OBIČAJNE PESME

Narodne običajne lirske pesme dobile su ovaj naziv prema reči običaj. Naime, naši preci činili su utvrđen red
postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštavanju deteta, slavljenju praznika, ili prilikom sahranjivanja nekog člana
porodice. Utvrđeni red postupaka važio je kao pravilo i ono je vremenom prerastalo u nepisani zakon — običaj.

Prema predmetu prikazivanja, običajne pesme se dele na: svatovske, počašnice, uspavanke i tužbalice.

S v a t o v s k e običajne lirske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, oproštaju s
roditeljima, radosti zbog života s dragim — dragom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu.

Svatovske pesme su pune bogatih opisa devojačke lepote koja se poredi sa suncem i mesecom, opisa svečanog ruha
vezenog zlatom i svilom, belih dvorova i raskošnih trpeza. U mnogim ovim pesmama je sve lepo, sjajno i raskošno,
puno mladosti i cveća.

"Kad se bjehu svati podignuli,

ne umiju dvora puta naći —
od mirisa rana bosioka,
od ljepote ruže i viole,
od čistine sitne madžurane,
od širine zelene naradže,
od trepeta sivijeh sokola."

Dvori devojački

"Naša snaha čestito ti dođe!

U dvore je sreću donijela,
za kosom joj ogrijalo sunce,
u rukama sivoga sokola,
a u srcu mira i pogodbe,
u ustima meda i pogače!"

Snaha

U svatovskim pesmama nalazi se i tuga zbog rastanka s roditeljima.

"Muči, ne plači, dušo devojko!

Tvoja će majka većma plakati.
Većma plakati, tebe žaliti,
kad tvoje druge na vodu pođu,
a lepe Ruže na vodi nema,
ni lepe Ruže, ni vode hladne."

Kad izvedu devojku

P o č a š n i c e i l i z d r a v i c e jesu pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima. One se
pevaju kad se nazdravlja. U počašnicama ili zdravicama obično se želi dobro zdravlje i sreća. Mnoge od njih su veoma
ozbiljne, dostojanstvene i dirljive, ali: ima i vrlo duhovitih i smešnih. Poznate su zdravice kao: Pametnom čoveku,
Junaku, Starcu i dr.

"Biserna brada,
srebrna čaša,
biser se roni,
u čašu pada.
Svako ga zrno
po dukat valja,
a sjeda brada
tri b'jela grada!"

Starcu

U s p a v a n k e su pesme u kojima majka kazuje najlepše želje svome detetu. Pesma je nežna i topla. Melodija je
tiha i mila. Uljuljkano dete bez straha mirno spava u toplom majčinom zagrljaju.

"Iš, paune zlatopere!

Ne šetukaj, ne zagučaj,
ne šoboći, ne klopoći,
spusti tvoja zlatna perja
a raširi đuzel repa,
ulez lad u odaju,
kril'ma Jovi 'lada čini
da on spava u 'ladini."

Detetu

N a r i c a l j k e i l i t u ž b a l i c e jesu pesme u kojima se iskazuje tuga i bol. Kao što je snažno osećanje radosti
zbog stupanja u zajednički život, bračnu zajednicu, ili dobijanje dece, tako isto je snažno osećanje — bol i žalost za
umrlima. Kad roditeljima umre dete, sestri brat, devojci dragi ljudi su tužni i potreseni.

U tužbalicama reči su dostojanstvene, uzvišene, veoma bolne i dirljive. Cela pesma je takva. Tužbalice ili naricaljke
jesu: Za ćerkom, Zar ti nije žao, Treći dan na grobu, Iznenadnom pokojniku i dr.

"Kada dođem u dom tamni,

tamnoj mene!
šta ću deci kazivati,
djeci lele!
kad me sretu djeca u put?
srećo moja!
e su djeca mila tebe,
diko mila!
često plaču, sporo rastu,
čest moj jade!"

Treći dan na grobu

Autor teksta nepoznat