Alfons Dode - Tajna gazde Kornija

Vrsta dela - pripovetka

Vreme radnje - leto
Mesto radnje - mlin

Tajna gazde Kornija je pripovetka koja se nalazi u zbirci ostalih pria Pisma iz mog
mlina. Cela zbirka je objavljena kao knjiga 1869. godine, a u svakoj od njih moe se
prepoznati ljubav koju je Dode gajio prema svom rodnom kraju, Provansi. U veini pripovetki
postoji samo jedan glavni lik, a umesto razvijene radnje panja se posveuje najvie
ugoaju.

Tajna Gazde Kornija je pria o ljudskoj asti, ali i ponosu. Ba kao i ostale prie tako
se i ovde nalazi samo jedan glavni lik, Gazda Kornije. Prikazan je kao osoba koja e radije
propasti nego da se odrekne onoga to voli, a to je posao koji je radio dugo vremena.

U prii se nastoji da se istovremeno skrene panja na to koliko je vano da ljudi koji

nas okruuju, imaju potrebnu solidarnost i sauee prema onima kojima je to najvie
potrebno i istakne vanost socijalnog motiva kao to je dolazak novih tehnologija.

italac moe da doe do jo nekih zakljuaka itajui spomenutu pripovetku. Ponekad

nesnalaljivost i ponos mogu da dovedu do propadanja ljudi jer nisu uspeli da se nakviknu
na novonastalu situaciju. Uvek e biti onih koji e rizikovati i do kraja ostati verni svojim
snovima i idealima.

Postavlja se pitanje - Trebaju li se ti ljudi na kraju prilagoditi ili im treba dozvoliti da ostanu
jedinstveni i pomalo stre poput svetionika meu svima ostalima? Daudet je procenio da
treba ceniti ljudske vrline kao to su razumevanje, tolerancija i suut te da uvijek treba
postojati dobra volja, jer jedino uz njenu pomo jedni drugima moemo pomoi i olakati
teke momente.

Mesto radnje je mlin, a vreme nije jasno odreeno iako se moe zakljuiti kako se radnja
odvija leti. Celu priu odlikuje jednostavnost, a prilikom oslikavanja ugoaja vidljiva je
Dodeova ljubav prema zaviaju gde je roen. Kompozicija prie je kao i kod ostalih, a to je
da se u uvodu moe saznati od koga je Dode uo priu. Na taj nain pria dobija realne
okvire i italac na neki nain ne moe da veruje nita drugo nego da je pria zapravo
stvarna. Ali to na kraju ni nije toliko vano koliko da se uoe vane poruke o ivotu.

Kraj pripovetke nudi poentu ba kao i ostale prie jer svakog itaoca usmerava na
razmiljanje o ivotu. Dode je mnogo puta upotrebio znake poput usklinika i tri take, a to
pokazuje da je Dode bio emotivna osoba, koja je svoje emocije elela da prenese na stranice
papira.

Kratak sadraj - Pria zapoinje zahvaljujui starom frulau Fransetu Mamai, koji je
jednom prilikom piscu Dodeu uz miris finog vina ispriao dogaaj koji se dogodio pre
dvadeset godina. Jednom je u Provansi postojalo mesto koje se smatralo carstvom
vetrenjaa. Uz toliko mlinova bilo je teko izbrojati ih, a ljudi koji su boravili u tom kraju bili
su sreni i iveli su dobro od onoga ta su radili.

Sve se promenilo dolakom parnih vetrenjaa jer je stari zanat poeo da izumire, a
mesta gde su se nekada nalazili mlinovi sada su oslikavala polja masline i vinova loza.
Mlinovi vie nisu radili, pa nije postojala potreba za njima. Ali ipak jedan mlin je uspeo da se
odri. Bio je to mlin gazde Kornija.

Opisan je kao ovek od nekih ezdeset godina, koji je ceo svoj ivot radio kao mlinar.
Za razliku od ostalih koji su prihvatili promenu u nainu ivota, dolaskom parnih vetrenjaa u
gazdi se probudio inat i prkos, pa je odluio neto da preduzme.

Neko vreme je nastojao da uveri seljane da e ih parne vetrenjae vremenom sve zatrovati.
Toliko je voleo svoj posao da nije hteo da odustane od onoga na emu je gradio ceo svoj
ivot. Njemu je promena jednostavno bila nepojmljiva.

Kada je napokon shvatio da nee uspeti u svojoj borbi, povukao se u sebe i udaljio od
svih seljana. Zatvorio se u svoj mlin i odluio da se izoluje od ostatka sveta. Meu njima je
bila i njegova unuka Viveta, devoka koja je ostala bez roditelja i jedino joj je deda ostao od
rodbine. Deda se puno promenio, pa je u njemu bilo teko videti oveka koji je pre sa
tolikom radou radio svoj posao. Zabranio je bilo kome da ue u njegov mlin.

Seljanima ve neko vreme nije jasno kako to da gazdin mlin radi, a zna se da ve
dugo nema ita za mlevenje. Deda je imao tajnu koju je dugo uspeno sakrivao od svih
seljana, pa i od svoje unuke Vivete. Na svako pitanje on bi odgovarao kako ima posla zbog
izvoza. Ali kako je vreme prolazilo tako je napokon nastupio trenutak da se otkrije dugo
uvana tajna, zahvaljujui Viveti i sinu frulaa.

Sin frulaa Franset se zaljubio u devojku Vivetu, koja je radila na drugim

domainstvima. Otiao je kod dede da isprosi njenu ruku, ali ga je on odbio. Zaljubljeni par
je odluio da prieka i ode zajedno kod dede. Tako je jedan dan mlin bio prazan jer je deda
bio odsutan. Viveta i sin frulaa nisu mogli da uu jer je bilo zakljuano, ali onda su primetili
otvoreni prozor kroz koji su uli uz pomo merdevina.

Kada su uli u mlin bili su iznenaeni. Unutra je sve bilo zaputeno, a umesto vrei sa
branom, naili su na vree pune maltera. Deda je oito svako vee prenosio malter da bi
ljudi mislili kako je to ito i kako deda radi kao i pre. Svi su bili okirani ovom veu, a nakon
to su otkrili dedinu tajnu odluili su da mu pomognu. Bio je to logian korak jer ih je dirnula
predanost gazde prema starom poslu.

Odluili su da prikupe ito koje su imali i krenuli su prema mlinu. Doekao ih je

oajan gazda jer je primetio da je neko bio u mlinu dok ga nije bilo i da je tajna otkrivena.
Rapoloenje se odmah popravilo kada je video doneseno ito. Posao je opet pokrenut, a
deda je do kraja ivota radio ono to je voleo. Radio je sve do smrti, a kako nije imao ko da
ga nasledi i poslednja je vetrenjaa prestala sa radom. Ipak sve na ovom svetu ima svoj
poetak, ali i kraj.

Likovi - Gazda Kornije, unuka Viveta

Gazda Kornije je glavni lik jedne od pria iz zanimljive zbirke Pisma iz mog mlina.
Gazda je u prii opisan kao asna osoba koja je ceo svoj ivot bila predana onome to je
radila. Imao je ezdeset godina, a velik deo svog ivota proveo je u branu. Bio je to posao
koji je voleo.

U prii je pokazao nekoliko karakternih osobina, a osim upornosti i predanosti, gazda

je dokazao da moe biti i preduzetan. Najbolji primer je situacija kada su se pojavili parni
mlinovi. On nije samo sedeo i ekao nekog drugog da neto preduzme. Cele nedelje je
okupljao narod da bi ih upozorio kako novi vlasnici tih zlih maina zapravo ele da otruju
Provansu.

Odbijanje nove tehnologije na videlo je iznelo jo jednu osobinu gazde, a to je

neprilagodljivost na sve promene. Spomenuta karakterna osobina moe se shvatiti na dva
naina; jedna od njih je da je gazda bio previe ogranien i tvrdoglav ili da je ipak bio star
ovek, koji nije mogao samo tako da napusti nain ivota, koji je iveo skoro ceo svoj ivot.
Ipak je u pitanju bio njegov opstanak jer mlin je predstavljao izvor zarade za starog oveka.

Poput svakog drugog oveka tako je i gazda ipak shvatio da se ne moe boriti s
vetrenjaama" i kada je mislio da vie ne postoji nita to bi mogao da uini, odluio je da
se povue u svoj mlin i odvoji se od ostalih. Nije hteo ni sa kim da komunicira, pa ni sa
unukom Vivetom. Ovaj zadnji in bi se mogao shvatiti kao sebian jer se ipak radilo o detetu
od 15 godina, koje je ostalo bez roditelja i nije imalo vie nikoga osim dede. Da bi zaradila
za ivot morala je da odlazi da radi na druga domainstva.

Deda je pokazao jo jednu osobinu, a to je snalaljivost. Ve due vreme su seljani bili

zaueni kako to da dedin mlin radi, a znali su da nije dobio ito ve dugo. Gazda se
pobrinuo da svi misle kako je on i dalje u poslu, dok je istina bila skroz drugaija.

Zadnjih par stranica u knjizi najbolje prikazuju gazdu i kakav je zapravo ovek .
Jasno je kako se radi o osobi kojoj je ast vana ba kao ponos, ali i rad. Nije postojalo
srenije osobe od tog starog mlinara jer je opet dobio priliku da radi ono to voli.

Unuka Viveta je devojka od 15 godina, koja je ostala bez roditelja i jedini lan porodice
bio joj je gazda Kornije. Uprkos tome to je odgurivao od sebe, ona je uz pomo sina frulaa
pronala nain kako da mu pomogne.