Mali princ

ANALIZA LEKTIRE / ANTOAN DE SENT EGZIPERI

 1 Analiza dela
 2 Književni elementi
 3 Prepričano delo, citati
 4 Analiza likova
 5 Beleške o piscu

Mali princ obrađena lektira Antoana de Sent Egziperija. Lektira

sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne
elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za
kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela
Mali princ je najpoznatiji roman slavnog francuskog pisca Antoana de Sent
Egziperija. Napisan je 1943. godine, dok je pisac živeo u izgnanstvu u
Sjedinjenim Američkim Državama, a u njegovoj rodnoj Francuskoj objavljen je
tek dve godine nakon piščeve smrti. Ovo delo je prevedeno na više od 290
svetskih jezika i dijalekata (čak i esperanto, a jedna je od retkih savremenih
knjiga koja je prevedena na latinski) i spada među najpoznatija i
najprodavanija dela svetske književnosti. U nekim zemljama čak postoji i veći
broj različitih prevoda, a rekorderi su Južna Koreja (47) i Kina (50).

Kako je sam pisac ovog dela bio pilot, velika je verovatnoća da su neke ideje
uzete iz njegovog stvarnog života. Sama ideja pustinje i pada aviona, nastala
je iz događaja koji se desio 1935.godine, kada su su Egziperi i njegov copilot
srušili avionom u Saharu, odakle su se jedva izvukli. Jednom prilikom,
Egziperi je napomenuo da je tada video pustinjsku lisicu. Takođe, njegov
avion je bio sa oznakom A-612. Veruje se da je i lik ruže bazirao na liku svoje
voljene supruge, Konsuelo.

Knjiga obiluje mnoštvom crteža kojima pisac vešto dočarava likove i tok
radnje. Ove ilustracije danas su poznate širom sveta, a vremenom su postale
ikone jedne kulture. Prvobitni zapis je imao oko 30 000 reči, a crteži su se
nalazili na papirnim ubrusima i stranicama beležaka. Vremenom i napornim
radom pisca, delo se poboljšavalo i ubrzo smo dobili knjigu kakvu danas
znamo. Na samom početku knjiga nije bila mnogo uspešna. Slavu je dostigla
kasnijih godina. Danas važi za najprevođenije delo na svetu, odmah iza
verskih tekstova. Svake godine se proda blizu dva miliona primerka, a
celokupna prodaja ovog neverovatnog dela je dostigla fantastičnih 140
miliona.

Ljudi su i danas opčinjeni poukama koje knjiga nosi, ilustracijama i

rečenicama koje su jedne od najcitiranijih ikada napisanih. (Među njima
najpoznatija je verovatno: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima
nevidljivo.“) Koliko je delo uspešno pokazuje i činjenica da su po njemu
rađene i mnogobrojne radijske emisije, filmovi, opera i baleti.

Originalni rukopis se i dan danas čuva u njujorškoj knjižari Pierpont Morgan.

Često se polemiše da li je ovo delo namenjeno deci ili starijoj populaciji. Neki
smatraju da je ovo jedna bajka o dečaku sa druge planete, namenjena
najmlađoj populaciji književnih čitalaca. Drugi u njoj vide dubokoumno delo, sa
alegorijskim značenjem, neku vrstu bajke za odrasle. Pisano je jednostavnim
jezikom, lako shvatljivim, ali se, sa druge strane, bavi mnogo važnim pitanjima
sa kojima se susreće većina ljudi tokom svog života. Neke od tih kompleksnih
tema su tolerancija, ljubav, poštovanje, grehovi, ljudske zablude, prijateljstvo i
rad.

Sam pisac se na početku knjige izvinjava mlađim naraštajima jer je deo

posvetio starijoj populaciji. Kasnije je ta posveta promenjena u posvetu detetu
koje je nekad ta odrasla osoba bila. Detetu koje je trenutno gladno i bori se za
opstanak u ratnom zahvaćenoj Francuskoj.

Književni elementi
Književni rod: epika

Književna vrsta: savremena bajka, pripovetka

Mesto radnje: početak i kraj knjige se odvija u pustinji Sahari. Tokom radnje

sa pričom obilazimo rodnu planetu Malog princa, kao i nekoliko drugih planeta
koje je on posetio tokom putovanja od svog asterioida B612 do planete
Zemlje.
Vreme radnje: ne zna se u kom se vremenu tačno odvija radnja.
Pretpostavlja se da je radnja smeštena oko polovine XX veka, odnosno za
vreme Drugog svetskog rata, kada je delo ustvari i napisano.

Tema: upoznavanje Malog princa i naratora, praćenje njegovog putovanja po

planetama dok upoznaje sebe i dok pokušava da shvati značenje ruže u
njegovom životu.

Ideja: tokom odrastanja ljudi gube svoje kvalitete, zaboravljaju prave

vrednosti koje kao deca imaju. Postaju oholi, otuđeni od drugih, zaboravljaju
da se prave stvari ne mogu kupiti novcem. Uvek postoje oni ljudi ljudi veruju
da se svet može promeniti na bolje.

Prepričano delo, citati

Poglavlje I

Pripovedač započinje priču kada je imao šest godina i kada je video crtež
zmije-udava koja je progutala svoju žrtvu. Zadivljen ovom skicom, crta svoj
prvi crtež, zmiju sa velikom izbočinom. Oduševljen svojim delom, pokazuje ga
odraslima oko sebe, pitajući ga da li se plaše. Na njegovo zaprepašćenje, svi
mu daju isti odgovor:

„Zašto bismo se plašili jednog šešira?“

Ali, njegova slika nije bila šešir, to je bio zmijski car koji je progutao slona.
Želeći da im pokaže suštinu, nacrtao je sada vidljivog slona unutar zmije.
Tada su mu rekli da se okane crtanja i da se bavi geografijom, istorijom,
matematikom ili gramatikom.

Na kraju je postao pilot. Leteo je svuda po svetu. S vremena na vreme bi

upoznao nekoga ko mu se činio kao mudri sagovornik i tada bi mu pokazao
svoj prvi crtež. Uvek bi dobijao isti odgovor, da je to šešir. Tada bi odustajao
od pričanja o zmijskom caru i slonu i spuštao se na nivo te osobe. Pričao bi o
bridžu, golfu ili politici. I tako bi svi na kraju bili zadovoljni.

Poglavlje II
Pripovedač nam priča o tome kako je živeo sam. Na jednom od njegovih
putovanja, avion se pokvario i srušio u pustinju Saharu. Bilo je pitanje života ili
smrti jer je vode za piće imao za svega osam dana.
Prvu noć je proveo spavajući na pesku sve dok ga nije probudio glas koji mu
je tražio da mu nacrta ovcu.

„-A!
-Nacrtaj mi ovcu….
Skočio sam na noge kao gromom pogođen. Dobro sam protrljao oči. Dobro
sam pogledao. I video sam sasvim neobičnog čovečuljka koji me je ozbiljno
posmatrao.“

Pilot nije mogao da veruje svojim očima da u sred pustinje, hiljadama

kilometara udaljen od naseljenog mesta, sreće dečaka koji deluje normalno,
nije bio ni neuhranjen ni dehidriran. I tada je, na tom mestu u sred pustinje,
izvadio hartiju i naliv pero i krenuo da crta ono što jedino zna – slona u
zmijskom caru. Na njegovo zaprepašćenje, ovaj maleni, neobični dečak mu
govori da ne želi zmiju i slona, jer su oni veoma opasni, on želi ovcu. I tako
pilot kreće sa crtanjem ovce. Za prvu dobija odgovor da izgleda kao da je
bolesna, a druga je bila ustvari ovan i imala je rogove. Treća je bila prestara,
pa ni ona nije odgovarala.

Pilot, besan i u žurbi da popravi svoj avion, na kraju crta kutiju i kaže da je
ovca unutra. Dečak se nasmeje i kaže da je baš to ono što je želeo da vidi.

„-To je upravo ono sto sam hteo! Misliš li da će toj ovci biti potrebno mnogo
trave?
-Zašto?
-Zato sto je kod mene sve tako malo…
-To će joj sigurno biti dovoljno. Dao sam ti jednu sasvim malu ovcu.
On se nagnu nad crtež:
-Nije baš tako mala… Gle! Zaspala je…
Eto, tako sam se upoznao sa malim princom.“

Poglavlje III

Princ neprestano postavlja pitanja, a pripovedaču se čini da njegova uopšte

ne čuje što mu otežava da shvati odakle mali princ dolazi. Kada ga princ
ispituje o avionu, pripovedač govori da je pao sa neba na šta se princ
nasmeje i kaže da je i on pao sa neba.
Princ upita sa koje planete je došao pripovedač, a to u pilotu stvara nemir i još
veću zainteresovanost da sazna odakle princ dolazi. Umesto odgovora, princ
se vraća posmatranju crteža zadovoljan što se ovca nalazi u kutiji pa ne može
da pobegne preko noći.

Poglavlje IV

Pripovedač shvata da je prinčeva planeta veoma mala i pretpostavlja da je reč

o asteroidu B612. Dodaje da je za odrasle ljude jako važno da koriste brojeve,
da njima sve definišu. Najvažnije im je da o nekome saznaju koliko ima
godina, kilograma ili koliko novca zarađuje, a ne stvari koje su zaista važne.

„Nikad vam ne kažu: „Kakav mu je glas? Koje igre voli? Skuplja li leptire?“
Nego vas pitaju: „Koliko je star? Koliko braće ima? Koliko je težak? Koliko
novca zarađuje njegov otac?“ I tek tada misle da ga poznaju.“

Želeći da zapamti svog malog prijatelja, pilot pokušava da ga nacrta svestan

toga da će pogrešiti kod nekih detalja. Ne želi da ga zaboravi jer je tužno kada
zaboravljate prijatelja. Ovde nam pripovedač otkriva da je prošlo šest godina
od kada je mali princ otišao sa svojom ovcom.

Poglavlje V

Tokom trećeg dana su razgovarali o biljkama pa pripovedač saznao da na

planeti malog princa, kao i na svim planetama, postoje korisne i štetne biljke.
Dva prijatelja razgovaraju o baobabima, velikom drveću koje ovce ne mogu da
brste, ali mali princ navodi da je kao i svako drvo, i baobab mali kada počinje
da raste.

Tada princ objašnjava pilotu kako je važno da se na vreme rešite loših biljaka
dok počinju da rastu jer ako bi zapustio svoju planetu, koja je veoma mala,
baobabi bi narasli i zauzeli je potpuno.

„Kad završiš jutarnje umivanje, treba brižljivo očistiti i planetu.“

Princ traži od pilota da nacrta malu planetu koja je obrasla drvećem. Ovo je na
kraju ispao najveći crtež u celoj knjizi jer sam pripovedač kaže da nije uspeo
da napravi nijedan veći. Pritom, znao je da je opasnost od baobaba veoma
važna i da hitno mora da upozori prijatelje na nju.
Poglavlje VI

U ovom poglavlju pripovedač saznaje da mali princ voli zalaske sunca.

Međutim, princ stalno zaboravlja da nije na svojoj planeti gde zalaske može
da gleda non stop jer je planeta toliko mala da mu je bilo dovoljno da samo
malo pomeri stolicu i gleda novi zalazak.

Na kraju princ kaže da je jednom video 44 zalaska sunca i dodaje: Znaš, kada
je čovek tužan, on voli zalazak sunca. Na to ga pripovedač pita koliko je bio
tužan tog dana kada je video 44 zalaska, ali mu mali princ ne odgovori.

Poglavlje VII

Pripovedač je petog dana otkrio tajnu života malog princa. Sasvim slučajno su
započeli razgovor o cveću i tome zašto ono ima bodlje. Mali princ je rekao:

„Cveće je slabo! Ono je naivno. Štiti se kako zna. Veruje da je strašno sa

svojim bodljama…“

U strahu da bi ovca mogla da pojede njegov cvet, jer je pilot rekao da ovce
jedu i cvetove sa bodljama, mali princ se rastužio i pričao o svom cvetu,
jedinstvenom među milionima cvetova. Moj cvet je negde tamo, rekao je u
sebi. Princ je počeo da plače, a pilot ga je uzeo u naručje i obećao da će
nacrtati oklop za njegov cvet kako ovca ne bi mogla da ga pojede.

Poglavlje VIII

Pilot sada saznaje više o cvetu malog princa. Na njegovoj planeti je uvek raslo
isto cveće, ali je jednog dana iznikla neobična biljka čije je seme došlo ko zna
odakle. Princ je pratio rast te biljke očekujući neku novu vrstu baobaba, ali je
na kraju biljka procvetala i obratila se malom princu.

Iz razgovora je princ shvatio da cvet i nije toliko poseban koliko je mislio.

Plašio se promaje i tražio da mu princ obezbedi paravan, čak se i nakašljao
kako bi stvar delovala ozbiljnije.

Princ govori pripovedaču da nikada nije trebalo da sluša taj cvet, samo da ga
gleda i miriše. Cela planeta je mirisla na taj cvet, ali princ nije umeo u tome da
uživa. Ali, „bio sam isuviše mlad da bih znao da ga volim.“
Poglavlje IX

Princ govori o svom bekstvu sa planete, o tome kako je pre polaska sve
uredio, očistio od baobaba i zalio svoj cvet. Kada se opraštao, poklopio je cvet
staklenim zvonom kako bi ga zaštitio od promaje i rekao „Zbogom.“ Cvet mu
prvo nije odgovorio, ali mu se ipak obratio na kraju:

„Pa da, ja te volim – reče cvet. – Ti ništa o tome nisi znao, a to je moja
greška. To nije važno. Ali ti si bio jednako glup koliko i ja. Potrudi se da budeš
srećan… Ostavi to stakleno zvono. Ne treba mi više.“

Cvet je tvrdio da je dovoljno jak da izdrži potencijalne neprijatelje i požurivao

je malog princa da ode kako ga ne bi video da plače. Bio je to jedan ponosan
cvet.

Poglavlje X

Princ je odlučio da poseti obližnje asteroide/planete kako bi nešto naučio i

pronašao zanimanje. Na prvoj je naišao na kralja koji je sedeo na
jednostavnom, ali veličanstvenom prestolu. Kralj je smatrao da mu je mali
princ podanik, jer su svi kraljevi podanici, i naredio mu da prestane da zeva,
ali princ to nije mogao jer je bio umoran. Kralj je bio uporan da svi moraju da
poštuju njegova naređenja.

„Vlast se zasniva, pre svega, na razumu. Ako ti svom narodu narediš da se

baci u more, on će podići revoluciju. Ja imam pravo da zahtevam poslušnost
zato toga što su moje naredbe razumne.“

Mali princ je shvatio da nema šta da traži više na ovoj planeti i odlučio je da
pođe, ali mu kralj predloži da ostane i bude ministar pravde. Tada shvatamo
da na ovoj maloj planeti ne postoje drugi ljudi, samo kralj, tako da bi mali princ
sudio sam sebi, što je najteže. Na kraju, princ odlučuje da ode, a kralj ga
imenuje za ambasadora.

„Odrasli su zaista čudni – reče usput u sebi mali princ.“

Poglavlje XI
Na sledećoj planeti upoznao je hvalisavca koji skuplja pozdrave u čudnom
šeširu. Hvalisavac veruje da su mu svi ljudi obožavaoci i mali princ smatra da
je zabavniji od kralja. Međutim, veoma brzo mu postaje dosadno i odlučuje da
ode. Pre odlaska, princ saznaje šta znači diviti se nekom.

„- To znači smatrati me najlepšim, najlepše obučenim, najbogatijim i

najinteligentnijim čovekom ove planete.
– Ali ti si sam na planeti!
– Učini mi to zadovoljstvo. Divi mi se ipak!“

Princ pristaje i odlazi uz još jednu konstataciju da su odrasli ljudi čudni.

Poglavlje XII

Poseta sledećoj planeti je bila zaista kratka jer je na njoj živeo pijanica koji je
pio da bi zaboravio na sramotu. Kada ga je princ upitao čega se stidi,
odgovorio mu je: Što pijem! Ponovo je princ odlazio zaključujući da su odrasli
veoma, veoma čudni.

Poglavlje XIII

Na sledećoj planeti je naišao na biznismena koji je toliko bio zauzet

računanjem da nije ni obratio pažnju na princa. Ipak kada ga je princ prekinuo
da bi ga upitao čega ima „pet stotina miliona“, čovek mu je pričao o tome
koliko je ozbiljan, kako nikada ne greši i kako je samo tri puta u životu ga neko
ili nešto omelo.

Na kraju, upornim ispitivanjem, princ saznaje da biznismen broji zvezde. I da

ih sve poseduje. Princ je mislio da su kraljeve, ali mu biznismen odgovori da
kraljevi vladaju, a da ih on poseduje i da je zbog toga bogat čovek. Malom
princu se to učini besmislenim jer zvezde nisu ničije, ali mu čovek
objasni „kako stvari funkcionišu“.

„Kad nađeš dijamant koji nije ničiji, onda je tvoj.

Kad nađeš ostrvo koje nije ničije, onda je tvoje.
Kad prvi imaš neku zamisao, onda dobiješ planetu! Zamisao pripada tebi. A
zvezde pripadaju meni jer se niko pre mene nije setio da ih poseduje.“
Kada ga je pitao šta radi sa zvezdama, čovek objasni da ih broji i poseduje,
upravlja njima. To je težak posao, ali on je ozbiljan. Princ mu objasni da sa
njima ne može ništa da uradi, kao na primer sa maramom ili cvetom.
Biznismen mu objasni da može da ih stavi u banku tako što njihov broj napiše
na malom papiru i stavi ga u fioku koju će zaključati.

Mali princ još jednom shvati da su odrasli ljudi zaista čudni.

Poglavlje XIV

Na sledećoj planeti, princ je sreo fenjerdžiju. Ova planeta je bila toliko mala i
ima samo jednu svetiljku, koju ovaj čovek gasi i pali. Za razliku od prethodnih
ljudi koje je sretao, mali princ smatra da fenjerdžija bar ima neku važnu ulogu
– paljenjem i gašenjem fenjera donosi dan i noć.

U razgovoru sa fenjerdžijom, saznajemo da mu je posao postao jako težak i

da sada dan i noć traju po jednu minut, jer se ova planeta sve brže okreće oko
Sunca. On izvršava naređenja, ne saznajemo čija, ali ih izvršava bez previše
razmišljanja i oklevanja.

Malom princu se izuzetno dopada ovaj čovek, jer se jedini bavi nekim poslom,
a ne samim sobom.

„Taj tu je jedini s kojim bih se mogao sprijateljiti. Ali je njegova planeta suviše
mala. Nema mesta za dvojicu…“

Ali mali princ se nije usuđivao da prizna sebi da je on u stvari žalio za tom
blaženom planetom zbog njenih hiljadu četiri stotine četrdeset sunčevih
zalazaka za dvadeset četiri sata!“

Poglavlje XV

Na sledećoj planeti, koja je mnogo prostranija od prethodne, mali princ sreće

jednog starog geografa koji je pisao u ogromnim knjigama. Kako nikada ranije
nije čuo za geografe, ovaj stari gospodin mu objašnjava značenje i važnost
istih. Na pitanje da li ima okeana na njegovoj planeti, geograf odgovara da ne
zna. Mali princ se začudi kako neko ko se bavi takvim poslom ne zna, geograf
mu objašnjava da je on suviše važan da napušta prostoriju u kojoj jeste.
Istraživanja vrše istraživači.
Kada shvati da je i mali princ ustvari istraživač, uzima olovku i papir da zapiše
podatke o njegovoj planeti. Ubrzo shvata da ništa zanimljivo tamo nema, sem
tri vulkana i jednog cveta. Kako ga cvetovi ne zanimaju jer su prolazni, on
objašnjava malom princu pojam prolaznosti i izaziva tugu u njemu kada shvati
da će njegova ruža uskoro uvenuti jer je ono što će ubrzo nestati.

Poglavlje XVI

Sledeća planeta je bila Zemlja. Ona je puna kraljeva, geografa, poslovnih

ljudi, pijanica, uobraženih ljudi. Kada se svi oni saberu, ima ih oko dve
milijarde. Ta brojka je fascinantna u odnosu na ostale planete.

Pre pronalaska elektrike, postojala je čitava vojska fenjerdžija koja je palila i

gasila svoje fenjere tačno na vreme u svim krajevima sveta. Nikada nisu
zgrešili kada i kojim redom treba da upale svoje fenjere. Najdosadnije je bilo
fenjerdžijama na Južnom i Severnom polu, jer su svoj posao obavljali dva
puta godišnje.

Poglavlje XVII

Kada se našao na Zemlji, mali princ je bio iznenađen kako nigde nema ljudi
oko njega. Uplašio se da nije promašio planetu kada je video nešto da se
pomera u pesku. Bila je to zmija koja mu je objasnila da se našao u pustinji, u
Africi, gde ljudi ne žive.

„-Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Čovek se oseća malo
usamljen u pustinji…
-Čovek je usamljen i među ljudima, reče zmija.“

Mali princ zapaža da je zmija vrlo čudna životinja, a i bezopasna jer nema ni
ruke ni noge. Ali ona mu objašnjava da je moćnija i od kraljevskog prsta, kao i
da će mu jednoga dana pomoći da se vrati na svoju planetu. Mali princ
razume sve što ona želi da mu kaže i pita je zašto priča uvek u zagonetkama.

„-Ja ih sve rešavam, reče zmija.“

Poglavlje XVIII
Prelazeći preko pustinje, mali princ sreće samo jedan usamljeni cvet. Kada ga
upita gde su ljudi, cvet mu odgovara da je video neki karavan sa pet ili šest
ljudi pre nekoliko godina. Ali da sada ne zna gde su, jer:

„Nestalni su kao vetar. Nemaju korena i to im mnogo smeta.“

Poglavlje XIX

Koračajući dalje, nailazi na visoku planinu. Mislio je da će, kada se popenje na

vrh, videti celu planetu i sve ljude na njoj. Razočarao se kada je video samo
oštre kamene vrhove. Za svaki slučaj rekao je „Dobar dan“, a eho je to
ponovio nekoliko puta, kao i svaku sledeću rečenicu. Mali princ je bio
razočaran, ova planeta je bila tako suva i šiljata. A tek ljudi…

„I ljudi nemaju mašte. Ponavljaju ono što im se kaže… Kod kuće sam imao
jednu ružu: ona je uvek govorila prva…“

Poglavlje XX

Posle dugog koračanja po pesku, kamenju i snegu, mali princ je stigao do

jednog velikog vrta punog ruža. Razočarao se kada je video toliko mnogo istih
ruža. Istih kao što je bila njegova ruža. A ona je tvrdila da je jedinstvena na
celom svetu. Bio je mnogo nesrećan zbog ovog saznanja jer je verovao da je
mnogo bogat što ima jedinstven cvet, a imao je ustvari samo običnu ružu, istu
kao mnoštvo drugih.

Poglavlje XXI

Posle par trenutaka pojavi se lisica. Mali princ je poziva da se igraju, ali ona
mu objašnjava da to ne ume jer nije pripitomljena. Kako on ne zna šta ta reč
znači, očekuje od nje da mu je objasni. Kao i uvek, ne odustaje od svog
pitanja sve dok ne dobije odgovor.

„Ti si za mene samo mali decak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi
nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična
stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš bićemo potrebni jedno drugom.
Ti ćes za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu…“
Ali tada joj mali princ objašnjava da je on već pripitomljen i da na svojoj planeti
ima jednu ružu koja je to uradila. Lisica insistira da je on pripitomi jer ovako
živi veoma monoton i dosadan život u kome po ceo dan juri kokoške, a lovci
sa puškama jure nju. Mali princ joj govori da je krenuo u potragu za
prijateljima i da nauči nove stvari i da nema vremena da je pripitomljava.
Lisica mu tada objašnjava da ljudi više nemaju vremena da upoznaju bilo šta,
da sve stvari kupuju kod trgovaca, tako da će prijatelje jedino naći ako se i oni
prodaju tamo. A da ljudi nove stvari uče samo kad ih pripitome.

Sutradan se princ vrati i lisica mu objasni kako da je pripitomi. Kada to na

kraju i uspe, on mora da krene dalje na put. Pre polaska se vraća kod ruža i
govori im kako se sve one lepe, ali nisu kao njegova ruža jer je ona
pripitomljena, a one su sve poput lisice.

„I on se vrati lisici.
-Zbogom, reče joj on…
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo
srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
-Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
-Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si
zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu.
-Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.“

Poglavlje XXII

Nastavljajući put dalje, Princ sreće skretničara vozova. On mu objašnjava

kako vozovi prevoze hiljade i hiljade ljudi sa jednog mesta na drugo. Kako
mali princ nikada ranije nije čuo da ljudi tako putuju, pomislio je da su možda
bili nezadovoljni tamo gde su bili.

„-Čovek nikad nije zadovoljan tamo gde je, reče skretničar.“

Kada mu je skretničar objasnio da ljudi u vozovima nikoga ne jure, nego oni

verovatno spavaju unutra, samo deca možda gledaju kroz prozor. Mali princ je
znao da je to zato što samo deca znaju šta žele, odrasli tokom odrastanja
izgube tu moć.
Poglavlje XXIII

Mali princ sledeće upoznaje trgovca koji prodaje tablete koje gase žeđ. On mu
objašnjava da su stručnjaci dokazali da se korišćenjem jedne tablete nedeljno
uštedi pedeset i tri minuta da ih potroši na način na koji želi. Princ je u sebi
pomislio da bi svoja slobodna pedeset i tri minuta potrošio na odlazak do
nekog izvora vode.

Poglavlje XXIV

Osmog dana od kako je pilot sleteo u pustinju, sedeo je i slušao priču o

trgovcu. Tada je shvatio da još uvek nije popravio svoj avion, kao i da više
nema vode za piće kod sebe. Predložio je Princu da krenu u potragu za
bunarom. Na početku, on nije shvatio misao da će „umreti od žeđi“ i još uvek
je razmišljao o sticanju prijatelja. Na kraju je rekao da je i sam žedan i kako bi
trebalo da krenu.

Dugo su koračali ćuteći. Bunar nisu uspeli da nađu, a već su bili iznemogli.
Seli su da odmore na pesak i princ se divio zvezdama. Pilot je u jednom
trenutku shvatio zašto pesak svetluca na mesečini, setivši se priče iz svog
detinjstva u kojoj je koliba svetlucala jer je krila zakopano blago koje niko
nikada nije našao.

„-Da, rekoh malom princu, bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što
čini njihovu lepotu nevidljivo je!
-Milo mi je, reče on, što se slažeš sa mojom lisicom.“

Kada je mali princ zaspao, pilot ga je uzeo u naručje i krenuo dalje u

potragu. „Ono što me najviše uzbuđuje kod ovog malog usnulog princa to je
njegova vernost jednom cvetu, to je slika jedne ruže, koja zrači u njemu kao
plamen lampe, čak i kada spava…“

Idući dalje, pred zoru je pronašao bunar.

Poglavlje XXV

Ovaj bunar u sred pustinje nije ličio na običan pustinjski bunar, nego na pravi
seoski bunar, iako okolo nije bilo ni sela ni ljudi. Sve u njemu je bilo spremno
da se njih dvojica napiju vode.
Nakon što su se napili vode, princ je počeo priču o ružama u vrtu i čudio se
činjenici da ljudi na Zemlji mogu da gaje pet hiljada ruža u jednom vrtu, a sa
druge strane nisu u stanju u njima da nađu ono što traže.

„-Ali oči su slepe. Treba tražiti srcem.“

Kasnije je zatražio od pilota da održi obećanje i nacrta brnjicu za njegovu

ovcu. Pilot ju je nacrtao, a mali princ ne rekavši ništa započeo je priču o tome
da je sutra tačno godinu dana kako je došao na Zemlju. Pilot je zaključio da
nije slučajno što su se baš onda sreli u tom delu pustinje gde mu je pao avio,
jer princ je ustvari išao ka mestu gde je sleteo. Kada ga je upitao o tome, nije
mu odgovorio, samo ga je podsetio da treba da se vrati do aviona i nastavi da
radi na njemu. Trebalo je sutra uveče da se vrati na isto mesto, princ će ga
čekati.

Poglavlje XXVI

Pored bunara se nalazila ruševina zida na kojoj je princ sedeo sutra uveče
kada se pilot vratio na to mesto. Pričao je sa nekim, a pilot nije mogao da vidi
sa kim. Čuo je razgovor o otrovu i o tome da se neće dugo mučiti, a zatim je
zaprepašćen ugledao zmiju sa kojom je princ razgovarao.

Pilot je uspeo da popravi kvar na svom avionu i hteo je da saopšti malom

princu da se vraća kući, ali je on to već nekako znao. I on se te večeri isto
vraćao svojoj kući. Delovao je jako uplašeno, pa ga je pilot zagrlio. Pričao je
da se plaši, ali da ima sa sobom ovcu i brnjicu. Zaključio je da će se te večeri
još više plašiti. Pilot se osetio čudno, želeo je da ga vidi kako se smeje, a
imao je neki osećaj da ga više neće videti. Tada princ započne priču o tome
kako je tačno godinu dana da je došao na Zemlju i da će večeras njegova
zvezda biti na istom mestu kao kada je došao. A on će za pilota biti jedna
mala zvezda, koju sada ne može da vidi, zato će pilot voleti da gleda sve
zvezda na nebu, one će mu biti prijatelji.

Nije želeo da pilot dođe to veče i da ga gleda kako umire. Ali pilot je želeo da
bude uz njega sve vreme.

„-Znaš… moja ruža… ja sam za nju odgovoran! A ona je tako slaba. Ona je
tako bezazlena! Ona ima samo četiri ništavna trna da je brane od sveta…
I ja sam seo jer više nisam mogao da stojim.
On reče:
-Eto… To je sve…“

U sledećem trenutku zmija ga je ujela, nije viknuo, samo je polako pao, isto
kako pada drvo. Od peska se nije čulo ništa.

Poglavlje XXVII

Prošlo je šest godina od ovih događaja, a pilot nikome nije ispričao tu priču.
Često razmišlja o malom princu, njegovoj planeti i ruži. Shvatio je da je
zaboravio da nacrta kaiš na brnjici i boji se da je ovca ipak pojela ružu na
kraju. Mada čvrsto veruje da je princ dobro čuva od svega.

„Po nekada opet kažem sebi: „Katkada je čovek rasejan i to je dovoljno!

Jedno veče zaboravio je stakleno zvono, ili se možda jedne noci ovca iskrala
nečujno…“ Tada se svi zvončići pretvaraju u suze!…
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije
ni malo sve jedno da li je negde, bogzna gde, jedna ovca koju ne poznajemo,
pojela ili nije, jednu ružu…
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako
se sve menja…
I nijedna odrasla osoba nece nikad razumeti da to ima toliko znacaja!“

Analiza likova
Mali princ – dečak iz svemira. Prvi put je došao na planetu Zemlju da je
istraži, upozna ljude i shvati smisao života. Jedna ruža ga je proterala sa
njegove planete. Ilustracija Malog princa je, svakako, najpoznatija skica iz
ovog romana. Na njoj vidimo malog dečaka, plave kose sa mačem u ruci.
Odeven je u prinčevo odelo. Nijedan opis nije mogao da nam dočara kako on
ustvari izgleda, zato je pisac i odlučio da ga nacrta pa ga danas svi mi i
znamo takvog.

Zlatokosi momčić, iskrene, neiskvarene duše, deluje nam tako krhko, a on je

jači od većine odraslih ljudi. Njegovu snagu čini ljubav, koju je otkrio i čuva u
srcu i time se razlikuje od većine ljudi današnjeg doba. On u sebi nosi sve
osobine jednog neiskvarenog, prostodušnog deteta, koji u svetu vidi samo
dobro.
Na svojoj planeti je voleo jednu ružu i bio joj veran i sve što je želeo bilo je da
joj se vrati. Na kraju prihvata i samu smrt, samo da bi se vratio svom voljenom
cvetu. Zna da će njegov odlazak teško pasti njegovim prijateljima, ali isto tako
zna da će svi oni moći da ga vide kada podignu pogled ka zvezdanom nebu u
noći.

Pilot – narator ove priče. Pilot je odrastao čovek sa srcem neiskvarenog,

srdačnog deteta, isto kao i Mali princ. Vreme koje provodi sa ovim dečakom
ga vraća u detinjstvo i dovodi ga do spoznaje da u njemu još uvek ima
velikodušnosti koju je mislio da je davno izgubio.

Kralj – živeo je sam na svojoj planeti i bio je mnogo tužan. Voleo je da

zapoveda i da sve bude kako je on zamislio, ali kako nije imao kome da
naređuje, sve to je bilo uzalud. Ali uprkos svemu ovome, on je stalno sedeo
na svom tronu, odeven u purpur i hermelin i čekao da izdaje naređenja.
Zapovedao je Suncu da zađe (ali samo uveče) ili čak mu je govorio da sedne,
iako je znao da to nije moguće. Kada se Mali princ pojavi na njegovoj planeti,
on srećno pomisli „evo jednog podanika“. Njegova planeta je bila toliko mala
da nije ni imao kime da vlada, a on je verovao da živi na ogromnoj planeti i da
dobro vlada svojim kraljevstvom.

Lisica – to je lik koji je Malog princa naučio da se suština nečega gleda

srcem, a ne očima. Ova lisica je bila jako lepa, ali nije bila pripitomljena. Živela
je monoton život u kom je ona jurila kokoške po ceo dan, a ljudi su jurili nju.
Mali princ ju je pozvao da se igraju, ali ona to nije umela. Zatražila je da je
pripitomi, želeći da se između njih razvije duboko prijateljstvo. Na rastanku mu
je rekla: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“

Beleške o piscu
Antoan de Sent Egziperi (fra. Antoine de Saint-Exupéry), francuski pisac
rođen 29. juna 1900. godine u Lionu kao treće od petoro dece. Već od
detinjstva je pokazivao sklonosti ka pisanju, a želeo je da bude i pilot.

Godine 1921. postao je pilot u Strazburu. 1923. godine imao je avionsku

nesreću u Buržeu. 1925. godine upoznao se sa poznatim piscima među
kojima je bio i Andre Žid, koji su podržali njegove književne sposobnosti.
1926. godine objavio je svoje prvo delo Avijatičar. 1929. godine leti u raznim
pravcima u Americi gde istražuje Patagoniju i Kordiljere. 1930. godine je dobio
orden legije časti za zasluge u civilnoj aeronautici. 1931. godine se oženio.
1932. godine redovno leti iz Marseja za Alžir. 1934. godine leteo je po
Dalekom Istoku odakle se je vratio umoran i bolestan. Učestvovao je kao pilot
na strani oslobodilačkih snaga protiv Hitlerove Nemačke.

31. jula 1944. godine nije se vratio sa zadatka – poginuo je u avionskoj

nesreći.

Pisac je mnogih članaka. priča i romana među kojima su najpoznatiji „Pravac

jug“ (1928.), „Noćni let“ (1931.), „Zemlja ljudi“ (1939.), „Ratni pilot“ (1942.),
„Smisao života“ (1936.), „Citadela“ (1938.), i najpoznatiji „Mali princ“, koga je
napisao 1943. godine.