Karavan udesa Uro Petrovi

Knjiga naeg poznatog pisca za stare i mlade, genijalnog Uroa Petrovia, objavljena je
ove godine u izdanju izdavake kue Laguna iz Beograda. Nama, u biblioteci, jo uvek
nije dopala do ruku, ali jeste mom cenjenom saradniku Dimitriju Janiiu. Proitajte ta
on kae o knjizi, pa moda vas to navede da je i sami kupite i proitate Bar dok ne
doe u Biblioteku

I ZA MLADE I ZA STARE

Vodite rauna kada na nekoj poljani, na periferiji grada, ugledate cirkuske atre. Ko zna,
moe to da bude karavan udesa iz knjige Uroa Petrovia, koji nam ve petnaestak
godina prireuje prijatna iznenaenja svojim knjigama. Njegove knjige su ili fantastika ili
su na njenoj granici. Takva je i ova najnovija knjiga koja nosi naslov Karavan udesa.

Knjige Uroa Petrovia uglavnom su namenjene deci, odnosno mladima. One gostuju u
mojoj biblioteci jo od Avena i jazopasa u Zemlji Vauka, koja se pojavila poetkom
milenijuma. Posle je nastavio da nas iznenauje Zagonetnim priama, Petim
leptirom, Decom Bestragije I nadam se da e nastaviti na slian nain.
Njegovu poslednju knjigu itao sam nesiguran da li je namenjena deci ili odraslima.
Zakljuio sam da je prihvatljiva i za jedne i za druge, samo ako ste sauvali malo deteta
u sebi, ako vas jo nije napustila mata i volite da iz sive stvarnosti skoknete u neke
drukije predele koje nastanjuje fantastika.

U toj knjizi su muke odrastanja i sazrevanja. Pobuna protiv autoriteta. Paralelni svemiri.
Prolazi izmeu svetova. Zemlja bez ljudi koja otkriva prekrasno zvezdano nebo. Adam i
Eva. Lilit o kojoj mnogi malo znaju, ali koja je potpuno drukijih osobina od one Lilit iz
biblijske legende.

Kako se iz uukanog roditeljskog doma i stalne (dosadne i optereujue) majine

panje, idui za jednim bumerangom sa udnom crteima, iz ograenog dvorita, kroz
ivu ogradu stie u svet u kome ivotno vane odluke moraju da se samostalno donose,
ivot u kome znanje prua jedina reenja u kome nema ljudi, industrije, saobraaja,
kola

Petrovievi paralelni svetovi su bez mnogo objanjenja, oni samo postoje. U prostoru se
javljaju kapije za prolaz u drugu dimenziju. Autor se ne bavi naunim objanjenjima,
crvotoinama u vremenu i prostoru. Njegov junak, koji ima simbolino ime Adam, u
jednom trenutku proe kroz ivu ogradu svoga dvorita i nae se u svetu koji je kopija
njegovog sveta, ali u kome on sebe vidi kao jedinog stanovnika.

Na slian nain u taj svet stie kasnije i devojica Eva (opet simbolika imena), neto
starija od Adama, ali veoma sposobna i preduzimljiva.

Adama u ovom svetu pokuava da zarobi kako on kae runa baba vetica koja eli da
za svoju usvojenicu Lilit (opet simbolika za odrasle) obezbedi mua i da stvori novi
paralelni svet za taj par, igrajui se Tvorca. Sve to vodi u biblijsku legendu o raju,
Adamu i Evi, iako Petrovieve linosti to nagovetavaju samo imenima.

Nepostojanje ljudi i industrije vodi Aadama i njegovu drugaricu u jedan ekoloki drukiji
svet, pa se na specifian nain Petrovi bavi ekologiom. Deak Adam u ovoj knjizi nalazi
se u situaciji suprotnoj od deaka u Bestragiji (mada je ovde Bestragija postao itav
svet). Deak iz Bestragije pati za porodicom i toplinom njene zatite, a Adam nalazi
zadovoljstvo u prevazilaenju problema i ogranienja koje mu je u stvarnom svetu
postavljala porodica (posebno majka).

Knjiga, razume se, pripada fantastici, iako su sva zbivanja opisana u njoj mogua i
zbivaju se u realnosti duplikata naeg sveta bez ljudi. Tu se nalazi i jedna fantastina
ivotinja (manta) koja bespogovorno slui devojivi Abhu (Lilit). Dodajmo, do dolaska
Eve, jedini Adamov prijatelj bio je (i ostao) pas Hauv.
Sve ovo, razume se, ne bi moglo da se dogodi bez fantastinog Karavana udesa iji
voa Burlak Trei jedini zna kako se prelazi iz jednog paralelnog sveta u drugi. On na
kraju i nudi vie mogunosti Adamu i Evi za konano razreenje. Ostala je tajna ta su
oni izabrali.

Petrovieva knjiga, kao i ranije, nudi zanimljive, neobine doivljaje junaka, nudi neke
odgovore iz perioda sazrevanja i odrastanja, postavlja neka pitanja vaspitanja, odnosa
prema svetu, ljubavi koja ne trpi planiranje, pa i odnosa prema knjigama i itanju. Nema
u njoj ni kompjutera ni mobilnih telefona, nema uda savremene civilizacije, ali ko pone
da je ita, nee je ostaviti do kraja. Petrovi ostaje veran sebi. Nadam se da e takav i
ostati na zadovoljstvo mladih i starih koji nalaze zadovoljstvo u njegovoj matovitoj
prozi.

Prikaz napisao:

Dimitrije Janii

Beograd