Pusto ostrvo

Priča o Robinzonu Krusou nije samo priča o pustom ostrvu i preživljavanju.

Iako je Danijel Defo ovaj pustolovni roman napisao pre 300 godina, danas, to je priča
svih nas.
Svakome od nas je nekada potrebno jedno pusto ostrvo na koje nas talasi života
bace da bismo se okrenuli sebi, u sebi pronašli snagu, milost i ljubav ka svemu što nas
okružuje, poštovanje prema sili i lepoti prirode. Usamljenost je nekada nužna da bismo
se vratili sebi, to je misao koja me je pratila kroz ceo roman.
Robinzonova pustolovina nije bila laka od samog početka. Počela je kada je imao samo
14 godina kada je sa drugom krenuo brodom za London. Iako je nevreme pogodilo
njegov prvi brod, on je ipak svoje putovanje nastavio na novom brodu kojeg su potom
zarobili pirati, nakon čega je mlad Kruso proveo nekoliko godina zarobljen kao rob.
Priliku za beg je dobio kada ga je sa još jednim robom gopodar poslao da love ribu. On
se tad krišom ukrcao na brod i pobegao za Brazil. Tamo je kupio malo zemljište i bavio
se proizvodnjom šećera i duvana, živeo je mirnim životom i uspešno je vodio svoju
plantažu. Međutim, jedan trgovac ga je ubedio da ode u Afriku u nabavku robova.
Ta odluka koštala ga je ostatka života u usamljeništvu, jer je njegov brod zahvatila
strašna oluja koja ga je bacila negde blizu obala Južne Amerike.
Nakon što se probudio, shvatio je da njegovog broda nema ni na vidiku pa je bio
prisiljen preživljavati potpuno sam bez ičega. I kada ne slutite, život vas nauči.
Robinzon je dugi niz godina provodio u samoći, čitavih 28 godina, u kojoj su ga jedino
koze, pas i papagaj držali da potpuno ne poludi. Jednog dana je od ljudoždera sa
susedne obale spasio divljaka kojeg je nazvao Petko. On mu je postao verni prijatelj i
sluga.
Kruso je konačno uspeo da pobegne sa ostrva kada je na obalu pristao engleski brod
na kojem se pobunila posada. Kruso je pomogao kapetanu vratiti brod i tako je zaradio
svoj put u Englesku gde je posle toliko godina ponovo video svog tatu.
I zašto je ovaj roman priča za sve nas?
Korona nas je naučila kolika je cena usamljenosti. U jednom trenutku čitava
planeta bila je pusto ostrvo, i iako vam je sve bilo na dohvat ruke niste imali nikoga do
sebe samog. Ljudi su se iz straha jedni od drugih otuđili.
Očuvati svoje mentalno zdravlje i prisebnost, iz toga izvući nešto korisno, ali ne
materijalno već duhovno, tome nas uči Robinzo Kruso i njegova pustolovina.
Mislim da svaki čovek na ovom svetu treba da pročita Robinzona Krusoa, zato što će
tamo pronaći sebe, i možda shvatiti da su sve borbe i problemi na ovom svetu
unutrašnji. Da se nalaze u nama samima, i da kada se sa sobom suočimo i izborimo,
onda zaista živimo slobodno, onda naše putovanje može da ide dalje. Onda smo
slobodni, isto kao i Kruso.