Rani jadi prepričano delo – Danilo Ki

duhovne preokupacije – čine sadržaj svih priča koje predstavljaju

lektiru Rani jadi.
Pripovedanje je zasnovano na sećanju. Autor Danilo Kiš
prepričavanju nije pristupio hronološki niti nekim određenim
linearnim sledom, već je sve događaje opisivao isključivo onim redom
kojim su mu dolazili u sećanje. Narator i kazivač priče je dečak
Andreas Sam, koji je ujedno i glavni lik koji propoveda o svom životu.
Njegove tačne godine se ne mogu utvrditi, ali je sigurno da je veoma
mlad.
Sama pozicija pripovedača se u nekoliko navrata menja. Naime, u
delu Rani jadi Danilo Kiš se odlučio na većinsko pripovedanje u prvom
licu. Međutim, nekoliko priča odstupaju od dominantnog načina
pripovedanja. U prologu S jeseni, kada počnu vetrovi upoznajemo
Andreasa Sama od sveznajućeg pripovedača. Priča Igra takođe nije
napisana u prvom licu jednine.
Danilo Kiš Rani jadi analiza dela – glavni motivi priča
Prolog S jeseni, kada počnu vetrovi najavljuje psihologiju deteta, dečiji
način razmišljanja i gledanja na stvarnost. Uvodna priča ima dve slike
– padanje divljeg kestena i prodavnica sličica i parfema. Padanje
kestena budi sećanje na dane detinjstva kada je dečak sakupljao
kestenje.
Kada je u pitanju delo Rani jadi motivi se ponavljaju u pričama, pa se
tako motiv kestenova pominje i u priči Ulica divljih kestenova. Ova
priča predstavlja potragu za istoimenom ulicom, kućom u Bemovoj
ulici 7 u kojoj je Andreas živeo sa svojom porodicom, a kojih nema u
stvarnosti, već samo u sećanju Andreasa Sama.
Ako se u obzir uzme delo Rani jadi tema koja je možda glavna je
upravo prisećanje na trenutke iz detinjstva. Rani jadi knjiga priča je
upravo oživljavanje nekih trenutaka, predmeta, ljudi, osećanja iz