se zapravo dopada. Nije imala pojma da li
tako izgleda. Ali joj se on nasmešio diveći se, kad je sišla niz stepenice i zakucala na vrata
njegove sobe da mu stavi do znanja da je spremna. Ijan je već bio u pidžami i sveže je oprao
kosu i rekao joj da izgleda bolesno.
„Zaista?“, pogledala ga je zabrinuto.
„’Bolesno’ je dobro“, preveo joj je Kris. „Poput ’strava’, samo bolje i mlađe.“
„Onda hvala, Ijane... i ti izgledaš ’bolesno“, rekla je preko Krisovog ramena, a onda su
požurili niz stepenice napolje. Ijan je znao da treba da se javi Marji i Čarlsu Eduardu u kuhinji
za festival u spremanju kolača.
„Dakle, šta si rekla Marji i Čarlsu Eduardu?“, ponovio je Kris pitanje, pošto mu nije
odgovorila.
„Rekla sam im da mrziš njihovu hranu i da želiš da* izađeš na pristojnu večeru.“ Sa dva
kuvara, među najboljim na svetu, koji su im svakodnevno spremali hranu, bilo je teško tako
objasniti razlog što izlaze. Ali ovo je drugačije.
„Veoma zabavno“, znao je da nije to rekla.
„Rekla sam Marji da si me pozvao na večeru.“
„Šta ti je odgovorila?“, bio je znatiželjan kakva je reakcija ako počnu da se zabavljaju. Ijan
je već rekao da mu je to smešno i tu je završio. Smejao se ocu kad se doterao.
„Misli da je to dobra ideja. A mislim i ja.“ Sve joj se više dopadala ideja, mada je bila
preplašena poslednja dva dana. Zamišljala je svaku moguću katastrofu koja može da ih
zadesi, ako počnu da se zabavljaju. Ali ipak nije otkazala sastanak.
„I meni se dopada“, kazao je delujuću zadovoljno sobom dok su šetali ka restoranu Da
Silvano. Odabrao je taj jer se oboma dopadao. I nije želeo da im prvi sastanak bude previše
otmen da joj ne bi bilo neprijatno. Želeo je da se lepo provede. Ali već joj je bilo taka Bilo je
zabavno ponovo se osećati kao devojka, na sastanku, u suknji, sa muškarcem.
Glavna konobarica im je dala dobar sto i vazduh je bio svež. Zima je stizala, a jesen je već
bila tu. Kris je nosio farmerke, belu košulju i smeđu somotnu jaknu, uz nove mokasine. Lepo
je izgledao. I obrijao se pre sastanka. To joj se dopalo. Nikad joj se nije sviđao neuredan izgled
koji je odavala brada od pet dana. Bilo moderno ili ne, njoj je delovalo prljavo. Kris je izgledao
besprekorno i bili su lep par.
Oboje su naručili testeninu i salatu, a on im je poručio dobru flašu vina iz doline Napa. I
pre nego što je stigla hrana, već su razgovarali i smejali se tome kako se neobično osećaju
tako doterani i na sastanku, o curenju cevi od prethodne noći, kao i o stvarima koje je
Čarls Eduard rekao i uradio. Kad je razmišljala kasnije o tome, nije ni znala o čemu su pričali,
Knjige.cub 104
 Tony & Laura

ali su se lepo proveli. Veoma lepo. Bilo im je zabavno da se sklone od kuće, posla, pa čak i
Ijana i da samo provedu zajedničko veće kao odrasli ljudi. Osećaj je bio sjajan.
Razvukli su desert i kafu i poslednji su napustili restoran. Polako su šetali do kuće i kad
su stigli svi su već bili u krevetu. Ijan je čvrsto spavao, ušuškan u svom gornjem krevetu.
„Divno sam se proveo“, kazao je Kris kad ju je poljubio na odmor ištu pred njenom
sobom. Ispratio ju je do vrata, kako priliči prvom sastanku.
„I ja sam“, prošaputala je i on ju je ponovo poljubio,
„Ne znam zašto ovo nismo odlučili da uradimo,, pre šest ili devet meseci“, kazao je,
nasmešivši joj se. „Imam utisak da smo protraćili mnogo vremena.“
„Nismo. Nismo bili spremni.“ A sada se dobro poznaju. Bilo je bolje ovako.
Kris je klimnuo glavom i ponovo je poljubio. Grlili su se i on je mrzeo što mora da ode.
Ona je konačno ušla u svoju sobu, a on je brzo strčao niz stepenice do svoje. Ušla je u sobu uz
veliki osmeh na licu, a onda se zasmejala. Bio je to odličan prvi sastanak.

Frančeska i Kris su se trudili da se ponašaju kao da se ništa ne dešava, ali je bilo

očigledno da nečega ima. Marja se smešila kad god bi ih videla zajedno, a Čarls Eduard ga je
potapšao po leđima uz širok osmeh posle njihovog sastanka u utorak uveče.
Narednog jutra za doručkom bilo im je teško da budu zajedno i da se trude da se
ponašaju normalno. Kris joj se neprestano smešio, a Frančeska se stidljivo zarumenela zbog
čega je poželeo da je poljubi, ali nije mogao. Nije još uvek želeo da mora nešto da kaže Ijanu.
Ali njegov sin nije bio naivan. Zakikotao se kad ih je video zajedno.
Kris ju je ponovo izveo u petak uveče, na meksičku hranu i u bioskop, a u subotu ujutru
ih je Ijan oboje pogledao i prasnuo u smeh. Jeo je svoje omiljene palačinke u obliku Miki
Mausa i slaninu. Marja ih je spremila za njega, jer nikako nisu mogle da mu dosade i
neprestano ih je tražio, a onda su ona i Čarls Eduard otišli u Vermont na vikend. Njihova
romansa je lepo tekla i oboje su delovali srećno. Kao i Frančeska i Kris. Bilo je zarazno.
„I, jeste li se već poljubili?”, pitao je Ijan oca kad se Frančeska popela na sprat da uzme
nešto iz sobe. Obećala je Krisu knjigu koju je pročitala tog leta i mislila je da će se i njemu
dopasti.
„O čemu to pričaš?” Kris se trudio da izgleda nevino, ali Ijan mu nije poverovao.
„Ako izvedeš devojku na večeru, moraš da je poljubiš. To svi znaju. Ti si nju izveo dvaput.
Ako je ne poljubiš, pomisliće da si homoseksualac.“
„Odakle ti to?“, Kris je izgledao šokirano.
„Dečko iz petog razreda mi je rekao. Rekao je da to znači da si sekapersa i da ne voliš
devojke.“
„Dobro, nemoj nikoga tako da zoveš, inače mogu da se naljute na tebe ako im se ne
dopadne”, upozorio ga je otac.
,,U redu. Dakle?”
„To te se ne tiče“, kazao je Kris braneći se.
„Tiče me se! Ona je i moja prijateljica. Ja bih je poljubio da sam je izveo na večeru.“

Knjige.cub 105
 Tony & Laura

„To je lepo znati.“ Kris mu se nasmešio kad se Frančeska vratila u prostoriju i dala mu
knjigu. Rekla je da ju je oduševila i da misli da će se dopasti i njemu. U pitanju je vešto napisan
triler nekog novog pisca.
„O čemu razgovarate?” pitala je Frančeska nevino dok je sipala sebi šolju kafe i sela sa
njima za sto.
„Pitao sam ga da li te već poljubio i nije želeo da mi kaže”, kazao je Ijan završavajući ono
što je ostalo od njegove palačinke, a onda je pogledao pravo u nju. „Dakle, je li te poljubio?“
Umalo se nije zagrcnula i nije znala šta da kaže.
„Da li bi se ti uznemirio ako jeste?“, pitala je nežno Frančeska, a on se nasmejao.
„Naravno da ne! Volim te, Frančeska! Mislim da te i moj tata voli. Samo je prevelika
kukavica da bi to rekao ili uradio bilo šta po tom pitanju. Rekao sam mu, ako to ne učini, onda
je homoseksualac.“ Frančeska je širom otvorila oči To nije očekivala.
„Ne mislim da je homoseksualac“, kazala je i otpila malo kafe, pogledavši Krisa u potrazi
za pomoći. Nije imala predstavu šta bi rekla. Kris je klimao glavom, a ona je pogledala pravo
u Ijana. „Poljubio me je.”
„Onda nije homoseksualac.” Bacio je ocu kosku za poljubac, a ona se osetila kao da je ušla
u svlačionicu kod dvojice srednjoškolaca. Bila je predmet bacanja koske. To joj je bilo prvi
put. „Pretpostavio sam da nije.“
„Znači, tebi je to u redu?“, pitala je ljana. Bilo joj je drago što Čarls Eduard i Marja nisu
bili tu. Ovo je nesumnjivo porodični razgovor.
„Da, u redu mi je“, potvrdio je Ijan. „Sviđa mi se to. Ti si naš prijatelj.“
„Da, jesam, ali ne želim da radim ništa što tebe čini nesrećnim. Obojica mi mnogo značite
i ne želim da nešto zabrljam.“
„Misliš kao moja mama?“, pitao je. Krenuli su u nezgodne vode.
„Ne znam za tvoju mamu, Ijane. To je između tebe i tvog tate. Samo ne želim da vas
uznemirim ili razočaram.“
„Nećeš“, kazao je Ijan uvereno. Imao je potpuno poverenje u nju. „Šta ćemo da radimo
danas?“, promenio je temu, pošto su utvrdili da ju je poljubio. Poskočio je tad sa stolice i
krenuo na sprat da gleda televiziju. Želeo je da ide u Central park posle ručka.
„To je bilo lako“, rekla je uz olakšanje, nakon što je izašao iz prostorije. „Plašila sam se
da će biti uznemiren.“ Kris joj se smešio.
„Ja nisam mislio da će biti tako.“ Nagnuo se i cmoknuo je, a onda seo u stolicu pored nje
i zagrlio je i poljubio je na pravi francuski način. U tom trenutku se Ijan vratio. Nisu ga ni
videli dok se nisu razdvojiti. Smejao im se.
„Bravo, tata!”, kazao je veselo i ponovo izašao, a sa sobom poneo kutiju keksa od pirinča,
da gricka dok gleda televiziju.
„Moram da se naviknem na ovo“, kazala je Frančeska delujući pomalo potreseno. „Nisam
očekivala navijanje sa tribina.“ Ali joj je bilo drago što Ijan odobrava. Tako je bolje, i
„Previše razgovaraju o seksu u školi“, kazao je Kris, delujući takođe pomalo uznemireno.
Pospremili su kuhinju i izašli na ručak tog popodneva, a onda u Central park. Šetali su
oko jezerceta, otišli u zoološki vrt, kupili sladoled i dobacivali se loptom. Osećali su se kao
prava porodica i sve troje su bili srećni kad su se vratili te večeri kući sa nekim novim

Knjige.cub 106
 Tony & Laura

filmovima na DVD-u. Kris ju je pozvao u njihovu sobu i gledala je televiziju sa njima, sedela
je pored Krisa na kauču, a Ijan se pružio na podu. Frančeska godinama nije bila tako srećna. A
najbolje od svega je to što je Ijan odobrio njihovu vezu.

Knjige.cub 107
 Tony & Laura

17.

Kris je bio budan u šest sati onog dana kada je bilo saslušanje za trajno starateljstvo.
Marja se ponudila da odvede Ijana u školu. On je znao da se nešto dešava, ali nije bio siguran
šta. Znao je da je u pitanju još jedno od saslušanja o njegovoj majci, jer mu je otac uvek tamo
išao u odelu. Kris nije želeo da mu objašnjava pojedinosti. I ništa se neće promeniti. Ijan će i
dalje biti sa njim, šta god da se danas desi na sudu. Tako da se Kris nije brinuo. Kim je i dalje
u zatvoru, i dalje je zavisnica i neće uskoro izaći. Jedina razlika će biti, ako Kris dobije
starateljstvo, to što Ijan više nikada neće morati da živi sa njom. Ona će dobiti posete, ali Kris
neće više dobijati pozive od policije da se predozirala ili da je presekla vene, a Ijan joj pritiska
arterije dok ne stignu lekari. Neće ići po njega u policiju nakon njenog hapšenja. Nije želeo
da Ijan ikad više prolazi kroz to. I želeo je da poseta majci uvek teče uz nadzor.
Frančeska se ponudila da ide sa njim, ali je on smatrao da bi je to previše uznemirilo.
„Izvini?“, kazala mu je nakon što je Ijan otišao u školu. „Da li ti ja izgledam kao slabić?
Znam šta je zavisnik. Znam kroz šta je Ijan prošao. Sećam se kad se predozirala i kad si izleteo
na vrata po njega. Veoma sam svesna da su je optužili za ubistvo iz nehata i da bi mogla da
ode u zatvor. Zašto ne mogu da budem tu za tebe?“
„Šta ako izgubim?“, pitao je zabrinuto.
„To je još veći razlog da budem uz tebe. A ako izgubiš“, kazala je odlučno, „probaćemo
opet. Nećeš izgubiti, Krise! Ona je u haosu.“
„Njen otac je veoma uticajan čovek.“
„I tvoj je. U srodstvu si sa dva predsednika, za ime boga! I ne mislim na Bendžamina
Frenklina i Tomasa Džefersona. Mislim na ove skorašnje. To mora da nešto znači.“
„Moja porodica ne voli da se mesa u javne probleme. Vole Ijana, ali smatraju da nikad
nije ni trebalo da se oženim njom. Tada nije bila na heroinu, ali je bila haotična. Ja sam mislio
da mogu da je sredim i pretvorim u princezu. Umesto toga, pretvorila se u još veći nered i
uvek je takva bila. Oni smatraju daje ona sramota za nas, tako da su resili da ignorišu čitavu
situaciju, čak i ono što se dešava Ijanu. Mislim da se prave da ne vide. Ne žele da
znaju. Kimberlin otac bi lagao, varao, ukrao i ubio ljude kako ona ne bi ispaštala zbog svojih
postupaka. To je delom razlog što se nije sredila. Nikad nije morala. On počisti sve za njom.
U njenom životu ne postoji plaćanje danka. Svi drugi to rade umesto nje, čak i naš sin.“
„Mogu li da pođem sa tobom?” ponovo je pitala, a on je klimnuo glavom u znak pristanka
i ona ga je poljubila. Veza im se lepo razvijala. Prošlo je samo nekoliko nedelja, ali su se lepo
provodili zajedno i on ju je nekoliko puta izveo na večeru. Nisu još uvek spavali zajedno, ali
niko od njih nije žurio. Išli su oprezno, a njemu je ovo saslušanje bilo neprestano na umu.
Osećaće se mnogo bolje kad to sve bude bilo iza njega, naročito ako dobije, ali svakako će biti
bolje. I kao što je Frančeska i rekla, ako izgubi, pokušaće opet.

Knjige.cub 108
 Tony & Laura

Otišli su taksijem do sudnice u Ulici Lafajet. Stigli su tačno u deset i Krisov advokat ih je
čekao ispred. Pošto je u zatvoru, Kim nije morala da bude prisutna, ali jeste njena advokatica,
veoma nezgodna žena koju je Kris mrzeo već nekoliko godina. Njen jedini interes bio je da
zaštiti svoju klijentkinju, a nikad njihovog sina.
Krisov advokat bio je čovek ozbiljnog izgleda u odelu, sa tamnom kravatom i naočarima.
Kris ih je upoznao i on se rukovao sa Frančeskom. Imala je dobar osećaj kad je on u pitanju.
Nije joj se dopadao izgled advokatice njegove bivše žene. Izgledala je zlobno i mračno je
posmatrala Krisa.
Ušli su u sudnicu u isto vreme i zauzeli svoja mesta. Frančeska je sela odmah iza Krisa i
dodirnula ga po ramenu kad se smestila. Trenutak kasnije ušao je sudija, a čuvar ih je pozvao
na red. Nije bilo nikoga sa Krisom osim njegovog advokata i Frančeske. Ijanova majka
nije bila u sudnici, samo njen advokat, a Kris je diskretno pokazao Frančeski kad su ulazili u
sudnicu da je i Kimin otac prisutan. Svi su znali da je tu i ko je on. Bilo je teško ne primetiti
ga. Bio je na naslovnoj stranici Tajma i Njuzvika svake godine i u novinama je često i sudija
će ga takođe lako prepoznati. Njegovo prisustvo je bilo oblik tihog zastrašivanja, ali poruku
nije bilo lako promašiti. Njegova ćerka je imala njegovu punu podršku, što nije bila mala
stvar.
Predstavljene su obe strane slučaja, Kimina neopisiva majčinska posvećenost i njena
ljubav prema sinu. Koliko ga samo voli. Kako je divna osoba, ići će pravo na rehabilitaciju čim
izađe iz zatvora, jer želi da bude čista za svog sina. Advokatica koja ju je zastupala okrenula
se ka sudiji i uz najiskreniji pogled koji je Frančeska ikad videla, rekla je da nema ničega na
svetu što Kim ne bi uradila za svog dečaka i da bi se zaklela lično sudiji da neće biti daljeg
rizika po dete i da zajedničko starateljstvo mora i treba da se održi. I ni po koju cenu
sedmogodišnjem dečaku ne treba da bude uskraćena majka kad izađe, niti treba da se oseća
napušteno, ako joj Kris oduzme starateljstvo i preuzme ga samo na sebe. Rekla je da to
očigledno nije u najboljem interesu deteta, ali da zajedničko starateljstvo jeste. Iskoristila je
sve osim orgulja i crkvenog hora da obori sudiju s nogu. On je sedeo kamenog izraza lica
i slušao svaku njenu reč i Frančeska je primetila kako više puta gleda u pravcu Kiminog oca.
Znala je da je i Kris to video. To je i očekivao. Moćan čovek povlači veze čak i samim
prisustvom i gledanjem u sudiju. To im je takođe stavilo do znanja da Kimberlina porodica
nema nameru da izgubi. Bila je to važna poruka i Kris se plašio da bi to moglo da ubedi sudiju
da ostavi zajedničko starateljstvo. To je bio Krisov najveći strah i Frančeska je delila taj strah
sa njim. Nije verovala ni na trenutak da oni žele najbolje za Ijana. Nije ni Kris.
Frančeska se unervozila zbog Krisovog advokata kada je počeo svoje izlaganje. Delovao
je profesionalno i nimalo saosećajno. Bio je strašno ravan i bez emocija, naročito u poređenju
sa Kiminom advokaticom koja je emocije dovela do alarmantnog stupnja. Privatni detektiv
je radio za Krisa i pronašao informaciju koju niko od njih nije ranije znao, a naročito ne sud.
Krisov advokat je objasnio da Kris ne traži da skloni Ijana od majke, da bi vrlo rado dozvolili
posete pod nadzorom kad ona bude slobodna. Nisu želeli da odvoje dečaka od majke. Želeli
su samo da ga zaštite i da mu pruže život u pristojnom okruženju. A s obzirom na prošlost
njegove majke i njeno loše rasuđivanje, smatraju da sve odluke koje se tiču Ijana treba
da donosi Kris. To znači potpuno starateljstvo nad njim. To znači da odlučuje o školama, da
ga vodi kod lekara, da ga redovno vodi kod zubara. Sve od religije do proteze treba da
odlučuje Kris, što je Frančeski imalo smisla dok je slušala. Kris to ionako radi sam. Potpuno
starateljstvo za njega značilo je da bi Kim izgubila pravo glasa u svim odlukama. Značilo bi

Knjige.cub 109
 Tony & Laura

da može da se viđa sa njim, čak i redovno ako je u dobrom stanju, ali ne može da odluči u koju
će školu da ide i ponovo ga dovede u opasnost, ako sudija odobri posete pod nadzorom.
Nakon što je bez emocije objasnio da Kris ne želi da zabrani posete, dokle god ih
nadgleda neka nezavisna osoba koju bi dodelio sud, i da samo želi da dobije potpuno
starateljstvo nad sinom u pravnom smislu, advokat je pročitao najvažnije stvari iz izveštaja
njihovog istražitelja. Bila je to lista užasnih postupaka, posrnuća, epizoda, loših poteza,
opasnosti i šokantne razuzdanosti i čak zanemarivanja zakona. Frančeska je malo nešto
znala od Krisa, ali to je bilo ništa u odnosu na ostalo.
Kimberli Harli je dovela sina u opasnost na sve moguće načine stotinama puta. A Kris se
borio protiv nje i pokušavao da zaštiti sina godinama. Sud je uvek poštovao činjenicu daje
ona njegova majka. Ali nagomilavanje dokaza je sada bilo snažno. Sve što je Krisov advokat
sada pričao bila je novost, a nešto je bilo novo čak i njemu. Po svedocima koji su potpisali
izjave, ostavila je Ijana sa drugim zavisnicima, napuštala ga je na odmorištima za kamione i
restoranima odakle bi ga kući doveli drugi ljudi, zaboravila bi da je sa njom i ostavila bi ga na
autoputu, odbacila ga je kad je bio dete jer je bila drogirana, što je Kris znao, zaboravila ga je
na krovu automobila dok je još bio beba, odakle ga je Kris spasao pre nego što je upalila auto,
ostavljala ga je u kućama gde se okupljaju narkomani, ostavila ga je pored leša, zaboravljala
danima da ga nahrani, pokušala da se ubije više puta pred njim i uperila u njega napunjen
pištolj u nameri da ubije njega i sebe, a drugi zavisnik joj je oteo pištolj i spasao Ijanov život.
Advokat je istakao da je Ijan pozvao hitnu pomoć za nju nebrojeno puta kada bi se
predozirala. Lista se nastavljala u nedogled. Više nije bilo važno što Krisov advokat nije
iskazivao emocije i što se nije služio trikovima koje je Kimberlina advokatica iskoristila. Bilo
je bolje ovako. Manjak emocija imao je veći efekat. Bile su to hladne i čvrste činjenice koje su
se nizale na velikom broju stranica, sa policijskim izveštajima i potpisanim izjavama
svedoka. Frančeska je pogledala iza sebe u Kiminog oca i on je izgledao kao da želi da ubije
Krisovog advokata jer je rekao istinu o njegovoj ćerki. Bio je to najčvršći dokaz koji je iko
od njih čuo i nije mogao da se opovrgne. Dok je slušala sve to, i poznajući Ijana, Frančeska je
pomislila da je Kim zaslužila mnogo goru kaznu od zatvora. Nije imala predstavu kako je Ijan
to preživeo i više joj nije bilo čudno što je Kris imao strah od veza. Posle braka sa takvom
ženom, koja je neprestano dovodila u opasnost svoj život i život svog sina, čak i kad je bio
beba, kako bi ikad mogao ikome više da veruje? Oči su joj bile pune suza dok je slušala. Lista
strašnih događaja se konačno završila i Krisov advokat je prišao sudiji i predao mu kopiju
svega što je rekao. On je tiho sedeo i gledao Krisa. Tada je tražio advokatima da dođu u
njegove odaje. Frančeska je Šapnula Krisu i pitala da li je sudija znao da je Kim optužena i za
ubistvo iz nehata, a on je klimnuo glavom. Sedeo je tu skamenjen, trudeći se da se ne seća
tako živo svakog incidenta u kom je dovela Ijana u opasnost. Bila je pretnja po okolinu i Kris
godinama već govori da joj je mesto u zatvoru.
Oba advokata su ušla u sudijine odaje i dm im se i sudija pridružio, Frančeska se ponovo
nagnula ka Krisu.
„Šta sad?“
„Ili će nam reći presudu sada ili će je predati napismeno nakon što razmotri slućaj i
pročita dokaze koje smo podneli. Većina sudija uglavnom to uradi napismeno, kako ga niko
ne bi napao u sudnici. Ljudi se prilično uznemire na saslušanjima o starateljstvu.“ Bilo joj je
jasno zašto je tako, nakon svega što je čula.

Knjige.cub 110
 Tony & Laura

„Bio je ovo popriličan spisak“, kazala je tužno i Kris je klimnuo glavom. Istražitelj je
obavio odličan posao. Jadan Ijan. Njena majka je bila sramota za nju čitavog života, ali nikad
opasnost. Ijanova majka je rizikovala njegov život otkako je imao tri meseca, kada se vratila
drogama. Frančeskino srce je patilo zbog njega i zbog Krisa, koji je i dalje pokušavao da
zaštiti sina.
Advokati su izašli iz odaja deset minuta kasnije. Nije bilo nikakvog izraza na licu
Krisovog advokata, dok ih je vodio iz sudnice. Kimina advokatica je otišla pravo do njenog
oca i razgovarali su pognutih glava, kad je on teatralno pokazao u pravcu sudije. Nije izgledao
srečno, ali je ona svoju ulogu odlično odigrala, a samo gluma je i bila u pitanju. Pozorište, ne
zakon i ne pravda za Ijana.
Krisov advokat ih je ispratio napolje brzim korakom. Bili su na dnu stepeništa ispred
suda kada se okrenuo ka njima. Bio je uplašen da bi neko mogao da nazove novinare, pa ih je
izveo iz sudnice što je pre mogao.
„Šta se desilo u odajama?“, pitao ga je Kris zabrinuto. Advokat mu se nasmešio i dotakao
mu rame. „Imaš potpuno starateljstvo nad ljanom, Krise! Sudija je rekao da ne želi da čuje
više ni reč od njih u ovom slučaju. Rekao je da dokle god je on na klupi sudije, imaćeš puno
starateljstvo nad ljanom i kad ga sledeći put dovede u opasnost, on će je lično strpati u zatvor.
Rekao je da nema predstavu kako je tako dugo održavala zajedničko starateljstvo.“ Suze su
se slivale niz Krisove obraze dok je slušao ove reći. I Frančeska je zajecala. „Hajde sada da
bežimo odavde pre nego što neko shvati ko si i pozove novinare. Njen otac to neće učiniti
ovog puta.“ Kris je sijao i zahvalio mu se, a onda je uhvatio taksi i on i Frančeska su uskočili
unutra. Frančeska je briznula u plač i zagrlila ga dok je taksi odlazio. Bila je to potpuna
pobeda za Krisa, a Čarls Eduard i Mar ja su ih čekali kod kuće. Odmah su znali šta se desilo
kad su ugledali Krisovo lice i Frančeskine suze.
„Hvala Bogu!“, kazala je Marja kad ga je zagrlila, a zagrlio ih je i Čarls Eduard. Bilo je to
neopisivo olakšanje za sve njih. I Kris ih je ponovo podsetio da ne kažu ništa ljanu, a onda se
popeo na sprat da se presvuče u džemper i farmerke. Bio je potresen i oduševljen. Ijan je
samo njegov. Konačno! Ne može više nikad da mu učini nešto slično. Užas je gotov. Ijan je
bezbedan. To je sve što je Kris ikada želeo. A ona je rizikovala njegov život previše
puta. Sudija je takođe odobrio posete pod nadzorom osobe koju će dodeliti sud. Dobili su sve.
Frančeska je pokušala da ispriča Marji, a ova je bila užasnuta i onim malobrojnim
stvarima kojih se Frančeska setila sa dugačkog spiska. Bila je to potpuna pobeda za Krisa i,
pre svega, za Ijana. Majka ga više nikada neće ni, na koji način dovesti u opasnost.

Bila je to još značajnija i važnija pobeda kada je Kris video članak u novinama nedelju
dana kasnije. Frančeska je videla kako je stisnuo zube i kako mu se vilica grčila dok je čitao,
te se zabrinula. Pitala ga je o čemu se radi kadije završio, a on joj je tiho pružio novine.
Ovog puta su pobedili advokati Kiminog oca, za njegovu ćerku, ako ne za njenog sina.
Nekako su tvrdili, i verovatno platili visoku sumu koja bi podržala priču, da je zavisnik
koji se predozirao pored nje bio njen diler, da je on doveo njen život u opasnost, a ne obrnuto.
Pošto je preminuli navodno kriminalac, to je bacalo senku na njenu krivicu. Vadili su se na
psihijatrijske probleme kod Kim, delikatno zdravlje i sve čega su uspeli da se sete kako bi
sveli njene optužbe za ubistvo iz nehata na manji prekršaj. Državni tužilac je bio spreman da
se nagodi sa njom. Sudija je izrekao kaznu od Šest meseci, gde bi joj se uvažilo dobro vladanje

Knjige.cub 111
 Tony & Laura

i vreme koje je već odležala. Kim neće ići u zatvor. Izaći će za nekoliko nedelja i biće kod kuće
za Dan zahvalnosti. U članku je pisalo da će provesti neko vreme na rehabilitaciji u poznatom
kantri klubu kako bi povratila zdravlje posle vremena provedenog u zatvoru. Može da ode
kad poželi i, poznajući je, Kris je bio siguran da će ga ubrzo zvati i tražiti da poseti Ijana. Ali
će se to barem sad odvijati uz nadzor koji sud odredi, Kris je bio besan što joj je dozvoljeno
da se izvuče sa manjim prekršajima i što će izaći iz zatvora. Vratiće mu se brzo na oči i želeće
da vidi Ijana i ponovo mu upropasti život.
„Nisam mislio da će ovog puta uspeti“, kazao je Kris, pomodreo od besa. „Ona treba da
bude u zatvoru. Opasna je i po sebe i po svoje okruženje.“
„Da, ali je Ijan barem sada zaštićen“, kazala je razumno Frančeska. „Ti imaš potpuno
starateljstvo, a ona samo posete pod nadzorom.“
„Nadao sam se da će biti odsutna nekoliko godina“, rekao je neraspoloženo. Zbog toga je
Frančeska bila još zahvalnija što je on pobedio na saslušanju za starateljstvo, Niko ne može
da mu oduzme dete ili ospori onaj spisak.
Kris je bacio novine u đubre gde Ijan ne može da ih vidi, a onda se vratio na sprat da radi,
ne rekavši više ni reč. Nije bila tajna koliko je mrzeo bivšu ženu. A Frančeski ih je bilo žao
obojice što će za nekoliko nedelja Kim biti ponovo na ulici i u Ijanovom životu.

Knjige.cub 112
 Tony & Laura

18.

U nedeljama nakon saslušanja, njihova romansa je bila u punom cvatu. Kris je počeo da
se opušta i da se miri sa činjenicom da Kim neće ići u zatvor i da će se vratiti i tražiti da vidi
Ijana. Frančeska ga je podsetila da ne može ništa da uradi po pitanju Ijanove majke. Dobio je
veliku bitku. Imao je potpunu kontrolu i starateljstvo, a svi njihovi susreti odvijače se pod
nadzorom. Ijan će od sada biti bezbedan. To je dozvolilo Krisu da konačno razmišlja o nečem
drugom. Provodio je sve više vremena sa Frančeskom. Noću, kad bi Ijan otišao na
spavanje, provodili bi zajedno vreme u njenoj dnevnoj ili spavaćoj sobi, ali nisu se usuđivali
da odu dalje od poljubaca, za slučaj da se probudi i dođe na sprat kod njih.
Nastavili su zajedno da izlaze vikendima: zoološki vrt u Bronksu, feribot do Stejten
Ajlenda, muzej brodova na Menhetnu. Odvela ih je u posetu njenom ocu i Ejveri u
Konektikatu, i Kris i Henri su se dobro slagali. Nosili su kostime i išli po slatkiše za Noć veštica
i gledali paradu u Vilidžu. Frančeska se nije toliko zabavljala godinama. Narednog jutra, dok
je Ijan ležao u krevetu sa plastičnom kesom punom slatkiša, Kris se popeo na sprat do njene
sobe.
„Daću ti dva milki veja za snikers“, kazao je kad je ušao u sobu.
„Nema šanse. Gospođa u Ulici Džejn mi je dala snikers od crne čokolade. To vredi barem
šest milki veja i kesu M&M-a od kikirikija. Videla sam te kako si dve ćušnuo u džep na
poslednjem stajalištu.“
„Pokvarena si“, optužio ju je Kris i poljubio je. Bio je željan nje. Godine samoće su ga
konačno stigle. „Imam predlog za tebe“, prošaputao je kad je uvukao ruku ispod njenog
džempera, a ona je uzdahnula. „Želim da odem negde sa tobom za vikend.“ Nisu se usuđivali
da se prepuste strastima dok je Ijan tako blizu, ali su bili na korak od toga. Veoma mali korak.
„Kad?“
„Sad!“, kazao je, a ona se nasmejala. Bili su sami sa Ijanom jer su Marja i Čarls Eduard
otišli do Vermonta na nekoliko dana da rade na knjizi. „Kako ti se čini sledeći vikend? Možda
će Marja čuvati Ijana.“ Zvučao je očajno.
„Pitaću je kad se vrate.“
„Ako ne bude želela, upozoravam te, možda poludim i strgnem ti odeću na nekom
javnom mestu po sopstvenom nahođenju.“
„Opusti se. Smislićemo nešto“, kazala je i zadirkivala ga dok su se ljubili. Oboje su jedva
čekali jedan vikend za odrasle gde ne moraju da se ponašaju i paze šta rade ili misle na Ijana.
Treba im sada malo vremena za sebe. Imali su mnogo poštovanja već skoro dva meseca. To
je bilo dovoljno dugo.
Frančeska je pitala Marju u nedelju uveče kad su se vratili iz Vermonta. Kao i uvek, bila
je oduševljena da pomogne. Volela je Ijana i svim srcem je odobravala njihovu romansu.

Knjige.cub 113
 Tony & Laura

„Gde ćete da idete?“ Bila je srećna zbog njih. U kući su sad bila dva srećna para. Čarls
Eduard je bio tako divan prema njoj i zakleo joj se daje novi čovek. Nije želeo nijednu drugu
ženu osim nje. Frančeska joj je davno ispričala o svom ocu koji je bio čovek za primer otkako
se oženio Ejveri. Rekla je Marji da mu je samo trebala prava žena.
„Nismo još odlučili. Htela sam prvo da vidim sa tobom.“ A onda je Marji sinula ideja.
„Zašto ne odete kod mene u Vermont? Tako je tiho i mirno. I divno je u ovo doba godine,
čak iako je hladno. A i lepše je od boravka u hotelu.“ Frančeski se dopala ideja, a i Krisu.
Napravili su plan. Otići će u petak po podne i vratiće se u nedelju uveče. Biće to duga
vožnja, ali je vredno toga. Ni o čemu nisu mislili celog vikenda i Marja je bila okupirana
pravljenjem planova sa Ijanom. Otići će u bioskop, u pozorište i u muzej. Ijan je bio
oduševljen i Kris i Frančeska su jedva čekali. Ona je zamolila jednog od slikara da je zameni
u galeriji i bili su spremni za polazak.
Osećali su se kao da su na filmu u nekoj sceni bežanja, dok su se udaljavali kolima od
kuće u Ulici Čarls u petak po podne. Bila je gužva u saobraćaju, ali oni nisu marili. Zaista im
je uspelo. Čak ni Ijan nije obratio pažnju kad su otišli i nije mu ni palo na pamet da pita gde
idu na ceo vikend. Bio je previše zauzet sa Marjom. A Kris mu je obećao da će ga zvati.
Oboje su se nasmejali kad su izašli iz grada i čestitali jedno drugom na uspešno izvedenoj
misiji.
„Cele nedelje sam se brinula da će se nešto desiti i da nećemo otići. Na primer da će Ijan
da dobije boginje“, kazala je Frančeska uz olakšanje dok je on vozio.
„I ja sam“, priznao je Kris, „Bio sam uveren da će se neko od nas razboleti ili da Marja
neće moći da ga čuva ili će Kim pobeći iz zatvora i poludeti. Imamo cela dva dana samo za
nas!“, kazao je pobedonosno. „Ne mogu da verujem!“
„Ne mogu ni ja!“, sijala je od sreće.
Čak je i vožnja bila opuštajuća i uživali su u njoj. Zaustavili su se kod malog restorana na
putu i večerali. Onda su nastavili vožnju do Vermonta. Stigli su u Marjinu kuću malo pre
ponoći. Bila je to lepa kuća sa voćnjakom, visokim drvećem i prelepim imanjem. Frančeska i
Kris su bili presrećni što su tu. Marja i Čarls Eduard su uživali u vremenu koje su tu provodili
u poslednje vreme i njemu se okruženje veoma dopalo. Bila je to savršena suprotnost
njihovim gradskim životima u Njujorku. U Francuskoj, imao je imanje u Normandiji koje je
upravo prepustio ženi. Želeo je da kupi drugo imanje sa Marjom kad odu u Francusku
narednog leta. Voleo je selo više od plaže. Voleo je njenu kuću u Vermontu.
Izgledala je poput kolibe za medeni mesec kad je Kris otključao vrata i ugasio alarm. A
Frančeska je razgledala sve Marjine lepe stvari. Bila je to prelepa prostorija sa drvenim
motivima i kaminom. A na spratu, soba za goste imala je veliki krevet sa baldahinom. Spustili
su svoje kofere i pre nego što je Frančeska uspela da skine kaput, Kris ju je bacio na krevet i
počeo da je ljubi. Oboje su bih bez daha i utonuli u strast u roku od nekoliko minuta. Tako su
dugo čekali na ovo i žarko su čeznuli jedno za drugim već nedeljama. Vodili su računa zbog
Ijana, ali sada nije bilo prepreka. Oboje su bili pod pokrivačima nagi u roku od nekoliko
minuta, milovali se i izučavali jedno drugom tela. Oboje su bili uzbuđeni i nisu više mogli da
čekaju. Frančeska mu se prepustila i Kris je ušao u nju goreći od želje. Bio je to najvreliji,
najbrži i najrazuzdaniji seks koji je ikada iko od njih imao. Bili su poput dvoje pregladnelih
ljudi koji su konačno našli hranu nakon što su proveli godine na pustom ostrvu. Završili su u
isto vreme i ležali bez daha, svukavši pola posteljine posle toga što ih je oboje nasmejalo.
Knjige.cub 114
 Tony & Laura

„Mislim da sam previše star za ovo“, kazao je Kris, trudeći se da dođe do daha, a ona je
ležala na njemu, znojava, zatvorenih očiju sa velikim osmehom na licu.
„Mislim da sam umrla i otišla u raj“, kazala je podjednako bez daha kao i on. Bilo je
vredno čekanja, a onda su se okrenuli u krevetu i pogledali se. „Misliš li da je ovako i Marji i
Čarlsu Eduardu?“, pitala ga je, pridigavši se na lakat i diveći mu se, dok je prstom lenjo klizila
niz njegove grudi, a on se nasmejao.
„Nadam se da nije. To bi ih ubilo.“ Tad ju je poljubio, a ona ga je milovala. Bio je potpuno
zadovoljen, ali se lako ponovo uzbudio. Morao je da nadoknadi čitave godine, a i njoj je prošlo
mnogo vremena. Te noći su nadoknadili sve. I ponovo narednog jutra. Nisu želeli da ustanu
iz kreveta. Samo su želeli da leže jedno drugom u naručju.
Frančeska je sišla da skuva kalu, a u zamrzivaču je bilo neko pecivo koje im je podgrejala
u mikrotalasnoj. A onda su se vratili u krevet. Kuće oko njih bile su miljama udaljene i pogled
je bio predivan. Konačno su ustali i prošetali po imanju, samo da bi mogli da kažu Marji da
jesu, a onda se vratili u krevet gde su proveli ostatak popodneva.
Nazvali su Marju da joj se zahvale i kažu joj koliko im se dopada. ,
„Drago mi je da je tako“, kazala je veselo. „Veoma je romantično, zar ne?“, zakikotala se
kao devojčica, a Frančeska se nasmešila.
„Da, jeste”, složila se.
„Nisam to shvatila do skoro. Samo sam mislila da je to lepa kuća.“
Frančeska je znala da nikada neće zaboraviti dane koje su tu proveli. Naterali su se da
odu na večeru u lokalnu kafanu gde je Marja rekla da je hrana veoma dobra i bila je u pravu.
I prošetali su njenim voćnjakom po mesečini nakon toga, a onda se vratili i seli na trem, grlili
se i ljubili. Nisu želeli da se vrate u Njujork. Hteli su da ostanu tu zauvek. Zavidela je Marji na
ovakvoj kući i volela bi da ovde sa Krisom provede nekoliko nedelja umesto samo nekoliko
dana.
Nasmešila se kad je podigla pogled ka njemu dok su se ljuljuškali u ljuljašci na tremu.
„Znaš, za dvoje ljudi koji se plaše veze, mislim da nam dobro ide. Šta misliš?“
„Mislim da me pretvaraš u seksualnog manijaka. Samo o tome mogu da mislim“, priznao
je uz osmeh. „Jesi li mi stavila nešto u hranu?“
„Da, so i biber. Jedva sedim!“ Oboje su se nasmejali. Bio je to savršen vikend, poput
medenog meseca, a upravo to im je i trebalo. Ostvarili su konačnu vezu jedno s drugim i
jedino to im je nedostajalo. Imali su prijateljstvo koje su mesecima gradili, romansu koja je
cvetala od leta, a sada i ovo - sjedinjenje tela da upotpune osećanja koja su gajili jedno prema
drugom. Krug njihove ljubavi je sklopljen.
„Da li bi se ikada udavala, Frančeska?”, pitao je dok ju je grlio.
„Nisam ranije mislila. Plašila sam se da ću završiti kao moja majka, sa četrnaest brakova,“
„Budi fina. Samo pet puta“, zadirkivao ju je.
„Mislila sam da je jednom previše. Moj otac je varao sve. Majka se udavala za sve. Nisam
želela da radim ništa od toga i plašila sam se da imam decu“, kazala je iskreno. „To mi
je delovalo previše. Šta ako nešto zabrljam? Uništiš tako čitavo ljudsko biće.” Kris je bio
zatečen ironijom njenih reči dok ju je slušao. Bila bi divna majka, ali nije imala decu jer se
plašila da će nekoga povrediti ili uraditi nešto pogrešno, A Kim, koja je bila hodajuća nagazna

Knjige.cub 115
 Tony & Laura

mina i ljudska katastrofa, nije oklevala da rodi Ijana i želela je još. Kad je shvatio u kom
je haosu, Kris joj nije dozvolio, mada bi voleo daje imao više dece, „Mislim da je Ijan prvo dete
zbog kog sam ikad poželela da imam svoje. Ali i dalje nisam ubeđena da moram da se udajem
da bih rađala. To je dvostruka opasnost sa kojom nikad nisam bila spremna da se suočim.“
„Mislim da je lepše ako se udaš. To je potvrda o posvećenosti i veri u drugu osobu.“
Razmišljao je o tome na minut, a onda slegnuo ramenima. „Šta ja znam? Pogledaj katastrofu
od mog braka!“ Ali pogledaj i kime se oženio.
„Verovatno je lakše ako se oženiš pravom osobom.”
„Nisam mogao da nađem goru. Mora da sam bio šlep, ali je bila uverljiva i oboje smo bili
mladi. Sad bih znao bolje.”
„Da li bi se ti ikada ponovo oženio?” Nije mislila da bi i bila je zatečena njegovim
odgovorom.
„Oženio bih se tobom”, kazao je tiho, a ona nije odgovorila. Nastupila je duga pauza pre
nego što je nastavila.
„To me plaši. Ne želim da zabrljam ovo što imamo.”
„Ako je prava stvar, samo može da bude bolje. Ako nije, onda poželiš da se nisi ni rodio.
Ne mogu da zamislim takav osećaj sa tobom.“ Poljubila ga je i tada stavila prst na njegove
usne. Nije želela da joj kaže ništa što nije spremna da čuje. Ali joj je rekao te noći da je voli, u
velikom krevetu sa baldahinom. A ona mu je rekla da i ona njega voli. Zaspali su jedno
drugom u naručju.
Probudili su se narednog jutra u zoru i doručkovali na tremu. Bilo je hladno, ali je vazduh
bio svež i popili su kafu u bademantilima i sedeli pod ćebetom na ljuljšci. Razmišljala je o
njihovom razgovoru od prethodne noći, o braku, ali nije ništa pomenula, a nije ni on. Krisu je
to takođe bilo na umu, ali nije želeo da je uznemirava, tako da nije počinjao temu.
Ponovo su vodili ljubav tog popodneva i promenili posteljinu. Oprah su sudove i
Frančeska je ostavila Marji poruku na kuhinjskom stolu: „Hvala ti na najlepšem vikendu u
mom životu!“ Kris je pročitao poruku i precrtao poslednje dve reći, dopisavši „našem životu“.
Nasmešila se i poljubila ga.
„Hvala i tebi!“, kazala mu je, a on je izneo njihove torbe do auta.
Uključili su alarm i zaključali vrata. Otišli su dok je sunce zalazilo. Frančeska se nagnula
ka njemu i poljubila ga, a on se nasmešio. „Volim te, Krise!“
„Volim i ja tebe, Frančeska!“ Posegnuo je rukom i pomazio je po obrazu i neko vreme su
se vozili u tišini. Imali su toliko toga o čemu bi razmišljali i čega bi se sećali. Sve je bilo upravo
kako je i suđeno. Niko od njih se nije tako ranije osećao.

Knjige.cub 116
 Tony & Laura

19.

Narednih nekoliko nedelja Frančeska i Kris su neprestano razmišljali o predivnom

vikendu koji su proveli u Vermontu. Marja je oduševljena što su bili u njenoj kući i rekla im
je da mogu da idu tamo kad god požele.
Planirali su da se lepo ponašaju dok ne budu ponovo mogli da odu, ali su narednog dana
shvatili da je to nemoguće. Čekali su da Ijan zaspi, a onda se Kris ušunjao na sprat da bude sa
njom. Zaključali su vrata i vodili ljubav strastveno kao i u Vermontu. A posle toga se
vratio dole kod Ijana.
Kris se požalio jedne noći što mora da je napusti. Nije mu se ustajalo iz kreveta, niti
provodila noć bez nje. Ali nisu imali drugog izbora.
„Ne možeš samo da se preseliš ovde i ostaviš njega dole“, rekla je razumno. „Prezreće
nas.“
„Znam. Samo mi nedostaješ kad odem dole. Previše si mi daleko.“ Bilo joj je drago što se
tako oseća, jer je bilo uzajamno.
Jedno jutro su se uspavali i Ijan ih je zamalo uhvatio. Zvala je Marju na telefon i zamolila
je da ga namami u kuhinju. A nekoliko minuta kasnije sišao je i Kris sa novinama pod miškom
i rekao da je izašao napolje po njih. Ijan nije ni posumnjao da je bio na spratu sa Frančeskom,
a bez Marjine pomoći, bili bi uhvaćeni u zamku.
Ponekad, nakon što bi vodili ljubav, zajedno bi se okupali u njenoj velikoj kadi i samo
razgovarali. Najčešće bi posle toga završili nazad u krevetu. Bili su to zlatni dani. Bio je to
novembar koji su oboje znali da nikada neće zaboraviti. I svi u kući su bili uzbuđeni zbog
Dana zahvalnosti.
Talija je najavila Frančeski da će provesti praznik sa prijateljima u San Francisku. Tamo
je bio neki čovek sa kojim su želeli da je upoznaju, a koji ima veliku jahtu. A njen otac i Ejveri
idu u Sunčanu dolinu gde će provesti praznik sa starim prijateljima. Krisova porodica se
ponovo okuplja u Martinim Vinogradima, ali je on želeo da ove godine ostane u Njujorku sa
njom. Čarls Eduard i Marja su se ponudili da spreme tradicionalnu večeru sa ćurkom i Kris i
Frančeska su rado prihvatili. Ona nije imala gde da ide, a Kris nije želeo da ide kod svojih.
Želeo je da provede Dan zahvalnosti sa Frančeskom i Ijanom kod kuće. Kuća u Ulici Čarls je
sada njihov dom.
Obrok koji su im Čarls Eduard i Marja spremili bio je prava gozba. Poslužili su sve
moguće vrste povrća, ćurku koja je izgledala kao sa fotografije u časopisu, sa nekim čistim
francuskim detaljima. Ostalo je bilo tradicionalno, brusnice, kesten pire, krompir pire,
biskviti, grašak, šargarepe, spanać, špargle sa Marjinim fantastičnim holandez sosom. Bio je
to najbolji Dan zahvalnosti koji su Amerikanci iz ove grupe imali. Jedva su se kretali kad
su ustali od stola, pa su Čarls Eduard i Kris otišli u baš tu da puše cigare i piju Chateau
d’Yquem, njihovo omiljeno vino. Čarls Eduard je ih je sasvim sigurno upoznao sa nekim

Knjige.cub 117
 Tony & Laura

otmenijim stvarima u životu. Kris je uživao u njegovim kubanskim cigarama, ali ih nikada
nije pušio u kući i uzeo bi jednu samo nakon nekog dobrog obroka, kao što je ovaj sad.
Marja i Frančeska su pospremile kuhinju, a Ijan je zaspao na krevetu u Marjinoj sobi
gledajući televiziju. Kris je uputio Čarlsa Eduarda u američki fudbal i bili su prijatna grupa.
Nisu bili četiri stranca kao što je bilo na početku. Bili su dva para i dete. Stabilna grupa ljudi
koja se međusobno volela. Frančeski je ovo bio Dan zahvalnosti pun blagoslova. Uprkos
tragediji sa Ajlin na kraju leta, bila je ovo dobra godina.
A Frančeska nije bila spremna za objavu koju su Čarls Eduard i Marja pripremili nakon
utakmice. Marja ga je pogledala oklevajući, a on je klimnuo glavom,
„Vraćamo se u Francusku“, rekla je sa suzama u očima. „Za Božić?“, pitala ju je Frančeska.
Njoj je to zvučalo zabavno, ali je Marja odmahnula glavom.
„Na šest meseci, možda duže. Godinu dana, Čarls Eduard ima nekog posla. Želi da zatvori
restoran i da nađe nešto drugo. Treba da sredi detalje oko nagodbe o imovini sa svojom
ženom. I moramo da provedemo malo više vremena u Provansi kako bismo završili knjigu.
Upravo smo iznajmili kuću tamo. Nadam se da ćete nam doći u posetu“, kazala je gledajući
od Frančeske ka Krisu, sa očima punim suza. Nije želela da ode. Ali je sad bila deo para i nije
želela ni da bude tu bez njega. Postojale su gore sudbine od boravka u Francuskoj od godinu
dana ili čak preseljenja tamo, o čemu su takođe razgovarali.
Frančeska je bila iznenađena i veoma tužna. „Prodaješ li i kuću u Vermontu?“ Marja je
odmahnula glavom.
„Ne bih to mogla. Možete daje koristite kad god poželite. Čarls Eduard je obećao da ćemo
tamo da provedemo mesec dana sledećeg leta. Mislim da se nećemo vraćati pre toga.”
Njegova porodica je bila u Francuskoj, proveo je poslednja četiri meseca u Americi zbog
Marje, ali je morao da se vrati. Imao je tamo mnogo posla. Sve se raspadalo bez njega. Morao
je da se vrati i da donese neke odluke.
Frančeska nije mogla da zamisli kuću bez nje, a nije mogao ni Kris. A znao je da će i Ijan
biti tužan. Bila mu je poput bake, ali mnogo bolja i prisutna svakodnevno, za razliku od
njegovih bioloških baka. Bio je unuk kog ona nikad neće imati, naročito jer ni Čarls Eduard
nema dece.
„Želim da mi obećate da ćete nam doći u posetu, kad god poželite. Sad smo porodica“,
kazala je grleći ih oboje. I oni su se tako osećali.
Otišli su do Frančeskine dnevne sobe da razgovaraju o svojim planovima. Kris je smestio
Ijana u svoj krevet i dete se nije ni promeškoljilo dok ga je nosio na sprat. A onda je sišao dole
i zapalio vatru.
Frančeska ih je pitala hoće li se venčati, a Marja se nasmešila. „Ne još. Ali Čarls Eduard
se tako lepo ponašao! Oduševljena sam!“ A bili su i oni. Bio je pravi Francuz u najboljem
smislu te reći, ali je imao oči samo za nju. Verovala mu je u potpunosti i on ju je uverio da
tako i treba da bude. Nikad to nije rekao svojoj ženi. Bio je iskren čovek, čak iako do sad nije
bio naročito veran. Uvek je priznavao svoje afere kad bi ga pitala. Nije lagao Arijel, niti će
lagati Marju.
Marja je rekla da su tek nedavno odlučili da idu u Francusku. I njoj je ta odluka teško
pala. Ali je imalo smisla i delovalo je kao prava stvar, a bio je to potpuno novi život za nju i za
njih oboje.

Knjige.cub 118
 Tony & Laura

„Kada odlazite?“, pitala je Frančeska.

„Za mesec dana. Čarls Eduard želi da bude za Božić u Parizu. Verovatno ćemo otići
dvadeset i trećeg decembra.“ Frančeska je znala da to znači da će odustati od svoje sobe u
Ulici Čarls. Nije im potrebna i soba u Njujorku, ako žive u Parizu. Mogu da borave kod nje kad
god dođu, ali nema razloga da plaćaju kiriju u Njujorku. To će biti finansijski izazov za
Frančesku, ali ovog puta nije razmišljala o prodaji kući. Ona, Kris i Ijan su bili srećni tu.
Moraće da pronađe način da to reši. Ali nije želela ponovo da traži cimere. Nikad neće
postojati druga Marja. A nije želela da rizikuje sa još jednom Ajlin. Bilo je previše
traumatično.
„Nadam se da ćete boraviti ovde kad budete dolazili u Njujork“, kazala je Frančeska
tužno, a Marja ju je zagrlila.
„Naravno da hoćemo. A vi imate mesto kod nas u Parizu. Možete i da pošaljete Ijana u
posetu, bilo kad“, kazala je Krisu. „Bilo bi nam divno, a njemu sigurno uzbudljivo.“
„Misliš li da ćeš ikada ponovo živeti u Americi, ako se budete venčali?“, pitala ju je
Frančeska.
„Ne znamo. Zavisi šta će Čarls Eduard uraditi kad bude reorganizovao posao.“ Morao je
da prilagodi neke stvari nakon Što preda pola svoje imovine bivšoj ženi, čemu se nije
protivio. Razvod je skup. Nikad se nije žalio po tom pitanju, čak ni Marji.
Njihova objava je bila velika promena i slatko-gorki kraj za sve njih. Gubili su voljene
prijatelje ili se, zapravo, neće viđati svakodnevno. A Čarls Eduard je sad takođe bio deo
njihove porodice.
Ijan je plakao kad su mu saopštili vesti narednog jutra, a i Frančeska se tako osećala. Bila
je tužna otkako im je Marja objavila šta se dešava. A Ijan nije želeo da odu. Marja mu je rekla
da može da joj dođe u posetu u Pariz i da vidi Ajfelov toranj i Trijumfalnu kapiju i da se
vozi brodićima po Seni.
„Ali ja ne pričam francuski“, kazao je žalosno.
„Mnogo ljudi u Parizu priča engleski“, uveravala ga je, „a Čarls Eduard i ja ćemo ti pomoći.
Mi ćemo se brinuti o tebi, a želimo i da Frančeska i tvoj tata takođe dođu.“ Klimnuo je glavom,
ali nije bio ubeđen. To je previše daleko. Ijan ih je oboje voleo i oni su voleli njega.
A u nedelju je Kris zatekao Frančesku nad računima u kancelariji. To ju je podsetilo na
dane kad je pokušavala da spase posao i kuću i kad se plašila da neće uspeti. Marjin odlazak
će poremetiti stvari. Ponovo se borila sa brojevima i nisu joj dobro izgledali. Nikad ponovo
nije iznajmila Ajlininu sobu i nije ni nameravala. Poslednji sprat je zatvoren od avgusta i
Frančeska je želela da tako ostane. Uspomene iz te prostorije su previše strašne i nije želela
da tamo iko boravi iz poštovanja prema Ajlin. Sobe su očišćene, ispražnjene i pod ključem.
Nije se ni ona sama tamo popela još od ubistva. A Bred i dalje nije otišao na suđenje i
verovatno neće još nekoliko meseci. Policija je ostala u kontaktu sa njom. Često je razmišljala
da nazove Ajlininu majku, ali nikad to nije učinila. Imala je osećaj da njen poziv nije
dobrodošao. Planirala je da im pošalje pismo za Božić i ispisala je srceparajući telegram kad
je Ajlin umrla, u kom je rekla da je Ajlin bila divna devojka. Nisu nikad odgovorili. Možda nisu
znali šta da kažu, niti kako to da urade.
Kris je video zabrinut izraz njenog lica dok je pregledala račune.
„Loše vesti?“

Knjige.cub 119
 Tony & Laura

„Na neki način. Ne znam zašto, ali imali smo loš mesec u galeriji u novembru. Jedva da
smo nešto prodali. Oktobar je bio odličan, a i septembar je bio prilično dobar. Svaki put kad
pomislim da stajemo na noge, nešto se desi,“ Nemam mnogo priliva odatle, a i dalje mi
visi nad glavom onaj prokleti račun za vodoinstalatera.“ Dve hiljade dolara je bio veliki
zalogaj za nju. Vodoinstalater joj je dozvolio da podeli uplatu na dva dela, što joj je pomoglo,
ali i dalje nije isplatila. „Veliki je udarac što Marja odlazi, na više načina“, kazala je tužno.
„Mnogo će mi nedostajati.“ Bila joj je i druga majka i prijatelj, a dobro joj je išlo i jedno i drugo.
Frančeska je volela njihove svakodnevne razgovore. Svi su uživali u tome. „I ne želim
da ponovo iznajmim Ajlininu sobu. Jednostavno ne mogu. A ionako je niko ne bi želeo. Ono
što se tamo desilo je previše snažno da bi neko želeo tu da živi. Ja ne želim da ponovo
prihvatam strance. Previše je rizika.“ Ka kraju, shvatila je da joj je majka konačno u pravu,
mada je ona imala sreće. Sada joj je to delovalo kao preveliki rizik i previše napadno.
„Dobro si prošla sa mnom“, zadirkivao ju je, a ona se nasmešila. Bila je tako srećna sa
njim
„Da, jesam.“ Ali je sada izgubila dve trećine prihoda od kuće, bez Marje i Ajlin. To joj je
bio veliki gubitak i ponovo joj sve otežalo. Marjin zakup će svakako uskoro da istekne. Kao i
njegov.
„Kako si se snalazila kad je Tod bio ovde?“, pitao je znatiželjno. Nikad je to ranije nije
pitao.
„Oboje smo plaćali po pola hipoteke. Bilo je tesno, ali sam uspevala i funkcionisalo je. Ne
mogu sama to da iznesem.“
„Šta kažeš da ja podelim sa tobom, tako da ne moramo nikome da iznajmljujemo i samo
živimo ovde kao porodica nas troje?“
„To bi funkcionisalo“, kazala je zamišljeno, „ali ne mislim da je to pravedno prema tebi.
Živiš samo u dve prostorije.“ Nasmejao se kada je to rekla.
„Mislio sam da bih mogao da se preselim na sprat kod tebe, ako ti se dopada ta ideja. A
ljan može da ostane u mojoj sobi. Mogu da plaćam i dve trećine ako želiš, pošto je nas dvojica,
a ti jedna.“ Bio je velikodušan i pravedan i želeo je da joj olakša stvari. Može to da priušti.
Živeo je jednostavno i nije se razbacivao. Njegov posao sa grafičkim dizajnom je dobro išao,
a ona je pretpostavila da ima i porodični novac, s obzirom na to odakle potiče. Bio je skroman
čovek, ali nije morao da se bori kao ona. Njoj je sve bilo tesno i nije želela da proda poslednju
sliku svog oca, ako ne mora. I dalje je bila tužna zbog onih koje je prodala.
„Mislim da treba da podelimo troškove na pola, ako želiš“, kazala je Frančeska oprezno,
zahvalna na njegovoj pomoći. „Možemo da pretvorimo čitav apartman u Ijanovu sobu sa
igraonicom, da koristimo dnevnu sobu u prizemlju i da spavamo u mojoj sobi, a Marjinu sobu
možemo da pretvorimo u tvoju kancelariju. To je fin prostor za posao.“ Bila je osunčana i
svetla prostorija sa pogledom na baštu. „Tamo možeš da pušiš kubanske cigare“, zadirkivala
ga je. Ali sve je imalo smisla i moglo bi da funkcioniše.
„Dopada mi se ta ideja. Ni ja ne želim da ponovo uzimaš stanare“, kazao je Kris
jednostavno. „Isto mislim da je previše rizično.“ Barem je kuća sada njena. Ako Kris ikada
ode, ako raskinu, ponovo bi mogla da razmisli o cimerima, ali ako on plaća polovinu, za sada
ne mora.

Knjige.cub 120
 Tony & Laura

„To bi moglo da funkcioniše“, ponovila je Frančeska zahvalno. „Već sam počela da se

brinem.“ On je to video i bilo mu je žao što joj je toliko teško. Pretpostavio je da će joj Marjin
odlazak biti dodatni teret, ali nije shvatao koliki. Frančeska je živela sa malim prihodima. A
Kris je želeo da joj pomogne. A to će i učiniti ako bude podelio hipoteku sa njom, iako mu je
to udvostručilo kiriju. Ali sada će moći da koristi ćelu kuću. Živeće tu kao par sa detetom, ne
samo kao četiri cimera. „Imam neke ideje kako da ti olakšam stvari”, kazao je jednostavno.
„Možda možemo o tome da razgovaramo drugi put.“ Klimnula je glavom, pitajući se na šta
misli. Ali je sada rešio njen problem i bila mu je iskreno zahvalna.
Marja ju je pitala hoće li biti dobro kada su spremale zajedno večeru. „Užasno se osećam
što te ostavljam tako na prečac, ali Carls Eduard mi je nekako to samo saopštio pre nekoliko
nedelja i ja se nisam složila sve do prošle nedelje. Hoće li sve biti sa tobom u redu ovde?”
„Biće“, kazala je Frančeska uz olakšanje. „Kris će mi pomoći.“
„Nadala sam se da će biti tako. Kakvi su vam sad planovi?“
„Trenutno nema planova.“ Frančeska joj se nasmešila. „Samo ćemo živeti ovde, nadati se
najboljem i videćemo šta će biti,“ Marja se nadala da će se na kraju venčati, a Frančeska je
gajila iste nade za nju. Čarls Eduard je želeo da se oženi njom čim mu razvod bude bio
okončan. Za nekoliko nedelja će ići pred sud sa ženom da dobiju pečat od sudije, a onda će
biti slobodan. Ali Marji se nije žurilo. A nije ni Frančeski. Izbegavala je brak čitavog života
i nije želela sad da se predomisli po tom pitanju, ma koliko volela Krisa, a volela ga je mnogo.
„Ne želim da budem kao moja majka“, kazala je to Marji i ranije, a i Krisu,
„Ne bi mogla da budeš kao ona ni za milion godina“, uveravala ju je Marja. „Ona je
potpuno drugačija žena od tebe. Volim je, ali vi jednostavno niste isti nivo.“ Marja je videla
Taliju onakvu kakva je, neozbiljna, razmažena, sebična i površna žena, mada je bila
zanimljiva i pomalo karikatura same sebe. Ali je Marja duboko poštovala Frančesku i volela
je, kao ćerku ili nećaku. „Čak i da se udaš deset puta, nikada nećeš biti kao ona.”
„Radije ne bih da rizikujem. Pitam se hoće li ona ikada pronaći novu žrtvu. Već godinama
traži šestog muža. Čovek bi pomislio da će se umoriti i zaboraviti, ali neće nikad. Želeće da se
uda ponovo i kad bude imala devedeset godina.“ Obe su se nasmejale i znale daje to istina.
Razgovarala je sa Krisom o planovima za kuću te večeri. Pitala se da li da kažu Ijanu.
„Misliš li da će biti uznemiren ako se preseliš na sprat sa mnom?“, delovala je zabrinuto,
a Kris ju je poljubio.
„Prestani da se brineš. Biće oduševljen što će imati svoju igraonicu. Nabaviću mu veliki
televizor da možemo da gledamo filmove. A mi ćemo biti samo jedan sprat udaljeni od njega.“
Oboje su bili uzbuđeni što će konačno deliti spavaću sobu. Veza im je prerastala u
stvarnost, nije više bila samo romansa.
Imali su mnogo toga da razmotre i dogovore, a Frančeska ga je podsetila da sledećeg
vikenda idu u Majami na festival umetnosti Bazel. To je jedan od najotmenijih sajmova
umetnosti na svetu, zapravo, drugi posle onog koji se održava u Bazelu, u Švajcarskoj, u junu.
A tog vikenda će se održati i desetak drugih, manjih umetničkih festivala. Frančeska je jedva
čekala i Kris će ići sa njom. I dalje je bila potresena Marjinom selidbom u Pariz, a naročito jer
je tako brzo, ali imali su mnogo toga čemu bi se radovali, a njihov zajednički život upravo
počinje.

Knjige.cub 121
 Tony & Laura

Želeo je da je povede u Boston da provede Božić sa njegovom porodicom. Ona je pristala,

a i Ijan je želeo da ona pođe sa njima, ali ju je pomisao na to smrtno plašila. Šta ako im se ne
dopadne ili pomisle da nije dovoljno dobra za njega? Ona je samo trgovac umetninama iz Vest
vilidža i ćerka poznatog slikara. Njegova porodica je puna važnih ljudi.
„Oduševićeš ih, siguran sam!“, uveravao ju je Kris. Odlučila je da brine o tome posle
Majamija. Od Marjinog odlaska i nove raspodele kuće nakon” što ode, preko Božića sa
njegovom porodicom, sve do umetničkog sajma za manje od nedelju dana, decembar će biti
mesec pun posla i dešavanja.

Knjige.cub 122
 Tony & Laura

20.

Marja i Čarls Eduard su pristali da pričuvaju Ijana kada Kris i Frančeska odu na vikend
u Majami. Jedva je čekala da vidi sve te različite sajmove umetnosti. Održavali su se Skoup,
Red dot i četrnaest drugih, zajedno sa Bazel festivalom, koji je bio jedan od najprefinjenijih u
svetu. Slike koje su se tamo izlagale prodavale su se za čitavo bogatstvo. Galerista njenog oca
imao je štand, pa su njen otac i Ejveri posećivali sajam svake godine i obećala im je da će ih
nazvati. Frančeska i Kris su odseli u hotelu Delano, a kad ga je Kris video, oduševio se. Svaki
lift je bio drugačije osvetljen, a sobe je dizajnirao Filipe Stark. Vreme je bilo lepo i toplo kad
su stigli, a Kris je jedva čekao da provede malo vremena na bazenu. Frančeska je želela da
ide pravo na sajam i da počne. Videće više umetničkih delà u narednih nekoliko dana nego
što većina ljudi vidi godinama.
Sajam Bazel održavao se u Kongresnom centru u Majami Biču, u jednoj ogromnoj hali; a
ostali su se održavali u Ledenoj palati i širom grada po različitim lokacijama. Neki manji
sajmovi su organizovani i po hotelima, a svaku sobu je okupirao drugi trgovac. Održavale, su
se i zabave na desetak lokacija, u diskotekama, hotelima i restoranima. Frančeska je primila
mnogo pozivnica. Bilo je to Krisovo upoznavanje sa ozbiljnim umetničkim svetom, u punoj
veličini. Bio je uzbuđen što će podeliti taj doživljaj sa njom i potpuno se predao njenom
nahođenju. Ali ju je zaustavio pre nego što su izašli iz sobe i završili su u krevetu na nekih
pola sata. Bio je to lep način da se započne putovanje. Istuširali su se, presvukli i izašli
napolje.
Uzeli su taksi kod hotela i otišli do Kongresnog centra. Postojala je posebna zgrada za
mlade umetnike i avangardnije radove. Frančeskin san je bio da jednog dana predstavlja
radove na nekom od manjih sajmova u Majamiju. Planirala je da se prijavi za Red dot naredne
godine, ali nije se osećala spremnom za to. Očekivala je da provede nekoliko godina na listi
čekanja. Ulazak na sajmove bio je krajnje politički određen i često je zavisio od toga koga
poznaješ. Imala je odličan ulaz preko oca, ali još uvek nije igrala na tu kartu. Učiniće to, ako
ne bude bilo drugog izbora.
„Nikad se ne stidim da molim za svoje umetnike“, kazala je Krisu, a on se nasmejao dok
su izlazili iz taksija kod ogromne hale. Dobila je propusnicu od očevog galeriste i nekoliko
minuta kasnije šetali su se kroz nizove štandova i zaustavljali se kod svakog da pogledaju
slike. Kris je bio oduševljen onim što su videli. Postojao je beskonačan broj tradicionalnih
trgovaca koji su prodavali važne slike. Za manje od pet minuta video je tri Pikasova delà sa
astronomskim cenama. Video je Matisa, Šagala, dva Kuninga, Poloka, a dve slike njenog oca
je izložio njegov trgovac. Jedna je pored imala crvenu tačku, što znači da je prodata. A druga
je imala belu, što je značilo da se čuva za nekog klijenta. Moraš da imaš veliki budžet da bi tu
kupovao.
„Odakle sve ovo dolazi?“, pitao je Kris zadivljeno. Nikad nije video toliko umetničkih delà
u svom životu, a visoki kalibar umetnika čija su delà izložena, bio je zaista impresivan.

Knjige.cub 123
 Tony & Laura

„Iz Evrope, Sjedinjenih Država, Hongkonga...“ Dolazili su trgovci sa svih strana, širom
sveta. Postojao je i veliki broj avangardnih galerija koje su izložile slike sa namerom da
šokiraju. Postajale su dve video instalacije, konceptualna umetnost, a u jednom štandu se
nalazila velika gomila peska na podu. Prodavala se za sto hiljada dolara, a namestio ju je
umetnik koji je bio veoma poznat.
Kris je komentarisao dok su šetali, a Frančeska mu je objašnjavala ko su neki od
umetnika. Uživala je što je tu sa njim i ostali su skoro do osam sati. Nakon toga su taksijem
otišli na žurku na koju je pozvana, u restoranu po imenu Krevet, gde su ljudi sedeli ili ležali
na dušecima i večerali. Svaki razgovor koji su čuli oko sebe bio je o umetnosti i umetnicima,
kvalitetu sajma, skupim delima koja su se već prodala. Frančeska je naletela na
mnogo poznanika i upoznala ih sa Krisom. Odlično se provodila i uživala je u svakom minutu,
a uživao je i on. Ovo je njen svet i njega je fascinirao. Delovalo je da je svi poznaju.
Nisu se vratili u hotel do dva ujutru, nakon što su svratili na još jednu žurku koju je u
diskoteci priređivao jedan trgovac. Malo su plesali, a onda se vratili kući i pali u krevet
njihove jarkobele sobe u Delanu. Bili su mrtvi umorni kad ih je Ijan probudio narednog jutra.
Upravo je sa Marjom kupio jelku i zajedno su je kitili. Zvučao je veoma uzbuđeno. Neke
ukrase će da ispeku i da okače na jelku. Kris se nasmešio Frančeski ponosno nakon što
su završili razgovor. Ijan je obećao da će ih kasnije nazvati.
„On je tako sjajno dete, zar ne?“, kazao je Kris ušuškavši se pored nje u krevetu.
„Da, jeste“, složila se, „a i ti si.“ Poljubila ga je, a onda su ustali, par minuta kasnije. Sat
vremena posle toga, vratili su se na sajam. Ostali su ceo dan, dok Kris nije počeo da moli za
milost i rekao da ne može više da gleda nijedno umetničko delo. Skoro su završili sa Bazelom
dotad, a ona je i dalje želela da obiđe Red dot i Skoup, ali se složila da naprave pauzu i
provedu sat vremena na bazenu. Zahvalno je ležao pored nje, izgledajući uzbuđeno dok
je držao pivo u ruci.
„Bože, oni se ne šale kad kažu da je ovo najveći sajam umetnosti na svetu!” Nasmejala se
na njegov iscrpljen pogled. I dalje je mnogo toga želela da vidi, mada nije smatrala da će stići
na sve sajmove. Imali su još pet na njenom spisku za naredni dan. Vraćaju se u Njujork tek u
ponedeljak po podne, ali to im i dalje nije pružalo dovoljno vremena da sve obiđu.
Do nedelje, Kris je rekao da se predozirao umetnošću i ona mu se smejala i rekla da se
ponaša kao Ijan. Želeo je da se vrati u hotel i gleda fudbal. Tako da su se dogovorili da će se
sastati kasnije tog popodneva.
Večerali su u modernom restoranu u Saut Biču te večeri, sa Ejveri, Frančeskinim ocem i
njegovim galeristom, koji je bio fascinantan čovek. Kris je imao zanimljiv razgovor sa njim o
italijanskoj umetnosti i srednjem veku, o kom je učio u školi, i uživao je u dugačkom
razgovoru sa Frančeskinim ocem o njegovom poslu. Njih dvojica su se dobro slagali, a Ejveri
je namignula Frančeski preko stola dok je na jedno uho slušala njihov razgovor. Za sad ide
dobro. Videla je iz očevog vladanja prema Krisu da mu se sviđa i bila je srećna. „Zaista mi se
dopada tvoj momak“, komentarisala je Ejveri šapatom, kad su izašli iz restorana. ,,A vidi se
da se dopada i tvom ocu.“ Ne može ni da bude drugačije. Kris je bio inteligentan,
zanimljiv, stabilan i prijatno društvo, a uživao je u onome što saznaje o njenom svetu.
Čitav vikend je prošao u umetnosti i u nedelju uveče je čak i Frančeska bila umorna i
srećna što se vratila u hotel. Bile su još samo tri izložbe koje je htela da vidi narednog dana,
a Kris je ravnodušno odbio i rekao da će ležati pored bazena. Nije joj to smetalo. Bilo je toliko

Knjige.cub 124
 Tony & Laura

toga što treba videti i toliko ljudi koje poznaje da joj je bilo u redu da bude sama. I u
ponedeljak ujutru je otišla sa Ejveri na dve manje izložbe smeštene u hotelima.
„Stvarno mi se dopada Kris“, kazala je Ejveri neobavezno, dok su šetale između štandova.
„A i tvom ocu. Pametan je i zabavan za razgovor i lud je za tobom. Tome se naročito radujem
zbog tebe“, kazala je Ejveri, nasmešivši joj se.
„I ja sam luda za njim. Uzgred, neću ništa iznajmljivati kad Marja ode. Kris i ja ćemo
podeliti troškove,“ Ejveri je laknulo i počela je da ćaska sa prijateljicom iz galerije u Klivlendu
kad je Frančeska čula kako joj zvoni telefon u tašni. Bio je to Kris i zvučao je uspaničeno.
„Gde si? Koliko brzo možeš da se vratiš?“
„Na manjem sajmu, u hotelu blizu plaže. Zašto? Šta se desilo?“ Ljudi oko nje su pričali,
bilo je mnogo buke loš signal u hotelu. Izašla je u predsoblje da pokuša da ga bolje čuje. Nije
imala pojma o čemu priča, ali ga nikad nije čula tako preplašenog.
„Kim je pokupila Ijana iz škole. Kod nje je”, bio je u suzama.
„Bože, kako se to dogodilo?“ Frančeska se uspaničila zbog Krisa i Ijana. Naročito Ijana.
Znali su da je izašla iz zatvora pre dve nedelje i da se nalazi na rehabilitaciji za poznate
ličnosti u Nju Džerziju. Trebalo je da ostane tamo do Božića, ali je mogla da ode kad god
poželi, a Kris je bio siguran da će izaći. Rekao je Marji da pazi. Jedva da su izašli ceo vikend,
osim da kupe jelku. Okupirala je Ijana pravljenjem ukrasa i spremanjem kolača.
„Pojavila se u školi jutros i rekla da ima pravo na posetu i da ga vodi kod lekara da primi
injekciju. I oni su joj poverovali. Valjda je Ijan bio srećan što je vidi i pošao sa njom. Škola me
je upravo pozvala da proveri informaciju. Ali je već istrčala na zadnja vrata. Ne znam gde
je“, kazao je Kris. „Nemam pojma šta će mu uraditi ili gde će ga odvesti.“
„Ne može biti tako luda“, kazala je Frančeska, pokušavajući da ga smiri, a on je viknuo
na nju po prvi put.
„Da, jeste!“, zarežao je preko telefona. „Pobiću sve u onoj školi. Znaju da ne sme da bude
sa njim bez nadzora. Dao sam im kopiju izveštaja iz suda. Koliko brzo možeš da stigneš? Gde
si? U jedan ima avion do Njujorka. Želim da stignemo na taj.“
„Nisam sigurna gde sam. Išli smo na još jedan pre ovog.“
„Spakovaću ti stvari i nađimo se na aerodromu. Junajted erlajns.“ Frančeska se vratila da
potraži Ejveri i ispričala joj šta se desilo. A Ejveri je izgledala podjednako zabrinuto kao i ona.
„Misliš li da će biti dobro? Ne bi ga povredila, zar ne?“
„Mislim da ne bi. Barem ne namerno. Pre bi povredila sebe, uradila nešto ludo. Možda
samo želi da uplaši Krisa ili da mu pokaže da može da radi šta joj se prohte. Prilično je luda.“
Sad je mogla da misli samo na listu užasa koje je čula na saslušanju. Ali Ijan sada ima
osam godina. Snalažljiv je i može da se brine o sebi bolje nego većina njegovih vršnjaka.
Morao je to da radi kad god je bio sa majkom.
Frančeska se brzo pozdravila sa Ejveri, istrčala napolje, uhvatila taksi u prolazu i rekla
da je odveze na aerodrom. Nosila je patike, farmerke i majicu, ali bi ušla u avion i u kupaćem
kostimu samo da bude sa Krisom. Izgledao je mahnito kad ga je našla na aerodromu.
Samo što je čekirao prtljag i nosio je njen kaput.
„Možda ga je odvela u svoj stan“, predložila je. „Možeš li da nazoveš policiju?“

Knjige.cub 125
 Tony & Laura

„Već jesam“, kazao je napeto. Izgledao je kao da su mu se živci spržili. „Ne znam zašto je
Ijan pošao sa njom. Pametniji je od toga i zna da ne bi smeo.“
„Ona je njegova majka“, kazala je Frančeska nežno dok su jurili ka izlazu. Jedva su stigli
i bili su poslednji putnici na letu.
„Ne javlja se na telefon. Policija je sada traži. Rekao sam im da mislim da je Ijan u
opasnosti. I verujem da jeste. Ta žena je luda.“
Ušli su u avion i smestili se na svoja sedišta. A Kris jedva da je progovorio tokom puta.
Bila su to najduža tri sata njenog života, dok ga je gledala i znala da umire iznutra. Bio je
prestravljen zbog sina. Frančeska nije ni pokušavala da popriča sa njim neko vreme. Samo
ga je držala za ruku. Popio je dva čista viskija, a onda je dremnuo nekoliko minuta posle toga.
Ne mogu da učine ništa pre nego što slete.
Uzeli su taksi od aerodroma i Marja ih je čekala kod kuće. Nije ona kriva, ali se svakako
osećala užasno. Kris se čuo sa policijom čim su stigli, ali oni još ništa nisu uspeli. Otišli su u
njen stan i nije bila tamo. Portiri je nisu videli otkako je izašla iz zatvora i otišla na
rehabilitaciju.
„ Kris je sedeo u kuhinji u Ulici Čarls sa glavom naslonjenom na ruke pokušavajući da
shvati gde je. Gde bi mogla da ga odvede? A onda mu se odjednom javila ideja. Izgledao je kao
luđak kad ih je obe pogledao, a onda se urazumio.
„Ako negde ne kupuje drogu ili nije umrla u nekom sokaku, ima jedan bar na Vest sajdu,
gde ga je nekad vodila. Imaju flipere i igrice. On ih voli, a blizu je njenog dilera.“ Dao je policiji
adresu bara i Kiminog dilera, odnosno poslednjeg kog je poznavao.
Kris je istrčao iz kuće pre nego što su stigle da ga zaustave, a Frančeska je išla za njim
punom brzinom. Nije se ni trudila da uzme kaput iako je bilo hladno.
„Vrati se unutra. Zvaću te, ako ga nađem.“ Delovao je smeteno i još uvek preplašeno kad
je uhvatio taksi.
„Želim da idem sa tobom“, kazala je, dok je on oklevao i otvorio vrata. Nije želeo da vidi
kako je to, ali je i ona volela Ijana i sada je bila deo njegovog života, a čak i ovoga. Pomerio se
da joj napravi mesta i ona je ušla. Rekao je vozaču gde idu i napomenuo da požuri. Vozač je
brzo vozio autoputem i bili su tamo za deset minuta. Bilo je to otrcano mesto koje bi inače
prepalo Frančesku. Bilo je otvoreno. Kris je otvorio vrata i ušao. Unutra je bilo mračno,
samo su dve mašine sa igricama svetlele i na trenutak ga zaslepele. Tu je bio šanker koji je
brisao šank i dve konobarice sa dubokim dekolteom, kratkim najlonskim uniformama i
mrežastim čarapama. Dva muškarca su se igrala na aparatima. A onda ga je ugledao, u ćošku,
u pozadini, kako igra igricu, malu figuru ispred mašine. Žena je bila sa njim, ispružena preko
stola do njega. Izgledala je kao da spava. Kris je zgrabio dečaka za trenutak, podigao ga sa
zemlje i čvrsto ga pogledao. Krisovi obrazi su bili preplavljeni suzama, a da nije ni znao.
Frančeska je plakala od olakšanja. Ijanove oči su bile široke od straha.
„Jesi li dobro?“, pitao ga je Kris, a Ijan je klimnuo glavom.
„Dobro sam“, Ijanov glas je bio sitan, dok ga je otac držao. „Njoj nije dobro.“ Što znači da
se ufiksala. Tako je izgledala. Ovo nije bila nova scena ni za Krisa, ni za Ijana.
„Ja ću se pobrinuti za to“, kazao je Kris kroz stisnute zube i pružio Ijana Frančeski.
Kimberli se nije pomerila. „Vrati ga kući.“ Frančeska je klimnula glavom i Ijan ju je uhvatio za
ruku dok su izlazili, a Kris je prstom lupkao bivšu ženu po ramenu. Nije se pomerila, a on se

Knjige.cub 126
 Tony & Laura

odjednom zapitao da se nije predozirala dok se Ijan igrao. Napipao joj je puls na vratu i dok
je to radio, ona se promeškoljila i povratila preko stola na koji je bila naslonjena. Glava joj je
ležala na tome. Jedna od konobarica je videla šta se desilo i prišla sa peškirom. Kris ju je
uhvatio za kosu i povukao joj glavu. Otvorila je oči dok joj je povraćka kapala sa lica. Mrzeći
je, on ju je očistio. Heroin joj je uvek to radio, naročito ako ga nije neko vreme konzumirala.
A bila je na rehabilitaciji dve nedelje. Bilo je veoma
Iako predozirati se nakon što je bila čista neko vreme.
„Ej, zdravo...“ kazala je omamljeno. „Gde je Ijan?“
„Otišao je kući!“ A onda, nesvestan šta radi, stavio joj je šaku oko vrata i stisnuo. Otvorila
je širom oči dok ga je gledala, ali je bila previše drogirana da bi se uplašila, samo se zbunila.
„Ako ikad to ponovo uradiš... ako ga ikad takneš, uzmeš i odvedeš negde... vidiš ga bez
nadzora... kunem ti se, Kim, ubiću te,“ I dok je stajao tu i skoro je udavio, to je i poželeo. U
trenutku ludila i bez kontrole želeo je da joj polomi vrat, a onda ju je pustio, dok mu je celo
telo drhtalo. „Da mu više nikad nisi prišla i odvela ga drogirana na ovakvo mesto,“ Bez ijedne
reći, pridigao ju je na noge, a ona se zateturala ka njemu. Odvukao ju je napolje na svetlost
sunca, a onda je povratila i izgledala bolje. „Mrzim te“, rekao je, kad ga je pogledala.
„Mrzim sve što ima veze sa tobom i što si učinila našem životu.... Mrzim to što radiš njemu.
On to ne zaslužuje.“ Najgore od svega, Kris je mrzeo sebe kad je blizu nje. Bila je otrov koji ga
je ispunjavao besom. Na trenutak je u tom baru poželeo da je ubije. Niko to ne može da mu
uradi osim nje, a ona toga nije vredna. Nikad nije bila vredna. Jecaj mu j e zastao u grlu dok j
u je držao jednom rukom, a drugom zaustavljao taksi. Prazno vozilo se zaustavilo
ispred njega. Otvorio je vrata i ugurao je unutra. Smrdeo je na povraćku, a i ona je. Imala je
trideset i dve godine i nekad je bila prelepa žena, ali ništa od nje nije ostalo.
Kris je dao taksisti četrdeset dolara i adresu njenog oca i pogledao Kim s gađenjem dok
je smirivao žar svog besa. „Idi kod oca. On će se pobrinuti za tebe. I drži se dalje od Ijana dok
se ne središ.“
„Hvala ti“, kazala je, pokušavajući da usredsredi pogled na njega, a onda je zabacila glavu
na sedište i zatvorila oči. Kris ju je pogledao i zalupio vratima taksija. Drhtao je od besa dok
su odlazili. Zamalo je nije ubio.
Želeo je to da učini, što ga je preplašilo. Šetao je nekoliko ulica, a onda zaustavio drugi
taksi i ušao. Dao mu je adresu u Ulici Oarls i tiho gledao kroz prozor celim putem, shvativši
da bi njegov i Ijanov svet bili uništeni, ako bi izgubio kontrolu i ubio je. Nije želeo više nikada
da je vidi. Bila je nešto najgore što mu se ikada desilo. A Ijan je nešto najlepše. Na putu do
kuće, potrudio se da mu to bude jedina slika pred očima.

Knjige.cub 127
 Tony & Laura

21.

Kris je čuo Marju i Erančesku u kuhinji sa Ijanom kad je stigao kući. Čarls Eduard je
kuvao nešto za njih. A Kris je otišao na sprat, istuširao se i presvukao. I dalje je bio potresen
onim što je umalo uradio Kim. Bio je prestravljen celim putem iz Majamija. Nije znao u kakvu
opasnu životnu situaciju će ona staviti njihovog sina.
Izgledao je potreseno i snuždeno kad je sišao u kuhinju. Ijan ga je pogledao očima starim
hiljadu godina, slomivši Krisovo srce na sitne komade.
„Gde je mama?“, zabrinuo se i plašio se da je otac ljut na njega. Nije bio. Bio je uplašen.
Onim što se desilo i što je moglo da se desi i šta je umalo učinio. To ga je probudilo. Nije
mogao da joj dozvoli da mu se ponovo približi. Ikada. Umalo nije izgubio kontrolu.
„Poslao sam je kod tvog dede. On će znati šta da radi sa njom.“ Odvešće je nazad na
rehabilitaciju po milioniti put, a ona će ponovo otići. Sve dok jednog dana ne umre. Kris nije
morao da je ubije. Već je bila mrtva i takva je bila već godinama. Radila je to i pre nego što
su se upoznali. Samo on nije znao. „Biće dobro, Ijane.“ Za sada. Neko vreme. Ali ne zadugo.
Ona nikad više neće biti dobro. „Izvini. Nisam želeo da te uplašim. Mnogo sam se zabrinuo.
Nisam želeo da ponovo odeš sa njom. Možeš da je viđaš, ali mora neko da bude prisutan.“
Ijan je klimnuo glavom, a Kris mu je prišao i snažno ga zagrlio. „Žao mi je što si morao to da
vidiš.“ On je to video hiljadu puta ranije. Pitao se kako se izviniti sinu što ima takvu majku. Ili
još gore, da ju je ubio. Sama pomisao na to ga je stresla i Ijan je to osetio. Bilo mu je žao oca.
„U redu je. Nije bila strašna. Samo malo bolesna.“ Bilo je tužno što je to njegova definicija
izraza „nije strašno“ Obojica su videli mnogo gore. Kris je želeo da se ponovo istušira kako bi
očistio osećanja i misli i sva sećanja iz Ijanovog pamćenja. Ali je znao da ne može to da učini. I
jednog dana će Ijan morati sam sa time da se izbori. To mu je ostavila u nasleđe. Prošli su
pravi pakao sa njom. Kris se okrenuo i onda prvi put pogledao Frančesku. Nije je ni primetio
kad je ušao u prostoriju. Nasmešio joj se i video kako je i ona veoma uznemirena. Bila je to
strašna scena i samo je postalo gore kad je ona otišla.
„Hvala ti što si dovela Ijana kući.“ Seo je za kuhinjski sto, a Frančeska je sela pored njega
i pogledala ga u oči.
,,U redu je, Krise. Obojica ćete biti dobro.” Tada se nasmešila Ijanu, a on se ušuškao pored
nje i ona ga je zagrlila. „To je bilo malo uzbuđenja.“ Nasmešila mu se, a on se nasmejao i
polako su počeli da se opuštaju.
Marja im je spremila nešto za jelo, a onda su ona i Ijan pokazali Krisu i Frančeski sve
ukrase za Božić koje su napravili tokom vikenda. Mala jelka je izgledala predivno i Ijan je bio
ponosan. Malo po malo, noćna mora koju su upravo proživeli počela je da im bledi iz sećanja.
Moglo je da bude i gore.
„Zašto ne bismo svi zajedno otišli u Vermont sledećeg vikenda?“, predložila je Marja.
„Verovatno će nam to biti poslednja prilika i biće zabavno da provedemo tamo malo vremena

Knjige.cub 128
 Tony & Laura

zajedno.“ Frančeski se dopala ideja. Tu im je počeo život u paru. Ijanu se takođe dopala ideja,
a čak se i Kris nasmešio.
Tek kasnije tog popodneva je Kris imao trenutak nasamo sa Frančeskom u njenoj sobi.
„Žao mi je što si morala to da vidiš. To nije lep deo mog života.“ Bio je posramljen kao da
je on to uradio. Bio je još posramljeniji zbog onoga što umalo nije uradio svojoj bivšoj ženi.
„Nisi ti kriv“, kazala je tiho i zagrlila ga. „Drago mi je što sam bila tu.“
„I meni je.“ Možda bi još više poludeo da nije.
Poljubio ju je i osetio se kao da je otcepljen od prošlosti. Sa njom je ovo bio potpuno novi
život. Kim je noćna mora, a Frančeska je divan san.

Kao što je Marja predložila, otišli su zajedno u Vermont tog vikenda i svi su se dobro
proveli. Igrali su se u snegu, išli u dugačke šetnje i fotografisali se. Obišli su lokalne restorane
i kafane. Kris je odveo Ijana na obližnje skijalište u nedelju, rano ujutru, iznajmio skije i
nekoliko puta se spustio s njim. Želeli su da iskoriste svaki trenutak. Nisu znali kada će svi
ponovo biti zajedno. Čarls Eduard je to odlučivao za njih.
„Svi ćete doći na jug Francuske sledećeg leta. Marja i ja ćemo da iznajmimo vilu. U julu.
Želimo da vas troje dođete kod nas.“ Ijan je zatapšao i izgledao je oduševljeno, a Kris i
Frančeska su se složili. Marja i Čarls Eduard dolaze u Vermont u avgustu, tako da mogu
ponovo da se vide tada. Ovo nije poslednje poglavlje njihovog prijateljstva. Ovo je samo
početak. Sada počinju nove živote. Kris je rekao tog jutra Ijanu da će se preseliti na sprat
kod Frančeske, a da će od sada Ijan imati sopstvenu sobu.
„To je dobro“, kazao je Ijan zvanično, „zato što hrčeš.“ Frančeska se nasmejala kad je to
rekao.
„Sad mi kažeš“, rekla je, ali joj je laknulo što Ijan nije uznemiren.
Pevali su božićne pesme na francuskom i engleskom na povratku u Njujork. Marja im je
dala ključeve od kuće u Vermontu i rekla im da je koriste kad god požele. To će im odlično
doći.
Ijan je zaspao u vožnji, pa ga je Kris uneo u kuću. Promeškoljio se na trenutak i gledao
oca kao da ima nešto važno da mu kaže.
„Možemo li da kupimo psa?“
Kris se nasmejao. „Naravno. Kakvog psa?“
„Dansku dogu“, kazao je Ijan uz pospani osmeh.
„Zaboravi na to. Možda jazavičara ili labradora.” Ijan je klimnuo glavom i nastavio da
spava u očevom naručju. Minut kasnije spustio je Ijana na gornji krevet i pokrio ga ćebetom,
a onda se popeo kod Frančeske. Raspakivala je stvari posle vikenda u Vermontu, okrenula se
i nasmešila kad je ušao. Nije mogao da veruje koliko je sreće imao što ju je pronašao. I ona se
osećala isto tako po pitanju njega.
„Mogu li da spavam ovde večeras? Moj cimer je mrtav za svet.“
„Naravno.“ I njoj se dopala ideja. Bilo je lepo deliti sobu sa njim tokom vikenda i teško je
bilo razdvojiti se kad su stigli kući.
Legao je u krevet, posmatrao je kako se svlači i oblači spavaćicu. Jedva je čekao daje gleda
svake noći kako to radi.
Knjige.cub 129
 Tony & Laura

„Zaista će mi nedostajati Marja” kazala je tužno kad je legla u krevet pored njega. On je
spavao u majici i boksericama. Čarape su mu bile na podu sa sve farmerkama i košuljom. Već
se osećao kao u svom krevetu.
„Videćemo se sa njima u Evropi sledećeg leta. To će biti zabavno.“ Klimnula je glavom. I
oboje su bili uzbuđeni što im je kuća u Vermontu na raspolaganju. To im je zaista bio
neverovatan poklon. Ovo prijateljstvo je bilo posebno.
„Misliš li da će se venčati?“, pitala ga je Frančeska, dok su ležali u mraku u njenom
krevetu. Volela je kad je tu pored nje i da se budi sa njim ujutru.
„Verovatno. Ponašaju se kao da već jesu venčani,“ Frančeska se radovala tom periodu sa
Krisom. Još uvek nisu došli do tog stadijuma. Na neki način biće lepo imati kuću samo za sebe,
mada će im nedostajati Marja i Čarls Eduard.
„Laku noć“, šapnula je Frančeska (irisu, ušuškala se pored njega i polako utonula u san.
Kris joj se nasmešio i ležao posmatrajući je veoma dugo. A onda je i on zaspao i držao je Cele
noći u svom naručju.

Knjige.cub 130
 Tony & Laura

22.

Poslednja nedelja koju su Marja i Čarls Eduard proveli u Njujorku bila je potpuno
haotićna. Frančeska je pomagala oko pakovanja. Sve su razvrstavale i slale u Pariz ili
Vermont. Većinu svog posuđa Marja je ostavila Frančeski, a mnogo stvari je izbacila.
„Neverovatno je šta sve može za godinu dana da se smesti u garsonjeru“, kazala je Marja
gledajući oko sebe. Kutije su bile na sve strane, čak je spremila i gomilu stvari za Crveni krst.
Pakovale su se danima. I Frančeskina majka je takođe došla da se pozdravi sa njom. Za dva
dana kreće u Cirih, na putu do Gštada.
„Pozvaću te kad budem sledeći put u Parizu“, obećala joj je. „I nemoj da me zoveš na
venčanje ako se udaješ za Čarlsa Eduarda“, zadirkivala ju je. „Biću previše ljubomorna.“ Nije
joj uspelo sa čovekom sa jahtom, kog je upoznala u San Francisku za vreme praznika. I dalje
je tražila šestog, ali Čarls Eduard se svakako ne bi dobro uklopio. Marja je više bila njegov tip,
nego ona.
„Ne žurimo“, uveravala ju je Marja.
„Šta se događa sa Frančeskom i Krisom?“, pitala je Talija, kad joj je Marja dala poklon.
Bio je to jedan od kuvara koji je Talija rekla da želi, ali da ne može nigde i da nađe jer se više
ne štampa. Talija joj se zahvalila i nasmešila.
„Deluju veoma srećno. Tek što su počeli. Mislim da će s im trebati vremena da i sami
shvate. On je prošao kroz ' grozan period sa bivšom ženom. A Frančeska je veoma oprezna,
kao što znaš.“ Marja im je sipala po šoljicu čaja. i Nedostajaće mnogo Taliji. Bila je njen jedini
uvid u život njene ćerke. Frančeska joj nikad ništa nije pričala.
Neko vreme su razgovarale o Parizu, a onda je Talija ustala i zagrlila je. „Čuvaj se“, kazala
je tiho. „I meni ćeš mnogo nedostajati, i to ne samo zbog informacija o Frančeski.“ Postala im
je svima dobra prijateljica i Talija se radovala zbog nje. Marja je zaslužila svu sreću koju može
da dobije sa Čarlsom Eduardom. Donela je radost mnogim ljudima i lepo je videti da dobija
toliko zauzvrat. Dve žene su obećale jedna drugoj da će ostati u kontaktu.
Talija je ostavila božićne poklone za Frančesku, Krisa i ljana i rekla je Frančeski da će je
nazvati iz Gštada. Odlazi u Evropu dan pre Marje, ali će biti zauzeta sve dok ne krene.
Ejveri je svratila takođe da se pozdravi sa Marjom i da ostavi poklone za Frančesku, Krisa
i ljana. Frančeskin je bio ogroman i bilo je lako pretpostaviti šta je u pitanju. Jedna od očevih
slika, kako bi zamenila onih pet koje je ”, prodala.
Frančeska se oduševila kad ju je te noći videla i Kris joj je pomogao da je okači u dnevnoj
sobi i skine one koje joj se nikad nisu dopadale, od nekog klijenta kog više nije predstavljala.
Krisu se takođe dopala nova slika. Ispričali su Marji i Čarlsu Eduardu sve o izložbi u Majamiju
i Kris je priznao daje bio potpuno oduševljen.
„Nikad nisam video toliko umetnosti na jednom mestu.“ Marja je rekla da bi volela to da
vidi. Uvek je želela da ode u junu na izložbu u Bazel. Možda će sada moći, kad bude živela u
Parizu. Bilo je toliko toga što je želela da uradi. Bila je tužna što odlazi, ali i sve
uzbuđenija kako se dan odlaska približavao. Planirali su da provedu Božić u Kurševelu sa
prijateljima Čarlsa Eduarda. To je otmeno skijalište sa odličnim restoranima koje je
Knjige.cub 131
 Tony & Laura

Marja jedva čekala da isproba. Biće to mnogo uzbudljiviji život od onog koji je živela u Ulici
Čarls tokom prethodne godine, čak i u Vermontu pre toga. A Čarls Eduard se često kretao
Evropom. Rekao je da želi da je vodi u Prag i Budimpeštu.
I onda je konačno stigao dan kada su morali da krenu, Bilo je srceparajuće. Frančeska i
Marja su plakale. Marja se jedva odvojila od Ijana, a Čarls Eduard ju je nežno vodio ka
vratima, gde ih je čekao auto koji će ih odvesti do aerodroma. Obećala je da će pisati
Frančeski i po poslednji put su stajale i snažno se grlile.
„Dobro se čuvaj“, prošaputala je Marja, a Frančeska je previše plakala da bi govorila.
„Mnogo ćeš mi nedostajati“, konačno je kazala kroz suze. Ovo joj je bio veliki gubitak A i
Ijan je delovao tužno.
„Vidimo se sledećeg leta i čujemo se mnogo pre toga“, obećala je Marja kad se sagnula
da poljubi Ijana poslednji put. Kris je jednom rukom zagrlio Frančesku, a drugom je držao
Ijana za ruku kad je auto konačno otišao i svi su se zajedno vratili u kuću. Kuća će biti smrtno
tiha bez njih. Frančeski je bilo drago što će otići u Boston na nekoliko dana da provedu Božić
sa Krisovom porodicom. I dalje je imala tremu što će da ih upozna, ali će to svakako biti bolje
nego da ostanu u kući, koja je sad izgledala preveliko bez Marje i Čarlsa Eduarda.
„Mislim da nam je kuhinja upravo izgubila pet zvezdica“, kazao je Kris, zamišljeno joj se
smešeći.
„Šta želiš za večeru? Piću ili da naručimo kinesku hranu?“, Frančeska ga je pitala, a on se
nasmejao kad je Ijan glasao za kinesku hranu.
„Mislim da smo u nevolji. Neko od nas mora što pre da nauči da kuva.“ Ali Marja ju je
zapravo naučila brojnim trikovima, ako Frančeska bude imala vremena da ih oproba. A Ijan
je postao ekspert za razne kolače. Čarls Eduard je ostavio Krisu kutiju svojih omiljenih
kubanskih cigara. Ali blaga koja su im ostavili nisu zamena za ljude koje su izgubili. Mnogo
će im trebati da se prilagode na život bez njih i kuća je bila prazna i tužna ostatak nedelje.
Put u Boston biće olakšanje i Ijan je bio uzbuđen što će videti svoje rođake. Frančeska je bila
preplašena. Kris joj je dao male nagoveštaje o svojoj porodici, koji su joj zvučali
kao upozorenja, „Konzervativni, ne toliko uštogljeni, religiozni, stara garda.“ Njoj su zvučali
kao znakovi opasnosti.
„Šta ako se ne dopadnem tvojim roditeljima?“, pitala je Krisa u krevetu, noć pred polazak.
„Onda se više neću viđati sa njima“, kazao je kao da je to normalna stvar. „Zaboravila si
kime sam bio oženjen pre. Nju nije teško nadmašiti. Moja majka je pomalo ozbiljna, ali je otac
dobar čovek. Oduševićeš ih!“, uveravao ju je.
„Kad smo kod toga, kako je Kim?“, pitala je pažljivo Frančeska. „Jesil se čuo sa njenim
ocem?“
„Advokati mi kažu da se vratila na rehabilitaciju. Ali neće to potrajati. Nikad ne potraje.“
Prestao je da se nada. Podneli su prijavu da je pokupila Ijana iz škole i sud ju je snažno ukorio
preko njenih advokata. Shvatili su to kao ozbiljan prekršaj. Čak ni Kris nije mislio da bi se
usudila da to ponovi. Nije ništa poslala Ijanu za Božić. Uvek je zaboravljala, kao i njegov
rođendan. Nije bilo mesta za praznike u njenom životu. Bila je previše zauzeta ili
pokušavanjem da nabavi drogu ili da je se reši. To joj je bio jedini posao. Zavisnost joj je bila
život.

Knjige.cub 132
 Tony & Laura

Frančeskina majka je poklonila Ijanu malu kožnu jaknu i on se oduševio. Frančeska je

bila dirnuta što se toliko potrudila. Kupila je srebrne hemijske za Krisa i njoj jednu večernju
tašnu, koja je bila lepa, ali nije mogla često da se nosi. Ali je Ijanova jakna nadmašila sve.
A Ejveri i njen otac su mu poklonili divan set za crtanje sa bojama, pastelnim i drvenim i on
se oduševio i time. Njegovi novi baka i deka bili su odlična zamena. I Frančeski se dopala
slika, delo njenog oca, i stavljena je u dnevnu sobu kako bi je svaki dan gledala.
Čim se vrate iz Bostona, pretvoriće Marjinu sobu u kancelariju za Krisa. I on je bio
uzbuđen zbog toga. Šire se po celoj kući. Ponovo počinje da izgleda kao njena kuća, sad kad
ne mora da pravi prostor za cimere. Izgleda da se tako činilo i Ijanu, ostavio je gomilu
igračaka u kuhinji i voleo je uveče da gleda televiziju sa ocem u Frančeskinom krevetu i da
im se ušunja u krevet nedeljom ujutru. Kris i Ijan su našli dom.

Knjige.cub 133
 Tony & Laura

23.

Noć pred odlazak u Boston, Frančeska se pakovala satima. Nije bila sigurna šta da
ponese. Elegantno ili ne, uljudni komplet za crkvu na Badnje veče? Koktel haljinu za večeru?
Je li to previše seksepilno? Previše kratko?
Previše dubok dekolte? Previše dosadno? Nije želela da napravi grešku, ali je bila
prestravljena da će tako biti. Kris joj je rekao da se opusti i da obuče farmerke, ali je znala da
bi i to bilo pogrešno. Očekivala je da će biti konzervativni i uštogljeni, po svemu što je čula
od Krisa. Nadala se da je barem malo preterivao. Ali se brinula. Na kraju je spakovala sve
opcije i imala je dva teška kofera za avion. Kris je zarežao kad ih je video.
„Šta si to ponela?”, pitao ju je zaprepašćeno.
„Sve“, kazala je, veselo se smešeći. Nije želela da rizikuje i ponela je sve. A onda se
pojavila sa trećim manjim koferom punim poklona za Krisa, ljana i Krisove roditelje. Uspeo
je da sve to ubaci u auto. A kad su stigli na aerodrom bila je velika gužva i avion je kasnio.
Padao je sneg u Bostonu. Nisu krenuli sve do deset sati i sleteli su u Boston pre ponoći. Krisov
otac ih je čekao uprkos kasnim satima. Bio je visok kao i Kris, ali je imao šira ramena, dubok
glas i čvrst stisak kad se rukovao sa Frančeskom. Izgledao je kao da igra odbranu, što i jeste
radio na Harvardu pre pedeset godina. Toplo je pogledao ljana i rukovao se sa njim, što je
Frančeski delovalo neobično formalno, ali je izgledao kao lin čovek. Zatvorili su aerodrom
zbog mećave upravo kad su oni sleteli, a putevi su bih potpuno prekriveni snegom dok su išli
ka gradu. Njih dvojica su pričali o fudbalu i politici u autu. Kris ju je već upozorio da ga
smatraju crnom ovcom porodice jer nije išao na Harvard i jer se preselio u Njujork. Nije
pomenuo njihovo protivljenje boravku u njenoj kući. Rekao je da nisu razumeli zašto bi želeo
da bude grafički dizajner, umesto političar ili bankar. A Kim je bila šlag na tortu. Tako da
mnoge stvari u vezi sa njim nisu odobravali, šta god da su mislili o njoj sad. Zbog toga je
Frančeski bilo pomalo kockanje to što ulazi u njihovu porodicu.
Krisovi roditelji su živeli u Kembridžu u Ulici Bratle, gde je živeo i direktor Harvarda. Svi
muškarci u porodici su se tamo školovali, pre nego što su postali senatori, guverneri i
predsednici. Bili su jedna zaista impresivna porodica. Kris je izgledao tako skromno i
neumišljeno, s obzirom na porodicu iz koje dolazi.
Kad su stigli do kuće, čekala ih je njegova majka. Bila je sitna žena koja je ličila na baku,
bele kose i sivih očiju, poput Krisovih. Nosila je tamnosivu vunenu haljinu i bisere oko vrata.
Ništa na njoj nije bilo opterećeno modom. Nimalo nije ličila na Frančeskinu majku. I lično je
pokazala Frančeski njenu sobu. Ne dolazi u obzir da deli sobu sa Krisom, iako Ijan nije tu.
Krisova majka je smestila Frančesku u sobu za goste što je dalje moguće od Krisove. Time joj
je jasno dato do znanja da u njihovoj kući neće biti intimnosti. Frančeska je bila nervozna kad
joj je Kris namignuo i ostavio je u njenoj sobi, nakon što im je njegova majka poželela laku
noć. Pitala se hoće li se vratiti kasnije, A Ijan je spavao u sobi sa ocem. To je Krisova dečačka
soba i kuća im je bila puna, jer su i Krisovi brat i sestra sa porodicama bili tu, kao i brojni

Knjige.cub 134
 Tony & Laura

drugi rođaci sa svojom decom. Kuća je bila ogromna. Iako joj je Kris objasnio ko će biti tu,
ona nije mogla da isprati ko je ko, rođaci drugog kolena, tetka, njegovi brat i sestra i njihova
deca. Bilo je veoma zbunjujuće sa rođacima, supružnicima i decom, od kojih mnogi imaju ista
imena. Frančeska je sedela u svojoj sobi i osećala se pomalo smlavljeno kada se Kris vratio i
brzo zatvorio vrata. Frančeska je tad shvatila da joj se njegova majka nije direktno obratila
više od dobro došla i laku noć.
„Moja majka i dalje šeta okolo. Vratiću se kasnije“, kazao je brzo i Frančeska je odmah
shvatila da, kad je kod kuće, sluša njihova pravila. Razdvajanje čak ni njemu nije padalo na
pamet. Bio je to jedan od razloga što živi u Njujorku i što je studirao na Stenfordu na Zapadnoj
obali. Njegovi roditelji su to smatrali izdajom.
„Pretpostavljam da ne možeš da spavaš ovde“, prošaputala je, a on se nasmejao.
„Majka bi pozvala policiju i oboje nas izbacila. Veoma je lepo vaspitana žena.“
„Razumem.“ Imao je trideset i osam godina i nije smeo da ima devojku u sobi. Ali je Kris
znao kako da zaobiđe sistem. U poređenju s njima, njena porodica je delovala kao gomila
grešnika. Ali ovo je Boston. Stari Boston. Stara garda.
Pola sata kasnije, kuća se u potpunosti utišala i Kris se na prstima vratio nazad, bos i u
farmerkama. „Sve je u redu.“ Kazao je i poneo četkicu za zube. Sve, osim što mora da pobegne
u svoju sobu ujutru pre sedam, kada mu majka silazi na doručak, religiozno, svakog jutra.
Vodila je strogu disciplinu, I pažljivo vodila računa o svemu što se događa u kući, kao što je
radila t u Vinogradima. Ništa ne pobegne njenom oku sokolovom.
„Veoma je staromodna“, objasnio je. Nije to ranije pomenuo jer nije želeo da preplaši
Frančesku. I kad je razmislila o tome, Frančeska nije mogla ni da zamisli kakav li je haos
Kimberli pravila dok su bili u braku, sa svojim drogama i alkoholom. Njegovi roditelji mora
da su „uživali“ u tome. A još manje vole to što radi u poslednje vreme, nedavni beg iz zatvora
i kidnapovanje njihovog unuka. Kris je rekao da je mrze i bilo je očigledno zašto. Nadala se
samo da neće mrzeti i nju. Frančeska je bila odlučna da ih ispoštuje dok je tu, čak iako joj
njihova pravila deluju smešno.
Proveli su noć zajedno u njenoj sobi, a Kris je navio alarm na mobilnom za petnaest do
sedam. Iskočio je iz kreveta čim se začuo alarm, poljubio je, navukao farmerke i majicu i
strčao niz hodnik ka svojoj sobi gde je ljan i dalje spavao. Biće to zanimljiv vikend u igranju
žmurke, kako ih majka ne bi otkrila u istoj sobi. Nije se plašio da im se suprotstavi po važnijim
pitanjima i uvek je to radio, ali nije želeo sada da pravi probleme i da steknu pogrešno
mišljenje o Frančeski. Ako je uopšte moguće, nadao se da će im se dopasti i opustiti njihove
negativne misli povodom njegovog života u njenoj kući. Želeo je da vide koliko je dobra
osoba i kako je divna prema Ijanu.
Frančeska je skoro očekivala da će Krisova majka proći inspekciju soba. Donela im je
flašu vina i pitala se je li to dovoljan poklon za ceo vikend. Možda je trebalo da im pošalje
cveće umesto toga. Tako su vaspitani da se plašila da će nešto pogrešiti. Ništa kod njih je nije
opuštalo. Njegova majka je bila fina, ali ne i topla prethodne večeri.
Kris je doručkovao sa majkom, a onda se vratio da potraži Frančesku dok se oblačila.
Doručkovala je u trpezariji sa svim gostima u pola devet i našla se pored Krisove sestre Hilari
koja je bila previše zauzeta brinući se o četvorogodišnjim blizancima da bi rekla išta više
osim zdravo. Svi idu u crkvu u deset i Kris je rekao da bi bila dobra ideja da ide i ona. Nije se
protivila, ali su se ovi ljudi očigledno navikli da sve rade zajedno. Bilo je malo poput vojne
Knjige.cub 135
 Tony & Laura

škole ili kampa. A Kris je ovde bio mnogo uštogljeniji nego u Njujorku. Svi muškarci treba
da igraju golf tog popodneva, ali je Kris rekao da neće ako bude padao sneg. A leti su, u
Vinogradima, igrali fudbal. Imali su širom kuće trofeje iz različitih atletskih događaja. Jedan
od njihovih rođaka je imao zlatnu medalju sa olimpijskih igara. Brat mu je bio kapiten
veslačkog tima na Harvardu. Frančeska ga je upoznala posle doručka, a on ju je samo
odmerio i nadmeno rekao zdravo. Bio je četiri godine stariji od Krisa i planirao je da se
kandiduje za mesto u Kongresu naredne godine. Upoznao je Frančesku sa svojom ženom, a
onda su otišli na sprat da se obuku za crkvu. Svi su se toliko razlikovali od Krisa.
Delovali su joj prilično takmičarski nastrojeni. Tenis im je bio važna stvar, kao i fudbal.
Ona je poznavala samo umetnost, ne i sport. Teško da je mogla da doprinese razgovoru za
doručkom i jedva da je progovorila. Kris je video kako je nervozna kad ju je kasnije potražio.
Nosila je crne kožne pantalone i crni džemper. Sve druge žene su bile u jednobojnim
džemperima i blejzerima i kariranim suknjama, a nijedna suknja nije bila kratka.
Frančeska nije imala kariranu suknju bilo koje dužine.
Sedela je do Krisove majke u crkvi, Kris je bio sa druge strane, a Ijan između njih. Brat i
sestra sa svojim porodicama bili su oko njih. Imala je osećaj da bi njegova majka mogla da
pogodi da li se moli ili ne i da li se pretvara, kao da ima rendgenski vid. Frančeska
se presvukla u crni komplet za crkvu i osetila se preterano obučeno. Njegova majka je bila u
mornarskoplavom blejzeru i džemperu i sivoj suknji. Frančeska nije mogla da se seti
nijednog komada garderobe koji je ponela, a koji bi se uklapao. Imali su nekako sportski, ali
formalni stil. Majka mu je bila strašno prijatna i uljudna. Rođaci su mu delovali takođe fino,
a otac veoma veselo. Brat i sestra su bih druželjubivi, ali na distanci. Deda mu je bio guverner
Masačusetsa. Bili su zaista zastrašujuća grupa. Nije mogla ni da zamisli da ikome od njih kaže
da joj se majka pet puta udavala. Njegova majka bi se onesvestila. Roditelji su mu bih u braku
četrdeset pet godina, jedno s drugim, a ne sveukupno. Frančeska je prepoznala da su ti ljudi
prave staromodne američke aristokrate. Bio je to zatvoren svet i Kris je jedini koji se od njih
razlikovao. Bili su definicija stare garde.
Boravak joj je bio stresan, ali je do popodneva počela da se opušta. Nekoliko ljudi je otišlo
da igra tenis ili skvoš u njihovom klubu. Deca su bila negde odvedena. Padao je sneg, pa niko
nije igrao golf i očekivalo se da budu dole na koktelima tačno u pola sedam. Večera je u pola
osam, i pošto je Badnje veče, taj događaj je prilično formalan. Deca će jesti za odvojenim
stolom u predsoblju, a odrasli u velikoj trpezariji. I svi se vraćaju u crkvu u pola dvanaest na
ponoćnu misu. Njegova majka je rekla da je to opciono, što je Kris objasnio da znači kako
moraš da budeš tamo po svaku cenu. Ništa što joj je Kris ranije ispričao nije je pripremilo za
ove ljude. Bili su snažna osnova ustanove. Kris nije bio krut poput njih, ali to su njegovi
koreni. Brinuo se da će je uplašiti i oterati. I neprekidno je posmatrao da nema
znakova panike, ali zasad ih nije bilo. Ona je primetila da nisu naročito topli ljudi. Ponašali su
se savršeno i pristojno prema svima. Bili su fini prema deci kad god bi se našla u okolini, ali
nije bilo znaka naklonjenosti i toplini. Niko se nije smejao, niko se nije grlio, nije bilo
porodičnih rasprava. Svi su bili pametni i pristojni i Frančeska se rastužila dok ih je
posmatrala, a naročito zbog Krisa. Po onome što je videla oko sebe, zaključila je da nedostaje
jedino ljubav.
Frančeska je bila u dnevnoj sobi tačno u pola sedam u crnoj koktel haljini, koja joj je
delovala dovoljno pristojno, i u potpeticama koje su bile previsoke, sa večernjom tašnicom,
previše nakićenom cirkonima - majčinim poklonom iz Pariza. Kosu je podigla u punđu, što

Knjige.cub 136
 Tony & Laura

joj je delovalo pristojno. Njegova majka je nosila sasvim crnu haljinu sa kragnom i dugim
rukavima, uz bisere koje je, otprilike, nosila uz sve. Frančeska je posumnjala da verovatno i
spava sa njima. Umalo se nije zagrcnula na pomisao njihove dve majke zajedno.
„Kako ste se ti i Kris upoznali?”, pitala ju je njegova majka. Frančeska nije znala šta da joj
kaže. Ziveoje u mojoj kući - nije joj zvučalo kao pravi odgovor. Ja sam njegova gazdarica...
Iznajmila sam pola svoje kuće... U crkvi?
Nije bilo pravog odgovora. Kris ju je upozorio da im ne kaže da živi sa njim u Ulici Čarls
44.
„Upoznali smo se preko prijatelja.“ Kris je slušao i prišao im da pomogne. Frančeska se
nasmešila u znak zahvalnosti. Neprestano se plašila da će reći ili uraditi nešto pogrešno.
Krisov otac je pitao čime se njen otac bavi i ona je rekla da je umetnik. Rekla je njegovo
ime i svi su bili impresionirani, što joj je bilo olakšanje. Pomenula je i da joj je majka u Gštadu
za Božić. Delovali su malo šokirani time. Bilo im je u redu što joj je otac u Sunčanoj dolini.
Znali su to mesto i dopadalo im se. Ali skijalište u Evropi je njegovoj majci delovalo poput
Sodome i Gomore.
„Jedini način da preguraš ovakve večere jeste da se napiješ i samo se smeješ“, šapnula
joj je jedna od njegovih rođaka kad su krenule na večeru, a ona se nasmejala. Predlog joj je
bio privlačan, ali se ne bi usudila. Morala je da bude na oprezu za njihova pitanja. Zeleli su da
znaju gde je odrasla, gde je išla u školu, da li je bila u internatu, da li se udavala i, naravno, da
nema decu i gde je provodila leta. Mejn je bio u redu. Vođenje umetničke galerije je bilo
diskutabilno, ali pošto joj je otac umetnik, oprostivo je. Brat i sestra su joj se s vremena na
vreme obraćali. Osetila se kao da su celu noć igrali tenis, dok su završili s večerom, i na minut
se srušila na krevet u sobi pre nego što su ponovo krenuli u crkvu. Bili su mnogo impresivniji
nego što je očekivala, a razgovor oči u oči s njima bio joj je riskantniji nego što je zamišljala.
Naročito sa njegovom majkom. Na pomisao njegove majke u istoj sobi sa njenom zavrtelo bi
joj se u glavi. Bio je to zastrašujuć prizor koji je značio da će, ako se ikad uda za njega, morati
da pobegnu. Ne bi bilo šanse da se njihove porodice spoje pod jednim krovom, a kamoli da
se organizuje venčanje. Samo bi Ej veri preživela zbrku. Njen otac je bio previše opušten i
nekonvencionalan. Nije išao na Harvard, mrzeo je sport i nije znao ništa o fudbalu. I nije
dolazilo u obzir da predstavi majku ovoj veoma konzervativnoj grupi. Dolaze iz bogatstva,
čisti, sveti, odlaze u crkvu i svi su sportski aktivni. Nije bilo nijednog pobunjenika u grupi
osim Krisa, koji je bio otpadnik po njihovim standardima i ničijim drugim.
Kris je prasnuo u smeh kad ju je video ispruženu na krevetu pre crkve, kako izgleda kao
da je pretrčala maraton, iscrpljena. Raširila je na krevetu deset potencijalnih kombinacija
garderobe za nadolazeće događaje.
„Jesi li počela da se zabavljaš?“, zadirkivao ju je. „Ne brini se zbog moje majke. Pomalo je
poput Scile i Haribde ili ko god da ovih dana drži vrata pakla, ali kad je pregrmiš i ona ti da
svoje odobrenje, možeš da radiš šta god poželiš. Samo treba da se pojavljuješ za obrocima na
vreme i ne činiš ništa što bi je ozbiljno iznerviralo.”
„Ona je tvoja majka, ne želim da je uvredim.“ Frančeska nije mogla ni da zamisli da ikad
dobije odobravanje njegove majke. „Nije pristojno postavljati toliko pitanja nekome. Trebalo
bi ona da se brine da li je uvredila tebe. Poeni da je zapitkuješ, kao gde je ona išla u školu.
Voli to. Išla je u Vašar, kad je to bila škola samo za devojke. Veoma se ponosi time.“ Bio je to
jednostavan početak jednog bezopasnog razgovora sa njom.

Knjige.cub 137
 Tony & Laura

„Nikad u životu nisam otišla u crkvu dva puta u toku dana”, kazala je Frančeska očajnički.
„Ako me Bog bude video tamo, izbaciće me napolje i čitava zajednica će biti pogođena
munjom.“ On se nasmejao, zahvalan na njenom strpljenju.
„To je dobro za tebe. Zlatni poeni za raj”, kazao je i povukao je s kreveta. „Kad smo kod
toga, izvini što ti ovo radim, ali vreme je da krenemo u crkvu.“ Njih dvadesetoro . je krenulo
na ponoćnu misu. Frančeska nije mogla da se seti ni njihovih imena, niti ko je ko, osim
njegovih rođenih brata i sestre, sa kojima nije imala ništa zajedničko. Bili su samo Harliji za
nju, na misi. Jedini koji joj se isticao bio je
Kris. Bila je skoro ljuta na njega što ju je doveo tu, ali da je I ostala sama u Njujorku
takođe bi bila depresivna, a volela ga je. Tako da, eto j e tu, ponovo na putu ka crkvi, drugi
put tog dana. Njen otac bi se smejao, a čak bi se i njena majka zakikotala. Talija nije otišla u
crkvu ni za svoja poslednja tri venčanja.
Frančeska je odremala u crkvi tokom besede. A posle su se svi vratili kući, a onda, hvala
milom bogu, svi su otišli na spavanje. Portparol u obličju njegove majke poželeo je svima laku
noć i srećan Božić, sa naglaskom na „Božić”, ne na „srećan”. Frančeska je primetila da se niko
nije poljubio i da se očevi rukuju sa sinovima. Nije bilo srdačnih zagrljaja u ovoj grupi.
Kris je bio u Frančeskinoj sobi pola sata kasnije.
Imala je trideset i pet godina i osećala se kao da ima četrnaest i da je maloletni
delinkvent. Plašila se da ne završi u kazni ili pritvoru.
„Srećan ti Božić, ljubavi!“, kazao je poljubivši je i pružio joj je kutiju koju je nosio u sakou.
Bila je to dugačka i tanka kutija iz Tifanija i kad ju je otvorila, ugledala je zlatnu narukvicu sa
srcima. Zakačivši joj je na ruku, nežno je poljubio. Ona je njemu kupila sivi šal od kašmira i
on je takođe bio oduševljen svojim poklonom.
Laknulo joj je što ima da pregura samo još dva dana.
Ali je narednog dana bilo bolje, jer je bio Božić. Otvarali su poklone, čekao ih je veliki
obrok sa stolom postavljenim za tridesetoro. Deca su ponovo bila za posebnim stolom, a
devojčice su nosile somotne haljine. Nakon ! toga su igrali fudbal na smrznutom tlu, čega je
bila pošteđena jer je žena. A onda su svi pili toplu čokoladu i sedeli oko vatre. Krisova majka
je igrala bridž sa svojim mužem, ćerkom i jednom od nećaka. A Kris je sedeo pored vatre sa
njom. Ijan se negde na spratu igrao sa ostalom decom. A do ponoći je ponovo bila u svojoj
sobi sa Krisom. Još samo jedan dan i mogu da idu. Jedva je čekala.
„Zabavljaš li se?“
„Da“, slagala je, „ali se sve vreme plašim da radim nešto pogrešno. Osećam se kao dete.“
Taj deo je bio istina.
„Samo treba da ih ignorišeš. Oni misle da su izmislili svet, ali nisu. Zato ovde dolazim
samo dvaput godišnje. I bolje je u Martinim Vinogradima. Opuštenije je.“ Bio je svestan da
njegova porodica može da izludi većinu ljudi. Bili su uspešniji od svih u svemu i očekivali su
da svi ostali budu takvi i da se povinuju svim njihovim pravilima. On to nije radio godinama,
ali im se više nije ni suprotstavljao. Samo je uvek živeo svoj život. Alije voleo da dođe kući za
Božić, zbog tradicije, i bio je zahvalan što je ona došla sa njim. Znao je da joj ovo ne pada
lako, da neprestano mora da bude na oprezu. Spremno joj je priznao da mu roditelji žive u
šablonskom svetu, gde su svi isti i svi se uklapaju. Ona dolazi iz sveta gde se ništa ne uklapa,

Knjige.cub 138
 Tony & Laura

ni njeni otac ni majka. Majka joj je bila razuzdana, a otac je bio umetnik i ekscentrik. Ali i ona
i Kris su bili svoji ljudi, nezavisni od ideja i života svojih roditelja.
„Tvoja majka bi doživela nervni slom ako bi ikad upoznala moje roditelje“, kazala je
Frančeska nevoljno.
„Znam da bi“, složio se. „Ali šta i ako bude tako? Ni ja ne odobravam svoje roditelje. Žive
veoma ograničenim životom i dosadni su do bola.“ Barem se složio sa njom po tom pitanju,
ali ona nije želela da bude nepristojna. Bili su pošteni, uvaženi ljudi. Samo je osećala da se
ne uklapa u njihovu sredinu. Ali ne uklapa se ni Kris. To ju je tešilo.
Spavao je ponovo u njenom krevetu, otišao pre sedam i ponovo doručkovao sa majkom.
Bio je dan posle Božića, tako da su svi bili opušteniji, čak i njegova majka. I konačno nisu
morali da idu u crkvu. Svi su ponovo igrali tenis i skvoš, što je delovalo kao dnevni ritual kada
se svi spoje. Frančeska i dalje nije mogla da zapamti svačija imena i osećala se kao da ima
demenciju. Ona je bila jedina Frančeska u grupi. Svi muškarci su se zvali Kris, Bob ili Vilijam
i bilo je barem petoro od svakog imena. Žene su bile Elizabet, Helen i Bruk. Njegova majka se
zvala Elizabet sa bezbrojnim naslednicama svih uzrasta koje su dobile ime po njoj.
Jedini koji se stvarno zabavljao bio je Ijan koji je voleo svoje rođake i bio je tužan što
odlazi. Kris je poslednji put doručkovao sa majkom na dan kada su odlazili. Otac ih je odvezao
do aerodroma i rekao je da mu je drago što je upoznao Frančesku, a ona se osećala kao da je
bila u zoni sumraka poslednja tri dana. Bio joj je to najčudniji Božić u životu i uprkos tome, i
dalje ga je volela, ali je jedva čekala da se vrati u Njujork i opusti. Poželela je da vrisne od
sreće onog trenutka kad su kročili u kuću. Bili su tamo deset minuta kad ju je majka nazvala
iz Gštada.
„Nadam se da si lepo provela Božić“, kazala je veselo. „Upoznala sam najdivnijeg
muškarca za večerom na Badnje veće. Živi u Njujorku, ali je poreklom Švajcarac, bankar je i
izvešće me na večeru čim se vratim.“ Frančeski je bilo jasno da joj majka šija od sreće i zamalo
nije zarežala. Izgleda da broj šest konačno stiže. Samo da Harliji čuju za ovo.
„Nemoj da srljaš ni u šta”, kazala joj je Frančeska bledo. Ništa nije moglo da joj zaustavi
majku kad ugleda potencijalnog muža a predugo nije imala nikoga, po njenom mišljenju. A
uzrok nije to što se nije trudila.
„Naravno da neću. To je samo večera, za ime boga, ne brak!“
„To je osvežavajuće“, kazala je Frančeska, a majka joj se nasmejala.
„Ne veruješ mi, zar ne?”
„Ne, ne verujem ti. Mislim da ćeš da nađeš šestog muža ovih dana.“
„Šta je toliko pogrešno s tim, ako sam zbog toga srećnija?“, pitala ju je majka i Frančeska
nije ništa odgovorila na trenutak, dok je razmišljala o tome.
„Znaš šta, u pravu si! U ovom trenutku i nije više važno. Pet, šest i ako si ti srećna, koga
briga šta drugi misle.“ Upravo je provela tri dana sa najkonzervativnijim i najdosadnijim
ljudima na planeti i bili su mnogo gori od njene majke. Ona je barem imala stila i vedrine.
„Samo napred, majko!“, kazala je, smejući se. „Radi šta te čini srećom. Ali ako mi baciš
bidermajer na sledećem venčanju, ubiću te!“
„U redu, draga. Vidimo se kad se vratim. Možda prvo svratim do Pariza.“ Kad je
Frančeska prekinula vezu, Kris ju je gledao. Bio je zahvalan što je išla u Boston sa njim i što
je bila dobro raspoložena po tom pitanju. Njegovi roditelji su čak rekli da im se dopada.

Knjige.cub 139
 Tony & Laura

„Majka mi je luda“, kazala mu je usputno. „Ali mislim da sam upravo shvatila da mi se

dopada takva.“ Bila je to potpuno nova tačka gledišta za nju i shvatila je da to verovatno znači
da je odrasla i prihvatila majku onakvu kakva je. Ovo je bilo prvi put.
Otišli su na sprat te večeri i Frančeska nikad nije bila srećnija što je u svom krevetu, sa
Krisom pored sebe. Nije morala da odgovara ni na čija pitanja. On nije morao da iskače iz
kreveta i trči niz hodnik u svoju sobu pre sedam sati, a ona nije morala da zadovoljava ničije
prohteve kako će da izgleda, šta će da obuče ili kaže. Bila je svoj čovek, iako se nije uklapala.
Uklapala se ovde, u svojoj kući i svom svetu. I bila je potpuno srećna zbog svog malog
univerzuma sa Krisom pored sebe, u svojim boksericama i majici, i Ijanom koji čvrsto spava
na spratu niže. I delili su veoma lep mali život.

Knjige.cub 140
 Tony & Laura

24.

U poslednjem trenutku, bez drugih obaveza, Kris i Frančeska su odlučili da odu za

novogodišnji vikend u Vermont sa Ijanom i da iskoriste Marjinu kuću. Nisu imali nikoga ko
bi čuvao Ijana sada kad nema Marje i bili su srećni što je sa njima na porodičnom vikendu.
Voleli su da budu zajedno, a gužva u gradu nije nikome bila privlačna. Pozvali su ih na
nekoliko zabava. Ali im je boravak u Vermontu delovao kao privlačniji način da se provede
vikend, tako da su tamo otišli dan pred doček Nove godine.
Kad su stigli, Frančeska je otišla po namirnice i nabavila im hranu. Kris je zapalio vatru
u dnevnoj sobi, a ljan je poneo filmove i igračke kako bi imao šta da radi. Bio je to savršen
način da sve troje zajedno provedu praznik. I delovalo je kao slika sa božične čestitke kada
su se probudili na dan dočeka. Padao je sneg. Frančeska je samo poželela da je i Marja sa
njima. Ali je ona bila u Kurševelu na Alpima sa Čarlsom Eduardom i njegovim prijateljima.
Frančeska je primila nekoliko poruka od nje i delovala je srećno.
Frančeska i Kris su te noći igrali sa Ijanom „Monopol“ i „Kluedo“ i razne društvene igre.
Ujutru su spavali malo duže, a onda se igrali u snegu. Napravili su Sneška Belića i grudvali se,
a onda su otišli i na obližnje zaleđeno jezero na klizanje, mada se Frančeska malo plašila zbog
Ijana. Nije želela da propadne kroz led, ali se to nije desilo. Jeli su mančmelou i keksiće. Radili
su sve što su voleli da rade, a naročito da budu zajedno. Bio je to potpuno savršen vikend.
Frančeska je čula kako joj zvoni telefon, jutro nakon dočeka Nove godine, i bila je skoro
previše lenja da bi se javila. Ipak se nakanila da ustane, iznervirana što neće da prestane da
zvoni. Dvaput je išlo do govorne pošte i ponovo su zvali. Frančeska je konačno podigla
slušalicu i bilo joj je drago što jeste. Bila je to Marja, zvala je iz Pariza
„Pogodi gde smo?“, kazala je veselo Frančeska. „U Vermontu! Padao je sneg dva dana i
predivno je!“ Spavali su u Marjinoj sobi, a Ijan je bio u gostinskoj, kao što je Marja predložila
prošli put kad su dolazili sa njom. „Srećna Nova godina!“, pretpostavila je da je Marja zato
zove. „Kako je u Parizu?“
„Predivno. I ovde je juče padao sneg. Mislim da smo našli stan u Ulici Varen.“ Upravo
tamo su i želeli da budu, u sedmom kvartu. „Čarls Eduard je pregovarao nedelju dana.“
Oklevala je na trenutak, a onda je nastavila. „Imam nešto da ti kažem.“ Frančeska je sačekala
i toliko joj je nedostajala. „Venčali smo se juče. Samo nas dvoje i nekoliko prijatelja. Razvod
je bio gotov pre Božića. Papiri su nas sačekali kad smo stigli. Osećam se malo blesavo, ali mi je
drago što smo to učinili. I, ako me nekad prevari, ubiću ga.“ Obe su se nasmejale, Čarls Eduard
se javio na telefon trenutak kasnije i Frančeska im je oboma čestitala. Sjajno je kako sudbina
umeša prste i sve u životu krene na bolje. Marja je mislila da će zauvek biti sama, ali se sve
promenilo. Pet meseci kasnije su se venčali. Pre godinu dana nije mogla ni da sanja da će se
ovo desiti.
„Tako mi je drago zbog vas!“, kazala je Frančeska. Zaista je to mislila, i Kris se takođe
smejao. Zvučali su tako srećno i to su i zaslužili.

Knjige.cub 141
 Tony & Laura

„Volela bih da si bila ovde“, kazala je Marja zamišljeno. I Frančeska je poželela isto. Na
tom venčanju bi volela da je bila, sa dve osobe koje joj toliko znače. Nakon što su još nekoliko
minuta pričale, kada su prekinule vezu, ona i Kris su se i dalje smešili.
Posle su legli u krevet, razgovarali o tome i koliko su srećni zbog ovo dvoje.
„Kad ćemo mi to da uradimo?“, pitao ju je Kris. Na trenutak, Frančeska je bila bez
odgovora.
„Ne znam. Gde žurimo? Izgleda da sve dobro ide ovako.“ Zabavljaju se tek četiri meseca.
„Bilo bi bolje da smo u braku. Ne treba da se bojiš da ćeš se pretvoriti u svoju majku, ako
to uradimo“, kazao je, a ona se glasno nasmejala.
„To je verovatno tačno“, priznala je. „Ne bih imala energije za pet muževa. I sigurna sam
da ne bih tražila šestog.“
„Šta kažeš na samo jednog?“ To joj je ranije uvek delovalo kao previše. ,,5ta misliš?“,
okrenuo se na bok i pogledao je, naslonivši se na lakat i smešeći se. Smešila se i ona. Po prvi
put, nije se plašila kad je mislila o tome. Nije morala da se udaje, ali možda ne bi bilo tako
strašno, a možda bi čak i bilo lepo zbog Ijana.
„Možda“, kazala je i nasmešila se. Toliko je bila spremna da kaže. Ona nije svoja majka,
niti Marja. Morala je da pronađe svoj način sa njim.
„To je dobro, za sada“, kazao je veselo. „Prihvatam to!“ Poljubio ju je i Ijan je odjednom
uskočio u sobu. Vraćaju se u Njujork tog popodneva. Bila su to tri dana u raju.
„Hajde da napravimo još jednog Sneška Belića“, kazao je, delujući uzbuđeno, i Frančeska
je ustala iz kreveta. Napravili su još dva sneška pored onog od ranije. Sada je postojala
porodica Belić pod Marjinim prozorima.
Ijan im je mahnuo u znak pozdrava kada su krenuli nazad u Njujork. Na putu ka kud,
Frančeska je bila opuštena i smirena. Nedavno je ćula da se Tod ženi na proleće i nije više
bila uznemirena ni zbog toga. Imala je svoj život bez njega. A Kris je bio savršen za nju. Lonac
je našao svoj poklopac i besprekorno se uklapao. Sve vreme je trebalo samo da nađe pravog.
Stigli su u Njujork kasno te noći, nakon duge vožnje, Frančeska je pomogla Krisu da
unese torbe u kuću nakon što je odneo u krevet Ijana, koji je čvrsto spavao. Pogledala je okolo
kad je spustila stvari u predsoblju. Kuća je delovala tiho i prazno i bila je iznenađena kad se
okrenula ka Krisu.
„Želim da prodam kuću“, prošaputala je. On je bio zapanjen.
„Jesi li ozbiljna? Zašto? Ti je obožavaš!“ Oboje su znali koliko se namučila daje sačuva,
čak nedavno. A godinu dana ranije, bila je spremna da živi sa tri stranca kako je ne bi izgubila.
„Volim je, ili sam je volela. Želim novi početak za nas.“ Mislila je na Toda i Ajlin kad je to
rekla. „Previše toga se ovde desilo. Previše je tereta.“ Odmah je bila sigurna, isto koliko je bila
sigurna da želi da je zadrži pre godinu dana. A Kris joj nije protivrečio. Samo nije želeo da je
proda, ako je voli i želi da ostane.
„Zašto ne prespavaš i vidiš kako ćeš se osećati ujutru?“, pitao je, a ona je klimnula
glavom. Potom su se popeli u sobu. Ijan je čvrsto spavao u svojoj.
Ponovila mu je sutradan istu stvar. Pogledala ga je odlučno za doručkom i rekla: „Želim
da je prodam. Sigurna sam.“
„U redu“, klimnuo je glavom. „Hajde da je stavimo u oglas.“

Knjige.cub 142
 Tony & Laura

„Moglo bi da potraje. To je stara kuća“, kazala je oprezno. Tog popodneva je nazvala

agenta za nekretnine sa kojim je ranije radila. Dogovorili su se oko cene, a onda ju je ona malo
podigla. Staviće je na prodaju tog vikenda. Nazvala je Ejveri i ispričala joj šta radi.
„Mislim da je to dobra ideja. Tržište je trenutno skupo i mogla bi da dobiješ pristojnu
cenu. Nisam imala dobar osećaj po pitanju te kuće otkako je Ajlin tu ubijena, ali nisam želela
ništa da kažem.“
„Nije zbog nje. Zbog mene je. Mislim da sam je prerasla. Zadržala sam je kad sam to
želela. Ali mislim da želim život sa Krisom. Ne želim kuću koja je deo drugog života. Tod ima
nov život. I ja sebi želim to. Osećam se kao da vučem gomilu konzervi za sobom. Želim da
se oslobodim. I treba mi nešto novo.“ Sve joj je to imalo smisla. Rekla joj je cenu koju joj je
agent za nekretnine predložio i Ejveri se složila da je cena u redu.
„Ne odustaješ od galerije, nadam se?“ Ejveri se pitala da li kreće sve ispočetka, ali je
Frančeska brzo odgovorila.
„Naravno da ne. Samo osećam da sam prerasla ovu kuću. Veliki mi je teret. Preteška je
na previše načina. Ajlin, trošak održavanja, visina hipoteke, popravke. Prevelika je za nas sad
kad više niko ne živi sa nama i ne želim to ponovo da radim. Možda stan ili manja kuća.
Možemo neko vreme i da iznajmljujemo.“
„Videćemo koliko će brzo da se proda i koliko ćeš dobiti za nju“, predložila je Ejveri.
Frančeska je bila potpuno spremna na to i Kris je bio zadovoljan. Dopala mu se ideja da nešto
pronađe za nju.
Tog vikenda je kuća bila otvorena za razgledanje i dve nedelje kasnije je dobila ponudu.
Bila je blizu pune cene. I priznali su šta se desilo tu sa Ajlin. Nije ništa uticalo, jer se ljudima
mnogo dopala kuća. Imali su četvoro dece i mogli su da je priušte. Frančeska je bila
oduševljena, a bio je i Kris. Nikad joj ne bi tražio da je proda i zadržao bi je ako bi ona to htela,
ali je bio srećan što je želela da nastavi dalje. I dopala mu se ideja o zajedničkom početku.
Želela je novi život koji će biti samo njihov.
Trebalo je da se isele do petnaestog marta. Na Dan zaljubljenih su pronašli stan za
iznajmljivanje koji im se dopao i koji je bio odgovarajuće veličine i uselili su se dve nedelje
kasnije. Sve se brzo odvijalo, što joj je govorilo da je sve u redu. A porodica koja je kupila kuću
bila je oduševljena svojim novim domom. Bio je to blagoslov za sve, a naročito za Ijana,
Frančesku i Krisa. Imali su novi dom, bili su nova porodica i počeli su novi život zajedno.

Dan nakon što su se preselili, Frančeska je sama otišla do kuće da je zaključa. Kris i Ijan
su je čekali u novom stanu, ali je ona želela sama da upali alarm i zaključa stan u Ulici Čarls.
Služba za čišćenje dolazi da pospremi kuću kako bi se sijala za nove vlasnike. Agent za
nekretnine je to organizovao i Frančeska nije morala da bude prisutna. Ali je želela da se
pozdravi sa kućom.
Šetala je od sobe do sobe i sećala se lepih vremena koja su tu proveli, kao i onih loših.
Nije se popela do Ajlinine sobe, koja je sada bila otvorena i prazna. Ali je prošla sve ostalo. I
nasmešila se dok je stajala u kuhinji i sećala se divnih trenutaka i obroka sa Čarlsom
Eduardom i Marjom.
Kuća je poslužila svojoj svrsi u svoje vreme i Kris je bio u pravu, ona ju je volela, deo nje
je još uvek voli i uvek će. Ali kao što nekad moraš da pustiš ljude, ni sa kućama nije mnogo

Knjige.cub 143
 Tony & Laura

drugačije. Bilo je pitanje vremena ko pripada tvom životu i kad. I ovog puta je pustila.
Stajala je u predsoblju poslednji put i ponovo se osvrnula kad je namestila alarm. Ukucala je
brojeve i zaključala vrata. Prošaputala je zbogom i štrcala niz stepenice. Pozvala je taksi do
stana gde su je Kris i Ijan čekali. Bio je to potpuno novi život sa ljudima koje je volela i koji su
voleli nju.
Stan je odlično mirisao kad je ušla. Ijan je ispekao kolače.
„Vidi šta sam ti napravio!“, kazao je Ijan uzbuđeno. Napravio je kolačiće u obliku deteline
sa četiri lista za Dan Svetog Patrika i obojio ih u zeleno.
„Meni izgledaju kao kolačići sreće“, kazala je i sagnula se da ga poljubi, a onda je poljubila
i Krisa. „ A ja sam veoma srećna žena”, rekla im je obojici. Lonac je našao svoj poklopac, kao
što je Ejveri rekla. I nije čak morala ni da ga traži. On je našao nju. Znala je da je bila u pravu
što se borila da zadrži kuću. Da nije, nikad ne bi pronašla Krisa. Sve je dobro ispalo, osim
nesrećne Ajlin. Ali niko ništa nije mogao da uradi da je spase. Ponekad jednostavno niko ništa
ne može.
Frančeska se poslužila kolačićem i pogledala okolo. Kutije su bile na sve strane. Imali su
toliko toga da raspakuju i mnogo ih je posla čekalo. Bilo je tako uzbudljivo. I još uzbudljivije
što je tu sa njima. Frančeska je pronašla svoje ljude i svoje mesto. I to više nije Ulica Čarls 44.
Ulica Čarls je deo nekog drugog vremena, drugog života a sada je otišla porodici koja će je
voleti baš kao što je i ona nju volela. Ulica Čarls 44 bila je više od kuće - poglavlje njenog
života. To poglavlje je završeno. A novo je počelo.

Kraj

Knjige.cub 144