Zov divljine

AUTOR: DŽEK LONDON

“Zov divljine” dirljiva je novela o velikom i uzajamnom prijateljstvu između psa

i čoveka. Novela prati život psa Baka od vremena kada je lepo živeo u
sunčanoj Kaliforniji, trenutak kada je otet i odveden na Aljasku i nakon toga.
Tamo je iskusio težak život dok nije upoznao Džona koji se o njemu brinuo s
velikom nežnošću, ne očekujući ništa zauzvrat. Razočaran, Bak se na kraju
vratio divljini od koje je i potekao.

Novela je izrazito poučna i autor nam kroz nju govori da nikada ne klonemo
duhom jer ćemo tada osetiti najgoru moguću bol, bićemo gubitnici. Moramo
da znamo da se prilagodimo svim situacijama, moramo znati da u divljini
vladaju neki drugi zakoni. Oni fizički najjači imaće i najveću šansu da prežive.

“Zov divljine” svakako je najbolje delo koje je napisao Džek London. Priča je
jednostavna, ali nosi veliku poruku. Čitka je i uzbudljiva i svakom stranicom
jedva čekamo videti šta se dalje događalo. Govori nam o uzbudljivim
događajima i velikom prijateljstvu između psa i čovjeka.

To je bilo doba velike zlatne groznice u Sjedinjenim Američkim Državama, a

radnja se događa krajem 19. veka. Tako možemo videti kako su živeli
siromašni ljudi toga vremena koji su hrlili da pronađu sreću na hladnom
Severu. Nadali su se da će naći spas iz siromaštva i gladi, a naišli su na
surove životne uslove toga kraja i smrt. To je priča o psu koji je bio prisiljen
živeti na Aljasci. Kroz Baka, koji na kraju vratio divljini, autor nam je predočio i
svoje misli i osećaje prema civilizaciji i napretku.

Vrsta dela: novela

Mesto radnje: Sveta Klara i Aljaska

Vreme radnje: kraj 19. veka

Kratak sadržaj
Bak je bio pas koji je živeo u velikoj kući, lagodno, mirno i veselo. Živeo je u
suncem okupanoj dolini Svete Klare u Kaliforniji. Kuća se zvala po sucu
Mileru. Bila je malo povučena i skrivena od pogleda drvećem. Bak je bio pas
koji se brinuo za veliko imanje. on je tamo bio vladar koji se brinuo za svoje
ljude, ali i uživao je u tome. Bio je izrazito snažan, jak i veliki te je imao dugu
dlaku.

Jednoga dana na prevaru je jedan sluga koji je bio željan da zaradi lako
novac, odveo Baka i prodao ga nepoznatom čoveku. Taj neznanac ga je
odlučio odvesti što dalje od njegovog doma. Ponovo su ga prodali, a njegov
novi vlasnik bio je jedan službenik vlade po imenu Fransoa. On je prevozio
poštu u udaljenim mestima Aljaske.

Bak je tada prvi put u životu video sneg, ali i sreo se sa surovim zakonima
života. Dane je provodio vukući saonice s ostalim psima i razvozeći poštu.
Bak se odmah istakao velikom hrabrošću pa je dobio mesto na početku
saonica, bio je vođa. Tada je naučio i prvu lekciju koja je važna da bi mogao
opstati u životu. Ona je glasila da nikada ne sme pasti jer ako padne bit će
rastrgan od ostalih i uništen.

Nakon nekog vremena dobio je ponovo nove gospodare. To su bili Čarls, Hal i
Mercedes koji su takođe imali saonice, ali nisu imali iskustva u teranju
zaprege. Između ostalih bili su lošeg karaktera i nisu hteli slušati savete
drugih ljudi. Nisu se brinuli o psima, mučili su ih pa su tako s vremenom i imali
sve manje pasa. Posebno se isticao Hal koji je jako loše postupao prema
psima.

Jednoga dana zaprega se zaustavila ispred Džonove kolibe. Bak je bio na

izmaku snage, a klonuo je i duhom. Nakon velikog broja udaraca toljagom nije
hteo namerno ustati. Džon nije mogao gledati kako se Hal odnosi prema Baku
i kako ga muči, pa mu se odlučio suprotstaviti s namerom da spasi Baka. No,
Hal je izvadio nož i krenuo prema Džonu. Ipak, na kraju mu se Džon uspeo
suprotstaviti i izbiti mu nož iz ruke.

Tada je zaprega krenula dalje na put po ledu, ali bez Baka. Džon ih je
upozorio da je led u ovo doba godine izrazito tanak, ali oni nisu hteli slušati
upozorenja. Na kraju, led je bio probijen i svi su se utopili u reci.

Bak je ostao živeti s Džonom. Džon ga je pogledao i obratio mu se s rečima

utehe, na šta mu je Bak liznuo ruku. Bio je to početak jednog divnog
prijateljstva. Džon se brinuo o psu, kupao ga, negovao, pazio i čuvao, a pas
mu je uzvraćao velikom odanošću i ljubavlju. Jednom je Bak čak i spasao
Džona iz nabujale i podivljale reke. Džon je zahvaljujući Baku i dobio okladu te
zaradio 1600 dolara.

Džon je odlučio taj novac uložiti u nešto korisno. Sa svojim prijateljima je

kupio pribor koji im je bio potreban za kopanje zlata. Otišli su u divljinu u
potragu. Zlato su našli, a psi su odmarali. Bak je tako osetio zov divljine.
Osetio je unutar sebe nešto što ga je vuklo sve dalje i dalje u šumu. Osetio je i
kako ga je taj unutrašnji nagon sve više udaljavao od njegovog gospodara
Džona kojeg je neizmerno voleo.

U šumi je upoznao vuka, a tada mu se javio i nagon za lovom pa je uhvatio i

losa. Za to vreme kada je Bak bio u šumi, Džona su napali Indijanci i ubili ga.
Kada se vratio, Bak je odmah napao i njih, a oni su se tada razbežali.

Nakon smrti gospodara, Bak je ostao sam i bio je jako tužan. Na jezero je
došao čopor vukova. Nakon borbe, Bak im se odlučio pridružiti te se vratio
svojim korenima i prirodi od koje je potekao. Bio je u potpunosti slobodan.
Godinama nakon toga prepričavala se legenda kako su lovci viđali velikog psa
nalik na vuka koji dolazi do kolibe na jezero i tamo sedi i tuguje. Nakon toga,
vraćao se opet u šumu.

Likovi: Pas Bak, Džon, Fransoa, Hal, Čarls, Mercedes…

Analiza likova

Pas Bak – glavni je junak ove novele i svi događaji i cela radnja u knjizi data
je s njegovog gledišta. Kroz priču ga možemo u potpunosti upoznati jer nam
autor sve vreme opisuje njegove misli i osećaje. On je snažan i veliki pas, ima
prodorne oči i široka prsa. Odan je i lojalan, pravi prijatelj. On živi ugodnim,
aristokratskim životom na velikom ranču u suncem obasjanoj Kaliforniji.
Izrazito je snažan, ima gustu i dugačku dlaku.

Bio je ukraden i morao se prilagoditi na život na Aljasci. Tamo su vladali

potpuno drugačiji zakoni od onih na koje je on navikao kod kuće. Tako je
polako usvajao sasvim nova pravila koja su između ostalog zahtevala od
njega da nikada ne padne jer bi ga to moglo koštati života, a i da samo oni
najsnažniji i najuporniji opstaju. Imao je sposobnost nanjušiti vetar i osetiti noć
unapred. Učio je na svojim i tuđim greškama, da bi na kraju u njemu oživeli
davno potisnuti nagoni divljine. Kada dođe do borbe, on ide do kraja pa čak
ako to znači i ubiti.

Voli ljude, ali samo one koji s njim postupaju nežno i humano. Pravu ljubav
osećao je prema Džonu koji brine za njega, pazi ga i neguje. Jednom prilikom
spasao mu je i život da bi mu se odužio. Kada je video da su Indijanci ubili
njegovog dragog Džona, on odlazi razočaran živeti nazad u divljinu.

Džon – pravi je primer prijateljstva između psa i čovjeka. On je visok

muškarac, smeđe kose. Ima veliko iskustvo u traganju za zlatom. Zaštitnik je
Baka i njegov odani prijatelj. Džon je Baku pokazao da u njemu može imati
velikog prijatelja koji ga nikada neće izneveriti. Njihova ljubav je trajna i nema
granice, oni su partneri i zajedno tragaju za zlatom. Njegovo poštovanje,
uopšte, prema životinjama je veliko i zato mu one i uzvraćaju ljubav.

Fransoa – strog čovek koji je trenirao strogoću, često upotrebljavajući i svoj

bič. Nije podnosio nepravdu, kada je jedan pas tokom putovanja ukrao
Bakovu hranu, on ga je odmah kaznio. Bak oseća veliko poštovanje prema
njemu, a on mu je to vratio tako da se brinuo za njega. Kada su Baku
promrzle šapice, on mu ih je trljao da bi ih ugrejao, čak i od svojih cipela
napravio njemu četiri cipelice. Ponekad je znao i Baka udariti, ali ipak
uzajamno su se obojica poštovali.

Hal, Čarls i Mercedes – slični su po karakteru pa se mogu analizirati u grupi.

Autor se njima narugao, naglašavajući koliko civilizacija malo znači u divljini.
Došli su u divljinu i niko od njih nema iskustva, pa rade grešku za greškom.
Na kraju se često svađaju, okrivljujući jedan drugog. Za njih je kraj smrt u
ledenoj vodi reke. Čarls je muškarac srednjih godina, plave kose i uvrnutih
brkova. Hal je bilo mladić s navršenih 20-ak godina. Nosio je uvek uz sebe
nož i revolver. Mercedes je bila lijepa, ali razmažena žena od koje niko nije
imao nikakve koristi.

Beleška o autoru

Džek London rodio se 1876. godine u San Francisku. Njegovo parvo ime bilo
je John Griffith London. Bio je američki književnik, a poseban po tome što
nikada nije završio školu, već je bio samouk.
U mladosti se bavio raznim poslovima pa je tako radio kao mornar, raznosač
leda, a bio je čak i tragač za zlatom. Velika strast bila su mu putovanja.

Proučavao je Marksa, Darvina i Ničea i maštao je o revoluciji. Radio je i kao

ratni dopisnik za vreme rusko – japanskog rata.

Nakon što je oboleo od skorbuta, vratio se u Oukland. Umro je 1916. godine u

Glen Elenu.

Po prirodi je uvek bio buntovan, bio je snažna ličnost i nikada se nije mirio s
okolnostima u kojima je živeo. Pokušavao ih je savladati snagom volje i
borbom do samoga kraja.

Pisao je novele, pripovetke i romane, a objavio je i 50 knjiga.

Njegova najpoznatija dela su: “Morski vuk”, “Beli očnjak”, “Mesečeva dolina”,
“Ljudi s dna”, “Željezna peta”, “Vukov sin” i mnogi drugi.