FOČANSKI ČETNICI (dossier)

11. херцеговачка пјешадијска бригада

11. херцеговачка пешадијска бригада била је једна од бригада Херцеговачког
корпуса Војске Републике Српске. Бригада је званично основана 19. августа
1994. Јединица је настала обједињавањем дотадашњих војних снага на
простору општине Фоче: Тактичке групе ”Фоча” (касније Тактича група
”Дрина”), 1. фочанске бригаде (касније 11. херцеговачке лаке пешадијске
бригаде) и 2. фочанске бригаде (касније 12. херцеговачке лаке пешадијске
бригаде). Бригада је држала фронт дугачак 28,7 км и бранила тло величине
1.280 км2. Најжешће борбе је водила у правцу Горажда под контролом Армије
Републике Босне и Херцеговине и на превоју Рогој односно
планини Трескавици. Од августа 1994. до краја рата, погинуло је 85 бораца.
Свеукупно је током рата погинуло 358 бораца из Фоче.[1]

Садржај
 Организација
 Организација и ратни пут 1992-93.
 Организација и ратни пут 1993-94.
 Организација и ратни пут 1994-95.
o Ратовање ван Фоче
 Наоружање и техника
 Референце
 Литература
 Спољашње везе

Организација

Почетком првих ратних сукоба 1992. настале су бројне оружане

јединице српских снага на простору оштине Фоча, који нису увек
обједињено ратовале. До краја рата, бригада је више пута мењала
устрој, бројно стање и састав, да би на лето 1994. добила облик који
је задржала до краја рата.

Организација и ратни пут 1992-93.

По плану руководства Српске демократске странке формирано је 8
батаљона према територијалном приницпу. Поред бројних сеоских и
градских стража, основани су и самостални одреди предвођени
харизматичним појединцима, по којима су и добијали имена:
”Ћосини момци” под командом Бранимира Ћосовића, интервентни
вод ”Никач”, борбена група ”Лакијеви” под командом Влaстимира
Аврама и други. Током маја, пребачено је значајно артиљеријско
наоружање из касарне у Калиновику од које је устројен 89. или 7.
самостални артиљеријски дивизион, који је имао и интервенту
моторизовану чету. Команда Херцеговачког корпуса је наредила
формирање Тактичке групе ”Фоча” (касније Тактичке групе ”Дрина”)
на Видовдан 28. јуна и 1. фочанске бригаде у рејону Превила и 2.
фочанске бригаде. У састав Тактичке групе су ушле много
 самосталне јединице и мешовити артиљеријски дивизион, док су
месни батаљони ушли у састав 1. и 2. фочанске бригаде (по 4 у свакој
бригади). Први командант Тактичке групе био је пуковник Марко
Ковач, док је капетан прве класе Коста Кујунџић преузео команду
над 1. фочанском бригадом.[2] Поред сталних борби са убаченим
диверзантским групама Армије Републике Босне и Херцеговине,
јединице су успешно сломиле велики напад АРБиХ на Никољдан.

Организација и ратни пут 1993-94.

Упркос обједињавању борбених десјстава српских снага, руковођење
и командовање се није значајно поправило, па је команда
Херцеговачког корпуса наредила формирање 11. и 12. херцеговачке
лаке пјешадијске бригаде који су наследиле 1. и 2. фочанску бригада,
док је Тактичка група преименована у Тактичку групу ”Дрина” и
проширена Чајничком лаком пјешадијском бригадом четног састава.
Промене су извршене до средине године када 11. и 12. бригада
учествују у операцији Лукавац, у којој је заузет превоја Рогој и АРБиХ
потиснут са Трескавице и Бјелашнице, чиме су
спојене Романија и Херцеговина и окружено Сарајево. У новембру,
Тактичку групу напушта Марко Ковач, а команду преузима Мирко
Броћета.[3] Делови 11. и 12. бригаде учествују у операцији
Дринапочетком 1994. у нападу на Олову, а потом, током пролећа,
у операцији Звезда односно покушају заузимања Горажда.

Организација и ратни пут 1994-95.Уреди

Фочанска бригада је добила коначни облик 1994. године и устројена
је према формацији пешадијске бригаде ЈНА.
 Извиђачко-диверзантска чета
 против-диверзантски вод
 Чета војне полиције
 Чета везе
 1. пешадијски батаљон
 2. пешадијски батаљон
 3. пешадијски батаљон
 4. пешадијски батаљон
 5. пешадијски батаљон
 6. радничи батаљон
 Мешовита противоклопна батерија
 Мешовити артиљеријски дивизион
 Лаки бтерија ПВО
 Инжињеријска чета
 Позадински батаљон
 Вод АБХО

Од чега је формирана 11.хпбр[4]

Назив Претходна јединица Бројност Старешина
Команда 11. К-да ТГ Дрина и 11. и 12. Ппуковник Новак
36
хпбр хлпбр Паприца
Команда К-да стана ТГ Дрина и 11. и Заставник Бране
16
стана 12. хлпбр Добриловић
ИДО водови ТГ Дрина и 11. Ппоручник Гојко
ИДО чета 101
и 12. хлпбр Јанковић
Чета ВП ТГ Дрина и Ппоручник Миломир
Чета ВП 48
одељење 11. хлпбр Малиш
Против-див. Недељко
Интервентни вод 7. смад 22
вод Вукадиновић
Чета везе ТГ Дрина и вод Старији водник
Чета везе 48
везе 11. и 12.хлпбр Владан Давидовић
1.
1. и делови 4. батаљона Ппоручник Перо
пешадијски 468
11.хлпбр Дуњић
б.
2.
2. и делови 4. батаљона Кап.I класе Коста
пешадијски 472
11.хлпбр Кујунџић
б.
3.
Ппоручник Предраг
пешадијски 3. батаљон 12.хлпбр 448
Тривун
б.
4.
1. и делови 3. батаљона Ппоручник Љубиша
пешадијски 468
12.хлпбр Достић
б.
5.
Капетан Миливоје
пешадијски 2. и 4. батаљона 12.хлпбр 471
Ђајић
б.
6.
Ппоручник Радмило
пешадијски људство на радној обавези 386
Марић
б.
мад 7. смад ТГ Дрина 268 Мајор Неде Радовић
Поручник Драженко
мпоаб ПО делови 7.смад/ТГ Дрина 46
Мирић
лаб ПВО ларб ПВО/ТГ Дрина 56 Ненад Елезовић
 Пион. вод 11. и 12 и вод ТГ
Инж. чета 43 Пор Неђо Радановић
Дрина
вод АБХО Новоформиран 23 Рајко Комленовић
Позадинска Поз. чета ТГ Дрина и поз. Капетан Ристо
23
база вод 11. и 12. хлпбр Гојановић
СВЕГА: 3671

Ратовање ван Фоче

Накона великих операција Војске Републике Српске у Горњем и Доњем
Подрињу током лета 1993. и пролећа 1994, велики део Фочанске
бригаде је значајно сузио линију фронта будући да су снаге Армије
Републике Босне и Херцеговине потиснуте на леву обалу реке Дрине.
Бригада је, стога, била у могућност да добар део својих јединица
задејствује ван своје општине.
По формирању бригаде у августу 1994. борбене групе су слане у борбе у
општинама Илијаш, Калиновик и Невесиње. Већ током августа и
октобра, група од 140 бораца је у два наврата водила борбе
на Чемерном код Илијаша, у трајању од 21 дан. Истовремено, у
 септембру и у октобру је два пута послата чета од 197 бораца на
Вележ, Зијемљу и Чичево, у периоду од 17 дана. Током октобра и
новембра, Фочаци су се борили на планини Трескавици, у којима је група
од 214 бораца провела 24 дана у два наврата.[5] Почетком последње
године рата, 68 бораца је распоређено на планини Старетини у
општини Гламоч, у трајању од 15 дана. До краја године, Фочанска
бригада је најдуже ратовала на Трескавици; током октобра је послато чак
894 бораца у трајању од 10 дана. Бригада је 1995. ратовала и у
околини Требиња, на Борачком језеру и Новом Горажду.[5]

Наоружање и техника
Бригада није располагала оклопним снагама, али је њен остали
арсенал био позамашан.[1]
Пушкомитра Минобацач ЗИС - 4
љез - 54 82мм - 14
Митраљез - Хаубица 105мм - 10
26 Минобацач
120мм - 7 Хаубица 152мм - 2
М-80 Зоља -
39 Бестрзајни топ Вишецевни бацач
М-79 Оса - 4 82 - 13 ракета - 2
Минобацач ПАТ - 18
60мм - 17
Топ Б-1 - 1
Референце
↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Херцеговачки корпус (2017). стр. 238.
1. ^ Херцеговачки корпус (2017). стр. 232.
2. ^ Херцеговачки корпус (2017). стр. 233.
3. ^ Херцеговачки корпус (2017). стр. 236-7.
4. ↑ 5,0 5,1 Херцеговачки корпус (2017). стр. 242.

Литература
Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017.
Спољашње везе
link:11. херцеговачка пјешадијска бригада
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/11._
%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE
%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF
%D1%98%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%
D0%BA%D0%B0_
%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0
link: http://slavicnet.com/pls/ije/forum_v5.show_post?id=73889

http://slavicnet.com/pls/ije/forum_v5.show_post?id=73889

Pogibije na Treskavici 1995 - slavicnet.com

slavicnet.com
07.10.2005 01:58
Годишњица страдања српских војника на Трескавици
Становници Миљевине и Србиња с тугом, али и поносом памте 3. и 4. октобар ратне
1995. године.
Док су се припремали преговори о миру, муслиманска Aрмија БиХ потпомогнута Нато
артиљеријом свом жестином је напала српске положаје на планини Трескавици.
Минути су одлучивали о пробоју и избијању муслиманске војске на Дрину. Међутим,
нису изгледа рачунали на жесток отпор српске војске на превоју Лупоч.

Својим тијелима даље напредовање зауставили су Миливоје Бјелић (1947), Ранко

Филиповић (1963), Неђо Дракул (1938) и Сава Матовић (1938), који заувијек остају
на грудобрану. Водила се борба прса у прса. У болници у Србињу редови за
добровољно давање крви...

Када су видјели да линије српске одбране не могу пробити на Лупочу, муслимански

војници су оштрицу напада усмјерили на брдо Кобиљачу, не би ли српске браниоце
довели у окружење.

У овом окршају погинули су Aнђелко Билинац (1943), Раденко Зарић (1956),

Велимир Кулић (1942), Aнђелко Чанчар (1951), Здравко Тривун (1965) и Ранко
Станковић (1958).

- Муслимански војници падали су као снопље, али их је било много више - присјећа
се један од преживјелих учесника битке и напомиње да је Команда одлучила да
употријеби извиђачко-диверзантску чету Војске Републике Српске, којом је
командовао неустрашиви Недељко Вукадиновић звани Шиш. Омалени момак имао је
"у ногама и пушци" најтежа ратишта, од Вуковара, до Невесиња, Горажда, Олова,
Грахова...

Шиш, чији су надимак добро упамтили муслимански јуришници, без великих

припрема је кренуо са неустрашивом дружином.
Нису честито ни предахнули од претходне битке, без поговора, кренули су на
негостољубиву Трескавицу Драган Вујичић (1958), замјеник командира, Мирослав
Вуковић (1958), Радоје Радовић (1968), Милојко Радовић (1968), активни поручник
Милан Малиш (1967), начелник Противваздушне одбране и Вељко Ивановић (1964),
који се још увијек, 10 година послије, води као нестао.

Пуна 24 часа водила су седморица неустрашивих српских јунака неравноправну

битку са вишеструко бројнијим муслиманским војницима, који су касније на
сарајевској телевизији признали да нису успјели да овладају комуникацијом Трново
- Србиње.

Тијела храбро погинулих српских бранилаца пронађена су и сахрањена много

касније.
Нажалост, не и тијело Вељаша Ивановића, чији је отац Ђоко дао крв за ДНК
анализу.
Чика Ђоко, нажалост није дочекао да сахрани кости свог сина јединца.

https://www.stormfront.org/forum/t237191/
Godisnjica stradanja Srpskih vojnika na Treskavici - Stormfront
07.10.2005 01:58 Годишњица страдања сl
stormfront.org

http://radiofoca.com/obiljezene-23-godine-od-herojske-odbrane-i-stradanja-na-
treskavici/

Obilježene 23 godine od herojske odbrane i stradanja na Treskavici

Boračka organizacija Foča obilježila je danas 23 godine od ofanzive Armije BiH na
Treskavici, pomognute avijacijom i artiljerijom „Snaga za brza dejstva“ NATO-a, u
kojoj je poginulo više od 30 boraca Vojske Republike Srpske.
radiofoca.com
Obilježene 23 godine od herojske
odbrane i stradanja na Treskavici
Oct 4, 2018 @ 13:02 | autor Igor Janković

DRUŠTVO

Boračka organizacija Foča obilježila je danas 23 godine od ofanzive Armije BiH na Treskavici,
pomognute avijacijom i artiljerijom „Snaga za brza dejstva“ NATO-a, u kojoj je poginulo više od 30
boraca Vojske Republike Srpske.
Predsjednik opštinske Boračke organizacije Srđan Stanković kaže da je plan neprijatelja bio da
se Sarajevo spoji sa Goraždem, ali da su srpski borci uspjeli da odole žestokoj ofanzivi.
„Spriječili smo to velikim žrtvama. U ofanzivi su učestvovale najelitnije neprijateljske jedinice, a od
NATO granata, koje su se razlikovale od granata muslimanske vojske, tresla se sva Treskavica“,
rekao je Stanković.
On je podsjetio na stradanje jedinice Nedeljka Vukadinovića Šiša.
„Šišova jedinica je stradala na Kobiljači, kada je upala u neprijateljsku zasjedu. Borili su se do
zadnjeg metka i izginuli su kada su ostali bez municije. Inače, današnje obilježavanje je
posvećeno svim srpskim borcima koji su poginuli na Treskavici u toku rata“, naveo je Stanković.
Koviljka Radović, majka Radoja Radovića, jednog od pripadnika jedinice Nedeljka Vukadinovića
Šiša, koji su poginuli na današnji dan 1995. godine na Treskavici, na razmjenu posmrtnih
ostataka svog sina čekala je punih sedam mjeseci.
„Sve dođi danas, dođi sutra, koliko sam samo puta na Grbavicu išla i tačno 1. maja 1996. godine
sam ga razmijenila. Sve sam ih jednog po jednog pregledala, držala me je neka snaga“, priča
Koviljka.
Kroz suze se prisjeća da je 4. oktobra 1995. godine poginulo 13 srpskih boraca.
„Moj sin je poginuo u 28. godini. Odlikovan je posthumno ordenom „Milana Tepića“ i ordenom
„Zasluga za narod“.
Istog dana poginuo je i Velimir Kulić, suprug Dobrinke Kulić.
„Mnogo mi znači kada se neko, nakon toliko godina, sjeti da su postojali. Ovo danas me je
ganulo“, rekla je Dobrinka.
Na spomen krst na Gradskom groblju Božovac cvijeće su položile i svijeće prislužile delegacije
Boračke organizacije, Udruženja ratnih vojnih invalida i opštine Foča.