Mapa sajta O piscu:

Tone Selikar Tone Selikar roen je 1. aprila 1900. godine u Ljubljani, u radnikoj porodici. Zavrio je uiteljsku kolu i radio u vie sela u Sloveniji. Jo kao ak poeo je da pie, u poetku poeziju, a kasnije i prozu. Objavio je tri zbirke pesama: Trbovlje, Pesme iekivanja i U naruju domovine. Napisao je romane: Nasukani brod i Trdanska cesta, ali najvedi uspeh postigao je novelom (kradi roman) Druina Sinji galeb koju je objavio 1936. godine. Umro je 10. avgusta 1969. godine u Ljubljani. Likovi u romanu U ovom romanu pojavljuje se veliki broj linosti. Neke od njih su kompletno opisane, druge su prikazane sa kolektivnim osobinama.Glavna linost u romanu je deak Ivo Cela radnja zbiva se oko njega. Njegovo deat vo je teklo gotovo bez roditelja. iveo je u svojoj skoro sruenoj kudi. Lovio ribu kraj obale, uvao ovce. Leti se hranio smokvama, breskvama i groem. Rastao je Iva kao ilava biljka meu kamenjem. Od svoje majke nasledio je lepo crmpurasto lice. Imao je crnu, bujni i valovitu kosu. Kad se smejao, pokazivali su se lepi, beli jaki zubi: Pogled mu je bio miran i istrajan. U mislima je bludeo za nepoznatim krajevima. esto je bio tuan i potiten. Da iz pievih redova ne znamo da ima samo 12 godina, pomislili bismo prema njegovoj snazi, odlunosti, otroumnosti, spretnosti i upornosti da se radi o znatno starijem mladidu. Deaci: Petar, Jure, Mihael, Pero, i Franjo uestvuju, takoe, u svim zbivanjima, ali ih pisac slika kolektivno, dajudi im tako zajednike osobine. Stoga u romanu esto imamo ovakve opise: deaci su pokazali hrabrost, deaci su bili veti i snalaljivi itd. Mileva je bila ljupka devojica koja se najradije igrala sa deacima. Prema svima je bila dobra i pravedna, ali je najvie saosedanja i razumevanja imala prema Ivi. ak i onda kad je bio ostavljen sam. Nikad ga nije naputala. Kad god bi meu deacima dolo do nekog nesporazuma, ona je bila tu da ih blago prekori, savetuje i miri. Svi su je voleli i potovali jer je bila neobino dobra i radna. U prii se na nekoliko mesta nazire, mada su oni jo bili deak i devojica, raanje ljubavi izmeu Ive i Mileve. Sa svim deacima se slae i drui, samo kad sretne Ivu, spusti oi i nekako ga izbegava... I sama ne zna zato, esto su joj misli o njemu neobine, udne: zar ga nije strah da ivi u onoj polupraznoj kudi..." Brazilijanac ovek sklon raznim sumnjivim avanturama, veiti nemirni putnik, sanja o lagodnom ivotu, ali bez rada, sklon porocima: kockanju, propada sve vie i vie, zapostavlja porodicu ( enu i sina). Osobenjak je, u naselju ga niko ne voli, a jo manje ceni. Proigrao je na najgori nain poverenje ribara. Pred kraj ivota, pod griom savesti, vrada se u naselje i nalazi panju sina, ali to kratko traje jer umire. Likovi krijumara To su ljudi sa dna ivota, njih je porok odvojio od pravog ivota i rada. iveli su od neasnih poslova, bavili se lopovlukom, podvalama, pljakama, nepotenim radnjama u kocki, vercom, a nisu prezali ni od ubistva. Jedini koji je priznao svoj greh i pokajao se je mainista Ante. NASLOVNA

Sinji galeb Knjievni rod: epika Knjievna vrsta: roman - novela Autor: Tone Selikar Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija izmeu dva svetska rata na jednom dalmatinskom ostrvu u noveli poznatom kao Galebovo ostrvo. Tema: Ovde je centralna tema vezana za dogodovtine jednog siromanog deak koji u neprestanoj borbi izmeu dobra i zla, pravde i nepravde, izmeu ivota i smrti zajedno sa drugim uesnicima prie izlazi kao pobednik. Sve pomalo lii na bajku. Ideja (poruka): Samo slogom i udruivanjem moe se postidi pravi cilj i dodi do uspeha i blagostanja. Sloni deaci postali su primer kako se i najtee prepreke u ivotu mogu savladati Fabula Novela poinje opisom ribarskog naselja. Pisac, zatim, usmerava nau panju na jednu izdvojenu kudu sagraenu od kamena, koja je bila "stara, vrlo stara, te je poela da se rui". U toj kudi iveo je deak Ivo, na poetku sa roditeljima, a onda sasvim sam. Ivin otac razlikovao se od ostalih ribara u naselju. Bio je osob enjak naroite vrste..."Mladost je proderdao s one strane Okeana, proputovao i preplovio pola sveta", bio je sklon raznim avanturama i velikom poroku - kocki koja mu je odnela svu zaradu. Pisac, zatim, slika ribarske porodice kao uboge sa malim aradama. Svako je od njih radio za sebe, na malim laama kojima se nisu mogli otisnuti dalje na puinu gde je ulov bio vedi. Ivin otac predloio je ribarima da kupe jednu motornu lau i da zajedno love i zaradu dele. Ovaj predlog ribari su sa oduevljenjem prihvatili i sa mukom prikupili novac. Ivin otac sa tim parama odlazi da kupi lau, ali sve novce izgubi na kocki. Ribari ga po kazni prebiju i ostave mu tek toliko vremena da se oprosti sa enom, a onda ga proteraju sa ostrva. Uskoro je deaku umrla majka i on osta je sasvim sam. Bio je skoro odstranjen iz naselja. "I da nije bilo samilosti ena i starog Justa, uginuo bi kao slabano mladune kome su lovci ubili majku hraniteljku". Ivin otac se, ipak, jednog dana vratio. Grizla ga je savest i vratio se na ostrvo da pred smrt moli za milost i da jo jednom zagrli sina. Posle smrti Ivinog oca, koga su zvali Brazilijanac, Ivi je ostala ribarska laica "Sinji galeb". Idi na vrh stranice za nastavak prie! Razgovor o delu Kako ive ribari sa Galebovog ostrva? Osam ribarskih porodica ive u nematini, deca su im bosonoga i vie gladna nego sita; sa malim laicama zvunih imena: Sveta Barbara, Sveti Just, Morska zvezda, Sveti Petar... nisu se mogli otisnuti daleko na puinu gde je bilo vie ribe i bolji ulov. ta im predlae Ivin otac, Brazilijanac? Da se udrue i zajedniki kupe jednu veliku motornu lau, da zajedno love i zaradu dele.

Kako su na to reagovali ostali ribari? Bili su oduevljeni, i skupili su novac za novu lau, a Brazilijanac je otiao da je kupi. ta je uradio Brazilijanac? Umesto da kupi lau, on je novac prokockao. Kako su ribari reagovali kad su za to saznali? Istukli su Brazilijanca i proterali ga sa ostrva. Ubrzo nakon toga umire Ivina majka, i on ivi sam, kako? "Ivo je rastao kao divlja loza." Ko pomae Ivi da preivi? "Da nije bilo samilosti ena i starog Justa, uginuo bi kao slabano mladune kome su lovci ubili majku hraniteljku". Kako se prema Ivi odnose drugi deaci sa ostrva? Gledaju ga s podozrenjem, iako on nije kriv za postupak svoga oca. Ko pomae da se jaz izmeu Ive i ostalih deaka premosti? Mileva, Justova derka, koja deake savetuje i miri kad bi dolo do sukoba. Posle mnogo godina Ivin otac se kriom vrada na ostrvo. Zato? Da bi pred smrt jo jednom video i zagrlio sina. Po emu je jo znaajan Brazilijanev povratak? Na samrti on kae Ivi:"Ostavljam ti u amanet onu lepu zamisao (misli na udruivanje) i svog Sinjeg galeba. Da li je Iva ispotovao poslednju oevu elju? Jeste. Predloio je deacima sa ostrva da se udrue i rekao" Neka Galeb bude na." Kakav je podvig izveo Ivo u kamenolomu? Rizikujudi ivot, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog asa mogla da se surva na radnike kamenoloma. ta se dogodilo kad su deaci vredno radedi, sredili brodid? Metani su zaplenili "Sinjeg galeba" da koliko-toliko nadoknade tetu to im je uinio Ivin otac. Kako je reagovala druina? Kradom su oslobodili brod i isplovili na more.

ta ih je tamo snalo? Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se nali na p ustom ostrvu. ta su deaci, traedi pitku vodu, otkrili na pustom ostrvu? U potrazi za vodom naili su na skrivenu pedinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio aj, oruje, svila, barut, kafa, duvan, rum... ta je odluio voa druine Ivo? Ivo je odluio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da na njega natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. ta se u tom asu dogodilo? U tom momentu doplovi motorna laa "Meteor" sa krijumarima. Osim nevolje, "Meteor" je doneo i jednu lepu vest, koju? Jedina doba okolnost je to to su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumari izvukli iz mora. ta su krijumari hteli da urade sa deacima? Krijumari su vedali ta da rade sa deacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Ko se ovom predlogu suprotstavlja? Mainista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloi da ih prodaju kao roblje. ta se nakon toga dogaa? Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju neujno izau na palubu. Koga su zatekli na palubi? U tom trenutku na palubi bio je samo mainista jer su ostali krijumari otili u pedinu po sanduke. Kako druina preuzima "Meteor"? Ivo je hrastovom motkom udario mainistu i onesvestio ga. Deaci pokredu lau i bee, a krijumari za njima pucaju. Kad je doao svesti mainista Ante se pridruuje deacima i otkriva jednu tajnu, koju? Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju ivotnu priu iz koje se vidi da je poao pogrenim putem (kocka, pide, prevare); da je uestvovao u prevari Ivinog oca tako to su ga opili i uzeli mu novac. ta se dogodilo prilikom susreta sa jedrenjaom "Sant Lorenco"?

Sa te lae pucaju, Ante je ranjen i umire. Deaci u Splitu od vlasti primaju veliku nagradu, i sa Justom i Milevom vradaju se kudi gde su ih s oduevljenjem doekali metani. Ivo osniva Druinu Sinji galeb.U poetku deaci iz naselja su bili odbojni i uzdrani prema Ivi. Jedino ga je razumevala i uvek na njegovoj strani bila Mileva "crvenokosa, rumenih obraza, dobrodudna"devojica koja je bitno uticala na slogu i prijateljstvo meu deacima. Druina slono radi na opravci i idenju Sinjeg galeba. Izabrala je Ivu za kapetana. Radili su i teke poslove u kamenolomu da bi zaradili novac za opravku i oprmu Sinjeg galeba. Iva je napravio podvig kada je, rizikujudi ivot, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog asa mogla da se surva na radnike kamenoloma. Nov zaplet nastaje kada metani odlue da zaplene Sinji galeb kako bi ga prodali i nadoknadili tetu koju je prouzrokovao Ivin otac. Meutim, deaci su uspeli da vrate "Galeba" i da sa njim isplove na more. Ali na puini ih je zatekla silna oluja. Deaci su bili uplaeni. Juri su se priinjavale udne nakaze. Franjo i Pero kriknue i poee zapomagati; Mihael se pribio uz Ivu. On ih je teio, iako je i sam bio zabrinut. Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se nali na pustom ostrvu. Mnogo su se ugruvali od kamenje, ali ih je jo vie bolelo saznanje da su izgubili dva druga. Ivi je bilo najtee. Ako su se njihovi drugovi zaista udavili, njihova smrt pade na njegovu duu. Na pustom ostrvu nije bilo pijade vode. U potrazi za vodom naili su na skrivenu pedinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio aj, oruje, svila, barut, kafa, duvan, rum. Bi im jasno da su otkrili tajno krijumarsko skladite. Ivo je odluio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. Meutim, u tom momentu doplovi motorna laa "Meteor" sa krijumarima. Oni pohvataju deake i prebace ih na svoj brod. Jedina dobra okolnost je to to su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumari izvukli iz mora. Krijumari su vedali ta da rade sa deacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Mainista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloi da ih prodaju kao roblje. Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju neujno izau na palubu. U tom trenutku na palubi bio je samo mainista jer su ostali krijumari otili u pedinu po sanduke. Ivo je hrastovom motkom udario mainistu i onesvestio ga. Deaci pokredu lau i bee, a krijumari za njima pucaju. Kad je doao svesti, mainista Ante se sprijateljio sa deacima, pa ga deaci primaju u svoju druinu. Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju ivotnu priu iz koje se vidi da je poao pogrenim putem (kocka, pide, prevare). Tu Iva saznaje da je Ante uestvovao u prevari njegovog oca koga su opili i uzeli mu novac. Poto se Ante pridruio deacima, on ih obuava kako da love. Na jarbolu "Meteora"postavljena je zastava Sinjeg galeba. Za druinu je poeo novi ivot. Ante ih je uio da itaju pomorske karte, objanjavao im delove motora, upoznao sa kompasom i sestantom. Ivo je stalno zapitkivao, a za motor lae najvie se interesovao Mihael. U Ulcinju su preuredili "Meteor", prodali laicu "Sinji galeb" kako bi to bolje opremili novu; nabavili su veliku vredastu mreu. Poetkom oktobra pooe na prvu probnu plovidbu. Hvataju mnogo ribe, Ante im pokazuje kako da je razvrstaju. Posao je teak, naroito zimi, ali Ivo je sredan to se ostvaruju snovi njegovog oca. Pri povratku kudi "Meteor" se nije mogao prepoznati. Nova lepa plava boja blistala je na zimskom suncu, na krmi se ponosno leprala jugoslovenska zastava, a na vrhu prvog jarbola vijorila s e zastava Druine crvenom bojom ispisano ime Sinji galeb. U nastavku pisac nas upoznaje sa novim nevoljama druine: susret sa jedrenjaom " Sant Lorenco". Sa te lae pucaju, Ante je ranjen i umire. Poto Lorenco nije imao motor, Galeb bei. Bliili su se obali rodnog kraja. Meutim, ponestaje goriva i motori zadutae. Najstranije bilo je to to je uragan gonio Galeba kamenitoj obali. Druina ispaljuje svetlede rakete. Sa torpednjae "Smeli" stie pomod. Kod starog svetionika uvar Simeon ih ui ta treba da rade kako bi "Meteor" postao njihovo vlasnitvo. Ivo u zakljuanom sanduetu nalazi Antino pismo s objanjenjem da ga predaju vlastima u Splitu. Ali dok su se oni zabunili oko papira, krijumar Lorenco krade Sinji galeb. Deaci sa Simeunovom jedrilicom plove ka Splitu. inovnik pomorske uprave dao je uzbunu, ali dok se stvari ne razjasne, deaci ostadoe u zatvoru. U meuvremenu, posle one burne nodi kad su deaci isplovili, u selu su najvie brinule njihove majke. One su naricale, i u crkvi odrale parastos za pokoj dua deaka. Mileva, Justova derka, ila je po naselju kao izgubljena. U njenom srcu tinjala je nada da sui deaci ivi (Scena lii na epizodu iz pustolovina Toma Sojera). Pred Boid Just odlazi u grad i tamo je

reena zagonetka oko deaka i Sinjeg galeba. Tu je bila i Mileva. Kad je ugledala deake, lice joj je oblio blaeni smeak. Od silne radosti nije mogla da progovori ni jednu re. Najlepa novost za deake bila je vest da je Sinji galeb u luci. Sutradan, pre podne predata im je velika nagrada dravnog monopola, i novine su opirno pisale o odvanosti i hrabrosti mladih pomoraca. Sa Justom i Milevom deaci su ponovo na palubi Sinjeg galeba. Vratili su se kudi gde su ih metani sa oduevljenjem doekali radujudi se se ulasku "Sinjeg galeb a" u luku. Jezik i stil U opisu oluje pisac koristi epitete: ustalasana povrina vode, ogromna morska neman, udno nemirno more, gusti crni oblaci, besni ples, uraganski vetar, besni vali podivljalog mora, penuavi talasi, podivljala nod i dr; poreenja: "Galeb" je plovio brzo kao neujna ptica; polako, kao beli labud, plovila je laa po plavoj povrini mora; voda se bleskala u blagom talasanju kao nemirno jezero ivog srebra; ostrvo je izgledalo kao ogromna morska neman; iza laice ostala je brazda kao srebrnasta traka i personifikacije: Mesec se ogledao u moru; nebo se razbesnelo; vetar je po svojoj volji nosio laicu. Ostrvo se prualo u daljini i izgledalo kao da po moru plovi nekakva ogromna morska neman. Opis oluje Na otvorenom moru vetar poe jae da duva. Galeb je plovio brzo kao neujna nodna ptica...Pramac je sekao talase koji su laicu malo podizali, a kad bi s vremena na vreme dunuo jai vetar, Galeb bi se nakrenuo i jo bre zaplovio po ustalasanoj povrini vode. Tiina je bila udna. ulo se samo kako omanji talasi zapljuskuju pramac i kako lepra zastava na jarbolu... naglo se zamrai, a iza visokog dalmatinskog planinskog lanca navukoe se gusti crni oblaci... Tamo nad ostrvom blesnue munje i ubrzo se celo nebo prevue crnim obla cima. More je strahovito krkljalo i penilo se kao da je silom htelo da se otrgne sa dna i povede besni es. Deake obuze strah. ...Natrag , ka ostrvu , nije mogao zbog uraganskog jugozapadnog vetra, koji je po svojoj volji nosio laicu neznano kuda. Vide jo samo svetionik u pravcu ostrva Visa, ali tu ih poduhvatie besni vali debelog mora. Poe ples. U vazduhu je zabualo i zahujalo, a jedro, iako podvezano, silno je udaralo o jarbol...