Kašika – Antonije Isaković (prepričano)

Pred vama se nalazi ukratko prepričano delo Antonija Isakovića, “Kašika”. Tekst koji je
pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu
temu. Naša preporuka je da ipak pročitate delo i doživite ga na svoj način.

Kašika
Rat kao uzrok mnogih stradanja, posrnuća, moralnih padova i jake borbe za opstanak,
često se našao kao glavna tema mnogih književnih ostvarenja – pesama, pripovedaka,
romana. Neretko su, kao posledice rata opisani razni događaji, teški gubici i unutrašnja
stanja onih koji su bili svedoci takvih zbivanja. Mnogo je nepravde, surovosti, junaštva i
s druge strane kukavičluka kao glavnih osobina svakog rata.

Drugi svetski rat, jezivi i koban, a ništa manje bitniji od ostalih, takođe je dao brojne
žrtve, a kod nas je i dao podelu naroda – na partizane i četnike. Sve je ukazivalo na
surovosti, zlodela neprijatelja, velika stradanja. Međutim, velika stradanja događala su
se i unutar čovekove ličnosti.

Pripovetka “Kašika”, Antonija Isakovića najbolji je primer te unutrašnje čovekove

borbe. Stanko i Zoća, likovi ove pripovetke, pokazuju na izdrživost ljudskih granica.
Tematika je ratna, iako se nigde u delu ne veličaju ratni podvizi, borbe i oslobođenja.
Ovde je pažnja usmerena na čovekovu borbu sa samim sobom, njegovim željama, ali i
potrebama, čije se ispunjenje preispituje. Naime, Stanko i Zoća, mladi borci bili su
zaduženi da iz obližnjeg sela donesu bakrač kajmaka, za čitavu četu. Njih dvojica su
umorni, iscrpljeni i veoma gladni.

Pored toga, Zoća je i veoma bolestan, jer je nedavno preležao tifus i srce mu je postalo
slabo. Njemu je jedino okrepljenje u tome da hitno utoli glad. Međutim, on i Stanko
moraju doneti kajmak u četu, pa tek onda da svako dobije svoju kašiku. U suprotnom,
uzimanje kašike krišom, u šumi kroz koju nose bakrač, bilo bi poput izdaje čete. Zato
su Stanko i Zoća stavljenji na veoma težak zadatak. Oni su veoma gladni, a sa tom
glađu se jedva bore. Ne smeju da pokažu svoju slabost, niti žele jedan drugome da
otkruju koliko su gladni i da bi rado pojeli svoju kašiku kajmaka. Naravno, deluju
veoma ponositi, izdržljivi i hrabri, a umiru od gladi. Čak i Stanko, koji uporno prekorava
Zoću da nije izdržljiv i da neprestano gleda u kajmak, bori se sa sobom i samo glumi da
je jak. Njihovo pitanje je – kako postupiti, da se pritom ne izneveri četa i ujedno utoli
glad.

Sve je podređno njihovoj granici izdržljivosti i unutrašnje borbe. Ujedno, njima je važno
da ne ispadnu slabići jedan kod drugog. Zato su njihovi razgovori puni prekora,
pravdanja da nisu gladni, i komentarisanja bilo čega što će skrenuti pažnju s kajmaka.
Trenutak kada mesec obasjava bakrač sa kajmakom, na kome kajmak svetluca, za
Stanka i Zoću je vrlo težak. Trude se da ne vide to, da ga sakriju negde, da ubrzaju put
do čete, ali njihova potreba je mnogo jača. To je duševna borba između morala i
poštenja nasuprot fiziološke potrebe. U takvim situacijama junaci preispituju ne samo
svoju snagu i izdržljivost, nego i moral – da li su oni zaista junaci, da li su hrabri,
odgovorni, vredi li njijov život naspram časti. Izazov pred kojim su se našli treba da
oslika njih kao ljude.

Međutim, koliko su taj izazov i morlane vrednosti vredne ako one dovedu do kraja
jednog života. Verovatno da i nisu tako vredne, ali vreme i načela koja su pozadina
Zoćine i Stankove borbe, govore drugačije. Zato Zoća postaje žrtva tih načela. On
umire od posledica gladi i slabosti, ali svoju zasluženu kašiku kajmaka ipak nije pojeo.
Time je žrtvovao svoj život zbog časti i dostojanstva. Stanko se kolebao, do trenutka
kad je želeo da nagovori Zoću da uzmu kašiku kajmaka pre nego što stignu u četu.
Međutim, bilo je kasno. Zoća je već bio mrtav.

Ovo je pripovetka o unutrašnjim nemirima i borbama, koja je nekada mnogo teža od

borbe protiv neprijatelja. Određni istorijski trenutak, u kome se čovek našao, odvodi ga
u razna preispotivanja, nespokojstva, kolebanja i sumnje, gde se zarad moralnih
vrednosti često gubi život.