DIHTUNZI I DIHTOVANJA: Hronična Opčinjenost Agresorom

DIHTUNZI I DIHTOVANJA : Hronična opčinjenost agresorom
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

1
Stokholmski sindrom
05. APRIL 2017. BY MISA MAJIC - AUTOR BLOGA – DR MIODRAG MAJID
https://misamajic.com/2017/04/05/stokholmski-sindrom/
Stokholmski sindrom definiše se kao naizgled teško shvatljiva pojava

zbliţavanja, razvijanja odreĊenih osećanja, pa ĉak i specifiĉnog oblika ljubavi
izmeĊu ţrtve i agresora. Termin je promovisao Nils Bejerot, švedski
psihijatar i kriminolog, nakon neuspele pljaĉke banke 1973. godine u gradu
po kojem je pojava dobila ime. Inspiraciju i podstrek za dalja istraţivanja
pruţili su mu sluĉajevi emocionalnog vezivanja talaca za sopstvene otmiĉare,
koje se, izmeĊu ostalog, manifestovalo opravdavanjem njihovih postupaka i
odbijanjem svedoĉenja i saradnje sa policijom nakon oslobaĊanja iz
zatoĉeništva.
Ovo, naizgled neobjašnjivo, psihiĉko savezništvo psihijatri i kriminolozi

objašnjavaju uroĊenom potrebom razvijanja specifiĉnog mehanizma
preţivljavanja u uslovima egzistencijalne ugroţenosti. Osim kod talaĉkih
situacija, primeri sindroma pojavljuju se u praksi i u sluĉajevima porodiĉnog
nasilja, incesta, ratnih zloĉina, koncentracionih logora ili sekti. U svim ovim
situacijama dolazi do specifiĉnog paradoksa. Usled osećaja nemoći, ali i
potrebe da sopstveni psihiĉki poloţaj olakša isticanjem pozitivnih strana
ugnjetavaĉa, ţrtva stvara neprirodni odnos savezništva sa zloĉincem,
istovremeno ulazeći u sukob sa onima koji pruţaju pomoć (policija, struĉne
sluţbe…). Primećena je takoĊe i specifiĉna korelacija izmeĊu vremena
provedenog u zatoĉeništvu i ispoljenog zbliţavanja. Što je ovaj period bio
duţi, to je kod ţrtava kod kojih je registrovan Stokholmski sindrom bila
izraţenija “ljubav” spram njihovih otmiĉara.
Kod pojedinica, dakle, Stokholmski sindrom za struĉnjake odavno ne

predstavlja nepoznato ponašanje. No, moţe li se u specifiĉnim uslovima
sliĉan obrazac razviti i na nivou kolektiviteta? Moţe li se i na nivou grupe
uspostaviti adekvatan model specifiĉne psihološke mimikrije? Postoji li
opasnost od toga da i nacije, ili barem njihovi odreĊeni delovi, zavole
sopstvene tirane? Da dugi periodi obespravljenosti, poniţenja, siromaštva ili
ĉak i otvorene agresije, dovedu do neprirodnog odnosa?
Ima li mesta bojazni da, primera radi, najsiromašniji i najobespravljeniji

slojevi stanovništva najsnaţnije podrţe tajkune obogaćene na njihovoj
nesreći? Da psihofiziĉki malteretirani radnici najjaĉu podršku pruţe
nemilosrdnom fabriĉkom rukovodstvu? Ili pak, da nacija nad kojom je
2
izvršena agresija, na dan obeleţavanja sopstvenog stradanja agresoru priredi
sveĉani doĉek? Drugim reĉima, da li dugotrajni period svakovrsnog poniţenja
i kod kolektiviteta raĊa sindrom uporediv sa onim koji srećemo kod talaca ili
ţrtava porodiĉnog nasilja?
Iako postoje i drugaĉije tvrdnje onih koji se ovim fenomenom bave, ĉini se da
je razvijanje Stokholmskog sindroma kod kolektiviteta ipak manje verovatno.
Nasuprot ugroţenoj jedinki ĉije je celokupno bivstvo ukljuĉeno u proces, kod
grupe je za oĉekivati da bi, pored pojedinaca podleglih izvitoperenom osećaju
nastalom usled osećaja straha i ugroţenosti, postojao i dovoljan broj onih koji
su oĉuvali razum i koji bi spreĉili dalju eroziju. Pre ili kasnije, javio bi se
neko svesniji, ko bi opljaĉkanima koji oboţavaju pljaĉkaše, razotkrio stvarne
uzroke njihovog siromaštva. Neko hrabriji, ko bi zatraţio smenu i
kaţnjavanje nemilosrdnog fabriĉkog rukovodstva. Naposletku, pojavio bi se
sigurno neko ponosniji, ko bi spreĉio poniţavajuće slavljenje agresora!
Psihološki poremećaj koji kod individue nastaje kao odgovor biološke
homogenosti, ovde je, usled heterogenosti grupe, dakle, manje verovatan.
MeĊutim, i ovde valja biti oprezan. Sve do otmice iz 1973. delovalo je

nezamislivo da postoje ţrtve koje koje bi mogle zavoleti sopstvene zlotvore.
Do pojave konkretnog dokaza o suprotnom, neprirodnost takvog odnosa bila
je dovoljna da ĉak i struĉnjake drţi u uverenju da se pojedinci ponašaju
prirodno i u najteţim situacijama. Moglo bi se stoga pretpostaviti da bi se u
pogodnim društveno-istorijskim okolnostima ipak mogao pojaviti i
kolektivitet kod kojeg bi se, suprotno prirodi, grupnoj etici i kulturi, razvili
opisani simptomi. Situacije ozbiljnijeg deficita svesnih, hrabrih, razumnih i
ponosnih pripadnika grupe, mogle bi pogodovati ovakvom scenariju.
No, bez obzira da li su ovakva razmišljanja ostvariva ili ne, jedno je sigurno.
Kako na planu individue, tako još pre na planu kolektiviteta (kada i ako bi
došlo do opisanog fenomena), Stokholmski sindrom predstavlja ozbiljan
psiho-socijalni poremećaj. Saglasno svim dosadašnjim istraţivanjima, jednom
uspostavljen, on teško isĉezava, iziskuje dug period rada sa ţrtvom i veliko
strpljenje. Zbog toga je, kao i u ostalim oblastima medicine, posebnu paţnju
potrebno posvetiti prevenciji. A ona se, i u ovom sluĉaju, prevashodno ogleda
u prepoznavanju simptoma i otklanjanju uslova koji pogoduju razvijanju
kasnijeg, teško otklonjivog stanja hroniĉne opĉinjenosti agresorom.
Stokholmski sindrom
05. APRIL 2017. BY MISA MAJIC - AUTOR BLOGA – DR MIODRAG MAJID
https://misamajic.com/2017/04/05/stokholmski-sindrom/
3

4
5

6
7
8
9

10
Stockholmski sindrom – što je, kada nastaje i kako ga

liječiti?
https://www.krenizdravo.rtl.hr/psihologija/stockholmski-sindrom-sto-je-kada-nastaje-i-kako-ga-
lijeciti
Stockholmski sindrom je znanstveni fenomen kojeg obilježava stvaranje emocionalne veze,

osjedaja povjerenja i identifikacije s agresorom koji može biti otmičar, pljačkaš, zlostavljač ili
bilo koja druga dominantna osoba koja ima mod upravljanja drugom osobom.
11
Žrtva u tom slučaju ne odabire svjesno i racionalno takvo stanje, a agresor je istovremeno
iskorištava i stavlja njezin život u opasnost. Iako zvuči paradoksalno, ovaj psihološki fenomen
zaista stvara jaku emocionalnu vezu žrtve i zlostavljača.
Kako je nastao Stockholmski sindrom?

Nastanak ovog fenomena uvelike objašnjava njegovo značenje. Godine 1973. se
dogodila pljačka banke u Stockholmu, glavnom gradu Švedske. Pljačkaši banke su šest dana
držali zatočenima djelatnice koje su se s njima emocionalno povezale.
Nakon izlaska na slobodu, niti jedna od njih nije htjela svjedočiti protiv njih nego su ih čak i
branile. Vrhunac svega su bile zaruke jedne od djelatnica s pljačkašem i održavanje njihove
veze za vrijeme njegovog boravka u zatvoru. Iako su psihijatri i psiholozi na samom početku
ovakve pojave bili zbunjeni i nedefinirani, s vremenom se pojavio pojam Stockholmski
sindrom koji je postao tema svih znanstvenih i psihijatrijskih skupova.
Stockholmski sindrom – psihologija

Prije svega, još jednom je važno naglasiti da ovaj fenomen nije svjesni niti racionalni izbor
žrtve. Neki psiholozi u ovome vide postavke Freudovske psihologije obrambenih
mehanizama. Žrtve se žele obraniti od neugodnih osjedaja i misli koje proživljavaju, pa kroz
emocionalno povezivanje s agresorom pronalaze način izbjegavanja svjesnosti o neugodnim
iskustvima.
Umjesto zdravorazumskog nagona za preživljavanjem u takvim situacijama, žrtve su potpuno
ovisne o agresoru koji upravlja njihovim životom kao što je dijete ovisno o svojoj majci koja
ga štiti od opasnosti i održava na životu.
Upravo zbog toga žrtva prestaje mrziti agresora i smatra svaki njegov dobar postupak
(davanje hrane i pida, odlazak na WC) tračkom nade i dobrote. Takvi mali znakovi potiču
stvaranje ovisnosti i emocionalne povezanosti prikazujudi agresora kao pozitivnog i
ljubaznog pojedinca koji žrtvi samo želi dobro.
Međutim, nije samo žrtva ta koja se emocionalno poveže nego je u pitanju obostrana
povezanost. Agresori se često znaju povjeriti žrtvi i pričati joj o svojoj nesretnoj i bolnoj
prošlosti.
Ponekad su upravo ljudi koji su spremni na takve teške zločine, osobe koje su kroz život
doživljavale tjelesna i psihička zlostavljanja, zanemarivanja, nepravdu i nerazumijevanje. U
trenucima njihove slabosti, odluče podijeliti tu patnju sa žrtvom koja tada shvada da je i
agresor isto žrtva te snažno suosjeda s njim i opravdava njegove postupke.
Zašto se javlja Stockholmski sindrom?

U situacijama kada zdravi nagon za preživljavanjem jednostavno ne funkcionira, žrtva se
povezuje s agresorom znajudi da sigurnost i preživljavanje ovise upravo o njegovoj dobroj
volji. U takvoj situaciji, žrtva je svjesna da mu želi ugađati kako bi se razvilo povjerenje i kako
bi dobila priliku za preživljavanje.
U tom vrtlogu, žrtva gubi vlastiti identitet, emocionalno se veže uz agresora i prekomjerno
cijeni svako njegovo dobro djelo (kao što je davanje hrane). S obzirom da žrtve neko
12
određeno vrijeme ostaju izolirane s agresorom i potpuno se navikavaju na takav način
funkcioniranja, izlazak na slobodu im predstavlja šok.
Oslobađanje agresora za njih ne predstavlja nešto toliko željeno, nego više nešto što ih
zbunjuje jer gube emocionalnu sigurnost koju su imale uz agresora.
Međutim, nisu sve osobe podložne ovom sindromu. Svaka osoba je drugačija i javljanje ovog
sindroma ovisi o strukturi ličnosti osobe, njezinoj dobi, stupnju traume koju je doživjela
i ekstremnosti situacije u kojoj se nalazi. Stockholmski sindrom nije pravilo, nego fenomen
koji ovisi o raznim čimbenicima.
Simptomi Stockholmskog sindroma
S obzirom da se ovaj fenomen ne javlja tako često, treba svakako biti oprezan pri
postavljanju dijagnoze. Svakako bi trebali biti prisutni sljededi simptomi:
 iskazivanje divljenja prema agresoru,
 odbijanje svjedočenja protiv agresora,
 ugađanje agresoru,
 odbijanje bijega kada se za to pokaže prilika,
 opravdavanje loših postupaka agresora,
 obrana agresora.
Stockholmski sindrom u vezi

Ovaj sindrom nije prisutan samo u ekstremnim situacijama pljački i otmica. Iako je vrlo
vjerojatno da se baš u tim slučajevima brže uspostavlja, Stockholmski sindrom se može
pojaviti i u običnoj romantičnoj vezi i ljubavi.
Vjerojatno ste i sami primijetili parove koji su ograničeni samo jedno na drugo i apsolutno
ništa ne rade jedno bez drugog. Vjerovali ili ne, emocionalna ovisnost takvih parova je
upravo Stockholmski sindrom na jedan malo drugačiji način.
Pretjerana emocionalna povezanost partnera kasnije prerasta u ovisnost tako da je prekid
odnosa nemogud čak i kada je veza očigledno nefunkcionalna i nesretna, a sve to upravo
zbog pojave ovog fenomena.
Stockholmski sindrom – liječenje

Psihijatri, psiholozi i ostali stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da postoje veliki izgledi
da de se žrtve oporaviti od Stockholmskog sindroma, ali trajanje oporavka ovisi o
traumatskoj situaciji koju je osoba proživjela. Uglavnom je riječ o psihoterapijskim grupnim i
individualnim liječenjima.
S obzirom na to da svaka osoba drugačije reagira na ovakve situacije i postupa onako kako
misli da je najbolje, nošenje s ovakvim sindromom i njegov intenzitet određuju
kasnije vrijeme liječenja i oporavka. Neki stručnjaci smatraju da je oporavak od
Stockholmskog sindroma vrlo dugotrajan terapijski proces u kojem je najvažnije, uz
pacijenta, uključiti i njegovu obitelj i prijatelje kako bi se osoba lakše prilagodila normalnom
funkcioniranju.
13
Učestalost Stockholmskog sindroma
Ovaj fenomen se obično razvije kod osoba koje su čvrsto vezane uz autoritet bez razvijenih
zrelih obrambenih mehanizama. Kod stabilnijih ličnosti se ovakav sindrom nede pojaviti.
Nadalje, vrijeme trajanja traumatske situacije te opdenito snaga povezanosti žrtve i
agresora ovisi o uspostavljanju ovog sindroma.
Međutim, ovaj sindrom nije toliko čest, a i kada se javi, to ne znači da je žrtva izgubila zdrav
razum. To je samo njezin način reagiranja na situaciju u kojoj se našla te je to jedini
obrambeni mehanizam koji joj je u tom trenutku bio dostupan.
Stockholmski sindrom je više medijski prenaglašen nego što je u stvarnosti prisutan, ali
nikad ne treba isključiti mogudnost njegove pojave.
Poznati slučajevi Stockholmskog sindroma

Možda niste ni sami svjesni za koliko ste ved slučajeva ovog fenomena znali. Iako nije toliko
čest, vedina poznatih otmica za koje smo nekad čuli rezultirala je upravo pojavom
Stockholmskog sindroma kod žrtvi.
Natascha Kampusch
Zasigurno ste svi čuli za djevojku imena Natasha Kampusch koja je osam godina provela
zatočena u podrumu bez prozora. Nakon što je pobjegla i izašla na slobodu, izjavila je da
je otmičar postao dio njezina života te da ga nakon svega najviše žali za ono što je učinio.
Također je naglasila da smatra da je Priklopil, njezin otmičar, jadna i izgubljena duša koju su
drugi ljudi zaveli.
S obzirom na Stockholmski sindrom, ova reakcija Natashe je potpuno očekivana ako uzmete
u obzir da je u ekstremnom zatočeništvu provela dugi niz svojih najosjetljivijih godina,
potpuno izolirana i bez socijalnih kontakata.
Koncentracijski logori
Poznati su i slučajevi mnogih zatvorenika u koncentracijskim logorima tijekom Drugog
svjetskog rata. Oni su se toliko identificirali sa svojim zlostavljačima da su na kraju
postali okrutniji od njih, ali i tu je djelovala dugotrajnost ekstremne situacije ugroženosti i
izolacije koja nije mogla drugačije rezultirati.
Filmovi o Stockholmskom sindromu

Kao što ste ved pročitali, ovaj sindrom je zaista jako popularan u medijima. Tako je s
vremenom snimljeno mnogo kriminalističkih serija i filmova koji se dotiču ovog fenomena.
Film Return to Sender govori o medicinskoj sestri koja postaje žrtvom nasilja, a potom ostaje
emocionalno povezana sa svojim mučiteljem s kojim održava vezu čak i za vrijeme njegovog
boravka u zatvoru.
Još jedan zanimljiv film je i Berlinski sindrom u kojem je riječ o Stockholmskom sindromu u
Berlinu pa je tako nastalo i zanimljivo ime filma.
14
Nevjerojatni i neobični sindromi
Helšinski sindrom je zapravo isto što i Stockholmski sindrom samo što ga ljudi često
pogrešno nazivaju.
Pariški sindrom je možda čak najnevjerojatniji. Opisuje prolazno iskustvo koje pogađa turiste
Pariza zbog idealiziranog pogleda na Pariz i neostvarenih očekivanja koja ih poslije proganjaju
zajedno s halucinacijama, napadima anksioznosti i idejama proganjanja. Nekoliko japanskih
turista godišnje oboli od ovog sindroma.
Otelov sindrom je dobio ime prema tragediji Williama Shakespearea. Ovaj sindrom opisuje
stanje u kojem pacijent smatra da ga partner/ica vara bez obzira što za takvo nešto uopde
nema dokaza. Nije u pitanju samo čista ljubomora, nego snažne i opsesivne ljubomorne
misli koje ih tjeraju na špijuniranje i stalno provjeravanje svojih partnera.
Sindrom Alise u zemlji čudesa je zanimljiva pojava u kojoj pacijenti boluju od sumanutosti
percepcije prostora i vremena na način da vide neke objekte manjima ili vedima nego što
zaista jesu. Isto tako, teško procjenjuju svoj položaj u prostoru i prolazak vremena.
Cotardov sindrom (ili Sindrom hodajudeg leša) opisuje stanje pacijenata koji vjeruju da više
ne postoje, da su umrli ili da su izgubili svoje organe. Jako im je teško shvatiti realnost te su
veoma poučeni i ne brinu o sebi. Ovaj sindrom je čest kod shizofrenije.
https://www.krenizdravo.rtl.hr/psihologija/stockholmski-sindrom-sto-je-kada-nastaje-i-kako-ga-
lijeciti
15
Šta je nama genocid?
16
17
18
19
20
ŽRTVE GENOCIDA U FOČI 1992. - 1995. - priredio:Kenan Sarač
https://www.academia.edu/39789602/%C5%BDRTVE_GENOCIDA_U_FO%C4%8CI_1992._-_1995._-
_priredio_Kenan_Sara%C4%8D
21
22
23
ŽRTVE GENOCIDA U FOČI 1992. - 1995. - priredio:Kenan Sarač
https://www.academia.edu/39789602/%C5%BDRTVE_GENOCIDA_U_FO%C4%8CI_1992._-_1995._-
_priredio_Kenan_Sara%C4%8D
24
Foča 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom (foto)
https://focanskidani-wordpress-
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-1995-kazneno-
popravni-dom-foto/amp/?usqp=mq331AQCKAE%3D&amp_js_v=0.1
focanskidani
3 godine ago
Advertisements
Od 10. aprila 1992. godine do poĉetka juna 1992. godine na podruĉju Foĉe i njene
okoline
izvršena su masovna hapšenja nesrpskih civila, muškaraca, uglavnom Muslimana
koji su
odvedeni u KP dom.
Zatoĉenici su osim iz Foĉe bili i iz susjednih opština, Goraţda i Ĉajniĉa,

te iz mjesta s podruĉja opštine Foĉa, Ustikoline, Tjentišta, Miljevine i Jeleĉa.
Svi zatoĉenici (muškarci, Muslimani, civili) su 17. aprila 1992. godine iz

zatoĉeniĉkog objekta Livade prebaĉeni su u KP dom u Foĉi.
U maju 1993. godine jedan broj zatoĉenika iz Bileće prebaĉen je takoĊe u KP dom
u Foĉi.
25
Zbog stalnih hapšenja Muslimana KP dom je tokom prvih mjeseci bio pretrpan.
Broj
zatoĉenih je ponekad iznosio i do 750 ljudi, a smanjivao se od jeseni 1992. do
1993. godine,
kada je ostalo 200-300 zatoĉenika.
U KPD-u Foĉa bilo je oko 1000 ljudi. Prema iskazima svjedoka, najgori je bio
august 1992., kada su ljudi najviše izvoĊeni i premlaćivani, a najĉešće nisu vraćani.
„FVS 119“ najbolje se sjeća Vidovdana 28. juna 1992., kada je dovedeno oko 50
ljudi. OdvoĊeni su svaku veĉer od 17.30 do 22.00 sati. Ko god je tad odveden nije
se vratio, kazao je, dodajući kako smatra da su sva tijela baĉena u Drinu.
Napomenuo je da su prvo odvedeni intelektualci, imućni ljudi ili ĉlanovi SDA.
Sjeća se i 17. septembra 1992. kada je straţar Milorad Vuković zatraţio od njih da
se dobrovoljno popišu za branje šljiva. Odvedeni su Sulejman Ĉelik, Avdo
Hodţić, Suad Borovina, Rasim Kajgana, Dţemal Vahida, Refik Veiz, Murat
26
Crneta i drugi. Na upit ostalih logoraša zašto su ovi otišli bez osobnih odijela i
stvari, tamošnji straţar je odgovorio da će oni tamo dobiti druga odijela i da će se
vratiti. „FVS 119“ zna da se Sulejman Ĉelik nikada nije vratio jer su njegovi
posmrtni ostaci pronaĊeni pri ekshumaciji.
Blizu KPD-a Foĉa povremeno je slijetao helikopter. Kad god bi se spustio dogodile
bi se „razmjene zatoĉenika“, a ustvari je to znaĉilo ubijanja, kazao je. Ne zna ko je
dolazio helikopterom, ali po priĉi jednog logoraša koji je bio u blizini na
prinudnom radu rijeĉ je o Radovanu Karadţiću, Veliboru Ostojiću i Momĉilu
Mandiću.
Delegacija MKCK prvi put je došla u KPD Foĉa krajem juna 1993. Navodno je
dolazila i prethodne godine, ali joj nije dopušteno ući. Ovaj svjedok je kazao da je
pri dolasku te delegacije „sakriveno“ 20 ljudi, meĊu kojima je Aziz Torlak, koji je
s njim bio zatoĉen u sobi br. 16.
„Ĉuo sam da je Aziz 7. jula 1993. odveden rano na razmjenu, ali od tada ne znam
za njega. Dok sam bio u Kuli ĉuo sam da su ga htjeli razmijeniti za nekog vojvodu,
ali je vojvoda ubijen pa su ubili Aziza“, kazao je „FVS 119“.
Dţevad Lojo je tokom zatoĉeništva smršao više od 40 kilograma. U jednom je

trenutku imao 48 kilograma. Ĉak i nakon što se sredinom 1993. godine hrana
27
poboljšala teško je dobivao na teţini. Stalna izloţenost studeni izazivala je oticanje
zglobova, šaka i gleţnjeva.
MeĊu zatoĉenicima koji su premlaćivani su i: Dţemal Vahida, Enes Uzunović,

Aziz Šahinović,Elvedin Ĉedić, Kemal Dţelilović, Halim Konjo, Mustafa
Kuloglija, Midhat i Zaim Rikalo, Munib Veiz, Ramo Dţendušić, Nail Hodţić,
Emir Frašto, Husein Rikalo, Nurko Nišić, Esad Kiselica,Adil Granov, Latif
Hasanbegović, Adnan Hasković, Halim Seljanci, Kemal Isanović i
Emir Mandţo. U KP dom su dolazili Boro Ivanović, Dragan Zelenović i drugi i
tukli zatoĉenike.
Edhem Bunda je bio duševno poremećena osoba koja je bila sklona
samoozljeĊivanju. Zbog
teških zatoĉeniĉkih uslova i gladi nije mogao da kontroliše svoje postupke. Jedne
noći
pronašao je britvu koju su neki zatoĉenici koristili za brijanje i odrezao sebi
komadić uha.
Odveli su ga do medicinskog tehniĉara koji ga je previo. Iduće veĉeri ponovo je
došao do
britve i odrezao sebi sve nokte na rukama. Bio je toliko gladan da je jedno jutro
pojeo tvrdo
kuhano jaje s ljuskom, a jeo je i kukce ako bi ih ulovio.
Ejub Durmišević imao je otprilike 75 godina kada je zatvoren u KP dom. Ĉesto su
ga slali u
samicu koju je dijelio sa još dva zatoĉenika. Ta ćelija je bila toliko mala da su njih
trojica
morali da spavaju postrance jedan uz drugoga, jer nije bilo moguće spavati na
leĊima.
Durmišević je imao tešku povredu na uhu i krvna ţila mu je bila otvorena. Zatraţio
je
ljekarsku pomoć, ali mu je uskraćena dok je bio u samici.
Tokom ljeta 1992. godine, dok su zatoĉenici formirali red za obrok, invalid Edhem
Gradišić,koji je bolovao i od epilepsije, poţalio se na male porcije hrane. Zbog
toga su ga tri straţara tukli tako snaţno da je odletio i pao na suprotnu stranu
kantine. Dok je leţao na stomaku, dvojica od njih su ga uhvatili za noge, izvukli iz
kantine i odveli u samicu.
Ahmet Durić je tri ili ĉetiri dana bio zatvoren u samici sa još 15 zatoĉenika. U noći
22. na 23.
april 1992. godine u ćeliju su ušla vojnici u uniformama noseći dţepne lampe.
Zatoĉenicima
je reĉeno da gledaju ravno u dţepne lampe koje su im uperili direktno u oĉi. Oni
koji nisu
mogli drţati oĉi otvorene ili bi skrenuli pogled od svijetla zadobili bi udarac. Durić
je dobio
tako snaţan udarac nogom u glavu da mu je lice skroz poplavilo, a do sljedećeg
28
jutra pojavila se i ogromna oteklina.
Sredinom juna 1992. godine Emir Mandţo je odveden do kapije KP doma, gdje je
brutalno
pretuĉen od strane vojnika Zorana Vukovića iz Jošanice i straţara KP doma Zorana
Matovića.
Zoran Vuković ga je udario vojniĉkom ĉizmom u vilicu od ĉega se Emir
Mandţo onesvijestio.
29
Poĉetkom jula 1993. godine zatoĉenik (FWS 216) je pobjegao iz KP doma, ali je
ubrzo
uhvaćen i zatoĉen u ćeliji za izolaciju gdje je zadrţan 28 dana. Za to vrijeme su ga
Savo
Todović i drugi straţari tukli lancem i golim rukama po cijelom tijelu. Savo
Todović je zbog
bijega ovog zatoĉenika rekao ostalim zatoĉenicima da će za kaznu njima svima biti
smanjene porcije hrane i da će rad i ljekarska pomoć biti zabranjeni.
Od juna do avgusta 1992. godine straţari pod komandom Mitra Raševića, te civilni
i vojni
policajci i vojnici koji su ulazili u KP dom, zatoĉenike u upravnoj zgradi su udarali
palicama,
motkama i pesnicama ispitujući ih da li imaju sakriveno oruţje. Od juna 1992.
godine do
marta 1993. godine u najmanje dva navrata, straţari su teško pretukli Nurka
Nišića,
prijeratnog sluţbenika opštinske uprave i ĉlana Stranke demokratske akcije (SDA).
On je
nestao iz KP doma.
Omer Kunovac je bio gluhonijema osoba iz Ustikoline koja je umrla od posljedica
premlaćivanja. Kunovac je nakon premlaćivanja imao strašne bolove u stomaku i
unutarnje krvarenje. Zatoĉenici koji su bili medicinske struke razgovarali su o
njegovom zdravstvenom stanju sa straţarima i preporuĉili su da se hitno prebaci u
bolnicu. Reĉeno im je da to ne dolazi u obzir i Kunovac je bio prisiljen da s
ostalim zatoĉenicima ode do kantine. Tek kad se srušio u kantini, dozvolili su da
mu se hrana donosi u njegovu prostoriju. Patio je od hroniĉnih bolova tri sedmice
sve dok nije umro 11. juna 1993.

30
Tokom zatoĉeništva, sledeći zatoĉeni su ustreljeni ili su podlegli povredama koje
su im
31
nanešene premlaćivanjem: Alija Altoka, Salem Biĉo, Abdurahman Ĉankušić,
Enko Ĉedić,
Kemal Dţelilović, Mate Ivanĉić, Halim Konjo, Adil Krajĉin, Mustafa
Kuloglija, Krunoslav
Marinović, Nurko Nišić, Husein Rikalo, Midhat Rikalo, Zaim Rikalo, Ševal
Šoro, Kemal Tulek,Munib Veiz i Zulfo Veiz, kao i nepoznat broj drugih
neidentifikovanih zatoĉenika.
Zatoĉenik Enes Hadţić je bolovao od ĉira na ţelucu, a njegovo se zdravstveno

stanje
pogoršalo nakon što je ostao bez lijekova. U junu 1992. nastupilo je unutrašnje
krvarenje i
poĉeo je da povraća krv. Umjesto da straţari pozovu ljekara ili da Enesa
Hadţića odmah
prebace u bolnicu, zaprijetili su zatoĉenicima i ništa nisu uĉinili. Enes Hadţić je
odveden u
bolnicu tek idućeg dana, kada je umro.
Šefko Kubat je preminuo usljed kasno ukazane ljekarske pomoći, a zbog uslova u
logoru, Juso Dţamalija je izvršio samoubistvo vješanjem.
Veliki broj zatoĉenika u KP domu je nestao izmeĊu avgusta i oktobra 1992. godine,
32
u vrijeme dok je Krnojelac bio upravnik. Krajem avgusta 1992. godine Savo
Todović je na odredište u Crnu Goru liĉno ispratio 55 zatoĉenika. Na granici sa
Crnom Gorom (u Nikšiću) presreli su ih pripadnici srpske vojske i vratili ih, da bi
narednog dana 35 starijih i bolesnih zatoĉenika autobusom bilo deportovano u
Roţaje u Crnoj Gori, a preostalih 20 zatoĉenika odvedeno je u nepoznatom pravcu
od kada im se gubi svaki trag.

33
IzmeĊu 35 i 60 zatoĉenika je 17. septembra 1992. godine izvedeno van kruga KP
doma
navodno na branje šljiva i odvedeni su u nepoznatom pravcu od kada im se gubi
svaki trag.
Tada su odvedeni: Mirsad Hadţimešić, Amer Karabegović, Husein Korjenić,
34
Hajro Klinac,
Samir Mujezinović, Halid Konjo, Murat Crneta, Rasim Kajgana, Dţemal
Balić, Murat Deleut i mnogi drugi.
Tijela dvojice od tih zatoĉenika – Murat Crneta i Halid Konjo kasnije
su pronaĊeni u masovnoj grobnici kod Previle u blizini Goraţda.
Krajem septembra 1992. godine, slovenaĉkog fotoreportera Alojza Krivograda

zvanog Futy,na putu prema Goraţdu, zarobili su srpski vojnici i zatvorili u samicu
u KP domu u Foĉi. Njega su 11. decembra 1992. godine zajedno sa
zatoĉenicima Azizom Šahinovićem, Fahrudinom Malkićem, Ekremom
Ĉengićem, Halimom Dedovićem, Ibrahimom Kafedţićem i
Nazifom Lagarijom straţari odveli u nepoznatom pravcu. Posmrtni ostaci Alojza
Krivograda pronaĊeni su 2001. godine u jami Piljak kod Foĉe.
Prema procjenama Tuţilaštva MKSJ iz KP doma u Foĉi nestalo je najmanje 266
zatoĉenika.
Posmrtni ostaci jednog broja nestalih zatoĉenika u poslijeratnom periodu pronaĊeni
su u
masovnim grobnicama na lokacijama rudnika Miljevina I, II, III te u jami Piljak,
opština Foĉa.
Iz KP doma u Foĉi je od juna 1992. do marta 1993. godine nestalo najmanje 200
zatoĉenika,
Muslimana i drugih nesrba koji su deportovani i prebaĉeni na nepoznata mjesta.
Većina se
35
još uvek vodi kao nestali:
1. Aljukić Nedţib, sin Šabana, roĊen 1964.
2. Srnja Salko, sin Atifa, roĊen 1965.
3. Srnja Muamer, sin Esada, roĊen 1965.
4. Šljivo Omer, sin Salka, roĊen 1967.
5. Šljivo Hamdo, sin Salka, roĊen 1971.
6. Šošević Sulejman, sin Izeta, roĊen 1960.
7. Zametica Edin, sin Avda, roĊen 1968.
8. Zametica Elvedin, sin Avda, roĊen 1968.
9. Šalaka Ekrem, sin Avda, roĊen 1971.
10. Balić Edhem, sin Šerifa, roĊen 1963.
11. Šukalo Jasmin, sin Šabana, roĊen 1967.
12. Karović Ramiz, sin Muja, roĊen 1961.
13. Kovaĉević Esad, sin Dţemala, roĊen 1963.
14. Kurtović Nijaz, sin Osmana, roĊen 1971.
15. Kurtović Edin, sin Husnije, roĊen 1971.
16. Ĉankušić Derviš, sin Naska, roĊen 1940.
17. Kajgana Rasim, sin Alije, roĊen 1950.
18. Borovina Suad, sin Edhema, roĊen 1959.
19. Klapuh Suad, sin Sulejmana, roĊen 1964.
20. Šoro Esad, sin Tahira, roĊen 1955.
21. Korjenić Husein, sin Hajdara, roĊen 1968.
22. Balić Dţemal, sin Meha, roĊen 1937.
23. Muminović Edib, sin Himza, roĊen 1956.
24. Mušanović Kasim, sin Murata, roĊen 1945.
25. Šoro Izet, sin Memije, roĊen 1962.
26. Mušanović Edhem, sin Hasana, roĊen 1955.
27. Karović Nezir, sin Muja, roĊen 1957.
28. Dţano Ramiz, sin Halima, roĊen 1953.
29. Ĉelik Sulejman, sin Uzeira, roĊen 1941.
30. Šoro Suljo, sin Edhema, roĊen 1951.
31. Muratović Uzeir, sin Šabana, roĊen 1956.
32. Srnja Mirsad, sin Abdulaha, roĊen 1955.
33. Šabanović Ferid, sin Mušana, roĊen 1958.
34. Ĉengić Ekrem, sin Avda, roĊen 1940.
35. Malkić Fahrudin, sin Nazifa, roĊen 1948.
36. Kafedţić Ibrahim, sin Avda, roĊen 1948.
37. Dedović Halim, sin Hasana, roĊen 1935.
38. Lagarija Nazif, sin Salka, roĊen 1937.
39. Ćemo Edin, sin Meha, roĊen 1970.
40. Ćemo Meho, sin Saliha, roĊen 1930.
41. Divović Munib, sin Sejmena, roĊen 1961.
42. Đozo Smail, sin Ibra, roĊen 1956.
43. Dţinić Hakija, sin Murata, roĊen 1929.
44. Hambo Atif, sin Ibra, roĊen 1937.
36
45. Krajĉin Ferid, sin Hasana, roĊen 1965.
46. Krajĉin Hasan, sin Husa, roĊen 1932.
47. Lepir Vejsil, sin Ahmeta, roĊen 1958.
48. Mazić Šaban, sin Sulejmana, roĊen 1964.
49. Mekić Kasim, sin Rama, roĊen 1940.
50. Mekić Vahid, sin Šerifa, roĊen 1959.
51. Mekić Suljo, sin Kasima, roĊen 1967.
52. Musić Rasim, sin Ragiba, roĊen 1964.
53. Oruĉ Halil, sin Muja, roĊen 1926.
54. Ramić Ramiz, sin Himza, roĊen 1962.
55. Rizvanović Murat, sin Alije, roĊen 1932.
56. Rizvanović Nedţib, sin Murata, roĊen 1963.
57. Subašić Mirsad, sin Salka, roĊen 1968.
58. Subašić Salko, sin Halila, roĊen 1947.
59. Ahmetspahić Vehid, sin Osmana, roĊen 1965.
60. Ćerimagić Mehmed, sin Avda, roĊen 1935.
61. Ćerimagić Šefik, sin Base, roĊen 1937.
62. Dedović Ramiz, sin Hamida, roĊen 1972.
63. Hajrić Dţevad, sin Dţafera, roĊen 1958.
64. Isanović Ibrahim, sin Fehima, roĊen 1960.
65. Kobiljar Rasim, sin Nedţiba, roĊen 1958.
66. Kovaĉ Senad, sin Edhema, roĊen 1974.
67. Krkalić Kemal, sin Rasima, roĊen 1965.
68. Kuloglija Salih, sin Agana, roĊen 1949.
69. Matuh Alija, sin Muja, roĊen 1969.
70. Murguz Mujo, sin Aziza, roĊen 1962.
71. Reko Huso, sin Hasiba, roĊen 1946.
72. Salĉinović Nusret, sin Osmana, roĊen 1954.
73. Softić Zijad, sin Muja, roĊen 1964.
74. Suljević Abdulah, sin Alije, roĊen 1962.
75. Šabanović Elvir, sin Ferida, roĊen 1974.
76. Šljivo Mehmedalija, sin Hakije, roĊen 1966.
77. Šoro Enes, sin Tahira, roĊen 1975.
78. Alibašić Remzija, sin Ibra, roĊen 1947.
79. Pašović Ismet, sin Hasana, roĊen 1926.
80. Karabegović Dţenan, sin Asima, roĊen 1959.
81. Hadţimešić Mirsad, sin Avda, roĊen 1957.
82. Lagarija Salih, sin Nazifa, roĊen 1965.
83. Karabegović Amer, sin Ahmeda, roĊen 1967.
84. Nikšić Sejad, sin Vehbije, roĊen 1956.
85. Nikšić Kemo, sin Munira, roĊen 1959.
86. Nikšić Mustafa, sin Adema, roĊen 1957.
87. Šljivo Salko, sin Omera, roĊen 1944.
88. Srnja Jusuf, sin Mustafe, roĊen 1968.
89. Biĉo Enes, sin Mustafe, roĊen 1962.
37
90. Jahić Bego, sin Nurifa,roĊen 1969.
91. Dţelil Alija, sin Ramiza, roĊen 1955.
92. Dţinić Dţevad, sin Hakije, roĊen 1960.
93. Aljukić Šaban, sin Smajila, roĊen 1938.
94. Borovina Ramiz, sin Edhema, roĊen 1962.
95. Sudar Jasmin, sin Mustafe, roĊen 1962.
96. Ĉaušević Ismet, sin Bećira, roĊen 1950.
97. Granov Murat, sin Nedţiba, roĊen 1958.
98. Mezbur Esad, sin Šaćira, roĊen 1957.
99. Mulavdić Nedţib, sin Avda, roĊen 1962.
100. Muratović Avdo, sin Selima, roĊen 1963.
101. Aljukić Munib, sin Hasana, roĊen 1957.
102. Hodţić Šefik, sin Halila, roĊen 1950.
103. Istrefi Rrahim, sin Šerifa,
104. Dedović Hilmo, sin Ramiza, roĊen 1961.
105. Kršo Emin, sin Sulejmana, roĊen 1960.
106. Ţuga Fadil, sin Šemsa, roĊen 1975.
107. Babić Ramiz, sin Asima, roĊen 1962.
108. Borovac Mirsad, sin Huseina, roĊen 1964.
109. Mušanović Amil, sin Muharema, roĊen 1968.
110. Musić Enes, sin Nazifa, roĊen 1970.
111. Musić Muradif, sin Redţa, roĊen 1942.
112. Mulahasanović Fehim, sin Sulja roĊen 1919.
113. Melez Dţemil, sin Husa, roĊen 1958.
114. Bašić Juso, sin Avdice, roĊen 1959.
115. Berber Adnan, sin Nedţada, roĊen 1967.
116. Kovaĉević Fikret, sin Muja roĊen 1961.
117. Dţomba Izet, sin Osmana, roĊen 1962.
118. Kibrić Muharem, sin Ahmeta, roĊen 1970.
119. Kibrić Muhamed, sin Ahmeta, roĊen 1969.
120. Divjan Fadil, sin Ramiza, roĊen 1961.
121. Dudić Safet, sin Asima, roĊen 1958.
122. Huko Munib, sin Avda,
123. Konaković Imšir, sin Ibrišima, roĊen 1934.
124. Jusufović Murat, sin Sulja
(Od broja 84. tijela zatoĉenika su pronaĊena i ekshumirani u toku 2004. godine na
lokalitetu Rudnik Miljevina iz masovnih grobnica I i II te identifikovani u toku
novembra 2006. godine).
38
izvor:Sud BIH,presude…
priredio:Kenan Saraĉ
fotografije:internet/screenshot
design:Kenan Saraĉ
oprema teksta:focanskidani
39
– vidi više na:
Foĉa 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-1995-kazneno-
popravni-dom/
Foĉa 1992. – 1995. : DOPUNJAVAMO SPISAK UBIJENIH/NESTALIH (reakcije

na tekst:Foĉa 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/20/foca-1992-1995-dopunjavamo-
spisak-ubijenihnestalih-reakcije-na-tekstfoca-1992-1995-kazneno-popravni-dom/

Foča:Šehova džamija (Kadi Osman-

efendijina džamija) 1990. godine
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/18/focasehova-dzamija-kadi-
osman-efendijina-dzamija-1990-godine/amp/?amp_js_v=0.1&usqp=mq331AQCKAE%3D
focanskidani
3 godine ago
Advertisements
40
Foča:Šehova džamija (Kadi Osman-efendijina džamija) 1990. godine
41
fotografija:alamy stock
 vidi više na:

Foča:Šehova džamija (Kadi Osman-efendijina džamija)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/03/22/focasehova-dzamija-kadi-
osman-efendijina-dzamija/
Foča:Šehova džamija (Kadi Osman-efendijina džamija) 1990. godine

com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/18/focasehova-dzamija-kadi-
osman-efendijina-dzamija-1990-godine/amp/?amp_js_v=0.1&usqp=mq331AQCKAE%3D
42
BRUTALNOSTI U FOČI 1992. GODINE :
STRADANJE FAMILIJE ALTOKA SA LIVADA
https://focanskidani-wordpress-com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2017/12/23/brutalnosti-u-foci-1992-godine-
stradanje-familije-altoka-sa-livada/amp/?amp_js_v=0.1&usqp=mq331AQCKAE%3D
focanskidani
2 godine ago
Advertisemen
konc logor za bošnjake i bošnjakinje, magacin TO Livade (bivša kasarna JNA) u Foči
Livade 1992. godine. Naselje na istoĉnoj strani Foĉe, na desnoj obali Ćehotine.
Kuća naspram Palestine u Ĉohodar Mahali, kuća Avdije (tada je imao 40. godina) i
Rukije (38. godina u taj vakat) Altoka na Livadama. Ubijeni. Oboje. Avdija je
pronaĊen u jami Piljak. Rukija još nije.
Njihovo dvoje ţenske djece (tada su imale 12. i 13. godina) prolaze kroz golgotu
jednog od foĉanskih kazamata za bošnjake – magacin TO Livade (bivša kasarna
JNA).
Iz Foĉe su uspjele izaći 13.8.1992. Otišle su za Novi Pazar.
I kuća im je spaljena…
O tim zloĉinima u Foĉi svjedoĉila je i Sanela Altoka
– Stradali su mi roditelji, amidţe, strine, kompletna porodica. Preţivjelo je samo

nas petero djece. Majku još nisam pronašla. Tog 13. avgusta sestra i ja smo se
dogovorile da, ako tad iz Foĉe ne izaĊemo, skoĉimo u Drinu. To nam je bio jedini
izlaz. Dijete sa 12,5 godina tako je razmišljalo nakon što je prethodno bilo u logoru
43
i kućnim pritvorima i prošlo sve što ne bi ĉovjek poţelio nikom da preţivi. Ovdje
se dešavao horor. Ţene, djeca, ubistva, silovanja. Krici su se ĉuli 500 metara okolo
– kazuje Sanela Altoka, koja je imala samo 12,5 godina kada je u Foĉi izgubila
kompletnu porodicu, a i sama bila ţrtva zloĉina.
44
Avdija Altoka, r.a.
45
Omer i Miralem Altoka su takoĊe ubijeni.
I Ismeta Altoka je ubijena.
Omerov sin Alija Altoka (1972. godište) je ubijen. Posmrtni ostaci još nisu
pronaĊeni.
Koliko još tuţnih i neispriĉanih priĉa Foĉa krije?

46
konc logori za bošnjake i bošnjakinje u Foči
47
VIDEO:
Priĉa Sanele Altoka Osmić o genocidu u Foĉi 1992.
(isjeĉak iz emisije ”Sasvim iskreno”sa MTV Igman)
https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/videos/641416062879981/
BRUTALNOSTI U FOČI 1992. GODINE : STRADANJE FAMILIJE ALTOKA SA LIVADA
https://focanskidani.wordpress.com/…/brutalnosti-u-foci-19…/
VIDEO:
Priča Sanele Altoka Osmić o genocidu u Foči 1992.
(isječak iz emisije ''Sasvim iskreno''sa MTV Igman)

48
49
konc logori za bošnjake i bošnjakinje u Foči
50
51
fotografije:internet/screenshot
design:Kenan Saraĉ
oprema teksta:focanskidani
***************
tzv krizni štabovi 1992.

https://focanskidani.wordpress.com/2017/12/20/tzv-krizni-stabovi-1992/
FOĈA 1992. – 1995.: Zloĉini i zloĉinci / Zloĉincima nema ko da sudi (arhiv 2004.)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/31/foca-1992-1995-zlocini-i-zlocinci-
zlocincima-nema-ko-da-sudi-arhiv-2004/
25 GODINA OD GENOCIDA : Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz

1992. (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/09/25-godina-od-genocida-grad-foca-
nije-u-stanju-suociti-se-sa-zlocinima-iz-1992-foto/
Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/grad-foca-nije-u-stanju-suociti-se-
sa-zlocinima-iz-1992/
52
NISMO SMJELI SPOMINJATI DA SU NAS ĈETNICI UBIJALI
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/nismo-smjeli-spominjati-da-su-
nas-cetnici-ubijali/
FOTO:25.GODINA OD OSNIVANJA KONCENTRACIONIH LOGORA ZA

BOŠNJAKE U FOĈI.
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/foto25-godina-od-osnivanja-
koncentracionih-logora-za-bosnjake-u-foci/
NAGRADA ZA POĈINJENE ZLOĈINE

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nagrada-za-pocinjene-zlocine/
Nena Fata Durić iz Foĉe: Crna i gorka je sudbina nas majki, supruga… (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nena-fata-duric-iz-foce-crna-i-
gorka-je-sudbina-nas-majki-supruga-foto/
Фоча: U 3D VERZIJI!
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/14/%d1%84%d0%be%d1%87%d0%b
0-u-3d-verziji/
ZLOĈINCI IZ FOĈE – ADNAN IH JE PREPOZNAO…

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/12/zlocinci-iz-foce-adnan-ih-je-
prepoznao/
Ĉetniĉka iţivljavanja kroz masovna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/cetnicka-izivljavanja-kroz-
masovna-silovanja/
SuĊenje u Foĉi:Svjedoci bez saznanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/sudenje-u-focisvjedoci-bez-
saznanja/

Foĉa, 1992.: Ko nije doţivio, ne razumije!!!

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/08/foca-1992-ko-nije-dozivio-ne-
razumije/
25 GODINA OD OSNIVANJA LOGORA U FOĈI : Moramo uĉiniti sve da se o

našim golgotama priĉa
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/06/25-godina-od-osnivanja-logora-u-
foci-moramo-uciniti-sve-da-se-o-nasim-golgotama-prica/
AGRESORI ĆE NEKAD MORATI BOSNI I NJENIM GRAĐANIMA PLATITI

PRIĈINJENU ŠTETU
53
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/agresori-ce-nekad-morati-bosni-i-
njenim-gradanima-platiti-pricinjenu-stetu/
Drţava BiH i njeni graĊani nisu obeštećeni za štetu priĉinjenu agresijom

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/drzava-bih-i-njeni-gradani-nisu-
obesteceni-za-stetu-pricinjenu-agresijom/
FOĈA 1992. : Tuţna priĉa Midhete Orelj iz Slatine kod Foĉe

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-1992-tuzna-prica-midhete-
orelj-iz-slatine-kod-foce/
The nightmare of Foca

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1184531.stm
KAKO SU ZELENE BERETKE (ZE-BE) SA KOKARDAMA I CRNIM

ŠUBARAMA NAPALE FOĈU 7. APRILA 1992.
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/11/kako-su-zelene-beretke-ze-be-sa-
kokardama-i-crnim-subarama-napale-focu-7-aprila-1992/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Dan kada su otišli Ševal Bećirević i Mehmed –

Meca Kamerić
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/02/25-godina-od-genocida-u-foci-dan-
kada-su-otisli-seval-becirevic-i-mehmed-meca-kameric/
Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992) (video)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/21/foca-gori-oslobadanje-grada-od-
muslimanabosnjaka-1992-video/
FOĈA:STRADANJE FAMILIJE SALĈINOVIĆ IZ ALADŢE (foto)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/02/focastradanje-familije-salcinovic-
iz-aladze-foto/
Foĉa – sinonim za ratna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/16/foca-sinonim-za-ratna-silovanja/
FOĈA, 7. april 1992. – 7.april 2017 : 25 godina od poĉetka GENOCIDA u Foĉi

https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/07/foca-7-april-1992-7-april-2017-25-
godina-od-pocetka-genocida-u-foci/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Stradanja civila na Mehkim brdima, Ratinama i

tunelima u Miljevini (presude Suda BiH)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/13/25-godina-od-genocida-u-foci-
stradanja-civila-na-mehkim-brdima-ratinama-i-tunelima-u-miljevini-presude-suda-
bih/
54
FOĈA 1992. – 1995.:DNEVNIK ZLOĈINA (dokumenti,svjedoĉanstva)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/12/22/foca-1992-1995-dnevnik-zlocina-
dokumentisvjedocanstva/
VJEĈNO HUĈE DRINA, TARA, SUTJESKA, BISTRICA, ĆEHOTINA…KRV

PLIVA PO NJIMA…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/06/vjecno-huce-drina-tara-sutjeska-
bistrica-cehotina-krv-pliva-po-njima/
FOĈA : GRAD U KOJEM JE POĈINJEN GENOCID (foto i video)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-pocinjen-
genocid-foto-i-video/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : SVIM FOĈACIMA KOJI SU UBIJENI I KOJI

NESTADOŠE TOKOM AGRESIJE NA BiH 1992. – 1995.
svim-focacima-koji-su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/
GODIŠNJICE : 25 i 75 GODINA OD GENOCIDA U FOĈI

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/09/godisnjice-25-i-75-godina-od-
genocida-u-foci/
FOĈA (1992.-2017.) – ĈETVRT STOLJEĆA GORĈINE : TZV. PROTJERNICE

(ODOBRENJA…itd)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/12/foca-1992-2017-cetvrt-stoljeca-
gorcine-tzv-protjernice-odobrenja-itd/
Neću da zaboravim! : Foĉa 1992. – 1995. (FOTO)

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/13/necu-da-zaboravim-foca-1992-
1995-foto/?frame-nonce=0f51403fbd
Foĉa : A Closed, Dark Place – /July 1998 – Vol. 10, No. 6 (D)/
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/21/foca-a-closed-dark-place-july-
1998-vol-10-no-6-d/
GENOCID U FOĈI 1992.-1995. : ĈETIRI TUŢNE PRIĈE IZ MOJE MAHALE

(napisao:Ševko Kadrić)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/14/genocid-u-foci-1992-1995-cetiri-
tuzne-price-iz-moje-mahale-napisaosevko-kadric/
FOĈA 1992.- 1995.:ZABORAVITI? PA OVI SU JOŠ ŢIVI…

https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/17/foca-1992-1995-zaboraviti-pa-ovi-
su-jos-zivi/
FOĈA 1992. – 1995.: Zloĉini i zloĉinci / Zloĉincima nema ko da sudi (arhiv 2004.
godina)
55
zlocincima-nema-ko-da-sudi-arhiv-2004-godina/
Dr Ibrahim Karović:Foĉa je bila okovana,zatvoren grad, jedna jako ĉvrsta ljuštura

(svjedoĉenja)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/06/dr-ibrahim-karovicfoca-je-bila-
okovanazatvoren-grad-jedna-jako-cvrsta-ljustura-svjedocenja/

com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-
1995-kazneno-popravni-dom/amp/?amp_js_v=9
U ZLOĈINIMA „92. UĈESTVOVALI I FOĈANSKI LJEKARI:BOŠNJACIMA

VADILI KRV I DAVALI RANJENIM SRBIMA (FOTO I VIDEO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/29/u-zlocinima-92-ucestvovali-i-
focanski-ljekaribosnjacima-vadili-krv-i-davali-ranjenim-srbima-foto-i-video/
Foĉa 1992.:NEMOJTE NAS UBITI, DRUŢE NASTAVNIĈE!

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-nemojte-nas-ubiti-
druze-nastavnice/?frame-nonce=bad6c712ec
SJEĆAŠ LI SE FOĈE?:Zašto je zaboravljena Foĉa? izbor tekstova sa portala

focanskidani,flickr-a i facebooka priredio:Kenan Saraĉ
issuu.com

https://www.scribd.com/document/344728433/SJE%C4%86A%C5%A0-LI-SE-
FO%C4%8CE-Za%C5%A1to-je-zaboravljena-Fo%C4%8Da
SJEĆAŠ LI SE FOĈE?:Zašto je zaboravljena Foĉa?

https://www.academia.edu/32367421/SJE%C4%86A%C5%A0_LI_SE_FO%C4%
8CE_Za%C5%A1to_je_zaboravljena_Fo%C4%8Da
FOĈA 1942. – 1992. – 2017. 75 i 25 godina od GENOCIDA u Foĉi (izbor tekstova

sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka) Priredio:Kenan Saraĉ
https://www.scribd.com/document/343563019/FO%C4%8CA-1942-1992-2017
GENOCID U FOĈI 1992. – 1995. – Kenan Saraĉ

https://www.academia.edu/30934182/GENOCID_U_FO%C4%8CI_1992._-
_1995._-_Kenan_Sara%C4%8D
Genocid u Foĉi 1992. – 1995. priredio : Kenan Saraĉ

https://www.scribd.com/document/336614969/Genocid-u-Fo%C4%8Di-1992-
1995-priredio-Kenan-Sara%C4%8D
56
Posts about genocid on focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/genocid/
Posts about dokumenti written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/dokumenti/
Posts about bošnjaci written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/bosnjaci/
Posts about bosna i hercegovina on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/cat…/bosna-i-hercegovina/
Posts about foĉa on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/foca/
Posts about ubijeni written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/ubijeni/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama – silovanja po povratku s ratišta (Ţarko

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi – završen dokazni postupak
Optuţbe, 3.dio)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/22/foca-1992-silovanja-po-kucama-
silovanja-po-povratku-s-ratista-zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-
foci-zavrsen-dokazni-postupak-optuzbe-3-dio/

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi, 2.dio)
foci-2-dio/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama (Ţarko Vuković, suĊenje za ratni zloĉin

poĉinjen u Foĉi)
zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci/
FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispriĉanih priĉa?

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/09/focakoliko-jos-ima-
neidentifikovanih-i-neispricanih-prica/
GENOCID U FOĈI 1992. : Stradanje familije Avdagić u centru grada

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/06/genocid-u-foci-1992-stradanje-
familije-avdagic-u-centru-grada/
Odobašić Damir i Amir

https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/12/odobasic-damir-i-amir/
57
Foĉa 1992:Ţrtve ratnog zloĉina, ţrtve i poslije smrti

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/20/foca-1992zrtve-ratnog-zlocina-
zrtve-i-poslije-smrti/
FOĈANSKE TUŢNE PRIĈE:Ramiz Bitevija , u ratu ostao bez roditelja,

31.01.2013. nakon nesreće izgubio bitku za ţivot!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/02/01/focanske-tuzne-priceramiz-
bitevija-u-ratu-ostao-bez-roditelja-31-01-2013-nakon-nesrece-izgubio-bitku-za-
zivot/
FOĈA 1992.:STRADANJE PORODICE KUKAVICA IZ SELA ŠTOVIĆ,

OPĆINA FOĈA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/07/foca-1992-stradanje-porodice-
kukavica-iz-sela-stovic-opcina-foca/

iz-aladze-foto/
Enisa Salĉinović, preţivjela ţrtva logora “Partizan” u Foĉi (foto i VIDEO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/01/enisa-salcinovic-prezivjela-zrtva-
logora-partizan-u-foci-foto-i-video/
JELEĈ : NE TAKO OBIĈNA PRIĈA O LJUBAVI

https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/28/jelec-ne-tako-obicna-prica-o-
ljubavi/
FOĈA 1992. : ŢRTVE GENOCIDA (stradanje porodice Durić) (FOTO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/27/foca-1992-zrtve-genocida-
stradanje-porodice-duric-foto/
Tuţne foĉanske priĉe : Suad (Mustafe) Dervišević

https://focanskidani.wordpress.com/2016/12/22/tuzne-focanske-price-suad-
mustafe-dervisevic/

Foĉanske tuţne priĉe: Priĉa o Adili Kovaĉević

https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/04/focanske-tuzne-price-prica-o-adili-
kovacevic/
58
Ţrtve Foĉanskog GENOCIDA : TRAŢI SE Smail Đozo
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/25/zrtve-focanskog-genocida-trazi-se-
smail-dozo/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Tuţna priĉa iz sela Bjeliš iz 1992.godine

tuzna-prica-iz-sela-bjelis-iz-1992-godine/
Foĉa 1992. : SVJEDOĈENJA

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-svjedocenja/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : ŢRTVE FOĈANSKOG GENOCIDA – Zulfo

Durić
zrtve-focanskog-genocida-zulfo-duric/
FOĈA 25 godina poslije : Enisina priĉa

https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/12/foca-25-godina-poslije-enisina-
prica/

Evropo sretan ti 9.maj – Dan logoraša

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/10/evropo-sretan-ti-9-maj-dan-
logorasa/
FOĈA:UZ 9. MAJ – DAN LOGORAŠA BiH/VJEĈNO HUĈI SUTJESKA/KO

NAS BRE ZAVADI?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/09/focauz-9-maj-dan-logorasa-
bihvjecno-huci-sutjeskako-nas-bre-zavadi/

PLIVA PO NJIMA…

BH APSURDI : I psi lutalice su ušli u zakon, a gdje su tu logoraši? Ima li ljudi na

obzorju…
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/30/bh-apsurdi-i-psi-lutalice-su-usli-u-
zakon-a-gdje-su-tu-logorasi-ima-li-ljudi-na-obzorju/
59


zivot/

OPĆINA FOĈA

iz-aladze-foto/


ljubavi/


mustafe-dervisevic/


kovacevic/
60
smail-dozo/



Durić

prica/


bih/



genocida-u-foci/

(ODOBRENJA…itd)
61
1998-vol-10-no-6-d/


su-jos-zivi/
godina)

PLIVA PO NJIMA…
godina)

(svjedoĉenja)


62

issuu.com





Foĉa, 25 godina nakon genocida : JOŠ JEDNOM O NESTALIM – UBIJENIM

FOĈACIMA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/11/foca-25-godina-nakon-genocida-
jos-jednom-o-nestalim-ubijenim-focacima/

svim-focacima-koji-su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-
1995/?frame-nonce=f95a39cb8b
POZIV ZA SVE ONE KOJI ZNAJU ZA MASOVNE GROBNICE U FOĈI I

OKOLINI : Pomozite nam da ih pronaĊemo!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/23/poziv-za-sve-one-koji-znaju-za-
masovne-grobnice-u-foci-i-okolini-pomozite-nam-da-ih-pronademo/?frame-
nonce=f95a39cb8b
63
1995-foto/?frame-nonce=f95a39cb8b
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995.

https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/11/focanska-je-tuga-pregolema-1992-
1995/
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995. (2)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/11/focanska-je-tuga-pregolema-1992-
1995-2/
FOĈA 1992. – 1995. : Foĉanska je tuga pregolema (3)

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/13/foca-1992-1995-focanska-je-tuga-
pregolema-3/
Bosnian Serbs convicted of rape

BBC News, Thursday, 22 February, 2001,
DO SADA U BIH PRONAĐENO I IDENTIFICIRANO VIŠE OD 22.500

NESTALIH OSOBA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/05/do-sada-u-bih-pronadeno-i-
identificirano-vise-od-22-500-nestalih-osoba/?frame-nonce=f95a39cb8b
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Na podruĉju općine Foĉa do sada je

ekshumirano izmeĊu 750 i 800 osoba, od ukupno 1.600 nestalih
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/12/25-godina-od-genocida-u-foci-na-
podrucju-opcine-foca-do-sada-je-ekshumirano-izmedu-750-i-800-osoba-od-
ukupno-1-600-nestalih/

FOČA : GRAD U KOJEM JE POČINJEN

GENOCID (foto i video)
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-
pocinjen-genocid-foto-i-video/amp/?usqp=mq331AQCKAE%3D&amp_js_v=0.1
focanskidani
64
3 godine ago

Advertisements
65
FOĈA KROZ KAMERE AGENCIJE AP
Tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, dokazuju zvaniĉne presude njemaĉkih
sudova, genocid je poĉinjen i u Foĉi, Doboju, Osmacima i Kotor Varoši.
Naime, domaćoj javnosti malo je poznata ĉinjenica da su tokom devedesetih godina
njemaĉki sudovi, još prije Haškog tribunala i Suda BiH, donosili presude za
genocid u drugim općinama naše zemlje.

66
U ovom gradu je tokom rata ubijeno oko tri hiljade Bošnjaka, na stotine ţena
silovano a zatvorenici u logorima bili su izloţeni muĉenjima i
torturama.Istraţivaĉko dokumentacijski centar objavio je da je 2805 osoba nestalo
ili je smaknuto tijekom tog razdoblja.Od tog broja je za 1,899 ljudi potvrĊeno da su
ubijeni, a ostali se još uvijek vode kao nestali, iako je njihova sudbina izvjesna.

67
Bivši gradski zatvor u Foĉi (KPD Foĉa), jedan od najvećih zatvora u bivšoj
Jugoslaviji, postao je glavni koncentracioni logor za muškarce Bošnjake, meĊu
kojima su bili i invalidi, maloljetnici, mentalno zaostali i teško bolesni ljudi.
Bošnjaci u ovom logoru bili su ţrtve najbrutalnijih tortura, odvoĊeni su na prisilni
rad i korišteni kao ţivi štit u minskim poljima. Do 5. oktobra 1994. kroz ovaj logor
je prošlo 1.360 Bošnjaka.

68
Ţene, djevojke i maloljetne djevojĉice su odvoĊene u posebne zatoĉeniĉke logore,
gdje su sistematski i grupno silovane.

69
Svi tragovi postojanja i kulturno naslijeĊe muslimana Bošnjaka su izbrisani iz
podruĉja zahvaćenih napadom srpskih snaga. Skoro ni jedan Bošnjak nije ostao u
Foĉi. Sve dţamije su srušene.

70
71
VIDEO:
Bosnia – Mass Grave Exhumed
https://youtu.be/eawDg9CfejQ

72
Bosnia: UN War Crime Tribunal: FOCA Case – 2001
https://youtu.be/aJrlgCJNy-I

73
BOSNIA: MUSLIM REFUGEES BUSSED IN TO FOCA
https://youtu.be/kTnUlP8jkl4

74
BOSNIA: FRENCH S-FOR TROOPS ON PATROL AROUND FOCA &
GORAZDE
https://youtu.be/urN01XWtkho

75
BOSNIA: JANKO JANJIC KILLS HIMSELF DURING ARREST
https://youtu.be/Ra2doees40U

76
BOSNIA: JANJIC KILLS HIMSELF BEFORE BEING ARRESTED
https://youtu.be/5gcGcLXRMZg

77
Bosnia – NATO Bombs Kill Civilians
https://youtu.be/d470zMxGOio

78
Bosnia – Pro Karadzic Rallies
https://youtu.be/_HAKsPQNLQ0

79
BOSNIA: WAR CRIMES SUSPECT ARRESTED
https://youtu.be/FODrQBN9RWE

80
Bosnia – Radovan Karadzic
https://youtu.be/QJt9m7PS0dg

81
Bosnia – Refugees On The Move Again
https://youtu.be/f_gJyNwLG3E

82
BOSNIA: INTERNATIONAL COMMITTEE OF THE RED CROSS SUCCESS
https://youtu.be/J7fTd9r1fn4

83
SFOR troops wrap up Karadzic search operation
https://youtu.be/R9bTcjxiiRY
Fotografije:screenshot
VIDEO: AP
priredio: Kenan Saraĉ
vidi još:
25 GODINA OD GENOCIDA : Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz

1992. (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/09/25-godina-od-genocida-grad-foca-
nije-u-stanju-suociti-se-sa-zlocinima-iz-1992-foto/
84
NISMO SMJELI SPOMINJATI DA SU NAS ĈETNICI UBIJALI

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/nismo-smjeli-spominjati-da-su-
nas-cetnici-ubijali/
FOTO:25.GODINA OD OSNIVANJA KONCENTRACIONIH LOGORA ZA

BOŠNJAKE U FOĈI.
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/foto25-godina-od-osnivanja-
koncentracionih-logora-za-bosnjake-u-foci/
NAGRADA ZA POĈINJENE ZLOĈINE

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nagrada-za-pocinjene-zlocine/
Фоча: U 3D VERZIJI!
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/14/%d1%84%d0%be%d1%87%d0%b
0-u-3d-verziji/
ZLOĈINCI IZ FOĈE – ADNAN IH JE PREPOZNAO…

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/12/zlocinci-iz-foce-adnan-ih-je-
prepoznao/
Ĉetniĉka iţivljavanja kroz masovna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/cetnicka-izivljavanja-kroz-
masovna-silovanja/
SuĊenje u Foĉi:Svjedoci bez saznanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/sudenje-u-focisvjedoci-bez-
saznanja/

Foĉa, 1992.: Ko nije doţivio, ne razumije!!!

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/08/foca-1992-ko-nije-dozivio-ne-
razumije/
85
AGRESORI ĆE NEKAD MORATI BOSNI I NJENIM GRAĐANIMA PLATITI

PRIĈINJENU ŠTETU
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/agresori-ce-nekad-morati-bosni-i-
njenim-gradanima-platiti-pricinjenu-stetu/
Drţava BiH i njeni graĊani nisu obeštećeni za štetu priĉinjenu agresijom

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/drzava-bih-i-njeni-gradani-nisu-
obesteceni-za-stetu-pricinjenu-agresijom/

The nightmare of Foca

KAKO SU ZELENE BERETKE (ZE-BE) SA KOKARDAMA I CRNIM

ŠUBARAMA NAPALE FOĈU 7. APRILA 1992.
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/11/kako-su-zelene-beretke-ze-be-sa-
kokardama-i-crnim-subarama-napale-focu-7-aprila-1992/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Dan kada su otišli Ševal Bećirević i Mehmed –

Meca Kamerić
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/02/25-godina-od-genocida-u-foci-dan-
kada-su-otisli-seval-becirevic-i-mehmed-meca-kameric/
Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992) (video)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/21/foca-gori-oslobadanje-grada-od-
muslimanabosnjaka-1992-video/

iz-aladze-foto/
Foĉa – sinonim za ratna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/16/foca-sinonim-za-ratna-silovanja/

86
bih/
FOĈA 1992. – 1995.:DNEVNIK ZLOĈINA (dokumenti,svjedoĉanstva)

https://focanskidani.wordpress.com/2015/12/22/foca-1992-1995-dnevnik-zlocina-
dokumentisvjedocanstva/

PLIVA PO NJIMA…



genocida-u-foci/

(ODOBRENJA…itd)

1998-vol-10-no-6-d/

87
su-jos-zivi/
godina)

(svjedoĉenja)




issuu.com



88

Posts about genocid on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/genocid/
Posts about dokumenti written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/dokumenti/
Posts about bošnjaci written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/bosnjaci/
Posts about bosna i hercegovina on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/cat…/bosna-i-hercegovina/
Posts about foĉa on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/foca/
Posts about ubijeni written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/ubijeni/

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi – završen dokazni postupak
Optuţbe, 3.dio)
foci-zavrsen-dokazni-postupak-optuzbe-3-dio/

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi, 2.dio)
foci-2-dio/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama (Ţarko Vuković, suĊenje za ratni zloĉin

poĉinjen u Foĉi)
zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci/
89
FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispriĉanih priĉa?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/09/focakoliko-jos-ima-
neidentifikovanih-i-neispricanih-prica/
GENOCID U FOĈI 1992. : Stradanje familije Avdagić u centru grada

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/06/genocid-u-foci-1992-stradanje-
familije-avdagic-u-centru-grada/



zivot/

OPĆINA FOĈA

iz-aladze-foto/


ljubavi/

90
mustafe-dervisevic/


kovacevic/

smail-dozo/



Durić

prica/

Evropo sretan ti 9.maj – Dan logoraša

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/10/evropo-sretan-ti-9-maj-dan-
logorasa/
FOĈA:UZ 9. MAJ – DAN LOGORAŠA BiH/VJEĈNO HUĈI SUTJESKA/KO

NAS BRE ZAVADI?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/09/focauz-9-maj-dan-logorasa-
bihvjecno-huci-sutjeskako-nas-bre-zavadi/
91
PLIVA PO NJIMA…

BH APSURDI : I psi lutalice su ušli u zakon, a gdje su tu logoraši? Ima li ljudi na

obzorju…
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/30/bh-apsurdi-i-psi-lutalice-su-usli-u-
zakon-a-gdje-su-tu-logorasi-ima-li-ljudi-na-obzorju/



zivot/

OPĆINA FOĈA

iz-aladze-foto/


ljubavi/
92

mustafe-dervisevic/


kovacevic/

smail-dozo/



Durić

prica/


bih/
93


genocida-u-foci/

(ODOBRENJA…itd)

1998-vol-10-no-6-d/


su-jos-zivi/
godina)

PLIVA PO NJIMA…
godina)
94

(svjedoĉenja)




issuu.com





95
96
97
O Stockoholmskom sindromu je vjerojatno
većina nas čula u nekoj krimi seriji – i iako
zvuči poprilično nevjerojatno i možda se dio
ljudi pita je li to izmišljen pojam kako bi
porasla gledanost serije, znanost ga je zaista
uvrstila u postojeće fenomene.
Stockholmski sindrom je pojava koja označava stvaranje emocionalne veze odnosno osjedaja
povjeranje i povezanosti s otmičarem.
Naziv je dobio po događaju koji se zbio u Stockholmu 1973. godine kada su se ţrtve
emocionalno vezale za pljačkaše banke. Naime dvojica naoruţanih pljačkaša su u razdoblju
od pet dana drţali četvoricu zaposlenika kao taoce. Tijekom tog vremena ţrtve su se dobro
upoznale s pljačkašima, a po završetku talačke krize su bili toliko emocionalno povezani da
su čak i stali u njihovu obranu.
Što je Stockholmski sindrom?
Iako nam zdrav razum nalaţe da je nemoguće gajiti pozitivne osjećaje prema nekome tko je
prema nama grub ili nam čini zlo, postoji i objašnjenje što bi moglo biti u
pozadini razvoja ovog sindroma.
Prema Freudovoj teoriji, naš ego je odgovoran za stvaranje obrambenih mehanizama i pronalaženje
načina uz pomod kojih se udaljavamo od neugodnih iskustava.
Kako otmica spada u prilično neugodno iskustva, tako u talačkoj situaciji zdrav ego traţi
moguće načine preţivljavanja. Naime, identifikacija s agresorom je
obrambeni mehanizam kojim se ego sluţi kako bi vjerovanjem da ţrtva ima iste
98
vrijednosti i ideale kao agresor situacija prestala biti toliko prijeteća. To pomaţe u nošenju sa
iznimno stresnom i potencijalno opasnom po ţivot situacijom.
Kako je moguće da ţrtva gaji osjećaje prema zlostavljaču?
O Stockholmskom sindromu moglo se čitati u novinama i tijekom iznošenja detalja iz stvarnih
događaja. Nerijetko se radilo o slučajevima gdje je ţrtva bila zlostavljana, mučena, gdje su joj
bile oduzete osnovne ljudske potrebe. Kako je onda moguće da ţrtva gaji osjećaje prema
zlostavljaču? U iznimno prijetećim situacijama i onima opasnima po ţivot, žrtve traže
dokaz nade – male znakove koji bi tu situaciju mogli poboljšati. Kada zlostavljač pokaţe
ţrtvi malo ljubaznosti – primjerice kroz dopuštanje odlaska na wc, davanje hrane - ţrtva će to
malo ljubaznosti interpretirati kao pozitivnu osobinu otmičara. Također tijekom zatočeništva
zlostavljač često zna pričati o svojoj nesretnoj prošlosti – kako su se ruţno ponašali prema
njemu, zlostavljali ga, zanemarivali i/ili mu nanijeli nepravdu. Ţrtva u takvim situacijama
počinje osjećati kako je i zlostavljač svojevrsna ţrtva, te odatle proizlazi i poriv ţrtve da brani
svoje zlostavljače.
Iako vjerujem da će većini ljudi i dalje ovaj fenomen biti potpuno neshvatljiv, treba imati na
umu da on nije toliko čest, a kada se javi da on nije naznaka da je ţrtva potpuno
„skrenula s uma“. Svatko od nas u određenoj situaciji reagira kako najbolje zna i umije, a
ţrtve Stockholmskog sindroma koriste obrambene mehanizme koji im u datom trenutku
koriste kako bi povećale vlastite šanse za preţivljavanje. Svatko od nas u stresnoj situaciji
koristi svoj obrambeni mehanizam – koji je potpuno nesvjestan, a kako smo različiti nisu ni
naši mehanizmi isti. Mehanizam moţe biti više ili manje adaptivan, a u konačnici svaka ţrtva
bi neovisno o obrambenom mehanizmu trebala nakon takve situacije dobiti stručnu pomoć.
Piše: Kristina Bačkonja, dipl. psiholog 05.09.2016.

Stockholmski sindrom - sve što morate znati o ovom fenomenu
http://ordinacija.vecernji.hr/budi-sretan/upoznaj-sebe/stockholmski-sindrom-sve-sto-morate-znati-o-ovom-fenomenu/
99
100
101
102
103
104
105
106
107
Muzafer Keco Dijelite dalje i prenositi omladini neka se zna istina i da se vise nikad ne ponovi...
 Munevera Djozo Muzafer Keco ovdje je moj babo i moj muz nadzeni Rahmetli
 Muzafer Keco Munevera Djozo Znam Munevera tu su pronadjeni i moj punac i dajdza od moje zene na zalost
ali sta mozemo samo prenositi i pricati omladini da se zna istina....
108
109
Amer Pilav Dobri Skala ...Isli smo na zanat zajedno.......
110
111
112
https://www.facebook.com/173102de-dc21-43fa-bb82-cac544e36068
627...Traže se...
113
114
115
116
117

118

DIHTUNZI I DIHTOVANJA: Hronična Opčinjenost Agresorom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DIHTUNZI I DIHTOVANJA: Hronična Opčinjenost Agresorom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DIHTUNZI I DIHTOVANJA : Hronična opčinjenost agresorom

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka