Danijel Goleman

Socijalna inteligencija
Nova nauka o ljudskim odnosima

Naslov originala: Daniel Goleman, Social Intelligence, The New Science of Human Relationships Copyright
2006 by Daniel Goleman

Unucima

PROLOG: SKIDANJE VELA S JEDNE NOVE NAUKE

U ranim danima druge amerike invazije na Irak grupa vojnika zaputila se u jednu mesnu damiju
da stupi u vezu s glavnim svetenim licem grada. Cilj im je bio da zatrae njegovu pomo u organizaciji
raspodele prispele materijalne pomoi. Ali, okupila se svetina koja se uplaila da vojnici dolaze da uhapse
njihovog duhovnog vou ili da unite damiju, njihovo svetilite.
Stotine pobonih muslimana opkolile su vojnike zamahujui pesnicama i viui, i tiskale se prema
do zuba naoruanom vodu. Komandant, potpukovnik Kristofer Hjuz, mislio je brzo.
Dohvativi megafon, komandovao je svojim vojnicima na koleno, to jest naredio im je da kleknu
na jedno koleno.
Potom im je naredio da upere puke u zemlju.
Naredna njegova komanda glasila je: Smei se.
Na to se raspoloenje svetine promenilo. Nekoliko ih je i dalje vikalo, ali veina se sad i sama
smeila. Nekolicina je potapala vojnike po leima, a Hjuz je naredio svojim ljudima da polako krenu
unazad - i dalje se smeei.1
Taj brzo smiljeni potez bio je vrhunac usplahirenog i ubrzanog izvoenja socijalnih prorauna.
Hjuz je pri tom morao da shvati koliki je nivo neprijatelj' stva rulje i da oseti ta bi je moglo smiriti.
Morao je da se osloni na disciplinu svojih ljudi i snagu njihovog poverenja u njega. I morao je da baci
kocku da li e pogoditi onaj pravi potez koji e probiti barijeru jezika i kulture - to je sve vrhunac
dostiglo u tim na brzinu improvizovanim odlukama.
Tom tano odmerenom ubedljivou, udruenom sa spretnou u razumevanju ljudi, odlikuju se
istaknuti policajci - a zaelo i vojne stareine kad imaju posla s uznemirenim civilima. 2 Ma ta ko mislio o
samom tom vojnom pohodu, ovaj incident baca svetlost na socijalnu briljantnost rada mozga ak i
prilikom nekog haotinog, napetog susreta.
Ono to je Hjuza provelo kroz te iglene ui ista su ona neuronska kola u koja se uzdamo kad
naiemo na nekog potencijalno opasnog stranca i smesta odluimo da li emo beati ili se sukobiti s njim.
Taj interpersonalni radar spasao je, u istoriji ljudskog roda, bezbroj ljudi - a i dan danji je od kljune
vanosti za na opstanak.
Na manje urgentan nain, socijalna kola u naem mozgu vode nas kroz svaki susret, u uionici,
spavaoj sobi, ili na rasprodaji, svejedno. Ta su kola u igri kad se sretnu pogledi zaljubljenih i oni se prvi
put poljube, ili kad osetimo neije suze iako su zadrane. Njima se moe objasniti uivanje u razgovoru s
prijateljem kad se osetimo ohrabrenim.
Ovaj neuronski sistem deluje u svakoj interakciji u kojoj su bitni podeavanje (engl. tuning) i
vremensko usklaivanje. On advokatu daje sigurnost da u poroti eli ba odreenu osobu, pregovarau
unutranji oseaj da je neka ponuda druge strane konana, pacijentkinji oseanje da moe imati poverenje
u lekara. Taj sistem je odgovoran za onu magiju kad na nekom sastanku svi prestanu da ukaju papirima,
smire se i usredsrede na ono to govornik kae.
A sad nauka moe potanko da razjasni neuronske mehanizme koji su na delu u takvim trenucima.
Drueljubivi mozak

1 O vojnicima u damiji postoji izvetaj u All Things Considered, National Public Radio, 4- April 2003.
2 Povodom najmanje neophodne sile videti, na primer, modele kvalifikovanosti za sprovoenje zakona, u
MOSAIC Competencies: Professional & Administrative Occupations (US Office of Personnel Management, 1996);
Elizabeth Brondolo et al., Korelati rizika za sukob meu njujorkim saobraajcima", u Gary VandenBos
and Elizabeth Bulatao, prir., Violence on the Job (American Psychological Association Press, Washington,
1996).

Cilj mi je da ovom knjigom dignem zavesu sa jedne nauke u nastanku, nauke koja gotovo
svakodnevno otkriva zapanjujue uvide u na interpersonalni svet.
Fundamentalno otkrie te nove naune discipline jeste da smo oieni da se povezujemo (engl.
connect).
Neuronauka je otkrila da na mozak drueljubivim ini ve sama njegova oblikovanost, da je on kad
god se upustimo u interakciju s drugom osobom neumitno uvuen u blisko povezivanje mozak na
mozak. Taj neuronski most omoguuje nam da utiemo na mozak - a time i na telo - svakoga s kim smo
u interakciji, kao to i ta osoba moe da utiu na na mozak i nae telo.
ak i sasvim rutinski susreti deluju u mozgu kao regulatori time to daju uputstva naim
emocijama, nekim poeljnim, nekim ne. Sto smo jae emotivno povezani s nekim, i uzajamna snaga je
vea. Nae najmonije razmene dogaaju se s onima s kojima iz dana u dan, iz godine u godinu
provodimo najvie vremena - a naroito s onima do kojih nam je najvie stalo.
Za vreme tih neuronskih povezivanja na se mozak ukljuuje u emotivni tango, u igru oseanja.
Nae socijalne interakcije dejstvuju kao modulatori, neto nalik interpersonalnim termostatima koji, dok
organizuju nae emocije, neprestano resetuju kljune aspekte funkcija naeg mozga.
Oseanja to nastaju iz toga imaju dalekosene posledice koje se ire celim telom i alju slapove
hormona koji reguliu bioloke sisteme, od srca do imunih elija. Najneverovatnije je moda to to sad
nauka ulazi u trag vezama izmeu najstresnijih odnosa i delovanja posebnih gena koji reguliu imuni
sistem.
Do iznenaujui velike mere, dakle, nai odnosi oblikuju ne samo na doivljaj, nego i nau
biologiju. Povezivanje mozak na mozak omoguuje naim najjaim odnosima da nas uobliavaju u
stvarima tako bezazlenim kao to je smejanje istim alama, ili tako ozbiljnim kao to je pitanje koji su
geni aktivirani (ili nisu aktivirani) u T-elijama, tim peadincima u neprestanoj bici protiv nadiruih
bakterija i virusa.
Ta veza je dvosekli ma: podsticanje odnosa ima blagotvorno dejstvo na zdravlje, ali otrovni odnosi
mogu na nae telo delovati kao spori otrov.
Bukvalno sva glavna nauna otkria o kojima govorim u ovoj knjizi pojavila su se poto je 1995.
objavljena Emocionalna inteligencija, i ona nastavljaju da sve bre izbijaju na povrinu. Kad sam pisao
Emocionalnu inteligenciju, u ii mog interesovanja bio je bitni skup ljudskih sposobnosti u nama kao
pojedincima, naa sposobnost da upravljamo sopstvenim emocijama i na unutranji potencijal za
pozitivne odnose. Ovde se slika iri van psihologije jedne osobe - onih kapaciteta koje pojedinac ima u
sebi - na psihologiju dveju osoba: ta biva kad se poveemo.3
Hou da ova knjiga bude pandan Emocionalnoj inteligenciji, poto istrauje isti teren ljudskog
ivota kao i ona, samo sa ireg stanovita, sa stanovita koje omoguuje razumevanje ireg preseka naeg

3 Da bismo shvatili na koji nain ovo proiruje na diskurs, razmotrimo empatiju spram skladnog odnosa
(engl. rapport). Empatija je individualna sposobnost, sposobnost koja poiva u osobi. Ali skladan odnos
dogaa se samo izmeu ljudi, kao svojstvo koje nastaje iz njihove interakcije.

personalnog sveta.4 Svetlost se pomera na one kratkoveke trenutke koji iskrsavaju kad smo u interakciji.
Ovo poprima ogromnu vanost kad uvidimo kako, kroz njihov ukupni zbir, kreiramo jedni druge.
Nae istraivanje bavi se pitanjima kao to su: ta nekog psihopatu ini opasno sklonim
manipulisanju? Moemo li uspenije da pomognemo svojoj deci da odrastu u srene ljude? ta od braka
pravi podsticajnu bazu? Da li nas odnosi mogu zatititi od bolesti? Da li nastavnik ili voa mogu da
omogue mozgovima uenika ili radnika da funkcioniu najbolje mogue? Kako grupe gonjene mrnjom
uspevaju da ive zajedno u miru? I ta ti uvidi govore o drutvu koje smo kadri da izgradimo - i o onome
to je zaista vano u ivotu svakog od nas?
Socijalna korozija
Danas, upravo dok nauka otkriva od kolike je sutinske vanosti ohrabrivati odnose, ljudske veze
kao da su pod sve veim napadima. Socijalna korozija ima mnogo lica.
Vaspitaica u jednom vrtiu u Teksasu kae estogodinjoj devojici da skloni igrake, a ova
dobija strahovit nastup gneva, vriti i pretura stolicu, zatim otpuzi pod vaspitaicin sto i rita ga tako jako
da fioke ispadaju. Njen ispad znak je epidemije takvih napada neobuzdanosti meu decom u vrtiima,
svih u jednom jedinom kolskom okrugu u Fort Vortu, Teksas. 5 Takvi ispadi dogaali su se ne samo meu
siromanijim uenicima, nego i meu onima iz imunijih porodica. Neki objanjavaju da tolika nasilnost
kod najmlaih nastaje kao posledica ekonomskog stresa zbog kog roditelji moraju da rade due, te deca
duge sate posle kole provode u dnevnom boravku ili sama, a roditelji dolaze kui prilino mrzovoljni.
Drugi ukazuju na podatke koji pokazuju da 40 odsto amerikih dvogodinjaka, iako su tek prohodali,
gledaju televiziju najmanje tri sata dnevno - i to su sati kad oni nemaju interakcije s ljudima koji im mogu
pomoi da se bolje slau s drugima. to vie gledaju televiziju, to neposluniji postaju u kolskom
uzrastu.6
U jednom nemakom gradu neki motociklista je imao sudar i oboren je. Lei na ploniku,
nepomian. Peaci prolaze pored njega, a vozai zure dok ekaju da se promeni svetio na semaforu. Ali,
niko se ne zaustavlja da pomogne. Na kraju, posle beskrajnih petnaest minuta, jedan putnik u kolima koja
su stala na semaforu sputa prozor i pita motociklistu da li je povreen, nudei se da mobilnim telefonom
pozove pomo. Kad stanica koja je organizovala tobonju nezgodu emituje prilog, nastaje skandal: u
Nemakoj je svako ko ima vozaku dozvolu obuen da prui prvu pomo u hitnim sluajevima, upravo za
4 Kao i u Emocionalnoj inteligenciji, tako i ovde nameravam da predloim ono to vidim kao paradigmu za
psihologiju i njenog neizbenog partnera, neuronauku. Iako je pojam emocionalne inteligencije naiao na
mestimian otpor u psihologiji, mnogi su prihvatili taj pojam - ponajvie generacije postdiplomaca koji su
od njega napravili iu sopstvenih istraivanja. Svaka nauka ide napred preko istraivanja izazovnih i
plodnih ideja, a ne tako to se vrsto dri sigurnih ali jalovih tema. Nadam se da e novo razumevanje
odnosa i socijalnog mozga koje sam prikazao ovde podstai slinu plimu istraivanja i prouavanja. Ovo
refokusiranje onoga to se dogaa u interakcijama, nasuprot onome to se zbiva u jednoj osobi, u
okvirima psihologije je traeno, ali uglavnom i prenebregavano kao osnovna jedinica prouavanja. Videti,
na primer, Frank Bernieri et al., Synchrony, Pseudosynchrony, and Dissynchrony: Measuring the
Entrainment Prosody in Mother-Infant Interactions", Journal of Personality and Social Psychology 2 (1988),
243-253.
5 O napadima obesti (tantrums), videti Cynthia Garza, Young Students Seen as Increasingly Hostile", Fort
Worth Star-Telegram, 15. avgust 2004, 1 A
6 Amerika akademija pedijatrije preporuuje da deca mlaa od dve godine uopte ne gledaju televiziju, a
da je starija deca ne gledaju due od dva sata dnevno. Izvetaj o televiziji i deci uzrasta od 18 do 36
meseci dala je Lora Serten (Certain) na godinjem sastanku Pedijatrijskih akademskih drutava u
Baltimoru, 30. aprila 2003.

trenutke kao to je bio ovaj. Jedan lekar iz nemake hitne pomoi primeuje: Ljudi naprosto odu kad
vide da je neko u opasnosti. ini se da ne mare.
Godine 2003. jednolana domainstva postala su najei vid ureenja ivota u Sjedinjenim
Dravama. I dok su se nekad porodice okupljale uvee, sad je deci, roditeljima i suprunicima sve tee da
provode vreme zajedno. Kuglati se sam (Bowling Alone), hvaljena analiza Roberta Patnama (Putnam) o
krzanju amerikog drutvenog tkiva, ukazala je na dvodecenijski pad u drutvenom kapitalu. Jedan
nain da se u nekom drutvu proceni taj pad jeste broj odranih javnih sastanaka i ouvanog lanstva u
klubovima. Dok je sedamdesetih godina dvadesetog veka dve treine Amerikanaca pripadalo
organizacijama koje su odravale redovne sastanka, a oni prisustvovali tim sastancima, taj broj je
devedesetih godina opao na otprilike jednu treinu. Ovi brojevi, tvrdio je Patnam, odraavaju gubitak
ljudskog povezivanja u amerikom drutvu.7 Od tada se jedna nova vrsta organizacija umnoila poput
peuraka posle kie sa pukih 8.000 pedesetih godina, na preko 20.000 krajem devedesetih.8 No za razliku
od nekadanjih klubova, u kojima su se ljudi sastajali licem u lice te se iz tih sastanaka dalje razvijala
drutvena mrea, ove nove organizacije dre ljude na razdaljini. lanstvo stie imejlom ili masovnim
potanskim poiljkama, a glavna aktivnost svodi se na slanje novca, a ne na okupljanje.
Osim toga, postoje i nepoznanice u nainima na koje ljudska bia irom sveta uspostavljaju - i
prekidaju - veze, poto tehnologija nudi sve vie vrsta nazovikomuniciranja, iako je zapravo posredi
izolovanost. Svi ovi trendovi ukazuju na polagano iezavanje prilika za uspostavljanje veza izmeu ljudi.
Ovo neumoljivo tehnopuzanje toliko je podmuklo da jo niko nije izraunao njegovu socijalnu i
emocionalnu cenu.
Puzee prekidanje veza
Pogledajmo nepriliku Rozi Garsija, koja vodi jednu od najprometnijih pekara na svetu, Hot i krasti
na Velikoj centralnoj stanici u Njujorku. Zbog ogromnog broja putnika koji prolaze kroz stanicu, sigurno
je da e svakog radnog dana dugaki redovi muterija ekati da narue.
Ali Rozi primeuje da je sve vei broj muterija koje ona usluuje krajnje rasejan, i da samo zuri
preda se. Ona kae Izvolite?, a oni je ne primeuju.
Ona ponovi, Izvolite, a oni i dalje ne obraaju panju.
Kad vikne, Izvolite!, to se obino probije do njih.9
Nije da su Rozine muterije gluve nego su im ui zapuene dvema slualiicama od ajpoda. One su
oamuene, izgubljene u mnotvu melodija na svojoj personalizovanoj plej-listi, nesvesne onoga to se
dogaa oko njih - i, blie naoj temi, iskopane za svakog pored koga prolaze.
Naravno, vokmen i mobilni telefon su mnogo pre ajpoda otupeli ljude koji idu ulicom, potpuno im
blokirajui sirov dodir s vrevom ivota, a proces je otpoeo s automobilom - nainom da se kroz javni
prostor proe potpuno izolovan staklom i s pola tone elika, i uljuljkujuom svirkom s radija. Pre nego
to je automobil postao obina stvar, tipini naini putovanja - od peaenja ili vonje kolima na konjsku
vuu do prevaljivanja razdaljina na taljigama s volujskom zapregom - drali su putnike u nesumnjivoj
bliskosti s okolnim ljudskim svetom.
Ljutura za jednu osobu stvorena slualicama pojaava socijalnu izolovanost. ak i kad onaj ko ih
nosi ima susret jedan na jednog, licem u lice, zapeaene ui pruaju spreman izgovor da se s drugom
osobom postupa kao s predmetom, neim to valja oploviti, a ne nekim koga treba priznati ili makar
primetiti. Iako ivot peaka nudi mogunost da se pozdravi poznanik koji nailazi, ili da se nekoliko
7 Robert Putnam, Bowling Alone (Simon and Schuster, New York, 2000).
8 Navedeno u The Glue of Society", Economist, 16. jul 2005, 13-17.
9 O Hot & Crusty, videti Warren St. John, The World at Ears Lenght", New York Times, 15. februar 2004, sek. 9, 1.

minuta provede u askanju s prijateljem, slualac ajpoda lako ignorie svakoga i na univerzalno uvredljiv
nain gleda pravo kroz njega.
Sa stanovita nosioca ajpoda, dodue, on jeste u vezi s nekim - s pevaem, bendom ili orkestrom
utaknutim u njegove ui. Njegovo srce tue u ritmu s njihovim. Ali, ti virtuelni drugi nemaju ba nikakve
veze s ljudima koji su samo korak'dva od njega - a prema ijem je postojanju ushieni slualac postao
uglavnom ravdnoduan. Koliko tehnologija uvlai ljude u virtuelnu stvarnost, toliko ih umrtvljuje za one
koji su zaista blizu. Proistekli socijalni autizam dodatak je sve veem spisku nenameravanih posleica
neprestanog upadanja tehnologije u na svakodnevni ivot.
Stalna digitalna povezanost znai da nam se rad priunjava ak i kad smo na odmoru. Jednim
istraivanjem sprovedenim meu amerikim radnicimaa otkriveno je da se za vreme godinjeg odmora 34
odsto njih javlja svojoj kancelariji, tako da se s odmora vraaju podjednako stresirani - ili ak i pod veim
stresom - nego to su bili kad su otili. 10 Imejl i mobilni telefon razbijaju osnovne brane oko privatnog
vremena i porodinog ivota. Mobilni telefon zvoni na pikniku s decom, a mama i tata odsutni su ak i
kad su kod kue, poto svako vee marljivo pregledaju svoju elektronsku potu.
No deca to, jasno, zapravo i ne primeuju - ona su usredsreena na sopstvenu elektronsku potu, na
veb-igricu, ili na ekran televizora u svojoj spavaoj sobi. Jedan francuski izvetaj o istraivanju
sprovedenom na dve i po milijarde gledalaca u sedamdeset dve zemlje irom sveta otkrio je da su godine
2004. ljudi svakodnevno provodili proseno tri sata i 39 minuta u gledanju televizije; Japan je bio na
prvom mestu, sa etiri sata i 25 minuta, a tik iza njega su na drugom mestu bile Sjedinjene Drave.11
Televizija, kao to je pesnik T. S. Eliot upozorio 1963, kad se taj, u ono vreme nov medij irio po
domovima, omoguuje milionima ljudi da sluaju istu alu u istom trenutku, a da ipak ostanu usamljeni.
Internet i imejl imaju isto dejstvo. Anketom sprovedenom na 4.830 osoba u Sjedinjenim Dravama
otkriveno je da je mnogima internet zamenio televiziju kao nain korienja slobodnog vremena.
Matematika: za svaki sat koji ljudi provedu na internetu, njihovi neposredni, licem u lice dodiri s
prijateljima, saradnicima i porodicom skrauju se za 24 minuta. Ostajemo u dodiru, ali na razdaljini. Kako
kae lider u prouavanju interneta Norman Naj (Nie), direktor Stanfordskog instituta za kvantitativno
prouavanje drutva: Preko interneta se ne moete zagrliti i poljubiti.12
Socijalna neuronauka
Ova knjiga razmie veo s nalaza jednog novog naunog polja, socijalne neuronauke, i ti nalazi nam
otvaraju oi. Kad sam poeo istraivanja za ovu knjigu, nisam znao da to polje uopte postoji. U poetku
bi mi panju privukao ovde neki nauni lanak, onde novinski iseak, a svi su ukazivali na preciznije
nauno razumevanje neuronske dinamike ljudskih odnosa:

Jedna novootkrivena klasa neurona, vretenasta elija, dejstvuje bre od svih drugih, i
donosi nagle socijalne odluke umesto nas - a pokazalo se da je u ljudskom mozgu ima znatno vie nego u
mozgu bilo koje druge vrste.

Modane elije jedne drugaije vrste, neuroni ogledala (mirror neurons), oseaju kako
pokret koji e napraviti druga osoba, tako i njena oseanja, i istog nas asa pripremaju da podraavamo taj
pokret i da oseamo istovremeno s tom osobom.
10 Podaci o pregledanju elektronske pote navedeni su u Annie Fischer, Da li vam poslodavac pomae
da ostanete zdravi?", Fortune, 12. jul 2005, 60.
11 O proseku gledanja televizije u svetu izvetaj se nalazi u Eurodata TV Worldwide, One Television Year in
the World: 2004. Issue (Mediametrie, Paris 2004).
12 O korienju interneta, videti Norman H. Nie, Sta Amerikanci rade na internetu?", Stanford Institute
for the Quantitative Study od Society, onlajn na izvetaj u John Markoff, Tvrdi se da korienje interneta
zadire u gledanje televizije i druenje", New York Times, 30. decembar 2004.


Kad oi neke ene koju neki mukarac smatra privlanom gledaju pravo u njega,
mukarev mozak lui hemijsku supstancu dopamin koja izaziva zadovoljstvo - ali je ne lui kad ona
gleda na drugu stranu.
Svaki takav nalaz pruio je izolovani snimak rada socijalnog mozga, neuronskog kola koje
dejstvuje kad smo u interakciji. Nijedan nije sam ispriao elu priu. Ali kad su se nakupili, obrisi jedne
nove discipline postali su vidljivi.
Mnogo je vremena prolo otkako sam poeo da istraujem te izolovane datosti dok nisam shvatio
skriveni obrazac koji ih sve povezuje, Na naziv tog polja, socijalna neuronauka, sluajno sam naiao
kad sam itao izvetaj o naunoj konferenciji odranoj povodom te teme u vedskoj 2003.
Tragajui za poreklom izraza socijalna neuronauka, prvi pomen naao sam ranih devedesetih, kod
psihologa Dona Kasiopoa (Cacioppo) i Garija Berntsona, koji su u ono vreme bili usamljeni proroci te
vrle nove nauke.13 Kad sam nedavno razgovarao s Kasiopom, on se seao: Neuronaunici su bili vrlo
skeptini prema prouavanju bilo ega van lobanje. Neuronauka dvadesetog veka smatrala je da je
socijalno ponaanje suvie sloeno da bi se prouavalo.
Danas, dodaje Kasiopo, poinjemo da shvatamo kako mozak usmerava socijalno ponaanje i
kako, zauzvrat, na socijalni svet utie na na mozak i biologiju. Sad direktor Centra za kognitivnu i
socijalnu neuronauku na Cikakom univerzitetu, Kasiopo je svedok ogromne promene: ovo polje postalo
je vrua nauna tema dvadeset prvog veka.14
Ovo novo polje ve je poelo da reava neke stare naune zagonetke. Na primer, neka Kasiopova
poetna istraivanja otkrila su veze izmeu nekog munog odnosa i porasta hormona stresa do nivoa koji
oteuju neke gene to kontroliu elije koje se bore protiv virusa. Deo koji je nedostajao na tom putu bile
su neuronske putanje koje nevolje nastale u odnosu s nekim mogu da pretvore u pomenute bioloke
posledice - to je jedan fokus socijalne neuronauke.
Tipino istraivako partnerstvo na ovom novom polju jeste partnerstvo psihologa i neuronaunika,
koji se zajedno koriste funkcionalnom MRI (ili fMRI - functional magnetic resonance imaging - oblik
slikanja mozga magnetnom rezonancom, mainom za snimanje mozga koja je doskora uglavnom bila
namenjena postavljanju klinike dijagnoze u bolnicama. MRI se slui monim magnetima kako bi se
dobili zapanjujui detaljni prikazi mozga; te MRI maine insajderi zapravo zovu magnetima (kau
recimo: Naa laboratorija ima tri magneta). Uz fMRI ide i ogromna kompjuterska mo koja daje sliku
ekvivalentnu videu, i pokazuje koji delovi mozga zasijaju u nekom trenutku kao to je trenutak kad
ujemo glas starog prijatelja. Iz takvih istraivanja proistiu odgovori na pitanja kao to su: ta se dogaa
u mozgu osobe koja netremice gleda u onog koga voli, ili u mozgu nekog zatucanog bogomoljca, ili u
mozgu nekoga ko smilja kako da pobedi u takmiarskoj igri?
Socijalni mozak je zbir neuronskih mehanizama koji usklauju kako nae interakcije, tako i nae
misli i oseanja o ljudima i odnosima koje uspostavljamo. Najreitija novost ovde moda je novost da
13 Najranije spominjanje izraza socijalna neuronauka" pronaao sam 1992. u jednom lanku Dona Kasiopoa (Cacioppo) i
Garija Berntsona. Videti Social Psychological Contributions to the Decade of the Brain: Doctrine of Multilevel Analysis",
American Psychologist 47 (1992), 1019-1028. Godine 2001. objavljen je jedan lanak u kom je pozdravljena pojava ove nove
discipline pod alternativnim terminom socijalna kognitivna neuronauka", iji su autori Metju Liberman (sad na UCLA) i
Kevin Oksner (sad na Univerzitetu Kolambija). Videti Metthew Lieberman - Kevin Ochsner, Pojava socijalne kognitivne
neuronauke", American Psychologist, 56 (2001), 717-734.
14 Neuronauci je bilo potrebno deset godina da kao nauna disciplina dostigne kritinu masu, ali danas postoje desetine
naunih laboratorija posveenih takvim istraivanjima. Prva konferencija o socijalnoj kognitivnoj neuronauci odrana je na
UCLA, 28-30 aprila 2001, i na njoj je uestvovalo trideset predavaa i vie od tri stotine uesnika iz nekoliko zemalja. Godine
2004. Tomas Insel, direktor Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, objavio je da je proteklih deset godina istraivanja
pokazalo da je socijalna neuronauka dostigla zrelost kao disciplina. Istraivanje socijalnog mozga, predvideo je, urodie
plodovima korisnim za javno dobro. Videti Thomas Insel - Russell Fernald, Kako mozak obrauje socijalne informacije:
istraivanje socijalnog mozga", Annual Review of Neuroscience 27 (2004), 697-722. Godine 2007. Oxford University Press
pokrenue asopis Social Neuroscience, prvi na ovom polju.

socijalni mozak predstavlja jedini bioloki sistem u naem telu koji se neprestano podeava prema nama,
a na njega, zauzvrat, utiu unutranja stanja ljudi s kojima smo. 15 Svi ostali bioloki sistemi, od limfnih
lezda do slezine, uglavnom reguliu svoju aktivnost kao reakcije na signale koji dolaze iz tela, a ne
spolja, s druge strane koe. Putanje socijalnog mozga jedinstvene su po svojoj osetljivosti na svet uopte.
Kad god se poveemo neposredno, licem u lice (ili glasom na glas, ili koom uz kou) s nekim, nai
socijalni mozgovi ukopavaju se (eng. interlock) jedan u drugi.
Nae socijalne interakcije igraju ulogu ak i u neuroplastinom preoblikovanju naeg mozga kroz
neuroplastinost, to znai da dogaaji koji se ponavljaju vajaju oblik, veliinu i broj neurona i njihove
sinaptike veze. Ponavljanim uvoenjem naeg mozga u dati registar, nai kljuni odnosi postepeno
uobliavaju neki sistem neuronskih kola. U stvari, ako nas hronino povreuje i ljuti, ili ako nas emotivno
podstie neko s kim godinama svakodnevno provodimo vreme, to preoblikuje na mozak.
Ova nova otkria pokazuju da nai odnosi na nas utiu tanano, ali mono, i to tokom celog ivota.
Ova novost moda nije prijatna nekom iji odnosi naginju negativnosti. Ali neki nalazi pokazuju, isto
tako, da naa lina povezivanja u bilo kom trenutku ivota imaju mogunosti da poprave stanje.
Nain na koji se povezujemo s drugima ima neslueni znaaj.
To nas vodi onome to bi, u svetlu ovih novih uvida, moglo da znai biti inteligentan u socijalnom
svetu.
Mudro postupanje
Jo 1920, neposredno posle prvog oduevljenja zbog, u ono vreme novih, testova IQ (kolinika
inteligencije), psiholog Edvard Torndajk dao je prvobitnu formulaciju socijalne inteligencije. Po jednoj
njegovoj definiciji, to je sposobnost razumevanja ljudi i upravljanja njima, to su vetine koje su nam
svima potrebne da bismo dobro iveli u svetu.
No ta definicija doputa da se obelejem talenta za interpersonalne odnose smatra i ista
manipulacija16. Jo i dan-danji neki opisi socijalne inteligencije ne prave razliku izmeu sirovih
sposobnosti prevaranta, i istinski brinih postupaka koji obogauju zdrave odnose. Po mom miljenju, to
to je neko naprosto manipulator to vrednuje samo ono to je dobro za jednog oveka nautrb drugih ne bi trebalo smatrati znakom socijalne inteligencije.
Umesto toga, o socijalnoj inteligenciji moemo misliti kao o saetom izrazu za pojavu kad je
neko inteligentan ne samo povodom interpersonalnih odnosa, nego i u njima17. Ovakvim poimanjem fokus
socijalne inteligencije iri se sa stanovita jedne osobe na perspektivu dve osobe, sa sposobnosti koje
postoje u jednom pojedincu na ono to se deava kad se neko upusti u neki odnos. Kad tako proirimo
15 Izraz socijalni mozak" uao je u upotrebu u neuronauci u poslednjih nekoliko godina. Na primer, jedna meunarodna
nauna konferencija o socijalnom mozgu odrana je u Geteborgu u vedskoj od 25. do 27. marta 2003. Iste godine objavljen je
prvi nauni zbornik na tu temu, Martin Briine et ah, The Social Brain: Evolution and Pathology (John Eiley, Sussex, UK,
2003). Prva meunarodna konferencija o socijalnom mozgu odrana je u Nemakoj, na Bohumskom Univerzitetu, novembra
2000.

16 Za izvornu definiciju socijalne inteligencije, videti Edward Thorndike, Inteligencija i njeno

korienje", Harpers Magazine 140 (1920), 227-235, na strani 228.
17 Upozorenje: itaoci koji trae standardni pregled psiholokog pojma socijalne inteligencije" ovde ga
nee nai; za to, preporuujem odlian pregled Dona Kilstroma i Nensi Kantor. Meni je ovde bila
namera da ohrabrim novu generaciju psihologa da prevaziu granice sadanjih pojmova time to e
prihvatati nalaze iz socijalne neuronauke, umesto da se dre standardnih kategorija koje je psihologija
nazvala socijalnom inteligencijom". Videti John Kihlstrom - Nancy Cantor, Socijalna inteligencija", u
Robert Sternberg, prir., Handbook of Intelligence, 2. izdanje (Cambridge University Press, Cambridge, UK,
2000), 359-379.

svoj fokus, onda moemo da vidimo dalje od pojedinca, i da shvatimo ta zapravo biva kad ljudi stupe u
interakciju - a isto tako da, dalje od linog interesa, sagledamo i ta je u najboljem interesu drugih.
To ire stanovite navodi nas da u okviru socijalne inteligencije razmotrimo sposobnosti koje
obogauju odnose meu ljudima, kao to su empatija i briga. Stoga ja u ovoj knjizi razmatram i drugo,
ire naelo koje je Tomdajk takoe predloio povodom nae socijalne sposobnosti: mudro postupanje u
ljudskim odnosima.18
Socijalna osetljivost mozga zahteva od nas da budemo mudri, da uvidimo kako drugi ljudi u naem
ivotu pokreu i oblikuju ne samo naa raspoloenja, nego i samu nau biologiju -as druge strane zahteva
da procenjujemo kako mi utiemo na emocije i biologiju drugih ljudi. I zaista, kakav je neki odnos
moemo oceniti po tome kako neko utie na nas, i mi na njega.
Bioloki uticaj koji prelazi s osobe na osobu ukazuje na novu dimenziju ivota koji se lepo ivi: na
ponaanje koje e i na tom tananom nivou biti blagotvorno za one s kojima se povezujemo.
Sami odnosi poprimaju novo znaenje, te o njima treba da razmiljamo na korenito nov nain.
Znaaj implikacija ovoga prevazilazi teorijski znaaj: te implikacije nas primoravaju da iznova procenimo
kakav ivot ivimo.
Ali pre nego to istraimo te znaajne implikacije, vratimo se poetku ove prie: iznenaujuoj
lakoi s kojom se mozgovi ukopavaju jedan u drugi, irei nae emocije kao kakav virus.

18 Thorndike, Inteligencija...", 228.

PRVI DEO: OIENI ZA POVEZIVANJE

1. EMOCIONALNA EKONOMIJA
Jednog dana, kasnei na sastanak u srcu Menhetna, potraio sam preicu. Tako sam uao u atrijum u
prizemlju jednog nebodera, s namerom da iziena kroz vrata koja sam video na drugoj strani i tako
skratim put kroz blok.
Ali im sam stigao do predvorja zgrade, u kom se nalazio niz liftova, uniformisani straar obruio
se na mene, maui rukama i viui: Ne moete ovuda!
Zato? pitao sam, zbunjen.
Privatan posed! Ovo je privatan posed! drao se, vidljivo uzrujan.
Izgleda da sam, ne znajui, upao u jednu neobeleenu bezbednosnu zonu. Dobro bi bilo,
predloio sam nesigurno pokuavajui da ga malo urazumim, kad bi na vratima pisalo Zabranjen ulaz.
Od moje primedbe jo se vie naljutio. Napolje! Napolje, urlao je.
Uznemiren, brzo sam se povukao, a od njegovog gneva utroba mi se grila jo nekoliko blokova.
Kad neko srui na nas svoja otrovna oseanja - kad prasne od gneva i pone da preti, kad pokae
gaenje ili prezir - onda on u nama aktivira sistem kola za iste te mune emocije. Postupak te osobe ima
snane neuroloke posleice: emocije su zarazne. Mi jake emocije zakainjemo ba kao i neki rinovirus
- i tako dobijamo emocionalni ekvivalent prehlade.
Svaka interakcija ime emocionalni podtekst. Ma ta radili, mi zajedno s tim moemo da uinimo da
se drugi oseti malo bolje, ak i mnogo bolje, ili malo gore - ili mnogo gore, kao to se desilo meni. Dalje
od onoga to se zbiva u datom trenutku, mi zadravamo neko raspoloenje koje u nama ostaje jo dugo
poto se okonao stvarni susret - to je emocionalni odsjaj (ili smrknue, u mom sluaju).
Ove preutne transakcije zbiraju se u emocionalnu ekonomiju, u unutranje neto dobiti i neto
gubitke koje doivljavamo s datom osobom, ili u datom razgovoru, ili datog dana. Uvee, neto bilans
razmenjenih oseanja u velikoj meri odreuje kakav smo dan imali - dobar ili lo.
U toj interpersonalnoj ekonomiji uestvujemo kad god neka socijalna interakcija za ishod ima
prenos oseanja - a to je praktino uvek. Takav interpersonalni dudo ima bezbroj varijacija, ali one se
sve svode na nau sposobnost da izmenimo raspoloenje druge osobe, i na sposobnost druge osobe da
izmeni nae. Kad vas navedem da se namrtite, ja u vama budim izvesnu brigu; kad vi mene navedete da
se nasmeim, ja se oseam zadovoljno. U toj tajnoj razmeni, emocije prelaze s osobe na osobu, izvana
prelaze unutra - s dobrim posledicama, ako je sree.
Loa strana emocionalne zaraze ispoljava se kad upadnemo u otrovno stanje samo zato to smo se
nali pored pogrene osobe u pogreno vreme. Ja sam bio nevoljna rtva gneva onog oveka iz
obezbeenja. Kao i kod pasivnog puenja, emocije koje su procurele mogu od obinog prolaznika
napraviti nevinu rtvu neijeg otrovnog stanja.
U trenucima kao to je bio onaj moj sa uvarom, to jest kad se suoimo s neijim gnevom, na
mozak automatski skenira situaciju da vidi ukazuje li ona na dalju opasnost. Tako nastalom
hiperbudnou rukovodi amigdala, bademasta oblast u srednjem mozgu koja je mesto otkvainjanja
borbe, bekstva ili nepominosti kao reakcije na opasnost. 19 Od celog opsega oseanja, amigdalu najjae
nadrauje strah.
Kad ga pokrene uzbuna, ekstenzivni sistem kola u amigdali prisvaja kljune take u celome mozgu,
usmeravajui nae misli, panju i percepciju prema onome to nas je uplailo. Tad instinktivno obraamo

19 Kad govorim o amigdali ili o bilo kojoj drugoj posebnoj neuronskoj strukturi, obino mislim ne samo
na tu regiju nego i na sistem kola koji je povezuje s drugim neuronskim oblastima. Izuzeci su kad
raspravljam o nekim vidovima same te strukture.

veu panju na lica ljudi oko sebe, traimo osmehe ili mrtenje koji bi nam omoguili da bolje
protumaimo znake opasnosti ili shvatimo ta ukazuje na neije namere.20
Ova poveana budnost pod kontrolom amigdale pojaava nau opreznost prema emocionalnim
migovima od drugih ljudi. A ta pojaana usredsreenost pak snano budi njihovu prijemivost za naa
oseanja, i potpomae zarazu. I tako nai trenuci bojazni poveavaju nau prijemivost za emocije
drugih.21
Uoptenije uzev, amigdala deluje kao radar u mozgu, i skree panju na sve to bi moglo biti novo,
zbunjujue ili znaajno i o emu treba saznati neto vie. Amigdala pokree rani sistem upozoravanja u
mozgu, skenira sve to se dogaa, uvek je budna za emocionalno znaajne dogaaje - naroito za
mogune pretnje. Iako je za neuronauku uloga amigdale kao straara i okidaa za uznemirenost stara
poznanica, njena drutvena uloga kao dela modanog sistema za emocionalnu prilepivost, otkrivena je
tek nedavno.22
Niski put: centrala zaraze
ovek kog lekari zovu Pacijent X pretrpeo je dva modana udara koja su mu unitila veze izmeu
oiju i ostatka modanog sistema za vid u vizualnom korteksu. Iako su njegove oi primale signale,
njegov mozak nije mogao da ih deifruje, ak ni da registruje njihov dolazak. Pacijent X je bio potpuno
slep - ili se tako inilo.
Na testovima, na kojima su mu pokazivani razni oblici poput krugova i kvadrata, ili fotografije
raznih lica, Pacijent X nije uspevao da dokui ta to gledaju njegove oi. No kad su mu pokazane slike
ljudi srditih ili srenih lica, odjednom je bio u stanju da pogodi koje to emocije oni izraavaju, i to s
rezultatom mnogo boljim nego da je pogaao sluajno. Ali, kako?
Skenerom dobijeni snimci mozga dok je Pacijent X pogaao tua oseanja otkrili su alternativu
uobiajenim putanjama za vienje koje idu od oiju do talamusa, gde svi ulni oseti prvo ulaze u mozak,
a potom idu do vizualnog korteksa. Taj drugi put alje informacije neposredno od talamusa amigdali (mo zak ima par, desno i levo). Iz te neverbalne poruke amigdala potom ekstrahuje emocionalno znaenje,
svejedno da li je posredi grdnja, nagla pramena stava ili pramena u tonu glasa - i to ak nekoliko
mikrosekundi pre nego to uopte znamo ta gledamo.
Iako je amigdala izvanredno osetljiva za takve poruke, njen sistem veza ne daje neposredan pristup
centrima za govor; u tom smislu amigdala je doslovno nema. Kad registrujemo neko oseanje, signali iz
sistema kola u naem mozgu, umesto da upozore verbalne oblasti u kojima reci mogu da izraze ono to

20 Brooks Gumb-James Kulik, Stres, povezanost i emocionalna zaraza", Journal of Personality and Social
Psychology, 72, no. 2 (1997), 305-319.
21 Ova ispitivaka funkcija sprovodi se preko veze amigdale s korteksom, to nau panju navodi na to da istrauje
neizvesnosti. Kad se amigdala aktivira reagujui na mogunu pretnju, ona usmerava kortikalne centre da zadre nau panju na
mogunoj opasnosti, i mi pri tom oseamo neprijatnost, nelagodu, pa i malo straha. Ako je kod nekoga nivo aktivacije
amigdale visok, njegov svet je nejasan i vazda pretei. Neka jaka trauma, kao to biva kad je neko napadnut i opljakan, moe
da pojaa budnost amigdale za svet time to e povisiti nivoe neurotransmitera zahvaljujui kojima neprestano osmatramo ne
bi li uoili pretnje. Najvei broj simptoma posttraumatskog stresnog poremeaja, kao to je preterana reakcija na neutralne
dogaaje koji nejasno podseaju na prvobitnu traumu, znaci su takve preterano aktivne amigdale. Videti Dennis Charney et ah,
Psiholoki mehanizmi posttraumatskog stresnog poremeaja", Archives of General Psychiatry, 50 (1993), 294-305.

22 Videti, na primer, Beatrice de Gelder et al., Strah podstie beanje: mehanizam zaraznog straha kad se opazi emocija koju
izraava celo telo", Proceedings of the National Academy of Sciences, 101, no 47 (2004), 16, 701-706.

znamo, oponaaju tu emociju u naem sopstvenom telu.23 Tako i Pacijent X nije toliko video emocije na
licima, koliko ih je osetio, to je stanje koje se zove afektivno vienje naslepo.24
U neoteenom mozgu amigdala se koristi istom putanjom da protumai emocionalni aspekt svega
to opaamo - oduevljenje u neijem glasu, nagovetaj ljutnje oko oiju, stav sumornog poraza - i potom
obrauje tu informaciju subliminalno, ispod praga svesnosti. Ta povratna, nesvesna obavetenost
signalizuje tu emociju time to priprema isto oseanje (ili reakciju na njega, kao to je strah kad vidimo
srdbu) u nama - to je kljuni mehanizam kojim zakainjemo jedno oseanje od nekog drugog.
To to uopte moemo da u drugima - i oni u nama - pokrenemo svaku emociju, govori o monome
mehanizmu kojim se oseanja jedne osobe prenose na drugu.25 Takve su zaraze centralne transakcije u
emocionalnoj ekonomiji, u razmeni oseanja koja prati svaki na susret s ljudima, bez obzira na to koji
posao navodno bio posredi.
Uzmimo, na primer, kasira u lokalnom supermarketu ije veselo eretanje zahvata sve njegove
muterije. On uvek uspeva da nasmeje ljude - ak i oni najsmrknutiji odlaze smeei se. Ljudi kao to je
taj kasir dejstvuju kao emocionalni ekvivalent za Zeitgebere, sile u prirodi koje na bioloki ritam vuku
sopstvenim ritmom.
Takva zaraza moe zahvatiti mnogo ljudi istovremeno, vidljivo kao kad se publika u bioskopu
rasplae na neku traginu scenu, ili gotovo neprimetno, kao kad ton na nekom sastanku postane
razdraljiv. Iako opaamo vidljive posledice takve zaraze, uglavnom nismo svesni kako se emocije tano
ire.
Emocionalna zaraza primer je onoga to bi se moglo nazvati modanim niskim putena na delu.
Niski put je sistem kola koji dejstvuje ispod praga nae svesnosti, automatski i bez napora, ogromnom
brzinom. Izgleda da najveim delorn onoga to radimo upravljaju obuhvatne neuronske mree koje
dejstvuju preko niskog puta - naroito u naem emocionalnom ivotu. Kad nam panju zarobi neko
privlano lice, ili zajedljivost u neijoj primedbi, za to treba da zahvalimo niskome putu.
Visoki put, suprotno tome, protee se kroz neuronski sistem koji dejstvuje metodinije i korak po
korak, sa smotrenim naporom. Mi smo svesni visokog puta, i on nam daje bar nekakvu kontrolu nad
naim unutranjim ivotom, to nam niski put ne doputa. Dok razmiljamo kako da priemo nekoj
privlanoj osobi, ili traimo vet utuk na zajedljivost, idemo visokim putem.
Niski put moemo posmatrati kao vlaan, natopljen emocijama, a visoki kao suv, hladno
racionalan.26 Niski put prenosi sirova oseanja, visoki obzirno razumevanje onoga to se zbiva. Niski put
omoguuje nam da smesta oseamo s nekim drugim; visoki put daje nam da razmislimo o onome to
oseamo. Ti putevi se obino neprimetno spajaju. Naim socijalnim ivotom upravlja sadejstvo ta dva
modusa [za pojedinosti, videti Dodatak A].27
23 To je u najmanju ruku jedan nain na koji prepoznajemo emocije. Postojanje drugih neuronskih putanja moe znaiti,
recimo, da se ne moramo osetiti srenima ako prepoznamo da se neko drugi osea tako.

24 Afektivno vienje naslepo, u kom funkcionalno lepa osoba s izvesnim oteenjem mozga moe da,
preko amigdale, registruje emocije drugoga na osnovu izraza lica, otkriveno je i kod drugih ljudi. Videti,
na primer, J. S. Morris et ah, Differential Extrageniculostriate and Amygdala Responses to Presentation
of Emotional Faces in a Cortically Blind Field", Brain, 124, no 6 (2001), 1241-1252.
25 Klasino delo o emocionalnoj zarazi je Elaine Flarfield et al., Emotional Contagion (Cambridge
University Press, Cambridge, UK, 1994).
26 Visoki put, meutim, moe se iskoristiti da namerno generie neku emociju; glumci to rutinski rade. Drugi primer je
sistematsko generisanje saoseanja u religijskim praksama; namerno generisanje pozitivnih emocija koristi visoki put da
upravlja niskim.
27 Naravno, kognicija i emocija obino se ne kose. Najvei deo vremena visoki put" i niski put" deluju sinergino, ili
barem vrlo primaknutim paralelnim putanjama vode do istog mesta. Slino tome, kognicija i emocija, bez primetnog spoja, po
pravilu dejstvuju zajedno u motivisanju i voenju naeg ponaanja prema ciljevima koje smo sebi postavili. Ali, u nekim se
okolnostima razilaze. Ta razilaenja stvaraju idiosinkrazije i naizgled iracionalne postupke koji mnogo zbunjuju bihevioralne

Emocija moe da s osobe na osobu pree u tiini, tako da je niko svesno ne primeti, zato to se
sistem kola za tu zarazu nalazi na niskom putu. Da uprostimo do kraja, niski se put koristi sistemom
neuronskih kola koji se protee kroz amigdalu i slina automatska vorita, dok visoki put alje ulazne
signale prefrontalnom korteksu, modanom izvrnom centru u kom se nalazi naa sposobnost za inteiv
cionalnost - te moemo da razmiljamo o onome to nam se dogaa.28
Ta dva puta registruju informacije veoma razliitim brzinama. Niski put vie je brz nego to je
ispravan; visoki put, iako sporiji, pomae nam da stignemo do ispravnijeg vienja onoga to se deava. 29
Niski put je brz i prljav, visoki put je spor ali obazriv. Po reima filozofa Dona Djuija (Dewey) iz
dvadesetog veka, jedan dejstvuje tresi-mesi, prvo radi, posle misli, dok je drugi obazriviji i
vispreniji.30
Razlika u brzini izmeu ova dva sistema - onaj emocionalni, trenutni, nekoliko je puta bri u
modanom vremenu od onog racionalnijeg - navodi nas da donosimo brze odluke zbog kojih bismo
kasnije mogli zaaliti, ili koje bismo kasnije morali pravdati. Dok je niski put ve reagovao, visoki put
ponekad uspeva samo da maksimalno iskoristi stvari. Robert Hajnlajn (Heinlein), pisac
naunofantastinih romana, ironino je primetio: ovek nije racionalna ivotinja, nego ivotinja koja
racionalizuje.
Prenosni mehanizmi raspoloenja
Kad sam obilazio jedan kraj zemlje, seam se kako me je prijatno iznenadio prijateljski ton
snimljenoga glasa koji me je preko telefona obavestio: Va poziv ne moe biti prosleen broju koji ste
birali.
Toplina bezbojne snimljene poruke, verovali ili ne, izazvala je u meni neko malo, dobro oseanje uglavnom stoga to me je godinama ljutila ista poruka kako ju je saoptavao kompjuterizovani glas iz
moje telefonske kompanije kod kue. Tehniari koji su programirali tu poruku zbog neeg su odluili da
je nabusit, narebodavan ton onaj pravi, moda kao neposredna kazna to sam pogreno birao broj.
Odrastao sam mrzei odvratan ton te snimljene poruke - stvarao je u mojoj svesti sliku nekog
cepidlakog, moralizatorskog njukala. Svaki put, bez izuzetka, bacao me je u loe raspoloenje, makar i
samo na trenutak.
Emocionalna snaga takvih tananih nagovetaja iznenaujue je velika. Uzmimo jedan spretan
eksperiment izveden sa studentima volonterima na Univerzitetu u Vircburgu, u Nemakoj.31 Studenti su
sluali snimljen glas koji je itao najsuvlje intelektualno tivo, nemaki prevod ela britanskog filozofa
Dejvida Hjuma Rasprava o ljudskom razumu. Traka je imala ve verzije, jednu radosnu, jednu tunu, ali
razlika je bila tako tanana daje uesnici nisu bili svesni osim ako traku nisu sluali namerno da bi uoili
razliku.
naunike (ukljuujui psihologe i ekonomiste). Ona nam mnogo govore i o posebnim karakteristikama ta dva konstitutivna
sistema u naem mozgu - kad dva sistema funkcioniu zajedno teko je rei koji prilae ta; kad su u konkurenciji, lake je
razlikovati ta je koji priloio.
28 Amigdala, u srednjem mozgu ispod korteksa, rukovodi automatskim emocionalnim procesima; prefrontalni korteks, u
svojoj izvrnoj funkciji, dobija ulazne signale iz mnogih drugih neuronskih regija, objedinjuje ih i u skladu s tim pravi planove.
Videti Timothy Shallice and Paul Burgess, The Domain of Supervisory Processes and Temporal Organization of Behaviours",
Phibsophical Transactions of the Royal Society B: Biobgical Sciences 351 (1996), 1405-12.

29 Visoki put, meutim, nije imun na pristrasnost i opaajno iskrivljavanje. Povodom visokog puta
spram niskog, videti Mark Williams et al., Amygdala Responses to Fearful and Happy Facial
Expressions Under Conditions of Binocular Suppression", Journal of Neuroscience 24, no. 12 (2004), 28982904.
30 Za ta dva naina, videti John Dewey, Experience and Nature (LaSalle, 111, 1925), 256.Roland Neumann - Fritz Strack,
Zarazno raspoloenje: automatski prenos raspoloenja s jedne osobe na drugu", Journal of Personality and Social
Psychology 79, no. 2 (2000), 3044-514.

31 Roland Neumann - Fritz Strack, Zarazno raspoloenje: automatski prenos raspoloenja s jedne
osobe na drugu", Journal of Personality and Social Psychology 79, no. 2 (2000), 3044-514.

Ma koliko prigueni bili tonovi koji su izraavali oseanja, studenti su otili sa sluanja trake ili
malo sreniji, ili malo natmureniji nego to su bili pre sluanja. Ipak, oni nisu imali pojma da im se
raspoloenje promenilo, a jo manje zato.
Raspoloenje se menjalo i kad su studenti izvodili zadatak koji im je odvraao panju tokom
sluanja - kad su stavljali metalne avlie u rupice u dasci. ini se da je to odvraanje panje stvorilo
ometajuu buku koja je spreavala intelektualno razumevanje itanog filozofskog odlomka. Ali, nimalo
nije umanjilo zaraznost raspoloenja: niski put ostao je irom otvoren.
Jedan nain na koji se raspoloenja razlikuju od grubljih oseanja kao to su emocije, kau nam
psiholozi, skoparrje s neizrecivou njihovih uzroka: dok po pravilu znamo ta je pokrenulo neku
otvorenu emociju, u ovom ili onom raspoloenju esto se zateknemo i ne znajui odakle je to
raspoloenje poteklo. No vircburki eksperiment sugerie da je na svet ispunjen pokretaima raspoloenja koje proputamo da primetimo - a to moe biti sve, od sladunjave muzike s mjuzaka u liftu do
oporog tona u neijem glasu.
Na primer, uzmimo izraze koje vidimo na tuim licima. Kao to su otkrili vedski naunici, ve i
vienje slike nekog srenog lica izmamljuje letiminu aktivnost miia koji usta razvlae u osmeh. 32 I
zaista, kad god gledamo fotografiju nekog lica na kom se ogledaju jake emocije kao to su tuga, ili
gaenje, ili radost, nai facijalni miii automatski poinju da kao u ogledalu odraavaju izraz s tog
drugog lica.
Ovo povratno oponaanje otvara nas za tanane emocionalne uticaje ljudi oko nas, i dodaje jednu
traku onome to predstavlja most izmeu ljudi, neposredno od mozga do mozga. Posebno osetljivi ljudi
zakainju ovu zarazu lake od drugih, iako oni nepropusni za oseanja prolaze neotaknuti i kroz
najotrovniji susret. U svakom sluaju, ova transakcija obino se odvija neprimetno.
Sreu na tuem nasmeenom licu oponaamo tako to se nai facijalni miii razvlae u mali
osmeh, ak ako moda i nismo svesni toga da smo videli osmeh. Taj oponaani lagani osmeh moda nije
vidljiv na prvi pogled, ali naunici koji paljivo posmatraju facijalne miie jasno primeuju takve
emocionalne odraze.33
Ovakvo oponaanje ima i bioloku posledicu, poto izrazi naeg lica pokreu u nama oseanja koja
pokazujemo. Mi moemo da uskomeamo svaku emociju u sebi time to emo namerno podesiti facijalne
miie za nju: stegnite olovku zubima, i nateraete svoje lice da se nasmei, to e na tanan nain prizvati
pozitivno oseanje.
Edgar Alan Po je intuitivno shvatio to naelo. Napisao je: Kad poelim da otkrijem koliko je neko
dobar ili pokvaren, ili ta misli u nekom trenutku, ja najtanije to mogu nametam izraz na svom licu u
skladu s njegovim, a onda ekam da vidim koje se misli ili oseanja bude u mojoj sopstvenoj svesti ili
srcu, kao da se oni slau sa tim izrazom, ili mu odgovaraju.34
Zakainjanje emocija
Mesto: Pariz, 1895. aica zaljubljenika u avanture odvaila se da poseti izlobu brae Limijer,
pionira u oblasti fotografije. Po prvi put u istoriji braa prikazuju javnosti pokretne slike, kratak film
koji - u gluvoj tiini - pokazuje voz kako ulazi u stanicu, purnjajui paru i jurei prema kameri.
32 Povodom facijalnog oponaanja emocija, videti Ulf Dimberg - Monika Thunberg, Brze facijalne
reakcije na emocionalne facijalne izraze", Scandinavian Journal of Psychology 39 (2000), 39-46; Ulf
Dimberg, Facijalni EMG i emocionalna reakcija", Psychophysiology 27 (1990), 481-94.
33 Videti Ulf Dimberg, Monika Thunberg - Kurt Elmehed, Nesvesne facijalne reakcije na emocionalne facijalne izraze",
Psychological Science 11 (2000), 86-89.
34 Edgar Alan Po je citiran u Robert Levenson et al., .Voluntary Facial Action Generates Emotion-Specific Autonomic
Nervous System Activity", Psychophysiology 27, (1990), 362-384.

Reakcija publike: svi uasnuto vrite i skrivaju se pod sedita.

Ljudi nikad dotad nisu videli slike koje se kreu. Ta krajnje naivna publika mogla je samo da kao
stvarnu registruje jezivu sablast sa ekrana. Najarobniji, najsnaniji dogaaj u istoriji filma moda su
ba ti prvi-prvcijati trenuci u Parizu, zato to tad nijedan gledalac nije shvatio da je ono to oko vidi puka
iluzija. to se njih - i njihovog opaajnog sistema - tie, slike na ekranu bile su stvarnost.
Kao to istie jedan filmski kritiar, Preovlaujui utisak daje to stvarno, veliki je deo primitivne
moi umetnikog oblika, ak i danas.35 Taj oseaj stvarnosti i dalje hvata u zamku gledaoce filmova, zato
to mozak reaguje na iluziju stvorenu filmom istim sistemom kola kao i na sam ivot. Zarazne su ak i
emocije na ekranu.
Neke neuronske mehanizme ukljuene u tu zarazu to s ekrana prelazi na gledaoce identifikovao je
jedan izraelski istraivaki tim koji je volonterima na pregledu fMRI pokazao odlomke pageti-vesterna
Dobar, lo, zao iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. U moda jedinom lanku u analima neuronauke
u kojima se priznaje doprinos Klinta Istvuda, istraivai zakljuuju da je film pokretao mozak gledalaca
kao neuronski lutkar marionete.36
Isto kao to se desilo onim uspanienim gledaocima filma godine 1895. u Parizu, tako su i mozgovi
gledalaca u ovom istraivanju dejstvovali kao da se imaginarna pria na ekranu deava njima. Izgleda da
mozak u poetku pravi malu razliku izmeu virtualne i istinske stvarnosti. I zato, kad se kamera primakne
za krupni plan lica, u gledaoevom mozgu pale se oblasti za prepoznavanje lica. Kad se na ekranu vidi
neka zgrada ili panorama, aktivira se druga vizualna oblast, oblast koja reaguje na nae fiziko okruenje.
U scenama s finim pokretima ruke, ukljuuje se oblast mozga koja upravlja dodirom i pokretom. A
na prizore s najvie uzbuenja - na pucnjavu, eksplozije, iznenadne preokrete u zapletu - emocionalni
centri smesta stupaju u akciju. Ukratko, filmovi koje gledamo prisvajaju na mozak.
Pojedinci u publici zajedno uestvuju u toj neuronskoj marionetskoj predstavi. Sve to se desi u
mozgu jednog gledaoca deava se redom i u mozgovima ostalih, iz trenutka u trenutak kroz ceo film.
Akcija na ekranu koreografie istovetnu unutranju igru u svima koji gledaju film.
Kao to glasi jedna maksima u drutvenim naukama: Neto je stvarno ako je stvarno po
posledicama. Kad mozak reaguje na imaginarne scenarije na isti nain kao i na stvarne, imaginarno ima
bioloke posledice. Niski put emocionalno nas obmanjuje.
Glavni izuzetak od ove marionetske igre jesu prefrontalne oblasti visokog puta u kojima su smeteni
modani izvrni centri, i koje olakavaju kritiko miljenje (ukljuujui i pomisao Ovo je samo film), a
koje se ne ukljuuju u pomenutu koordinaciju. Tako mi danas ne beimo u panici kad voz na ekranu juri
na nas, uprkos strahu koji nadolazi u nama.
Sto je neki dogaaj upadljiviji ili upeatljiviji, to vie panje mozak stavlja u pogon. 37 Dva inioca
koja pojaavaju reakciju mozga na svaku virtuelnu stvarnost, a to je i film, jesu opaajna glasnost i
emocionalno jaki trenuci, kao to su vriska ili pla. Nikakvo udo to u mnogim filmovima postoje scene
haotine pometnje - one oamuuju mozak. A sama veliina ekrana - na kojoj se stvaraju udovino
ogromni ljudi ve se po sebi registruje kao senzorna glasnost.38
No raspoloenja su toliko zarazna da daak emocije zakainjemo i iz neeg tako kratkotrajnog kao
to su letimino vieni osmeh ili mrtenje, ili tako suvoparnog kao to je itanje nekog filozofskog
odlomka.
35 David Denby, Brzi i mrtvi", New Yorker 80 (29. mart 2004), 103-105.
36 O nainu na koje filmovi utiu na mozak, videti Uri Hasson et al., Intersubject Synchronization of Cortical Activity
During Natural Vision", Science 303, no. 5664 (2004), 1634-1640.

37 O istaknutosti i panji videti, na primer, Stephanie D. Preston - Frans B. M. de Waal, Empathy: Its
Ultimate and Proximate Bases", Behavioral and Brain Sciences 25 (2002), 1-20.
38 Na mozak je preprogramiran da najveu panju posveuje takvim nagovetajima verovatno zato to, u divljini, trenuci
perceptivne i emocionalne napetosti mogu ukazivati na opasnost. U dananjem svetu, meutim, ovo naprosto moe ukazivati
na to ta se daje veeras.

Radar za neiskrenost
Dve ene koje se uopte nisu poznavale upravo su odgledale jedan potresan dokumentarne, film o
bolnim posledicama bombardovanja Hiroime i Nagasakija u Drugom svetskom ratu. Obe su ene bile
duboko uznemirene onim to su videle, i oseale kako se u njima nakuplja meavina gaenja, srdbe i
tuge.
Ali kad su poele da razgovaraju o svojim oseanjima, dogodilo se neto udno. Jedna ena je,
govorei o svojoj uzrujanosti, bila krajnje otvorena, dok je druga potiskivala emocije i glumila
ravnodunost. Prvoj se eni uinilo da druga, zaudo, uopte i nema neke emocionalne reakcije; kao da je
samo malo rasejana i odsutna.
Upravo je tako razgovor i trebalo da se kree: obe ene bile su volonterke u jednom eksperimentu
na Univerzitetu Stanford, kojim su istraivane drutvene posledice potiskivanja emocija; jedna ena je
dobila uputstvo da krije stvarna oseanja. 39 Razumljivo, onoj emocionalno otvorenoj inilo se da je, dok
su razgovarale, partnerka otkainje - i zapravo je imala oseaj da to nije osoba koju bi poelela za
prijateljicu.
ena koja je potiskivala prava oseanja oseala je tokom razgovora napetost i nelagodnost,
rasejanost i brigu. Vrlo reito, to je razgovor dalje odmicao, njen krvni pritisak postojano je rastao.
Potiskivanje tako uznemirujuih oseanja uzima fizioloki danak; povien krvni pritisak odavao je taj
njen emocionalni napor.
No evo velikog iznenaenja: i kod ene koja je bila otvorena i iskrena otkrio se isti postojani rast
krvnog pritiska kao kod one koja je potiskivala oseanja. Napetost ove druge nije bila samo opipljiva,
nego i zarazna.
Mozak je podeen tako da reaguje otvorenou; nae neuronske veze prenose svako, pa i najmanje
raspoloenje na miie lica, to naa oseanja istog asa ini vidljivim. Pokazivanje emocija automatsko
je i nesvesno, tako da njihovo potiskivanje iziskuje svestan napor. Neiskrenost u pogledu oseanja nastojanje da sakrijemo strah ili srdbu - zahteva aktivan napor i retko kad potpuno uspeva.40
Jedna prijateljica mi je, na primer, rekla kako je ve pri prvom razgovoru naprosto znala da ne
treba da veruje oveku kom je iznajmila svoj stan. I, naravno, one sedmice kad je trebalo ponovo da se
useli, on joj je rekao kako nee da se iseli. U meuvremenu, ona nije imala kuda da ide. Zabasala je u
umu propisa koji tite prava stanara, to je znailo da e ostati beskunik dok se njen advokat ne izbori
za njen povratak u njen vlastiti stan.
Tog oveka srela je samo jednom, kad je doao da pogleda stan. Neto u njemu mi je govorilo da
e biti problema, jadala se kasnije.
To neto u njemu odraava delovanje specifinog sistema kola na visokom i niskom putu koji
nam slui kao rani sistem upozorenja na neiskrenost. Taj sistem kola, specijalizovan za sumnjiavost,
razlikuje se od sistema kola za empatiju i skladan odnos (engl. rapport). Njegovo postojanje ukazuje na
39 Emily Butler et al., Socijalne posledice priguivanja emocija", Emotion 3, no. 1 (2003), 48-67.
40 Ve sam taj pokuaj potiskivanja podstie nas da neprestao mislimo na tu stvar; takve misli nameu se
kad pokuavamo da se usredsredimo na neto drugo, ili da se naprosto opustimo. Uprkos elji da izvrimo
voljnu kontrolu i stavimo veto na svoje prirodne impulse, u tome ne uspevamo uvek stoprocentno. Ako
namerno potiskujemo iskrene emocije - ako navlaimo mirno lice kad smo zapravo uznemireni - naa
oseanja ipak cure. Skladni odnos (rapport) jaa kad drugima otvorenije pokazujemo svoja oseanja.
Slino tome, to vie nastojimo da potisnemo neka oseanja, i to su skrivena oseanja jaa, to vie
nenamerno poveavamo napetost u vazduhu - to je ono oseanje poznato svakom iji partner krije" jake
emocije koje osea. O ceni potiskivanja videti E. Kennedy-Moore - J. C. Watson, Kako i kada pomae
izraavanje emocija?", Review of General Psychology 5, (2001), 187-212.

vanost otkrivanja dvolinosti u ljudskim odnosima. Evoluciona teorija smatra da je naa sposobnost da
osetimo kad treba da budemo sumnjiavi isto toliko bitna za ljudski opstanak kao to je to naa
sposobnost za poverenje i saradnju.
Poseban neuronski radar koji je ovde na delu otkriven je u jednom istraivanju u kom su modane
slike volontera registrovane dok su oni posmatrali nekog od glumaca kako pria traginu priu. Pojavila
se jaka razlika u aktiviranim neuronskim regijama, zavisno od izraza lica glumca. Ako je lice glumca
pokazivalo prikladnu tugu, aktivirani su bili sluaoeva amigdala i odgovarajui sistemi kola za tugu.
Ali ako se na glumevom licu video smeak tokom tune prie - to je emocionalni nesklad sluaoev mozak aktivirao je mesto specijalizovano za budnost pred socijalnim pretnjama ili
suprotstavljenim informacijama. U tom sluaju sluaoci su aktivno izraavali nedopadanje prema osobi
koja je iznosila priu.41
Amigdala automatski i obavezno skenira svakoga koga sretnemo da bismo znali da li moemo imati
poverenja u njega: Da lije bezbedno prii tom tipu? Da lije on opasan? Mogu li raunati na njega ili ne?
Neuroloki bolesnici iji je velik deo amigdale oteen nisu u stanju da procene koliko poverenja neko
zasluuje. Kad im se pokae fotografija oveka za kog obini ljudi smatraju da je vrlo sumnjiv, ti
bolesnici ga procenjuju isto kao i oveka kog su drugi ocenili kao najvrednijeg njihovog poverenja.42
Na sistem upozoravanja koji nam govori da li moemo imati poverenja u nekoga ima dve grane,
visoku i nisku.43 Visoki put funkcionie kad namerno donosimo sud da li se nekome moe verovati. Ali
neprestano procenjivanje u amigdali deava se van nae svesti, bez obzira na to da li svesno razmiljamo
o nekom pitanju. Niski put uporno radi na ouvanju nae bezbednosti.
Pad jednog Kazanove
ovani Viljoto je bio izvanredno uspean kao Don uan; zahvaljujui svom armu nizao je
romantine pobede jednu za drugom. Pa, ne ba jednu za drugom: on je, zapravo, bio oenjen s vie ena
istovremeno.
Niko pouzdano ne zna koliko se puta Viljoto venavao. Ali, moda je bio oenjen i sa sto razliitih
ena tokom svoje romantine karijere - a to jeste bila karijera. Viljoto je iveo od toga to se enio
bogataicama.
Ta se karijera razbila kad ga je Patria Gardner, koja je trebalo da mu bude sledea supruga, tuila
zbog bigamije.
Zbog ega je toliko ena poludelo za Viljotom naslutilo se tokom suenja. Patria Gardner je
priznala da ju je kod armantnog bigamiste privuklo, izmeu ostalog, i ono to je nazvala onom
iskrenou: on ju je gledao pravo u oi, smeei se, ak i kad je izgovarao presne lai.44

41 Neuronski radar usmeren na ventromedijalnu oblast prefrontalnog korteksa. Videti Jean Decety and
Thierry Chaminade, Neuronski korelati oseanja simpatije", Neuropsychologia 41 (2002), 127-138.
42 O zavreivanju poverenja, videti Ralph Adolphs et al., ovekova amigdala u drutvenom
prosuivanju", Nature 393 (1988), 410-424.
43 O vezama za poverenje, videti J. S. Winston et al., Automatske i namerne reakcije mozga prilikom procene zavreivanja
poverenja na licima", Nature Neuroscience 5, no. 3 (2002), 277-283. Ukratko, amigdala detaljno ispituje svakog kog sretnemo,
i automatski procenjuje zavreuje li taj nae poverenje. Kad proceni da je neko nedostojan poverenja", aktivira se desna insula
da bi to prenela utrobi, a regija u fuziformnom girusu koja reaguje na lica pali se. Orbitofrontalni korteks reaguje jae kad
amigdala proceni nekoga kao poverenja dostojnog". Desni gornji temporalni sulkus funkcionie zajedno s korteksom da
prosledi presudu, koju tad oznaavaju emocionalni sistemi, ukljuujui i amigdalu i ortbitofrontalni korteks.

44 O usmerenosti pogleda i laganju, videti Paul Ekman, Telling Lies: Clues to Deceit in the Marketplace, Politics,
and Marriage (W. W. Norton, New York, 1985).

Kao i Patria Gardner, tako i strunjaci za emocije mnogo itaju iz pogleda neke osobe. Ljudi
obino, kau nam, sputaju oi kad su tuni, gledaju u stranu kad se gnuaju neega, ili dole ili u stranu
kad oseaju krivicu ili stid. Veina ljudi to intuitivno osea, te nas narodna mudrost ui da proveravamo
da li neko gleda u oi, to bi trebalo da je merilo da li lae.
Viljoto, kao mnoge varalice, oigledno je sve to odlino znao i bio dovoljno vet da svoje
romantine rtve gleda u oi s prividnom iskrenou.
On je neto nabo - ali moda je to bilo vie graenje skladnog odnosa nego laganje. Onaj netremini
pogled koji govori veruj mi ta ti kaem zapravo malo otkriva da li neko govori istinu, tvrdi Pol Ekman,
svetski ekspert za otkrivanje lai na osnovu neijeg ponaanja.
Dok je godinama prouavao kako izraavamo emocije miiima lica, Ekman je postao opinjen
nainima na koje moemo da otkrijemo la. Njegovo otro oko za tanane pokrete na licu otkrilo je
raskorak izmeu maske lanih emocija i curenja istinskih oseanja.45
Gin laganja iziskuje svesnu, namernu aktivnost na visokom putu, onom to upravlja izvrnim
kontrolnim sistemima koji nae rei i dela odravaju na glatkoj putanji. Kao to Ekman istie, lazovi vie
panje posveuju izboru rei i cenzuriu ono to kau, a manje izboru izraza lica.
Takvo potiskivanje istine zahteva kako mentalni napor, tako i vreme. Kad osoba lae odgovarajui
na neko pitanje, ona poinje da odgovara dve desetinke sekunde kasnije nego osoba koja govori istinu. Ta
pauza oznaava napor da se sroi dobra la i ovlada emocionalnim i fizikim kanalima kroz koje bi istina
mogla sluajno da procuri.46
Za uspeno laganje potrebna je koncentracija. Visoki put je mesto gde se ulae taj mentalni napor,
ali kapacitet panje je ogranien, a laganje zahteva dodatnu dozu panje. Ovo vanredno raspodeljivanje
neuronskih resursa ostavlja prefrontalne oblasti s manje neophodnih sredstava da izvedu drugi jedan zadatak: da inhibiraju nevoljno pokazivanje emocija koje bi mogle odati la.
Samo rei mogu odati la. Ali, vrlo esto, nagovetaj da neko nije iskren dae nam raskorak izmeu
reci i izraza lica. Kao kad nas neko uverava da se osea sjajno, iako podrhtavanje njegovog glasa
otkriva zabrinutost.
Nema sasvim sigurnog detektora lai, rekao mi je Ekman, ali je mogue otkriti gde je vrue take u kojima se emocije neke osobe ne poklapaju s njenim reima. Ovi znaci dodatnog mentalnog
napora iziskuju ispitivanje: razlog proklizavanja moe biti sve, od obine nervoze do drskog laganja.
Miiima lica upravlja niski put, a izborom laganja visoki put; kod emocionalnih lai lice
opovrgava ono to je reeno. Visoki put prikriva, niski put otkriva.
Sistem kola na niskom putu nudi vie staza na nemome mostu koji nas povezuje, mostu od mozga
do mozga. Ta nam kola pomau da plovimo kroz pliake svojih odnosa time to otkrivaju u koga treba da
imamo poverenja, a koga da izbegavamo - ili time to zarazno ire prijatno oseanje.
Ljubav, mo, i empatija
U interpersonalnom protoku emocija, mo je vana. To se vidi kod parova. Jedan partner e ulagati
vei emocionalni napor da se priblii drugome: to je partner koji ima manje moi. 47 Procena koliko ko u
45 O znacima laganja, videti isto.
46 O kognitivnoj kontroli i laganju, videti Sean Spence, Obmanjivaki mozak", Journal of the Royal Society
of Medecine 97 (2004), 6-9. Laganje od sistema kola iziskuje poseban kognitivan i emocionalan napor. Ovaj
nalaz podstakao je ideju da e se fMRI jednog dana moda koristiti kao detektor lai. Ali taj e dan
osvanuti tek poto oni koji upotrebljavaju ovu tehnologiju snimanja razree teka logistika pitanja, kao
to su artefakti stvoreni u signalu kad neko progovori.
47 O nainu na koji se partner s manje moi vie pribliava onom drugom, videti Cameron Anderson, Dacher Keltner - Oliver
R John, Emotional Convergence Between People over Time", Journal of Personality and Social Psychology 84, no. 5 (2003),

nekom paru ima moi pokree sloena pitanja. Ali u jednoj romantinoj vezi mo se moe grubo
proceniti u praktinom smislu, recimo koji partner ima vie uticaja na to kako e se onaj drugi oseati s
njim (ili njom), ili ija je re poslednja prilikom donoenja zajednikih odluka oko pitanja kao to su
finansije, ili u opredeljivanju oko pojedinosti svakodnevnog ivota, kao da li da se ide ili ne ide na neku
zabavu.
Svakako, parovi se preutno slau koji e partner imati vie moi u kojoj oblasti; jedan moe biti
dominantan u finansijama, a drugi u planiranju drutvenog ivota. U oblasti emocija, meutim, manje
moan partner, sve u svemu, izvodi vea unutranja podeavanja u zajednikom emocionalnom
zbliavanju.
Takva se podeavanja bolje primeuju ako jedan uesnik u partnerskom odnosu namerno zauzme
neutralan emocionalan stav, to se deava u psihoterapiji. Posle Frojda, psihoterapeuti su primetili da se u
njihovom telu odraavaju emocije koje oseaju njihovi klijenti. Ako klijent plae zbog bolnih seanja,
terapeut e osetiti kako mu naviru suze; ako je klijentkinja uasnuta zbog nekog traumatskog seanja, i u
terapeutovom elucu uskomeae se oseaj straha.
Frojd je istakao da podeavanje sopstvenog tela daje psihoanalitiarima prozor u emocionalni svet
njihovih klijenata. Dok bezmalo svako moe da otkrije otvoreno izraene emocije, veliki psihoterapeuti
idu korak dalje i hvataju prikrivena emocionalna svojstva pacijenata koji nisu dopustili ni da im takva
oseanja dopru do svesti.48
Tek gotovo sto godina poto je Frojd prvi put primetio te suptilno podeljene senzacije, istraivai su
razradili pouzdan metod za otkrivanje jednovremenih promena koje se tokom obinog razgovora deavaju
u fiziologiji dve osobe.49 Proboj je nastao sa statistikim metodima i snagom kompjutera koji su naunici'
ma omoguili da tokom neke ive interakcije analiziraju ogroman broj razliitih podataka, kao to je
brzina otkucaja srca i slino.
Ta su istraivanja otkrila, na primer, da kad se neki brani par svaa, onda je telo i jednog i drugog
partnera sklono da oponaa poremeaje u telu onog drugog. Kako sukob napreduje, tako partneri uteruju
jedan drugog u sve izraenija stanja ljutnje, povreenosti i tuge (a taj nauni nalaz teko da e ikoga
iznenaditi).
Zanimljivije je ono to su istraivai branih odnosa uradili posle toga: snimali su videom parove
koji se svaaju i potom pozvali potpuno nepoznate ljude da gledaju snimljene trake i pogaaju koje je
emocije neki od partnera oseao dok je svaa trajala.50 Dok su volonteri iznosili svoja nagaanja,
fiziologija njihovih tela podraavala je fiziologiju tela posmatranih.
to je jae telo nepoznate osobe oponaalo telo posmatrane osobe, to je taniji bio oseaj
posmatraa o oseanjima posmatrane osobe - a najizraenije je to bilo kod negativnih emocija kao to je
ljutnja. Empatija - oseaj za emocije drugoga - izgleda da je isto toliko fizioloka koliko i mentalna
pojava, poto je sazdana na deljenju unutranjeg stanja druge osobe. Ta bioloka igranka deava se kad
bilo ko uspostavi empatiju s nekim drugim - onaj ko osea empatiju na tanan nain deli fizioloko stanje
osobe prema kojoj se podesio, ili natimovao (engl. attune).
Ljudi ija su lica pokazivala najjae izraze najtanije su procenjivali tua oseanja. Opte pravilo:
to su u datom trenutku fizioloka stanja dve osobe slinija, to svaka od njih lake moe da oseti kakva su
oseanja one druge.
1054-68.
48 Frances la Barre, On Moving and Being Moved: Nonverbal Behavior in Clinical Practice (Analytic Press, Hillsdale, N.J,
2001).
49 Iako je pedesetih i ezdesetih naila bujica psihofiziolokih istraivanja o dve osobe u interakciji, metodi u ono vreme nisu
bili precizni ni dovoljno moni, i ta linija istraivanja je iilela da bi oivela tek devedesetih godina dvadesetog veka.
50 O empatiji i zajednikoj fiziologiji, videti Robert Levinson- Anna Ruef, Empatija: fizioloki supstrat", Journal of
Personality and Social Psychology 63 (1992), 234-246.

Kad se natimujemo prema nekome, ne moemo a da ne oseamo zajedno s njim, makar i sasvim
tanano. Mi treperimo tako slino da emocije te druge osobe ulaze u nas - ak i ako mi to ne elimo.
Ukratko, emocije koje zakainjemo imaju posledice. A to nam daje valjan razlog da otkrijemo kako
da ih izmenimo pa da nam bude bolje.

2. RECEPT ZA SKLADAN ODNOS

Seansa psihoterapije je u punom jeku. Psihijatar sedi u drvenoj naslonjai, sav utogljen i zvanian.
Pacijentkinja se skljokala na koni kau, slika je i prilika poraza. Njih dvoje nisu na istoj talasnoj duini.
Psihijatar je napravio terapeutski gaf, dao je neprikladnu interpretaciju onoga to je pacijentkinja
upravo rekla. On se izvinjava: Bojim se da sam uradio neto to ometa tretman.
Ne..., poinje pacijentkinja.
Terapeut je skrauje i daje drugu interpretaciju.
Pacijentkinja zausti da odgovori, a terapeut tera svoje.
Doavi konano do rei, pacijentkinja poinje da se ali na ono to je godinama podnosila od svoje
majke - to je bio podrugljiv komentar na ono to je terapeut upravo radio.
I tako seansa odmie muno, razdeeno i vremenski neusklaeno.
Prelazimo na drugog pacijenta i psihoterapeuta usred seanse, na vrhunski trenutak skladnog odnosa.
Pacijent broj dva upravo je rekao terapeutu kako je dan ranije zaprosio svoju dugogodinju devojku
- sad verenicu. Terapeut mu je mesecima pomagao da istrai i prevazie svoje strahove od intimnosti ne
bi li skupio hrabrost da se upusti u brak. Stoga je ovaj trenutak trijumfa zajedniki obojici. Njihovo je
raspoloenje veselo, i terapeut i pacijent su mirni i razdragani.
Njihov skladan odnos (engl. rapport) toliko je pun da se oni poloajem i pokretima meusobno
oponaaju kao u nekoj namernoj koreografiji: kad terapeut prebaci jednu nogu preko druge, pacijent
odmah ini isto.
Postoji neto posebno u te dve terapijske seanse, koje su, obe, snimljene videom: izmeu terapeuta i
klijenta nalaze se dve etvrtaste metalne kutije poredane kao stereo komponente, a iz njih vire ice to
vode do metalne tipaljke koju oboje nose na vrhu prsta. ice omoguuju oitavanje koje, dok terapeut
odnosno klijent govori, otkriva tanane izmene u njihovom reagovanju znojenjem.
Seanse su bile deo istraivanja skrivene bioloke igre koja se neujno deava kao nevidljiva
komponenta svakodnevnih interakcija.51 Videosnimci seansi psihoterapije prikazuju ta neprestana
oitavanja kao treperavu liniju koja tee ispod svake osobe, pacijentova je plava, terapeutova zelena.
Linije se talasaju uporedo s porastom i padom emocija.
Tokom onih teskobnih, neskladnih razmena na prvoj seansi, dve linije kreu se kao usplahirene
ptice, usponi i padovi razliiti su na svakoj. One oslikavaju nepovezanost.
Ali za vreme skladnog odnosa na drugoj seansi, linije se kreu kao ptice u formaciji, to je graciozan
balet koordinisanog kretanja. Kad dve osobe oseaju skladan odnos, to se vidi po linijama koje glatko
teku, i po tome to su utimovane i same njihove fiziologije.
Te dve terapijske seanse snimljene su najnovijom tehnologijom za prouavanje inae nevidljive
aktivnosti mozga koja se deava za vreme interpersonalnih odnosa. Iako se znojenje moe uiniti neim
udaljenim od mozga, nova tehnika ispitivanja centralnog neuronskog sistema omoguuje nam da s
poznavanjem stvari otkrivamo koje modane strukture rade ta dok se igra ovaj interpersonalni tango.
Ovaj sloeni neuronski raun izveo je Karl Marsi (Marci), psihijatar s Medicinskog fakulteta na
Harvardu, koji je sproveo istraivanje poto je u ordinacije voljnih terapeuta irom Bostonske oblasti s
naporom dovukao kofer opreme za posmatranje i snimanje. Marsi se pridruio probranoj grupi pionira
koji pronalaze domiljate naine da preskoe za nauku o mozgu nekad nesavladivu branu: lobanju. Sve do

51 O istraivanju o psihoterapiji, videti Stuart Ablon - Carl Marci, Psihoterapijski proces: karika koja nedostaje",
Psychological Bulletin 130 (2004), 664-668; Carl Marci et al., Fizioloki dokaz za interpersonalnu ulogu smeha tokom
psihoterapije", Journal of Nervous and Mental Desease 192 (2004), 689-695.

sada, neuronauka je prouavala samo jedan mozak u jednom trenutku. Ali sad se odjednom analiziraju
dva mozga, i skida se veo s dotad nesluenog dueta ta dva mozga koji nastaje prilikom ljudske interakcije.
Marsi je iz dobijenih podataka izvukao ono to naziva logaritmom za empatiju, to je specifino
meudejstvo reagovanja znojenjem dveju osoba dok uivaju u skladnom odnosu. Taj logaritam svodi
precizan obrazac fiziologije dve osobe na vrhuncu skladnog odnosa, kad jedna osoba osea da je druga
razume, na matematiku jednainu.
Zraenje srdanosti
Seam se kako sam pre mnogo godina, kao postdiplomac psihologije na Harvardu, doiveo skladan
odnos (rapport) u kabinetu Roberta Rozentala, profesora statistikih metoda. Bob (kako su ga svi zvali)
uivao je glas najprijatnijeg profesora na celom odeljenju. Kad god bi neko od nas otiao Bobu u kabinet,
za ta god bilo i ma koliko se teskobno oseao u poetku, izlazio bi s oseanjem da je sasluan, shvaen i
da mu je nelagodnost nestala kao arolijom.
Bob je imao dar da emocionalno podie ljude. No nije nikakvo udo to je bio tako spretan u irenju
blagosti: njegova nauna oblast i jesu bile neverbalne veze koje grade skladan odnos. Mnogo godina
kasnije Bob je s jednim kolegom objavio lanak - prekretnicu u kom je otkrio glavne sastojke arolije
uspostavljanja odnosa, recept za skladan odnos.52
Skladan odnos postoji samo izmeu ljudi; prepoznajemo ga kad god se u nekoj vezi oseamo
prijatno, ukljueno, nesmetano. Ali skladan odnos znatno je vaniji od tih prolaznih prijatnih trenutaka.
Kad su ljudi u skladnom odnosu, oni zajedno mogu biti mnogo kreativniji i efikasniji u odluivanju - pa
bio to par koji planira letovanje ili glavni efovi koji odreuju poslovnu strategiju.53
Skladan odnos je prijatan, on stvara harmonino zraenje srdanosti (engl. simpatico), stvara oseaj
prijateljstva u kom svaka osoba doivljava toplinu, razumevanje i neizvetaenost. Ista uzajamna oseanja
dopadanja jaaju veze meu njima, makar i privremeno.
Ta osobena povezanost, otkrio je Rozental, uvek iziskuje tri elementa: uzajamnu panju, zajedniko
pozitivno oseanje, i dobro koordinisan neverbalni duet. Kad se sva tri elementa pojave zajedno, nastaje
skladan odnos.54
Uzajamno posveivanje panje prvi je bitan sastojak. Kad dve osobe poklanjaju panju onome to
kae ili radi ona druga, onda stiu oseaj uzajamnog interesovanja, oseaj da imaju zajedniko sredite
zanimanja koje predstavlja opaajni lepak. Takva dvosmerna panja podstie zajednika oseanja.
Jedan pokazatelj skladnog odnosa je uzajamna empatija: oba partnera imaju doivljaj da ih onaj
drugi doivljava. Tako smo se i mi oseali kad smo razgovarali s Bobom - on je bio potpuno prisutan,
poklanjao nam punu panju; u drutveno lagodnom odnosu prijatno nam je, ali nemamo taj oseaj da se
druga osoba podesila, natimovala na naa oseanja.
Rozental navodi jedno istraivanje u kom su ljudi radili u parovima. Jedna osoba, koja je zapravo
bila saradnik istraivaa, imala je toboe povreen prst u zavoju. U nekom trenutku inilo se da se
ponovo povredila. Ako ju je u tom trenutku druga osoba sluajno gledala u oi, onda je i ona krivila lice i
52 Za sastojke skladnog odnosa (engl. rapport), videti Linda Tickle. Degnan - Robert Rosenthal, Priroda
skladnog odnosa i njegovi neverbalni korelati", Psychological Inquiry, 1, no. 4 (1990), 285-293.
53 Frank J. Bernieri - John S. Gillis, Judging Rapport", u Judith A. Hall - Frank J. Bernieri, Interpersonal
Sensitivity: Theory and Measurement (Erlbaum, Mahwah, N.J, 2001).
54 Da bi se pojavio skladan odnos pozitivna se oseanja i sinhroninost moraju pojaviti u tandemu. Boks
iziskuje tesnu fiziku koordinaciju bez pozitivnosti. Slino tome, brana arka ukljuuje uzajamnu panju
a malo koordinacije liene nenosti. Kombinacija uzajamne panje i koordinacije liene pozitivnih
oseanja tipina je za nepoznate ljude koji koraaju jedan prema drugome na ploniku punom sveta: oni
mogu proi tik jedno pored drugog ne sudarajui se, iako se uopte ne zanimaju jedno za drugo.

oponaala je bolan izraz tobonje rtve. Ali uesnici koji u tom trenutku nisu gledali rtvu mnogo su
manje krivili lice, iako su primetili njen bol.55 Kad je naa panja podeljena, onda ponekad slabije
sluamo ili gledamo i tako promaujemo bitne pojedinosti - naroito one skopane s emocijama. Gledanje
pravo u oi otvara putanju za empatiju.
Sama panja nije dovoljna za skladan odnos. Naredni sastojak je prijatnost (engl. good feeling) koja
se budi uglavnom preko tona glasa i izrazima lica. U gradnji oseaj a pozitivnosti neverbalne poruke koje
aljemo ponekad znae vie nego ono to kaemo. Tako, recimo, u jednom eksperimentu u kom su se
menaderi obraali svojim ljudima neprijatnim reima, ali su i glasom i izrazom lica i dalje pokazivali
toplinu, ljudi kojima su bile upuene pokude ipak su imali pozitivna oseanja prema ukupnoj interakciji.56
Koordinacija, ili sinhroninost (engl. synchrony), trei je kljuni sastojak u Rozentalovoj formuli za
skladan odnos. Najjae se koordiniemo preko tananih neverbalnih kanala kao to su ritam i vremenska
usklaenost nekog razgovora i telesnih pokreta. Ljudi u skladnom odnosu su ivahni, oni slobodno
izraavaju svoje emocije. Njihova spontana, neposredna spremnost na reagovanje izgleda kao paljivo
koreografisan ples, kao da je skladna interakcija unapred planirana. Njihovi se pogledi sreu, njihova se
tela meusobno pribliavaju, oni privlae stolice - ak su im i nosevi blie nego to je to tipino za
razgovor. Ugodno im je i kad ute.
Kad nema koordinacije, razgovor e izazivati nelagodnost, odgovori e stizati u nevreme i nastajae
neprijatne pauze. Ljudi se uzvrpolje, ili ukoe. Takav razgovor, ko u klin ko u plou, minira skladan
odnos.
Postizanje sinhroninosti
U jednom lokalnom restoranu radi konobarica i svi gosti vole da ih uslui ba ona. Ona ima neku
tajanstvenu umenost da se uklopi u raspoloenje i ritam svojh gostiju, da postigne sinhroninost.
Tiha je i diskretna s mrzovoljnim ovekom koji dri pie za stolom u mranom uglu. Ali drutvena
je i otvorena s bunom gomilom ljudi koji rade zajedno i koji se smeju na pauzi za ruak. A s mladom
mamom s dvoje hiperaktivne dece koja su tek prohodala oduevljava se i smenim krivljenjem lica i
alama baca klince u trans. Jasno, ova konobarica dobija vee napojnice od svih ostalih.57
Ta konobarica koja osea talasne duine otelovljuje pravilo da postizanje sinhroninosti stvara
interpersonalnu korist. to vie dve osobe prilikom interakcije nesvesno sinhronizuju svoje pokrete i
gestove, to e pozitivnija oseanja gajiti prema svom susretu - i jedna prema drugoj.
Tanana snaga ovog plesa otkrivena je u jednom domiljatom nizu eksperimenata sa studentima na
Univerzitetu Njujork, koji su volontirali za uee u neemu za ta su mislili da je procena jednog novog
psiholokog testa. Jedan po jedan seli bi s drugim studentom - zapravo sauesnikom istraivaa - i
55 O trzanju i kontaktu pogledom, videti J. B. Bavelas et al, Ja ti pokazujem kako se osea: motorno
imitiranje kao in komuniciranja", Journal od Social and Personality Psychology, 50 (1986), 322-329. Slino
tome, do mere u kojoj zajedniki fokus postane zajednika udubljenost - kao u nekom napetom razgovoru
- ulazak nekog treeg razbie ar razgovora.
56 O negativnom fidbeku s pozitivnim izrazom, videti Michael J. Newcombe - Neal M. Ashkanasy, The
Code of Affect and Affective Congruence in Perceptions of Leaders: An Experimental Study", Leadership
Quarterly, 13 (2002), 601-604.
57 Metodinim istraivanjima o davanju napojnice otkriveno je da se najvee napojnice za ono to
muterije opaaju kao bolju uslugu daju uvee. U jednom istraivanju konobarica koja je dobijala najvei
baki zaraivala je oko 17 odsto rauna, dok je ona koja je dobijala najmanje zaraivala 12 odsto. U
godinjem proseku, to predstavlja veliku razliku u prihodu. Videti Michael Lynn - Tony Simons,
Predvianje prosene zarade od napojnice kod konobara i konobarica", Journal of Applied Social Psychology,
30 (2000), 241-252.

procenjivali niz fotografija za navodni test.58 Sauesnik je dobio uputstvo da se, dok su pregledali
fotografije, smei ili ne smei, da cupka nogom ili trlja lice.
Ma ta sauesnik radio, volonteri su bili skloni da ga podraavaju. Trljanje lica izazivalo je trljanje
lica, osmeh je prizivao osmeh. Ali kasnije je paljivo ispitivanje otkrilo da volonteri pojma nisu imali da
su se smeili ili cupkali nogom imitirajui onog drugog; niti su primetili koreografisano ponaanje.
U drugom delu istog eksperimenta, kad je namerno oponaao pokrete i gestove osobe s kojom je
razgovarao, sauesnik nije izazivao neko posebno dopadanje. Ali kad je sauesnik bio spontan u svom
oponaanju, smatrali su ga privlanijim. 59 Suprotno savetima iz popularnih knjiga o ovim pitanjima,
namerno oponaanje nekoga - imitiranje samo po sebi, imitiranje poloaja ruku, recimo, ili zauzimanje
istog poloaja - ne pojaava skladan odnos. Takva mehanika, glumljena sinhroninost ini se neumesna.
Socijalni psiholozi stalno iznova otkrivaju da to prirodnije dve osobe izvode usklaene pokrete simultano, slinim tempom, ili na neki drugi nain koordinisane - to vie pozitivnih oseanja imaju. 60 Ako
s razdaljine s koje ih ne moete uti posmatrate dva prijatelja, bolje ete primetiti taj neverbalni tok:
elegantnu orkestraciju njihovih pokreta, naizmenino uzimanje rei, ak i koordinisanost pogleda. 61 Jedan
demonstrator trai od svojih studenata da odgledaju cele filmove bez tona, kako bi prouili ovaj nemi
ples.
Nauniko soivo uspeva da otkrije ono to golo oko ne primeuje: nain na koji se, dok jedan
prijatelj govori, disanje drugog tanano usklauje s ritmom disanja onog prvog. 62 Istraivanjima u kojima
su prijatelji prilikom razgovora nosili senzore koji su pratili njihovo disanje otkriveno je da sluaoevo
disanje oponaa govornikovo kao u ogledalu, tako to slualac udie kad govornik izdie, ili se njihovo
disanje poklapa.
Ta respiratorna sinhroninost pojaava se s pribliavanjem trenutka kad e slualac i govornik
zameniti uloge. A tokom estih trenutaka egaenja koji nailaze u razgovorima bliskih prijatelja,
uklapanje jo vie jaa; obojica poinju da se smeju doslovno u istom trenutku, a dok se smeju, ritam
njihovog disanja upadljivo se izjednaava.
Prilikom neposrednih susreta koordinacija stvara socijalni branik: dokle god se sinhroninost
produava kroz usklaenost pokreta neki inae neprijatan trenutak u razgovoru ipak protie glatko.
Umirujua usklaenost tei da se produi i za vreme grubih delova razgovorne putanje kao to su dugake
pauze, upadanja u re, ili jednovremeno uzimanje rei. ak i kad razgovor postane napet ili kad se utone
u utanje, fizika sinhroninost odrava oseaj da interakcija i dalje traje. Ova sinhroninost neverbalnim
putem alje poruku o preutnom razumevanju ili slaganju govornika i sluaoca.
Razgovor kom nedostaje ta umirujua fizika sinhroninost mora da bude jo glatkiji u verbalnoj
koordinaciji da bi se osetio kao harmonian. Na primer, kad ljudi ne mogu da se vide meusobno - kao
58 O uparivanju (engl. matching) i skladnom odnosu, videti Tanya Chartrand - John Bargh, Kameleonski
efekat: veza opaanje-ponaanje i drutveno ponaanje", Journal of Personality and Social Psychology, 76
(1999), 839-910.
59 O lanom oponaanju, istraivanje je sproveo jedan student Franka Bernijerija, a o njemu izvetaj
postoji u Mark Greer, Nauka savoir-fairea", Monitor on Psychology, januar 2005.
60 O stupanju u sinhroninost, videti Frank Bernieri - Robert Rosenthal, Interpersonal Coordination:
Behavior Matching and Interactional Synchrony", u Robert Feldman - Bernard Rime, Fundaments of
Nonverbal Behavior (Cambridge University Press, New York, 1991).
61 Iako i ljudi koji se ne poznaju mogu, ak i na prvom sastanku, postii podesnu neverbalnu
koordinaciju, postizanje sinhroninosti jaa s bliskou. Stari prijatelji najlake uspostavljaju gladak
neverbalni duet, delimino i stoga to se dovoljno dobro poznaju da se prilagode neobinim linim
navikama koje bi nekog drugog mogle omesti.
62 O disanju tokom razgovora, videti David McFarland, Respiratory Markers of Conversational
Interaction", Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 44 (2001), 128-145.

prilikom telefonskog razgovora ili razgovora preko interfona - njihov nain govora i uzimanja rei tei da
postane studioznije koordinisan nego kad su fiziki prisutni.
I samo uparivanje (engl. matching) poloaja ima iznenaujui znaaj kao sastojak za skladan odnos.
Na primer, u jednom istraivanju posmatrane su promene poloaja kod studenata u uionici. Sto su
sliniji njihovi poloaji bili poloaju nastavnika, to su svi jae oseali skladan odnos i vii je bio opti
nivo njihove ukljuenosti. U stvari, slinost poloaja omoguuje brzo oitavanja atmosfere u uionici.63
Postizanje sinhroninosti moe biti visceralno zadovoljstvo, i to je vea grupa, to bolje. Estetski
izraz grupne sinhroninosti moe se videti u sveoptem uivanju u plesu ili zajednikom kretanju u ritmu.
Isto uivanje u masovnoj sinhroninosti pokree ruke da se njiu kao jedna u talasu koji se valja stadionom.
Sistem oienosti za takve rezonance izgleda da je ugraen u ovekov neuronski sistem: jo u
materici, deca sinhronizuju svoje pokrete s ritmovima ljudskog govora, ali ne i s drugim zvucima.
Jednogodinjaci usklauju vreme i trajanje svog bebeeg brbljanja s ritmom majinog govora.
Sinhroninost izmeu bebe i majke, ili izmeu dvoje stranaca koji se prvi put sastaju, alje poruku S
tobom sam - to implicitno znai izvoli nastavi.
Ova poruka odrava ukljuenost druge osobe. Kad se dve osobe priblie kraju svog razgovora, one
ispadaju iz sinhroninosti i time alju preutni signal da je vreme da se njihova interakcija okona. A ako
njihova interakcija nikad nije ni postigla sinhroninost - kad dve osobe govore u isti mah ili inae ne
uspeju da se usklade - onda se stvara oseanje nelagodnosti.
Svaki razgovor funkcionie na dva nivoa, na visokom putu i na niskom. Visokim putem prolaze
racionalnost, rei i znaenja. Ali niski put izraava nevezanu vitalnost koja tee ispod rei, i preko
povezanosti koja se neposredno osea dri interakciju na okupu. Taj oseaj povezanosti ne poiva toliko
na onome to je reeno, koliko je neposredan i prisan, to je neizgovorena emocionalna veza.
Ova skrivena povezanost ne treba da bude nikakva tajna: mi preko spontanih izraza lica, gestova,
pogleda i slinog uvek pokazujemo svoja oseanja. Na tom tananom nivou u nama neprestano traje nemo
askanje, neka vrsta glasnog miljenja koje daje naraciju izmeu redova, doputajui drugoj osobi da
sazna ta oseamo iz trenutka u trenutak, i da se podesi prema tome.
Kad god dve osobe razgovaraju, moemo da vidimo kako se taj emocionalni menuet izvodi u plesu
sastavljenom od sevanja oima, brzih pokreta ruku, kratkotrajnih izraza lica, kako se hitro prilagoava
ritmu rei, pomeranju pogleda, i tako dalje. Takva sinhroninost omoguuje nam da se uklapamo i
povezujemo i, ako to uradimo dobro, da osetimo pozitivnu emocionalnu rezonancu s drugom osobom.
to je sinhroninost vea, to su slinije emocije koje e osetiti oba partnera postizanje
sinhroninosti stvara emocionalno poklapanje. Na primer, kad se beba i majka u tandemu pomere s
niskog nivoa energije i ivahnosti na vii, zadovoljstvo koje dele postojano jaa. I sama sposobnost da se
rezonira na taj nain, ak i kod beba, ukazuje na postojee veze u mozgu koje svu tu sinhroninost ine
sasvim normalnom.
Unutranji merai vremena
Pitaj me zato ne umem da ispriam dobar vic.
Vai. Zato ne ume...
63 O skladnom odnosu nastavnik-uenik, videti M. LaFrance, Nonverbal Synchrony - Rapport:
Analysis by Cross-lag Panel Technique", Social Psychology Quarterly, 42 (1979), 66-70; M. LaFrance - M.
Broadbent, Skladan odnos u grupi: zajedniki poloaji tela kao neverbalno ponaanje", u Martha Davis,
prir., Interaction Rhytms (Human Sciences Press, New York, 1982). Dejstvo ove koreografije ponekad moe
biti protivno intuiciji; skladan odnos se zapravo osea kao jai u interakciji licem u lice" kad oponaanje
deluje kao u ogledalu - to jest, kad osoba A digne desnu ruku, osoba B reaguje dizanjem leve.

Lo tajming.
Najbolji komiari bez napora pokazuju oseaj za ritam, oni imaju smisao za tajming zahvaljujui
emu njihovi vicevi uspevaju. Kao to koncertni muziari prouavaju partituru, profesionalci u svetu
komike umeju precizno da analiziraju koliko taktova treba da pauziraju pre nego to ispale poentu (ili kad
tano da naprave upad, kao u ovom vicu o tajmingu). Postii pravi takt obezbeuje umeno prianje vica.
Priroda voli dobar tajming. U prirodnim su naukama otkrivene sinhroninosti irom prirodnog
sveta, gde god neki prirodan proces povlai sobom neki drugi, ili oscilira u ritmu s njim. Kad talasi nisu u
sinhroninosti, oni se ponitavaju; kad jesu, oni se meusobno pojaavaju.
U svetu prirode, ritam se pojavljuje u svemu, od okeanskih talasa do otkucaja srca; u svetu
interpersonalnih odnosa, nai emocionalni ritmovi povlae jedni druge. Kad nas neki ljudski zeitgeber
povue u veselo raspoloenje, ini nam uslugu. Ako to isto mi uinimo nekom drugom, mi tu uslugu
predajemo dalje.
Da biste svojim oima videli takvo povlaenje, posmatrajte nekog virtuoza dok otkriva svoju
muziku vetinu. Sami muziari kao da su opinjeni, njiu se svi kao jedan, u ritmu muzike. Ali ispod te
vidljive sinhroninosti, muziari su povezani na jedan nain koji publika nikad ne moe da vidi:
mozgovima.
Ako bi se dvoma muziarima tokom tog zanosa merila neuronska aktivnost, merenje bi pokazalo
izvanrednu sinhroninost. Na primer, kad dvoje elista sviraju isti muziki takt, ritmovi paljenja neurona
(engl. neuronal firing) u desnoj hemisferi njihovog mozga izvanredno su bliski. Sinhroninost ovih zona
za muzike sposobnosti mnogo je vea izmeu mozgova dveju osoba nego izmeu leve i desne hemisfere
u mozgu svake od njih pojedinano.64
Kad god se naemo u takvom skladu s nekim, za to moemo da zahvalimo onome to
neuronaunici nazivaju oscilatorima, neuronskim sistemima koji dejstvuju kao satovi, i neprestano
iznova resetuju ritam paljenja da bi bio u koordinaciji s periodinou nekog dolaznog signala.65 Taj
signal moe biti sasvim jednostavan, kao to je brzina kojom vam prijateljica dodaje iniju koju je upravo
oprala da je obriete, ili vrlo sloen, kao to su pokreti u dobro koreografisanom pas de deux.
Iako mi takvu svakodnevnu koordinaciju uzimamo kao neto to se po sebi razume, razraeni su
elegantni matematiki modeli u kojima se opisuju logaritmi koji omoguuju takvo mikrouklapanje. 66 Ta
neuronska matematika vai kad god svoje pokrete vremenski podeavamo prema spoljnom svetu, ne
samo s drugim ljudima, nego i, recimo, kad presreemo fudbalsku loptu koja leti punom brzinom, ili u
bejzbolu postiemo udarac od devedeset pet milja na sat.
Prikrivena ritmika svojstva i fluidna sinhroninost ak i najprostijih interakcija moe biti i tako
izvanredno sloena kao to je improvizovana koordinacija u dezu. Ako bi takvo uklapanje vailo samo
za, recimo, klimanje glavom, to ne bi bilo nikakvo iznenaenje - ali povlaenje ide i dalje od toga.
Razmotrimo mnogobrojne naine na koje uklapamo pokrete.67 Dok su dve osobe udubljene u
razgovor, njihova se tela kreu kao da prate brzinu i sklop govora. Ako analiziramo njihov razgovor kadar
po kadar, otkriemo kako njihovi pokreti naglaavaju ritam razgovora, kako se akcije glave i ruku
podudaraju sa istaknutim mestima i oklevanjima u govoru.68
64 O mozgovima muziara u sinhroninosti: E. Roy John, lino saoptenje.
65 O adaptivnim oscilatorima, videti R. Port - T. Van Gelder, Mind as Motion; Explorations in the Dynamics of
Cognition (MIT Press, Cambridge, Mass, 1995).
66 O modelima za sinhroninost, videti D. N. Lee, Guiding Movements by Coupling Taus, Ecological
Psychology, 10 (1998), 221-250.
67 Za prikaz tog istraivanja, videti Bemieri - Rosenthal, Interpersonalna koordinacija".
68 Ta sinhroninost pokreta s govorom moe biti izvanredno tanana. Na primer, verovatnije je da e se
dogoditi rano u fonemskim reenicama", velikim prirodnim komadima niza slogova koji se odravaju
ujedno kao jedinstvena jedinica visine, ritma i glasnosti. (Govomikove reci tvore lanac takvih reenica, od
kojih se svaka zavrava jedva opazivim usporavanjem govora pre nego to otpone sledea.) Videti isto.

Najzanimljivije je to se takva sinhroninost tela s govorom deava u deliu sekunde. Dok se te

sinhroninosti povezuju prilikom naeg razgovora s nekim, nae misli nikako ne mogu da prate sloenost
igre. Telo je kao marioneta mozga, a modani sat otkucava u milisekundama, ili jo sitnijim jedinicama,
mikrosekundama - dok naa svesna obrada informacija, i nae misli o njima, grabe napred u sekundama.
No van nae svesnosti, naa tela stupaju u sinhroninost s tananim obrascima onoga s kim smo u
interakciji. ak i deli perifernog vida prua dovoljno informacija o vezi tela s telom da bi se uspostavilo
osciliranje u paru, to je preutna interpersonalna sinhroninost. 69 Ovo se moe primetiti dok hodate s
nekim: za nekoliko minuta oboje ete pokretati ruke i noge u savrenom skladu, kao kad se dva klatna
slobodno zanjiu u sinhroninost.
Oscilatori su neuronski ekvivalent pesmice iz Alise u zemlji uda, Hoe, nee, hoe, nee,
hoe da igra s nama? Kad smo s nekim, ti merai vremena dovode nas u sinhroninost a da mi toga
nismo svesni; takva je, recimo, ona glatka lakoa s kojom se ljubavnici pribliavaju da se zagrle, ili se
dok idu ulicom uzimaju za ruke u pravom trenutku. (S druge strane, jedna prijateljica mi pria da je, dok
se zabavljala s nekim, ako je u hodu gubila korak s tim momkom, njoj to bio znak da je s njim moda
ekaju nevolje.)
Svaki razgovor zahteva od mozga da izvede izvanredno sloene proraune, a oscilatori vode
neprestanu kaskadu prilagoavanja to nas odravaju u sinhroninosti. Iz takve mikrosinhroninosti
proistie uzajamna naklonost, afinitet, i tad uestvujemo u deliu doivljaja naeg partnera u razgovoru. U
vezu mozak na mozak klizimo tako spremno delom i stoga to smo celog ivota, otkako smo nauili
osnovne pokrete, igrali ovu nemu rumbu.
Protokonverzacjja
Pogledajte majku koja dri bebu. Majka pokazuje zaljubljeno lice i pui usne. Na to beba uvlai
svoje usne i pravi pomalo ozbiljan izraz.
Majka iri usta u blag osmeh, a beba oputa usnice, nagovetava irenje usta u smeak, te se majka i
beba udruuju u laganom smeenju.
Onda se beba sasvim ozaruje i kree glavicom, gotovo kao da flertuje.
ela interakcija traje nepune tri sekunde. Nije se dogodilo bogzna ta, ali komunikacije je
definitivno bilo. Takvi rudimentarni angamani nazivaju se protokonverzacija, to je prototip svih
ljudskih interakcija, to je komunikacija u najosnovnijem vidu.
U protokonverzaciji su na delu oscilatori. Mikroanaliza otkriva da bebe i majke vremenski tano
usklauju poetak, kraj i pauze u svom bebeem govoru, i time stvaraju ritam u paru. Svako od njih hvata
i koordinie ono to radi u tajmingu s onim drugim.70

69 O sinhroninosti udova, videti Richard Schmidt, Dejstva vizualne i verbalne interakcije na nenamernu interpersonalnu
koordinaciju", Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance, 31 (2005), 62-79.

70 Joseph Jaffe et al., Ritmovi dijaloga u najranijem detinjstvu", Monographs of the Society for Research in
Child Development, 66, ser. no. 264 (2001). Oko etvrtog meseca bebe pomeraju interesovanje s neijih
radnji koje su savreno vremenski usklaene s njihovim sopstvenim radnjama, na radnje koje su
koordinisane, ali nisu vremenski savreno usklaene s njihovima - to pokazuje da njihovi unutranji
oscilatori postaju sposobni da se bolje sinhronizuju sa tajmingom. Videti G. Gergel - J. S. Watson, Rani
socioemocionalni razvoj: opaanje kontingencije i model socijalnog fidbeka", u Philippe Rochat, prir.,
Early Social Cogntiion (Erlbaum, Hillsdale, N.J., 1999).

Ova konverzacija je neverbalna, rei u njoj puki su zvuni efekti. 71 U protokonverzaciju s bebom
uputamo se pogledom, dodirom, i tonom glasa. Poruke idu preko osmeha i gukanja, a naroito preko
tepanja, majkinskog (engl. motherese), to odgovara odrasloj varijanti bebeeg govora.
Sliniji pesmi nego reenici, majkinski ima prozodiju, melodijske prizvuke govora koji prevazilaze
kulturu, a koji su uglavnom isti bez obzira na to govori li majka mandarinskim kineskim, jezikom urdu, ili
engleskim. Majkinski uvek zvui prijateljski i vedro, s izrazitom visinom (od oko 300 herca, da budemo
tehniki precizni) i kratkim otrim, talasastim ili blagim konturama.
Majka e esto sinhronizovati majkinski s tapkanjem ili milovanjem bebe u periodinom ritmu koji
se ponavlja. Pokreti njenog lica i glave u sinhroninosti su s njenim rukama i glasom, a beba zauzvrat
reaguje osmesima, gukanjem i pokretima vilice, usana i jezika u sinhroninosti s pokretima svojih ruica.
Takve piruete majke i bebe su kratke, traju samo nekoliko sekundi, ili ak milisekundi - a zavravaju se
kad oba partnera dou u isto stanje, po pravilu stanje sree. Majka i beba padaju u ono to mnogo lii na
duet sinhronizovanih uloga ili uloga koje se smenjuju, kojima tempo diktira postojani adao pulsa od oko
90 otkucaja u minutu.
Do takvih naunih zapaanja dolo se mukotrpno, preko dosadnih ispitivanja beskrajnih sati na
video snimljenih interakcija majka-beba to su ih sproveli razvojni psiholozi poput Kolvina Trevartena
(Trevarthen) sa Edinburkog univerziteta. Trevarten je zahvaljujui svojim istraivanjima postao svetski
strunjak za protokonverzaciju, taj duet u kom oba izvoaa, kako on to opisuje, trae harmoniju i
kontrapunkt u jednom damaru da bi stvorili melodiju.72
Ali, ono dvoje imaju i neto vie od izvoenja melodije, oni vode diskusiju koja se usredsreuje na
jednu glavnu temu: emocije. Uestalost majinih dodira i zvuk njenoga glasa daju bebi umirujuu poruku
o njenoj ljubavi - to za ishod ima, kako Trevarten kae, neposredan, neverbalizovan, neplaniran skladan
odnos (rapport)
Razmena ovih signala stvara s bebom vezu preko koje je moemo usreiti i uzbuditi, smiriti i utiati
- ili je uzrujati i rasplakati. Za vreme srene protokom verzacije, majka i beba su razdragane i
natimovane jedna na drugu. Ali kad bilo majka bilo beba propuste da odre svoj udeo u konverzaciji,
ishodi su sasvim drugaiji. Ako majka, na primer, posveuje bebi premalo panje ili reaguje na nju bez
poleta, beba reaguje povlaenjem. Ako su majine reakcije loe vremenski usklaene, beba e delovati
zbunjeno, a potom ojaeno. A ako beba propusti da reaguje, onda e uznemirena biti majka.
Ove seanse su neka vrsta kunog asa: protokonverzacija je bebina prva lekcija iz interakcije. Mi
uimo da se emocionalno sinhronizujemo znatno pre nego to imamo rei za ta oseanja.
Protokonverzacije ostaju na najosnovniji ablon za uspostavljanje interakcije, to je preutna svesnost
zahvaljujui kojoj tiho poravnavamo korak kad se poveemo s nekim. Sposobnost da se u sinhroninost
stupi kao to smo radili kao bebe slui nam celog ivota i vodi nas u svakoj socijalnoj interakciji.
A oseanja, isto onako kao to su nam, kao deci, bila glavna tema protokonverzacije, ostaju i temelj
komuniciranja odraslih. Taj neujni dijalog o oseanjima podloga je na kojoj se grade svi ostali susreti, i
skriveni je cilj svake interakcije.

71 O interakciji majka-beba, videti Beatrice Beebe - Frank M. Lanchmann, Predstavljanje i

internalizacija u ranom detinjstvu: tri pravila istaknutosti", Psychoanalytic Psychology, 11 (1994), 127-166.
72 Colwyn Treverthen, Self roen u intersubjektivnosti: psihologija komuniciranja malog deteta", u
Ulric Neisser, ed., The Perceived Self: Ecobgical and Interpersonal Sources of Self-knowledge (Cambridge University
Press, New York, 1993), 121-173.

3. NEURONSKI WI-FI
Tek sam se skrasio na seditu u njujorkoj podzemnoj eleznici, a dogodio se jedan od onih
nejasnih, potencijalno zloslutnih trenutaka urbanog ivota: iza sebe, na drugoj strani kola, uo sam vrisak.
Bio sam leima okrenut mestu odakle je dopro. Ali, licem sam bio okrenut jednom gospodinu na
ijem se licu odjednom ukazao pomalo zabrinut izraz.
U sebi sam hitno pokuavao da shvatim ta se zbiva i ta treba ja da radim, ako ita treba da uradim.
Da li je posredi tua? Da li je neko u podzemnoj eleznici podivljao? Da li opasnost ide prema meni?
Ili je to bio samo krik ushienja, moda neka grupa tinejdera koja se ludo zabavlja?
Odgovor mi je doao brzo, s lica oveka koji je mogao da vidi ta se dogaa: izraz zabrinutosti na
njegovom licu promenio se u izraz spokoja i on se vratio itanju novina. ta god da se maloas desilo iza
mene, znao sam da je sad sve u redu.
Moju poetnu uplaenost podstakla je uplaenost tog oveka ispred mene, a smirio sam se kad sam
video da se njegovo lice opustilo. U trenucima poput moje iznenadne opreznosti u podzemnoj eleznici,
mi instinktivno obraamo veu panju na lica ljudi oko nas, i traimo osmehe ili mrtenja koji bi nam
ukazali na to kako da tumaimo znake opasnosti ili onoga to bi moglo biti znak neijih namera73.
U praistoriji oveanstva, prvobitna zajednica sa svojim mnogobrojnim oima i uima mogla je
budnije da motri na opasnost od izolovanog pojedinca. U svetu prvih ljudskih bia, u kom je vladala
bespotedna borba, ta sposobnost umnoavanja straara i modani mehanizam podeen tako da
automatski hvata znake opasnosti i mobilie strah - nesumnjivo su imali ogromnu vrednost za opstanak.
Iako nas, kad smo u stanju krajnje strepnje, strah moe toliko obuzeti da ne moemo da se
podeavamo ni prema emu, strepnja najveim delom pojaava emocionalne transakcije, tako da su ljudi
koji se oseaju ugroenima i uplaenima posebno skloni tome da hvataju emocije drugih. U prvobitnim
ljudskim zajednicama, uasnuto lice nekoga ko je ugledao tigra kako se priunjava nesumnjivo je bilo
dovoljno da izazove isti panini strah u svakome ko bi ga video - i da ga natera na beg u bezbednost.
Pogledajmo na tren ovo lice:

73 O strahu, oponaanju i zarazi, videti Brooks Gump i James Kulik, Stres, povezanost i emocionalna
zaraza", Journal of Personality and Social Psychobgy, 72 (1997), 305-319.

Amigdala smesta reaguje na ovakvu fotografiju, i to je jai pokazani izraz, to je jaa reakcija
amigdale.74 Kad su ljudi gledali takve slike dok su bili podvrgnuti pregledu na fMRI, njihov je mozak
izgledao kao da su zaplaeni oni sami, iako ne toliko mnogo.75
Kad su dve osobe u interakciji licem u lice, zaraza se iri preko nekoliko neuronskih kola koja
operiu paralelno u mozgu svake osobe. Ovi sistemi za emocionalnu zarazu prenose itav opseg oseanja,
od tuge i strepnje do radosti.
Trenutak zaraze izvanredan je neuronski dogaaj: posredi je obrazovanje funkcionalne veze izmeu
dva mozga, fidbek veza koja prelazi branu kakvu izmeu dva tela predstavljaju koa i lobanja. U smislu
pomenutih sistema, tokom ovog povezivanja mozak se uparuje, te autput jednog postaje input koji
pokree funkcionisanje drugog, i privremeno obrazuje meumodano kolo. Kad su dva bia vezana u
fibek petlju, kad se prvo menja, menja se i drugo.
Kad su ljudi u jednoj petlji, njihovi mozgovi alju i primaju tekuu struju signala koji im
omoguuju da stvore preutnu harmoniju - i, ako tok ide dobrim smerom, da pojaaju svoje rezonance.
Mi aljemo i primamo unutranja stanja i kad su dobra i kad su loa bili posredi smeh i nenost, ili
napetost i mrnja.
U fizici, odreujue svojstvo rezonance je simpatetika vibracija, tendencija jednog dela da pojaa
ritam svog vibriranja tako to se poravnava s tempom kojim vibrira drugi deo. Takve rezonance proizvode
najveu i najduu mogunu reakciju izmeu dva dela koja su u interakciji - razgaljenost (eng. afterglow).
Mozak ulazi u petlju bez nae svesnosti, bez naeg posebnog staranja ili namere. Kad namerno
nastojimo da oponaamo nekoga ne bismo li podstakli bliskost s njim, pokuaj se moe pokazati
nespretnim. Sinhroninost najbolje funkcionie kad je spontana, a ne kad se konstruie zbog nekih pobuda
kao to su ulizivanje ili bilo koja druga svesna namera.76
Niskom putu omoguava da bude brz to to je automatski. Na primer, amigdala izvanredno brzo
primeuje znake straha na neijem licu, hvata ih u letu za 33 milisekunde, a kod nekih ak za 17
milisekundi (to je manje od dve stotinke sekunde). 77 Ovo brzo oitavanje svedoi o hiperbrzini niskoga
puta, koja je tolika da je svesni um ne opaa (iako oseamo nejasan nemir ili nelagodnost kojiproistiu iz
toga).
Moda svesno ne shvatamo kako stupamo u sinhroninost, ali se ipak ukopavamo s izvanrednom
lakoom. Taj spontani socijalni duet delo je jedne posebne klase neurona.
Neuronska ogledala
Imao sam samo dve-tri godine, ali seanje na ovo to u ispriati jo mi je ivo. Dok sam s majkom
prolazio kroz mesnu bakalnicu, spazila me je jedna ena - bio sam sladak tek prohodali bebac - i toplo mi
se osmehnula.
74 Videti, na primer, Paul J. Whalen et al., Funkcionalno MRI prouavanje reagovanja ovekove
amigdale na facijalno izraavanje straha, odnosno ljutnje", Emotbn, 1 (2001), 70-83; J. S. Morris et al.,
Svesno i nesvesno emocionalno uenje u ovekovoj amigdali", Nature, 393 (1998), 467-470.
75 Osoba koja vidi lice preplaenog doivljava isto unutranje uzbuenje, ali manje jako. Glavna razlika
je u nivou reaktivnosti autonomnog nervnog sistema, koja je kod zastraene osobe maksimalna, ali je
mnogo manja kod osobe koja gleda zastraenog. to se vie aktivira insula oevica, to je jaa njegova
emocionalna reakcija.
76 O oponaanju (mimicry), videti J. A. Bargh, M. Chen i L. Burrows, Automatinost socijalnog
ponaanja: neposredna dejstva konstrukta crta lica i aktivacije stereotipa na akciju", Journal of Personality
and Social Psychobgy, 71 (1996), 230-244.
77 O brzini opaanja straha, videti Luiz Pessoa et al., .Vizualna svesnost o zastraenim licima i njihovo
primeivanje", Emotion, 5 (2005), 243-247.

I dan-danji se seam kako su mi se usta poela rastezati u osmeh i bez moje volje. Kao da je moje
lice nekako postalo lice marionete koje vuku tajanstvene uzice razvlaei mi miie i nadimajui mi
obraze.
Jasno sam osetio da mi se osmeh pojavio spontano - nije poticao iz mene, nego odnekud van mene.
Ta spontana reakcija nesumnjivo je bila znak aktivnosti onoga to se naziva neuronskim
ogledalima u mozgu. Neuroni ogledala ine upravo to: alju odraz akcije koju opaamo kod nekog
drugog i teraju nas da oponaamo tu akciju ili da imamo impuls da to uinimo. Ti neuroni koji nam nalau
uradi isto to i ona daju mozgu mehanizam kojim se moe objasniti stara pesmica, Kad se smei,
itav se svet smei s tobom zajedno.
Sigurno je da glavne trake niskog puta vode kroz neurone ove vrste. U nama postoji vie sistema
neurona ogledala, a kako vreme prolazi tako se otkrivaju stalno novi sistemi. Osim aice dosad
primeenih neurona ogledala, izgleda da postoji mnotvo takvih neuronskih sistema koji jo nisu ucrtani
na mapu.
Na taj neuronski WiFi neuronaunici su natrapali sluajno 1992. godine. Pravili su mapu
senzornomotorne oblasti majmunskog mozga i pri tome se koristili tako laserski tankim elektrodama da
su se mogle usaditi u samu modanu eliju, te se videlo koja se elija pali tokom kog odreenog pokreta. 78
Pokazalo se da su neuroni u toj oblasti izvanredno precizni; na primer, neki su se neuroni palili samo kad
je majmun hvatao neto rukom, drugi samo kad je kidao to neto.
No istinski neoekivano otkrie uinjeno je jednog vrelog popodneva kad se asistent vratio s pauze
liui sladoled u kornetu. Naunici su se zapanjili kad su videli da se jedna senzornomotorna elija
aktivirala dok je jedan majmun gledao kako asistent prinosi kornet usnama. Zaprepastili su se otkrivi da
se jedan raspoznatljivi niz neurona aktivirao i kad je taj majmun naprosto posmatrao drugog majmuna ili nekog od eksperimentatora - kad izvodi dati pokret.
Posle prvog uoavanja neurona ogledala kod majmuna, isti sistemi otkriveni su i u ljudskom
mozgu. U jednom izvanrednom istraivanju u kom su laserski tanke elektrode nadzirale iskljuivo jedan
neuron u mozgu budne osobe, taj se neuron palio i kad je osoba oekivala bol - ubod iglom i kad je
naprosto videla kako neko drugi dobija ubod iglom - bio je to neuronski snimak primalne empatije u
akciji.79
Mnogi neuroni operiu u premotornom korteksu koji upravlja aktivnostima iji se opseg kree od
govora i pokreta, do proste namere da se dela. Poto se granie s motornim neuronima, mesto na kom se
nalaze znai da oblasti mozga koje iniciraju neki pokret lako mogu poeti da se aktiviraju ak i kad
posmatramo nekog drugog kako izvodi isti taj pokret. 80 Kad u sebi ponavljamo neku radnju ako se
presliavamo pre nego to odrimo govor, ili razmatramo preciznost zamaha palicom za golf - u
78 Za otkrie neurona ogledala, videti G. di Pelligrino et al., Razumevanje motornih dogaaja:
neurofizioloko istraivanje", Experimental Brain Research, 91 (1992), 176-180.
79 O bockanju neurona iglom, videti W. D. Hutchinson et al., Pain-related Neurons in the Human
Cingulate Cortex", Nature Neuroscience, 2 (1999), 403405. Nekim drugim istraivanjimaa putem fMRI
naeno je da se, kad osoba posmatra pokret prsta, i kad pravi isti pokret, aktiviraju istovetne oblasti
mozga; u jednom, aktivnost je bila najvia kad je osoba napravila taj pokret kao reakciju na nekog drugog
ko ga je napravio - to jest, kad je oponaala tu drugu osobu: Marco Iacoboni et al., Kortikalni mehanizmi
u ljudskom podraavanju", Science, 286 (1999), 2526-2528. S druge strane, nekim je istraivanjima
otkriveno da je posmatranje pokreta aktiviralo drugaiji skup neuronskih oblasti nego to ga je aktiviralo
zamiljanje tog pokreta; to je objanjeno time to se oblasti ukljuene u prepoznavanje pokreta razlikuju
od oblasti koje uestvuju u stvarnoj proizvodnji pokreta - u ovom sluaju, hvatanju nekog predmeta.
Videti S. T. Grafton et al., Lokalizacija predstava hvatanja kod ljudi putem PET: posmatranje u
poreenju sa zamiljanjem", Experimental Brain Research, 112 (1996), 103-111.
80 O efektu ogledanja kod ljudi, videti, recimo, I. Fadiga et al., Olakavanje motorike za vreme
posmatranja radnje: istraivanje magnetske stimulacije", Journal of Neurophysiology, 73 (1995), 2608-2626.

premotornom korteksu aktiviraju se isti neuroni kao da smo izgovorili one rei ili napravili onaj zamah.
Simulacija nekog ina je, u mozgu, isto to i njegovo izvoenje, osim to je stvarno izvoenje na neki
nain blokirano.81
Nai neuroni ogledala pale se dok posmatramo kako se neko, na primer, ee po glavi ili otire suzu,
te deo obrasca neuronskog aktiviranja u naem mozgu oponaa njegov. Ovo preslikava istovetnu
informaciju od onoga to upravo vidimo na nae motorne neurone, i tako nam omoguava da uestvujemo
u radnjama te druge osobe kao da i sami izvodimo te radnje.
U ljudskome mozgu postoji vie sistema neurona ogledala, ne samo za oponaanje radnji nego i za
itanje namera, izvlaenje socijalnih implikacija iz neijih radnji, ili za itanje emocija. 82 Recimo, kad
volonteri na fMRI posmatraju video snimak na kom se neko smei ili mrti, veina aktiviranih modanih
oblasti kod posmatraa iste su kao one koje su aktivne kod osobe koja ispoljava emociju, premda ne u
tolikoj meri.83
Neuroni ogledala ine emocije zaraznima, omoguavaju oseanjima iji smo oevici da teku kroz
nas, i pomau nam da stupimo u sinhroninost i pratimo ta se dogaa. Mi oseamo drugog u najirem
smislu reci: oseamo njegova oseanja, pokrete, ulne senzacije, emocije kako deluju u nama.
Socijalna vetina oslanja se na neurone ogledala. Recimo, ponavljanje onoga to primeujemo kod
druge osobe priprema nas za brzu i prikladnu reakciju. Ili, neuroni reaguju i na puki nagovetaj namere
pokretanja, i pomau nam da otkrijemo koja je tu pobuda u igri. 84 Oseaj ta drugi nameravaju - i zato prua dragocenu socijalnu informaciju i omoguuju nam da budemo korak ispred onoga to e se dogoditi
u narednom trenutku, da budemo socijalni kameleoni.
Ispostavlja se da su neuroni ogledala bitni za nain na koji ue deca. Odavno je imitativno uenje
prepoznato kao glavni put dejeg razvoja. Ali nai nalazi o neuronima ogledalima pruaju objanjenje
kako deca ovladavaju nekom vetinom zahvaljujui pukom posmatranju. Dok posmatraju, ona u
sopstveni mozak urezuju repertoar emocija, ponaanja, i funkcionisanja spoljnog sveta.
Ljudski neuroni ogledala mnogo su fleksibilniji i raznovrsniji nego oni u majmuna, i odraz su naih
usavrenih socijalnih sposobnosti. Oponaanjem onoga to radi ili osea druga osoba, neuroni ogledala
stvaraju zajedniku oseajnost, i unose u nas spoljni svet: da bismo razumeli drugog, makar malo,
postajemo kao drugi.85 Taj virtuelni oseaj onoga to doivljava drugi uklapa se u jedno shvatanje u
filozofiji uma koje upravo nastaje: shvatanje da druge razumevamo putem prevoenja njihovih radnji u
neuronski jezik koji nas priprema za iste takve radnje i omoguuje nam da doivljavamo isto to i drugi.86
81 To blokiranje izvode inhibitorni neuroni u preffontalnom korteksu. Pacijenti s oteenjem u tom
prefrontalnom sistemu kola poznati su kao neinhibirani, govore i rade ta god im padne na pamet.
Preffontalne oblasti mogu imati neposredne inhibitome veze, ili se moda aktiviraju stranje kortikalne
oblasti koje imaju lokalne inhibitome veze.
82 Do danas, neuroni ogledala otkriveni su u nekoliko oblasti ljudskog mozga, osim u onima u
premotornom korteksu, ukljuujui i stranji temeni reanj, gornji slepooni sulkus, i insulu.
83 O neuronima ogledalima kod oveka, videti Iacoboni et al., Kortikalni mehanizmi".
84 Videti Kiyoshe Nakahara i Yasushi Miyashita, Razumevanje namera: kroz ogledalo", Science, 308,
(2005), 644-645; Leonardno Fogassi, Temeni reanj: od organizovanja akcije do razumevanja namere",
Science, 308, (2005), 662-666.
85 Videti Stephanie D. Preston - Frans de Waal, Komuniciranje emocija i mogunost empatije kod
ivotinja". U Stephen G. Post et al., prir., Altruism and Alturuistic Love: Science, Philosophy, and Religion in
Dialogue (Oxford University Press, New York, 2002).
86 Ako su radnje druge osobe od velikog emocionalnog znaaja za nas, mi automatski jednim malim
gestom facijalnog izraavanja otkrivamo da oseamo isto. Ovaj preliminaran pogled" na oseanje ili
pokret, sugeriu neki neuronaunici, moda je bio bitan za razvoj jezika i komunikacije meu ljudskim
biima. Po jednoj teoriji, u preistoriji je evolucija jezika potekla iz aktivnosti neurona ogledala, u poetku
kao osobena oznaka za neki gest, a potom i u vokalnom obliku. Videti Giacomo Rizzolatti i A. A, Arbib,

Tvoju radnju shvatam tako to u sopstvenom mozgu stvaram ablon za nju. Kako objanjava
akomo Rizolati (Rizzolatti), italijanski neuronaunik koji je otkrio neurone ogledala, ovi nam sistemi
omoguuju da um drugih shvatimo ne pojmovnim rezonovanjem nego neposrednom simulacijom;
oseanjima, ne miljenjem.87
Ovo pokretanje paralelnog sistema kola u dva mozga omoguuje nam da istog asa postignemo
zajedniki oseaj za ono to je u datom trenutku vano. To stvara neposrednost, oseaj da taj trenutak
delimo s drugim. Neuronaunici to stanje uzajamnog uticanja nazivaju empatikom rezonancom, to je
veza mozak na mozak koja preko niskog puta tvori kolo izmeu dve osobe.
Spoljne znake takvih unutranjih veza detaljno je prouio jedan ameriki psihijatar koji radi na
enevskom univerzitetu, Danijel Stern, koji je decenijama sistematski posmatrao majke i malu decu.
Stern, prouavalac razvoja u tradiciji ana Pjaea (Piaget), istrauje i interakcije odraslih, kao to su
interakcije izmeu psihoterapeuta i njihovih klijenata, ili izmeu ljubavnika.
Stern zakljuuje da su nai nervni sistemi konstruisani tako da ih razumevaju nervni sistemi
drugih, tako da druge moemo da doivimo kao iz njihove sopstvene koe. 88 U takvim trenucima mi
rezoniramo, u sazvuju smo s njihovim doivljajem, i oni s naim.
Vie ne moemo, dodaje Stern, da svoj um vidimo kao nezavisan, poseban i izolovan 11, nego
umove moramo videti kao propustljive, u neprestanoj interakciji, kao da su povezani nekom
nevidljivom vezom. Na nesvesnom nivou, u trajnom smo dijalogu sa svakim s kim smo u interakciji, i
svako nae oseanje, pa i nain kretanja, podeeni su prema njegovima. Makar na trenutak na mentalni
ivot stvoren je u saradnji, u matrici dve uzajamno povezane osobe.
Zahvaljujui oienosti miia lica emocije koje se kovitlaju u nama ispoljavaju se tako da ih mogu
itati drugi (osim ako te emocije aktivno ne potiskujemo) . A zahvaljujui neuronima ogledalima, kad
neko primeti emociju izraenu na naem licu, on istog trenutka to isto oseanje primeuje i u sebi. Tako
nae sopstvene emocije ne doivljavamo samo mi, izdvojeni, nego ih kako prikriveno, tako i otvoreno
doivljavaju i oni oko nas.
Stern sugerie da su neuroni za oponaanje na delu kad god osetimo stanje uma druge osobe i kad
smo u sazvuju s njenim oseanjima. Ova meumodana veza ini da se tela kreu u tandemu, da misli
teku istim putevima, i da emocije idu istim pravcima. Dok grade mostove izmeu mozgova, neuroni
ogledala stvaraju preutni duet koji otvara put za tanane, ali mone transakcije.
Prednost srenog lica
Kad sam osamdesetih godina upoznao Pola Ekmana, on je upravo proveo godinu dana zurei u
ogledalo i uei da voljno kontrolie svaki od bezmalo dve stotine miia lica. Ovo je iziskivalo nauni
podvig: da bi locirao neke miie koje je teko otkriti, morao je da primenjuje blage elektrine okove.
Kad je jednom ovladao tim podvigom samokontrole, mogao je da napravi preciznu mapu naina na koji
se razliite grupe facijalnih miia pokreu i time iskazuju sve glavne emocije i njihove varijacije.
Ekman je identifikovao osamnaest vrsta osmeha, u koje su ukljuene razne permutacije petnaest
miia lica. Pomenuemo samo neke: alostan osmeh koji se lepi preko nesrenog izraza, kao da hoe da
kae uti i trpi i pored toga to se osea bedno. Okrutan osmeh pokazuje da osoba uiva to je ljuta i zla.
A postoji i oholi osmeh koji je bio obeleje arlija aplina, osmeh koji ukljuuje miie koje veina ljudi
ne moe da pokree namerno osmeh, kako Ekman kae, koji se smei smeenju.89

Language Within Our Grasp", Trends in Neuroscience, 21 (1998), 188-194.

87 Giacomo Rizzolatti je naveden u Sandra Blakeslee, elije koje itaju misli", New York Times, 10.
januar 2006, C3.
88 Daniel Stern, The Present Moment in Psychotherapy and Everyday Life (W. W. Norton, New York, 2004), 76.

Naravno, postoje i istinski osmesi spontanog zadovoljstva ili aljivosti. To su osmesi koji e s
najveom verovatnoom izazvati uzvratne osmehe. Ta radnja znak je rada neurona ogledala iji je zadatak
da otkrivaju osmehe drugih i zauzvrat pokreu nae.90 Jedna tibetanska poslovica veli: Kad se smei
ivotu, pola osmeha je na tvom licu, druga polovina na licu nekog drugog.
Osmesi su u prednosti nad svim drugim emocionalnim izrazima: ljudski mozak vie voli srena lica,
on ih prepoznaje spremnije i bre nego negativne izraze - to je dejstvo poznato kao prednost srenog
lica.91 Neki neuronaunici sugeriu da mozak ima sistem za pozitivna oseanja koji je stalno pripravan za
aktivnost, i koji navodi ljude da u pozitivnim raspoloenjima budu ee nego u negativnim, i da na ivot
gledaju pozitivnije.
To znai da Priroda tei da podstie pozitivne odnose. Uprkos previe istaknutom mestu agresije u
ljudskim poslovima, nama nije priroena spremnost da nam se drugi ljudi ne dopadaju od samog poetka
poznanstva.
ak i meu potpunim neznancima, trenuci razigranosti, ak i krajnjeg ludiranja, smesta stvaraju
rezonancu. U jednom psiholokom istraivanju, jo jednom primeru dokazivanja oiglednog, parovi ljudi
koji se ne poznaju dobijali su zadatak da se igraju niza luckastih igara. Tako je jedna od uenica morala da
kroz slamku nareuje drugoj, koja je nosila povez preko oiju, da baca strelice. Neznanci su redovno
prskali u smeh zbog svoje nespretnosti.
No kad su neznanci igrali iste luckaste igre bez slamke i bez poveza, nisu se ni osmehnuli. Oni
parovi koji su se smejali oseali su jaku, neposrednu bliskost, ak i poto su zajedno proveli samo
nekoliko minuta.92
Smeh bi zapravo mogao biti najkraa veza izmeu dva mozga, nezaustavljiva zaraza koja smesta
gradi socijalnu povezanost.93 Uzmimo dve tinejderke koje se kikou zajedno. Sto razigranije, aavije
postaju, to se sinhronizovanije, ivlje i srenije oseaju kad su zajedno - drugim reima, rezoniraju, u
sazvuju su.94 Ono to je za roditelja grozna galama, za tinejderke koje je prave bie jedan od trenutaka
koji ih najvie vezuje.
Ratovi mema
Od sedamdesetih godina rep pesme veliaju ivot siledija, i njihove pitolje i droge, grupno nasilje
i mizoginiju, i udnju svodnika i muvatora za kintom i sjajem (u hip-hop reniku bling). No to se po
svemu sudei menja, kao i ivoti nekih pisaca takvih tekstova.
Hip-hop kao da je uglavnom priao o urkama i pitoljima i enama, priznaje Daril Makdanijels
(McDaniels), DMC iz rep grupe Run-DMC. Ali Makdanijels, koji klasini rok radije slua nego rep,
dodaje: To je zgodno ako si u klubu, ali od devet ujutru pa dok ne odem uvee u krevet, ta muzika meni
ne govori nita.95
89 Paul Ekman, Telling Lies: Clues to Deceit in the Marketplace, Politics, and Marriage (W. W. Norton, New
York, 1985).

90 Robert Provene, Laughter: A Scientific Investigation (Viking Press, New York, 2000).
91 O preferencijama mozga za srena lica, videti Jukka Leppanen i Jari Hietanen, Afekat i opaanje
lica", Emotion, 3 (2003), 315-326.
92 Barbara Fraley - Arthur Aron, Dejstvo zajednikog aljivog doivljaja na bliskost u poetnom
upoznavanju", Personal Relationships, 11 (2004), 61-78.
93 Sistem kola za smejanje nalazi se u najprimitivnijim delovima mozga, u modanom stablu. Videti
Stepeh Sivvy i Jaak Panksepp, Igra kod mladih pacova", Physiology and Behavior, 41, (1987), 103-114.
94 O najboljim prijateljima, videti Brend Lundy et al., Interakcije najboljih prijatelja istog pola i
najboljih prijatelja razliitih polova meu uenicima viih i niih razreda srednje kole", Adolescence, 33
(1998), 279-288.

Njegova prituba najavljuje pojavu nove vrste rep muzike, vrstu koja obuhvata celovitiji, premda i
dalje smelo otvoren pogled na ivot. Kao jedan od takvih reformisanih repera, Don Stivens (poznat kao
Ledend), priznaje: Ne bih se oseao dobro kad bih pravio muziku koja velia nasilje i slino.96
Umesto toga se Ledend, kao i njegov kolega, rep izvoa Kanije Vest (Kanye West), okrenuo
tekstovima u pozitivnom kljuu u kojima se ispovedna samokritika mesa s ironinim primebama na
raun drutva. Ta iznijansirana senzibilnost odraz je njihovog ivotnog iskustva, koje je ilo putanjama
izrazito drugaijim od putanja veine ranijih zvezda gangsta repa. Stivens ima diplomu Univerziteta u
Pensilvaniji, a Kanije je sin profesorke koleda. Kako primeuje Kanije, moja mama je nastavnica, a i ja
sam neka vrsta nastavnika.
On je tu neto nabo. Rep tekstovi, kao i bilo koja pesma, ogled ili reportaa, mogu se posmatrati kao
sistemi koji isporuuju meme, ideje to se ire od uma do uma, slino kao to se ire emocije. Pojam
mema oblikovan je po uzoru na pojam gena: to je entitet koji kopira sam sebe time to prelazi s jedne
osobe na drugu.
Memi s posebnom snagom, kao to su demokratija ili istoa, navode nas da delamo na
poseban nain; to su ideje s dejstvom.97 Neki se memi, naravno, suprotstavljaju drugima, a kad se to desi,
ti su memi u ratu, u bici ideja.
Izgleda da memi dobijaju snagu s niskog puta, preko povezanosti s jakim emocijama. Neka nam je
ideja vana toliko da nas pokree - a tano to ine i emocije. Snaga koju rep tekstovi (ili bilo koja pesma)
dobijaju s niskog puta, ojaana taktovima to ih odreuju oscilatori, moe poprimiti posebnu snagu zaelo veu nego kad bismo je itali na papiru.
Moda emo jednog dana shvatiti meme kao neurone ogledala na delu. Njihovi za nas nesvesni
scenariji upravljaju velikim delom onoga to radimo, naroito kad smo u automatskom reimu. Ali
tanana snaga mema da nas navodi da delamo esto izmie otkrivanju.
Razmotrimo njihovu iznenaujuu mo da pripremaju (engl. to prime) drutvenu interakciju.98 U
jednom eksperimentu, grupa volontera sluala je spisak kljunih rei koje su se odnosile na neuljudnost,
kao to su prost ili odvratan, dok su kljune rei za drugu grupu bile, izmeu ostalih, uviavan i
uglaen. Potom su uesnici dovedeni u situaciju u kojoj je trebalo da prenesu poruku osobi koja je u
tom trenutku razgovarala s nekim. Dvoje od troje onih pripremljenih za neuljudnost grubo su prekidali
razgovor, dok je osmoro od desetoro onih pripremljenih za uglaenost ekalo punih deset minuta da se
razgovor zavri pre nego to su sami progovorili.99
U drugom obliku pripremanja, neki neopaeni mig moe odvesti iznenaujuim sinhronicitetima,
istovremenim reakcijama. Kako drugaije objasniti ono to se dogodilo kad smo moja supruga i ja posetili
jedno tropsko ostrvo. Jednog jutra, daleko na horizontu spazili smo neto divno: udesno elegantan brod
sa etiri jarbola. ena je predloila da ga slikam i ja sam iskopao fotoaparat i napravio snimak. Bilo je to
prvi put u deset dana koliko smo proveli na ostrvu da neto fotografiem.
Nekoliko sati kasnije, kad smo izili na ruak, odluio sam da ponesem fotoaparat i tutnuo ga u
ranac. Dok smo ili u oblinji restorani na obali, palo mije na pamet da spomenem kako sam poneo
95 Darryl McDaniels je naveden u Josh Tyrangiel, Zato ne smete ignorisati Kanijea", Time, 21. avgust
2005.
96 Legenda je navedena u Bling Is Not Their Thing: Hip-hop Takes a Relentlessly Positive Turn", Daily
News of Los Angeles, 24. februar 2005.
97 O memima, videti Susan Blakemore, The Meme Machine (Oxford University Press, Oxford, UK, 1999).
98 Za temeljniji opis usmeravanja (engl. priming), videti E. T. Higgins, Knowledge Activation:
Accessibility, Applicability, and Salience", Social Psychobgy: Handbook of Basic Principles (Guilford Press, New
York, 1996).
99 O usmeravanju prema uljudnosti, videti Bargh, Chen - Burrows, Automatinost socijanog
ponaanja",71.

fotoaparat. Ali sasvim iznenada, pre nego to sam stigao i re da izustim, moja je ena upitala: Da li si
poneo kameru?
Kao da mi je proitala misli.
Takvi sinhroniciteti su neto kao verbalni ekvivalent emocionalne zaraze. Nizovi naih asocijacija
teku utvrenim tranicama, kolima uenja i pamenja. Kad se neki takav niz usmeri, ak i obinim
pominjanjem, tranice se pomeraju u nesvesnom, van dosega nae aktivne panje. 100 Po uvenom
dramaturkom pravilu Antona ehova, nikad u drugom inu ne stavljajte puku na zid ako neete pucati
na kraju treeg - jer e publika oekivati pucnje.
Poto ve i miljenje o nekoj radnji priprema um da tu radnju izvede, pripremanje nas vodi kroz
nae dnevne rutine a da pri tom ne moramo da ulaemo mentalni napor i razmiljamo ta.sledee treba da
uradimo - ono je neto kao mentalna lista poslova koje treba obaviti. Jutarnji pogled na etkicu za zube na
lavabou daje nam znak da automatski uzmemo etkicu i operemo zube.
Ovaj podsticaj da izvedemo radnju vodi nas u svemu. Kad nam se neko obrati apatom, mi
odgovaramo apatom. Razgovarajte o trci za gran pri nekom ko vozi autoputem, i on e nagaziti pedalu za
gas. Kao da jedan mozak usauje u drugi slina oseanja, misli i impulse.
Slino tome, paralelni nizovi misli mogu navesti dve osobe da misle, rade ili kau bukvalno istu
stvar u istom trenutku. Kad smo se ono moja ena i ja odjednom podesili na istu misao, verovatno je neko
trenutno i zajedniko opaanje pokrenulo istovetni niz asocijacija i podsetilo nas na fotoaparat.
Takva mentalna prisnost govori o emocionalnoj bliskosti; to je neki par zadovoljniji i
komunikativniji, to e tanije njegovi lanovi itati misli jedno drugom. 101 Kad nekog poznajemo dobro
ili doivljavamo jak skladan odnos s njim, tad su uslovi bezmalo optimalni za slivanje naih misli,
oseanja, opaaja i seanja ujedno.102 Nalazimo se u stanju mind-meld (svojstvenom junacima serije
Zvezdane staze), u kom moemo da opaamo, mislimo i oseamo isto kao i ta druga osoba.
Takve se konvergencije deavaju ak i kad neznanci postanu prijatelji. Uzmimo dva studenta koji
dele spavau sobu. Istraivai na Berkliju regrutovali su nove cimere i pratili njihove emocionalne
reakcije nakon to su im dali da odvojeno gledaju neke kratke filmove. U jednom se filmu Robin Vilijams
pojavio u urnebesnoj komediji; u drugom, srceparajuem, neki deak oplakivao je oevu smrt. Posle
prvog gledanja filmova, novi cimeri reagovali su razliito, kao bilo koji par sluajno naenih neznanaca.
Ali sedam meseci kasnije, kad su istraivai ponovo pozvali iste sobne kolege da gledaju sline kratke
filmove, njihove su reakcije upadljivo konvergirale.103
Ludilo rulje
Zovu ih superhuligani, to su bande fudbalskih navijaa koji izazivaju nerede i masovne tue na
evropskim utakmicama. Obrazac za izazivanje nereda je isti, bez obzira na zemlju. Jedna mala, zbijena

100 O automatskim nizovima misli, videti Johh A. Bargh, Automatinost svakodnevnog ivota", u R. S.
Wyer, prir., Advances in Social Cognition (Erlbaum, Hillsdale, N.J., 1997), vol. 10.
101 O tanosti itanja misli, videti Thomas Geoff i Garth Fletcher, Tanost itanja misli u prisnim
odnosima: procena uloga odnosa, mete, i sudije", Journal of Personality and Social Psychology, 85 (2003), 10791094.
102 O slivanju dva uma, videti Colwyn Trevarthen, Self roen iz intersubjektivnosti: psihologija dejeg
komuniciranja", u Ulric Neisser, prir., The Perceived Self: Ecological and Interpersonal Sources of Self-knowledge
(Cambridge University Press, New York, 1993), 121-173.
103 Do emocionalnog stapanja dolazilo je bez obzira na to da li se dvema osobama inilo da su postali
bliski prijatelji ili ne. Cameron Anderson, Dacher Keltner i Oliver E John, Emocionalna konvergencija
izmeu ljudi tokom vremena", Journal of Personality and Social Psychobgy, 84, no. 5 (2003), 1054-1068.

banda navijaa dolazi nekoliko sati ranije na utakmicu i besomuno se napija, pevajui klupske pesme i
ludo se provodei.
A onda, kad publika poinje da pristie na utakmicu, bande uzimaju da viju timske zastave, da
pevaju bune pesme i urlaju protiv drugog tima, to se sve prenosi na masu sveta koja pristie.
Superhuligani gravitiraju mestima na kojima se njihovi fanovi meaju s fanovima suparnika, i pesme se
pretvaraju u otvorene pretnje. Potom nastupa kritini trenutak, kad voa bande napada suparnikog
navijaa, to je okida za ostale da sc pridrue. I, tua se iri.
Od poetka osamdesetih godina dvadesetog veka taj obrazac za nasilnu masovnu histeriju
neprestano se ponavlja, i to s traginim posledicama. 104 U pijanoj ratobornoj rulji uslovi za izbijanje
nasilja su idealni: alkohol dezinhibira neuronsku kontrolu nad impulsima, i zato istog asa kad voa pruzi
primer za prvo makljanje, zaraza usmerava ostale da se povedu za njim.
Elijas Kane ti (Canetti), u svojoj studiji Masa i mo (Crowds and Power; izvorni nemaki naslov:
Masse imd Macht), primeuje da masu pojedinaca u gomilu stapa to to njima vlada jedna jedina strast
koja je svima zajednika - zajednika emocija koja vodi ujedinjenoj akciji: kolektivna zaraza. 105
Raspoloenje se velikom brzinom pronosi kroz grupu, i to izvanredno dobro pokazuje paralelno
postrojavanje biolokih podsistema, ime se svi prisutni dovode u fizioloku sinhroninost.106
Brzina promena u aktivnosti gomile veoma mnogo lii na izrazitu koordinaciju neurona ogledala.
Odluivanje u gomili deava se u sekundama - verovatno je posredi vreme potrebno da se prenos
sinhroninosti neurona ogledala od osobe do osobe pronese kroz gomilu (iako to zasad ostaje
spekulacija).
Grupna zaraza u mirnijem obliku moe se videti na svakoj velikoj umetnikoj priredbi kad glumci
ili muziari stvaraju efekat polja, i deluju na emocije publike s istom lakoom s kojom sviraju u svoje
instrumente. Pozorini komadi, koncerti i filmovi svima nam omoguuju da uemo u polje emocija koje
delimo s velikim brojem neznanaca. Spajanje u istu petlju u registru dobrog raspoloenja je, kako
psiholozi rado kau, inherentno potkrepljujue - to jest, ini da se svi oseamo dobro.
Grupna zaraza deava se ak i u najmanjoj grupi, recimo kad troje ljudi utke sedi okrenuto licem u
lice nekoliko minuta. Kad nema hijerarhije moi, osoba sa emocionalno najizraajnijim licem odredie
zajedniki ton.107
Zaraza e se probiti kroz bezmalo svaki koordinisani skup ljudi. Uzmimo eksperiment s
donoenjem znaajnih odluka, kad se grupa sastala da odlui koliki e bonus iz fonda za kraj godine dati
svakom zaposlenom. Svaki uesnik sastanka nastojao je da da to vei bonus ovom ili onom zaposlenom,
a da pri tome raspoloiva sredstva to bolje rasporedi po grupi kao celini.
Suprotstavljeni predloi izazvali su napetost i posle sastanka su svi bili nesreni. Ali na sastanku
druge grupe, odranom s istim ciljem, svi su se na kraju oseali dobro.
Ta dva sastanka bila su poslovna simulacija izvedena u sad ve klasinom istraivanju na
Univerzitetu Jejl, kad su volonteri bili podeljeni u grupe da bi odluivali o bonusima. 108 Niko nije znao da
je po jedan uesnik na svakom sastanku zapravo bio iskusan glumac iji je tajni zadatak bio da se s
jednim grupama sukobljava i oneraspoloava ih, dok je s drugima trebalo da bude usluan i raspoloen.
104 U stranoj katastrofi na stadionu Hejsel godine 1985, britanski huligani napali su belgijske navijae,
zbog ega se sruio jedan zid i trideset devet osoba je poginulo. Od tada do danas smrtonosni ili bezmalo
smrtonosni neredi deavaju se irom Evrope
105 Elias Canetti, Crowds and Power (Continuum, New York, 1973. Na nemakom Masse und Macht.)
106 Brzinu irenja grupnog raspoloenja belee Robert Levenson Anna Reuf, Emotional Knowledge
and Rapport", u William Ickes, prir., Empatic Accuracy (Guilford Press, New York, 1997), 44-72.
107 O zajednikim emocijama, videti Elaine Hatfield et al., Emotbnal Contagion (Cambridge University
Press, Cambridge, UK, 1994).
108 O emocionalnim zarazama u timovima, videti Sigal Barsade, Dejstvo talasanja: emocionalna zaraza
i njen uticaj na grupno ponaanje", Administrative Science Quarterly, 47 (2003), 644-675.

Na koju god stranu bile usmerene njegove emocije, ostali su sledili njegovo vodstvo; lanovi grupe
ispoljavali su izrazite promene u sopstvenom raspoloenju i bivali uznemireni, odnosno oseali se
prijatno, ve prema tome kako se oseao voa. Ali nijedan lan nijedne grupe nije znao zato mu se
raspoloenje promenilo. Nisu ni bili svesni da su spojeni u petlju promene raspoloenja.
Oseanja koja prolaze grupom mogu da utiu na nain na koji svi lanovi grupe obrauju
informacije, a time i na odluke koje donose.109 To sugerie da bi, u zajednikom odluivanju, svaka grupa
dobro uinila da panju obraa ne samo na ono to se kae, nego i na zajednike emocije koje postoje u
sobi.
Ova konvergencija znak je jednog tananog, neumitnog magnetizma, neega to poput Zemljine tee
vue ljude u bliskom odnosu bilo koje vrste - lanove porodice, kolege na poslu, prijatelje - da misle i
oseaju uglavnom slino.

109 Ulazak u petlju (engl. looping) s grupom pomae svakome da ostane na istoj talasnoj duini na kojoj i
ostali u grupi. U grupama koje donose odluke on podstie povezivanje u kom se razlike mogu otvoreno
pretresati, bez straha od ispada. Harmonija u nekoj grupi omoguava da se razmatra najiri opseg gledita,
i da se donesu zaista najbolje odluke - pod uslovom da se ljudi oseaju slobodnima da iznesu gledita koja
odudaraju. Tokom usijanih prepirki ljudima je teko da prihvate ono to drugi kae, o podeavanju na
njegovu talasnu duinu da i ne govorimo.

4. INSTINKT ZAALTRUIZAM
Jednog popodneva, etrdesetorica studenata na Prinstonskom teolokom semenitu ekali su da, kao
praksu, odre kratku propoved za ocenu. Polovini studenata zadata je neka sluajno odabrana biblijska
tema. Drugoj polovini zadata je parabola o Dobrom Samarianinu, koji se zaustavio da pomogne
povreenom neznancu ukraj puta pored kog su navodno poboniji ljudi proli ne obraajui panju na
njega.
Seminaristi su radili zajedno u jednoj odaji, a svakih petnaest minuta po jedan je izlazio i odlazio u
drugu zgradu da odri propoved. Niko nije znao da uestvuje u eksperimentu o altruizmu.
Put ih je vodio pravo kroz jedna vrata kraj kojih je leao neki ovek stenjui od oiglednog bola. Od
etrdesetorice studenata, dvadeset etvorica su samo prola, ne osvrui se na bolno jeanje. A oni koji su
okapali nad poukom o Dobrom Samarianinu nisu bili skloni da zastanu i pomognu nita vie nego
ostali.110
Seminaristima je vreme bilo vano. Od desetorice koji su mislili da kasne na dranje propovedi,
samo se jedan zaustavio; od druge desetorice, koji su mislili da imaju jo mnogo vremena, pomo su
ponudila estorica.
Od mnogobrojnih inilaca koji igraju ulogu u altruizmu, izgleda da je presudan taj da se, naprosto,
odvoji vreme i obrati panja; naa empatija je najjaa kad se do kraja usredsredimo na nekoga i tako
uspostavimo s njim emocionalnu petlju. Ljudi se, jasno, razlikuju po sposobnostima, spremnosti i
zainteresovanosti da obrate panju na druge - mrzovoljna tinejderka koja iskopava majino zanovetanje
minut kasnije e posvetiti nepodeljenu panju telefonskom razgovoru s drugaricom. Seminaristi koji su
hitali da odre propoved izgleda da su bili nevoljni ili nesposobni da posvete panju oveku u bolovima,
verovatno zato to su se nali izmeu sopstvenih misli i pritiska da poure i tako se uopte nisu podesili
prema njemu, neku pomo da i ne pominjemo.111
Ljudi na prometnim gradskim ulicama irom sveta, zbog onoga to se naziva urbani trans , manje
su skloni da primete i pozdrave nekog, ili da mu ponude pomo. Sociolozi smatraju da na ulicama
prepunim sveta lako zapadamo u to stanje utonulosti u sebe, makar i samo zato da bismo se ogradili od
pretovarivanja nadraajima iz okolnog metea. Ta strategija neminovno iziskuje kompromis: zajedno s
obinim neobraanjem panje, mi iskljuujemo i neophodne potrebe ljudi oko nas. Kako kae pesnik, s
bukom ulice suoavamo se zaslepljeni i zaglueni.
Osim toga, i drutvene podele zatvaraju nam oi. Beskunik koji odbaen sedi na ulici nekog
amerikog grada i trai novac moda nee privui nikakvu panju prolaznika, koji e nekoliko koraka
dalje zainteresovano sluati i reagovati na dobro ode venu, komunikativnu enu koja trai potpise za neku
politiku peticiju. (Naravno, zavisno od sopstvenih naklonosti, moda emo panju pokloniti ba obrnuto:
beskuniku, a ne politikom apelu.) Ukratko, nai prioriteti, socijalizacija, i mnotvo drugih socijalnih i
psiholokih inilaca mogu nas navesti da usmeravamo ili inhibiramo panju ili emocije koje oseamo - a
time i empatiju.
Obino obraanje panje omoguuje nam da izgradimo emocionalnu vezu. Kad nema panje,
empatija nema nikakve anse.
110 Za eksperiment s Dobrim Samarianinom, klasian rad u socijalnoj psihologiji, videti J. M. DarleyC. D, Batson, Od Jerusalima do Jerihona", Journal of Personality and Social Psychology 27 (1973), 100-108. To
istraivanje sam naveo u svojoj knjizi objavljenoj 1985, Vital Lies, Simple Truths.
111 Kao to je bio sluaj sa studentima kojima se urilo, socijalne situacije utiu na to koliko e
vezivanja u petlju biti prikladno, ili da li e do njega uopte doi. Na primer, neemo osetiti veliku
potrebu da pohitamo u pomo nekome ko jei ako vidimo da mu ve prilazi hitna pomo. A poto se
najspremnije vezujemo u petlju s ljudima koji nam se ine slinima, a sve manje to veu razliku
opaamo, onda je verovatnije da emo pomo ponuditi prijatelju nego neznancu.

Kada se mora posvetiti panja

Postavimo dogaaje u Prinstonskom semenitu spram neega to mi se u vreme najvee guve po
zavretku radnog vremena desilo u Njujorku dok sam iao na stanicu podzemne eleznice na Tajms
skveru. Kao i obino, niz betonske stepenice valjala se nepregledna masa hitajui da uhvati naredni voz.
No tad sam ugledao neto uznemirujue: nasred stepenita leao je odrpanac bez koulje,
nepokretan, sklopljenih oiju.
Kao da ga niko nije primeivao. Ljudi su naprosto preskakali njegovo telo i hitali da se vrate kui.
Ali ja sam, zaprepaen prizorom, zastao da vidim ta nije u redu. Istog trenutka, dogodilo se neto
upadljivo: zastali su i drugi.
Gotovo istog asa oko oveka se skupio mali krug zabrinutih ljudi. Isto tako spontano iskrsli su i
vesnici milosra - jedan ovek je otiao do kioska s virlama i doneo mu jelo; neka ena je pohitala s
bocom vode; neko trei je pozvao deurnog u podzemnoj eleznici a ovaj je radio-vezom potraio pomo.
Za nekoliko minuta ovek je ivnuo, zadovoljno jeo, i ekao hitnu pomo. Saznali smo da govori
samo panski, da nema novca, i da je tumarao ulicama Menhetna, izgladneo. Onesvestio se od gladi tu, na
stepenicama podzemne eleznice.
Sta se to promenilo? Kao prvo, ve i samo to to je ovek primeen. Zastavi da vidim kakva ga
nevolja mui, ja sam, po svemu sudei, prenuo prolaznike iz njihovog urbanog transa i privukao njihovu
panju. Kad smo se podesili na njegovu nepriliku, ve smo se pokrenuli da mu pomognemo.
Nema sumnje da smo svi mi, estiti graani koji se vraaju kui s posla, izvodili preutne
pretpostavke povodom oveka na stepenicama, stereotipe sazdane iz prolazaka pored stotina beskunika
koji, alosno je rei, ive na ulicama Njujorka i mnogih drugih urbanih centara. Urbani stanovnici ue da
savlauju anksioznost koju oseaju kad vide nekog u kripcu tako to refleksno odvraaju panju na
drugu stranu.
Mislim da sam mu i ja posvetio panju zato to sam kratko vreme pre toga za Njujork tajms napisao
lanak o tome kako je zatvaranje duevnih bolnica pretvorilo gradske ulice u psihijatrijska odeljenja.
Sprovodei istraivanja za taj lanak, nekoliko sam dana proveo u kombiju s radnicima jedne agencije za
socijalnu pomo koja pomae beskunicima, deli im hranu, nudi sklonite i nastoji da mentalno obolele
meu njima - okantno velik broj - privoli da odu u bolnice i uzmu lekove. Dugo posle toga gledao sam
beskunike drugim oima.
U drugim istraivanjima u kojima je primenjena situacija Dobrog Samarianina, istraivai su nali
da oni koji se zaustavljaju da pomognu po pravilu izvetavaju da su se, videvi nesreu drugog, i sami
uznemirili - i osetili empatiku razneenost.112 Kad jedna osoba uoava drugu toliko da oseti empatiju,
veliki su izgledi da e joj ponuditi pomo.
Ve i ako se samo uje da je neko pritekao u pomo moe imati jedinstven uticaj, i indukovati topli
oseaj obodrenosti, podizanja. Psiholozi upotrebljavaju izraz elevacija za toplinu nastalu vienjem
neije dobrote. Elevacija je stanje o kom ljudi redovno govore kad priaju kako su se osetili kad su videli
neki spontani in hrabrosti, tolerancije ili samilosti. Veina ljudi je tad dirnuta, ak i uzbuena.
inovi koji se najee pominju kao pobuivai elevacije jesu pomaganje bolesnima i siromanima,
ili priticanje u pomo nekome u tekom poloaju. Ali ta dobra dela ne moraju biti tako zahtevna da
iziskuju pomo ele porodice, ni tako nesebina kao rad Majke Tereze meu siromasima Kalkute. Ve i
sama obzirnost moe izazvati laku elevaciju. U jednom istraivanju u Japanu, na primer, ljudi su
112 O Dobrom Samarianinu i pomaganju videti, na primer, C. Daniel Batson et al, Pet istraivanja u
kojima su proverene dve nove egoistike alternative hipotezi empatija-altruizam", Journal of Personality and
Social Psychology, 55 (1988), 52-57.

izvetavali o kandou, prilikama kad im je srce bilo dirnuto - recimo time to su videli nekog grubijana
opasnog izgleda da u vozu ustupa mesto starcu.113
Istraivai sugeriu da je elevacija zarazna. Kad neko vidi dobro delo, to u njemu po pravilu
uskomeava impuls da i sam uini dobro delo. Takva socijalna dobit moda je jedan od razloga za mitske
prie koje se mogu uti irom sveta, prie prepune likova koji su svojom hrabrou spasli druge. Psiholozi
pomiljaju da sluanje prie o takvoj dobroti - kad se ivopisno iznosi - ima isti emocionalni uticaj kao
vienje stvarnog dobrog dela.114 O zaraznosti elevacije govori i to to se ona kree niskim putem.
Fino podeavanje
Kad smo sin i ja bili u petodnevnoj poseti Brazilu, primetili smo da su ljudi koje sreemo iz dana u
dan sve srdaniji prema nama. Promena je bila upadljiva.
U poetku smo kod Brazilaca koje smo upoznavali oseali uglavnom nadutost ili uzdranost. Treeg
dana naili smo na uoljivo veu toplinu.
etvrtog dana smo na tu toplinu nailazili svuda. A kad se nae putovanje okonalo, grlili smo se s
ljudima na aerodromu opratajui se s njima.
Da li su se to promenili Brazilci? Naravno da nisu. Istopila se naa sopstvena napetost gringosa u
nepoznatoj im kulturi. Naa odbrambena uzdranost u poetku nas je odsecala od otvorenog, srdanog
ponaanja Brazilaca - a moda je i njima davala znak da se dre na distanci.
Na poetku boravka - kao radio koji nije sasvim tano podeen na signal neke stanice bili smo
suvie zaokupljeni da bismo primeivali srdanost ljudi koje smo sretali. Kad smo se opustili i podesili na
ljude oko nas, kao da smo potrefili pravu stanicu te smo osetili toplinu koja je postojala sve vreme. Dok
smo bili bojaljivi i zaokupljeni, proputali smo da primetimo iskru u neijem pogledu, nagovetaj
osmeha, ili toplinu u glasu - to su sve kanali za slanje poruka srdanosti.
Jedno tehniko objanjenje za ovu dinamiku osvetljava ogranienja same panje. Radna memorija,
ili koliina memorije koju naa panja moe da zadri u odreenom trenutku, nalazi se u prefrontalnom
korteksu, toj citadeli visokog puta. Ovaj sistem kola igra glavnu ulogu u raspodeljivanju panje tako to u
nekoj interakciji obavlja pozadinske poslove. Na primer, trai po naem seanju ta da se kae ili uradi, i
to ak i dok prima dolazee signale i menja nae reakcije u skladu s njima.
to je izazov vei, ti mnogostruki zahtevi sve vie optereuju nau sposobnost da obraamo panju.
Znaci brige iz amigdale preplavljuju kljune oblasti prefrontalnog korteksa, i ispoljavaju se kao
zaokupljenosti koje kradu panju od svega drugog s ime se sreemo. Uznemirenost pretovaruje panju:
dovoljno je ve i to to je neko napeti gringo.
Priroda najvei znaaj pridaje glatkom komuniciranju meu pripadnicima date vrste, te oblikuje
mozak da odgovori tome ponekad na licu mesta. Kod nekih riba, na primer, u vreme parenja mozak
enke lui hormone koji privremeno preoblikuju njena sluna kola kako bi se bolje podesila na
frekvenciju mujakog dozivanja.115
113 Izgleda da u engleskom jeziku nedostaje re koja znai isto to i kandou, a takve rei postoje u
azijskim jezicima. Na sanskrtu, recimo, re mudita znai uivati u dobroti ukazanoj drugoj osobi ili
primljenoj o nje. No engleski je spremno usvojio Schadenfreude, to je tana suprotnost muditi. Videti i
Tania Singer et al., Empatija za bol ukljuuje afektivne ali ne i ulne komponente bola", Science, 303
(2004), 1157-62.
114 Videti Jonathan D. Haidt-Corey L. M. Keyes, Flourishing: Positive Psychology and the Life Well Lived (American
Psychological Association Press, Washington, DC, 2003).

115 O mozgu ribe, videti Joseph Sisneros et al., Steroid-Dependent Auditory Plasticity Leads to
Adaptive Coupling of Sender and Receiver", Science, 305 (2004), 404-407.

Neto se slino moe videti i kod dvomesene bebe koja primeuje majino pribliavanje: beba e
se instinktivno umiriti, malo smiriti disanje, okrenuti se prema majci i pogledati joj lice, usredsrediti
pogled na oi ili usta, a ui usmeriti prema zvucima koji dopiru od nje, a pri tome praviti izraz za koji
istraivai kau nabrao obrve a vilica mu pala. Svaki od tih pokreta jaa opaajnu sposobnost bebe da
se podesi na ono to majka kae ili radi.116
to nam je panja izotrenija, to otrije oseamo unutranje stanje drugog: oseamo ga bre, i po
manje primetnim znacima, u nejasnijim okolnostima. I obrnuto, to smo uznemireniji, to emo manje
precizno moi da ispoljimo empatiju.
Ukratko, svaki oblik utonulosti u sebe ubija empatiju, saoseanje da i ne pominjemo. Kad smo
usredsreeni na sebe, na se svet skuplja dok se nai problemi i zaokupljenosti poveavaju. Ali kad se
usredsredimo na druge, na se svet iri. Nai sopstveni problemi pomeraju se na periferiju uma i stoga se
ine manji, a raste naa sposobnost za povezivanje, ili za saoseajnu akciju.
Instinktivno saoseanje
Laboratorijski pacov visi na kaievima u vazduhu, cii i koprca se. Spazivi pacova u opasnosti,
jedan od njegovih drugara iz kaveza takoe se usplahiruje i uspeva da mu pomogne pritisnuvi polugu
koja bezbedno sputa rtvu.
- est rezus majmuna obueni su da dobiju hranu kad povuku lance. U jednom trenutku sedmi
majmun dobija, tako da ga ostali vide, bolan ok kad god neki od njih povue lanac kako bi dobio
hranu. Videvi bol majmuna kom je zadat ok, etiri rezusa poinju da vuku neki drugi lanac, posle
ega dobijaju manje hrane ali onaj njihov drug ne dobija ok. Peti majmun prestaje da vue bilo koji
lanac punih pet dana, a esti punih dvanaest dana - to jest, obojica se izgladnjuju kako bi spreili
zadavanje elektrinog oka sedmom majmunu.
- Od samog roenja, kad vide ili uju da druga beba plae od uznemirenosti, bebe poinju da plau
kao da su i one uznemirene. Ali, retko zaplau kad uju tonski snimak sopstvenog plaa. Kad
napune otprilike etrnaest meseci, bebe ne samo to plau kad uju pla druge bebe nego
pokuavaju da nekako ublae njenu patnju. to su maliani vei, to manje plau a vie nastoje da
pomognu.
- Laboratorijskim pacovima, majmunima i ljudskim bebama zajedniki je jedan automatski impuls,
impuls koji im prikiva panju za tuu patnju, pokree slina oseanja u njima samima, i navodi ih
da pomau. Otkud to da se ista reakcija moe sresti kod sasvim razliitih vrsta? Jednostavno:
priroda uva, te zadrava sve to je uspeno u tome i to neprestano upotrebljava.
U oblikovanju mozga, crte koje pobeuju zajednike su razliitim vrstama. Prostrana podruja
neuronske arhitekture koja se pokazala dobrom zajednike su i ljudskom mozgu i mozgu drugih sisara,
naroito primata. Slinost razliitih vrsta da saoseaju sa uznemirenou, udruena s impulsom pruanja
pomoi, ukazuje na slian skup sistema kola u mozgu. Za razliku od sisara, vodozemci ne pokazuju
nikakav znak empatije, i ak jedu sopstvene mladune.
Iako i ljudi umeju da ignoriu nekoga u nevolji, ta bezoseajnost kao da potiskuje iskonskiji,
automatski impuls da se onome ko je u nevolji pritekne u pomo. Nauna zapaanja ukazuju na jedan
sistem reagovanja koji je vrsto ugraen u ljudski mozak - i koji nesumnjivo ukljuuje neurone ogledala -

116 Ako je beba umorna ili uznemirena, ini suprotno, kree se tako da zatvara svoje opaajne sisteme,
sklupava se ekajui da je neko podigne ili pomiluje i smiri je. Videti Colwyn Trevarthen, The Self
Born in Intersubjectivity: The Psychology of Infant Communicating", u Ulric Neisser, prir., The Perceived
Self: Ecological and Interpersonal Sources of Self-knowledge (Cambridge University Press, New York, 1993), 121173.

a deluje kad vidimo nekog da pati tako to ini da istog asa saoseamo s njim. Sto vie saoseamo, to
vie elimo da mu pomognemo.
Taj instinkt za saoseanje najverovatnije koristi evolucionoj sposobnosti - koja se ispravno odreuje
u smislu reproduktivne uspenosti, koja se meri brojem neijih potomaka koji doive da dobiju
sopstvene potomke. Pre vie od sto godina Carls Darvin je ponudio objanjenje da je empatija, taj uvod u
saoseajnu akciju, snana pomo opstanku u opremi Prirode. 117 Empatija podmazuje drutvenost, a mi,
ljudska bia, nadasve smo drutvene ivotinje. Prema novim shvatanjima, naa drutvenost primarna je
strategija opstanka kod primata, ukljuujui i nas.
Koliko je prijateljstvo korisno moe se danas videti u ivotu primata u divljini, gde vladaju surovi
uslovi snage jaega slini onima u ljudskoj praistoriji, kad je srazmerno malo novoroenih doivelo do
uzrasta deteta. Uzmimo onih hiljadu-dve majmuna to ive na Kajo Santjagu, udaljenom karipskom
ostrvu; svi potiu od jednog jedinog malog opora prenetog pedesetih godina iz rodne Indije. Ti rezus
makaki ive u malim grupama. Kad dospeju u doba adolescencije, enke ostaju, a mujaci odlaze da nau
mesto u nekoj drugoj grupi.
Taj prelazak pun je stvarnih pogibelji: dok nastoje da uu u nepoznatu grupu, dvadeset odsto mladih
mujaka gine u tuama. Naunici su uzeli uzorke spinalne tenosti od sto makaka tinejdera. Nali su da
najdrutveniji majmuni imaju najnii nivo hormona stresa i jau imunu funkciju, i - a to je najvanije - da
su najsposobniji da se priblie majmunima u novoj grupi, da se sprijatelje s njima ili da ih ospore. Ti
drutveniji mladi majmuni upravo su oni koji e najverovatnije preiveti.118
Ovo potvruju i podaci iz posmatranja divljih pavijana koji ive nadomak Kilimandara u
Tanzaniji. Rano detinjstvo tih pavijana prepuno je velikih opasnosti: kad je godina dobra, ugine ih oko
deset odsto; kad nije, ugine ih i do 35 odsto. Ali kad su biolozi posmatrali majke pavijanke, otkrili su da
one najdrueljubivije - koje su najvei deo vremena provodile bitei ili se na neki drugi nain druei s
ostalim pavijankama imaju mladunad za koju je najverovatnije da e preiveti.
Biolozi navode dva razloga zbog kojih majina drueljubivost moe pomoi mladuncima da
opstanu. Prvi, one su lanice klupske grupe koje se meusobno ispomau u odbrani beba od zlostavljanja,
ili koje nalaze bolju hranu i sklonite. Drugi, to vie nege i bitenja majke daju i dobijaju, to su
oputenije i zdravije. Drutvene pavijanke su bolje majke.119
Naa prirodna tenja drugima moe se pratiti unazad do okolnosti oskudice koje su oblikovale
ljudski mozak. Lako pretpostavljamo da je pripadnost nekoj grupi inila opstanak verovatnijim - i da je
poloaj usamljene jedinke koja se za oskudne resurse bori s grupom lako predstavljao kobnu
nepovoljnost.
Odlika s tako monom vrednou za opstanak mogla je postepeno oblikovati sistem kola u mozgu,
jer sve to se pokae najdelotvornijim za prenoenje gena buduim generacijama postaje sve prodornije u
genetskom pulu.
Ako je drutvenost davala ljudskim biima pobedonosnu strategiju kroz elu preistoriju, onda su im
to davali i modani sistemi pomou kojih se odigrava drutveni ivot.120 Nikakvo udo to naa sklonost
empatiji, tom bitnom povezivau, ima toliku mo.
117 O empatiji u evoluciji i izmeu vrsta, videti Charles Darwin, The Descent of Man (1972; Princeton
University Press, Princeton, 1998).
118 S. E. Shelton et al., Agresija, strah i kortizol kod mladih rezus majmuna", Psychoneuroendocrinology,
22, dodatak 2 (1997), 198.
119 O drueljubivim pavijanima, videti J. B. Silk et al., Drutvene veze pavijanki potpomau
preivljavanje mladunadi", Science, 302 (2003), 1231-1234.
120 Ranija miljenja o onome to je omoguilo ljudskim biima da razviju tako velik i inteligentan
mozak usredsreivala su se na nau sposobnost da drimo i pravimo alatke. Poslednjih decenija vie
pristalica privukla je korisnost koju za opstanak - i podizanje dece koja e opstati do doba roditeljstva ima drueljubivost u ivotu.

Aneo zemaljski
Posle eonog sudara, njen je auto ostao zguvan kao da je od papira. S desnom nogom slomljenom
na dva mesta, zaglavljena u olupini, leala je u bolu i oku, bespomona i zbunjena.
Onda je neki prolaznik - nikad nije saznala kako se zove - priao i kleknuo pored nje. Drao ju je za
ruku, umirujui je dok su ljudi iz hitne pomoi pokuavali da je oslobode. On joj je pomogao da ostane
mirna uprkos bolovima i strepnji.
On je - rekla je kasnije - bio moj aneo zemaljski.121
Nikad neemo saznati koja su tano oseanja pokrenula tog anela da klekne pored one ene i
umiruje je. Ali takvo saoseanje zavisi od prvog kljunog koraka, empatije.
Empatija povlai sobom izvestan stupanj emocionalnog zajednitva - to je preduslov za istinsko
razumevanje tueg unutranjeg sveta.122 Neuroni ogledala, po reima jednog neuronaunika, ono su to
vam daje bogatstvo empatije, osnovni mehanizam zahvaljujui kom vas stvarno povreuje kad vidite da
je neko povreen.123
Konstantin Stanislavski, Rus koji je razradio uveni metod uenja glume, primetio je da glumac koji
ivi ulogu moe da iz prolosti prizove sopstvena emocionalna seanja kako bi probudio neko snano
oseanje u sadanjosti. Ali takva se seanja, smatrao je Stanislavski, ne moraju ograniavati na naa
sopstvena iskustva i doivljaje. Preko empatije, glumac se moe posluiti i tuim emocijama. Kako
savetuje taj legendarni uitelj glume, moramo prouavati druge i pribliiti im se emocionalno koliko god
moemo, sve dok se simpatija prema njima ne pretvori u naa sopstvena oseanja.124
Stanislavski je bio vidovit kad je dao taj savet. Ispostavlja se da su istraivanja modanih slika
otkrila da kad odgovaramo na pitanje Kako se osea?, aktiviramo manje-vie isti sistem neuronskih
kola koji se pali kad pitamo Kako se ona osea?. Mozak dejstvuje gotovo istovetno kad oseamo
sopstvena oseanja, i kad oseamo oseanja drugog.125
Kad se od ljudi trai da imitiraju neije srene, uplaene ili zgaene izraze lica i time generiu
emociju u sebi, ovo namerno uoseavanje aktivira ista kola koja su ukljuena i kad samo posmatramo
osobu (ili kad spontano oseamo tu emociju). Stanislavski je shvatio da su ta kola jo ivlja kad empatija

121 Stephen Hill, Storyteller, Recovering from Head-on Crash, Cites Miracle of Mothers Day, Daily Hampshire Gazette,
11. maj 2005, Bl.

122 Shvatanje da empatija povlai emocionalno zajednitvo ima dugu istoriju u psihologiji. Jedan od
najranijih teoretiara, Vilijam Makdugal (McDougall), predloio je 1908. da se tokom simpatije" fiziko
stanje prve osobe izaziva i kod druge. Osamdeset godina kasnije braa Lesli (Leslie) sugerisali su da
razumevanje tue emocije zahteva da do izvesnog stupnja doivimo istu tu emociju. A godine 1992,
Robert Levenson i Ana Rojf (Reuf), u izvetaju o usklaenosti sranog ritma kod partnera koji imaju neku
emocionalnu raspru, sugerisali su da fizioloka slinost moe biti osnova empatije.
123 Taj neuronaunik je Kristijan Kejsers (Keysers) sa Univerziteta Greningen u Holandiji, i pominje se
u Greg Miller, Novi neuroni tee da se uklope", Science 311 (2005), 938-40.
124 Konstantin Stanislavski je naveden u Jonathan Cott, On a Sea of Memory, (Random House, New York,
2005), 138.
125 O sistemu neuronskih kola za naa oseanja i oseanja drugih govori se u Kevin Ochsner et al.,
Odraavanje oseanja: fMRI istraivanje neuronskih sistema koji podravaju pripisivanje emocija sebi i
drugome", Journal of Cognitive Neuroscience, 16 (2004), 1746-1772.

postane namerna.126 Kad kod druge osobe primetimo emociju, onda i doslovno oseamo zajedno s njom.
Sto je vei na napor, ili to je snanije izraeno oseanje, to ga snanije oseamo u sebi.
Reito je to se nemaka re Einfuhlung, koja je na engleski prvi put prevedena godine 1909. kao
nova kovanica empatija, moe bukvalnije prevesti kao uoseavanje (engl. feeling into), to sugerie
unutranje podraavanje tuih oseanja.127 Kako kae Teodor Lips (Lipps), koji je re empatija uneo u
engleski, kad posmatram cirkuskog igraa na ici, oseam da sam u njemu. Kao da tue emocije
doivljavamo u sopstvenom telu. A i doivljavamo ih: neuronaunici vele da to su aktivniji sistemi
neurona ogledala, to je empatija jaa.
U dananjoj psihologiji re empatija koristi se u tri razliita smisla: znanje o tuim oseanjima;
oseanje onoga to osea drugi; saoseajno reagovanje na nevolju drugog. Ta tri varijeteta empatije kao
da idu sledom 1-2-3: primeujem te, oseam s tobom, i zato delam da ti pomognem.
Sva tri znaenja dobro se uklapaju u ono to je neuronauka saznala o tome kako mozak dejstvuje
kad se podesimo na drugog, to primeuju Stefani Preston i Frans de Val (de Waal) u jednoj vanoj teoriji
koja povezuje interpersonalno opaanje i delanje.128 To dvoje naunika posebno su kompetentni kad to
tvrde: Stefani Preston je bila pionir u primeni metoda socijalne neuronauke na prouavanje empatije kod
ljudi, a De Val, direktor odeljenja ivih veza u Centru za primate u Jerksu, iz sistematskog posmatranja
primata decenijama izvlai pouke za ponaanje ljudi.
Stefani Preston i De Val tvrde da u trenutku empatije i nae emocije i nae misli bivaju usmerene
istim pravcima kao emocije i misli druge osobe. Kad ujemo neiji preplaen krik, mi spontano
pomiljamo ta bi mogao biti uzrok straha. Iz kognitivne perspektive, mi delimo mentalnu predstavu ,
skup slika, asocijacija i misli o nevolji te druge osobe.
Kretanje od empatije do delanja prolazi kroz neurone ogledala; empatija se, po svemu sudei,
razvila iz emocionalne zaraze, te deli neuronske mehanizme s ujom. Primalna empatija ne zavisi od neke
specijalizovane modane oblasti nego ukljuuje mnoge, zavisno od toga sa im oseamo empatiju. Mi se
stavljamo u poloaj drugog da bismo s njim podelili sve to on doivljava.
Stefani Preston je nala da, ako se neko podseti najsrenijih trenutaka svog ivota, a potom zamisli
sline trenutke svog najblieg prijatelja, onda mozak aktivira bukvalno ista kola za ta dva mentalna
ina.129 Drugim reima, da bismo razumeli ta neko doivljava - da bismo osetili empatiju s njim sluimo se istim modanim oienjem koje je aktivno i tokom naeg sopstvenog doivljaja.130
Svako komuniciranje iziskuje da ono to je vano poiljaocu bude vano i primaocu. Kad delimo i
misli i oseanja s nekim, naa dva mozga upotrebljavaju preicu kojom nas oboje dovode neposredno na
istu stranu, bez gubljenja vremena na rei kojima se objanjava ta je posredi.131
126 O sistemu kola aktivnog tokom posmatranja ili podraavanja neke emocije, videti Laurie Carr et al.,
Neuronski mehanizmi empatije kod ljudi: prenoenje od neuronskih sistema za podraavanje do
limbikih oblasti", Proceedings of the National Academy of Sciences, 100, no 9 (2003), 5497-5452. Aktivirane
oblasti: premotorni korteks, donji frontalni korteks i prednja insula, i desna amigdala (koje su pokazivale
znaajno poveanje nivoa, nieg dok se samo posmatralo do vieg tokom podraavanja).
127 Za Einfuhlung, videti Teodora Lipsa navedenog u Vittorio Galese, The Shared Manifold
Hypothesis: From Mirror Neurons to Empathy". Journal of Consciousness Studies, 8, no 5-7 (2001), 33-50.
128 O empatiji i mozgu, videti Stephanie D. Preston-Frans B. M. de Waal, Empatija: njene krajnje i
pribline osnove", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 110.
129 Ova slinost, meutim, ne ukazuje neminovno na empatiju. Moguno je da pri sadanjoj rezoluciji
mernih instrumenata srea iz dva razliita neuronska izvora izgleda slino.
130 O modanom sistemu kola u empatiji, videti Stephanie D. Preston et al., Funkcionalna
neuroanatomija snimanja emocija: PET linih i hipotetikih doivljaja", Journal of Cognitive Neuroscience:
April Supplement, 126.
131 Tehniki reeno, ova neuronska preica je kompjuterski efikasna" kako po obradi informacija, tako
i po prostoru neophodnom da se one uvaju. Preston - De Waal, Empatija".

Ogledanje (engl. mirroring) se deava kad god nae opaanje nekoga automatski aktivira u naem
mozgu sliku ili oseaj onoga to ta druga osoba radi i izraava. 132 Ono to je njoj na umu, i nama je. Na te
unutranje poruke oslanjamo se kad oseamo ta se deava u drugoj osobi. Uostalom, ta osmeh ili mig,
pogled ili mrtenje znae osim to su nagovetaj onoga to se deava u neijem umu?
Jedna stara raspra
Tomasa Hobsa (Hobbes), filozofa iz sedamnaestog veka, danas se veina sea po tvrdnji da je ivot
u prirodnom stanju - bez ikakve jake uprave - opak, surov i kratak, rat svih protiv sviju. No uprkos
ovom oporom, cininom gleditu, Hobs je imao i meku stranu.
Jednog dana, dok je iao londonskim ulicama, naiao je na starog, bolesnog oveka koji je
prosjaio. Hobs, dirnut, smesta mu je dao izdanu milostinju.
Kad ga je prijatelj upitao da li bi tako postupio i da ne postoje religijska naredba ili filozofsko
naelo o pomoi potrebitima, Hobs je odgovorio da bi. Njegovo objanjenje: i sam je osetio patnju kad je
ugledao bedu onog oveka, te isto kao to je malo olakala ovekov jad, udeljena milostinja je olakala i
meni.133
Ova pria nagovetava da, kad ublaavamo jad drugih, u tome ima i malo naeg linog interesa. Po
jednoj koli moderne ekonomske teorije koja se dri Hobsovih shvatanja, ljudi udeljuju milostinju delom
i stoga to im priinjava zadovoljstvo da zamiljaju kako olakanje nevolje njenog primaoca, tako i
vlastito olakanje to su ublaili sopstvenu ojaenost kad su videli nevolju drugog.
Potonje verzije ove teorije nastoje da inove altruizma svedu na preruene inove linog interesa. 134
Po jednoj verziji, saoseanje prikriva sebini gen koji se trudi da maksimizuje izglede da e biti prenet
dalje time to zaduuju ili potpomae bliske srodnike koji ga nose. 135 U nekim posebnim sluajevima
takva objanjenja moda su dovoljna.
Ali drugo jedno stanovite nudi neposrednije - i univerzalnije - objanjenje: kao to je, davno pre
Hobsa, kineski mudrac Meng Cu (ili Mencije) pisao u treem veku pre Hrista: Svi ljudi imaju um koji ne
podnosi da vidi patnju drugih.136
Danas neuronauka podrava Meng Cuov stav, i ovoj stoleima dugoj debati dodaje podatke koji su
joj nedostajali. Kad vidimo nekog u nevolji, slina kola pokreu se u naem mozgu, to je neka vrsta
oiene empatike rezonance koja je uvod u saoseanje. Ako beba plae, mozak njenih roditelja odzvanja
na isti nain, to ih dalje automatski pokree da preduzmu neto ne bi li ublaili bebin jad.
132 O oseaju tuih oseanja, videti Antonio Damasio, The Feeling of What Happens (Harcourt, New York,
2000).
133 O Hobsu, videti J. Aubrey, Brief Lives, Chiefly of Contemporaries, set down by John Aubrey, Between
the years 1669 and 1696, prir. A. Clark (Clarendon Press, London, 1898), vol. 1.
134 Blau verziju onoga svako za sebe" izneo je britanski filozof iz osamnaestog veka Adam Smit, koji
se zalagao za bogaenje u ekonomskom sistemu zvanom laissez faire. Smit nas je nagovarao da imamo
poverenja u to da e lini interes pojedinca dovesti do pravinog trita, a to je jedna od ekonomskih
pretpostavki koje lee u osnovi sistema slobodnog trita. I Hobs i Smit se esto navode u modernim
pokuajima da se analiziraju pokretake sile ljudskog ponaanja, naroito u pokuajima onih koji
favorizuju ist lini interes - brutalan u Hobsovom sluaju, racionalan u Smitovom.
135 Stephanie D. Preston i Frans B. M. de Waal, Komuniciranje emocija i mogunost empatije kod
ivotinja, u S. Post et al., prir., Altruism and Altruistic Love: Science, Philosophy and Religion in Dialogue (Oxford
University Press, 2002), tvrde da je iz evolucione perspektive, u kojoj se veliki opseg ponaanja vidi kao
strogo gledano sebian", razlikovanje sebinog od altruistikog nevano.
136 Mencije je naveden u Frans de Waal, The Ape and the Sushi Master: Cultural Reflections by a Primatobgist
(Basic Books-Perseus, New York, 2001), 256. Mencije kae da ako neko dete tek to nije palo u bunar,
svako ko ga vidi ima impuls da pomogne.

Na mozak unapred je podeen na dobrotu. Mi automatski pritiemo u pomo detetu koje vriti od
straha; automatski elimo da zagrlimo bebu koja se smei. Takvi emocionalni impulsi su nadmoni: oni
u nama izazivaju instantne (istog trenutka nastale) i nepripremljene reakcije. To to se taj prelazak od
empatije na radnju deava tako automatski brzo ukazuje na postojanje sistema kola namenjenog upravo
tome. Oseaj ojaenosti pokree hitnu potrebu da se pomogne.
Kad ujemo preplaen krik, to aktivira iste delove naeg mozga kao to su oni koji doivljavaju
preplaenost, i uz to premotorni korteks, znak da se spremamo za akciju. Slino tome, kad ujemo da
neko alosnim glasom pria tunu priu, to u nama, sluaocima, aktivira motorni korteks - onaj koji
rukovodi pokretima - kao i amigdalu i s njom povezana kola za tugu. 137 Ovo zajedniko stanje tad daje
znake motornoj oblasti u mozgu, gde se pripremaju reakcije, da preduzme odgovarajuu radnju. Poetno
nas opaanje priprema za akciju: to to vidimo priprema nas da delamo.138
Neuronskim mreama za opaanje i akciju zajedniki je jedan kod u jeziku mozga. Taj zajedniki
kod doputa onome to opaamo da nas gotovo istog trenutka povede odgovarajuoj reakciji. Kad vidimo
izraavanje neke emocije, ujemo ton glasa, ili usmerimo panju na datu temu, istog se trena pale neuroni
koje oznaava dotina poruka.
Taj zajedniki kod anticipirao je Carls Darvin, koji je jo 1872. napisao naunu raspravu o
emocijama, i tu raspravu naunici i dalje ocenjuju visoko.139 Iako je Darvin o empatiji pisao kao o iniocu
opstanka, popularno pogreno tumaenje njegove teorije evolucije istie da su kande i zubi prirode
crveni
(kako je Tenison iskazao shvatanje o nemilosrdnom uklanjaju slabih), shvatanje omiljeno
socijalnim darvinistima koji su evoluciono miljenje izvitoperili da bi opravdali pohlepu.
Darvin je u svakoj emociji video predispoziciju za delanje na jedinstven nain: strah, okamenjivanje
ili beanje; ljutnja, borba; radost, zagrljaj; i tako dalje. Istraivanja sa snimanjem mozga danas pokazuju
da je Darvin, na nivou neurona, bio u pravu. Osetiti bilo koju emociju pokree s njom skopanu prenost
da se dela.
Niski put ini tu vezu oseanje-delanje interpersonalnom. Na primer, kad vidimo nekoga da
izraava strah - ak i samo nainom na koji se dri ili pokree telo - na mozak aktivira sistem kola za
strah. Uporedo s tom trenutanom zarazom, modane oblasti koje pripremaju za radnje skopane sa
strahom takoe se aktiviraju. I tako za svaku emociju - ljutnju, radost, tugu, i tako dalje. Emocionalna
zaraza, dakle, postie i neto vie nego to je prosto irenje oseanja - ona automatski priprema mozak za
odgovarajuu akciju.140
Praktino pravilo prirode veli da neki bioloki sistem treba da upotrebljava minimalnu koliinu
energije. Ovde mozak tu delotvornost postie time to pali iste neurone i za opaanje i za izvoenje neke
radnje. Ta tednja ponavlja se u celome mozgu. U posebnom sluaju kad je neko u nevolji, zahvaljujui
vezi opaanje-radnja, prirodna sklonost mozga pritie toj osobi u pomo. Oseati sa pokree nas da
delamo za.
Naravno, neki podaci sugeriu da ljudi u mnogim situacijama tee da svojim najmilijima pomognu
pre negoli nekom neznancu. No ak i ako je tako, emocionalno podeavanje na neznanca u nevolji
137 Jean Decet - Tierry Chaminade, Neuronski korelati oseanja simpatije", Neuropsychobgia, 41 (2003),
127-138.
138 Ap Dujksterhuis - John A. Bargh, Ekspresni put opaanje-ponaanje: automatska dejstva
drutvenog opaanja na drutveno ponaanje", Advances in Experimental Social Psychology, 33 (2001), 1-40.
139 Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and Animals, s komentarom Pola Ekmana (1982;
Oxford University Press, New York, 1998).
140 Beatrice de Gelder et al., Strah podstie bekstvo: mehanizam zaraze strahom kad se opazi emocija
izraena itavim telom", Proceedings of the National Academy of Sciences, 101 (2004), 16701-16706. Srednji
prefrontalno-prednji cingularni sistem kola koji reaguje na socijalne nadraaje kao to su slike ljudi u
nevolji, zauzvrat, pokree druge modane sisteme ve prema prirodi izazova.

pokree nas da toj osobi pomognemo isto kao to bismo pomogli i najmilijem. U jednom istraivanju,
recimo, to su rastueniji bili stradanjem raseljenog siroeta, to je verovatnije bilo da e ljudi dati novac,
ili ak ponuditi privremeni smetaj - bez obzira na socijalnu distancu koju oseaju.
Preferencija za pruanje pomoi onima koji su nam slini nestaje kad se naemo licem u lice s
nekim u velikoj muci, ili kripcu. U neposrednom susretu s takvom osobom iskonska veza mozak na
mozak ini da njegovu patnju osetimo kao sopstvenu - i da smo istog trena spremni da mu
pomognemo.141 A takvo neposredno sueljavanje sa patnikom nekad je bilo pravilo u ljudskim odnosima,
u ono dugo razdoblje kad su se susreti uvek deavali na razdaljini od nekoliko stopa ili metara, a ne na
vetakim odmacima modernog ivota.
Da se vratimo nedoumici zato - ako ljudski mozak sadri sistem namenjen podeavanju na tuu
nevolju i pripremu za delanje, to jest pomo - zato ne pomaemo uvek. Mogunih odgovora ima mnogo,
i navedeni su u bezbroj socijalnopsiholokih eksperimenata. Ali najjednostavniji odgovor moda je taj

141 O slinosti videti, na primer, Dennis Krebs, Empatija i altruizam: preispitivanje pojma i pregled
literature", Psychological Bulletin Answer (Erlbaum, Mahwah, N.J, 1991). Konvencionalne eksperimentalne
paradigme u socijalnoj psihologiji moda ne predstavljaju ljudsku potrebitost kao dovoljno urgentnu da
otvori putanje za empatiju-akciju. Spisak s razliitim potrebama i pitanjima da li bi ispitanik priloio u
dobrotvorne svrhe obraao se kako kogntivnim, tako i emocionalnim sistemima. Ali ekvivalent Mencijeve
provere - kad se vidi malo dete koje tek to nije palo u bunar - iao bi u drugi sistem neuronskih kola i
stoga dao drugaije rezultate.

da se moderan ivot bori protiv toga: sa potrebitima smo u vezi uglavnom na razdaljini. Ta
razdvojenost znai da doivljavamo kognitivnu empatiju umesto neposrednosti emocionalne zaraze. Ili,
jo gore, oseamo samo simpatiju, kad nam je nekoga ao, ali uopte ne oseamo njegovu nevolju. 142 Taj
odmaknutiji odnos slabi unutranji impuls da se pomogne.
Stefani Preston i De Val primeuju: U dananje doba imejla, putovanja na posao, estih selidbi,
predgraa-spavaonica, razdaljine sve vie onemoguavaju automatsko i tano opaanje emocionalnog
stanja drugih, bez ega je empatija nemogua. Socijalne i doslovne distance modernog doba stvaraju
jednu anomaliju u ivotu ljudi, i to anomaliju koju danas uzimamo kao normu. Ta razdvojenost priguuje
empatiju, a kad nje nema - altruizam posre.
Odavno je iznet argument da smo mi, ljudska bia, po prirodi saoseajni i empatini uprkos
povremenom ispoljavanju zlobe, ali bujice loih vesti kroz istoriju protivree ovoj tvrdnji, koju je
podralo malo pouzdanih naunih dokaza. Ali pokuajmo s ovim eksperimentom. Zamislimo broj prilika
u kojima su ljudi irom dananjeg sveta mogli da poine neki antisocijalan in, od silovanja i ubistva do
prostog prostakluka i nepotenja. Neka taj broj bude delitelj u razlomku. Sad, kao deljenik, uzmimo broj
takvih antisocijalnih inova koji se zaista deavaju danas.
Udeo potencijalnih spram izvrenih zlodela gotovo svakog dana u godini blizu je nule. A ako za
deljenik uzmemo broj dobrih dela izvrenih datog dana, udeo dobrote spram okrutnosti uvek e biti
pozitivan. (No vesti nam pristuu kao da je odnos obrnut.)
Derom Kagan sa Harvarda predlae sleeu mentalnu vebu da bi napravio jednostavnu poentu
povodom ljudske prirode: ukupna suma dobrote znatno pretee nad sumom zlobe. Iako ljudska bia
nasleuju bioloku sklonost koja im omoguuje da oseaju srdbu, ljubomoru, sebinost ili zavist, te da
preme tome budu gruba, agresivna ili nasilna, primeuje Kagan, ona nasleuju i jednu jo jau bioloku
sklonost, sklonost prema dobroti, saoseanju, saradnji, ljubavi i nezi - naroito prema onima u nevolji.
Ovaj uroeni etiki oseaj, dodaje on, bioloka je odlika nae vrste.143
S otkriem da je naa neuronska oienost udeena tako da empatiju stavlja u slubu saoseanja,
neuronauka daje filozofiji mehanizam kojim ova moe da objasni sveprisutnost altruistikog impulsa.
Umesto da omalovaavaju nesebinost, filozofi bi mogli da razmisle o zagoneci bezbrojnih prilika iz
kojih okrutnost izostaje.144

142 Preston - De Waal. Komuniciranje emocija", predlau jedan emocionalni uspon u vezi s tuom
uznemirenou. Emocionalna zaraza izaziva u posmatrau isto intenzivno stanje kao i u osobe u nevolji, i
omekava granicu izmeu sebe i drugih. U empatiji posmatra poprima slino - premda slabije emocionalno stanje, ali odrava jasnu granicu Ja-drugi. U kogntivnoj empatiji posmatra stie do zajedniki
doivljenog stanja na distanci, preko razmiljanja o nevolji onog drugog. A simpatija je oseaj tue nevolje,
s malo ili nimalo zajednitva. Verovatnoa da e se pruiti pomo uveava se sa snagom emocionalnog
zajednitva.
143 O dobroti, videti Jerome Kagan u Ann Harrington - Arthur Zajonc, prir., The Dalai Lama at MIT
(Harvard University Press, Cambridge, Mass, 2006).
144 Jedan filozofski pristup koji nudi nain da se izmire ti stavovi: Owen Flanagan, Etiko izraavanje:
zato se moralisti mrgode, mrte i smee", u Jonathan Hodge - Gregory Radi, The Cambridge Companion to
Darwin (Cambridge University Press, New York, 2003).

5. NEUROANATOMIJA POUUPCA
Svaki se par ivo sea trenutka svog prvog poljupca, legendarne prekretnice u odnosu.
Dugogodinji prijatelji, sastali su se jedno popodne da popiju aj. U razgovoru su oboje istakli
koliko je teko nai pravog partnera. Taj trenutak u razgovoru naglasili su znaajnom pauzom u kojoj su
im se pogledi sreli, te su se sekund-dva zamiljeno gledali pravo u oi.
Kasnije, kad su stajali napolju i opratali se, ponovo su se pogledali u oi. Iznenada, i jednom i
drugom se uinilo da im neka tajanstvena sila spaja usne u poljubac.
Ni on ni ona nisu mislili da su prvi poeli, ali i mnogo godina kasnije oboje se jasno seaju kako su
imali oseaj da ih neto nagoni na taj romantini in.
Oni dugi pogledi moda su bili neophodan neuronski uvod u poljubac. Danas nam neuronauka
govori neto slino kao i pesnika zamisao da su oi ogledalo due: oi pruaju letimine poglede u
najprisnija oseanja neke osobe. Odreenije, oi sadre nervne projekcije koje vode pravo do kljune
modane strukture za empatiju i za saglasne emocije, do orbitofrontalne (ili OFC) oblasti u prefrontalnom
korteksu.
Pogledi koji se sreu vezuju nas u petlju. Da romantini trenutak svedemo na jedan aspekt njegove
neurologije, kad se pogledi dvoje ljudi sretnu, onda se oni meusobno povezuju svojim orbitofrontalnim
oblastima, a ove su posebno osetljive na migove date licem u lice, kao to je kontakt oima. Te socijalne
putanje igraju kljunu ulogu u prepoznavanju emocionalnog stanja drugog.
U topografiji mozga, lokacija, kao i kod nekretnina, mnogo znai. OFC, koja se nalazi tano iza
onih duplji i iznad njih, zauzima strateki poloaj: na spoju najvieg dela emocionalnih centara i
najnieg dela misleeg mozga. Da je mozak kao pesnica, nabrani korteks bi se nalazio, grubo gledano,
tamo gde su prsti, supkortikalni centri bili bi na donjem delu dlana - a OFC tano na spoju jednog i
drugog.
OFC neposredno, neuron na neuron, povezuje tri glavne oblasti mozga: korteks (ili mislei
mozak), amigdalu (mesto s kog se otkvainju mnoge emocionalne reakcije), i modano stablo
(reptilske zone za automatsko reagovanje). Ova tesna povezanost ukazuje na brzu i snanu vezu, vezu
koja olakava da se miljenje, oseanje i akcija koordiniu istog asa. Ovaj neuronski autoput vodi
spiralno dalje uz unose s niskog puta iz emocionalnih centara, iz tela, i iz ula, i uz trake visokog puta
koje pronalaze znaenje u tim podacima, i stvaraju intencionalne planove koji rukovode naim
radnjama.145
Ova povezanost kortikalnih regija na vrhu mozga i niih, supkortikalnih regija ini od OFC
stoerno stecite visokog i niskog, epicentar za shvatanje socijalnog sveta oko nas. Spajajui na
unutranji i spoljni doivljaj, OFC istog asa izvodi socijalni proraun, proraun koji nam govori ta
oseamo prema osobi s kojom smo, ta ona osea prema nama, i ta da uradimo sledee zavisno od toga
kako ona reaguje.
Finoa, skladan odnos (rapport), i glatke interakcije u velikoj meri zavise od ovog sistema
neuronskih kola.146 Na primer, OFC sadri neurone koji su podeeni da otkrivaju emocije na neijem licu
145 OFC je nazvan poslednjom zonom u koju se stiu neuroni koji se integriu". Meu kljunim modanim oblastima s
jakim vezama sa OFC nalaze se: dorsolateralni prefrontalni korteks, koji regulie panju; senzorni korteks, za opaanje;
somatosenzomi korteks i modano stablo, za ulne oseaje u telu; hipotalamus, modani neuroendokrini centar koji regulie
hormone u celom telu; autonomni nervni sistem, koji kontrolie telesne funkcije kao to su srani ritam i varenje; medijalni
temporalni reanj, za pamenje; asocijativni korteks, za apstraktno miljenje; i centri u modanom stablu kao to je retikularna
formacija, koja regulie nivo uzbuenja u mozgu. Za funkcije OFC i povezanost modanih struktura, videti, na primer, Allan
Schore, Affect Regulation and the Origin of the Self: The Neurobiology of Emotional Development (Erlbaum, Hillsdale, N. ],
1994); Simon Baron-Cohen, Mindblindness: An Essay on Autism and Theory of Mind (MIT Press, Cambridge, Mass, 1995);
Antonio Damasio, Descartes Error: Emotion, Reason and the Human Brain (Grosset/Putnam, New York, 1994).

ili da ih izvlae iz tona glasa, i da te socijalne poruke povezuju s visceralnim doivljajem: to dvoje ljudi
oseaju da se dopadaju jedno drugom.147
Ova kola tragaju za emocionalnim znaenjem - ta nam neto ili neko emocionalno znae. Kad su
majkama koje su se skoro porodile pokazivane slike njihove, odnosno nepoznate novoroenadi, fMRI
oitavanja otkrila su da se OFC pali u odgovor na slike sopstvenih beba, ali ne i na slike tuih. Sto je kod
njih jaa bila aktivnost OFC, to su jaa bila njihova oseanja ljubavi i topline.148
Tehniki reeno, sistem kola OFC pridaje naem socijalnom svetu hedonistiku vrednost i
omoguuje nam da znamo da u nekom uivamo, da se nekog drugog gnuamo, nekog treeg oboavamo.
I time odgovara na bitna pitanja o nadolasku poljupca.
OFC procenjuje i socijalnu estetiku, tako da znamo ta oseamo prema mirisu neke osobe, to je
praiskonski znak koji pobuuje izvanredno snano dopadanje ili nedopadanje (i bioloka reakcija koja
lei u uspehu svake parfumerie). Seam se jednog prijatelja kome je, da bi zavoleo neku enu, morao da
se dopadne ukus poljupca s njom.
Jo pre nego to takvi opaaji van svesnosti stignu do svesti, pre nego to smo do kraja upoznati sa
skrivenim oseanjima koja se ve komeaju u nama, mi ve delamo na osnovu tih oseanja. Otuda i ona
samopokrenutost poljupca.
Naravno, ukljuena su i druga neuronska kola. Oscilatori prilagoavaju i koordiniu ritam paljenja
naih neurona i motorne pokrete dok sreemo neki predmet koji se kree. Pretpostavljamo da su upravo
oni vredno radili vodei dvoja usta upravo onom brzinom i putanjom da se, umesto sudara zuba, dogodi
meko dodirivanje usana. ak i pri prvom poljupcu.
Brzina niskog puta
Evo kako je jedan profesor odabrao sebi asistentkinju, jedinu osobu s kojom provodi najvei deo vremena
tokom radnog dana. Uao sam u ekaonicu u kojoj je sedela, i smesta sam osetio kako mi se fiziologija
smiruje. Istog asa znao sam da e s njom biti lako provoditi vreme. Naravno, pogledao sam njen CV i
tako dalje. Ali od prvog trenutka bio sam siguran da treba da zaposlim ba nju. I nikad nisam zaalio.
Intuicija da li nam se osoba koju smo tek upoznali dopada zapravo je nasluivanje da emo s njom
postii skladan odnos, ili se makar dobro slagati. Ali od svih ljudi prema kojima bismo mogli gravitirati
146 Orbitofrontalna regija (Brodmanove oblasti 11,12,14 i 47) regulie irok spektar socijalnog
ponaanja. Ona ima guste veze s amigdalom, prednjim cingularnim korteksom, i somato-senzornim
oblastima. Druga povezana kortikalna oblast jeste temporalni reanj, kljuan za prepoznavanje ta neki
predmet predstavlja, ili za znaenje stvari. Sve te oblasti igraju ulogu u koordinisanju nesmetanih
socijalnih interakcija. Orbitofrontalni reanj ima ekstenzivnu mreu projekcija po svim emocionalnim
centrima, to mu omoguuje da modulira emocionalne reakcije. Jedna od primarnih funkcija tih mrea za
vreme neke socijalne interakcije izgleda da je inhibiranje emocionalnih reakcija, i njihovo koordinisanje s
dolaznim podacima o drutvenoj okolnosti, kako bi nae reakcije bile dobro socijalno podeene. Videti, na
primer, Schore, Affect Regulation. Videti i Jennifer S. Beer et al., Regulatoma funkcija samosvesne emocije:
uvidi od pacijenata s orbitoffontalnim oteenjem", Journal of Personality and Social Psychology, 85 (2003),
594-604; Jennifer S. Beer, Orbitofrontalni korteks i socijalno ponaanje: integrisanje interakcije za
samonadzor i interakcije za emocionalnu zarazu", Journal of Cognitive Neuroscience (200&.), 18, 871-880.
147 OFC se povezuje neposredno sa autonomnim sistemom i od njega pravi kontrolni centar za telesno
uzbuenje i relaksaciju. Druge kortikalne oblasti sa autonomnim projekcijama obuhvataju prednji
cingulami korteks i srednji prefrontalni korteks.
148 U trenucima materinske ljubavi, OFC uglavnom nadvladava ostale modane oblasti i verovatno
pokree poplavu toplih misli. Videti Jack B. Nitschke et al., Orbitofrontalni korteks izaziva pozitivno
raspoloenje kod majki koje gledaju slike svoje novoroenadi", Neurolmage, 21 (2004), 583-592.

zarad prijateljstva, poslovnog odnosa ili braka, kako odvajamo one koji nas privlae od onih koji nas
ostavljaju hladnima?
ini se da se mnogo takvog odluivanja deava u prvim trenucima upoznavanja neke osobe. U
jednom reitom istraivanju, studenti na nekom univerzitetskom kursu proveli su prvog dana samo tri do
deset minuta upoznajui nekog drugog studenta, neznanca. Odmah posle toga procenjivali su verovatnou
da li e s njim ostati na nivou pukog poznanstva ili e se sprijateljiti. Devet nedelja kasnije ispostavilo se
da su prvi utisci s izvanrednom tanou predviali stvarni tok njihovog odnosa.149
Kad donosimo takvu trenutnu presudu, u velikoj se meri oslanjamo na delovanje jednog
neuobiajenog skupa neurona: na modane elije u obliku vretena, s velikim proirenjem na jednom kraju
i s dugakim, debelim produetkom. Vretenaste elije, podozrevaju danas neuronaunici, tajna su brzine
socijalne intuicije. One unose naglost u nagle ocene.
Klju je u vretenastom obliku: telo vretenastih elija je oko etiri puta vee od ostalih modanih
elija; sa jedne vrlo iroke dugake grane polaze dendriti i aksoni koji deluju kao oienje od elije do
elije. Brzina neuronskog prenoenja do drugih elija poveava se s veliinom dugakih ruku koje se
izbacuju do drugih neurona. Gargantuanske dimenzije vretena obezbeuju prenoenje ogromnom
brzinom.
Vretenaste elije obrazuju osobito guste veze izmeu OFC-a i najvieg dela limbikog sistema,
prednjeg cingularnog korteksa (ACC, anterior cingular cortex). ACC usmerava nau panju i koordinie
nae misli, emocije i telesne reakcije na oseanja. 150 Ta veza tvori neku vrstu neuronskog komandnog
centra. Od tog znaajnog spoja, vretenaste elije pruaju se u vrlo razliite delove mozga.151
Osobene modane hemikalije to ih prenose aksoni ukazuju na glavnu ulogu aksona u socijalnom
povezivanju. Vretenaste su elije bogate receptorima za serotonin, dopamin i vazopresin. Te modane
hemikalije igraju kljune uloge u vezivanju s drugima, u ljubavi, u dobrim i loim raspoloenjima, i u
zadovoljstvu.
Neki neuroanatomi pomiljaju da su vretenaste elije bitno znaajne za ono to ini jedinstvenost
nae vrste. Mi, ljudska bia, imamo oko hiljadu puta vie takvih elija od naih najbliih roaka,
ovekolikih majmuna, koji ih imaju samo nekoliko stotina. Izgleda da mozak nijednog drugog sisara ne
sadri vretenaste elije.152 Neki spekuliu da se vretenastim elijama moe objasniti to to su neki ljudi (ili
neke vrste primata) socijalno svesniji ili osetljiviji od drugih. 153 Istraivanja sa snimanjem mozga
otkrivaju pojaano funkcionisanje ACC-a kod ljudi koji su interpersonalno svesniji od drugih - koji ne
149 O prvom utisku, videti Michael Sunnaffank i Artemio Ramirez, Jr. Na prvi pogled: dejstva
razgovora prilikom upoznavanja na trajnost odnosa", Journal of Social and Personal Relationships, 21, no. 3
(2004), 361-79. Nikakvo iznenaenje, partner koji je manje privuen ima veu mo u odreivanju da li e
se razviti prijateljstvo. Ako jedna osoba eli da stupi u vezu a druga ne eli, ona koja ne eli ima mo
veta. Drugim reima, ako nee da mi bude prijatelj, ne mogu te naterati. Poetna privlanost i oseaj
slinosti: dva inioca koji bi se intuitivno mogli uiniti vanim, nisu vani.
150 ACC je ukljuen u niz funkcija, a posebno rukovodi panjom, oseajem bola, primeivanjem
greaka i regulacijom unutranjih organa kao to su disanje i rad srca. Ovaj deo korteksa ima guste veze s
emocionalnim centrima kao to je amigdala, nie u mozgu; neki istraivai neuroanatomi spekuliu da je
ACC ukljuen kao interfejs koji povezuje misli s oseanjima. Ovo preplitanje daje ACC kljunu ulogu u
drutvenoj svesnosti.
151 O vretenastim elijama, videti John M. Allman et al., Prednji cingularni korteks: evolucija
interfejsa izmeu emocije i zaraze, Annals of the New York Academy of Sciences, 935 (2001), 107-117.
152 Veina od vie stotina tipova neurona kojih ima u ljudskom mozgu mogu se nai i u mozgu drugih
sisara, ali vretenaste elije su redak izuzetak od toga. Delimo ih samo sa svojim najbliim roacima,
ovekolikim majmunima. Orangutan, neto dalji roak, ima ih nekoliko stotina; genetski blii roaci,
gorile, impanze i bonobi, pigmejske impanze, imaju ih znatno vie. A mi, ljudska bia, imamo ih
najvie, gotovo sto hiljada.

samo to tano procenjuju neku drutvenu situaciju nego oseaju i kako e je opaati drugi koji se nalaze
u njoj.154
Vretenaste elije koncentrisane su u jednoj oblasti ACC-a koja se aktivira prilikom naih
emocionalnih reakcija na druge - posebno prilikom instantne empatije.155 Na primer, kad majka uje da joj
beba plae, ili kad osetimo patnju nekog koga volimo, skeniranje mozga pokazuje da se ta zona
osvetljava. Ona se aktivira i u emocionalno bremenitim trenucima kao to su oni kad gledamo sliku nekog
koga volimo, ili kad nekog smatramo privlanim, ili kad procenjujemo da li se s nama postupalo
pravino, ili smo obmanuti.
Drugo mesto na kom se vretenaste elije mogu nai u izobilju jeste jedna oblast ACC-a koja igra
podjednako kljunu ulogu u drutvenom ivotu. Ona upravlja naim pokazivanjem i prepoznavanjem
izraza emocija na licu i aktivira se kad osetimo snanu emociju. Ta oblast pak ima jake veze s amigdalom,
mestom otkvainjanja mnogih takvih oseanja, i mestom na kom poinju nae prve emocionalne
procene.156
Izgleda da se ba ovim vratolomno brzim neuronima moe objasniti velika brzina niskog puta.
Recimo, ak i pre nego to naemo re za ono to opaamo, mi ve znamo da li nam se to dopada ili ne. 157
Vretenaste elije mogu doprineti objanjenju kako nam niski put omoguava nagle ocene kao to su
dopada se ili ne dopada se nekoliko milisekundi pre nego to shvatimo ta je to to.158
Takve ocene donete u magnovenju moda su najvanije kad su posredi ljudi. Vretenaste elije pletu
na sistem socijalnog vostva.
ta je on shvatio da ona shvata
Neko vreme posle venanja, Megi Verver, junakinja romana Henrija Dejmsa The Golden Bowl
(Zlatna inija), odlazi u posetu svom davno obudovelom ocu na imanje na selu, gde ima i drugih gostiju.
Meu njima su i slobodne dame koje se, po svemu sudei, zanimaju za njenog oca.
Kratko poglednuvi oca, Megi odjednom shvata da se on, koji je s njom dok je rasla iveo kao
strogi neenja, sad osea slobodnim da se ponovo oeni.
U tom trenutku, otac iz pogleda u erkinim oima uvia da je ona do kraja shvatila ta on osea, ali
da nije rekla. Bez ijedne izgovorene rei, dok Megi stoji tamo, Adam, otac, ima oseaj onoga to je
shvatio da ona shvata.
U tom nemom dijalogu njeno lice to nije moglo sakriti od njega; ona je shvatila, povrh svega, na
svoj brzi nain, da oboje shvataju.
153 Videti A. D. Craig, Ljudska oseanja: zato su neki svesniji od drugih", Trends in Coognitive Sciences, 8
(2004), 239-241.
154 O ACC i drutvenom uvidu, videti R. D. Lane et al., Neuronski korelati nivoa emocionalne svesti:
dokazi za interakciju izmeu emocije i panje u prednjem cingularnom korteksu", Journal of Cognitive
Neuroscience, 10 (1998), 525-535. Ljudi koji su toliko hronino depresivni da im lekovi ne pomau po
pravilu imaju neobino malu aktivnost u ACC.
155 O socijalnim emocijama, videti Andrea Bartels - Semir Zeki, Neuronska osnova romantine
ljubavi", NeuroReport, 17 (2000), 3829-3834. Oblast F1 u OFC i oblast Z4 u ACC bogate su vretenastim
elijama.
156 O ACC i OFC u drutvenom prosuivanju, videti Don M. Tucker et al., Kortikolimbini mehanizmi
u emocionalnom odluivanju", Emotion, 3, no. 2 (2003), 127-149.
157 Tanya Chartrand - John Bargh, Kameleonski efekat: veza opaanje-ponaanje i socijalna
interakcija", Journal of Personality and Social Psychology, 76 (1999), 893-910.
158 ACC je moda jedina oblast meu mnogima ukljuenim u iroko rasprostranjen neuronski sistem za
dopadanje-odbojnost. Drugi kandidat moda je insula.

Opis tog kratkog trenutka uzajamnog prepoznavanja preko sobe tee nekoliko stranica na poetku
romana. A u ostatku ovog dugog romana odigrava se potres koji je nastao iz ovog jedinog trenutka
zajednikog razumevanja, i Adam se konano ponovo eni.159
Henri Dejms je izvanredno uhvatio bogatstvo uvida u um drugoga, kakav moemo stei i iz
najsitnijeg opaanja: u magnovenju, jedan jedini izraz moe nam ispriati knjige i knjige. Takve socijalne
ocene mogu doi tako spontano delom i stoga to ih neuronska kola dre uvek ukljuenim, uvek
spremnim za akciju. ak i dok ostatak mozga miruje, etiri neuronske oblasti ostaju aktivne, kao kakvi
neuronski motori na leru, spremni za brzu reakciju. Vrlo je reito to su tri od te etiri oblasti spremne za
pokret ukljuene u donoenje sudova o ljudima. 160 Te neuronske zone na leru poveavaju aktivnost kad
razmiljamo o ljudima, ili vidimo ljude u interakciji.
Jedna grupa na UCLA predvoena Markom Jakobinijem (Iacobini), pronalazaem neurona
ogledala, i Metjuom Libermanom (Lieberman), osnivaem socijalne neuronauke, istraivala je te zone
putem fMRI.161 Istraivai su zakljuili da je modana aktivnost po definiciji - ono to se automatski
dogaa kad se nita drugo naroito ne deava - razmiljanje o naim odnosima.162
Jai metaboliki tempo tih na osobe osetljivih mrea otkriva poseban znaaj koji se u oblikovanju
mozga pridaje drutvenom svetu. Prekrajanje naeg drutvenog ivota moglo bi se pokazati kao omiljena
aktivnost mozga kad nema drugih aktivnosti, neto kao najgledaniji TV ou. U stvari, ta kola za ljude
smiruju se samo kad se mozak okrene nekom bezlinom zadatku, kao to je sravnjivanje ekovne
knjiice.
Za razliku od njih, odgovarajue oblasti koje ocenjuju predmete moraju se razdrmavati kako bi
funkcionisale. Time se moe objasniti zato ljude procenjujemo, otprilike, jednu desetinku sekunde bre
nego stvari - ti delovi mozga u startu su u prednosti. Pri svakom drutvenom susretu isti taj sistem kola
naglo kree u akciju i procenjuje da li nam se neka osoba svia ili ne, to predvia tok naeg odnosa s
njom, to jest da li e odnosa uopte biti.
Napredovanje modane aktivnosti poinje brzom odlukom koja ukljuuje cingulum koji se preko
vretenastih elija iri na vrsto povezane oblasti, naroito na OFC. Te mree se sa niskog puta iroko
rasprostiru na prijemiva kola u svim emocionalnim oblastima. Ta mrea budi opti oseaj koji se, uz
pomo sa visokog puta, moe razviti u svesniju reakciju - bila to neposredna akcija ili naprosto nemo
razumevanje, kao kod Megi Verver.

159 Henry James, The Golden Bowl (1904; Penguin, New York, 1987), 147-149.
160 O kolima za ljude", videti J. E Mitchell et al., Distinct Systems Subserve Person and Object
Knowledge", Proceedings of the National Academy of Sciences, 99, no. 23 (2002), 15238-43. Neuronska kola
koja se aktiviraju tokom procenjivanja ljudi: dorsalni i ventralni aspekti medijalnog prefrontalnog
korteksa, desni intraparijetalni sulkus, desni fuziformni girus, levi gornji temporalni i medijalni
temporalni korteks, levi motorni korteks, i regije okcipitalnog korteksa. Sledea tri se aktiviraju dok je
mozak u stanju odmora: dorsalni i ventralni aspekti medijalnog prefrontalnog korteksa, i oblasti
intraparijetalnog sulkusa.
161 Metju Liberman (Lieberman) je direktor Laboratorije za socijalno kognitivnu neuronauku pri
UCLA. Godine 2001. on i Kevin Oksner (Ochsner) izveli su neuven profesionalni prevrat. Jedan lanak
koji su napisali kao osrednje ocenjeni diplomci na Harvardu prihvaen je od najuglednijeg psiholokog
asopisa The American Psychobgist, u kom ak i najslavniji naunici ne mogu lako da objavljuju svoje
radove. Njihov je lanak proglasio spajanje socijalne psihologije, kognitivne nauke i prouavanja mozga,
i time otpoeo vanu stranu socijalne neuronauke. Liberman e biti urednik prvog naunog asopisa za tu
disciplinu, Social, Cognitive, and Affective Neuroscience, koji kree u 2006.
162 O aktivnosti po defoltu, videti Marco Iacobini et al., Watching Social Interactions Produces
Dorsomedial Prefrontal and Medial Parietal BOLD fMRl Signal Increases Compared to a Resting
Baseline", Neuroimage, 21 (2004), 1167-1173.

Cingularni sistem kola OFC-a prelazi u akciju im od mnogih mogunosti odaberemo najbolji
odgovor. Taj sistem kola procenjuje sve to doivljavamo i dodeljuje mu vrednost - dopadanje ili
nedopadanje - te tako oblikuje i sam na oseaj znaenja, onoga to je vano. Ovaj emocionalni proraun,
tvrde neki danas, fundamentalni je vrednosni sistem kojim se mozak slui da organizuje nae
funkcionisanje, makar i samo tako to odluuje o naim prioritetima u svakom datom trenutku. Zbog toga
je ovaj neuronski vor od bitne vanosti u naem socijalnom odluivanju - posredi su ona naa neprestana
nagaanja koja odreuju uspeh ili krah u odnosima.163
Razmotrimo nepostojanu modanu brzinu takvih uvianja u drutvenom ivotu. U prvom trenutku
naeg susreta s nekim ove neuronske oblasti donose poetni sud za ili protiv u ciglo jednoj dvadesetinki
sekunde.164
Potom se postavlja pitanje kako emo reagovati na dotinu osobu. Kad se odluka o dopadanju ili
nedopadanju jednom vrsto registruje u OFC, onda ona tamo vodi aktivnost neurona jo jedan peti deo
sekunde. Oblinje prefrontalne oblasti, koje operiu uporedo, nude informacije o drutvenom kontekstu
koristei se istananijom oseajnou, recimo, koje su reakcije prikladne u tom trenutku.
OFC, koristei se podacima kao to je kontekst, postie ravnoteu izmeu prvobitnog impulsa (brii
odavde) i onoga to najbolje uspeva (navedi prihvatljivo izvinjenje za odlazak). To to OFC odlui
doivljavamo ne kao svesno razumevanje pravila koja rukovode odluivanjem, nego kao oseanje
ispravnosti.
Ukratko, OFC nas vodi kad jednom znamo ta oseamo prema nekome. Inhibirajui sirovi impuls,
OFC usklauje akcije koje nam dobro slue - ako nikako drukije, a ono time to nas spreava da uradimo
ili kaemo neto zbog ega bismo zaalili.
Ova sekvenca deava se ne samo jednom, nego se deava neprestano, tokom svake socijalne
interakcije. Nai glavni mehanizmi socijalnog vostva, dakle, poivaju na struji sirovih emocionalnih
sklonosti; ako nam se neka osoba dopada, u akciju stupa jedan repertoar; ako nam je odbojna, sasvim
drugi. A ako se s produetkom interakcije naa oseanja menjaju, socijalni mozak tiho podeava ono to
kaemo i radimo u skladu s njima.
Ono to se deava u tim magnovenjima bitno je za zadovoljavajui drutveni ivot.
Mogunosti biranja na visokom putu
Jedna poznanica pria koliko je uznemirava njena sestra koja je, usled mentalnog poremeaja,
postala sklona napadima srdbe. Iako su sestre povremeno bliske i jedna drugoj drage, ona s poremeajem
odjednom ispolji neprijateljsku otrinu i pone da iznosi paranoidne optube.
Kako kae moja poznanica: Kad god postanem bliska s njom, ona me povredi.
Tako je moja poznanica poela da se od onoga to doivljava kao emocionalni napad titi time to
ne odgovara smesta na svaki telefonski poziv i time to ne planira da sa sestrom provodi onoliko vremena
kao ranije. A ako na telefonskoj sekretarici uje sestru kako govori ljutitim glasom, ona saeka dan-dva
pre nego to e je pozvati, da joj da vremena da se ohladi.

163 O emocijama kao modanom vrednosnom sistemu, videti, na primer, Daniel J. Siegel, The Devebping
Mind: How Rebtionships and the Brain Interact to Shape Who We Are (Guilfod Press, New York, 1999).
164 Ovakvo binarno odluivanje izaziva karakteristian da ili ne obrazac paljenja elija, neuronski
ekvivalent onog palac gore, ili palac dole. Ova oznaka neuronskog paljenja traje samo jednu dvadesetinku
sekunde i zadrava odluku dovoljno dugo da ostalim oblastima omogui da je protumae. Deset puta due
traje - oko 500 milisekundi - da obrazac da/ne bude jasno registrovan u OFC. Poetni stupanj odluke
dopada se / ne dopada se traje otprilike pola sekunde.

Ipak, njoj je stalo do sestre i eli da ostane bliska s njom. I zato, kad sestra nasrne na nju dok
razgovaraju, ona podseti sebe na mentalni poremeaj, i to joj pomae da sestrinu srdbu ne primi suvie
lino. Taj unutranji dudo titi je od otrovne zaraze.
Automatinost emocionalne zaraze ini nas toliko ranjivim da nas na kraju zahvataju te
uznemirujue emocije, no to je tek poetak prie. Mi imamo i sposobnost da povlaimo strateke poteze
kojima emo se, ako bude potrebno, suprotstaviti zarazi. Ako je neki odnos postao razoran, mentalne
taktike mogu da stvore zatitnu emocionalnu distancu.
Niski put dejstvuje hiperbrzo, dok pucnemo prstima. Ali, mi nismo preputeni na milost i nemilost
svega to stie tako brzo. Kad nam instantna veza niskog puta nanosi bol, visoki put moe da nas zatiti.
Mogunosti izbora visoki put nam daje uglavnom preko oienja sistema kola povezanih sa OFCom. Jedna struja poruka ide tamo-amo do i od centara na niskom putu koji proizvode nae poetne
emocionalne reakcije, ukljuujui i jednostavne zaraze. U meuvremenu, OFC manevrie paralelnim
tokom navie kako bi pokrenula nae misli o toj reakciji. Ta grana pruena navie omoguava nam da
reagujemo iznijansiranije, i da pri tom u obzir uzmemo proieno razumevanje onoga to se dogaa. Ti
paralelni putevi upravljaju svakim susretom, a OFC je ranirna stanica izmeu njih.
Niski put, sa svojim ultrabrzim vezama neurona ogledala, dejstvuje kao neka vrsta estog ula, i
podstie nas da oseamo s drugom osobom ak i ako smo sasvim nejasno svesni svoje podeenosti na nju.
Niski put otkvainje jedno emocionalno stanje simpatije bez posredstva miljenja: to je instantna primalna
empatija.
Suprotno tome, visoki se put otvara dok mi posmatramo takvu promenu raspoloenja, i namerno
slua osobu s kojom razgovaramo ne bi li bolje shvatio ta se zbiva. To u igru uvodi na mislei mozak,
naroito prefrontalne centre. Visoki put dodaje ogromnu fleksibilnost onom mnogo nepromenljivijem i
ogranienijem repertoaru niskog puta. Dok milisekunde otkucavaju i visoki put aktivira svoju prostranu
oblast neuronskih ogranaka, mogunosti za reagovanje eksponencijalno rastu.
I tako, dok nam niska ruta daje instantni emocionalni afinitet, visoka ruta stvara usavreniji socijalni
oseaj, a on dalje vodi odgovarajuoj reakciji. Ta se fleksibilnost koristi resursima prefrontalnog korteksa,
modanog izvrnog centra.
Prefrontalna lobotomija, psihijatrijska moda etrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka,
hirurkim putem prekida vezu izmeu OFC-a i ostalih oblasti mozga. (Hirurgija je esto bila
primitivna, medicinski ekvivalent ubacivanja rafcigera uz onu jabuicu tako da zaree meki mozak.) U
ono vreme neurolozi su malo znali o specifinim funkcijama modanih zona, OFC da i ne pominjemo.
Ali, pronali su da su, posle lobotomije, ranije uznemireni duevni bolesnici postali mirni, to je bio
ogroman plus sa stanovita rukovodilaca ludionice ogromnih duevnih azila u koji su psihijatrijski
pacijenti skladitem u ono doba.
Iako su kognitivne sposobnosti lobotomizovanih pacijenata ostale netaknute, primeena su dva u
ono vreme tajanstvena uzgredna dejstva: emocije pacijenata bile su prepeglane ili su sasvim iezle, a
sami pacijenti postali su dezorijentisani u za njih novim drutvenim situacijama. Dananja neuronauka
zna da se to desilo zato to OFC organizuje saejstvo izmeu drutvenog sveta i naih oseanja, i govori
nam kako da delamo. Bez te interpersonalne matematike, lobotomizovani pacijenti su u svakoj nepoznatoj
im drutvenoj situaciji bili krajnje zbunjeni.
Mahnitanje na ekonomskom putu
Recimo da je vama i nekom neznacu dato deset dolara da ih podelite kako god se dogovorite.
Neznanac vam nudi dva dolara, uzmi ili ostavi. Odluka da se uzmu ini se sasvim razborita, rei e vam
svaki ekonomista.

Ali, ako uzmete ona dva dolara, osoba koja vam je dala ponudu zadrae osam. Tako se veina,
razborito ili ne, naljuti - a ako im je ponuen samo jedan dolar, i uvredi.
To se stalno dogaa kad se ljudi igraju igre koju bihevioralni ekonomisti zovu igrom ultimatuma, a
u kojoj jedan partner daje predloge koje drugi moe samo da prihvati ili odbaci. Ako se sve ponude
odbace, obojica zavravaju bez iega.
Ovde vrlo niska ponuda ume da bude okida za ekonomski ekvivalent mahnitanja na putu. 165
Odavno koriena u simulacijama ekonomskog odluivanja, igra ultimatuma je spojena sa socijalnom
neuronaukom u delu Donatana
Koena (Cohen), direktora Centra za prouavanje mozga, uma i ponaanja na Univerzitetu Prinston.
U njegovim istraivanjima, partneri su se Igre ultimatuma igrali dok su im mozgovi bili skenirani.
Koen je bio pionir neuroekonomije, analize skrivenih neuronskih sila koje upravljaju kako
racionalnim, tako i iracionalnim odluivanjem u naem ekonomskom ivotu - to je arena u kojoj i visoki i
niski put igraju mone uloge. Velik deo tih istraivanja usredsreuje se na oblasti mozga aktivne tokom
interpersonalnih situacija u kojima postoje spremne implikacije za razumevanje iracionalnih sila koje
pokreu ekonomska trita.
Ako prvi momak ponudi samo jedan dolar, veli Koen, reakcija drugog lako moe biti Idi do
avola. Ali, prema standardnoj ekonomskoj teoriji, to je iracionalno, jer jedan dolar bolje je nego nita.
Onaj ishod izluuje ekonomiste jer, po njihovim teorijama, ljudi uvek nastoje da maksimizuju svoje
nagrade. A ljudi su, zapravo, ponekad voljni da rtvuju i mesenu platu, samo da kazne nepravinu
ponudu.
Kad se igra ultimatuma igra samo u jednom krugu, onaj potcenjeni esto daje odgovor u srdbi. Ali
ako se igraima dopusti nekoliko rundi, onda e oni verovatnije stii do zadovoljavajue nagodbe.
U igri ultimatuma nije re samo o odmeravanju snaga dva igraa; ta igra u svakom od njih, na spoju
visokog i niskog puta u njihovom kognitivnom i emocionalnom sistemu, stvara nadvlaenje konopca.
Visoki put u tome rauna na preffontalni korteks, bitan za racionalno miljenje. Orbitofrontalna oblast,
kao to smo videli, lei u dnu prefrontalne oblasti i odrava red na njenoj granici sa centrima za
emocionalnu impulsivnost na niskom putu, kao to je amigdala, dole u srednjem mozgu.
Posmatranjem neuronskih kola koja su na delu tokom ove mikroekonomske transakcije u kojoj su
visoki i niski put u raskoraku, Koen je uspeo da razdvoji uticaj racionalnog prefrontalnog korteksa od
onog brzopletog idi do avola s niskog puta - u ovom sluaju, insule, koja prilikom nekih emocija ume
da reaguje jednako snano kao amigdala. to je jaa reaktivnost niskog puta, pokazuju Koenovi snimci
skeniranog mozga, to e, sa ekonomskog stanovita, manje racionalne biti reakcije igraa. Ali to je
aktivnija prefrontalna oblast, to e ishod biti uravnoteeniji.166
U ogledu Vulkanizacija mozga (referenca na g. Spoka, hiperracionalni lik s planete Vulkan iz
Zvezdanih staza), Koen se fokusira na interakciju izmeu apstraktne neuronske obrade na visokom putu,
gde se informacija vrednovana sa za ili protiv razmatra paljivo i odmereno, i operacije na niskom
putu, gde brzo jaaju emocije i predispozicije da se dela brzo. ta e preovladati, tvrdi on, zavisi od snage
prefrontalne oblasti, te posrednice racionalnosti.
Tokom razvoja ljudskog mozga, ono to nas je razdvojilo od primata kod kojih su prefrontalne
oblasti znatno manje, jeste veliina prefrontalnog korteksa. Za razliku od drugih delova mozga, koji su
specijalizovani svaki za odreen zadatak, ovom izvrnom centru potrebno je malo vie vremena da obavi
165 Ako je posredi seansa sa cenjkanjem - to jest, ako je predviena mogunost za ponovljene
interakcije - onda odbijanje zapravo postaje racionalno (i uobiajeno), poto uspostavlja poloaj u
cenjkanju koje se isplauje u narednim ponudama. Odbijanje je iracionalno" samo ako se deava u
jednokratnoj" poverljivoj situaciji u kojoj nema prilike da se sa sadanjim partnerom uspostavi poloaj u
cenjkanju, niti stekne reputacija pred drugim potencijalnim partnerima.
166 to vie prefrontalne aktivnosti, to je bolji ishod u igri ultimatuma; videti Alan G. Sanfey et al.,
Neuronska osnova ekonominog odluivanja u igri ultimatuma", Science, 300 (2003), 1755-1757.

svoj posao. Ali, kao kakav svenamenski modani stimulator, prefrontalna oblast je izvanredno fleksibilna,
i u stanju je da se ukljui u vei opseg zadataka od bilo koje druge neuronske strukture.
Prefrontalni korteks, rekao mi je Koen, izmenio je ovekov svet tako da ni fiziki, ni ekonomski,
ni socijalno vie nita nije isto.
Iako ljudski genij izbacuje oamuujuu raznolikost stvarnosti koje stalno proizlaze jedna iz druge tedljive automobile i ratove zbog nafte, industrijalizovanu poljoprivredu i preobilne kalorije, imejl i
krau identiteta - na domiljati sistem prefrontalnih kola pomae nam da se provuemo kroz iste one
opasnosti ijem je stvaranju on sam doprineo. Mnoge takve pogibelji i iskuenja potiu iz iskonskih tenji
s niskog puta kad se ovaj nae suoen s eksplozijom mogunosti povlaivanja sebi i zloupotreba to ih je
stvorio visoki put. Da li emo ih preiveti, uglavnom zavisi o visokog puta.
Kako Koen kae: Lake dolazimo do svega to poelimo, bilo eera bilo masnoe. Ali, moramo
uravnoteiti svoje kratkorone i svoje dugorone interese.
Ta uravnoteenost dolazi preko prefrontalnog korteksa, koji raspolae moi da kae impulsu ne - da
nas ljepne po ruci kad posegnemo za jo jednom porcijom okoladnog musa - ili da kae ne estokoj
odmazdi zbog prezira.167 U takvim trenucima visoki put nadvladava niski.
Ne impulsu
Jedan ovek u Liverpulu, u Engleskoj, iz nedelju u nedelju neumorno je igrao na iste brojeve na
Nacionalnoj lutriji: 14, 17, 22, 24, 42 i 47. Jednog je dana, gledajui televiziju, spazio da je ba taj niz
brojeva osvojio dobitak od dva miliona funti. Ali te nedelje, jedini put, zaboravio je da obnovi tiket na
vreme. Njegov tiket istekao je samo dan-dva ranije. Smlavljen razoaranjem, ovek se ubio.
Vest o toj tragediji navedena je u jednom naunom lanku o doivljaju aljenja zbog loe odluke. 168
Takva se oseanja komeaju u OFC-u i izazivaju probade grie savesti ili, verovatnije, samooptuivanje
koje je onoliko razdesilo jadnog igraa na lutriji. Ali pacijentima s lezijama u kljunim kolima u OFC-u
nedostaje svako oseanje aljenja; ma koliko rav izbor napravili, promaene prilike ostavljaju ih mrtvim
hladnim.
OFC vri top-down modulaciju amigdale, tog izvora nemirnih emocionalnih bujanja i impulsa. 169
Kao i mala deca, tako i pacijenti s lezijama u ovim inhibitornim kolima po pravilu gube sposobnost da
potiskuju emocionalne impulse; oni, recimo, nisu u stanju da se uzdre od podraavanja neijeg
namrgoenog lica. Bez tog bezbednosnog emocionalnog ureaja, njihova pomahnitala amigdala putena
je s lanca.
Ti su ljudi sasvim neosetljivi na ono to drugi smatraju jezivim drutvenim gafovima. Potpunog
stranca mogu pozdraviti zagrljajem i poljupcem, ili izvaljivati bljutave klozetske viceve kakve oboavaju
trogodinjaci. Oni svakome ko ih uje blaeno otkrivaju i najnezgodnije pojedinosti o sebi, nesvesni da su

167 Dorsolateralna prefrontalna oblast sadri jedan inhibitomi raspored koji se uspostavlja kad svesno
inhibiramo neki impuls. Druga marruta inhibicije putuje preko medijalne oblasti prefrontalnog korteksa,
u kojoj su smeteni ekscitatorni neuroni koji aktiviraju inhibitorne neurone u amigdali. Videti Gregory J.
Quirk-Donald R. Gehlert, Inhibicija amigdale: klju za patoloka stanja?", Annals of the New York Academy of
Sciences, 985 (2003), 263-272. Naunici se, meutim, ne slau oko pojedinosti putanja za inhibiciju.
168 O aljenju, videti Natalie Camille et al, Ukljuenost orbitofrontalnog korteksa u doivljaj aljenja",
Science, 304 (2004), 1167-1170.
169 OFC je samo jedan od mehanizama visokog puta za moduliranje amigdale. Ventromedijalna oblast
je druga prefrontalna regija koja to radi. Uticaj se protee u oba smera, poto amigdala utie na
prefrontalnu funkciju. Tek treba da se otkrije da li OFC i amigdala inhibiraju jedno drugo, ili deluju
sinergistino.

uradili ita nepoeljno.170 ak ako i mogu racionalno da objasne sopstvene socijalne norme o prikladnosti,
zaboravljaju na te norme, poto ih kre. S hendikepiranim OFC-om, visoki put je, ini se, nemoan da
vodi niski.171
OFC funkcionie naopako i kod ratnih veterana koje, kad vide prizor neke bitke u veernjim
vestima ili uju auspuh kamiona, preplavljuju traumatina seanja iz sopstvenih ratnih komara. Krivac je
preaktivna amigdala, ona koja alje napade panike kao pogrenu reakciju na migove koji maglovito
podseaju na prvobitnu traumu. OFC bi obino procenio takva primalna oseanja straha i razjasnio da su
posredi samo televizijska emisija ili buan kamion, a ne neprijateljska paljba.
Dok je u redu dre sistemi s visokog puta, amigdala ne moe da igra loeg momka u mozgu. OFC
obuhvata jednu od neuronskih oblasti koje mogu da inhibiraju bujanje to kree iz amigdale, oblasti koje
umeju da naprosto kau ne limbikim impulsima. Dok sistem kola s niskog puta alje primitivne emocionalne impulse (Vie mi se, ili Ona mi toliko ide na ivce da mi doe da odem), OFC ih procenjuje u
smislu istananijeg razumevanja trenutka (Ovo je biblioteka, ili Ovo je tek na prvi sastanak), i modulira
ih u skladu s tim, dejstvujui kao emocionalna konica.
Kad te konice popuste, ponaamo se neprikladno. Pogledajmo rezultate jednog istraivanja u kom
su studenti koji se nisu poznavali doli u laboratoriju u kojoj su virtualno smetani u odaje za onlajn
etovanje u parovima kako bi se upoznali.172 Otprilike jedna petina tih internet razgovora brzo je postala
iznenaujue usmerena na seks, uz otvorene izraze, slikovite prie o seksualnim inovima ili neposredne
pozive na seks.
Ali kad je eksperimentator koji je vodio ove seanse kasnije itao zapise, zapanjio se. Koliko je
mogao da vidi dok je vodio studente u kabine i pratio ih iz njih, svi su bili uzdrani, diskretni i bez
izuzetka uglaeni - bez ikakve veze s onom neinhibiranom onlajn razuzdanou.
Verovatno se niko od njih ne bi usudio da se upusti u tako besramne prie o seksu da je morao da
vodi iv razgovor licem u lice s nekim koga je upoznao samo nekoliko minuta pre toga. Upravo je to i
bitno: prilikom interakcije s nekom osobom mi se povezujemo s njom i dobijamo od nje fidbek,
uglavnom preko izraza lica i tona glasa, to nam istog trena govori da li smo u prikladnim granicama ili
ne.
Neto slino onom neumesnom prianju o seksu u laboratoriji pokazalo se jo prvih godina
internetskog plamtenja (engl. flaming), kad su odrasli pravili detinjasto uvredljive primedbe onlajn.173
Visoki put obino nas dri u granicama. Ali internetu nedostaje fidbek kakav je neophodan OFC-u da nam
pomogne da u drutvenom pogledu ostanemo kako treba.

170 Ova nesvesnost poznata je pod nazivom socijalna anosognija", izostanak uvianja sopstvene
neprilinosti. Za lezije OFC i drutvene gafove, videti Beer et al., Orbitoffontalni korteks i socijalno
ponaanje".
171 ini se da je OFC vaan za implicitno, dok je dorsolateralni prefrontalni korteks vaan za
eksplicitno regulisanje ponaanja. Ako ovaj drugi ostane netaknut, ti pacijenti mogu delimino ispraviti
ponaanje kad jednom postanu eksplicitno svesni injenice da su se poneli neprikladno. Zakoljica je u
tome da pre svega primete da su uinili neto pogreno.
172 O sobama za etovanje, videti Kate G. Niederhoffer - James W. Pennebaker, Linguistic Style
Matching in Social Interaction", Journal of Language and Social Psychology, 21 (2002), 337-360.
173 Jedan znak intemetske dezinhibicije kod mlaih tinejderki jeste sajbersiledijstvo", prekomemo
surovo uznemiravanje, maliciozno zadirkivanje i traanje koje ume da rasplae rtvu. Videti Kristin
Palpini, Kompjutersko kinjenje: zloba spakovana u poruku", Daily Hampshire Gazette, 17. decembar 2005,
1. Zloslutnija mana sajberdezinhibicije je pokvarenjatvo odraslih koji preko interneta mame tinejdere da
izvode seksualne radnje pred veb-kamerama u sopstvenoj kui, za novac. Videti Kurt Eichenwald, Kroz
kunu veb-kameru deak ulazi u prljavi on-lajn svet", New York Times, 19. decembar 2005, 1.

Kad se bolje razmisli

Kako je to tuno. Ona sirota ena to stoji tamo sama samcijata, ispred crkve, i jeca. Unutra je
sigurno pogreb. Mora da joj strano nedostaje taj koga je izgubila...
Kad bolje razmislim, to nije pogreb. Ispred crkve se nalazi bela limuzina ukraena lepim cveem ovo je venanje! Sto je lepo...
Tako je razmiljala jedna ena dok je prouavala fotku ene to plae ispred crkve. Na prvi pogled,
pomislila je da je posredi sahrana i preplavila ju je tuga, navrle su joj suze od saoseanja.
Ali kad je bolje razmislila, utisak to ga je odavala fotografija potpuno se promenio. Vienje ene
kao osobe koja prisustvuje venanju i zamiljanje odgovarajueg prizora pretvorilo je njenu tugu u
razdraganost. Kao to nam se menjaju opaanja, tako moemo da menjamo i emocije.
Taj mali iseak iz svakodnevnog ivota razgraen je u mehaniku mozga preko istraivanja sa
snimanjem mozga to ga je izveo Kevin Oksner (Ochsner).174 Oksner je tek prevalio tridesetu a ve je
vodea figura u ovoj disciplini u povoju. Kad sam ga posetio u njegovoj urednoj kancelariji, oazi reda u
Sermerhon holu, memljivom zearniku u kom se na Kolambiji nalazi Odeljenje za psihologiju, objasnio
mije svoje metode.
U Oksnerovom istraivanju, volonter u fMRI istraivanju u centru na Kolambiji lei nepomian na
bolnikim kolicima u dugakoj, mranoj cevi MRI maine. Volonter nosi na glavi neto nalik kavezu za
ptice; on detektuje radio talase koje emituju atomi u mozgu. Privid ljudskog kontakta stie preko ogledala
spretno postavljenog pod uglom od etrdeset pet stepeni prema kavezu, a u kom se ogleda slika
projektovana s daljeg kraja kolica, gde subjektove noge tre iz tog glomaznog izuma.175
To uopte nije neko prirodno okruenje, ali u njemu se ipak pedantno belei kako mozak reaguje na
posebne nadraaje, bila to fotografija prestraene osobe ili, preko slualica, bebin smeh. Snimanja
obavljena tom metodom omoguila su neuronaunicima da s preciznou bez presedana naprave mapu
modanih zona koje se prepliu u akciji to se organizuje prilikom raznovrsnih neposrednih susreta dveju
osoba.
U Oksnerovom istraivanju ene su gledale fotografiju putajui da ih preplave prve misli i
oseanja. Potom im je dato uputstvo da ponovo paljivo razmisle o onome to se moda dogaa, i da ceo
prizor ponovo shvate na nain koji e biti manje uznemirujui.
I tako se onaj prizor od sahrane menja u venanje. Kad je ena bolje razmislila, njeni neuronski
centri priguili su emocionalne centre koji su je naveli da oseti tugu. Odreenije reeno, neuronska
sekvenca odvijala se otprilike ovako: desna amigdala, mesto okidanja uznemirujuih emocija, napravila je
automatsku, ultrabrzu emocionalnu procenu onoga to se dogaa na snimku - to je sahrana - i aktivirala
sistem kola za tugu.
Ta prva emocionalna reakcija dogaa se tako brzo i spontano da kad amigdala pokrene svoje
reakcije i aktivira druge modane oblasti, kortikalni centri za miljenje jo nisu ni zavrili analiziranje
situacije. Zajedno s oseanjima koja je amigdala onako brzo otkvaila, sistemi koji premouju
emocionalne i kognitivne centre verifikuju i istanavaju tu reakciju i dodaju emocionalnu boju onome to
opaamo. I tako mi oblikujemo prvi svoj utisak (Kako je to tuno ona plae na sahrani).
Namerno ponovno, procenjivanje fotografije (Ovo je venanje a ne sahrana) zamenilo je poetnu
misao jednom novom, a onu prvu plimu negativnog oseanja jednom vedrijom, i time otpoelo kaskadu
mehanizama koji su umirili amigdalu i s njom povezana kola. Sto je ACC ukljueniji, govori Oksnerovo
istraivanje, to novo razmiljanje uspenije menja raspoloenje nabolje. Osim toga, to je vea aktivnost u
174 Kevin Ochsner et al, Preispitivanje oseanja: jedno fMRI istraivanje kognitivne regulacije
emocija", Journal of Cognitive Neuroscience, 14 (2002), 1215-1229. Misli one ene rekonstruisane su po opisu
u istraivanju.
175 U nekim MRI istraivanjima upotrebljavaju se specijalne naoari za prikazivanje slika.

nekim prefrontalnim oblastima, to je amigdala uutkanija tokom ponovnog procenjivanja. 176 Kad visoki
put progovori, on oduzme mikrofon niskom.
Kad se namerno dovedemo u vezu s nekom uznemirujuom situacijom, visoki put moe da
kontrolie amigdalu preko bilo kog od nekoliko prefrontalnih kola. Ta specifina mentalna strategija koju
upotrebljavamo prilikom ponovnog procenjivanja odreuje koje e se kolo aktivirati. Jedno se
prefrontalno kolo aktivira kad tuu nevolju - kao to je to patnja tekog bolesnika - vidimo na objektivan,
kliniki nepristrasan nain, kao da nemamo linih veza (ta je strategija tipina za poslenike zdravstva).
A drugo se kolo aktivira kad iznova procenimo poloaj tog bolesnika, na primer ako se ponadamo
najboljem i pomislimo da on nije smrtno bolestan, da je jake grae, i da e se najverovatnije oporaviti. 177
Promenom znaenja onoga to opaamo, menjamo i njegovo emocionalno delovanje. Kao to je pre vie
hiljada godina rekao Marko Aurelije, bol ne potie od same stvari, nego od nae procene te stvari, a tu
procenu imamo mo da opozovemo svakog trenutka.
Novi podaci o ponovnom procenjivanju nude ispravku iroko rasprostranjenom pogrenom utisku:
da u svom mentalnom ivotu praktino nemamo mogunosti izbora zato to se najvei deo onoga to
mislimo, oseamo i radimo deava automatski, u magnovenju.178
Zamisao da se sve obavlja automatski je alosna, primeuje Oksner. Ponovna procena menja
nau emocionalnu reakciju. Kad to inimo namerno, stiemo svesnu kontrolu nad svojim emocijama.
ak i ako samo imenujemo emociju za sebe, oseamo da smo u stanju da smirimo amigdalu. 179
Takva ponovna procena ima mnotvo implikacija za nae odnose. Kao prvo, ona potvruje nau
sposobnost da iznova razmotrimo svoje automatske reakcije na nekoga, da promiljenije procenimo
situaciju, i da nepromiljeni stav zamenimo stavom koji je korisniji i nama i drugoj osobi.
Visoki put do mogunosti izbora znai i da imamo slobodu da reagujemo kako hoemo, ak i na
neeljenu zarazu.180 Umesto da nas, recimo, preplavi strahom neko ko je prohisterisao, mi moemo ostati
hladni i pritei mu u pomo. Ako neko kipi od nespokoja koji radije ne bismo podelili s njim, moemo se
odbraniti od zaraze i bezbedno ostati u raspoloenju koje nam je prijatnije.
Sva raznolikost ivota uvlai nas u beskrajne izmene. Kad reagujemo na bilo koju od njih, niski put
nudi prvi izbor, ali visoki put odluuje gde emo se na kraju nai.
176 Izgleda da se dorsolateralni prefrontalni korteks (PPC) ukljuuje kad osoba upotrebi govorni jezik i
radnu memoriju da doe do novog reenja" za neki emocionalni problem, a to ini preko eksplicitnog,
promiljenog rezonovanja. Suprotno tome, izgleda da OFC emociju regulie preko predstava drutvenog
konteksta, drutvenih pravila i tako dalje, koji se ne mogu eksplicitno iskazati reima. Kevin Oksner ovaj
proces vidi kao asocijativne predstave koje akcije povezuju s afektivnim vrednostima. Dorsolateralni PFC
moe zadrati opise tih veza u svesti i na osnovu njih voditi ponaanje. Videti Kevin Ochsner - James
Gross, Kognitivna kontrola emocija", Trends in Neuroscience, 9 (2002), 242-249.
177 O alternativnim rutama, videti Kevin Ochsner et al., U dobru i u zlu: neuronski sistemi koji
podravaju kognitivno down i up regulisanje negativnih emocija", Neurolmage, 23 (2004), 483-499.
178 Kevin Ochsner, Kako miljenje kontrolie oseanje: socijalno-kognitivni neuronauni pristup", u E
Winkelman - E. Harmon-Jones, prir., Social Neuroscience (Oxford University Press, New York, u tampi).
179 O imenovanju neke emocije, videti A. R. Hariri et al., Moduliranje emocionalne reakcije: dejstva
neokortikalne mree na limbiki sistem", NeuroReport, 8 (2000), 11-43. Matthew D. Lieberman et al.,
Prevoenje oseanja u rei: imenovanje afekta prekida u amigdali aktivnost skopanu s afektom",
UCLA, neobjavljen rukopis.
180 Iako u prvom trenutku vezivanja u petlju s drugim mozak uparuje nae emocije s emocijama koje
opaamo, visoki put potom nam nudi taku na kojoj imamo mogunost izbora, na kojoj moemo
prihvatiti jednu od dve vrste reakcije. U prvoj, nastavljamo da sravnjujemo svoja oseanja s oseanjima
drugog - ako je radostan nama je milo, ako je uznemiren i mi se zabrinemo. U drugoj, zavidimo mu na
radosti, ili smo zluradi kad je u nevolji.

Reorganizacija niskog puta

Dejvidu Gaju je bilo esnaest godina kad je dobio prvi napad treme. Desilo mu se to na asu
engleskog, kad je profesor traio od njega da proita svoj nedeljni sastav.
Ve na samu pomisao na to, Dejvidov um preplavile su slike njegovih kolskih drugova. Premda je
ve tad eleo da bude pisac te je eksperimentisao s novim tehnikama, njegovim drugovima pisanje nije
znailo nita. Oni su na tipino adolescentski nain prezirali izmotavanje, i njihova podsmeljivost bila je
nemilosrdna.
Dejvid je oajniki eleo da izbegne ono za ta je mislio da e biti njihova neizbena kritika i
poruga. I, zatekao se nemoan da izgovori i jednu jedinu re. Trema ga je paralisala: sav se zajapurio,
dlanovi su mu se znojili, a srca tuklo tako brzo da nije mogao da doe do daha. Sto se vie trudio, to ga je
panika jae stezala.
Trema mu se zadrala. Iako je u zavrnom razredu bio kandidovan za predsednika odeljenja, odbio
je poloaj kad je shvatio da bi prihvatanje znailo da e morati da odri govor. ak i mnogo godina
kasnije, kad je ve zaao u tridesete i objavio prvi roman, Dejvid je i dalje izbegavao da govori u javnosti,
i odbijao ponude da pred publikom ita odlomke svog romana.181
U tom uasavanju od javnih nastupa Dejvidu Gaju mnogi prave drutvo. Istraivanja pokazuju da je
to najea od svih fobija, i da od pet Amerikanaca od nje pati jedan. Ali strah od stajanja pred publikom
samo je jedan od mnogih oblika to ih poprima socijalna fobija, kako se u prirunicima psihijatrijske
dijagnostike nazivaju ovi oblici anksioznosti u javnim situacijama. Drugi oblici kreu se od upoznavanja
novih ljudi ili razgovora s neznancem, do jedenja na javnom mestu ili upotrebe zajednikog toaleta.
Kao to je i s Dejvidom bio sluaj, prva epizoda esto se deava u adolescenciji, iako se strah
zadrava celog ivota. Ljudi se upinju iz petnih ila da izbegnu okolnosti kojih se plae, poto ih i na
samu pomisao na njih preplavljuje anksioznost.
Trema kao Dejvidova moe imati izvanrednu bioloku mo. Dovoljno je da unutranje oko nazre
sliku prezira neke publike, i amigdala se aktivira i nagoni telo da reaguje munjevitom navalom hormona
stresa. Dejvidu je bilo dovoljno da samo zamisli ruganje svojih kolskih drugova pa da se u njemu
aktivira ta fizioloka oluja.
Takvi naueni strahovi stiu se delimino u sistemu kola u ijem je centru amigdala, koju Dozef
Ledu (LeDoux) naziva modanom centralom straha.182 Ledu do tanina poznaje neuronski teren
amigdale; tu skupinu neurona on decenijama prouava u Centru za neuronsku nauku na Njujorkom
univerzitetu. Ledu je otkrio da se elije u amigdali u kojima se registruju ulne informacije, i susedne
oblasti u kojima se stie strah, zapravo pale na nove naine u trenutku kad se neki strah naui.183
Naa su seanja delimino rekonstrukcije. Kad god izvuemo neko seanje, mozak ga malo preradi,
aurira prolost u skladu s naim sadanjim brigama i razumevanjem. Na nivou elije, objanjava Ledu,
izvlaenje nekog seanja znai da e ono biti rekonsolidovano, malice hemijski izmenjeno jednom
novom sintezom proteina koja pomae da se ono nakon auriranja ponovo sauva.184

181 O tremi, videti David Guy, Pokuaj da se govori: lina pria", Trycicle (leto 2003).
182 O amigdali i socijalnoj fobiji, videti, recimo, M. B. Stein et al, Poveana aktivacija amigdale na
srdita i prezriva lica u generalizovanoj socijalnoj fobiji", Archives of General Psychiatry , 59 (2002), 10271034.
183 U lateralnom delu amigdale nalazi se jedno mesto u kom se najpre registmju sve senzorne
informacije; oblinja centralna oblast sadri elije koje ue strah, po Dozefu Leduu (Le- Doux).
184 Za rekonsolidaciju pamenja, videti delo Karima Nejdera (Nader) sa univerziteta Makgil, koje je
naveo Dozef Ledu u prezentaciji na Konzorcijumu za istraivanje emocionalne inteligencije u
organizacijama, Kembrid, Mas, 14. decembra 2004.

Stoga svaki put kad dovedemo neko seanje u svest, mi podeavamo samu njegovu hemiju: naredni
put kad ga izvuemo, to e se seanje pojaviti onakvo kako smo ga poslednji put modifikovali.
Osobenosti nove konsolidacije zavise od onoga to uimo dok se priseamo. Ako u nama samo zasvetluca
isti strah, mi svoju plaljivost samo produbljujemo.
Ali visoki put moe da urazumi niski. Ako u vreme kad se uplaimo kaemo sebi neto to e
olakati stisak straha, onda isto seanje biva iznova kodirano s manje moi nad nama. Postepeno,
moemo, bez ponovnog oseaja navale uznemirenosti, prizvati u svest seanje na neto to nas je nekad
plailo. U takvom sluaju, veli Ledu, elije u naoj amigdali reprogramiraju se tako da gubimo onu
poetnu uslovljenost da se uplaimo.185 Cilj terapije, dakle, moe se videti kao postepeno menjanje
neurona za naueni strah.186
U leenju se osoba ponekad izlae onome to pokree njen strah. To joj omoguava, kako da doivi
fobiju, tako i da uvebava naine ovladavanja njome. Seanse izlaganja poinju relaksiranjem osobe, esto
tako to ona nekoliko minuta polako die iz stomaka. Potom se suoava s preteom situacijom koja, kad
je terapeut paljivo pojaava, kulminira u najgoroj moguoj verziji.
Terapija za kontrolu besa odvija se vrlo slino odgovarajuoj terapiji za smanjenje straha. Jedna
ena-saobraajac u Njujorku priznala je da je pobesnela kad ju je jedan motociklista nazvao jeftinom
kukom. Stoga joj je u terapiji izlaganjem taj izraz ponavljan, najpre ravnim tonom, potom sa sve jaim
emocionalnim nabojem, i na kraju uz skaredne gestove. U meuvremenu je njen zadatak bio da naprosto
pasivno sedi i nastavi da se oputa najbolje to moe. Terapija se smatra uspenom kad pacijentkinja, bez
obzira na to koliko joj odvratan bio ponovljeni izraz, i dalje sedi oputena - a pretpostavlja se da e kad se
vrati na posao moi da, uprkos uvredama, mirno ispisuje kazne.187
Ponekad se terapeuti potrude da iznova stvore scenu koja je okida socijalne anksioznosti, u
bezbednosti terapije, dodue. Jedan kognitivni terapeut poznat po umenosti u leenju anksioznosti
upotrebljava terapijske grupe kao probnu publiku pacijenata koji prevazilaze strah od govorenja u
javnosti.188 Pacijent uvebava, kako metode oputanja, tako i protivne misli kojima savlauje one to
izazivaju anksioznost. U meuvremenu, terapeut poduava grupu da se ponaa na naine koji e pacijentu
biti osobito teki, od pravljenja podrugljivih primedaba do glumljenja dosade ili neodobravanja.
Naravno, intenzitet izlaganja mora se drati u granicama onoga s im pacijent moe da se nosi.
Jedna ena koja se suoila s onako neprijateljski nastrojenom publikom izvinila se i otila u toalet - i tamo
se zakljuala i odbila da izie. Na kraju su je ubedili da nastavi tretman.
185 Ova se strategija odnosi i na kognitivnu terapiju, i na farmakoloke intervencije kao to je ona uz
primenu propranolola. Kad je prevazilaenja traumatskog straha posredi, rekonsolidovanje pamenja s
manje straha bie, po Leduu, neuronski neposredno. Neuroni u koje je pohranjeno seanje koje izaziva
strah nalaze se u jednom delu amigdale koji se ne povezuje neposredno s onom oblau prefrontalnog
korteksa koja vraa svesne aspekte seanja kao to su pojedinosti o onome ta se, gde i s kim dogodilo.
Ali u ciljanoj relaksaciji - kao u terapiji gaenjem - upotrebljava se onaj deo prefrontalne oblasti koja se
povezuje ravno sa centrom za strah u amigdali, ime se nudi marruta na kojoj e se, preko
rekonsolidacije, izmeniti seanje koje izaziva strah. Ledu veruje da kad god iznova doivimo prvobitni
strah verovatno imamo dva sata za rekonsolidaciju. U tom vremenu, uzimanje propranolola, koji blokira
akciju elija u amigdali (ili, po svoj prilici, duboku relaksaciju kao u terapiji gaenjem /exctinction
therapy/), menja rekonsolidaciju tako da amigdala ne reaguje tolikim strahom kad se sledei put oivi
traumatino seanje.
186 Jedna alternativna teorija smatra da terapija jaa sistem prefrontalnih kola isturenih u sistem
inhibitornih kola u amigdali: videti Quirk - Gehlert, Inhibicija amigdale:
187 O smanjenju srdbe, videti Elizabeth Brondolo et al., Leenje problema srdbe izlaganjem: fokus
na oseanja", Cognitive and Behavioral Practice, 4 (1997), 75-98. Sve jae izlaganje stimulusu je virtualno,
kao u simulacijama avionskog leta.
188 O terapiji socijalnih fobija, videti David Barlow, Anxiety and Its Disorders (Guilford Press, New York,
1988).

Ledu sugerie da ve i to to neto bolno iz prolosti razmatramo s nekim ko nam pomae da to

sagledamo iz druge perspektive, moe postepeno da ublai uznemirenost i jad time to e iznova kodirati
uznemirujua seanja. Moda je to jedan od razloga za olakanje koje nastupa kad klijent i terapeut
prerade nevolje: i sam razgovor moe izmeniti nain na koji mozak registruje ono to nije u redu.
Ledu kae: Neto se slino prirodno dogaa kad premiljamo o onome to nas brine, i onda
stiemo do novog pogleda na to. Mi koristimo visoki put da reorganizujemo niski.189
SOCIJALNI MOZAK
Kao to e vam rei svaki neuronaunik, izraz socijalni mozak ne odnosi se ni na kakvu kvrgu na
lobanji niti na neki poseban modani vori. Izraz se odnosi na poseban skup sistema kola koja se
organizuju kad ljudi uspostave neki odnos. 190 Iako neke modane strukture igraju osobito veliku ulogu u
upravljanju odnosima, ini se da drutvenom ivotu nije iskljuivo posveena nijedna glavna zona.191
Ova iroka rasprenost neurona odgovornih za na drutveni ivot, smatraju neki, moda potie od
toga to su s dolaskom primata, u davnoj preistoriji kad je Priroda dovravala vajanje mozga, drutvene
grupe postale ivotno vaan deo naeg repertoara za opstanak. Stvarajui sistem kojim e upravljati tom
kasno nastalom mogunou, ini se da se Priroda snalazila sa strukturama koje su joj stajale na
raspolaganju u ono vreme, te da je ranije postojee delove stopila u povezani skup putanja za savlaivanje
izazova sloenih drutvenih odnosa.
Mozak se u obavljanju bezbrojnih svojih zadataka slui svakim datim deliem anatomije. Ali
razmiljanje o modanoj aktivnosti u smislu neke specifine funkcije kao to je, recimo, socijalna
interakcija, prua neuronaunicima grub nain razvrstavanja inae zastraujue sloenosti sto milijardi
neurona i njihovih oko sto biliona interkonekcija - to je najvea nauci poznata gustina povezanosti. Ti su
neuroni organizovani u module koji se donekle ponaaju kao zamreni okaeni mobil, gde aktivnost u
jednom delu moe da se prenese kroz ceo sistem.
Dalja komplikacija: Priroda tedi. Na primer, serotonin je neurotransmiter koji u mozgu stvara
oseanja prijatnosti. Za antidepresante SSRI (engl. selective serotonin reuptake inhibitor) zna se da
podiu nivo raspoloivog serotonina i time podiu raspoloenje. No ista ta supstanca, serotonin, regulie i
utrobu. Oko 95 odsto ukupnog serotonina u telu pojavljuje se u digestrivnom traktu, gde sedam razliitih

189 Ledu ovde upotrebljava izraz visoki" i niski put u posebnom tehnikom smislu, da govori o
putanjama senzomog inputa iz senzornog talamusa i senzomog korteksa u amigdalu. Niski put daje brze
i zamuene senzome utiske, dok visoki put prua vie senzomih informacija. Niski put ne pravi razliku
izmeu zmije i tapa, ali je visoki put pravi. Niski put izvrdava senzorne izbore - idi nasigumo da ne
zaali. A u smislu naina na koji ja koristim izraze niski i visoki put - to jest u smislu automatskog spram
kontrolisanog postupanja - Leduovi i visok i nizak put jednako su niski put, automatski su i brzi.
190 Ugledni neuronaunik Majki Gazaniga (Gazzaniga) upotrabljavao je izraz socijalni mozak" u
drugaijem smislu: ne da bi govorio o delovima mozga aktivnim tokom socijalnih interakcija, nego kao
metaforu za samu strukturu i funkciju samoga mozga. On tvrdi da mozak funkcionie kao malo drutvo u
kom uoljivo nezavisni moduli sarauju meusobno prilikom obavljanja datog zadatka - kao to se i ljudi
dogovaraju da rade zajedno na nekom projektu jedno vreme. No u smislu u kom ja ovde upotrebljavam
taj izraz, socijalni mozak" je modul koji se organizuje tokom neposrednih interpersonalnih interakcija.
191 Svaka modana oblast uestvuje u mnogo funkcija, tako da nijedna oblast nije iskljuivo
socijalna", osim moda specijalizovanog sistema kola kakvo su neuroni ogledala. To to se neka oblast
aktivira za vreme datog socijalnog procesa ne znai da ga ona i uzrokuje"; ukljuenost nije uzronost. Za
dalja upozorenja o povezanosti neuronske aktivnosti sa socijalnim procesom, videti Daniel Willingham Elizabeth Dunn, Sta neuroloka snimanja i lokalizovanje u mozgu mogu da urade, ne mogu da urade i ne
treba da urade za socijalnu psihologiju", Journal of Personality and Social Psychology, 85 (2003), 662-671.

vrsta serotoninskih receptora upravljaju aktivnostima koje se kreu od toka enzima za varenje do kretanja
crevnog sadraja.192
Kao to jedan te isti molekul moe da regulie i varenje i sreu, tako bukvalno svi neuronski
traktovi koji se kombinuju u socijalnom mozgu upravljaju nizom aktivnosti. Ali, kad dejstvuju zajedno u,
recimo, izvoenju neke interakcije licem u lice, meusobno veoma udaljene mree socijalnog mozga
stvaraju zajednike neuronske vodove.193
Najvei deo mape socijalnog mozga dobijen je snimanjem. Ali, kao i turista u Parizu koji se tamo
zadrava samo nekoliko dana, tako se i snimanje mozga nuno usredsreuje na neposredno zanimljive
oblasti, i ne poseuje sva mesta. To znai rtvovanje finih pojedinosti. Tako recimo, iako osvetljavaju
socijalnu autostrau koja povezuje orbitofrontalni korteks i amigdalu, slikama dobijenim putem fMRI
nedostaju specifinosti etrnaest-petnaest razdvojenih nukleusa u amigdali, od kojih svaki ima drugaiju
funkciju. U ovoj novoj nauci ima jo mnogo toga da se naui, [videti Dodatak B za vie pojedinosti].

192 O serotoninu, videti Michael Gershon, The Second Brain (Harper, New York, 1999); Michael Gershon,
Plastinost u mehanizmima kontrole serotonina u utrobi", Current Opinion in Pharmacology, 3 (1999), 600.
193 Koje e tano mree biti ukljuene zavisi od toga koja je tana aktivnost posredi; sva ta kola u masi
tvore socijalni mozak. O putanjama za uspostavljanje odnosa, videti Stephanie D. Preston - Frans B. M.
de Wall, Empathy: Its Ultimate and Proximate Bases", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2005), 1-20.

6. TAJE TO SOCIJALNAINTELIGENCIJA
Tri dvanaestogodinjaka grabe prema fudbalskom terenu, na as fizikog. Iza treeg,
debeljukastog, idu dva deka sportskog izgleda i kesere se. Znai, ide da pokua da igra fudbal,
kae podsmeljivo jedan od njih glasom punim prezira. To je trenutak koji, prema socijalnom kodu tih
uenika, pripadnika srednje klase, lako moe da se pretvori u tuu. Debeljko na tren sklapa oi i duboko
udie, kao da se elii pred sukob koji ga eka. Onda se okree onoj dvojici i odgovara mirnim,
ravnodunim glasom: Aha, idem da pokuam! Ali u fudbalu i nisam ba neto. Posle male pauze,
dodaje: Ali sjajan sam u likovnom - pokai mi ta hoe, i ja u to stvarno dobro da ti nacrtam...
A onda, uprevi prst u protivnika, veli: A ti - ti jesi neto u fudbalu, stvarno si fantastian! I ja bih
voleo da jednom budem tako dobar, ali eto, nisam. Moda u biti malo bolji ako se budem i dalje trudio.
Na to, prvi deak, iji je prezir sad potpuno razoruan, veli prijateljski: Pa, nisi ba toliko lo.
Mogu ja da ti pokaem nekoliko finti u igri.
Ova kratka interakcija otkriva majstorsko ispoljavanje socijalne inteligencije.194 Ono to je lako
moglo odvesti u tuu sad moe da se razvije u prijateljstvo. Bucmasti umetnik uspeo je da se odbrani - ne
samo u uzburkanim drutvenim strujama srednje kole, nego u jednoj mnogo tananijoj bici: u nevidljivom
nadvlaenju konopca izmeu mozgova dvojice deaka.
Ostavi mrtav hladan, budui umetnik je odoleo i nije se razbesneo na zajedljivo peckanje, nego je
umesto toga doveo drugog deaka u sopstveni, vema prijateljski emocionalni registar. Time je ispoljio
najvii red neuronskog diju-dicua, u kom je zajednika emocionalna hemija dvojice deaka iz neprijateljskog registra prebaena u pozitivan - to je ista briljantnost odnosa.
Socijalna inteligencija se u velikoj meri otkriva u vrtiu, na igralitu, u kasarnama i fabrikama i
prodavnicama, ali izmie formalnim standardizovanim uslovima ispitivake laboratorije. To je primetio
Edvard Torndajk (Thorndike), psiholog sa Univerziteta Kolambija koji je prvi predloio ovaj pojam,
godine 1920. u jednom lanku u magazinu Harpers mansli.195 Torndajk je primetio da je takva
interpersonalna delotvornost ivotno vana za uspeh na mnogim poljima, naroito u liderstvu. Najbolji
mehaniar u nekoj fabrici, pisao je on, moe da, zbog pomanjkanja socijalne inteligencije, ne uspe kao
predradnik.196
Ali krajem pedesetih godina dvadesetog veka Dejvid Veksler (Wechsler), uticajni psiholog koji je
stvorio ono to je i danas jedan od najire korienih instrumenata za merenje IQ, kolinika inteligencije,
odbacivao je socijalnu inteligenciju, smatrajui je samo optom inteligencijom primenjenom na socijalne
situacije.197
Danas, pola stolea kasnije, kad neuronauka poinje da pravi mape modanih oblasti koje reguliu
interpersonalnu dinamiku [za pojedinosti videti Dodatak C], socijalna inteligencija je zrela za ponovno
razmatranje.
194 Svedok te interakcije bio je Di Spiz Linehan (Dee Speese Linehan), direktor Odeljenja za socijalni
razvoj, Javne kole Nju Hejvna.
195 Edward L. Thorndike, Inteligencija i njena upotreba", Harpers Monthly Magazine, 140 (1920), 27-35.
Sposobnosti socijalne inteligencije ugraene su u moj model emocionalne inteligencije u okvirima
socijalne svesnosti" i upravljanja odnosom".
196 Ovo zapaanje sad su potvrdile stotine nezavisnih istraivanja sprovedenih u saradnji sa raznim
organizacijama kako bi se identifikovale umenosti po kojima se vrhunski izvoai, naroito najuspeniji
lideri, razlikuju od osrednjih. Videti Lyle Spencer - Signe Spencer, Competence at Work (John Wiley, New
York, 1993); Daniel Goleman, Working with Emotional Intelligence (Bantam Books, New York, 1998); Daniel
Goleman, Richard Boyatzis - Annie McKee, Primal Leadership (Harvard Business School Press, Boston,
2002).
197 David Wechsler, The Measurement and Appraisal of Adult Intelligence, 4. izdanje (Williams and Wilkins,
Baltimore, 1958), 75.

Potpunije razumevanje socijalne inteligencije zahteva od nas da ukljuimo i nekognitivne

sposobnosti - talenat, na primer, koji osetljivoj negovateljici omoguuje da smiri rasplakano detece
pukim umirujuim pokretom, a da pre toga ni trenutak nije morala da razmilja o tome ta treba da radi.
Psiholozi raspravljaju o tome koje su ljudske sposobnosti socijalne, a koje emocionalne. Nikakvo
udo: te se dve oblasti preklapaju, kao to se i socijalna oblast u mozgu preklapa sa njegovim
emocionalnim centrima.198 Sve su emocije socijalne, kao to primeuje Riard Dejvidson (Davidson),
direktor Laboratorije za afektivnu neuronauku na Univerzitetu Viskonsin. Uzrok neke emocije ne moete
razdvajati od sveta odnosa - nae socijalne interakcije ba i pokreu nae emocije.
Moj model emocionalne inteligencije obuhvaen je socijalnom inteligencijom bez mnogo galame,
za razliku od onoga to rade drugi teoretiari u ovoj oblasti. 199 Ali, kao to sam poeo da uviam, prosto
stavljanje socijalne inteligencije u isti ko sa emocionalnom ometa novo razmiljanje o ljudskoj
sposobnosti za uspostavljanje odnosa, poto prenebregava ono to se deava kad smo u interakciji. 200 Ova
kratkovidost izostavlja iz inteligencije njen socijalni deo.
Komponente socijalne inteligencije mogu se organizovati u dve velike kategorije: u kategoriju
socijalne svesnosti, kad imamo oseaj o drugima, i u kategoriju socijalne spretnosti, kad potom
postupamo shodno toj svesnosti.
I oblast socijalne svesnosti, i oblast socijalne spretnosti imaju opseg od osnovnih sposobnosti, onih
sa niskog puta, do sloenijih artikulacija na visokom putu. I ma koliko se neke takve vetine moda ine
neuhvatljivima, ve postoji iznenaujue velik broj testova i skala za njihovo procenjivanje.
SOCIJALNA INTELIGENCIJA
Socijalna svesnost
Socijalna svesnost se odnosi na spektar koji se kree od instantnih oseaja za tue unutranje stanje,
do razumevanja oseanja i misli te osobe, i do hvatanja sloenih socijalnih situacija. Ona obuhvata:

primalnu empatiju: oseanje s drugima; oseaj za neverbalne emocionalne signale;

podeavanje: sluanje s punom prijemivou; podeavanje, timovanje na neku osobu;

empatiku tanost: razumevanje tuih misli, oseanja i namera;

socijalnu kogniciju: znanje kako dejstvuje socijalni svet.

Socijalna spretnost
Puki oseaj o tome kako se drugi osea, ili znanje ta drugi misli ili namerava, ne jami uspene
interakcije. Socijalna spretnost nadovezuje se na socijalnu svesnost da bi omoguila glatku, delotvornu
interakciju. Spektar socijalne spretnosti obuhvata:

sinhroninost: glatku interakciju na neverbalnom nivou;

samopredstavljanje: uspeno predstavljanje sebe;

uticaj: oblikovanje ishoda socijalnih interakcija;

brigu: staranje o potrebama drugih i odgovarajue akcije.

198 Videti Brian Parkinson Emocije su drutvene", British Journal of Psychology, 87 (1996), 663-683;
Catherine Norris et al., Interakcija emocionalnih i socijalnih procesa u mozgu", Journal of Cognitive
Neuroscience, 16, no. 10 (2004), 1819-29.
199 Prototip emocionalne inteligencije koji su razradili Don Mejer (Mayer) i Piter Salovej (Salovey)
obuhvata aspekte socijalne inteligencije. Rojven Bar-On se bez okolienja poneo s tom dilemom davi
svom modelu emocionalne inteligencije nov naziv emocionalno-socijalna inteligencija". Videti Reuven
Bar-On Bar-Onov model emocionalno-socijalne inteligencije (ESI)", Psicothema 17 (2005). U Dodatku C
objanjeno je kako moj model obuhvata socijalnu inteligenciju.
200 Potrebu za pravljenjem razlike izmeu linih i socijalnih sposobnosti priznao je Hauard Gardner u
svojoj pionirskoj knjizi Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences (Basic Books, New York, 1983).

Primalna empatija
ovek je doao u ambasadu po vizu. Dok je razgovarao s njim, slubenik je primetio neto udno:
kad ga je upitao zato trai vizu, ovekovim licem na tren je preleteo izraz gaenja.
Uznemiren, slubenik je zamolio oveka da saeka nekoliko minuta pa otiao u drugu sobu da
proveri u Interpolovoj banci podataka. Ime onog oveka pojavilo se kao ime begunca kog trai policija
vie zemalja.
Slubenikovo zapaanje onog kratkotrajnog izraza pokazuje njegov dar za primalnu empatiju,
sposobnost da se brzo osete tue emocije. Kao sposobnost s niskog puta, ova podvrsta empatije deava se
- ili se ne deava - brzo i automatski. Neuronaunici smatraju da ovu intuitivnu empatiju, empatiju iz
utrobe, uglavnom aktiviraju neuroni ogledala.201
Iako moemo prestati da priamo o onome to oseamo, ne moemo prestati da aljemo signale o
tome (tonom glasa, kratkotrajnim izrazima). ak i kad se ljudi trude da potisnu svaki znak svojih emocija,
oseanja imaju nain da ipak procure. U tom smislu, kad doe do emocija, ne moemo a da ne
komuniciramo.
Spretno pripremljen test primalne empatije procenio bi to brzo, spontano tumaenje pomenutih
neverbalnih nagovetaja. Da bi u tome bio uspean, takav nas test mora navesti da reagujemo na slikovni
prikaz druge osobe, a ne da odgovore dajemo napismeno.
Na jedan takav test prvi put sam naiao dok sam se batrgao sa istraivanjem za svoju disertaciju.
Seam se da se drugo dvoje postdiplomaca, u odaji neto dalje od mesta gde sam ja radio, zabavljalo
mnogo vie od mene. Jedna je bila Dudit Hol (Hali), sad profesor na Nortistern univerzitetu; drugi je bio
Dejn Arer (Archer), sad na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu. U ono vreme bili su studenti
socijalne psihologije kod Roberta Rozentala. Upravo su napravili niz videotraka, sa Dudit Hol u glavnoj
ulozi, i to sad spada u najkorienije mere za interpersonalnu osetljivost.
Arer je snimao, a Dudit je stvarala situacije koje su ile od vraanja robe s grekom u radnju, do
razgovora o smrti prijatelja. Tim testom, kom je dat naziv Profil neverbalne senzitivnosti (PONS), od
ljudi se trailo da pogode ta se emocionalno dogaa nakon to su videli dvosekundni deli date scene. 202
Na primer, mogli su videti samo lice Dudit Hol ili njeno telo, ili samo uti njen glas.
Radnike koji su bili uspeni na PONS-u, kolege i pretpostavljeni ocenjivali su kao interpersonalno
osetljivije. Kad su kliniari i nastavnici takvi, oni dobijaju bolje ocene uspenosti na poslu. Ako su su
posredi lekari, njihovi su pacijenti zadovoljniji njihovom brigom; ako su nastavnici, smatraju ih za
uspenije. Takve ljude svuda vole vie nego ostale.
U ovoj dimenziji empatije ene kao da su bolje od mukaraca, i proseno dobijaju ocene koje su tri
odsto vie nego ocene mukaraca. Bez obzira na to kakva je u ovom trenutku naa sposobnost, empatija
kao da se s vremenom popravlja, poto je potpomau ivotne okolnosti. Na primer, ene koje imaju malu
decu bolje su u neverbalnom dekodiranju od svojih bezdetnih vrnjakinja. Ali, od rane adolescencije do
srednjih dvadesetih godina gotovo svako se popravi.

201 O primalnoj empatiji i neuronima ogledalima, videti Greg Miller, Novi neuroni tee da se uklope",
Science, 311 (2005), 938-940.
202 Judith A. Hall, Test PONS i psihometrijski pristup merenju interpersonalne osetljivosti", u Judith A.
Hall - Frank J. Bernieri, Interpersonal Sensitivity: Theory and Measurement (Erlbaum, Mahwah, N.J., 2.001).
PONS testira osetljivost na svaki kanal neverbalnih putokaza za emocije i od uesnika trai da pogaaju
koje su drutvene situacije posredi. Stoga on moda ne predstavlja ist test primalne empatije. (Niti je
planirano da to bude.) Neke strane PONS-a, meutim, ipak zahvataju tu dimenziju.

Drugu meru primalne empatije, itanje uma na testu oiju, osmislili su Sajmon Baron-Koen (BaronCohen), strunjak za autizam, i njegova istraivaka grupa na Univerzitetu Kembrid.203 (Tri od trideset
est slika celokupnog testa nalaze se na narednoj strani.)
Oni s visokim ocenama na itanju poruka iz oiju obdareni su empatijom - i uspeni na svakom
poslu u kom je ona potrebna, od diplomatije i rada u policiji, do posla negovateljice i psihoterapije. Oni
krajnje neuspeni verovatno su autistini.
Pogodite koji od ova etiri prideva oko svakog para oiju najtanije odreuje ta nam
saoptavaju te oi.

Podeavanje
Podeavanje ili natimavanje (engl. attunement) jeste panja koje ide dalje od trenutne empatije i
stie do punog, dugotrajnog prisustva koje potpomae skladan odnos. Tad drugoj osobi poklanjamo punu
panju i sluamo samo nju. Teimo da je shvatimo, a ne samo da kaemo ono to sami hoemo.
Takvo udubljeno sluanje je, ini se, prirodna sposobnost. Ipak, kao i svaku drugu dimenziju
socijalne inteligencije, ljudi mogu poboljati i svoju sposobnost podeavanja.204 A svi moemo da
olakamo podeavanje time to emo naprosto drugome posveivati vie panje.
Nain na koji neka osoba govori, nudi nagovetaje za njenu osnovnu sposobnost za udubljeno
sluanje. U trenucima istinske povezanosti, onim to kaemo mi uzvraamo na ono to drugi osea, kae i
radi. Kad smo loe povezani, meutim, nae komunikacije postaju verbalni meci: nae se poruke ne

203 O itanju uma na testu oiju, videti Simon Baron-Cohen, The Essential Difference: Men, Women, and the
Extreme Male Brain (Allen Lane, London, 2003).
204 Za pregled teorije, istraivanja, i prakse sluanja, videti A. D. Wolvin - C. G. Coakley, prir.,
Perspectives on Listening (Ablex, Norwood, N.J, 1993). Takoe B. R. Witkin, Listening Theory and
Research: The State of the Art", Journal of the International Listening Association, 4 (1990), 7-32.

menjaju da bi se uklopile u stanje druge osobe, nego naprosto odraavaju nae sopstveno stanje. Sluanje
je znaajno. Prianje nekome umesto da se on slua svodi razgovor na monolog.
Kad drimo banku i samo mi priamo nekome, ispunjavamo sopstvene potrebe ne uzimajui u
obzir tue. Suprotno tome, stvarno sluanje od nas zahteva da se podesimo na tua oseanja, da pustimo
druge da kau ta imaju i pustimo da razgovor tee tokom koji odreujemo zajedno. Dvosmerno sluanje
ini dijalog recipronim, i svaka osoba podeava ta e rei prema tome kako se osea i reaguje onaj
drugi.
To neplanirano prisustvo moe se primetiti, zaudo, kod mnogih vrhunski uspenih prodavaa i
menadera. Zvezde na tim poljima ne prilaze muteriji ili klijentu s reenou da neto prodaju; umesto
toga, oni sebe vide kao neku vrstu savetnika iji je zadatak da prvo sasluaju i shvate klijentove potrebe i tek onda da ono to imaju podese prema tim potrebama. Ako nemaju ono to je najbolje, oni e to i rei ili e ak stati na klijentovu stranu i opravdano se aliti na sopstvenu kompaniju. Oni e radije negovati
odnos u kom e se njihovom savetu poklanjati poverenje nego to e torpedovati svoju verodostojnost
samo da bi neto prodali.205
Otkriveno je da se najbolji menaderi, nastavnici i lideri odlikuju time to su dobri sluaoci. 206 Kod
onih koji se bave poslovima u kojima se prua neka pomo, kao to su lekari ili socijalni radnici, takvo
udubljeno sluanje jedna je od tri najvanije sposobnosti to su ih ispoljavali oni koje su njihove
organizacije ocenile kao izvrsne.207 Oni ne samo to odvajaju vreme za sluanje i tako se podeavaju na
oseanja druge osobe; oni i postavljaju pitanja kako bi bolje razumeli celokupnu situaciju - a ne samo
neposredni problem ili dijagnozu - svog sagovomika.
Puna panja, veoma ugroena u ovo doba prezauzetosti, otupi kad god podelimo fokus. Obuzetost
sobom i zabrinutost suavaju nam fokus, tako da smo manje u stanju da primetimo oseanja i potrebe
drugih, o empatinom reagovanju da i ne govorimo. Naa sposobnost za podeavanje pati, i skladan
odnos se gasi.
Ali puno prisustvo ne zahteva od nas toliko mnogo. Petominutni razgovor moe za ljudski odnos
biti sasvim znaajno vreme, pie u jednom lanku u Harvard biznis rivju. Da bi takav razgovor uspeo,
morate ostaviti po strani ono to radite, odloiti pismo koje itate, odvojiti se od laptopa, odustati od
sanjarenja i fokusirati se na osobu s kojom ste.208
Potpuno sluanje maksimizuje fizioloku sinhroninost, tako da se sve emocije svrstavaju u isti
209
red. Tokom psihoterapije, takva je sinhroninost otkrivena u trenucima kad su klijenti oseali da ih
njihovi terapeuti najbolje razumeju (kao to je opisano u Treem poglavlju). Namerno posveivanje vie
panje nekome moda je najbolji nain da se podstakne nastanak skladnog odnosa. Paljivo sluanje,
sluanje s nepodeljenom panjom, orijentie naa neuronska kola za povezivanje, dovodi nas na istu
talasnu duinu. Ovo maksimizuje verovatnou da e procvetati i druge komponente neophodne za skladan
odnos - sinhroninost i pozitivna oseanja.

205 Ovo vai kad god neiji uspeh zavisi od stalnih muterija ili od zadovoljstva postojeih klijenata
kompanije. O zvezdama u svetu prodaje, videti Spencer & Spencer, Competence.
206 C. Bechler - S. D. Johnson. .Vodstvo i sluanje: ispitivanje opaanja lanstva", Small Group Research,
26 (1995), 77-85; S. D. Johnson - C. Bechler, Ispitivanje odnosa izmeu uspenosti sluanja i pojave
vodstva: opaanje, postupci i priseanje". Small Group Research, 29 (1998), 452-71; S. C. Wilmington,
Oralne vetine komuniciranja neophodne za uspenu nastavu", Educational Research Quarterly, 16 (1992), 517.
207 O izvrsnim profesionalcima koji pruaju pomo, videti Spencer & Spencer, Competence.
208 Videti Edward Hollowell, The Human Moment at Work, Harvard Business Review (januar-februar
1999), 59.
209 O fiziolokoj sinhroninosti i sluanju, videti Robert Levenson - Anna Reuf, Emotional Knowledge
and Rapport", u William Ickes, prir., Empathic Accuracy (Guilford Press, New York, 1997), 44-72.

Empatika tanost
Neki tvrde da empatika tanost predstavlja glavno umee socijalne inteligencije. Kako tvrdi
Vilijam Ajks (Ickes), psiholog sa Teksaskog univerziteta i pionir u ovakvim istraivanjima, ovom se
sposobnou odlikuju najtaktiniji savetnici, najvee diplomate, najuspeniji pregovarai, politiari s
najvie izgleda, najproduktivniji prodavci, najuspeniji nastavnici i terapeuti s najvie razumevanja.210
Osnova empatike tanosti jeste primalna empatija, ali u empatikoj tanosti postoji i izrino
razumevanje onoga to neko drugi osea i misli. Ti kognitivni koraci zahtevaju dodatnu aktivnost u
neokorteksu, naroito u prefrontalnoj oblasti i tako uvode sistem kola s visokog puta u primalnu
empatiju s niskog.211
Empatiku tanost moemo meriti putem psiholokog ekvivalenta televizijske skrivene kamere.
Dva volontera u eksperimentu ulaze u ekaonicu i sedaju zajedno na kau. Pomonik istraivaa ih moli
da saekaju nekoliko minuta, a sam ide da potrai deo opreme koji mu nedostaje.
Ono dvoje askaju da im proe vreme. Posle oko est minuta pomonik se vraa i oni oekuju
poetak. No eksperiment je ve otpoeo: dok su volonteri mislili da samo ekaju, bili su potajno snimani
kamerom skrivenom u ormaru.
Potom je svaki uesnik poslat u posebnu sobu, gde je gledao estominutni video-snimak. Reeno im
je da zapiu ta su mislili i oseali na kljunim delovima snimka i ta pretpostavljaju da je u tim
trenucima mislio i oseao njihov preanji sagovornik. Taj njukaki oblik istraivanja primenjuje se na
odeljenjima za psihologiju u celim Sjedinjenim Dravama i irom sveta kao provera neije sposobnosti da
izvodi zakljuke o neizgovorenim mislima i oseanjima druge osobe.212
Jedna uesnica je, na primer, rekla kako se oseala glupo dok je razgovarala zato to nije mogla da
se seti imena jednog svog nastavnika: njen partner je tano pogodio da se ona moda oseala malo
udno zbog onog prekida. S druge strane, u jednom klasinom gafu s koleda, jedna devojka natenane se
priseala pozorinog komada, ali njen partner je nagaao ovako: Ona se pitala da li u je pozvati da
iziemo.
ini se da je empatika tanost jedan od kljueva uspenog braka, naroito prvih godina. Parovi
koji su u prvih godinu-dve braka precizniji u meusobnom tumaenju zadovoljniji su od onih koji slabije
pogaaju meusobna oseanja i za njihov je brak verovatnije da e trajati. 213 Izostanak takve tanosti lo
je znak: jedan znak poljuljanog odnosa primeuje se kad jedan partner shvata da drugi neto osea, ali
nema nikakvog putokaza ta bi to moglo biti.214
Kao to je otkrio pronalazak neurona ogledala, mozak nas podeava na ono to neko namerava da
uradi, ali to ini na subliminalnom nivou. Svesnost o neijim namerama omoguuje taniju empatiju, tako
da bolje predviamo ta e ta osoba da uradi. Eksplicitnije razumevanje osnovnih motiva moe znaiti
210 O empatikoj tanosti, videti Ickes, Empathic Accuracy, 2.
211 ini se da primalna empatija ukljuuje putanje koje senzorni korteks povezuju sa talamusom i
amigdalom, a odatle sa svakim kolom to ga iziskuje odgovarajua reakcija. Ali za kognitivnu empatiju kao to je empatika tanost ili teorija uma - verovatni sistem kola putuje od talamusa do korteksa do
amigdale, a potom do sistema kola za reakciju. Videti James Blair - Karina Perschardt, Empatija:
jedinstveno kolo ili skup razdvojivih neuro-kognitivnih sistema?", u Stephanie D. Preston - Frans B. de
Waal. Empathy: Its Ultimate and Proximate Bases", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 1-72.
212 Ljudi se znatno razlikuju po tome koliko tano uoavaju te neprestane signale, o njihovom itanju
da i ne govorimo. Ali iroki spektar ove sposobnosti u svakoj datoj grupi ljudi preporuuje upravo ovu,
tanu empatiju kao nain procenjivanja individualnih razlika, taj osnovni alat psihometrije. Videti
William Ickes, Merenje empatike tanosti", u Judith A. Hall - Frank J. Bernieri, Interpersonal Sensitivity:
Theory and Measurement (Erlbaum, Mahwah, N.J, 2001).
213 Victor Bissounette et ah, Empatika tanost i reavanje branih sukoba", u Ickes, Empathic Accuracy.
214 Levenson - Reuf, Emotional Knowledge".

razliku izmeu ivota i smrti ako se, recimo, naemo licem u lice s razbojnikom - ili sa srditom svetinom,
kao to su se nali vojnici pred damijom, opisani u prii kojom otpoinje ova knjiga.
Socijalna kognicija
Socijalna kognicija, etvrti aspekt interpersonalne svesnosti, znanje je o tome kako stvarno
funkcionie socijalni svet.215 Ljudi upueni u tu vrstu kognicije u gotovo svakoj socijalnoj situaciji znaju
ta se oekuje, recimo kakvi su maniri prikladni u restoranu s pet zvezdica. A veti su i u semiotici, i vesto
dekodiraju socijalne signale koji otkrivaju, na primer, koja bi osoba u grupi mogla imati najveu mo.
Takvo socijalno umee moe se sresti kako kod onih koji tano tumae politike struje u nekoj
organizaciji, tako i kod petogodinjaka koji ume da slua najbolje prijatelje svakog deteta u svojoj grupi u
vrtiu. Socijalne pouke o politici koje smo stekli na kolskom igralitu - kako da se sprijateljujemo i
sklapamo saveze nalaze se na kontinuumu sa neizreenim pravilima kojih se drimo kad pravimo tim
koji e pobediti na poslu ili kad sprovodimo kancelarijsku politiku.
Jedan nain na koji se ispoljava socijalna kognicija jeste sposobnost da se nau reenja za socijalne
dileme, recimo kako smestiti protivnike za stolom na zajednikoj veeri, ili kako stei prijatelje kad se
preselimo u nov grad. Najbolja socijalna reenja najbre nalaze oni koji umeju da prikupe relevantne
informacije i najhladnije razmisle o reenjima. Hronina nesposobnost da se ree socijalni problemi ne
samo to remeti odnose, nego je inilac koji komplikuje psiholoke potekoe, od depresije do
izofrenije.216
Socijalnu kogniciju mobiliemo da bismo plovili tananim i promenljivim strujama interpersonalnog
sveta i shvatali socijalna zbivanja. Zahvaljujui njoj shvatamo zato primedba koju jedna osoba smatra
duhovitim egaenjem drugoj moe zvuati kao uvredljiva zajedljivost. Ako nam je socijalna kognicija
loa, neemo uspeti da primetimo zato je nekome moda neprijatno, ili zato e neko neiju uzgrednu
primedbu smatrati prezrivom. Razumevanje neizgovorenih normi koje upravljaju interakcijom kljuno je
za glatku interakciju s osobom iz kulture drugaije nego to je naa, kulture u kojoj se norme znatno
razlikuju od onih koje smo nauili u sopstvenoj grupi.
Ovaj dar interpersonalnog poznavanja decenij ama je smatran za osnovnu dimenziju socijalne
inteligencije. Neki su teoretiari ak tvrdili da je socijalna kognicija, u smislu opte inteligencije
primenjene na drutveni svet, jedina istinska komponenta socijalne inteligencije. Ali ovo gledite koje se
usredsreuje samo na ono to znamo o interpersonalnom svetu prenebregava ono to zaista radimo dok
smo u interakciji s ljudima. Ishod, imamo mere socijalne inteligencije koje proveravaju nae znanje o
socijalnim situacijama, ali prenebregavaju kako prolazimo u njima - to je prilino gadan propust. 217
Osoba koja je sjajna u socijalnoj kogniciji ali kojoj nedostaju osnove socijalne spretnosti, i dalje e biti
bolno nespretna s ljudima.

215 Ovde izraz socijalna kognicija" upotrebljavam u ogranienijem smislu nego to je optije znaenje
tog izraza u socijalnoj psihologiji. Videti, na primer, iva Kunda, Social Cognition (MIT Press, Cambridge,
1999).
216 Ljudi koji su suvie uznemireni ili zbunjeni da bi dobro opaali ili razmiljali, ili koji suvie
impulsivno poseu za nekim pomonim sredstvom ili vre neku radnju, prolaze loe u ovome. Otuda kod
ljudi s razliitim psihijatrijskim poremeajima tekoe u socijalnom reavanju problema. Videti Edward
Chang et al., prir., Social Problem Solving (American Psychological Association Press, Washington, D. C,
2004).
217 O merenju socijalne inteligencije, videti K. Jones - J. D. Day, Razlikovanje dva aspekta kognitivno-socijalne
inteligencije od akademske inteligencije", Journal of Educational Psychology, 89 (1997), 486-497.

Sposobnosti socijalne svesnosti u interakciji: empatika tanost potie od sluanja i primalne

empatije; sve tri pojaavaju socijalnu kogniciju. A interpersonalna svesnost u svim svojim vidovima
obezbeuje osnovu za socijalnu spretnost, drugi deo socijalne inteligencije.218
Sinhroninost
Sinhroninost nam omoguuje da elegantno prolebdimo kroz neverbalni ples s drugom osobom.
Kao temelj socijalne spretnosti, ona je osnova na kojoj se izgrauju ostali aspekti. Neuspeh u
sinhroninosti sabotira socijalnu spretnost time to interakcije izbacuje iz ravnotee.
Neuronska sposobnost za sinhroninost poiva u sistemima na niskom putu, kao to su oscilatori i
neuroni ogledala. Ulazak u sinhroninost zahteva od nas, kako da trenutano itamo neverbalne putokaze,
tako i da nesmetano dejstvujemo na njih - bez potrebe da mislimo o njima. U neverbalne znake
sinhroninosti spada niz harmonino orkestriranih interakcija, od osmeha ili klimanja glavom, do onog
pravog trenutka kad treba da okrenemo telo prema drugoj osobi.219 Oni koji ne uspevaju da uu u
sinhroninost esto se, umesto toga, nervozno vrpolje, koe, ili naprosto i ne primeuju da ne uspevaju da
dre korak u neverbalnom duetu.
Kad jedna osoba smandrlja sinhroninost, druga se osea nelagodno - i one ne stiu ni blizu
skladnom odnosu. Ljudi koji su loi u toj drutvenoj sposobnosti po pravilu pate od disemije, izostanka
tumaenja neverbalnih znakova koji upravljaju glatkom interakcijom - pa prema tome i ne deluju u skladu
s tim tumaenjem.220 Upolje okrenuti pokazatelji ove tanane socijalne nesposobnosti sasvim su oigledni:
disemini ljudi su iskljueni, oni ne primeuju putokaze da je, recimo, razgovor zavren. Oni
razdeavaju osobe s kojima su u interakciji zato to ne uspevaju da primete neizgovorene znake koji
odravaju dvosmerni saobraaj neometanim.
Disemija je najintenzivnije prouavana kod dece, uglavnom stoga to od nje pate mnogi koji u koli
na kraju bivaju drutveno odbaeni.221 Dete s takvim problemom, recimo, proputa da gleda u ljude koji
218 Sinergizam elemenata socijalne svesnosti koji ovde predlaem jeste, naravno, hipoteza koju eka
stroga nauna provera.
219 Iako je sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka izvreno mnogo istraivanja o
sinhroninosti u interakciji, ta istraivaka oblast izila je iz mode, te su je i sociologija i socijalna
psihologija jednako ignorisale uprkos nekim pokuajima da se ona obnovi. Jedna od najveih ranih
prepreka - ogroman napor koji treba uloiti u ocenjivanje sinhroninosti - danas se moe prevazii
kompjuterskom analizom, iako neki istraivai tvrde da ljudsko opaanje i dalje prevazilazi mogunosti
kompjutera da prepoznaju obrasce ponaanja. Videti Frank Bernieri et al., Synchrony, Pseudosynchrony,
and Dissynchrony; Measuring the Entrainment Prosody in Mother-Infant Interactions", Journal of
Personality and Social Psychology, 2 (1988), 243-53. Ipak, korelacija nije uzronost: odnos moe krenuti i u
drugom pravcu. Na primer, oseaj skladnog odnosa moe povesti naa tela u harmoniju. Za neverbalne
inioce podsticanja skladnog odnosa, videtu metaanalizu osamnaest studija u Linda Tickle-Degnan Robert Rosental, Priroda skladnog odnosa i njegovi neverbalni korelati", Psychological Inquiry, 1, no 4
(1990), 285-93.
220 Istraivai na Emori Univerzitetu u Atlanti razradili su verziju testa PONS za dijagnozu ovog
problema kod dece. Test pokazuje lica dece i odraslih sa izrazima jedne od etiri glavne emocije: sree,
tuge, srdbe i straha. Uz to ona sluaju i jednu neutralnu reenicu - kao, Izlazim iz ove sobe ali u se
kasnije vratiti" - izgovorenu u svakom od ta etiri emocionalna tona. U uzrastu od deset godina veina
dece lako moe da ientifikuje ta oseanja kad uje i izgovorenu nijansu - ali disemina deca ne mogu.
Videti Stephen Nowicki - Marshall E Duke, Neverbalna receptivnost: dijagnostika analiza neverbalne
tanosti (DANVA), u Hall - Bernieri, Interpersonal Sensitivity
221 Poto su osnovne drutvene sposobnosti bitne za obrazovanje zadovoljavajuih odnosa tokom celog
ivota, sad postoje nastavni programi koji pomau diseminoj deci da sustignu ostalu. Videti Stephen

mu neto govore, stoji preblizu dok pria s nekim, pravi izraze lica koji ne odgovaraju njegovom
emocionalnom stanju, ili deluje netaktino ili neosetljivo prema tuim oseanjima. Iako sve to mogu
naprosto biti znaci onoga dete je ete, veina druge dece istog uzrasta nema takvih tekoa.222
Kod odraslih, disemija se pokazuje u slinim postupcima van sinhroninosti. 223 Socijalne slepe mrlje
od kojih pate disemina deca stvaraju poremeene odnose u svetu odraslih, od nesposobnosti da se prate
neverbalni putokazi do tekoa u uspostavljanju novih odnosa. Osim toga, disemija moe torpedovati
upravljanje socijalnim oekivanjima pred kojima se nalazi odrasla osoba zaposlena na nekom radnom
mestu. Disemini odrasli na kraju bivaju socijalno izolovani.
Takvi socijalni nedostaci obino nisu izazvani neurolokim oboljenjima kao to su Aspergerov
sindrom ili autizam (o kojima govorim u Devetom poglavlju). Procenjuje se da 85 odsto onih sa
disemijom imaju taj nedostatak zbog toga to nisu uspeli da naue da itaju neverbalne signale, ni da
odgovaraju na njih - bilo stoga to nisu dovoljno stupali u interakcije s vrnjacima, bilo stoga to u
njihovim porodicama nije bio ispoljavan vei opseg emocija, bilo stoga to su se lanovi njihovih
porodica pridravali ekscentrinih socijalnih normi. Drugih desetak odsto imaju pomenuti nedostatak
usled toga to im je neka emocionalna trauma napravila kratak spoj u neophodnom uenju. Procenjuje se
da samo pet odsto imaju neki neuroloki poremeaj koji se moe dijagnostikovati.224
Poto disemija potie od neuspeha u uenju odreenih vetina, razvijeni su programi leenja
kako dece tako i odraslih - preko kojih ovi mogu da naue vetine koje im nedostaju.225 Programi poinju
time to se ljudi ine svesnim neverbalnih komponenti sinhroninosti koje im obino bee iz polja svesti,
komponenti kao to su gestovi i poloaji tela, upotreba dodira, kontakt oima, ton glasa, i kretanje. Kad
ovek jednom naui da te komponente upotrebljava na delotvornije naine, onda ih uvebava sve dok,
recimo, ne uspe da prilikom razgovara s nekim, bez ulaganja posebnog napora, odri kontakt oima.
Stupanje u sinhroninost prirodno pobuuje vie emocionalne rezonance nego kad samo jedna
osoba nastoji da to postigne.226 Poto modani sistemi na niskom putu koji stvaraju sinhroninost
dejstvuju spontano i van nae svesti, svesna nastojanja da se ovlada sinhroninou ometaju njeno glatko
funkcionisanje. Stoga ljudi na programima leenja moraju da se nadouavaju vebajui sve dok im
novo, skladnije reagovanje ne pone dolaziti spontano.
Samopredstavljanje
Profesionalni glumci posebno su umeni u samopredstavljanju, ili u sposobnosti da se predstave
tako da ostave eljeni utisak. Godine 1980, kad je Ronald Regan vodio trku da kao republikanski kandidat
Nowicki, The Diagnostic Analysis of Nonverbal Accuracy-2 (Peachtree Press, Atlanta, 1996). Drugi uzrok
ispadanja iz sinhroninosti moda je ono to neki strunjaci danas zovu poremeaj obrade ulnih utisaka
(sensory processing disorder)". Videti Carol Stock Kranowitz, The Out-of-Synch Child: Recognizing and Coping with
Sensory Processing Disorder (Penguin, New York, 2005).
222 O spisku predvienom za decu, videti Nowicki - Duke, Neverbalna receptivnost".
223 O disemiji kod odraslih, videti Stephen Nowicki - Marshall E Duke, Will I Ever Fit In? (Free Press,
New York, 2002).
224 O iniocima disemije: Stiven Novicki, lino saoptenje.
225 O programima za ublaavanje disemije, za odrasle, videti Nowicki - Duke, Will I Ever. O programima za decu, videt
Duke et al., Teaching Your Child. Novicki, koji je prvi identifikovao disemiju i razradio programe za leenje, tvrdi mi da, bez
obzira na uzrok, svako s takvim nedostacima moe imati koristi od leenja - premda e onima koji su neuroloki ili
emocionalno oteeni biti potrebno vie vremena.

226 U eksperimentima u kojima se prirodna sinhroninost poredi s namernim pokuajima uticanja na

drugoga osmehivanjem ili mrtenjem, recimo, vetako manipulisanje prolazi loe. Videti, na primer,
Brooks B. Gump - James A. Kulik, Stres, privrenost i emocionalna zaraza", Journal of Personality and
Social Psychology, 72 (1997), 305-319.

bude nominovan za predsednika, uestovao je s ostalim kandidatima u nekoj televizijskoj debati. U

jednom trenutku, voditelj koji je vodio rauna o vremenu iskljuio je Reganu mikrofon pre nego to je
ovaj rekao ta je hteo. Regan je skoio na noge, zgrabio drugi mikrofon i srdito objavio: Ja sam platio
ovaj program. Ja plaam ovaj mikrofon.
Publika je klicanjem pozdravila ovu paradu iste nasrtljivosti - pogotovu od oveka koji je bio
poznatiji po srdanosti - i taj se trenutak navodi kao prekretnica u njegovoj kampanji. Kasnije, jedan
savetnik je priznao da je taj naizgled spontani ispad bio zapravo planiran za sluaj da naie pravi
trenutak.227
Jedan aspekt samopredstavljanja je harizma. Harizma nekog monog javnog govornika, ili velikog
uitelja, ili voe, obuhvata njihovu sposobnost da u nama zapale iskru emocija kojom sami zrae, da nas
uvuku u sopstveni emocionalni spektar. Svedoci smo takve jasno vidljive emocionalne zaraze kad
posmatramo ulazak neke harizmatske figure pred mnogobrojnu publiku. 228 Harizmatini ljudi imaju
prirodnu izraajnost koja povlai ostale u sinhroninost s njihovim ritmom i zahvata njihova oseanja.229
Harizma se pojavljuje u vrhunskom obliku kod govornika koji umeju da se poigravaju publikom,
i da poentu spoje s emocionalnom meavinom koja e proizvesti najjai utisak. Da bi povukli sobom
publiku, zabavljai se koriste tajmingom i ritmikom kadencom - povisuju ili sniavaju amplitudu svog
glasa u pravom taktu. Oni postaju odailjai emocija, dok je publika primalac te zaraze. Ali, za to je
potrebna vetina.
Jednu studentkinju kolege su mnogo volele zbog njene ivahnosti i energije. Ona je bila izvanredno
otvorena u iskazivanju oseanja, i ta izraajnost joj je omoguavala da lako sklapa prijateljstva. Ali, njen
je profesor stekao drugaiji utisak. U prostranoj uionici ona je padala u oi zbog svojih izliva: dahtala je
od ushienja ili glasno davala na znanje da joj se neto ne svia, a ono to je on isticao u predavanju
pratila je glasnim primedbama zadovoljstva ili nedopadanja. Nekoliko puta emocije su je toliko preplavile
da je morala da izie iz uionice.
Ocena profesora je bila da je njena izraajnost bujna, ali da joj nedostaje samokontrola. Njena
ivahnost i energija dobro su joj dolazile u mnogim drutvenim prilikama, ali ne i tamo gde je bila
neophodna izvesna uzdranost.
Sposobnost za kontrolu i maskiranje izraavanja emocija ponekad se smatra kljunom za
samopredstavljanje. Ljudi umeni u takvoj kontroli samopouzdani su u manje-vie svakoj drutvenoj
situaciji, oni uvek umeju da urade i kau ta treba. Oni kojima prikladni postupci lako dolaze, prirodni su
u svakoj prilici u kojoj je bitna iznijansirana reakcija, od prodaje do diplomatske slube i politike.
ene su emocionalno znatno izraajnije od mukaraca, ali u nekim situacijama enama je potrebno
da izraajnost uravnotee sa ogranienjima samopredstavljanja. U meri u kojoj socijalne norme ne pridaju
vrednost ekspresivnosti, to je sluaj na veini radnih mesta, ene moraju da se uzdravaju ne bi li se
bolje uklopile. Nae drutvo ima tanane norme za to ko treba da izraava koju emociju, ime implicitno
ograniava i mukarce i ene. U privatnom ivotu, za ene se obino smatra da im dolii da izraavaju
strah i tugu, a za mukarce da izraavaju ljutnju - to je norma kojom se preutno eni odobrava da
otvoreno plae, ali na mukarce koji liju suze kad su uznemireni ne gleda se lepo.230
227 Ronald E. Riggio, Harizma", u Howard Friedman, prir., Encyclopedia of Mental Health (Academic
Press, San Diego, 1998).
228 S druge strane, veta scenska postavka moe da uvea auru moi. Kao to znaju politiki krotitelji,
moni simboli i podupirai kao to su more zastava, impresivna bina i klicanje prijateljski nastrojene
gomile mogu da stvore auru harizme ak i kod onih kojima nedostaju neophodna izraajnost ili snaga
karaktera.
229 O gomili u sinhroninosti, videti Frank Bernieri, navedeno u Mark Greer, The Science of Savoir
Faire, Monitor on Psychology (Januar 2005).
230 O rodu i normama za emocije videti Ursula Hess et al., Cognition and Emotion, 19 (2005), 515-36,

U profesionalnim prilikama, meutim, tabu protiv plakanja iri se i na ene. A kad se ena nalazi na
nekom poloaju moi, zabrana pokazivanja ljutnje ili. Ba suprotno, od monog lidera oekuje se da
pokae ljutnju kad je osujeen neki grupni cilj. Alfa ene, ini se, takoe udovoljavaju ovim zahtevima.
Bez obzira na to da li je ljutnja najdelotvornija reakcija u datom trenutku, ini se da ona nije socijalno
neumesna kad potie od efa.
Neki ljudi su suto samopredstavljanje, bez unutranje sadrine koja bi to podrala. Varijeteti
socijalne inteligencije nisu zamena za druge vrste strunosti i umenosti koje data uloga moda iziskuje.
Jednom sam za rukom uo jednog poslovnog oveka kako kae drugom u jednom sui baru na
Menhetnu: On ima sposobnost da navede ljude da ga vole. Ali, ne bi se mogla odabrati gora osoba od
njega - on nema pratee tehnike kvalifikacije.
Uticaj
Kadilak se parkirao pored ve parkiranih automobila u uskoj ulici s tri trake u jednom od boljih
krajeva Menhetna, i blokirao izlazak ostalih kola. Saobraajni policajac upravo je pisao kaznu.
Odjednom se razlegao uznemiren i gnevan povik: Hej! ta to radi kog avola? Voza kadilaka,
negovani sredoveni mukarac u poslovnom odelu, razgalamio se dok je izlazio iz perionice sa stvarima
koje je dao na hemijsko ienje.
Samo radim svoj posao. Nepropisno ste se parkirali, odgovorio je saobraajac s odmerenim
spokojem.
Ne moe ti tako sa mnom! Ja poznajem gradonaelnika! Udesiu da te otpuste!, pretio je
goropadni voza kadilaka.
Zato lepo ne uzmete kaznu i ne odete odavde pre nego to pozovem pauka? odgovorio je mirno
saobraajac.
Voza je zgrabio kaznu, uao u kola i odvezao se, i dalje gunajui.
Najbolji policajci su umeni u sprovoenju uticaja, u smislu konstruktivnog uobliavanja ishoda
neke interakcije uz primenu takta i samokontrole. Najuzorniji primenjivai zakona upotrebljavaju
najmanju silu, iako se mogu i te kako razmetati silom da potkrepe svoj uticaj. Oni ljudima koji zaas
planu prilaze s profesionalnim dranjem, mirno i paljivo.
A kao ishod, oni uspenije primoravaju ljude da im se povinuju. Tako, recimo, neki njujorki
policajci koji primenjuju najmanje sile imaju sa srditim vozaima najmanje incidenata koji prelaze u
nasilje. Takvi policajci naprosto primeuju kako njihovo telo reaguje na bezobrazluk vozaa - to je
opasan znak za pomeranje moi izmeu njih - i mirno ali vrsto, profesionalnim dranjem, nameu
sopstveni autoritet. Alternativa, da puste da im te utrobne reakcije nameu reagovanje, odvela bi
zapaljivoj situaciji.231
Jaka sila, ako se mudro primeni, moe biti delotvorna taktika za reavanje - ili, bolje reeno,
izbegavanje - sukoba. Ali spretna upotreba implicitne pretnje fizikom agresijom ne lei u primeni same
sile, nego u neuronskim mehanizmima koji fino podeavaju neku reakciju kako bi se to bolje uklopila u
okolnosti. U njoj se samokontrola (moduliranje agresivnog impulsa) udruuje sa empatijom (itanje druge
osobe da bi se procenilo koliko je sile najmanje potrebno) i sa socijalnom kognicijom (prepoznavanje
operativnih normi neke situacije). Vaspitavanje osnovnog sistema neuronskih kola nepriznat je zadatak
onih koji obuavaju ljude da se umeno slue silom, bilo da su civili ili vojnici. Kad osoba biva sve
spretnija u primeni sredstava nasilja, bitna postaje uporedna inhibicija agresivnih poriva.
231 Elizabeth Brondolo et al., Korelati rizika od sukoba meu njujorkim saobraajnim policajcima", u
Gary VandenBos - Elizabeth Brondolo, prir., Violence on the Job (American Psychological Association
Press, Washington D.C, 1996).

U svakodnevnim drutvenim susretima oslanjamo se uglavnom na isti taj sistem kola za

ublaavanje agresije, ali da bismo postigli neto tananije. Postizanje konstruktivnog uticaja podrazumeva
izraavanje sebe tako da se postigne eljeni drutveni ishod, kao kad hoemo da nekome bude prijatno.
Ljude umene u izraavanju ostali vide kao pouzdane i dopadljive i oni, uopte uzev, ostavljaju povoljan
utisak.232
Ljudi spretni u primeni uticaja uzaju se u socijalnu svesnost koja rukovodi njihovim radnjama; na
primer, prepoznaju situacije u kojima, zamure li na jedno oko, to moe biti blagotvorno po odnos sa
drugim.233 Zaista moe biti kontraproduktivno da svoju empatiku tanost pokaete rekavi Ne palim te
ili Ne voli me! U takvim trenucima prosto preutkivanje takvog uvida i delanje bez reci mnogo je
razboritije.
Odluka o optimalnoj dozi izraajnosti zavisi, osim ostalog, od socijalne kognicije, poznavanja
vladajuih kulturnih normi o tome ta je prikladno u datom socijalnom kontekstu (to je jo jedan primer
kako sposobnosti socijalne inteligencije dejstvuju sinergino). Prigueni tonovi koji su najbolji za Peking,
bie preslabi u Gvadalahari.234 Takt uravnoteuje izraajnost. Socijalna diskrecija omoguuje nam da se
uklopimo u mesto gde se nalazimo tako da iza nas ostane to manje neeljenog emocionalnog mrekanja.
Briga
Vratimo se onim seminarcima koji su urili u drugu zgradu da, kao praksu, odre propoved o
Dobrom Samarianinu. Svakome je naiao jedan kljuan trenutak, onaj kad su uli jeanje oveka na
vratima kroz koja su morali da prou. ak i oni koji su brzo proli pored oveka moda su osetili malice
empatije. No sama empatija malo znai ako izostane akcija. 235 A oni studenti koji se jesu zaustavili da
pomognu ispoljili su drugi znak socijalne inteligencije: brigu.
Kao to smo videli u etvrtom poglavlju, oseaj za tue potrebe moe, zahvaljujui oienosti
mozga, biti podsticaj na akciju. Na primer, kad su posmatrale videosnimke rasplakanih beba, ene koje
koje su najjae uhvatile bebinu alost najvie su se i mrtile, a to je pokazatelj empatije. U tim enama
ne samo to se kao u ogledalu odraavala bebina fiziologija nego su imale i najjau elju da podignu bebu
i podre je u naruju.236

232 Ronald Riggio - Howard Friedman, Stvaranje utiska: uloga izraajnog ponaanja", Journal of
Personality and Social Psychology, 50 (1986), 421-27.
233 Uzmimo da jedan partner netaktino iznosi drugome neposredne, neprijatne istine koje izazivaju bol
ili uznemirenost. U takvom sluaju vea empatika tanost ume da pobudi sumnje i stvori neprijatnost
koja bi mogla da nakodi odnosu. U takvim sluajevima Ajks predlae alternativu: dragovoljnu
zabludu". Videti Jeffrey Simpson et al., Kada preciznost boli, a kada pomae: provera modela empatike
tanosti u branim interakcijama", Journal of Personality and Social Psychology, 85 (2003), 881-93. O prilikama
kad empatija ne pomae, videti William Ickes - Jeffrey A. Simpson, Postizanje empatike tanosti u
bliskim odnosima", u Ickes, Empatic Accuracy.
234 U jednom istraivanju u kom su uporeivani Amerikanci kineskog, i Amerikanci meksikog
porekla, otkriveno je da je, iako nije bilo razlika u stvarnim emocijama koje su oseali, meksika grupa
bila bez izuzetka izraajnija od kineske. Videti Jose Soto et al., Kultura umerenosti i izraavanje",
Emotion, 5 (2005), 154-65.
235 Rojven Bar-Onova mera emocionalne i socijalne inteligencije, u ranijim verzijama, procenjivala je
empatiju i socijalnu odgovornost odvojeno. Ali dalje proveravanje otkrilo je da je to dvoje tako tesno
povezano da se istraivaima uinilo da mere ista svojstva. Razvoj Bar-Onove skale moe se pratiti
poreenjem s modelom iznetim u Reuven Bar-On - James D. A. Parker, prir., The Handbook of Emotional
Intelligence 0ossey-Bass, San Francisko, 2000), i s kasnijom preradom opisanom u Bar-On: Bar-Onov
model".

to jae oseamo empatiju sa osobom u nevolji i to jae oseamo brigu, to e vea biti naa
potreba da joj pomognemo - to je veza koja se vidi kad god se ljudi pokrenu da ublae tuu patnju.
Jednim istraivanjem o davanju dobrotvornih priloga sprovedenim u Holandiji otkriveno je da se na
osnovu oseaja drutvene brige kod neke osobe moe predvideti verovatnoa da e ona dati prilog
potrebitima.237
U svetu rada, briga koja nas nagoni da prihvatimo odgovornost za ono to je neophodno uraditi
prevodi se u dobro organizovano graanstvo. Zabrinuti ljudi jesu oni koji su najspremniji da odvoje
vreme i uloe napor da pomognu nekom kolegi. Umesto da se naprosto fokusiraju na sopstveni posao, oni
shvataju potrebu grupne saradnje u postizanju krupnijih ciljeva.
Oni koje tua uzemirenost ili nevolja najvie fizioloki uzbuuju - to jest, oni visokoprijemivi za
emocionalnu zarazu - istovremeno su i oni koji su najvie mobilisani za pruanje pomoi. I obrnuto, oni
koje empatika briga slabo pokree, najee prenebregavaju tuu nevolju. U jednom longitudinalnom
istraivanju pronaeno je da e deca stara pet do sedam godina koja su bila najmanje uzrujana to vide
majinu uznemirenost najverovatnije biti antisocijalna kao odrasli. 238 Istraivai sugeriu da
podsticanje male dece da obraaju panju na potrebe drugih i da brinu o njima moe biti delotvorna
strategija za predupreenje kasnijeg loeg ponaanja.
Nije uvek dovoljno samo oseati brigu za druge; neophodno je i delati. Previe lidera humanitarnih
organizacija uzaludno se batrgaju zato to im nedostaju osnovne upravljake vetine; da bi inili dobro
morali bi biti umeniji. Briga poprima veu mo kad se oslanja na sposobnosti s visokog puta i upree
strunost i umenost za sopstvene ciljeve. Bil i Melinda Gejts uzor su takvih viih nivoa brige: u borbi s
jezivim zdravstvenim problemima siromanih u svetu oni primenjuju najbolje taktike iz poslovnog sveta.
A uz to, provode i vreme sastajui se s ljudima kojima pomau - majkama u Mozambiku ija deca umiru
od malarije, rtvama AIDS-a u Indiji - to ih usmerava put empatije.
Briga je impuls koji lei u korenu profesija u kojima se prua pomo, kao to su medicina ili
socijalni rad. U izvesnom smislu, ove su profesije javno otelovljenje brige za ljude u nevolji, bili oni
siromani ili bolesni. Oni koji se bave takvim profesijama napreduju kad ova sposobnost jaa, ali izgaraju
kad ili.
Briga odraava sposobnost neke osobe za saoseanje. Manipulatori mogu biti vini drugim
sposobnostima socijalne inteligencije, ali ovde nemaju uspeha. Po nedostacima u ovom aspektu socijalne
spretnosti najjae se prepoznaju antisocijalni tipovi, oni koji ne mare za tuu potrebu i patnju, o pruanju
pomoi da i ne govorimo.
Vaspitavanje niskoga puta
Sad kad smo obili teren socijalne inteligencije iskrsava pitanje da li moemo poboljati takve
osnovne ljudske talente? Ovaj se izazov, pogotovu kad doe do sposobnosti s niskog puta, moe uiniti
zastraujuim. Ali Pol Ekman, autoritet za itanje emocija s izraza lica (videti Prvo poglavlje), izumeo je
nain da naui ljude da poprave svoju primalnu empatiju - i to uprkos njenom instantnom, nesvesnom
funkcionisanju.
U sreditu Ekmanove obuke nalaze se mikroizrazi, emocionalni signali koji preleu licem za manje
od jedne treine sekunde, dok pucnemo prstima. Upravo zato to su spontani i to se daju nesvesno, takvi
236 A. R. Weisenfeld et al., Individualne razlike u osetljivosti prema odojadi meu odraslim enama:
dokazi koji govore u prilog pojma empatije", Journal of Personality and Social Psychology, 46 (1984), 118-24.
237 O donacijama, videti Theo Schuyt et al., Graenje skale za merenje filantropije: socijalna
odgovornost i filantropija", rad predstavljen na 33. Konferenciji Asocijacije za istraivanja neprofitnih
organizacija i dobrovoljnog rada, Los Aneles, novembar 2004.
238 O empatikoj brizi, videti Paul D. Hastings et al., Razvoj brige za druge kod dece s problemima u
ponaanju", Developmental Psychology, 36 (2000), 531-46.

emocionalni signali jesu putokazi za prava oseanja neke osobe u datom trenutku - uprkos utisku koji ona
moda eli da ostavi.
Dok jedan jedini mikroizraz moda i ne mora pokazati da osoba lae, stvarno laganje obino
ukljuuje i takvo emocionalno obmanjivanje. Sto su bolji u uoavanju mikroizraza, to e ljudi verovatnije
otkriti pokuaj potiskivanja emocionalne istine. Onaj slubenik u ambasadi koji je primetio kako licem
prestupnika koji je traio vizu prelee izraz gaenja bio je treniran Ekmanovom metodom.
Ova vetina posebno je vana diplomatama, sudijama i policajcima, zato to mikroizrazi otkrivaju
kako se neko zaista osea u datom trenutku. A za njima, i ljubavnici, poslovni ljudi, nastavnici - to jest,
manje-vie svako - mogu imati koristi od itanja afektivnih signala.
Ovi automatski i letei emocionalni izrazi funkcioniu preko sistema kola s niskog puta koja se
odlikuju automatinou i brzinom. A da bismo primenjivali niski put kad nam je to potrebno, neophodno
je da se koristimo njime. No to iziskuje fino podeavanja nae sposobnosti za primalnu empatiju.
Ekman je izdao jedan CD, Alat za treniranje mikroizraza (MicroExpression Training Tool), za
koji tvrdi da gotovo svakome pomae da se znatno usavri u takvom mikrodetektivskom radu. Danas su
desetine hiljada ljudi prole kroz ovu obuku, za ije je zavravanje potrebno manje od sata.239
Ja sam je isprobao jutros.
U prvom krugu pokazuje se niz razliitih lica, svako u poetku zamrznuto u neutralnom izrazu.
Onda, iznenadno, u deliu sekunde, licima sevne neki od sedam izraza: srdba, strah, iznenaenje,
gaenje, prezir ili srea.
Posle svakog eva trebalo je da pogodim koji sam izraz upravo video, iako sam, koliko sam mogao
da kaem, video samo neki mutan pokret. Osmesi i mrtenja sevaju velikom brzinom, u petnaestinki
sekunde. Taj ubitaan tempo odgovara brzini niskog puta, a visoki put ostavlja sasvim zbunjen.
Potom sam proao kroz niz od tri seanse vebanja i preispitivanja u kojima se ezdeset takvih slika
prikazuje ubrzano, u trinaestinki sekunde svaka. Posle svakog mog pogaanja bilo mi je omogueno da
svaki izraz prouim u zamrznutom vidu kako bih bolje ovladao nijansiranjem kojim se pravi razlika
izmeu tuge i iznenaenja, gaenja i srdbe. Jo i bolje od toga, svako moje pogaanje ocenjivano je kao
tano ili pogreno i time mi je pruen bitni fidbek (koji u ivotu praktino nikad ne dobijamo) koji
omoguuje znanja eljnim neuronskim kolima da se poboljaju na ovom klizavom zadatku.
Dok sam pogaao, mogao sam povremeno da artikuliem samom sebi koje sam izraze video i zato:
sev zuba ukazivao je na osmeh, samozadovoljno keserenje na prezir, razrogaene oi na strah. Ali moj
racionalni um esto je bio zbunjen, istinski iznenaen kad se ono to mu se inilo bezveznim nagaanjem
pokazalo kao tana intuicija.
No kad sam pokuao da sebi objasnim zato je ona mrlja koju sam upravo video bila znak ove ili
one emocije ona podignuta obrva sigurno znai iznenaenje obino sam greio. Kad sam imao
poverenja u sopstveni instinkt, ee sam bio u pravu. Kao to nam govori kognitivna nauka, mi znamo
vie nego to moemo da iskaemo. Drugaije reeno, taj posao niskog puta obavlja se najbolje kad
visoki put naprosto uuti.
Posle vadeset-trideset minuta uvebavanja, proao sam kroz posttest, i dobio potovanja dostojnih
86 odsto tanih odgovora, dok sam ih na pretestu imao 50 odsto. Ekman je pronaao da veina ljudi, kao i
ja, u prvom pokuaju u proseku ima 40 do 50 odsto tanih odgovora. Ali posle samo dvadesetak minuta
treninga, praktino svako postie 80 do 90 odsto.

239 O obuci za itanje mikroizraza, videti MicroExpression Training Tool (METT), CD koji se moe
nabaviti sa www.PaulEkman.com. Zasad nema objavljenih istraivanja koji bi validirali METT, iako su
na vebsajt poslati pozitivni preliminarni podaci. Neophodne su dalje provere da bi se procenilo koliko
dugo traju dobiti steene obukom i koliko su postojane kad se primene na stvarni ivot.

Niski put se izvanredno moe istrenirati. Zato to nismo ve nauili? Zato to ranije nikad nismo
dobij ali dobar fidbek, rekao mi je Ekman. to vie vebaju, ljudi su sve bolji. Dobro je nadouavati
ovu vetinu, savetuje Ekman, i praksom stii do savrenstva.
Ekman je ustanovio da su ljudi istrenirani na ovaj nain spretniji i u otkrivanju mikroizraza u
stvarnom ivotu, kao to je bila ona tuna ojaenost koja je preletela licem pijuna Kima Filbija prilikom
njegovog poslednjeg intervjua pre nego to e pobei u Sovjetski Savez, ili onaj nagovetaj gaenja to je
sevnuo licem glumca Kata Kaelina dok je svedoio na suenju O. D. Simpsonu za ubistvo.
Razumljivo, policijski istraitelji, poslovni pregovarai i mnotvo drugih od kojih posao zahteva da
otkrivaju neiskrene i nepotene, pohrlili su na Ekmanovu obuku. Ovde je hitnije to to ova preica za
niski put otkriva da su neuronska kola na njemu gladna uenja. Njima su samo potrebne lekcije na jeziku
koji razumeju - a taj jezik nema nikakve veze s reima.
U oblasti socijalne inteligencije, Ekmanov program je model da se ljudi obue spretnostima niskog
puta kao to su primalna empatija i dekodiranje neverbalnih signala. Dok je u prolosti veina psihologa
verovatno pretpostavljala da je takvo brzo, automatsko i spontano ponaanje uglavnom van nae
sposobnosti da ga poboljamo, Ekman pokazuje da nije tako. To je nov model uenja koji zaobilazi visoki
put i povezuje se neposredno na niski.
Preispitivanje socijalne inteligencije
Poetkom dvadesetog veka jedan neurolog izveo je eksperiment sa enom koja je patila od
amnezije. Njen je sluaj bio tako ozbiljan da je morala da se iznova upoznaje s doktorom kad god bi se
sastali, to je bilo bezmalo svakog dana.
Jednog dana doktor je u ruci drao rajsnedlu. Kao i obino, predstavio se pacijentkinji i rukovao se
s njom. Rajsnedla ju je ubola. Potom je iziao, pa se vratio i upitao enu da li su se ve sretali.
Odgovorila je da nisu. Ali kad se on ponovo predstavio i pruio joj ruku, ona je svoju povukla.
Dozef Ledu (kog smo sreli u Petom poglavlju) iznosi tu priu da bi istakao svoju poentu o
visokom i niskom putu.240 eninu amneziju izazvale su lezije u temporalnom renju, koji je deo sistema
kola visokog puta. Njena amigdala, ta centralna raskrsnica za niski put, bila je neoteena. Iako njen
temporalni reanj nije mogao da se seti onoga to joj se maloas dogodilo, pretnja od rajsnedle utisnula se
u sistem kola amigdale. Ona nije prepoznavala doktora - ali je znala da ne treba da mu veruje.
Socijalnu inteligenciju moemo preispitati u svetlu neuronauke. U socijalnoj arhitekturi mozga niski
i visoki put se prepliu. U neoteenom mozgu ta dva sistema dejstvuju paralelno, i u socijalnom svetu
oba su neophodni kao krme.
Konvencionalne ideje o socijalnoj inteligenciji suvie su se esto fokusirale na talente visokog puta
kao to su socijalna vetina ili sposobnost za izvlaenje pravila, protokola i normi koji upravljaju
prikladnim ponaanjem u datom drutvenom okruenju.241 kola socijalne kognicije svodi
interpersonalni talenat na vrstu opteg intelekta primenjenog na interakcije. 242 Iako je ovaj kognitivni
240 O doktoru i rajsnedli, Dozef Ledu je intervjuisan na www.Edge.com februara 1997.

241 Ledu je kritikovao istraivae emocija koji ignoriu niski put. Opte je prihvaeno", pisao je, da se
veina kognitivnih procesa odigrava nesvesno, i samo krajnji produkti stiu do svesnosti, a i oni samo
ponekad. Istraivai emocija, meutim, nisu napravili taj pojmovni skok", niti su to uinili teoretiari
socijalne inteligencije koji su ostali fiksirani na socijalnu kogniciju. Za Leduovu kritiku, videti Joseph
LeDoux, Sistemi emocionalnih kola u mozgu", Annual Review of Neuroscience, 23 (2000), 156.
242 Na primer, videti Karen Jones - Jeanne Day, Kognitivne slinosti izmeu akademski obdarenih i
socijalno obdarenih studenata", Roeper Review, 18 (1996), 270-74; videti i John Kihlstrom - Nancy Cantor,
Socijalna inteligencija", u Robert Sternberg, prir., Handbook of Intelligence, 2. izdanje (Cambridge

pristup dobro sluio u lingvistici i u vetakoj inteligenciji, on ima ogranienja kad se primeni na ljudske
odnose.
U fokusiranju na kogniciju o odnosima zanemaruju se bitne nekognitivne sposobnosti kao to su
primalna empatija i sinhroninost, i ignorie darovitost kao to je briga. isto kognitivna perspektiva
omalovaava bitni drutveni lepak mozak na mozak koji gradi temelje svake interakcije. 243 Potpuni
spektar sposobnosti socijalne inteligencije obuhvata i umea visokog, i umea niskog puta. Danas i pojam
i njegove mere izostavljaju previe traka niskog puta - i time iskljuuju socijalne talente koji su klju
ljudskog opstanka.
Jo dvadesetih godina dvadesetog veka, kad je Torndajk prvi predloio merenje socijalne
inteligencije, o neuronskoj osnovi IQ-a nije se znalo takorei nita, a interpesonalnu vetinu da i ne
pominjemo. Danas socijalna neuronauka poziva teoretiare inteligencije da nau definiciju za nae
interpersonalne sposobnosti koje obuhvataju talente niskog puta - ukljuujui i sposobnost za postizanje
sinhroninosti, za podeavanje na sluanje, i za empatiku brigu.
Ovi osnovni elementi negovanja odnosa moraju se ukljuiti u svaki potpuni opis socijalne
inteligencije. Bez njih taj pojam ostaje hladan i suv, vrednuje sraunat intelekt, ali zanemaruje vrline
toplog srca.
U ovome se slaem s pokojnim psihologom Lorensom Kolbergom (Kohlberg), koji je tvrdio da
nastojanje da se iz socijalne inteligencije odstrane ljudske vrednosti osiromauje pojam te inteligencije. 244
Tad se ona srozava na pragmatiku uticaja i kontrole. U ovo vreme bezimenosti i usamljenosti potrebno je
da se jo vie borimo protiv irenja tog bezlinog stava.

University Press, Cambridge, UK, 2000), 359-79.

243 Mislim da su vrlo uverljivi argumenti Kolvina Trevartena, razvojnog psihologa sa Edinburkog
univerziteta, koji tvrdi da iroko prihvaena shvatanja o socijalnoj kogniciji stvaraju duboke nesporazume
u ljudskim odnosima i mestu emocija u drutvenom ivotu. Videti Trevarthen, The Self Born in
Intersubjectivity: The Psychology of Infant Communicating", u Ulric Neisser, prir., The Perceived Self:
Ecological and Interpersonal Sources of Self-knowledge (Cambridge University Press, New York, 1993), 121-73.
244 Lawrence Kohlberg, predgovor za John Gibbs - Keith Widaman, Social Intelligence (Prentice Hall, Englewood Cliffs,
N.J, 1982).

DRUGI DEO RASKINUTE SPONE

7. TI I ONO
Jednoj eni ija je sestra kratko vreme pre toga umrla od raka telefonom je izraavao sauee
prijatelj koji je nekoliko godina ranije i sam izgubio sestru. On je izraavao sauee, a ena, dirnuta
njegovim empatikim reima, opisivala mu je bolne pojedinosti o dugom sestrinom bolovanju, i govorila
koliko ju je pogodio taj gubitak.
No dok je govorila, ula je s drugog kraja linije kuckanje kompjuterskih tastera. Polako joj je
sinulo: iako je razgovarao s njom onako oaloenom, prijatelj je istovremeno odgovarao na neki imejl.
Kako je razgovor odmicao, tako su njegove primedbe postajale sve praznije, povrnije i neumesnije.
Kad su prekinuli vezu, bila je toliko potitena da je poelela da je nije ni zvao. Nju je upravo
tresnula interakcija koju je filozof Martin Buber nazvao Ja-Ono.
U interakciji Ja-Ono, pisao je Buber, jedna osoba nije podeena na subjektivnu stvarnost druge i ne
osea za nju istinsku simpatiju. Izostanak povezanosti sasvim je oigledan iz perspektive primaoca. Onaj
prijatelj se verovatno osetio obaveznim da pozove i izrazi sauee eni kojoj je umrla sestra, ali zbog
izostanka pune emocionalne veze njegov je poziv bio upalj gest.
Buber je skovao izraz Ja-Ono za opseg odnosa koji se kree od proste ravnodunosti do krajnjeg
eksploatatorstva. U tom spektru drugi postaju objekti: mi tad s drugima postupamo vie kao s predmetom
nego kao sa osobom.
Psiholozi upotrebljavaju izraz manipulatorski (engl. agentic) za takav hladni pristup drugima,
pristup u kom se ljudi vide samo kao orua koja upotrebljavamo da bismo postigli sopstvene ciljeve.245
Manipulatorski se ponaam kad uopte ne marim za tvoja oseanja nego marim samo za ono to hou od
tebe.
Taj egocentrini modus u suprotnosti je s uzajamnim razumevanjem, uzajamnou (engl.
communion), stanjem jake meusobne empatije u kojoj su mi tvoja oseanja vie nego vana - ona me
menjaju. Dok smo u uzajamnosti, ostajemo u sinhroninosti, u istoj fidbek-petlji. Ali u trenucima
manipulatorstva, veze izmeu nas nema.
Kad nam je panja podeljena na druge poslove ili brige, ona sve manja rezerva sauvana za osobu s
kojom razgovaramo ostavlja nas na automatskom reimu rada te joj poklanjamo tek toliko panje da se
razgovor odri na koloseku. Ako je neophodna vea prisutnost, ishod e biti interakcija za koju e se initi
da je iskaena.
Mnogobrojne preokupacije uzimaju svoj deo od svakog razgovora koji prevazilazi rutinu, pogotovu
kad zae u emocionalno uzburkane zone. Prijatelj koji je iz samilosti izraavao sauee dok je pri tom
obavljao i neto drugo, verovatno nije hteo niim da naudi. Ali kad radimo vie poslova odjednom - to je
u modernom ivotu uobiajena zavisnost - i kad se meavini naih radnji pridoda i razgovor, lako
skliznemo u Ono-modus.
Ja-Ti
U restoranu, sa susednog sam stola nauo sledeu priu:
245 O manipulatorstvu (engl. agency) i uzajamnosti (engl. communion), videti David Bakan, The Duality of
Human Existence (Beacon Press, Boston 1966). Od pedesetih godina dvadesetog veka teorijski modeli
interpersonalnog ivota upotrebljavaju manipulatorstvo i uzajamnost kao dve glavne dimenzije po kojima
se ureuje ponaanje, poev od uticajnog cirkumpleksnog modela" Timotija Lirija. Videti Timothy
Leary, Interpersonal Diagnosis of Personality (Roland, New York 1957). U poslednje vreme ova tradicija je
doivela preporod: videti Leonard M. Horowitz, Interpersonal Foundations of Psychopathology (American
Psychological Association Press, Washington, D.C, 2004).

Moj brat nikako nema sree s enama. Prvi mu je brak bio katastrofa. Ima trideset devet godina i
samo bulji u kompjuter. Ima fantastine tehnike vetine, ali drutvene vetine - nula.
Nedavno je isprobao upoznavanje na brzaka. Same ene sede za stolovima a mukarci idu od stola
do stola i sa svakom razgovaraju ravno pet minuta. Svakih pet minuta zvoni zvono i oni ocenjuju jedno
drugo da vide ele li moda da se zblie. Ako ele, razmenjuju imejl adrese da se dogovore za naredni
sastanak.
Ali moj brat sve zabrlja. A tano znam ta radi: im sedne, raspria se o sebi. Sigurna sam da nikad
nijednoj eni nije postavio ni jedno jedino pitanje. I nikad nijedna nije rekla da eli ponovo da ga vidi.
Iz istog razloga je operska pevaica Alison arni, dok je bila sama, primenjivala test
upoznavanja: raunala je koliko vremena protekne pre nego to joj udvara postavi pitanje koje sadri
re ti. Na prvom sastanku s Adamom Epstinom, ovekom za kog se udala godinu dana kasnije, nije
imala vremena da pokrene topericu - on je ve proleteo kroz test.246
Tim se testom proverava sposobnost za podeavanje, za elju da se ue u unutranju stvarnost
druge osobe, i da se ta stvarnost razume. Kad govore o tom uzupavanju unutranjih svetova dveju osoba,
psiholozi se slue pomalo trapavim izrazom intersubjektivnost. 247 Izraz Ja-Ti lirskiji je nain da se
opie ista vrsta empatike povezanosti.
Kao to je Buber, Austrijanac po roenju, opisao 1937. u svojoj knjizi o filozofiji odnosa, Ja-Ti (ili:
I and Thou, kako je izraz uao u ameriku popularnu kulturu; naslov nemakog izvornika je Ich und
Du) jeste posebna spona, usaglaena bliskost koja se esto - premda ne uvek, naravno - sree izmeu
mueva i ena, lanova neke porodice, i dobrih prijatelja. 248 Na nemakom je oblik zamenice ti koji je
Buber upotrebljavao - Du - najprisniji, to je re kojom se prijatelji i ljubavnici obraaju jedno drugom.
Za Bubera, koji je bio mistik koliko i filozof, Ti ima transcendentalnu dimenziju. Odnos oveka s
boanskim je jedina Ja-Ti veza koja se moe beskonano odravati, to je konani ideal za na nesavreni
ljudski rod. No svakodnevni modusi Ja-Ti idu od jednostavnog potovanja i utivosti, do ljubavi i
divljenja, ili bilo kog od bezbroj naina na koje iskazujemo ljubav.
Emocionalna ravnodunost i udaljenost nekog Ja-Ono odnosa u neposrednoj je suprotnosti sa
usklaenim odnosom Ja-Ti. Kad smo u Ja-Ono modusu, onda s drugima postupamo kao sa sredstvom da
postignemo neki svoj cilj. Suprotno tome, u Ja-Ti odnosu na odnos sa drugima postaje cilj po sebi.
Visoki put, sa svojom racionalnou i kognicijom, moda je dovoljan za Ono. Ali Ti, kad smo podeeni
jedno na drugo, iziskuje niski put.
Granica izmeu Ono i Ti porozna je i nepostojana. Svako Ti ponekad postaje Ono; svako Ono ima
potencijal da postane Ti. Kad oekujemo da se s nama postupa kao s Ti, onda nam se postupanje kao sa
Ono ini strano, kao to se dogodilo s onim upljim telefonskim pozivom. U takvim trenucima, Ti se
smeurava u Ono.
Empatija otvara vrata odnosima Ja-Ti. Tad reagujemo ne samo s povrine, nego reakcija zahvata
mnogo ire; kako kae Buber, Ja-Ti se moe izgovoriti samo celim biem. Odreujue svojstvo Ja-Ti
ukljuenosti jeste oseaj shvaenosti (engl. feeling felt), ona jasna senzacija koja se oseti kad se postane
246 O pitanju sa ti, videti Marcelle S. Fischler, Zaveti: Alison Carni i Adam Epstin", New York Times,
25. januar 2004, deo 9, 11. Alison Carni Epstin mi je imejlom saoptila da nije ni imala priliku da ukljui
topericu.
247 Za psihoanalitiki opis intersubjektivnosti, videti Daniel Stern, The Present Moment in Psychotherapy and
Everyday Life (W. W. Norton, New York, 2004).
248 O Ja-Ti, videti Martin Buber, Ich und Du (I and Thou, prev. Walter Kaufmann 1937; Simon and
Schuster, New York, 1990). U sreditu Buberove panje u ovom aforistinom tekstu nalaze se modus
uspostavljanja prisnosti koji sakralizuje svakodnevne odnose, i povezanost ljudi sa svetou bia. Struno
govorei, Du bi na engleski trebalo prevesti kao Thou, ali poto je zamenica thou u dananjem
engleskom postala arhaina - umesto na bliskost ona ukazuje na ceremonijalnu formalnost - ja vie volim
re you kao njen savremeni ekvivalent.

meta istinske empatije. U takvim trenucima oseamo da druga osoba zna kako se oseamo, te oseamo da
nas poznaje.249
Kao to je rekao jedan od ranih psihoanalitiara, klijent i terapeut osciliraju istim ritmom uporedo
s jaanjem svoje emocionalne povezanosti; ovo se deava i fizioloki, kao to smo vieli u Drugom
poglavlju. Terapijska empatija se, kao to je smatrao humanistiki teoretiar Karl Roders (Rogers),
postie kad se terapeut podesi na klijenta toliko da se klijent oseti shvaenim - kad oseti da ga terapeut
poznaje kao Ti.
Oseaj shvaenosti
Nedugo poto je stigao u prvu posetu Americi, Takeo Doi, japanski psihijatar, doiveo je
neprijatnost. Bio je u poseti oveku kog je tek upoznao, i domain ga je upitao da li je gladan, dodavi:
Imamo sladoled, ako vam se jede.
Doi je zaista bio gladan. Ali kad ga je to iz neba pa u rebra pitao neko koga je jedva poznavao,
lecnuo se. U Japanu ga nikad ne bi pitali tako neto.
Drei se normi japanske kulture, Doi nije mogao sebe da natera da prizna kako je gladan. Stoga je
odbio sladoled.
Doi se sea kako se istovremeno nejasno ponadao da e ga domain ponovo ponuditi. Razoarao se
kad je uo domaina kako kae: Onda nita, i prestao da ga nudi.
U Japanu, primeuje Doi, domain bi naprosto osetio da je gost gladan i dao mu neto da pojede ne
pitajui ga da li eli.
Taj oseaj za potrebe i oseanja drugog, i netraen odgovor na njih, govori o visokoj vrednosti koji
se u japanskoj kulturi (i u azijskim kulturama uopte uzev) stavlja na Ja-Ti modus. Japanska re amae
odnosi se na tu oseajnost, empatiju koja se uzima kao neto to se po sebi razume, i posle koje se dela
bez skretanja panje na to to se radi.
U orbiti amae imamo oseaj shvaenosti. Takeo Doi smatra da je topla povezanost majka-odoje - u
kojoj majka intuitivno osea ta je potrebno njenoj bebi - prototip ovakve poviene podeenosti. Ona se
protee na svaku blisku drutvenu vezu u svakodnevnom japanskom ivotu i stvara prisnu atmosferu
povezanosti.250
U engleskom nema rei za amae, ali svakako bi mu dobro dola re koja bi oznaavala tako blisko
podeeno prijateljstvo. Amae ukazuje na empirijsku injenicu da se najspremnije podeavamo na ljude
koje volimo i poznajemo - na najbliu porodicu, ljubavnike ili supruge, stare prijatelje. to smo blii - to
vie amae.
U amae kao da se po sebi razume uzajamno podsticanje uporednih oseanja i misli ljudi koji su
meusobno podeeni. Neizgovoreni glas kao da kae: ako ja neto oseam, onda to treba da osea i ti
te nije potrebno da ti kaem ta hou, ta oseam ili ta mije potrebno. Trebalo bi da si toliko blisko
podeen na mene da osea to i ja i da dela, a da pri tom ne bude potrebno rei ni re.
Ovakvo shvatanje nema smisla samo u emocionalnom pogledu, nego i u kognitivnom. to je jai
na odnos s nekim, to je verovatnije da emo prema njemu biti otvoreniji i paljiviji. Sto nam je vei deo
249 Buber je primetio da spajanje u petlju mogu da otponu i jedna i druga strana; ona u poetku ne
mora da potie od obe strane - iako, kad se jedna osoba podesi, raste verovatnoa dvostranog skladnog
odnosa. Kad su uesnici u vedskom istraivanju opisivali prilike u kojima su bili meta neije empatije,
oseali su da ta druga osoba deli njihova oseanja, da ih razume, i da pokazuje istinsku brigu. Videti
Jacob Hakansson - Henry Montgomery, Empatija kao interpersonalni fenomen", Journal of Social and
Personal Relationships, 20 (2003), 267-84.
250 O amae, videti Takeo Doi, The Anatomy of Dependence (Kodansha International, New York, 1973).

prolosti zajedniki, to emo lake osetiti kako se ta osoba osea, i to e sliniji biti nain na koji emo
reagovati i misliti o bilo emu to se desi.
U nae vreme Buber je u filozofskim krugovima zastareo, ali francuski filozof Emanuel Levinas
zauzeo je njegovo mesto kao tuma odnosa. 251 Ja-Ono, kako primeuje Levinas, podrazumeva
najpovrniji odnos, u njemu se misli o drugoj osobi umesto da se bude podeen na nju. Ja-Ono ostaje na
povrini; Ja-Ti zaranja u dubinu. Ono, podvlai Levinas, opisuje Ti u treem licu, to je puka ideja,
najvea mogua odmaknutost od prisne povezanosti.
To implicitno razumevanje sveta koje usmerava nae miljenje i radnje filozofi vide kao nevidljiva
sidrita u izgraenoj drutvenoj stvarnosti. To se znanje moe preutno prenositi iz kulture u kulturu, ili u
okviru jedne porodice, ili izmeu svakog susreta dva uma. Kako primeuje Levinas, takva zajednika
osetljivost ono je to nastaje izmeu dve osobe u interakciji; na privatni, subjektivni oseaj sveta, vue
korene iz naih odnosa.
Kao to je Frojd odavno rekao, sve to uspostavlja znaajne take zajednitva izmeu ljudi
pobuuje zajednika oseanja - to je injenica koja se ne gubi ni kod koga ko je uspeno zapodenuo
razgovor s privlanim potencijalnim partnerom, koje ponudio neto na prodaju neznancu, ili ko je
naprosto proveo vreme s nekim na susednom seditu na dugakom avionskom letu. No ispod ove povrne
povezanosti Frojd je primetio da intenzivno spajanje u petlju moe da stvori neposrednu identifikaciju,
oseaj da smo mi i neko drugi bukvalno jedno te isto.
Na neuronskom nivou, moje upoznavanje tebe znai da ulazim u rezonancu s tvojim
emocionalnim ablonima i mentalnim mapama. A to se vie preklapaju nae mentalne mape, to se
poistoveenije oseamo i to je vea zajednika stvarnost koju sainjavamo. Kako se mi meusobno
poistoveujemo, tako kategorije uma prolaze kroz izvesno stapanje, te mi o onima koji su nam najvaniji
nesvesno mislimo manje vie isto to i o sebi. Muevi i ene, recimo, lake nalaze nazive za naine na
koji su meusobno slini nego za naine na koje se razlikuju ali samo ako su sreni zajedno i
zadovoljni jedno drugim. Ako nisu, razlike se uveavaju.
Drugi, prilino ironian pokazatelj slinosti mentalnih mapa deava se sa samoivom pristrasnou:
na one koje najvie cenimo teimo da primenimo isto izvitopereno miljenje koje primenjujemo i na sebe.
Recimo, esto imamo preterano optimistiku iluziju neranjivosti, kad smatramo da e se loe stvari
verovatnije dogoditi drugima, a ne nama ili onima do kojih nam je najvie stalo. 252 Po pravilu,
procenjujemo da su izgledi da emo se od raka razboleti, ili nesreu doiveti mi ili neko od naih najbliih
znatno nii nego to su izgledi da se to desi nekom drugom.
Na doivljaj jednosti - oseaj da se stapamo ili imamo zajedniki identitet - jaa kad god
pogledamo stvari iz tue perspektive, i to vie gledamo iz perspektive drugog, taj doivljaj je jai.253
Trenutak kad empatija postane uzajamna ima osobito bogatu rezonancu. Dve osobe u vrstoj petlji stapaju

251 Videti, na primer, Emmanuel Levinas, Martin Buber i teorija saznanja", u Sean Hand, prir., The
Levinas Reader (Blackwell, Oxford, UK, 1989).
252 O mentalnim slinostima, videti Roy E Baumeister - M. R. Leary, Potreba da se pripada nekome:
elja za interpersonalnim vezama kao osnovna ljudska motivacija", Psychological Bulletin, 117 (1995), 497529.
253 Neki teoretiari uzimaju ovaj oseaj jednosti da objasne koliko je verovatno da e se ljudi pomuiti
da pomognu drugome - na primer ako neko treba da bude isteran odnekud sudskim putem. U
istraivanjima je pronaeno da na opredeljenje da se prui pomo podjednako snano utiu i opaena
bliskost odnosa, i prenost potreba druge osobe. Oseaj povezanosti ne mora se ograniavati samo na one
koji su nam dragi; isto dejstvo ima i puko opaanje bliskosti s nekim. Videti Robert Cialdini et al,
Reinterpreting the Empathy-Altruism Relationship: When One into One Equals Oneness Journal of
Personality and Social Psychology, 73 (1997), 481-494).

se umovima, ak glatko zavravaju reenice koje je zapoelo ono drugo - znak vibrantnog odnosa koji
istraivai branih odnosa zovu validacija visokog intenziteta.254
Odnos Ja-Ti ujedinjujui je odnos u kom se neki poseban drugi privremeno opaa kao razliit od
svih ostalih i poznat je po svim svojim osobinama po kojima se razlikuje od njih. Takvi duboki dodiri
trenuci su kojih se u naim bliskim odnosima najivlje seamo. Ba na takvu, potpuno zaokruenu
predanost mislio je i Buber kad je pisao: itavo stvarno ivljenje je sastajanje.255
Poto nismo sveci, potpuno ukljuiti ba svakog kog sretnemo kao Ti znailo bi traiti previe od
sebe. Buber je uvideo da obian ivot neminovno oscilira izmeu ta dva modusa; nae ja na neki je nain
podeljeno, mi imamo dve strogo ograene oblasti - jedna je Ono, druga je Ti. Ti obuhvata nae trenutke
povezanosti. Ali s pojedinostima ivota nosimo se u modusu Ono, kroz utilitarnu komunikaciju
usredsreenu na obavljanje poslova.
Korisnost Onoga
Nikolas Kristof, kolumnista Njujork tajmsa, uiva glas uglednog novinara i njegovo mu je
izvetavanje donelo Pulicerovu nagradu. Novinarsku objektivnost zadrao je kroz ratove, gladi i najvei
broj velikih katastrofa koje su se dogodile u poslednjih nekoliko decenija.
Ali jednog dana u Kambodi ta njegova nepristrasnost se rasplinula. Dogodilo se to dok je
istraivao skandaloznu prodaju vie hiljada dece kao seksualnih robova trgovcima ljudima po celom
svetu.256
Presudni se trenutak dogodio kad mu je jedan kambodanski podvoda doveo sitnu, ustreptalu
tinejderku po imenu Srej Net. Kristof je, kako sam kae, uradio neto jezivo neprofesionalno: kupio ju
je za 150 amerikih dolara.
Kristof je Srej Net i jo jednu devojicu vratio u njihova sela i oslobodio ih, pomogavi im da ponu
nov ivot. Godinu dana kasnije Srej Net je zavrila kolu lepote u Pnom Penu i radovala se to otvara
sopstvenu radnju - premda je druga devojica, naalost, ponovo pala kao plen lakog novca. Piui o
devojicama u svojoj kolumni, Kristof je dirnuo mnogobrojne itaoce i oni su poeli slati priloge koji su
pomogli Srej Net i ostalima da ponu ivot iz poetka.
Objektivnost je jedno od vodeih naela novinarske etike. U idealnom sluaju, novinar ostaje
neutralni posmatra, on prati dogaaje i izvetava o njima onako kako teku, ne meajui se u njih. Kristof
je prekoraio strogo omeenu ulogu novinara, prekoraio jaz nepristrasnosti, i lino uao u priu.
Za odnos Ja-Ono obavezan je novinarski kodeks, kao i kodeksi mnogih drugih zanimanja, od lekara
do policajaca. Hirurg ne treba da operie osobu s kojom gaji snaan lini odnos, inae e mu oseanja
omesti jasnou uma; policajac, u teoriji, ne bi nikad trebalo da dopusti da lina povezanost utie na
njegovu nepristrasnost.
Svrha naela dranja profesionalne distance jeste da obe strane zatiti od nesigurnog,
nepredvidljivog uticaja emocija na obavljanje strunog zadatka. Odravati tu distancu znai videti neku
osobu u smislu njene uloge - kao pacijenta, ili kao kriminalca - bez podeavanja na osobu unutar te uloge.
Dok nas niski put trenutno povezuje s uznemirenou druge osobe, prefrontalni sistemi mogu da nas

254 O validaciji visokog intenziteta, videti Lynn Fainsilber Katz - Erica Woodin, Neprijateljstvo,
neprijateljska ravnodunost i otpoinjanje sukoba u brakovima: dejstva na decu i funkcionisanje
porodice", Child Development, 73 (2002), 636-52.
255 Buber, I and Thou, 11.
256 Videti Nicholas D. Kristof, Ostaviti bordel za sobom", New York Times, 19. januar 2005, A19.

smire i poveaju nau emocionalnu odvojenost toliko da moemo jasnije da mislimo. 257 Empatiju
delotvornom ini uravnoteenost visokog i niskog puta.
Modus Ono ima izrazite prednosti u svakodnevnom ivotu, makar i samo za otaljavanje rutinskih
poslova. Podrazumevana drutvena pravila vode nas dok odluujemo s kojim ljudima ne treba dublje da
se uputamo. Svakodnevni ivot pun je toga: kad god se od nas oekuje da imamo interakciju s nekim
samo u smislu njegove drutvene uloge - s konobarom, s prodavcem u radnji - mi s njim postupamo kao s
jednodimenzionalnim Ono, a zanemarujemo ostatak njega, njegov ljudski identitet.
an-Pol Sartr, francuski filozof iz dvadesetog veka, smatrao je ovu jednodimenzionalnost
simptomom ireg otuenja u modernom ivotu. On je javne uloge odredio kao prinudnu ceremoniju 11,
kao scenarijem strogo odreenu glumu u kojoj s drugima postupamo kao s Ono - a drugi zauzvrat
postupaju s nama isto tako: Postoji igra piljara, krojaa, voditelja aukcije, preko koje se oni trude da
ubede svoju klijentelu da nisu nita drugo do priljari, krojai, voditelji aukcije.258
Ali Sartr ne govori nita o koristima koje izvlaimo od izbegavanja beskrajnog niza susreta Ja-Ti,
ba zahvaljujui toj Ja-Ono maskaradi. Dostojanstvena konobareva nadmenost poteuje konobara upada
u njegov privatni ivot i istovremeno stvara sferu privatnosti za goste koje slui. Ostajanje u sopstvenoj
ulozi doputa konobaru da uspeno obavlja posao, a da istovremeno zadri unutranju autonomiju i
panju posveti privatnim interesima i ciljevima - ak i ako su posredi samo sanjarenje i matanje. Uloga
mu prua balon privatnosti ak i u javnom ivotu.
Nevani razgovori ne ugroavaju taj balon dokle god ostanu nevani. A osoba u ulozi Ono uvek ima
izbor da se nekome obraa kao da je Ti, privremeno stupajui u pun lini odnos. Ali obino sama uloga
funkcionie kao neka vrsta zaklona i delimino blokira osobu koja tu ulogu igra. Bar u poetku, najpre
vidimo Ono, a ne osobu.
Kad se sretnemo sa sluajnim poznanikom, na skladni odnos jaa u meri u kojoj se oboje uputamo
u neverbalnu igru uzajamnog posveivanja panje, smeenja, koordinisanja poloaja tela i pokreta, i
slinog. Ali kad se s nekim sastanemo u njegovoj profesionalnoj ulozi, teimo da se usredsredimo na neku
potrebu ili eljeni ishod. Istraivanja na ljudima koji su u interakcijama s onima ija je zvanina uloga da
pruaju pomo - sa lekarom, negovateljicom, savetnikom, psihoterapeutom - pokazuju da su u takvim
interakcijama standardne komponente skladnog odnosa kod obe strane znatno slabije nego izmeu ljudi
ije se interakcije odigravaju u neformalnim susretima.259
Ovaj prema cilju usmereni fokus izazov je za profesionalce koji pruaju pomo. Skladni odnos je,
ipak, vaan za uspenost profesionalnog susreta. U psihoterapiji, interpersonalna hemija izmeu terapeuta
i klijenta odreuje da li e se obrazovati radni savez. U medicini, dobar skladni odnos pomae pacijentu
da lekaru veruje toliko da pristaje da sprovodi njegove preporuke.
Ljudi ija je profesija da pruaju pomo moraju naporno da rade na tome da komponente skladnog
odnosa funkcioniu tokom njihovih profesionalnih susreta. Njihovoj nepristrasnosti ravnoteu mora da
predstavlja empatija dovoljna da omogui da se razvije makar malo oseanja Ja - Ti.
Bol zbog odbacivanja

257 Videti Stephanie D. Preston - Frans de Waal, Saoptavanje emocija i mogunost empatije kod
ivotinja", u S. Post et al., prir., Altruism and Altruistic Love: Science, Philosophy, and Religion in Dialogue (Oxford
University Press, 2002).
258 Jean-Paul Sartre, Being and Nothingness, prev. Hazel Barnes (Philosophical Library, New York, 1959),
59. (Naslov francuskog izvornika: L'Etre et le Neant.)
259 O skladnom odnosu u profesijama u kojima se prua pomo, videti Linda Tickle-Degnan - Robert
Rosenthal, Priroda skladnog odnosa i njegovih neverbalnih koordinata", Psychological Inquiry, 1, no 4
(1990), 285-93.

Za Mari Dafi, trenutak istine - trenutak u kom je shvatila da je prestala da bude poznata kao osoba i
postala samo karcinom iz sobe B-2 - nastupio je sutradan ujutru posle operacije raka dojke.
Mari Dafi je i dalje bila u polusnu kad su je, bez ikakvog upozorenja, opkolili neznanci u belim
mantilima - lekar i grupa studenata medicine. Doktor je bez rei strgao pokriva s nje i svukao joj
spavaicu kao da je ona lutka u izlogu, i ostavio je golu.
Suvie slaba da se pobuni, Mari Dafi je uspela da uputi doktoru jedno podsmeljivo Pa, dobro
jutro, no on ju je ignorisao.
Ali zato je za jato studenata koji su se iskupili oko njenog kreveta otpoeo predavanje o raku. Oni
su bezizraajno zurili u njeno nago telo, potpuno ravnoduni.
Konano se doktor udostojio da joj se obrati neposredno, rasejano je upitavi: Da li ste ve ispustili
vetar?
Kad je pokuala da povrati deli ljudskosti hitrim utukom - Ne, obino to radim tek na treem
sastanku - doktor je delovao uvreeno, kao da ga je izneverila.260
Ono to je u tom trenutku Mari Dafi arko elela bilo je da doktor makar i nekim malim gestom
potvrdi njenu ljudskost i linost tako da ona oseti makar i mrvu dostojanstva. Njoj je bio potreban
trenutak Ja-Ti. A dobila je neprijatnu dozu modusa Ono.
Kao i Mari Dafi, tako ni mi ne moemo da izbegnemo jad kad zbog neega oekujemo da se neko
povee u petlju s nama, a taj neko ne prihvati svoju polovinu neuronskog kola. Ishod: oseamo se grozno
- kao beba kad majka odbije da obrati panju na nju.
Taj oseaj povreenosti ima neuronsku osnovu. Na mozak registruje drutvena odbacivanja u istoj
onoj oblasti koja se aktivira kad smo povreeni fiziki: u prednjem cingularnom korteksu, za koji se zna
da u njemu nastaju, meu ostalim, uznemirujue senzacije telesnog bola.261
Metju Liberman i Naomi Ejzeberger, koji su sproveli ono istraivanje na UCLA (Univerzitet
Kalifornije, Los Aneles), smatraju da ACC funkcionie kao neuronski alarmni sistem za otkrivanje
opasnosti od odbacivanja i za uzbunjivanje drugih delova mozga da reaguju u skladu s tim. 262 Kao takav,
veruju oni, on tvori deo sistema socijalne vezanosti koji se pripaja postojeem oienju da bi uzbunio
mozak na fiziko pozleivanje.
Odbacivanje je u sazvuju s primalnom pretnjom, onom za koju je mozak, izgleda, oblikovan da je
istie. Metju Liberman i Naomi Ejzenberger nas podseaju da je u ljudskoj praistoriji pripadnost oporu
bila bitna za opstanak; iskljuivanje je moglo znaiti osudu na smrt, kao to je to i danas za mladunad
sisara u divljini. Centar za bol, smatraju oni, moda se razvio iz te osetljivosti na socijalno iskljuivanje
kao znak za uzbunu koji upozorava na moguno proterivanje - i koji nas verovatno nateruje da
poboljamo ugroeni odnos.
Ovo shvatanje odraava se i u samim metaforama koje upotrebljavamo da oznaimo probad
odbacivanja: slomljeno srce i povreena oseanja ukazuju na fiziku prirodu emocionalnog bola. Ovo
izjednaenje fizikog i socijalnog bola kao da se preutno priznaje i u ljudskom govoru: na mnogim
jezicima irom sveta rei kojima se opisuje socijalni bol pozajmljene su iz renika fizikih povreda.

260 Pria o Mari Dafi izneta je u Benedict Carey, U bolnici, srozavanje osobe na pacijenta", New York
Times, 16. avgust 2005, Al.
261 O drutvenom odbacivanju i bolu, videti Naomi Eisenberger - Matthew Lieberman, Zato
odbacivanje boli: zajedniki neuronski alarmni sistem za fiziki i socijalni bol", Science, 87 (2004), 294300.
262 O neuronskom alarmnom sistemu, videti Matthew Lieberman et al., Kako god da se zove
(odbacivanje, iskljuivanje, ostrakizam), bol i dalje boli jednako: uloga dorsalnog prednjeg cingularnog
korteksa u socijalnom i fizikom bolu", u J. Cacioppo et al., prir. Social Neuroscience: People Thinking About
People (MIT Press, Cambridge, Mass, 2005).

Mnogo govori i to to majmune iji je ACC oteen nee uznemireno vritati kad se odvoji od
majke; u prirodi, takav nedostatak lako moe da mu ugrozi ivot. Slino tome, majka majmunica s
lezijama u ACC-u vie na krike uznemirenog mladuneta nee reagovati time to e ga privui sebi i
zatititi. Kod ljudskih bia, kad majka uje da joj beba plae, njen ACC se pali i aktivira dok ona reaguje.
Moda se tom naom iskonskom potrebom da odravamo povezanost moe objasniti to to su pla i
smeh susedi u modanom stablu, najstarijem delu mozga.263 Smeh i pla nailaze spontano u primalnim
trenucima socijalne povezanosti - prilikom roenja i smrti, venanja i dugo oekivanih okupljanja. I tuga
zbog razdvojenosti i radost prilikom uspostavljanja spona svedoe o primalnoj moi povezivanja.
Kad naa potreba za bliskou ostane nezadovoljena, mogu nastati emocionalni poremeaji.
Psiholozi su za onu posebnu unesreenost izazvanu uzburkanim, ugroenim odnosima skovali izraz
socijalna depresija. Socijalno odbacivanje - ili strah od njega - jedan je od najeih uzroka
anksioznosti. Oseanja iskljuenosti ne zavise toliko od odravanja estih drutvenih dodira ili
mnogobrojnih odnosa, koliko od toga da li se oseamo prihvaenima, ak i u samo nekoliko kljunih
odnosa.264
Nikakvo udo to imamo hardverski oien sistem koji pazi na pretnju od naputanja, razdvajanja
ili odbacivanja: nekad su to bile istinske pretnje ivotu samom, iako su danas to samo simboline pretnje.
Ipak, kad se nadamo da emo biti Ti, a s nama se postupa kao s Ono, kao da uopte nismo vani, to nas
probada osobito otro.
Empatija ili projekcija?
Priajui o svom prvom sastanku s novim pacijentom, jedan psihoanalitiar se sea kako je osetio
neodreenu nervozu. Nejasno sam je prepoznao kao jednu od mnogih podvrsta anksioznosti kojima sam
podloan, rekao mi je.
ta ga je to toliko unervozilo? Prelazei pogledom preko pacijenta, sve paljivo ga sluajui,
shvatio je da je pojedinost koja ga je najvie razdeavala bila ta to je pacijent nosio strogo ispeglane
pantalone s otrom crtom.
Njegov je pacijent, kako je ironino primetio, izgledao kao glavna zvezda iz konfekcijskog
kataloga, a ja sam bio dodatak na poslednjoj strani u kom stoji da na zahtev imaju i neregularne veliine i
noene stvari. Analitiaru je to zasmetalo toliko da se nagao napred da, ne prekidajui kontakt oima s
pacijentom, poravna svoje krajnje izguvane grube pamune pantalone.
Kasnije, pacijent je ispriao kako se jasno sea majinog izraza strogog i nemog neodobravanja. Na
to je u analitiaru zazvonilo zvono i on se takoe setio kako ga je majka u mnogo navrata terala da nosi
ispeglane pantalone.
Psihoanalitiar je naveo taj trenutak da na primeru pokae kljunu ulogu fino podeene empatije u
terapiji - one trenutke, kako je rekao, kad se terapeutu ini da je na istom putu s pacijentom i da tano
osea koja se oseanja komeaju u pacijentu.265 Naalost, deo onoga to analitiar osea potie iz
njegovog vlastitog emocionalnog prtljaga, projekcija je njegove sopstvene unutranje stvarnosti na
unutranju stvarnost pacijenta. Projekcija ignorie unutranju stvarnost drugoga: kad projektujemo,
pretpostavljamo da drugi osea i misli isto to i mi.
263 O smehu i plau, videti Jaak Panksepp, Instinktna baza ljudskog afekta", Consciousness and Emotion, 4
(2003), 197-206.
264 O mnogobrojnim kontaktima i usamljenosti videti, na primer, Louise Hawkley et al, Usamljenost u
svakodnevnom ivotu: kardiovaskularna aktivnost, psihosocijalni korteks i zdravi postupci", Journal of
Personality and Social Psychology, 85 (2003), 105-20.
265 O tom psihoanalitiaru, videti George Ganick Fishman, Poznavanje drugoga sa dinamikosistemskog stanovita", Psychoanalytic Quarterly, 66 (1999), 1-25.

Ovu je sklonost jo odavno uoio Dejvid Hjum, filozof iz osamnaestog veka, koji je primetio
izvanrednu sklonost ljudske prirode da drugim ljudima pridaje iste emocije koje opaamo u sebi, i da
svuda nalazi ideje koje su najblie nama u naoj svesti. 266 U sasvim razvijenoj projekciji, meutim, mi
naprosto svoj plan prebacujemo preko tueg, bez ikakvog podeavanja ili uklapanja. U sebe utonuli ljudi,
izgubljeni u sopstvenom unutranjem svetu, nemaju mnogo izbora osim da tu svoju oseajnost projektuju
u svakoga koga vide.
Neki tvrde da svaki in empatije povlai izvesnu tananu projekciju - da podeavanje na drugoga
pokree u nama oseanja i misli koje lako, iako pogreno, moemo pripisati tom drugom. Vetina je
analitiara kako e razlikovati sopstvene projekcije - struno reeno, kontratransfere - od istinske
empatije. Onoliko koliko je svestan toga koja su njegova oseanja odraz pacijentovih, a koja potiu iz
njegove sopstvene prolosti, toliko terapeut uspeva da dokui ta pacijent zaista osea.
Ako projekcija od drugog pravi Ono, onda empatija drugog vidi kao Ti. Empatija stvara petlju
povratne sprege, poto nastojimo da postignemo uklapanje izmeu sopstvene percepcije i stvarnosti
drugog. Terapeut koji motri na sopstvene reakcije najpre e primetiti izvesno oseanje u sopstvenom telu,
oseanje koje nije tu i nastalo; to oseanje potie od onoga to je osetio u pacijentu. Njegov e se smisao
pojaviti dok oseanje bude ilo tamo-amo uporedo s gradnjom odnosa klijent-terapeut. Delei s njim to
unutranje oseanje, dok se podeenost u empatiji izotrava, pacijent ga reflektuje natrag terapeutu.
Na oseaj prijatnosti donekle zavisi od toga da li nas drugi gledaju kao Ti; enja za povezanou
primalna je ljudska potreba, minimalna zatita za opstanak. Danas neuronski odjek te potrebe pojaava
nau osetljivost za razliku izmeu Ono i Ti - i ini da drutveno odbacivanje oseamo duboko kao i fiziki
bol.
Ako nam toliko smeta kad se s nama postupa kao s Ono, onda nas oni koji uvek tako gledaju druge
posebno uznemiruju.

266 Navod iz Hjuma malo je parafraziran. Videti David Hume, A Treatise on Human Nature (1888;
Clarendon Press, London, 1990), 224; naveden je u Stephanie D. Preston - Frans B. M. de Waal,
Empathy: Its Ultimate and Proximate Bases", Behavioral and Brain Sicences, 25 (2002), 18.

8. MRANA TRIJADA
Moj zet Lenard Volf po prirodi je blag i paljiv ovek, a po obrazovanju izuavalac osera a i
strunjak za anr strave i uasa na filmu i u knjievnosti. Ta interesovanja su ga pre nekoliko godina
navela da se lati pisanja knjige o jednom serijskom ubici iz stvarnog ivota.
Pre nego to je uhvaen, taj ovek je ubio desetoro ljudi, od kojih tri iz sopstvene porodice. Ubistva
su bila poinjena iz jezive blizine: on je svoje rtve davio.
Lenard je nekoliko puta posetio ubicu u zatvoru. Na kraju je skupio hrabrost da mu postavi pitanje
koje ga je najvie zanimalo: Kako ste mogli da radite ljudima takve grozote? Zar niste oseali nikakvo
saaljenje prema njima?
Na to je ubica odgovorio vrlo konkretno: O, ne - morao sam da iskljuim deo sebe. Da sam osetio
ita od njihove muke, ne bih to radio.
Empatija je glavni inhibitor ljudske okrutnosti: kad zadrimo prirodnu sklonost da saoseamo s
drugim, onda moemo da s njim postupamo kao s Ono.
Ledena reenica daviteljeva - Morao sam da iskljuim deo sebe - aludira na ljudsku sposobnost
namernog odsecanja empatije da bi se ostalo gluvo i slepo za tuu nevolju. Potiskivanje prirodne
sklonosti saoseanja s drugima oslobaa okrutnost.
Kad je nepodeenost za brigu osobina koja odreuje neku osobu, onda ta osoba po pravilu pripada
jednom od tipova koje psiholozi nazivaju mranom trijadom: narcisistima, makijavelijevcima, ili
psihopatama. Svim tim tipovima zajedniko je, u razliitoj meri, jedno neprivlano premda ponekad
dobro skriveno jezgro: socijalna zlonamernost i dvolinost, samoivost i agresija, kao i emocionalna
hladnoa.267
Dobro e biti da se upoznamo s obelejima ove trojke, makar i samo da bismo ih prepoznavali.
Moderno drutvo koje velia samoive pobude i oboava slavne polubogove razularene pohlepe i
idealizovane tatine moda i nenamemo izaziva mnoenje takvih tipova.
Veina ljudi koji spadaju u mranu trijadu ne kvalifikuju se za psihijatrijsku dijagnozu, iako u
krajnjim sluajevima klize u mentalnu bolest ili postaju izoptenici od zakona - posebno je to sluaj s
psihopatama. Ali mnogo obinija supklinika podvrsta ivi meu nama i kree se po kancelarijama,
kolama, barovima i rutinskim putanjama svakodnevnog ivota.
Narcisist: snovi o slavi
Fudbalera kog emo zvati Andre opravdano bije glas razmetljivca. Oboavaju ga to u kljunim
trenucima vanih utakmica igra otro, spektaklurano. Andre je najbolji kad gledaoci urliu najglasnije,
kad reflekori gore, i kad su ulozi najvii.
Kad nastupi neki kritian trenutak, rekao je reporteru drugi igra, sreni smo to je Andre u
naem timu.
Uz to, Andre ima obiaj da gubi lake lopte, naroito na treninzima ili na nevanim meevima. A u
jednoj sramotnoj prilici zamalo se nije potukao s igraem iz svog tima koji nije dodao loptu njemu nego
nekom drugom igrau - iako je taj drugi igra tad postigao gol.
Andre je otelovljenje najobinijeg narcisizma. Ljude kao to je on pokree samo jedan motiv: snovi
o slavi.268 Narcisistima je rutina dosadna, oni procvetaju kad se nau pred tekim izazovom. Ta je crta
267 Delroy Paulhus - Kevin Williams, Mrana trijada linosti: narcisizam, makijavelizam i
psihopatija", Journal of Research on Personality, 36, no 6 (2002), 556-63.
268 Harry Wallace - Roy Baumeister, Performanse narcisista rastu i padaju s opaenom prilikom za
slavu", Journal of Personality and Social Psychology, 82 (2002), 819-34.

visoko prilagoena oblastima u kojima je vano dobro funkcionisanje pod stresom, od parnienja do
liderstva.
Zdrava podvrsta narcisizma nastaje iz shvatanja ljubavlju obasutog odojeta da je ono centar sveta,
da su njegove potrebe prioritet svih drugih. Kod odrasle osobe isti taj stav sazreva u pozitivno vienje
sebe, i daje joj pouzdanje koje odgovara njenoj darovitosti - to je bitna komponenta uspeha. Kad nemaju
takvog samopouzdanja, ljudi odustanu i od korienja onih darova ili snage koje imaju.
Da li je neki narcisista zdrav ili nezdrav procenjuje se po njegovoj sposobnosti za empatiju. to je
oteenija njegova sposobnost da vodi rauna o drugima, to je on manje zdrav u svom narcisizmu.
Mnoge narcisiste privlae teki, odgovorni poslovi izloeni oku javnosti, poslovi na kojima mogu
dobro da iskoriste svoje talente i na kojima je mogunost sricanja lovorika velika - i to bez obzira na
rizike. Kao Andre, i oni najvie napora ulau i najbolje uspehe postiu kad im se smei velika nagrada.
U poslovnom svetu takvi narcisisti mogu postati izvanredni lideri. Majki Makobi (Maccoby),
psihoanalitiar koji je prouavao (i leio) narcisistike lidere, primeuje da je taj tip rukovodilaca sve
uobiajeniji meu vrhunskim poslovnim liderima danas, kad se konkurentska napetost - kao i plate i
glamur izvrnih rukovodilaca - neprestano poveavaju.269
Takvi ambiciozni i samopouzdani rukovodioci mogu biti izvanredno efikasni u dananjem
bespotednom poslovnom svetu. Najbolji su daroviti, kreativni stratezi koji odmah vide obuhvatnu sliku i
uspevaju da preplove kroz opasne tekoe i za sobom ostave pozitivno naslee. U produktivnim
narcisistima opravdano samopouzdanje udrueno je s otvorenou za kritiku - barem za kritiku koja
potie od poverljivih saradnika.
Zdravi narcisistiki lideri sposobni su za preispitivanje sebe i otvoreni su za provere koje dolaze iz
stvarnosti. Oni imaju oseaj za budunost i ivahni su ak i kad streme svojim ciljevima. Otvoreni su za
nove informacije i za njih je verovatnije da e donositi dobre odluke, a manje verovatno da e ih zbivanja
zatei nespremne.
Ali nezdravi narcisisti ude za divljenjem vie nego za ljubavlju. U njihove jake strane spadaju
sposobnost iznoenja uverljivih vizija i umenost u privlaenju sledbenika. esti su inovatori u poslu jer
ih vue potreba da neto postignu - ne zato to imaju neka visoka unutranja me rila izvrsnosti, nego stoga
to ele povoljnosti koje idu uz posao i slavu koju donosi postignue. Poto slabo mare za to kako njihovi
postupci pogaaju druge, to slobodno i agresivno ostvaruju svoje ciljeve, bez obzira na ljudsku cenu. U
vreme velikih komeanja, smatra Makobi, takvi se lideri mogu uiniti privlanima, makar i samo zato to
imaju smelosti da proguraju programe koji donose radikalne promene.
Ali empatija takvih narcisista je selektivna, oni naprosto nee da vide one koji ne pothranjuju
njihovu tenju slavi. Oni mogu da zatvore ili prodaju kompaniju i bez posla ostave mnotvo zaposlenih, a
da ne osete ni mrvu saoseanja za one za koje su te njihove odluke lina katastrofa. U odsustvu empatije,
oni ne ale nikoga i ravnoduni su prema potrebama i oseanjima svojih nametenika.
Oseaj sopstvene vrednosti drugi je znak zdravog narcisizma. Nezdravim narcisistima po pravilu
nedostaje takav oseaj; ishod je unutranja nesigurnost koja kod nekog lidera, na primer, znai da se u
njemu, ak i dok iznosi nadahnjujue vizije, krije ranjivost zbog koje zapuava ui pred svakom kritikom.
Takvi lideri izbegavaju ak i konstruktivni fidbek, koji vide kao napad. Preosetljivost na svaki oblik
kritike znai i da takvi narcisistiki lideri ne trae informacije iz razliitih izvora; umesto toga, selektivno
uzimaju podatke koji podupiru njihova gledita, a suprotne injenice prenebregavaju. Oni ne sluaju, nego
vie vole da popuju i nameu svoja ubeenja.
..Dok neki narcisistiki lideri postiu spektakularne rezultate, drugi izazivaju katastrofe. Kad ga je
nerealistine snove, bez ikakve uzdranosti i uz ignorisanje pametnih saveta, oni guraju kompaniju
pogrenim kolosekom. Uz ogroman broj narcisistikih lidera na elu dananjih kompanija, upozorava
269 O narcisistikim liderima, videti Michael Maccoby, Narcisistiki lideri", Harvard Business Review, 78,
(januar-februar 2000), 68-77.

Makobi, organizacije moraju nai nain da nateraju lidere da sluaju, i u obzir uzimaju i tua gledita. Bez
toga, takvi e lideri verovatno ostati usamljeni iza zida udvorica koji e ih podravati ta god da se desi.
Jedan generalni direktor, narcisist, doao je Makobiju na psihoterapiju da bi shvatio zato se tako
lako esti na ljude s kojima radi. ak i korisne sugestije primao je kao uvrede i okomljavao se na svakoga
ko bi mu ih predloio. Generalni je pratio svoju ljutnju u prolost, sve do detinjstva i tadanjeg oseanja
da ga njegov nadmeni otac ne ceni. Ma ta postigao, to na oca nije ostavljalo nikakav utisak. Generalni je
shvatio da on sad od svojih nametenika trai emocionalnu nadoknadu u vidu bezrezervne pohvale, i da
mu je potrebno da takve pohvale slua u velikim koliinama. A kad se oseti potcenjenim, spopada ga
jarost.
S takvim uvidom, generalni direktor je poeo da se menja, ak je nauio i da se smeje svojoj udnji
za aplauzom. U jednom trenutku saoptio je najuem timu svojih saradnika da se podvrgao psihoanalizi i
upitao ih ta misle o tome. Nastala je dugaka stanka; onda je jedan rukovodilac skupio hrabrost da kae
kako mu se ini da on vie nije onako ljutit, i zato, ta god da radi, nek samo nastavi.
Tamna strana lojalnosti?
Moji studenti, poverava jedan profesor poslovne kole, shvataju ivot u nekoj organizaciji kao
vaar tatine na kom oni koji hoe da napreduju to mogu da postignu igrajui na kartu tatine svojih
pretpostavljenih.
Njegovi studenti znaju da se ta igra igra uz primenu otvorenog laskanja i bezonog ulagivanja.
Dovoljno dodvoravanja, veruju oni, odvee unapreenju. Ako u tom procesu treba da zadravaju,
umanjuju ili iskrivljuju vane informacije, onda e to i raditi. Uz obmanjivanje i malo sree, teke
posledice takvog prikrivanja pae na glavu nekog drugog.270
Ovakav cinini stav predstavlja samo sredite opasnosti od nezdravog narcisizma u ivotu neke
organizacije. ela organizacija moe biti narcisistika. Kad je kritinoj masi zaposlenih zajedniki
narcisistiki pogled na svet, onda i firma poprima takve osobine, i one svojim igom obeleavaju
standardne radne procedure.
U narcisizmu koji vlada u nekoj organizaciji ili kompaniji postoje nesumnjive opasnosti. Pumpanje
nerealistinosti, bilo da to ini ef, bilo da je posredi lana predstava o sebi koju ga je svi u kompaniji,
postaje operaciona norma. Zdravo neslaganje nestaje. A organizacija kojoj je uskraena puna istina gubi
sposobnost da spretno i brzo reaguje na surove injenice.
Naravno, svaka kompanija eli da njeni nametenici budu ponosni to rade u njoj i da oseaju kako
im je odreeni zadatak svima zajedniki - malo valjano zasnovanog kolektivnog narcisizma je zdravo;
Nevolja se uunjava kad se taj ponos, umesto na zdravim postignuima, gradi na oajnikom otimanju za
slavu.
Nevolja raste kad narcisistiki rukovodioci oekuju da uju samo poruke koje potvruju njihovo
sopstveno oseanje veliine. A kad se takvi lideri okrenu protiv donosilaca loih vesti, podreeni prirodno
poinju da ignoriu podatke koji se ne uklapaju u grandioznu predstavu. Ovaj iskrivljeni filter za stvarnost
ne mora biti motivisan cinizmom. Zaposleni, iji se ego i sam naduvava od pripadnosti firmi, od svoje e
volje izvitoperavati istinu u zamenu za ruiasto oseanje grupnog samopodilaenja.
alosna rtva takvog malignog grupnog narcisizma nije samo istina, nego i istinska saradnja meu
zaposlenima. Svako utke snuje ne bi li se zajednike iluzije nekako odrale. Cvetaju potiskivanje i
paranoja. Rad se srozava na farsu.
U prorokoj sceni filma Silkvud iz 1983, iji je autor Karen Silkvud (Silkwood), borac protiv
korupcije u korporacijama, vidi se jedan menader u proizvodnoj fabrici kako retuira fotografije
270 O profesoru poslovne kole, videti Howard S. Schwartz, Narcissistic Process and Corporate Decay (New
York University Press, New York, 1990).

zavarenih mesta na zatitnim cevima kroz koje ide gorivo namenjeno nuklearnim reaktorima. On je
opasno aljkav posao doterivao tako da deluje bezbedno.
ini se da taj menader uopte nije razmislio o svojoj potencijalno smrtonosnoj raboti. On se samo
plaio da bi poslednja fabrika isporuka zatitnih cevi mogla nakoditi poslu i time ugroziti ljude koji tu
rade. On o sebi misli kao o dobrom graaninu, pripadniku jedne korporacije.
U godinama posle nastanka tog filma videli smo niz stvarnih curenja goriva u nuklearnim
reaktorima kao to je ono protiv kog pomenuti prizor implicitno upozorava - i to ne samo nuklearnim
reaktorima, nego su posredi pravi ernobilji itavih korporacija. Iza presnih lai i razraenih poreskih
zatakavanja, teki nedostatak ovih kompanija, mogli bismo ustvrditi, ima jedan jedini zajedniki koren:
kolektivni narcisizam.
Narcisistika organizacija implicitno podstie takvu dvolinost, ak i dok razmetljivo trai potpunu
iskrenost i pouzdane injenice. Zajednike iluzije bujaju u neposrednoj srazmeri s potiskivanjem istine.
Kad se po nekoj kompaniji proiri narcisizam, onda oni koji laskanje sebi dovode u pitanje - ak i kad su
bitne informacije posredi - ugroavaju sve one koji na narcisistiku opijenost reaguju depresivnim
oseanjem neuspeha ili stida. Psiha narcisiste na takvu ugroenost instinktivno reaguje gnevom. U nekoj
narcisistikoj kompaniji oni koji ugroavaju grupni oseaj veliine po pravilu bivaju prebaeni na nii
poloaj, bivaju izgreni ili otputeni.
Narcisistika organizacija postaje moralni svet za sebe, svet sa sopstvenim ciljevima, dobrotom i
sredstvima koja se ne dovode u pitanje nego se uzimaju kao sveto pismo. To je svet u kom se obavljanje
svega to treba i uzimanje svega to se eli ini savreno ispravnim. Neprestano slavljenje sebe
zamagljuje to koliko smo se odvojili od stvarnosti. Pravila se ne odnose na nas, samo na druge.
Narcisistiki moto: drugi postoje da bi mene oboavali
Obeala je da e mu proitati pornografski odlomak jednog romana. Ali, on je sad ljut.
U poetku je sve bilo lepo. Poela je da mu dubokim, zavodljivim glasom ita golicavu scenu s
dvoje ljubavnika. On se malo napalio.
Ali, to je odlomak bio golicaviji, ona je bila sve nervoznija, poela to zamuckivati to oklevati, pa
potom brzati napred. Oigledno se usplahirila.
Na kraju je ispalo da je to neto to je prevazilazi. Izgovarajui se da odlomak postaje suvie
pornografski, odbila je da ita dalje.
Da bude jo gore, dodala je da joj je zbog neega u njemu suvie neprijatno da nastavi. I jo gre,
priznala je da je drugim momcima nastavljala da ita i da im je proitala ceo odlomak.
Ova scena odigrana je 120 puta, svaki put s drugim mukarcem, kao deo eksperimenta na jednom
neimenovanom univerzitetu.271 ena koja je itala golicavu prozu bila je asistentkinja u istraivanju o
tome ta neke, nikako ne sve, mukarce provocira da primoravaju ene na seks. Scenario je bio namerno
tako smiljen da se mukarci najpre malo uzbude, a onda da se osete frustriranima i izigranima.
Posle takve nametaljke, svaki je mukarac imao priliku da vrati milo za drago. Od njega je traeno
da oceni eninu izvedbu, da odredi koliko joj treba platiti ili da li joj, moda, uopte ne treba platiti, i da
odlui da li je treba ponovo zvati - ili je treba otpustiti.
Veina je oprostila eni, naroito kad su uli da joj je novac potreban za kolovanje. Ali, kako tom
tipu i prilii, mukarci s narcisistikim sklonostima bili su uvreeni i najvie su se svetili. Narcisisti,
oseajui se uskraenima za neto to im pripada, kanjavali su po svim takama. A na testu stavova
prema seksualnoj prinudi mukarci su, to su vei narcisisti bili, vie odobravali taktike prinude. Da je
271 O mukarcima s koleda kojima su uskraene seksualne usluge, videti Brad J. Bushman et al.,
Narcissism, Sexual Refusal, and Aggression: Testing a Narcissistic Reactance Model of Sexual
Coercion", Jourrtal of Personality and Social Psychology, 84, no 5 (2003), 1027-40.

posredi bio sastanak na kom se par upustio a onda ena poelela da prestane, zakljuili su istraivai,
takvi bi mukarci najverovatnije prinudili enu na seks uprkos njenom protivljenju.
ak i nezdravi narcisisti umeju da budu armeri. I sam naziv potie od grkog mita o Narcisu, koji
je bio toliko zanet sopstvenom lepotom da se zaljubio u svoj odraz u jezeru. Nimfa Eho se takoe
zaljubila u njega, ali je na kraju bila prezrivo odbijena i ostala slomljena srca, poto nije mogla da se
takmii s Narcisovim oboavanjem sebe.
Kao to sugerie mit, mnogi narcisisti privlae ljude zato to samopouzdanje kojim zrae moe da
im podari auru harizmatinosti. Iako druge brzo izigraju, nezdravi narcisisti sebe vide kao apsolutno
pozitivne. Oni su, razumljivo, najsreniji u braku s osobom koja e im se neprestano ulagivati. 272 Geslo
narcisiste moglo bi da glasi: Drugi postoje da bi mene oboavali.
U mranoj trijadi, samo su narcisisti besramni u naduvavanju sebe i u hvalisanju - u emu im
pomae i neophodna doza samoobmanjivanja.273 Njihova pristrasnost je samoiva: oni uzimaju zaslugu za
uspeh, ali nikad i krivicu za neuspeh. Smatraju da su vieni za slavu, ak nehajno pripisuju sebi tu rad
(ali u tome ne vide nita loe - kao ni u bilo emu drugom to rade).
Prema jednom standardnom testu, narcisista je osoba koja gaji grandiozni oseaj sopstvene
vanosti, opsesivne fantazije o bezgraninoj slavi, osoba koja se raesti ili osea ogroman stid kad je
kritikuju, koja oekuje posebne usluge, a empatija joj nedostaje.274 Pomanjkanje empatije znai da
narcisista ne primeuje neprijatnu usredsreenost na sebe koju drugi jasno vide u njemu.
Iako selektivno mogu biti armantni, narcisisti isto tako lako umeju da budu i neprijatni. Njih uopte
ne privlai emocionalna bliskost, oni su veoma takmiarski nastrojeni, cinini i nepoverljivi prema
drugima, i rado iskoriavaju ljude s kojima ive - veliajui sebe ak i po cenu vreanja nekog ko im je
blizak. Ipak, narcisisti za sebe po pravilu misle da su dopadljivi.275
Nerealistino naduvavanje sebe vie se sree u kulturama u kojima se vie podstiu ambicije
pojedinca nego zajedniki uspeh. Kolektivne kulture, kakve preovlauju u istonoj Aziji i u Severnoj
Evropi, daju prednost usklaivanju s grupom, te se dele i rad i zasluge za uspeh, a pri tome pojedinci
odustaju od oekivanja da se s njima postupa kao s posebnim osobama. Ali individualistike kulture,
kakve su Sjedinjene Drave i Australija, podstiu tenje slavi za pojedinano postignue i nagrade koje
ono nosi. U skladu s tim, ameriki studenti, u najveem broju aktivnosti, sebe vide kao bolje od dve
treine svojih kolega, dok japanski studenti sebe ocenjuju tano u sredini.276
Makijavelista: moji ciljevi opravdavaju sredstva
Menader velike filijale jednog evropskog industrijskog dina imao je neobino podeljen ugled:
ljudi koji su radili za njega plaili su ga se i estoko ga mrzeli, dok ga je ef smatrao za izuzetnog
armantnog. Drutveno veoma uglaen, taj menader je ulagao mnogo napora da impresionira ne samo
svog efa, nego i klijente van kompanije. Ali, im bi se vratio u svoj kabinet, postajao je sitni tiranin,
vikao na ljude ije mu se obavljanje posla nije dopadalo, a ni reju nije hvalio one koji su se isticali.

272 O narcisistima, videti Constantine Sedikides et al., Da li su normalni narcisisti psiholoki zdravi?
Pitanja samopotovanja,Joumalof Personality and Social Psychology, 87, no3 (2004), 40-416, i 400.
273 O samovelianju, videti Delroy Paulhus et al, Bacanje svetlosti na mranu trijadu linosti:
narcisizam, makijavelizam i psihopatija", izlaganje na konferenciji Drutva za linost i socijalnu
psihologiju, San Antonio, Teksas, 2001.
274 Robert Raskin - Calvin Hall, Inventar narcisistike linosti", Psychological Reports, 45 (1979), 450-57.
275 O prijatnosti kod narcisista, videti Sedides et al., Normalni narcisisti".
276 Shinobu Kitayama - Hazel Markus, Tenja srei i ostvarenje simpatije", u Ed Diener and Eunbuh
Suh, prir., Culture and Subjetive Well-being (MIT Press, Cambridge, Mass, 2000).

Jedna konsultantkinja koju je kompanija pozvala da proceni njene menadere shvatila je koliko su
demoralisani bili ljudi u toj autokratskoj ispostavi. Posle samo nekoliko razgovora s njegovim
saradnicima, ona je uvidela da je taj menader oigledno usredsreen samo na sebe, da mari samo za sebe
a ne i za organizaciju, pa ni za ljude zahvaljujui ijoj je vrednoi postao toliko hvaljen kod efa.
Konsultantkinja je preporuila da se on zameni, i generalni direktor kompanije ga je, prilino
nerado, zamolio da ode. Menader je, meutim, smesta pronaao drugi rukovodei posao - zato to je na
novog efa ostavio odlian prvi utisak.
Iz mesta prepoznajemo ovog manipulisanju sklonog menadera; videli smo ga u bezbroj filmova,
pozorinih komada i televizijskih drama. Stereotip hulje, bezoseajni ali slatkoreiv nitkov koji
nemilosrdno eksploatie, on je sveprisutan u popularnoj kulturi.
Taj tip vekovena je stavka popularne zabave - star je kao demon Ravana iz drevnog indijskog epa
Ramajana, savremen kao zli car iz Ratova zvezda. U bezbrojnim otelotvorenjima na filmu on se
pojavljuje stalno iznova, as kao ludi naunik koji bi da zavlada svetom, as kao armantan ali bezduan
voa zloinake bande. Tog se tipa instinktivno gnuamo zbog njegove beskrupulozne lukavosti, njegovih
smicalica u slubi niskih ciljeva. To je makijavelista, nitkov kog volimo da mrzimo.
Kad je u esnaestom veku Nikolo Makijaveli napisao Vladaoca, prirunik za prigrabljivanje i
dranje politike vlasti putem lukavog manipulisanja, on je kao neto to se po sebi razume uzeo da
onome ko tei da postane vladar na srcu lee samo sopstveni interesi, da on ni najmanje ne mari za ljude
kojima vlada, niti za one koje je smrvio da bi se doepao vlasti. 277 Za makijavelistu, cilj opravdava
sredstva, ma koliku ljudsku patnju moda izazvao. Meu Makijavelijevim oboavaocima ta je etika
stoleima preovlaivala po kuloarima kraljevskih dvorova (i, naravno, niim ublaena, i dalje se sree u
mnogim savremenim politikim i poslovnim krugovima).
Makijaveli je poao od toga da je sebini interes jedina pokretna sila u ljudskoj prirodi; u tu sliku
altruizam uopte ne ulazi. Dodue, politiki makijavelista zapravo i ne smatra da su njegovi ciljevi sebini
ili opaki; on ume da ispovrti neko uverljivo obrazloenje, obrazloenje u koje e moda ak i sam
poverovati. Svaki totalitarni vladar, recimo, opravdava sopstvenu tiraniju kao neto neophodno da se
drava zatiti od nekog jezivog neprijatelja, makar i izmiljenog.
Psiholozi upotrebljavaju izraz makijavelista da oznae ljude iji pogled na ivot odraava upravo
taj cinini, sve moe stav. Prvi test za makijaveliste zapravo se i zasnivao na tvrdnjama iz
Makijavelijevih knjiga, kao to su: Najvea razlika izmeu veine zloinaca i ostalih ljudi u tome je to
su zloinci toliko glupi da su dopustili da budu uhvaeni, ili: Veina ljudi lake zaboravlja smrt roditelja
nego gubitak imovine.
U psiholokom inventaru nema moralnih sudova, a u radnim okruenjima koja idu od prodaje i
diplomatije do politike, talenti makijavelista - ubrajajui tu i leporeki arm, lukavstvo i pouzdanje - mogu
biti i poeljna preimustva. S druge strane, makijavelisti umeju da budu cinino sraunati i arogantni i
esto se ponaaju na nain koji podriva poverenje i saradnju.
Iako u socijalnim interakcijama mogu biti zadivljujue hladne glave, za uspostavljanje
emocionalnih veza oni su nezainteresovani. Makijavelisti, kao i narcisisti, druge vide u strogo utilitarnom
smislu vide ih kao Ono kojim manipuliu zarad sopstvenih ciljeva. Jedan je ravnodunim tonom
poverio konsultantkinji da je upravo otpustio svoju devojku; u svim oblastima ivota on je ljude video
kao potrone, zamenljive delove, sve podjednako dobre.
Makijavelista deli mnogo crta s druge dve grane mrane trijade, kao to su neprijatna narav i
sebinost. Ali makijavelista, mnogo vie nego narcisista i psihopata, ostaje realistian u pogledu sebe i
drugih, on niti iznosi naduvane zahteve, niti udi da ostavi utisak. 278 Makijavelista vie voli da stvari vidi
jasno, kako bi ih to bolje iskoristio.
277 Jasno, Makijaveli je nagovarao tirane da postupaju tako da ih njihovi graani vole - makar i samo
koliko da preduprede pobunu.
278 Paulhus et al., Bacanje svetlosti".

U ljudskoj praistoriji, tvrde neki teoretiari evolucije, ljudska inteligencija prvi put se pojavila kao
takva spretna operacija u slubi sebinih interesa. Po ovoj argumentaciji, u najranijim dobima ljudskog
roda pobedu je donosila ba takva domiljatost da se prigrabi lavovski deo a da se ne bude oteran iz
grupe.
Dananji makijavelistiki tipovi kao to je onaj menader, sladak prema pretpostavljenima, grub
prema podreenima, lako postiu izvestan lini uspeh. Ali dugorono gledano, makijavelisti se izlau
opasnosti da ih njihovi zatrovani odnosi i lo glas koji proizlazi iz toga izbace iz koloseka. Lina istorija
makijaveliste neizbeno je zagaena ozlojeenim bivim prijateljima, bivim ljubavnicima, bivim
poslovnim partnerima - koji svi kipte od kivnje ili vriju od povreenosti. No veoma pokretljivo drutvo
prua makijavelistima prihvatnu ekoloku niu u kojoj lako mogu da preu na nove pobede, vrlo daleko
od poslednje, tako da nikad ne bivaju uhvaeni u nedelima.
Empatija makijaveliste po pravilu je usmerena samo jednom cilju: oni se mogu usredsrediti na
neije emocije uglavnom onda kad tu osobu ele da iskoriste za sopstvene ciljeve. Inae, makijavelisti su
obino oskudniji u emocionalnom podeavanju od ostalih. 279 Izgleda da je hladnoa makijavelista
posledica tog sredinjeg izostanka obrade emocija - kako onih u sebi, tako i tuih. Oni svet vide u
racionalnom, probabilistikom smislu lienom ne samo emocija nego i etikog oseaja koji proizlazi iz
brige za ljude. Stoga oni lako skliznu u nitkovluk.
Bez pune mogunosti da oseaju sa drugima, makijavelisti ne mogu da oseaju ni za njih. Kao kod
onog serijskog ubice, tako je i kod makijavelista deo njih iskljuen. Oni su podjednako smeteni i kad su
njihove emocije posredi; u nekom trenutku nelagodnosti oni, kako ree jedan strunjak, ne znaju zato se
oseaju tuni, umorni, gladni ili bolesni.280 ini se da makijavelisti sopstveni isueni unutranji svet
doivljavaju kao da je pun neodoljivih primalnih potreba za seksom, novcem ili moi. Zla sudbina
makijavelista svodi se na to kako da, s interpersonalnom opremom u kojoj nema kljune talasne duine za
emocionalni radar, zadovolje te nagone.
ak i tako, njihova selektivna sposobnost da osete ta neko misli moe biti prilino prodorna, a oni
kao da se uzdaju u to socijalno lukavstvo da bi se probijali kroz svet. Makijavelisti postaju prepredeni
izuavaoci jednog interpersonalnog sveta u koji mogu da prodru samo povrinski; njihova lukava
socijalna kognicija prepoznaje nijanse i dokonava kako bi ljudi mogli reagovati u datoj situaciji. Te
sposobnosti omoguuju im legendarnu socijalnu prefriganost.
Kao to smo videli, po nekim dananjim definicijama socijalne inteligencije zasnovanim uglavnom
na takvoj socijalnoj domiljatosti, makijavelisti bi bili visoko ocenjeni. No iako njihova glava zna ta
treba raditi, njihovo srce nema putokaza. Neki ovu kombinaciju snage i slabosti vide kao nesposobnost
koju makijavelisti prevazilaze samoivim lukavstvom.281 Njihova spretnost u manipulisanju drugima, tako
viena, nadoknauje njihovo slepilo za pun opseg emocija. Ova jadna prilagoenost truje njihove odnose.

279 Pomanjkanje empatije kod narcisista posebno je upadljivo kad se oni uporede s ljudima koji
smatraju da se u ostale ljude u osnovi moe imati poverenja; takvi ljudi podeavaju se na oseanja ostalih
s visokim nivoom tanosti. Mark Davis - Linda Kraus, Linost i empatika tanost", u William Ickes,
prir. Empathic Accuracy (Guilford Press, New York, 1997).
280 O emocionalnoj pometnji, videti Henry Krystal, Integration and Self-Healing (Analytic Press, Hillsdale,
N.J. 1988).
281 ak i nauna istraivanja o makijavelistima imaju u sebi ton moralnog neodobravanja. Iza tog
prezira lei pretpostavka da je makijavelistiki tip ljudi odabrao put zla u ivotu. Ali jedan skoranji pogled
na psiholoke mehanizme koji nagoni na oportunistiko manipulisanje ljudima ukazuje na to da
makijavelistike radnje nisu u potpunosti stvar volje. Po ovoj teoriji, makijavelisti naprosto daju sve od
sebe kako bi dobro iveli, uprkos istinskoj zbunjenosti pred tuim oseanjima. Videti Colin Wasted Alexandra Booth, Machiavellianism: An Alexythymic Perspective", Journal of Social and Clinical Psychology,
22 (2003), 730-44.

Psihopata: drugi kao objekt

Na terapijskoj grupi u bolnici razgovor se vodio o hrani u kafeteriji. Neki su pomenuli kako su
dezerti dobri; drugi, koliko tamonja hrana goji. Jedan se ponadao da nee ponovo sluiti isto staro jelo.
Ali Piterove misli ile su u drugom pravcu. On se pitao koliko novca ima u kasi, na koliko bi
radnika mogao naleteti do izlaza, i koliko bi daleko morao da odmakne dok ne nae neku ribu i ne
provede se.282
Piter se naao u bolnici zato to je tako naloio sud poto je on prekrio uslovno putanje za
slobodu. Od tinejderskih godina Piter je preterivao s drogama i alhoholom, i esto postajao ratoboran i
fiziki nasilan. Sadanju je kaznu zaradio zato to je uznemiravao ljude telefonom; pre toga je optuivan
za nanoenje materijalne tete i zlonamerno povreivanje. Sam je priznavao da krade od porodice i
prijatelja.
Piter ima dijagnozu psihopate, ili antisocijalnog poremeaja linosti, kako se danas njegov
problem oznaava u prirunicima za psihijatrijsku dijagnostiku. Jedno vreme je, kao termin izbora, u
modi bila i dijagnoza sociopata. Bez obzira na ime, glavna obeleja ovog tipa su obmanjivanje i
bezobzirno nevoenje rauna o drugima. Postojana neodgovornost psihopate ne izaziva nikakvo kajanje samo ravnodunost prema emocionalnom bolu drugih.
Piteru je, recimo, sasvim strana bila pomisao da bi drugi mogli biti emocionalno povreeni onim to
je uradio. Na seansama u koje je bila ukljuena porodica, kad je njegova majka govorila o mukama koje
je on zadavao porodici, Piter je bio iznenaen i poinjao da se brani i sebe naziva rtvom. On nije
mogao da shvati kako je on to iskoriavao porodicu i prijatelje za sopstvene ciljeve, niti da prepozna bol
koji im je nanosio.
Za psihopate, drugi su uvek Ono, meta koju treba prevariti, upotrebiti i odbaciti. To moda zvui
poznato; neki tvrde da se mranom trijadom zapravo oznaavaju razliite take na istom kontinuumu, od
zdravog narcisizma do psihopatije. Makijavelista i psihopata, zapravo, kao da su naroito slini, a neki
tvrde da je makijavelista supklinika (ili nezatvorena) verzija psihopate. 283 Glavni test za psihopatiju
obuhvata jednu meru makijavelistike egocentrinosti, kao to je slaganje s tvrdnjama poput Uvek
vodim rauna o sopstvenim interesima pre nego da se brinem za tue.284
Ali za razliku od makijavelista i narcisista, psihopate praktino ne oseaju nikakvu anksioznost.
ini se da im je strah nepoznat; prilikom testiranja oni se ne slau s tvrdnjama kao to je Stvarno bih se
plaio da skoim padobranom. Oni kao da su imuni na stres i ostaju mirni i u situacijama u kojima bi se
mnogi drugi uspaniili. Na odsustvo straljivosti kod psihopata stalno se nailazi u eksperimentima u
kojima ljudi ekaju da dobiju elektrini ok.285 Ljudi koji ekaju na ok obino se mnogo znoje i srce im
ubrzano radi, to su autonomni pokazatelji anksioznosti. Ali psihopate ne.286
Ova hladnokrvnost znai da psihopate mogu biti opasni na naine koji se retko sreu kod
makijavelista ili narcisista. Poto psihopate uopte ne oseaju anticipatorni strah i ostaju mrtvi hladni i
282 O Piterovom sluaju, videti Leo J. Potts et al., Obuhvatni tretman jednog teko antisocijalnog
adolescenta", u William H. Reid et al., prir. Unmasking the Psychopath (W.W. Norton, New York, 1986).
283 John McHoskey et al, Makijavelizam i psihopatijaJournal of Clinical and Social Psychology, 74
(1998), 192-210.
284 John Edens et al., Further Validation of the Psychopatic Personality Inventory Among Offenders:
Personality and Behavioral Correlates, Journal of Personality Disorders, 15 (2001), 403-15.
285 Videti, na primer, Christopher Patrick, Emotion in the Criminal Psychopath: Fear Imaging
Processing, Journal of Abnormal Psychology, 103 (1994), 523-34; Adrian Raine - EH. Venables, Skin
Conductance Responsivity in Psychopaths to Orienting, Defensive, and Consonant-Vowel Stimuli,
Journal of Psychophysiology, 2 (1998), 221-25.
286 Paulhus, Bacanje svetlosti.

pod najjaim pritiskom, oni, doslovno, nisu svesni opasnosti od kazne. Ta ravnodunost prema
posledicama zbog kojih se drugi priklanjaju zakonu ini od psihopata, vie nego od ostalih pripadnika
mrane trijade, najverovatnije kandidate za zatvor.287
Kad je empatija posredi, psihopate je nemaju; njima je teko da razlikuju ak i strah od tuge na
licima ili u glasu ljudi. Istraivanja sa snimanjem mozga grupe kriminalnih psihopata ukazuju na
pomanjkanje sistema kola koji se stie u amigdali, u modanom modulu bitnom za itanje tog posebnog
opsega emocija, kao i na nedostatke u prefrontalnoj oblasti koja inhibira impulse.288
Povezivanje u petlju obino ini da ljudi u sebi osete uznemirenost ili jad koji izraava druga osoba,
ali u psihopatama nema takve rezonance; njih neuronska oienost umrtvljuje za emocije iz spektra
patnje.289 Okrutnost psihopate zaista je bezoseajna, poto su oni doslovno utrnuti pred tuom
nesreom, njima nedostaje radar za otkrivanje ljudske patnje.290
Kao i makijavelisti, tako i psihopate mogu biti spretni u socijalnoj kogniciji, mogu nauiti da se
uvuku u glavu druge osobe da bi naslutili njene misli i oseanja i potom pritisnuli pravu dugmad. Oni
umeju da budu drutveno uglaeni, verujui da ak i kad se drugi uzrujavaju zbog mene, uvek mogu da
ih pridobijem armom. Neke kriminalne psihopate ak itaju knjige o psiholokoj samopomoi kako bi
bolje nauili da manipuliu svojim metama - neto kao nabadanje koji bi pristup bio najprikladniji pa da
oni dobiju ta hoe.
Danas neki upotrebljavaju izraz uspean psihopata za one koji su umeani u krae, preprodaju
droge, nasilja i slino, ali nikad nisu optueni ili uhapeni za ta nedela. Status psihopate zasluuju svojim
zloinima udruenim s klasinim obrascem slatkoreivog povrnog arma, patolokim laganjem i
impulsivnou. Uspeni su, po ovoj teoriji, zato to anksioznije reaguju na anticipirane pretnje, iako
imaju iste bezobzirne sklonosti kao ostale psihopate. Njihova vea plaljivost navodi ih na malice
opreznosti, i zahvaljujui tome manje je verovatno da e zavriti u zatvoru.291
Mnoge psihopate su ak i kao deca ispoljavale bezoseajnost; u njihovom unutranjem svetu kao da
je nedostajao opseg za emocionalnu brigu i nenost. Veina dece, kad vide drugo dete da se ljuti, plai ili
alosti, takoe se uznemiri te pokuava da pomogne drugom detetu da se oseti bolje. Ali psihopata u
povoju ne opaa emocionalni bol drugog, te ne pritiska nikakve unutranje konice sopstvenoj zlobi ili
okrutnosti. Ostali opominjui znaci su siledijstvo i zastraivanje, zapoinjanje tua, prisiljavanje na seks,
podmetanje poara i ostali zloini protiv imovine i ljudi.
Ako nekoga gledamo kao puki objekt, onda lake moemo da ga zlostavljamo, iskoriavamo ili i
gore od toga. Takva okorelost dostie vrhunac u kriminalnim psihopatama kao to su serijske ubice ili
pedofili. Njihova hladnokrvnost ukazuje na to koliko su morbidno zbrkani kad treba da osete empatiju sa

287 O niskoj empatiji u psihopatiji, videti Paulhus - Williams, Mrana trijada linosti.
288 O snimcima mozga kod psihopata, videti K. A. Kiehl et al, Limbic Abnormalities in Affective
Processing by Criminal Psychopats as Revealed by fMRI, Biological Psychiatry, 50 (2001), 677-84; Adrian
Raine et al., Reduced Prefrontal Gray Matter Volume and Reduced Autonomic Activity in Antisocial
Personality Disorder, Archives of General Psychiatry, 57 (2000), 119-27; Antonio Damasio, Neuronska
osnova sociopatije, Archives of General Psychiatry, 57 (2000), 128-29.
289 O izostanku emocionalne rezonance kod psihopata, videti Linda Mealey - Stuart Kinner, The
Perception-Action Model of Empathy and the Psychopathic Cold-heartedness, Behavioral and Brain
Sciences, 25 (2002), 42-43.
290 O izostanku impulsa za pomo kod psihopata, videti Linda Mealey, Sociobiologija sociopatije,
Behavioral and Brain Sciences, 18 (1995), 523-99.
291 O uspenim psihopatama, videti Sharon Ishikawa et ah, Autonomic Stress Reactivity and Executive
Functions in Successful and Unsuccessful Criminal Psychopaths from the Community, Journal of Abnormal
Psychology, 110 (2001), 423-32.

mukom svojih rtava. Jedan zatvoreni serijski silovatelj je za uas svoje rtve ak rekao ovo: Ja to
stvarno ne razumem. I sam sam se uplaio, ali to nije bilo neprijatno.292
Moralni podstrekai
Poslednji minuti vrlo napete utakmice u kojima e se odluiti koji e univerzitetski koarkaki tim
ii u plej-of. U vatri trenutka, Don ejni, trener tima Univerziteta Tempi, povlai oajniki potez.
Cejni alje jednog sto devedeset centimetara visokog i sto deset kilograma tekog dina s
nareenjem da pravi teke faulove - da povreuje igrae protivnikog tima. Jedan faul alje protivnikog
igraa u bolnicu sa slomljenom rukom, i izbacuje ga iz takmienja do kraja sezone.
Tad sam Cejni povlai jedinstven potez: suspenduje sebe kao trenera.
Potom je pozvao povreenog igraa i njegove roditelje da im se izvini, i ponudio da plati bolnike
trokove.293 Jednom reporteru je rekao: Mnogo se kajem, a drugom: Mnogo, mnogo me grize savest.
Kajanje je kljuna razlika izmeu mrane trijade i drugih koji su uradili neto osude vredno.
Kajanje i stid - i njihovi bliski roaci: neprilika, oseaj krivice i ponos - jesu socijalne ili moralne
emocije. Pripadnici mrane trijade te podstrekae na etiku akciju doivljavaju samo u sputanom vidu,
ako ih uopte i dozive.
Socijalne emocije pretpostavljaju prisustvo empatije da bismo osetili kako e drugi doiveti nae
ponaanje. One dejstvuju kao unutranja policija, i ono to hoemo da uradimo ili kaemo odravaju u
saglasnosti s interpersonalnom harmonijom u datoj situaciji. Ponos je drutvena emocija utoliko to nas
ohrabruje da radimo ono to e drugi hvaliti, a stid i oseaj krivice dre nas u redu time to slue kao
unutranje kazne za drutvene prekraje.
Oseaj neprilike se, jasno, pokree kad prekrimo neku drutvenu konvenciju, svejedno da li smo
bili previe prisni, da li nam je nedostajala pribranost ili smo moda rekli ili uradili neto pogreno.
Otuda krajnja neprilika gospodina koji je bespotedno kritikovao igru jedne glumice pred ovekom kog je
tek upoznao na zabavi, a ispostavilo se da je to bio glumiin mu.
Socijalne emocije mogu da poslue i za popravku takvih gafova. Kad neko pokazuje znake da mu je
neprijatno, kad pocrveni, recimo, drugi mogu da primete da ta osoba ali zbog gafa; njenu nepriliku mogu
da protumae kao pokazatelj elje da se izvini i izvadi. U jednom istraivanju otkriveno je da, kad se neko
zakuca u gondolu u supermarketu ali potom deluje kao da mu je neprijatno, onda su ljudi oko njega
mnogo spremniji da mu oproste nego ako krivac izgleda kao da mu je svejedno.294
Modana osnova socijalnih emocija prouavana je kod neurolokih pacijenata sklonih pogrenim
koracima, neprikladnim izlajavanjima i drugim prekrajima interpersonalnih kodova. Ti pacijenti, za
koje se ispostavilo da imaju lezije u orbitofrontalnoj oblasti, uveni su po socijalnom nemaru i
gafovima.295 Neki neurolozi pretpostavljaju da ti pacijenti vie nisu u stanju da detektuju izraze
neodobravanja ili uasavanja, te tako proputaju da primete kako ostali reaguju na njih. Drugi njihove
292 O sociopatskim silovateljima, videti Robert D. Hare, Without Conscience: The Disturbing World of the
Sociopaths Among Us (Pocket Books, New York, 1993), 14.
293 O Donu ejniju, videti Matt Vautour, Temple Extends Chaneys Suspension, Hampshire Daily
Gazette, 26. februar 2005, Dl.
294 O pokazivanju oseanju u supermarketu, videti G. R. Samin - A. Manstead, The Social
Implications of Embarassment Displays and Restitution Behavior, European Journal of Personality and Social
Psychology, 12 (1982), 367-77.
295 O orbitofrontalnim pacijentima, videti Jennifer S. Beer et al., The Regulatiory Function of Selfconscious Emotion: Insights from Patients with Orbitofrontal Damage, Journal of Personality and Social
Psychology, 85 (2003), 594-604.

socijalne ispade vide kao izostanak unutranjih emocionalnih signala koji bi njihovo ponaanje drali u
redu.
Osnovne emocije - ljutnja, strah i radost - sve su hardverski ugraene u mozak na roenju ili uskoro
posle toga, ali socijalne emocije iziskuju svest o sebi, sposobnost koja poinje da se pojavljuje u drugoj
godini ivota, kad sazri detetova orbitofrontalna oblast. Sa oko etrnaest meseci bebe poinju da se
prepoznaju u ogledalu. Ovo prepoznavanje sebe kao jedinstvenog entiteta donosi povratno razumevanje
da su i drugi ljudi neto odvojeno - i sposobnost da se osetimo neprijatno zbog onoga to e drugi misliti
o nama.
Pre nego to napuni dve godine, beba je blaeno nesvesna toga kako je drugi ocenjuju, te joj uopte
nije neprijatno ako, recimo, zaprlja pelene. Ali kad joj sine te shvati da je ona odvojena osoba, neko koga
drugi primeuju, onda ona ima sve to je potrebno za oseaj neprijatnosti - po pravilu, prvu deju
socijalnu emociju. To od nje zabteva da bude svesna ne samo toga kako se drugi oseaju prema njoj nego
i kako ona zauzvrat treba da se osea. Ova poviena socijalna svesnost ukazuje ne samo na pojavu
empatije kod nje, nego i na pojavu sposobnosti za poreenje, svrstavanje u kategorije, i uenje drutvenih
manira.
Druga vrsta socijalne emocije pokree nas da kanjavamo druge koji prave pogreke, ak i ako
postoji opasnost ili cena po nas. U altruistikoj ljutnji jedna osoba kanjava drugu zbog krenja neke
drutvene norme kao to je zloupotreba poverenja, ak i kad rtva nije ona sama. Pravednika srdba kao
da aktivira neki centar za nagraivanje u mozgu, tako da nam nametanje normi uz kanjavanje prekrioca
(Kako se usuuje da ide preko reda!) prua izvestan oseaj zadovoljstva.296
Socijalne emocije stvarno deluju kao moralni kompas. Zastidimo se, na primer, kad drugi prime te
pogreku koju smo napravili. Kad se oseamo krivima, s druge strane, to ostaje u nama i, kad shvatimo da
smo uradili neto naopako, izdie se kao kajanje. Oseaj krivice moe ponekad podbosti ljude da poprave
zlo koje su napravili, dok stid ee vodi defanzivnosti. Stid ima iste posledice kao i socijalno
odbacivanje, dok oseaj krivice moe odvesti iskupljenju. Stid i krivica zajedno deluju tako da
zauzdavaju nemoralne radnje.
Ali kod pripadnika mrane trijade ove emocije gube mo. Narcisiste napred teraju ponos i strah od
stida, ali za svoje samoive radnje oni oseaju vrlo malo krivice. Kod makijavelista se oseaj krivice
takoe nije razvio. Oseaj krivice iziskuje empatiju, koja makijavelistima u njihovim emocionalno
hladnim odnosima nedostaje. A stid makijaveliste pokree samo ovla.
Zaostalost psihopata u moralnom razvoju potie od neto drugaijeg skupa izostanka socijalnih
emocija. Kad nema ni oseaja krivice ni straha, mogune kazne gube mo odvraanja - to je eksplozivno
opasna okolnost kad se udrui s krajnjim nedostatkom empatije za jad drugih. Sto je jo gore, ak i kad su
postupci samog psihopate uzrok tog jada, psihopata ne osea ni kajanje ni stid. Te socijalne emocije kod
njega gube moralnu snagu.
ak se i psihopata moe istai u socijalnoj kogniciji: tim isto intelektualnim shvatanjem reakcija
ljudi i socijalnih svojstava psihopata se moe rukovoditi prilikom pravljenja nametaljki svojim rtvama.
Jedan pouzdan test socijalne inteligencije morao bi biti u stanju da prepoznaje i iskljuuje pripadnike
mrane trijade. Potrebna nam je mera na kojoj ne moe odlino proi neki dobro pripremljen
makijavelista. Jedno reenje je da se u takav test ukljui i procena za brigu, empatija u akciji.

296 O pravednikoj srdbi, videti D. J. de Quervain et al., Neuronska osnova altruistikog

kanjavanja, Science, 305 (2004), 1254-58.

9. SLEPILO UMA
Za Riarda Borerdsa, dolazak prijatelja u goste naprosto je prevelika zbrka. Dok ljudi askaju,
njemu je teko da prati njihovo kretanje, sadejstvo njihovih pogleda i osmeha, tanane aluzije i
dvosmislenosti, more rei - a sve se to, kao pride, odigrava prebrzo.
On nije svestan blefova i spretnih finti drutvenog sveta. Kasnije, ako se neko potrudi da mu objasni
poentu vica, ili razlog zato se jedna goa nadurila i iskrala napolje a neka druga porumenela u neprilici,
on shvati. Ali u trenutku dok traje, sva ta drutvena izmaglica samo mu lebdi oko glave. I zato, kad gosti
dou, on esto ita knjigu ili se povlai u radnu sobu.
No Borerds je genije, dobitnik je Fildsove nagrade, to je u matematici ekvivalent Nobelove
nagrade. Njegove kolege matematiari na Kembridu ga je prema njemu strahopotovanje, a veina jedva
razume posebnosti njegovih teorija, toliko je retka i izuzetna njegova oblast. Uprkos svojoj drutvenoj
neumenosti, Borerds je postigao uspeh.
Kad je Borerds u jednom novinskom intervjuu primetio da moda ima Aspergerov sindrom supkliniku verziju autizma - s njim je u vezu stupio Sajmon Baron-Koen, ef Centra za istraivanje
autizma, takoe na Kembridu. Baron-Koen je potom vrlo podrobno opisao Borerdsu obeleja tog
sindroma, a ovaj je jednostavno odgovorio: To sam ja. Matematiko udo se sam ponudio da bude
eksponat A u istraivanju o Aspergerovom sindromu.297
Za Borerdsa je komuniciranje isto funkcionalna stvar: saznaj od nekoga ono to ti je potrebno i
mani se nevanih pria, a pogotovu saoptavanja drugima ta osea ili raspitivanja kako su. Borerds se
kloni telefona - iako moe da objasni fiziku njegovog funkcionisanja, drutvena strana telefoniranja ga
zbunjuje. Svoju elektronsku potu ograniava na najosnovnije informacije skopane s poslom. Kad ide s
jednog mesta na drugo, on tri, ak i ako neko ide s njim. Iako uvia da drugi ponekad misle da je prost,
on ne vidi nita udno u svojim drutvenim navikama.
Sve to, po Baron-Koenu, svedoi o klasinom sluaju Aspergerovog sindroma, i kad se Borerds
podvrgao standardnim testovima, sasvim se uklopio u profil. Nagradom ovenani maher loe je proao na
merenju sposobnosti itanja tuih oseanja iz oiju, na empatiji, i na prisnosti u prijateljstvu. Ali, svrstao
se u najvie redove po razumevanju fizike uzronosti i sposobnosti sistematizovanja sloenih
informacija.
Ta slika - niska empatija, visoka sistematinost - osnovni je neuronski obrazac u Aspergerovom
sindromu, tvrde Baron-Koen i mnogi drugi posle godina istraivanja. Uprkos svojoj matematikoj
blistavosti, Borerdsu nedostaje empatika tanost: on ne moe da oseti ta se deava u umu druge osobe.
Zli Majmun
Na jednoj karikaturi, deak i otac sede u dnevnoj sobi; neko zastraujue stvorenje iz svemira gmie
niz stepenice van oevog vidokruga, ali vidljivo sinu. U potpisu, otac kae: Predajem se, Roberte. ta
ima dva roga, jedno oko, i gmie?
Da bismo shvatili vic moramo izvesti zakljuak o stvarima koje nisu reene. Na primer, moramo
poznavati strukturu zagonetke na engleskom jeziku, tako da zakljuujemo da je deak prethodno pitao
oca: ta ima dva roga, jedno oko, i gmie?
Blie naoj temi, moramo biti kadri da itamo dva uma, deakov i oev, kako bismo shvatili ta
deak ve zna, i to protivstavili onome to otac jo ne primeuje, i time anticipirali ok koji e otac uskoro
doiveti. Frojd je smatrao da se u svakom vicu jedan do drugog stavljaju dva razliita okvira stvarnosti:
297 O aspergerovom sindromu, videti Simon Baron-Cohen, The Essential Difference: Men, Women, and the
Extreme Male Brain (Allen Lane, London, 2003).

ovde, jedan okvir je vanzemaljac na stepenicama, a drugi oeva pretpostavka da mu je sin naprosto zadao
zagonetku.
Ova sposobnost razumevanja onoga to se, po svemu sudei, deava u umu druge osobe, jedna je od
najvrednijih ljudskih vetina. Neuronaunici je nazivaju vidom uma (engl. mindsight).
Vid uma (ponekad zvan i teorija uma) isto je to i virenje u um neke osobe da bi se osetila njena
oseanja i izveli zakljuci o njenim mislima - to je fundamentalna sposobnost za empatiku tanost. Iako
ne moemo istinski da itamo um druge osobe, moemo da skupimo dovoljno putokaza s njenog lica, iz
glasa, i oiju da itamo izmeu redova onoga to kae ili ini - da izvedemo izvanredno tane
zakljuke.
Ako nam to jednostavno ulo nedostaje, imamo tekoe u ljubavi, brizi, saradnji - takmienje ili
pregovaranje da i ne pominjemo - i nespretni smo ak i pri iole zahtevnijem drutvenom susretu. Kad ne
bi bilo vida uma, nai bi odnosi bili uplji; prema drugim ljudima bismo se odnosili kao da su objekti bez
sopstvenih oseanja ili misli - upravo to i jeste neprilika ljudi s Aspergerovim sindromom ili autizmom.
Patili bismo od slepila uma.
Vid uma se postojano razvija u prvih nekoliko godina ivota. Svaki znaajan dogaaj u razvoju
empatije pomera dete blie razumevanju oseanja ili miljenja drugih, ili njihovih mogunih namera. Vid
uma se pojavljuje stupnjevito, sa sazrevanjem deteta, on otpoinje najjednostavnijim
samoprepoznavanjem i razvija se u visokorazvijenu socijalnu svesnost (Znam da zna da joj se on
dopada). Razmotrimo sledee dobro razraene testove koji se upotrebljavaju u eksperimentima s vidom
uma kako bi se pratio napredak deteta:298

Detetu od oko osamnaest meseci stavite neki velik znak na elo pa odvedite dete da se
pogleda u ogledalu. Po pravilu, bebe mlae od osamnaest meseci dotaknue taj znak na odrazu u
ogledalu; ona starija e dotai sopstveno elo. Mlae bebe jo nisu nauile da se prepoznaju. Socijalna
svesnost iziskuje da imamo oseaj sebe, i da time razlikujemo sebe od drugih.

Ponudite detetu od oko osamnaest meseci dva razliita zalogaja hrane, kao to su krekeri ili
kriice jabuke. Ustanovite ta dete vie voli. Omoguite detetu da vas posmatra kako i sami kuate te
grickalice, i pri tom pokazujete jasno gaenje pred onom koju bira dete, a jaku preferenciju za onu drugu.
Potom smestite detinju ruicu izmeu dve grickalice i zamolite: Hoe li da mi da jednu? Deca mlaa
od osamnaest meseci obino e vam ponuditi onu koju ona vie vole; starija e vam dati onu koju vi
preferirate. Starije bebe su shvatile da se ono to se njima svia ili ne svia razlikuje od onoga to se svia
ili ne svia drugima, i da drugi mogu misliti drugaije od njih.

Uzmite trogodinje ili etvorogodinje dete, kao i jedno starije i, dok oni gledaju, sakrijte
negde u sobi slatki. Onda nek starije dete izie iz sobe. Potom se postarajte da mlae dete vidi kako ste
premestili slatki u novo skrovite. Pitajte mlae dete gde e starije dete potraiti slatki kad se vrati u
sobu. etvorogodinjaci e obino rei da e ga potraiti u prvobitnom skrovitu; trogodinjaci e
pokazivati novo mesto. etvorogodinjaci su shvatili da se neije shvatanje moe razlikovati od njihovog,
to je lekcija koju mlaa deca jo nisu nauila.

Poslednji eksperiment obuhvata trogodinjake i etvorogodinjake i lutku Zlog Majmuna.

Pokaete detetu jedno za drugim nekoliko pari stikera, i za svaki par Zli Majmun pita dete koji stiker eli.
I svaki put Zli Majmun bira za sebe stiker koji je poelelo dete, a detetu ostavlja onaj drugi. (Zato se i
zove Zli Majmun.) Sa oko etiri godine, deca provaljuju igru Zlog Majmuna i brzo naue da mu kau
suprotno od onog to stvarno ele - te na kraju dobiju eljeni stiker. Mlaa deca po pravilu ne razumeju
lutkinu zlu nameru, i tako bezazleno nastavljaju da govore istinu te nikad ne dobijaju stiker koji ele.299
298 O testiranju dejeg shvatanja teorije uma, videti David Bjorklund - Jesse Bering, ,Veliki mozgovi,
spor razvoj i socijalna kompleksnost: razvojni i evolucioni koreni socijalne kognicije", u Martin Brune et
al., prir., The Social Brain: Evolution and Pathology (John Wiley, Sussex, UK, 2003).
299 Kad se istinski majmuni (u ovom sluaju impanze) igraju jedne verzije Zlog Majmuna, oni ne
uspevaju da naue lekciju da drugi mogu imati elje koje se razlikuju od njihovih. U verziji za impanze,

Da bi se razvio vid uma, moramo ovladati sledeim osnovnim vetinama: veti' nom da pravimo
razliku izmeu sebe i drugih, da shvatimo da neko moe misliti drugaije od nas, i da situacije opaamo i
iz nekog drugog ugla i uviamo da tui ciljevi ne moraju biti u naem najboljem interesu.
Kad deca koja rastu ovladaju ovim drutvenim lekcijama po pravilu u etvrtoj godini - njihova
empatija moe biti precizna kao i empatija odraslog. S tom zrelou, jednom delu deje bezazlenosti je
kraj: deci postaje jasna razlika izmeu onoga to samo zamiljaju, i onoga to se stvarno dogaa.
etvorogodinjaci stiu osnove empatije na koje e se oslanjati celog ivota - iako e to kasnije biti na
viim nivoima psiholoke i kognitivne sloenosti.300
Zahvaljujui ovom sazrevanju intelekta deca postaju mnogo spretnija u snalaenju u svetu u kom
ive, od preganjanja s braom i sestrama do uspenosti na igralitu. Ti mali svetovi su pak kole za ivot.
Ista lekcija usavrie se s godinama na novim nivoima, kad deca budu proirila svoju kognitivnu
sofistikaciju, socijalne mree i raspon veza.
Vid uma je preduslov za sposobnost mlae dece da se ale ili da primaju alu. Zadirkivanje, trikovi,
laganje i zloba, sve to zahteva isti oseaj za unutranji svet drugog. Pomanjkanje tih sposobnosti odvaja
autistinu decu od one kod koje se razvija normalan socijalni repertoar.
Za vid uma moda su bitni neuroni ogledala. ak i kod normalne dece, sposobnost da se zamisli
stanovite druge osobe i da se s njom uspostavi empatija u korelaciji je s aktivnou neurona ogledala. A
fMRI snimanje tinejdera otkriva da se kod autistine grupe, u poreenju s normalnom, pokazuje,
prilikom itanja i imitiranja facijalnih izraza, nedostatak u aktivnosti neurona ogledala u prefrontalnom
korteksu.301
Vid uma moe da funkcionie pogreno i kod normalnih odraslih. Razmotrimo ono to neke
studentkinje na koledu Amherst nazivaju piljenjem u posluavnik. Dok ekaju u redu za obrok u
trpezariji, njihove se oi okreu prema drugim enama - ne da bi videle s kim jedu ili ta su obukle, nego
da bi gledale ta im je na posluavniku. To im pomae da se uzdre od onoga to im se inae jede, ali
oseaju da ne bi trebalo.
Ketrin Sanderson, psiholokinja koja je otkrila piljenje u posluavnik, ustanovila je iza tog piljenja
izvrtanje injenica u vidu uma: svaka ena vidi ostale kao mnogo mravije od sebe, kao ene koje vie
vebaju, i koje su opsednutije od nje time kako im izgleda telo - dok objektivnih razlika zapravo nema.
Ove iskrivljene pretpostavke navode ene da dre dijetu i, otprilike svaku treu, da izaziva
povraanje ili uzima sredstva za ienje - to moe da se razvije u po ivot opasan poremeaj ishrane. 302
to su pogrenije pretpostavke neke ene o stavovima drugih ena, to e ekstremnija biti njena dijeta.
Ta obmanjujua opaanja delom potiu od gledanja pogrenih podataka: studentkinje su sklone da
se usredsrede na one najprivlanije ili najvitkije oko sebe, i tako se porede s najekstremnijim standardom
umesto sa istinskim prosekom - one krajnost pogreno shvataju kao normu.

jedna impanza iz para dobija da bira koju e od dve poslastice pojesti; no odabrana poslastica uvek ide
drugoj impanzi, a ne onoj koja ju je odabrala. impanze - za razliku od etvorogodinje ece - nikad ne
naue lekciju. ini se da je razlog taj to su impanze nesposobne da zadre svoju udnju za privlanijom
poslasticom, ak i ako bi biranjem one manje privlane na kraju dobile onu koju ele.
300 O stadijumima empatije kod dece, videti Phillipe Rochat, Razne vrste empatije kako ih otkriva dete
koje se razvija, a ne majmunski mozak", Behavioral and Brain Science, 25 (2002), 45-46.
301 O neuronima ogledalima, videti Marco Iacoboni, izlaganje na godinjem sastanku Amerike
akademije za unapreenje nauke, februar 2005, izvetaj u Greg Miller, Novi neuroni tee da se uklope",
Science, 311 (2005), 938-940.
302 C. A, Sanderson, J. M. Darley - C. S, Messinger, Nisam toliko vitka kao to ti misli: razvoj
posledica oseaja sopstvenog odstupanja od norme vitkosti", Personality and Social Psychology Bulletin, 27
(2001), str, 172-83; Mark Cherrington, The Sin is Thin", Amherst (Leto 2004), 28-31.

Studenti nipoto nisu neprijemivi za pravljenje paralelnih greaka, iako u drugoj oblasti: u piu.
Oni skloni nesmotrenom banenju ocenjuju sebe po merilima najgorih pijanaca. Ovo pogreno opaanje
navodi ih na verovanje da smeju biti preterano popustljivi prema sebi kako bi se uklopili.
Suprotno tome, oni koji svakog dana izvode tanije itanje uma izbegavaju greku da krajnost
shvate kao normu. Ako osete slinost, naprosto pretpostave da druga osoba misli i osea uglavnom kao i
oni. Gladak drutveni ivot zavisi od neprekinutog toka takvih brzih ocena - vid uma se tad povlai. Svi
smo mi itai uma.
Muki mozak
Tempi Grandin je u detinjstvu dobila dijagnozu autizma. Po njenim reima, deca u koli zvala su je
Magnetofon, zato to je mala Tempi u svakom razgovoru neprestano upotrebljavala stalno iste reenice - a
vrlo ju je malo tema uopte zanimalo.303
Jedna od omiljenih reenica bila je da, kad ode do nekog deteta, objavi: Ila sam u Nantasket Park,
i ila sam na rotor, i stvarno mi se dopalo kako me je pribilo uza zid. Potom bi upitala: A kako se tebi
dopalo?
A kad bi joj druga deca odgovorila kako im se dopala vonja, Tempi Grandin bi ponavljala ono to
je rekla, od rei do rei - stalno iznova, kao traka koja se automatski vraa na poetak.
Adolescenciju je Tempi doivela kao plimni talas anksioznosti koji nikako da stane, to je jo
jedan simptom autizma. Tu joj je njeno jedinstveno razumevanje naina na koji ivotinje opaaju svet koji ona posmatra sa hipersenzitivnou ljudi s autizmom - ogromno mnogo pomoglo.
Kad je letovala na ranu svoje tetke u Arizoni, Tempi je na susednom ranu videla kako uteruju
krdo stoke u steza od metalnih ipki u obliku otvorenog V koji se, kako krava prolazi kroz njega, sve
vie suava. U jednom trenutku kompresor vazduha zatvara V, stee kravu i dri je na mestu dok veterinar
ne obavi svoj posao.
Umesto da se uplai zbog stezanja, krava se u vrstom stisku smiruje. Takav dubok pritisak, shvatila
je Tempi, smiruje - kao kad se beba vrsto povije. Smesta je videla da bi neto nalik stezau pomoglo i
njoj.
Tako je uz pomo nastavnika iz srednje kole Tempi sklopila steza za ljude, od drveta i kompresora
vazduha, po veliini podeenoj za osobu koja se spustila na sve etiri. I, sprava funkcionie. Kad god oseti
potrebu da se smiri, ona je upotrebljava i dan-danas.
Tempi Grandin je viestruko neobina, pogotovu s dijagnozom autizma. Za deake je etiri puta
verovatnije nego za devojice da pate od autizma, i deset puta da e dobiti dijagnozu Aspergerovog
sindroma. Sajmon Baron-Koen iznosi radikalnu pretpostavku da neuronski profil ljudi s ovim
poremeajima predstavlja sam ekstrem prototipskog mukog mozga.
Ekstremni muki mozak, tvrdi on, nema nikakvog putokaza kad doe do vida uma; njegov sistem
kola za empatiju ostao je zakrljao. Ali ovaj nedostatak pojavljuje se u paru s izraenim sposobnostima
intelekta, kao to su zapanjujue laserski precizne sposobnosti uenih osoba da zamrene matematike
probleme reavaju brzinom kojoj je ravna jo samo kompjuterska. Iako pate od slepila uma, takvi
hipermuki mozgovi umeju da budu vrlo daroviti kad je posredi razumevanje sistema, kao to su berza,
kompjuterski programi i kvantna fizika.
Suprotno tome, najekstremniji enski mozak istie se u empatiji i razumevanju tuih misli i
oseanja. Osobe s takvim obrascem blistaju u pozivima kao to su nastava i savetovanje: kao
psihoterapeuti, udesno su empatine i podeene na unutranji svet svojih klijenata. Ali osobe s
ultraenskim obrascem mozga imaju ozbiljne tekoe sa sistematizovanjem, bilo da hoe da primene
303 Videti Temple Grandin - Catherine Johnson, Animals in Translation: Using the Mysteries of Autism to
Decode Animal Behavior (Scribner, New York, 2005).

uputstvo na koju stranu da krenu kad se put ispred njih bude ravao, ili da studiraju teorijsku fiziku. Po
njegovim reima, one su slepe za sistem.
Baron-Koen je izumeo test kojim se odreuje koliko lako neko osea ta oseaju drugi. Test se zove
EQ, skraenica za kolinik empatije (engl. empathy quotient) (to nije kolinik emocionalne
inteligencije, kako to skraenica EQ danas oznaava u nekoliko jezika), i ene, u proseku, postiu bolje
rezultate nego mukarci. ene prevazilaze mukarce i na merama socijalne kognicije kao to su
razumevanje neega to bi u datoj drutvenoj situaciji mogao biti pogrean korak, i na merama empatike
tanosti, poto intuitivno shvataju ta e druga osoba osetiti ili pomisliti. 304 Na kraju, ene obino imaju
bolji rezultat na Baron-Koenovom testu itanja oseanja neke osobe samo iz njenih oiju (videti Poglavlje
VI).
No kad doe do sistemskog miljenja, muki mozak je u prednosti. Kako istie Baron-Koen,
mukarci u proseku imaju vii skor od ena na testovima intuitivne mehanike umenosti; na praenju
sloenih sistema; na testovima izotrene panje tipa Gde je Valdo?, u kojima se otkrivaju figure i
predmeti skriveni u zamrenim crteima; i na vizuelnom traganju uopte uzev. A na takvim testovima
ljudi s autizmom nadmauju veinu mukaraca, dok na testovima empatije prolaze najgore od svih grupa.
Razgovor o takozvanom mukom, odnosno enskom mozgu dovodi nas na opasan teren socijalne
politike. Dok piem, predsednik Univerziteta Harvard je nadigao galamu zamerajui kako to
podrazumeva da su ene uroeno nepodesne za karijere u egzaktnim naukama. Ali Baron-Koen bi se
zgrozio nad svakim pokuajem da se njegova teorija upotrebi za obeshrabrivanje ena da postanu
inenjeri - ili mukaraca da stupe u redove psihoterapeuta, kad smo ve kod toga. 305 Jer, kod velike veine
ljudi, otkriva Baron-Koen, mozgovi mukaraca, odnosno ena, imaju isti opseg sposobnosti i za empatiju
i za sistematsko miljenje; tavie, mnoge su ene briljantne u sistematizovanju, dok su mnogi mukarci
izvrsni u empatiji.
Tempi Grandin moda ima ono to bi Baron-Koen nazvao mukim mozgom. Kao prvo, objavila je
preko tri stotine naunih lanaka o ivotinjama. Kao vodei strunjak za ponaanje ivotinja, razradila je
planove koji se danas primenjuju u polovini sistema za gazdovanje stokom u Sjedinjenim Dravama. Ti
se sistemi temelje na njenom izvanrednom razumevanju naina kako humanijim uiniti uslove za hiljade i
hiljade krava koje svakodnevno prolaze kroz te sisteme. Zahvaljujui tom strunom znanju, Tempi
Grandin je postala vodei reformator kvaliteta ivota poljoprivrednih ivotinja u svetu.
Optimalni obrazac je, tvrdi Baron-Koen, imati izbalansirani mozak, mozak koji je jak i u empatiji
i u sistematizovanju. Lekar s tim sposobnostima, recimo, bio bi u stanju da da preciznu dijagnozu i smisli
elegantan plan leenja, a pri tome bi njegovi pacijenti oseali da ih on uje i razume, i da brine o njima.
No i bez toga, u svakom se ekstremu moe nai snaga. Iako za one s najmukijim mozgom
postoji velika verovatnoa da e se kod njih ispoljiti simptomi Aspergerovog sindroma ili autizma, ti se
ljudi mogu istai na mnogim poljima ako, kao profesor Borerds, nau prijatno okruenje u kom e
primeniti svoje talente. No obian socijalni svet za njih je druga planeta, tako da i najosnovnije rudimente
interakcije moraju da ue napamet, ako i tako uspeju da ih naue.

304 Na svim tim procenama, osobe s autizmom postiu nie skorove od veine mukaraca.
305 Razlike u onome to Baron-Koen naziva mukim", odnosno enskim" mozgom pojavljuju se
samo na samim krajevima zvonaste krivulje za racio empatije i sistematizovanja, te se mozgovi samo 2 do
3 odsto mukaraca i ena pojavljuju kao potpune krajnosti. Dalje upozorenje: Baron-Koen ne misli da
muki" mozak pripie svim mukarcima, niti prototipski enski" mozak svim enama. Neki mukarci
imaju enski" mozak, a neke ene muki" - otprilike jedna od pet autistinih osoba je ensko. I premda
nema brzih i lakih naina da se proceni broj mukaraca koji imaju vrhunske sposobnosti za empatiju,
sasvim je opravdano oekivati da e biti podjednako mnogo mukaraca s talentom za podeavanje koliko
ena vinih sistematinom miljenju.

Razumeti ljude
Oh! Tako si stara!, bilo je prvo to je erka-tinejderka Lajni Habib bubnula videvi sredovenu
prodavaicu.
Moda njoj nije drago da to uje, proaptala je Lajni Habib.
Zato joj ne bi bilo? pitala je erka, dodavi ravnoduno: U Japanu se starim ljudima ukazuje
potovanje.
Ovaj mali razgovor tipian je za uobiajene razgovore ove majke i ove erke. Lajni Habib provodi
mnogo vremena poduavajui erku preutnim drutvenim pravilima zahvaljujui kojima se interakcije
odvijaju glatko.306 Kao i Riard Borerds, tako i njena erka ima Aspergerov sindrom, te takve finese ne
shvata.
Ali, uz grubu otvorenost njene erke ide i osveavajua jasnoa. Kad joj je majka rekla da treba da
saeka pauzu pre nego to prekine neiji razgovor - umesto da samo kae Sad se meni ide odavde i ode
- erka je imala jedan aha! doivljaj.
Sad razumem, odvratila je erka. Pretvara se. Niko ne moe biti zainteresovan za sve to neko
kae. Znai, samo saeka da bude pauza, i onda moe da ide.
Ova razoruavajue iskrena gledita neprestano uvaljuju erku u nevolje. Moram je nauiti
socijalnim strategijama kako bi mogla s ljudima, rekla mi je Lajni Habib. Ona mora da naui da se slui
sitnim nevinim laima kako ne bi vreala tua oseanja.
Lajni Habib, koja socijalnim vetinama poduava grupe dece s posebnim potrebama, u kakvu decu
spada i njena erka, veli da im ovladavanje takvim rudimentima pomae da se drue sa svetom, umesto
da ostaju stalno sama i izolovana. Dok lanovi Mrane trijade moda pomno ispituju drutvena pravila
kako bi manipulisali drugima, osobe s Aspergerovim sindromom ta pravila ue da bi se uklopile meu
ljude.
U grupama Lajni Habib, deca s Asprergerovim sindromom i autizmom ue da prepoznaju ispravan
nain prijatnog ukljuivanja u neki razgovor. Umesto da samo upadnu sa svojom omiljenom temom,
Lajni Habib ih ui da prvo sluaju kako bi shvatila sutinu razgovora, i potom se ukljuila na istu temu.
Ova tekoa plovidbe kroz interpersonalni svet ukazuje na jednu fundamentalniju tekou osoba s
Aspergerovim sindromom. Pogledajmo sledeu malu ilustraciju:
Mari se uasavala putovanja u posetu muevljevim roacima zato to su ovi bili strano dosadni.
Najvei deo vremena svi bi obino sedeli u nelagodnoj tiini, a ni ova prilika nije bila drugaija.
Na putu kui, mu je upitao Mari kako joj se ini poseta. Mari je odgovorila: O, divno, jedva sam
uspevala da udenem pokoju re u razgovor.307
ta je navelo Mari da to kae?
Odgovor je oigledan: Mari je bila ironina, i zapravo je mislila obrnuto od onoga to je rekla. Ali
taj naizgled po sebi oigledan zakljuak izmie ljudima s autizmom ili s Asprergerovim sindromom. Da
bismo shvatili ironiju, moramo da izvedemo tananu socijalnu matematiku koja se temelji na uvianju
da ono to neko kae nije isto ono to i misli. Ali ljudima s autizmom, zbog nedostatka vida uma i
najjednostavniji socijalni algoritam, kao zato se neki ljudi loe oseaju posle namerne uvrede, ostaje
tajna.308
306 Lajni Habib je u Krugu prijatelja (Circle of Friends), Shokan, N. Y.
307 Pria o Mari, koja se upotrebljava u testu razumevanja pria prilikom ispitivanja teorije uma, potie
iz teksta S. Channona - S. Crawford, The Effects of Anterior Lesions on Performance of a Story
Comprehension Test: Left Anterior Impairment on a Theory of Mind-type Task", Neuropsychologia, 38
(2000), 1006-17; navedeno u R. G. Morris et al., Social Cognition Following Prefrontal Cortical
Lesions", u Briine et al., Social Brain, 235.

Skenerski pregledi mozga autistinih ljudi pokazali su neaktivnost u oblasti poznatoj kao facijalna
fuziformna girusna oblast dok su ti ljudi gledali lice neke osobe. Ta fuziformna oblast registruje ne samo
lica, nego i sve drugo to nam je najblie ili to nas oarava. Kod posmatraa ptica to znai da se ta oblast
pali kad proleti zeba; kod automobilskih entuzijasta, kad proe BMW.
Kod autistinih ljudi, meutim, ta oblast ne uspeva da se aktivira kad ovi gledaju neko lice - ak ni
lica lanova svoje porodice - ali se aktivira dok gledaju neto to ih fascinira, kao to su brojevi u
telefonskom imeniku. U prouavanjima osoba s autizmom pojavilo se jednostavno praktino naelo: to
je manja aktivacija u modanoj oblasti za itanje lica dok gledaju nekog, to su vee interpersonalne
tekoe koje te osobe imaju.
Znaci ovog socijalnog nedostatka pojavljuju se u najranijem detinjstvu. Kod veine beba se u
modanoj facijalnoj fusiformnoj oblasti aktivnost pojavljuje kad gledaju nekoga u oi - ali ne i kod
autistine dece. Kod autistine dece se aktivacija fuziformne oblasti pokazuje kad gledaju neki njima drag
predmet ili ak i samo are, obrasce, recimo uredno poredane videotrake na polici.
Od blizu dve stotine miia lica, oni oko oiju posebno su fino podeeni za izraavanje oseanja.
Iako se ljudi, kad gledaju neije lice, obino usredsreuju na oi, oni s autizmom izbegavaju da gledaju
tamo i tako proputaju kljune emocionalne informacije. Izbegavanje kontakta oima moe biti jedan od
najranijih pokazatelja da e beba porasti u autistino dete.
Uglavnom ravnodune prema ljudskoj interakciji, takve osobe uspostavljaju malo kontakta oima
bilo s kime, ili ga uopte i ne uspostavljaju, i time proputaju kako jedan od kamena temeljaca afektivnog
vezivanja s ljudima, tako i empatiju. Iako je naizgled sporedna vetina, uspostavljanje kontakta oima je
kljuno za uenje osnova odnosa s drugima. Kod autistinih ljudi, iz toga nastala praznina u drutvenom
uenju doprinosi njihovom bolnom neuspehu da osete kako se osea, pa prema tome i ta verovatno misli
neko drugi.
Slepa deca, suprotno tome, nadoknauju svoju nesposobnost da vide lica time to razvijaju otru
osetljivost za emocionalne naznake u glasovima - moguno zahvaljujui tome to njihov auditorni korteks
preuzima i neiskorienu vizuelnu oblast (te neki, poput Reja arlsa, postaju vrhunski muziari). 309
308 Na primer, ono to se moe uiniti kao oigledna socijalna injenica zbunjuje ne samo ljude s
autizmom, nego i one s bilo kakvim klinikim poremeajima u kojima su oteeni kljuni delovi
socijalnog sistema kola, kao to su obine traume mozga posle automobilske nesree. Takvi nedostaci
mozga podrivaju sposobnost osobe za precizan vid uma, te im nedostaje precizan oseaj za ono to drugi
misle, oseaju, ili nameravaju. O modanoj traumi, videti Skye McDonald - Sharon Flanagan, Nedostaci
u socijalnoj percepciji posle traumatske povrede mozga", Neuropsychology 18 (2004), 572-79. Srodna
istraivanja otkrivaju da je oblast lica u koordinaciji s distribuiranom mreom koja obuhvata amigalu,
medijalne prefrontalne kortekse, i gornji temporalni girus, koji nam zajedno interpretiraju kako da
tumaimo i reagujemo tokom socijalnih interakcija. Ova mrea obavlja kritini zadatak prepoznavanja
ljudi i itanja njihovih emocija, kao i razumevanja odnosa. Paradoksalno, ljudi s nedostacima u tim
neuronskim sistemima kola ponekad imaju izvanredne sposobnosti u drugim. O neuronskim mreama za
socijalne interakcije, videti, na primer, Robert Schultz et al, fMRI Evidence for Differences in Social
Affective Processing in Autism", izlaganje u Nacionalnom institutu za deje zdravlje i razvoj, 29. oktobar
2003. Za drugu modanu osnovu autizma ini se da je locirana u fuziformnoj oblasti, za koju su MRI i
druga istraivanja otkrila da je kod autistinih ljudi manja nego kod neautistinih. Ovaj nedostatak moe
odvesti tekoama u uenju normalnih veza izmeu socijalnih percepcija i socijalnih interakcija moguno na najosnovnijem nivou, bez voenja rauna o odgovarajuim nadraajima. Zbog pomanjkanja
koordinacije panje s drugom osobom autistina deca proputaju najfundamentalnije socijalne i
emocionalne naznake, to ugroava njihovu sposobnost da dele oseanja s drugima - empatiju da i ne
pominjemo. O tom neuspehu videti Preston - De Waal, Empatija.
309 F. Gougoux, A Functional Neuroimaging Study of Sound Localization: Visual Cortex Activity
Predicts Performance in Early-Blind Individuals", Public Library of Science: Biology, 3 (2005), e27 (objavljeno
elektronski).

Hipersvesnost o glasom izraenim oseanjima koja iz toga nastaje omoguuje normalnu socijalizaciju
slepe dece, dok autistina deca ostaju sasvim gluva za emocije.
Izgleda da je glavni razlog zato autistina deca izbegavaju kontakt oima taj to ih on ini
anksioznima - kad gledaju u oi, njihova amigdala reaguje burno, ukazujui time na ogroman strah. 310 I
zato, umesto da drugoga gleda u oi, autistino dete ga gleda u usta, a usta prenose malo podataka o
unutranjem stanju. Iako im ta taktika umanjuje anksioznost, ona znai da autistina deca proputaju
rudimente sinhroninosti lice u lice, o vidu uma da i ne govorimo.
Ovaj nedostatak u itanju emocija, razmiljao je Baron-Koen, moe pomoi da se razotkrije bitni
sistem modanih kola koja kod obinih ljudi funkcioniu glatko, ali loe kod autistinih. Stoga je njegov
istraivaki tim uporeivao autistine ljude s obinima dok su i jedni i drugi leali u fMRI dok je na
malom video-monitoru izlagan niz fotografija ljudskih oiju kao to su one pokazane u estom poglavlju.
Subjekti su pritiskali dugme da oznae svoj izbor u pogledu oseanja koja su izraavala svaka dva
ponuena para oiju, kao to su saoseajnost i nesaoseajnost.
Autistini subjekti, kao to se i oekivalo, uglavnom su greili. Jo znaajnije, ovaj jednostavni
zadatak otkrivao je koji su delovi mozga ukljueni u ovaj mali in vida uma. Pored orbitofrontalnog
korteksa, to su kljune oblasti ukljuene u gornji temporalni girus i amigdalu - oblasti koje, zajedno s
nekoliko drugih, neprestano iznova izbijaju na povrinu u slinim istraivanjima.
Paradoksalno, prouavanje mozga osoba kojima nedostaju finese u ponaanju daje putokaze za
raspored socijalnog mozga. Poreenja razlika izmeu modane aktivnosti kod normalnih ljudi i kod
autistiara, tvrdi Baron-Koen, iznosi na videlo sistem kola koja lee u osnovi velikog dela same socijalne
inteligencije.311
Kao to emo videti, takvi neuronski kapaciteti od ogromne su vanosti, ne samo za bogatstvo
naeg interpersonalnog ivota, nego i za dobrobit nae dece, za nau sposobnost da valjano volimo, pa i
za nae zdravlje.

310 K. M. Dalton et al., Gaze-fixation and the Neural Circuitry of Face Processing in Autism", Nature
Neuroscience, 8 (2005), 519-26.
311 Videti Simon Baron-Cohen et ah, Socijalna inteligencija u normalnom i autistinom mozgu: fMRI
istraivanje", European Journal of Neuroscience, 11 (1999), 1891-98. Pored toga, i nedostaci neurona ogledala
deo su ove slike; videti Lindsay M. Oberman et al., EEG Evidence for Mirror Neuron Dysfunction in
Autism Spectrum Disorders", Cognitive Brain Research, 24 (2005), 190-98.

TREI DEO ODGAJANJE PRIRODE

10. GENI NISU SUDBINA

Uzmite etvoromesenu bebu, stavite je na njenu stolicu i pokaite joj igraku koju jo nije videla.
Posle dvadeset sekundi pokaite joj drugu igraku, pa posle dvadeset sekundi opet neku drugu, i tako
dalje.
Neke bebe vole ovu navalu novina. A druge je mrze i toliko plau da se tresu.
Bebama koje mrze novine zajednika je crta koju je Derom Kagan, psiholog sa Harvarda,
prouavao bezmalo tri decenije. Kao mala, tek prohodala, takva deca se klone stranih ljudi i mesta - ona
su inhibirana, kako on kae. Kad krenu u kolu, njihova inhibicija iskazuje se kao stidljivost. Stidljivost
takve dece, razmilja Kagan, kao da je nastala usled jednog nasleenog neurotransmiterskog obrasca zbog
kog je njihova amigdala razdraljivija. Takvu decu preterano uzbuuju udne stvari i novi dogaaji.
Kagan spada u najuticajnije razvojne psihologe koji su se pojavili nakon to je Zan Pjae (Piaget)
prvi pomno posmatrao promene u kognitivnim sposobnostima koje su, dok su rasla, doivljavala njegova
sopstvena deca. Kagan zasluuje ugled prvorazrednog metodologa i mislioca, a uz to ima i redak dar da
pie kao humanista. Njegove knjige, s naslovima kao to je Galens Prophecy (Galenovo proroanstvo),
govore o njegovom poznavanju kako naunih, tako i filozofskih pitanja.
I stoga su krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka, kad je Kagan prvi put objavio da crta
temperamenta kakva je inhibicija ima bioloke uzroke, verovatno genetske, mnogi roditelji odahnuli. Po
uverenjima onoga doba, manje-vie svaki problem deteta mogao se pratiti unazad do neke roditeljske
greke. Stidljivo dete su zastraivali dominantni roditelji; siledija, iza grube spoljanjosti, krije stid koji
su mu usadili roditelji koji su ga omalovaavali. Smatralo se da su ak i izofreniari proizvod dvostruko
vezanih (engl. double-bind), obrni-okreni poruka koje su znaile da dete nikad ne moe da zadovolji
svoje roditelje.
Dok sam bio na postdiplomskim studijama, Kagan je bio profesor na odeljenju za psihologiju na
Harvardu. Verovanje naunika uglednog kao to je on da su prilikom oblikovanja temperamenta na delu
bioloke, a ne psiholoke struje, bilo je otkrivenje koje je u nekim krugovima na Kembridu, koliko se
seam, nailo na veliko protivljenje. U liftu Vilijam Dejms hola, u kom se tad nalazilo odeljenje za
psihologiju, uo sam govorkanja da je Kagan preao na stranu biolokih mislilaca - koji su u isto ono
vreme podrivali uporite psihoterapeuta povodom leenja poremeaja poput depresije, za koju su imali
smelosti da sugeriu da bi mogla imati i bioloke uzroke.312
Sad, nekoliko decenija kasnije, ova raspra deluje kao egzotian zaostatak nekog doba naivnosti.
Pohod genetike nauke svakoga dana dodaje nove stavke spisku navika, temperamenta i ponaanja
kojima upravlja ova ili ona grupa DNK. Slino tome, i neuronauka nastavlja da otkriva koji se sistem
neuronskih kola pokvario u datom mentalnom poremeaju, i koji neurotransmiteri ne rade dobro kad se
kod nekog deteta primeti ova ili ona krajnost temperamenta, od preterane osetljivosti do psihopatije u
povoju.
No ipak, kao to je Kagan uvek ushieno isticao, nije to tako jednostavno.
Sluaj alkoholisanih glodara

312 Jo veu prainu podigli su sedamdesetih godina drugi jedan teoretiar na Harvardskom fakultetu,
biolog Edvin O. Vilson (Wilson), koji je poeo da artikulie svoju teoriju socio-biologije, i antropolog
Irven DeVore i njegov briljantni student, Robert Trajvers (Trivers), koji su upravo otpoinjali s
razvijanjem svoje teorije evolucione psihologije - danas veoma uticajne. U ono vreme tim kolama
miljenja estoko se suprotstavljala grupa koju su predvodili paleontolog Stiven Dej Guld (Jay Gould) i
genetiar Riard Levontin (Lewontin), takoe sa Harvardskog fakulteta

U treem razredu najbolji drug bio mi je Don Krejb (Crabbe), ilav, bistar klinac s naoarima s
ronatim okvirom, poput Harija Potera. esto bih se odvezao biciklom niz ulicu do njegove kue i tamo
provodio dokone, prijatne sate igrajui maratonske partije monopola. Narednog leta njegova se porodica
preselila, i pola veka vie ga nisam video.
No posle svih tih godina pozvao sam ga kad sam shvatio da je danas isti taj Don Krejb bihevioralni
genetiar na Oregonskom univerzitetu za zdravlje i nauku i u Veteranskom medicinskom centru u
Portlandu - i, zaudo, uven po istraivanjima alkoholisanih glodara. On godinama obavlja istraivanja na
mievima soja C57BL/6J, koji je uven po neutaivom apetitu za alkohol. Prouavanje tog soja mnogo
obeava u pogledu otkrivanja uzroka i, nadajmo se, lekova za alkoholizam ljudi.
Taj soj mieva - ljubitelja alkohola jedan je od stotinak sojeva korisnih za medicinska istraivanja
kao to je podlonost eernoj bolesti ili sranim oboljenjima. Svaki mi u datom, ukrtanjem istih jedinki
dobijenom soju, zapravo je klon svakog drugog takvog mia; njima su geni zajedniki kao kod identinih
blizanaca. Glavna vrednost takvih sojeva za naune istraivae jeste njihova stabilnost; mi datog soja
testiran u raznim laboratorij ama irom sveta trebalo bi da reaguje isto kao svaki drugi mi tog soja. Ali
samu tu pretpostavku stabilnosti Krejb je doveo u pitanje jednim danas uvenim, jednostavnim
eksperimentom.313
Samo smo se pitali koliko je stabilno stabilno, rekao mi je Krejb kad sam ga pozvao. Izvodili
smo istovetne testove u tri razliite laboratorije, trudei se da svaki aspekt sredine u njima bude istovetan,
od marke mije hrane kojom su hranjeni - purina - i starosti mieva, do naina na koji su mievi
transportovani. Testirali smo ih istovetnim aparatima u isti sat istog dana.
I tako su u isto vreme, 20. aprila 1998, izmeu 8.30 i 9.00 po lokalnom vremenu - testirani svi
mievi iz osam razliitih, a ukrtanjem istih jedinki dobijenih sojeva, ukljuujui i soj C57BL/6J. Na
jednom testu naprosto im je ponuen izbor ta e piti, obinu vodu ili jedan alkoholni rastvor. Verni sebi,
ljubitelji kapljice birali su glodarski martini mnogo ee nego ostali miji sojevi.
Za ovim je sledio standardni test mije anksioznosti: Postave mia na raskrsnicu dveju pista
izdignutih metar od tla. Dva kraka imaju zidove, a druga dva su otvorena, to moe biti zastraujue.
Anksiozni mievi se uure uza zidove, dok oni odvaniji istrauju otvorene piste.
Na veliko iznenaenje onih koji veruju da ponaanje odreuju samo geni, meutim, od laboratorije
do laboratorije su se pojavile izrazite razlike na testu anksioznosti u jednom datom soju. Na primer, soj
BALB/cByJ pokazao se kao vrlo anksiozan u Portlandu, ali sasvim odvaan u Olbaniju.
Kako je Krejb primetio - Da su geni sve, oekivalo bi se da nee biti nikakvih razlika. Sta je
moglo izazvati razlike? U raznim laboratorij ama bilo je varijabli koje se nisu dale kontrolisati, kao to su
vlanost vazduha ili voda koju su mievi pili - i, moda najvanije, ljudi koji su dodirivali mieve. Jedan
istraivaki asistent, na primer, bio je alergian na mieve te je nosio respirator dok je radio s njima.
Neki ljudi su samopouzdani i veti u baratanju mievima, dok su drugi plaljivi ili suvie grubi,
rekao mi je Krejb. Kladim se da mievi mogu da itaju emocionalno stanje osobe koja radi s njima, a to
stanje zauzvrat ima uticaj na ponaanje tog mia.
Njegovo istraivanje, o kojem je pisao ugledni asopis Sajens, izazvalo je buru raspri meu
neuronaunicima. Ovi su morali da se ponesu s uznemirujuom veu da su sitne razlike od laboratorije
do laboratorije, kao to je nain baratanja mievima, izazvale razlike u ponaanju mieva - to je
podrazumevalo i razliku u nainu na koji deluju identini geni.314
313 John Crabbe et al., Genetika mijeg ponaanja: interakcije s laboratorijskom sredinom", Science,
284, (1999), 1670-72.
314 Neki bihevioralni genetiari zamerili su nalazu da se njime zapravo kae car je go, uglavnom
stoga to je tom aspektu data vea vanost u prateim komentarima. No trezvenijim itanjem lanka
dolazi se do toga da jedan jedini test istog ponaanja vie nije dovoljan; ovo istraivanje uklonilo je
metodoloku prepreku na ovom polju. Sad, kako Krejb primeuje, kad neko s mukom otkrije gen za
anksioznost, onda upotrebi tri testa da pokae njegovo dejstvo, tamo gde se ranije upotrebljavao samo

Krejbov eksperiment, zajedno sa slinim nalazima iz drugih laboratorija, ukazuje na to da su geni

dinaminiji nego to je to pretpostavljala veina ljudi - a i nauka, preko sto godina. Nije vano samo s
kojim smo genima roeni, nego je vano i manifestovanje njihovih dejstava.
Da bismo shvatili kako funkcioniu nai geni, moramo u obzir uzeti razliku izmeu posedovanja
datoga gena i stepena do kog taj gen manifestuje dejstvo svojih karakteristinih proteina. U
manifestovanju dejstva gena, u sutini, deli DNK tvori RNK (ribonukleinsku kiselinu), koja dalje stvara
jedan protein koji ini da se u naoj biologiji neto dogodi. Od tridesetak hiljada gena u ljudskom telu,
neki svoje dejstvo manifestuju samo tokom embrionalnog razvoja, a onda prestaju da funkcioniu. Drugi
se neprestano ukljuuju i iskljuuju. Neki svoje dejstvo manifestuju samo u jetri, drugi samo u mozgu.
Krejbov nalaz predstavlja kamen-mea u epigenetici, prouavanju naina na koje iskustva i
doivljaji kojima smo podvrgnuti menjaju nain funkcionisanja naih gena - a da pri tom ni za jotu ne
menjaju sekvencu nae DNK. Tek kad neki gen usmeri sintezu RNK, on zapravo postaje praktino
znaajan u telu. Epigenetika pokazuje kako nae okruenje, prevedeno u neposredno hemijsko oivienje
(engl. surround) date elije, programira nae gene na naine koji odreuju koliko e ti geni biti aktivni.
Istraivanjima u epigenetici identifikovani su mnogi bioloki mehanizmi koji kontroliu
manifestovanje gena. Jedan od njih, koji ukljuuje molekul metila, ne samo to ukljuuje i iskljuuje
gene, nego jo i smiruje ili ubrzava njihovu aktivnost.315 Aktivnost metila isto tako pomae i odreivanju
gde se u mozgu praktino nalazi onih preko sto milijardi neurona, i s kojim e se drugim neuronima
povezati njihovih deset hiljada konekcija. Molekuli metila vajaju telo, ubrajajui i mozak.
Takva saznanja odbacuju u stranu stoletnu raspru o prirodi spram odgajanja (engl. nature versus
nurture): da li to kakvi emo postati odreuju nai geni ili naa iskustva? Ispostavlja se da je takva raspra
besmislena, poto se temelji na zabludi da su nai geni i naa sredina nezavisni jedno od drugog; to je kao
kad bismo se prepirali oko toga ta vie doprinosi povrini pravougaonika, irina ili duina.316
Prosto posedovanje datoga gena ne prua elu priu o njegovoj biolokoj vrednosti. Na primer,
hrana koju jedemo sadri stotine supstanci koje reguliu mnotvo gena i ukljuuju ih i iskljuuju poput
sijaliica na boinoj jelci. Ako godinama jedemo pogrenu hranu moda emo aktivirati kombinaciju
gena koja e za ishod imati oboljenje srca zbog zapuenih arterija. S druge strane, zalogaj brokolija prua
jednu dozu vitamina B6, koji podstie gen triptofana hidroksaleze da proizvede jednu amino kiselinu,
Dtriptofan, koja pomae sintezu dopamina, neurotransmitera koji, osim ostalog, stabilizuje raspoloenje.
Genu je bioloki nemogue da funkcionie nezavisno od svoje sredine: geni su oblikovani tako da ih
reguliu signali iz neposrednog oivienja, ukljuujui i hormone iz endokrinog sistema i neurotransmitere
u mozgu - od kojih su neki pak pod ogromnim uticajem naih socijalnih interakcija. 317 Isto kao to na nain ishrane regulie neke gene, tako i naa socijalna iskustva odreuju skupinu takvih genomskih
prekidaa on-of.

jedan".
315 Molekul metila sastoji se od samo etiri atoma - jednog koji je ugljenik, i tri vodonika; upravo to
kako se oni kae za neki gen odreuje ta e se dogoditi. U jednoj formaciji, metilna grupa inaktivie gen,
vre upredajui njegovu DNK, tako da gen ne moe da manifestuje svoje dejstvo. U drugoj
konfiguraciji metilna grupa oputa spirale DNK i osposobljava gen da proizvodi svoju osobenu RNK (pa
time i svoj protein).
316 O genima i sredini, videti Robert Plomin - John Crabbe, DNK, Psychological Bulletin, 126 (2000),
806-28.
317 Michael J. Meaney, Nature, Nurture, and the Disunity of Knowledge", Annals of the New York Academy
of Sciences, 935 (2001), 50-61.

Nai geni, dakle, nisu po sebi dovoljni da stvore optimalno operativan nervni sistem. 318 U ovom
svedu, podizanje sigurnog deteta, ili empatinog deteta, iziskuje ne samo neophodan skup gena, nego i
dovoljno roditeljske brige ili nekih drugih podesnih socijalnih iskustava. Kao to emo videti, samo ta
kombinacija obezbeuje da oni pravi geni funkcioniu na najbolji nain. Iz te perspektive, roditeljska
briga primer je onoga to bismo mogli nazvati socijalnom epigenetikom.
Socijalna epigenetika deo je naredne granice u genomici, veli Krejb. Novi tehniki izazov
podrazumeva i uraunavanje uticaja sredine na razlike u manifestovanju dejstva gena. To je jo jedan
udarac naivnom gleditu genetikog determinizma: gleditu da naa iskustva nisu vana - da je sve u
genima.
Genima je potrebno manifestovanje
Dejms Votson (Watson) - koji je zajedno s Fransisom Krikom (Crick) dobio Nobelovu nagradu za
uticajno otkrie da je DNK oblikovana u vidu dvostruke spirale - priznaje da ima kratak fitilj. Ali, dodaje,
ljutnja ga isto tako brzo i prolazi. Taj brzi oporavak, primeuje on, govori o boljem kraju spektra naina
na koji funkcioniu geni povezani s agresijom.
Gen o kom je re pomae inhibiciji ljutnje i funkcionie na dva naina. Po jednom, slabijem, taj gen
manifestuje ekstramale koliine enzima koji kontrolie agresiju, tako da se osoba lako ljuti, ostaje mnogo
srditija od veine ljudi, i sklonija je nasilju. Ljudi na toj krajnjoj taki lako mogu zavriti u zatvoru.
U drugom obliku, taj gen manifestuje dejstvo velike koliine svog enzima i tako se osoba, kao
Votson, lako naljuti ali brzo odljuti. Kad se kod neke osobe taj gen manifestuje na drugi nain, njen je
ivot malo prijatniji, tako da se trenuci koji je razdrauju ne zadravaju predugo. Neki ljudi s tim
obrascem oigledno mogu dobiti i Nobelovu nagradu.
Ako gen nikad ne manifestuje dejstvo proteina koji mogu usmeravati funkcionisanje tela na dati
nain, onda taj gen moda uopte i nemamo. Ako ih manifestuju malo, onda e i taj gen imati malu
vanost - a ako se manifestovanje deava punom silinom, onda je gen od najvee mogue vanosti.
Ljudski mozak je oblikovan tako da se menja reagujui na nagomilano iskustvo. Poto ima
konzistenciju butera na sobnoj temperaturi a zatvoren je u kotani oklop, mozak je koliko sloen, toliko i
osetljiv. Deo te osetljivosti ishod je izvrsne podeenosti na okruenje.
Dugo se smatralo da su dogaaji koji kontroliu gene strogo biohemijski - od pravilne ishrane do (u
najgorem sluaju) izlaganja industrijskim otrovima. Sad se u epigenetikim istraivanjima posmatra kako
roditelji postupaju s detetom koje raste, i otkrivaju naini na koje podizanje deteta oblikuje njegov mozak.
Deji mozak preprogramiran je da raste, ali da bi se taj zadatak obavio potrebno je neto due od
dve decenije ivota, te je mozak poslednji organ tela koji dostie bioloku zrelost. A u periodu sazrevanja
sve glavne figure u detetovom ivotu - roditelji, braa i sestre, dede i babe, nastavnici i prijatelji - mogu
postati aktivne sastojnice u rastu mozga time to stvaraju socijalnu i emocionalnu meavinu koja podstie
razvoj neurona. Kao biljka koja se prilagoava plodnoj ili ispoenoj zemlji, tako se i detetov mozak
oblikuje tako da se uklopi u svoju socijalnu ekologiju, posebno u emocionalnu klimu koju stvaraju glavni
ljudi u detetovom ivotu.
Neki modani sistemi prijemiviji su za socijalne uticaje od drugih. A svaka mrea sistema kola u
mozgu ima sopstveni vrhunski period u kom je mogu oblikovati drutvene sile. Najdublji uticaji, bar neki,
postoje u prve dve godine ivota, to je period najnaglijeg rasta mozga - od slabakih 400 grama na
roenju do robustnih 1000 grama u dvadeset etvrtom mesecu (dok kod odraslog ne dostigne prosenih
1400 grama).
318 O plastinosti genetikih mehanizama koji reguliu ponaanje, videti Elizabeth Hammock - Larry
Young, Mikrosatelitska nestabilnost generie raznovrsnost u mozgu i sociobihevioralnim osobinama",
Science, 308 (2005), 1630-34.

Od tog stupnja nadalje, kritina lina iskustva steena u ivotu kao da su namestila bioloke reostate
koji uvruju nivo aktivnosti gena za regulaciju modanih funkcija, kao i drugih biolokih sistema.
Socijalna epigenetika proiruje spektar onoga to reguliu neki geni tako da on obuhvati i odnose.
Na usvajanje dece moe se gledati kao na jedinstveni prirodan eksperiment u kom moemo da
procenjujemo koliko usvojitelji utiu na deje gene. U jednom istraivanju o ratobornosti usvojene dece
uporeivana je porodina atmosfera u domu njihovih biolokih roditelja sa atmosferom u usvojiteljskim
porodicama. Kad su decu roenu u porodicama u kojima je bilo zabeleenog agresivnog, ratobornog
nasilja usvojile miroljubove porodice, samo 13 odsto usvojene dece ispoljavalo je, kad je poraslo,
antisocijalne crte. Ali kad su takva deca usvojena u loe domove - porodice u kojima je postojala
neobuzdana agresija - 45 odsto je i samo postalo nasilno.319
Izgleda da porodini ivot menja aktivnost gena, i to ne samo gena za agresiju nego i gena za velik
broj drugih osobina. ini se da najvei uticaj ima koliko nege i ljubavi - ili hladnog zanemarivanja dobija malo dete. Majki Mini (Meaney), neuronaunik na Mekgil univerzitetu u Montrealu, vrsto je
uveren u implikacije epigenetike za povezivanje ljudi. Mini, ovek krhke grae i armantan govornik,
svojom spremnou da izvlai zakljuke po ljude iz svojih razraenih istraivanja laboratorijskih mieva
pokazuje nauniku petlju.
Mini je otkrio, kod mieva barem, ivotno vaan nain na koji roditeljska briga moe da promeni i
samu herniju mladunetovih gena.320 Njegova su istraivanja identifikovala jedan jedinstveni povoljan
period u razvoju - prvih dvanaest sati po roenju glodara tokom kog se odigrava jedan, kljuan, proces
s metilom. Koliko majka pacovica lie i neguje svoje mladune tokom tog kratkog perioda zapravo
odreuje koliko e se u mozgu tih mladunaca proizvesti modanih hemikalija koje reaguju na stres, i to
do kraja njihovog ivota.
to je brinija majka, to e bistrije, samopouzdanije i neustraivije biti mladune; to ga manje gaji,
to e ono sporije uiti i biti plaljivije pred pretnjama. Isto tako reito je i to to koliina majinog lizanja
i timarenja odreuje koliko e ensko mladune i samo lizati i timariti svoje mladune jednog dana.
Mladunci koje je okotila predana majka, majka koja ih je najvie lizala i timarila, odrastaju tako da
imaju gue veze izmeu elija mozga, naroito u hipokampusu, seditu pamenja i uenja. Takvi
mladunci su bili posebno otroumni u glavnoj glodarskoj vetini: snalaenju u fizikom okruenju. Povrh
toga, njih su najmanje uznemiravali ivotni stresovi, a bili su i sposobniji da se oporave od stresne
reakcije kad bi je i imali.
Potomci nepaljivijih i nebriljivijih majki, s druge strane, na kraju su imali manje guste veze
izmeu neurona. Oni su loe prolazili prilikom reavanja lavirinta - to je za mieve ekvivalent IQ testa.
Za mladune pacova, najvei neuronski zastoj deava se ako ih kao sasvim male potpuno odvoje od
majki. Takva kriza iskljuuje delovanje zatitnih gena i ostavlja mladune ranjivima na biohemijsku
lananu reakciju koja njihov mozak preplavljuje otrovnim, stresom pokrenutim molekulima. Takvi mladi
glodari rastu tako da ih je lako zaplaiti i iznenaditi.
Ljudski ekvivalent lizanja i timarenja po svemu sudei su empatija, podeavanje i dodir. Ako se
Minijev rad moe odnositi i na ljudska bia, kao to on veruje da moe, onda nain na koji nai roditelji
postupaju s nama ostavlja genetiki otisak preko i iznad skupa DNK koji su nam roditelji preneli. A kako
mi postupamo sa svojom decom zauzvrat e postaviti nivoe aktivnosti njihovih gena. Ovaj nalaz ukazuje
na to da sitni inovi roditeljske brige mogu imati trajan znaaj i da odnosi imaju udela u upravljanju
neprestanim preoblikovavanjem mozga.
319 O loim biolokim porodicama i deci usvojenoj od dobrih i loih porodica, videti R. J. Cadoret et al.,
Genetiko-sredinska interakcija u nastanku agresivnosti i poremeaja ponaanja", Archives of General
Psychology, 52 (1995), 916-24.
320 Michael Meaney, Materinska briga, manifestovanje dejstva gena i prenoenje individualnih razlika
u reaktivnosti na stres kroz generacije", Annual Review of Neuroscience, 24 (2001), 1161-92.

Zagonetka priroda-odgoj
Vrlo je lako priati o epigenetici kad imamo posla s genetiki hibridnim mievima u pedantno
kontrolisanim laboratorij ama. Ali pokuajte da raspetljate stvari u zamrenom ljudskom svetu.
Upravo tog zastraujueg izazova latili su se istraivai koji su, predvoeni Dejvidom Rajsom
(Reiss) sa Univerziteta Dord Vaington, obavili jedno opseno istraivanje. Rajs, uven po svojim
visprenim istraivanjima porodine dinamike, udruio se s Mejvis Hederington (Heatherington),
strunjakom za porodice s usvojenom decom i pastoriima, i Robertom Plominom, predvodnikom u
genetici ponaanja.
Zlatni standard za istraivanja prirode spram odgoja jeste poreenje usvojene dece s decom koju su
podigli bioloki roditelji. Ovo istraivaima omoguuje da procene koliko neka crta kao to je agresija
nastaje pod uticajima iz porodice, a koliko zahvaljujui jedino biologiji.
Osamdesetih godina dvadesetog veka Plomin je zaprepastio nauni svet svojim podacima iz
prouavanja usvojenih blizanaca koji su pokazivali koliki je udeo neke osobine ili sposobnosti nastao
zahvaljujui genima, a koliki zahvaljujui nainu na koji je dete odgajano. kolske sposobnosti tinejdera
duguju genima oko 60 odsto, tvrdio je Plomin, dok je udeo genetike u oseaju sopstvene vrednosti samo
30 odsto, a moralnosti - pukih 25 odsto.321 No Plomin i ostali koji su se koristili ovim metodom nali su se
pod vatrom drugih naunika zato to su, po pravilu, uticaje procenjivali samo u ogranienom opsegu,
opsegu porodica i to uglavnom onih u kojima su blizance podizali bioloki roditelji, u poreenju s
blizancima koje su podizali usvojitelji, ili ousi, ili maehe.
Stoga je Rajsova grupa odluila da ukljui znatno vie varijacija nebiolokih i polubiolokih
porodica, ime je u jednainu unela daleko veu odreenost. Njihov rigorozni plan zahtevao je
pronalaenje 720 parova tinejdera koji e predstavljati celokupnu lepezu genetike bliskosti, od
identinih blizanaca do nekoliko vrsta polubrae i polusestara.322
Grupa je proeljala dravu traei porodice sa samo dvoje tinejdera u svakoj od est specifinih
konfiguracija. Pronalaenje porodica s identinim i neidentinim blizancima, standardna procedura u ovoj
istraivakoj oblasti, nije zadavalo nikakve tekoe. No tee je bilo nai porodice u kojima je svaki
roditelj prethodno bio razveden i u novu porodicu doveo samo jedno dete tinejderskog uzrasta. Jo tee,
takvi ousi ili maehe morali su biti u braku najmanje pet godina.
Posle prenapornog traganja ne bi li se nale i regrutovale potrebne porodice, istraivai su proveli
nekoliko godina analizirajui ogromnu masu dobijenih podataka. Onda su nastupila nova osujeenja.
Neka su nastala iz jednog neoekivanog nalaza: svako dete doivljava istu porodicu na krajnje osoben
nain.323 U istraivanjima blizanaca odgajanih odvojeno uzimalo se kao neto to se po sebi razume da
svako dete u datoj porodici doivljava tu porodicu na slian nain. Ali istraivanje Rajsove grupe - kao i
Krejbovo s genetikom laboratorijskih mieva - razbilo je tu pretpostavku u paramparad.
Uzmimo starijeg brata ili sestru u odnosu na mlaeg ili mlau. Starije dete od roenja nije imalo
suparnika s kojim bi se borilo za roditeljsku ljubav i panju; onda doe mlae dete. Ono od prvoga dana
mora da razvija lukavstva borei se za roditeljsko vreme i nenost. Deca se otimaju za to da budu
jedinstvena, to za ishod ima da se s njima postupa razliito. Toliko o koli miljenja jedna porodica
jedna sredina.
321 O bihevioralnoj genetici, videti McGuire - J. Dunn, Nonshared Environment in Middle Childhood",
u J. C. DeFries et al., prir., Nature and Nurture During Middle Childhood (Blackwell, Oxford, UK, 1994).
322 O genetikoj bliskosti, videti David Reiss et al., The Relationship Code (Harvard University Press,
Cambridge, Mass, 2000).
323 Jedinstveni doivljaj sopstvene porodice koji ima svako dete zove se u bihevioralnoj genetici
nezajednika sredina" (engl. nonshared environment). Videti Judy Dunn - Robert Plomin, Unshared Lives: Why
Siblings Are So Different (Basic Books, New York, 2000).

Sto je jo gore, ispostavilo se da ti aspekti porodinog ivota, kad se prema svakom detetu postupa
kao prema jedinstvenom detetu, imaju veliku snagu u odreivanju detetovog temperamenta dalje od
svakog genetikog uticaja i iznad njega. Tako nain na koji dete definie svoju jedinstvenu niu u porodici
moe poprimiti bilo koji od bezbroj modusa, i tako postaje epigenetski kec iz rukava.
Povrh toga, iako roditelji imaju izvestan uticaj na detetov temperament, oni nisu jedini koji ga
imaju. Uticaj ima i niz drugih ljudi znaajnih u detetovom ivotu, posebno braa i sestre, i drugovi.
Da bi jednaina bila jo sloenija, kao nezavisan a moan kova detetove sudbine pojavio se jedan
inilac iznenaenja: to je nain na koji dete misli o sebi. Svakako, tinejderov oseaj opte sopstvene
vrednosti mnogo zavisi od toga kako se s detetom postupalo, a gotovo uopte ne zavisi od genetike. Ali,
kad se jednom formira, taj detetov oseaj sopstvene vrednosti oblikuje njegovo ponaanje sasvim
nezavisno od nesrenih uplitanja roditelja, pritisaka vrnjaka ili bilo koje genetike datosti.324
Sad jednaina socijalnih uticaja na gene pravi novi zaokret. Detetove genetike datosti zauzvrat
oblikuju nain na koji e svako postupati s detetom. Dok se roditelji prirodno maze s bebama koje
koketuju i uzvraaju zagrljaje, razdraljive ili ravnodune bebe dobijaju manje milovanja. U najgorem
sluaju, kad genetika navodi dete da bude razdraljivo, agresivno i teko, roditelji su skloni da reaguju na
isti nain, strogom disciplinom, otrim govorom i sopstvenim kritizerstvom i srditou. To pak pogorava
detetovu teku stranu, to zauzvrat budi jo veu roditeljsku negativnost i tako nastaje vrzino kolo.325
Toplina roditelja, ili nain na koji su postavljene granice, ili mali milion drugih naina na koji
funkcionie porodica, zakljuili su istraivai, pomau da se postavi manifestovanje dejstava mnogih
gena. Ali, pored toga, nadmeni brat ili sestra, ili aav drugar, takoe vre uticaj.
Staro, nekad naizgled jasno razlikovanje izmeu aspekata detetovog ponaanja koje korene vue iz
genetike, i aspekata izvedenih iz socijalnog sveta, bitno se zamagljuje. Na kraju, posle onih miliona i
miliona utroenih dolara i napornog traganja za potrebnim porodicama, Rajsova je grupa ponudila manje
jasnih i preciznih odgovora o mnotvu zamrenih interakcija izmeu porodinog ivota i gena nego to je
otkrila nove zagonetke koje tek treba reiti.
ini se da je prerano da ova nauka prati svaku epigenetsku putanju u haotinoj magli porodinog
ivota. ak i tako, iz te se magle pomalja nekoliko kristalno jasnih delia podataka. Jedan ukazuje na to
koliku snagu ivotna iskustva imaju na menjanje genetikih datosti u ponaanju.
Iskivanje neuronskih ina
Pokojni psihoterapeut Milton Erikson (Erickson) imao je obiaj da pria o tome kako je poetkom
dvadesetih godina dvadesetog veka rastao u jednom sasvim malom gradiu u Nevadi. Zime su tamo bile
prilino otre, a njega je ushiivalo da, kad se probudi, vidi da je tokom noi napadao sneg.
Takvih jutara mali Milton je hitao da se spremi za kolu, starajui se da prvi proprti stazu do kolske
zgrade. Namerno bi birao zaobilazni, cikcak put, prvi se probijajui kroz sneg celac.
Bez obzira na to koliko zaobilaenja i zavijutaka pravio, naredno dete redovno je ilo tim putem
najmanjeg otpora - a za njim sledee, a za ovim opet sledee. Krajem dana to je postajalo utvrena
putanja, nepromenljiva staza kojom su ili svi.

324 S genetikim redom vonje to postaje sloenije. Na primer, istraivanjem je otkriveno da otprilike
jedna treina gena koja utie na antisocijalno ponaanje u prvih deset godina ivota, vie ne utie na
sredini adolescencije; njih su zamenili novi socijalni i genetiki inioci koji ranije nisu bili operativni.
325 S druge strane, otvorena beba koja koketira i voli maenje zauzvrat dobija vie maenja. S
rastenjem, dete e nastaviti da izaziva toplinu i panju drugih, to e ojaavati njenu drutvenost. Kako
god bilo, nain na koji roditelji postupaju s bebom izgleda da pojaava postojee gene i osnauje nain na
koji e samo dete postupati, ovako ili onako.

Erikson je tu priu upotrebljavao kao metaforu za nain na koji se obrazuju navike. Ali njegova
pria o prvoj stazi kroz sneg i o potonjem neprestanom idenju njom zgodan je model za nain na koji se u
mozgu utapkavaju neuronske staze. Prve veze koje se uspostave u nekom neuronskom kolu jaaju svaki
put kad se ponovi isti sled, sve dok putanje ne postanu toliko jake da bivaju automatska ruta - i novo kolo
je stvoreno.
Poto je u ljudskom mozgu vrlo mnogo kola spakovano u vrlo mali prostor, postoji neprestani
pritisak da se veze koje mozgu vie nisu potrebne ugase kako bi se dobilo mesto za one koje mozak mora
da ima. Izreka upotrebljavaj ili izgubi moe se odnositi i na ovaj nemilosrdni neuronski darvinizam,
poto se modana kola meusobno otimaju za opstanak. Neuroni koje izgubimo su okresani, i nestaju
kao granice odseene s drveta.
Kao to vajar otpoinje rad s gomilom gline, tako i mozak stvara vie materijala nego to mu je
potrebno da bi poprimio konaan oblik. U detinjstvu, do desete godine, dok detetova ivotna iskustva
ukljuujui i odnose s drugima - vajaju njegov mozak, ovaj e selektivno izgubiti polovinu prekobrojnih
neurona, zadravajui one koji se upotrebljavaju, i odbacujui one zanemarene.
Osim toga to odreuju koje e se konekcije ouvati, nai odnosi doprinose oblikovanju mozga time
to vode konekcije to su ih napravili novi neuroni. I ovde se stare pretpostavke neuronauke raspadaju.
ak i danas neki studenti ue da, kad se rodimo, mozak ne moe da proizvodi nove elije. Danas su
pronaeni pouzdani dokazi koji opovrgavaju tu teoriju.326 Znamo, zaista, da mozak i kimena modina
sadre matine elije koje se u nove neurone pretvaraju tempom od hiljadu dnevno. Brzina stvaranja
neurona dostie vrhunac u detinjstvu, ali nastavlja se i u starosti.
Kad novi neuron jednom nastane, on se seli na svoje mesto u mozgu i, u narednih se mesec dana
razvija toliko da napravi oko deset hiljada veza s ostalim neuronima ratrkanim po mozgu. U narednih
etiri-pet meseci, taj neuron istanava svoje veze; kad se putanje jednom povezu, bivaju zakljuane. Kao
to neuronaunici rado kau, elije koje se pale zajedno, zajedno se i vezuju.
U ovom razdoblju od pet-est meseci, lino iskustvo nalae s kojim e se neuronima povezati
novoroena elija.327 to se ee ponavlja neko iskustvo, to jaa postaje navika i gua je neuronska
povezanost nastala iz nje. Mini je pronaao da, kod mieva, ponovljeno uenje ubrzava tempo kojim se
neuroni integriu u kola s drugim neuronima. Na taj nain, sa nastankom novih neurona i njihovih
konekcija, mozak nastavlja da se preoblikuje.
Lepo i krasno za mieve - ali ta je s nama, ljudskim biima? ini se da se ista dinamika moe
primeniti i na nas, uz duboke implikacije po oblikovanje socijalnog mozga.
Svaki modani sistem ima optimalni period u kom iskustvo maksimalno oblikuje njegova kola.
Senzorni sistemi, recimo, uglavnom se oblikuju u ranom detinjstvu, a jeziki sazrevaju posle njih. 328 Neke
sisteme, kao hipokampus - koji je kod ljudi, kao i kod pacova, sedite uenja i pamenja - celog ivota
neprestano i snano uobliava iskustvo. Istraivanja na majmunima otkrivaju da specifine elije u
hipokampusu, one koje na svoje mesto dolaze samo u detinjstvu, mogu ne uspeti da se presele na

326 O neurogenezi: Fred Gage, Institut Salk, lino saoptenje.

327 Pale se zajedno, vezuju se zajedno: na primer, na elijskom nivou, proces uenja povlai sobom
glutamat koji aktivira receptor na jednom neuronu, dok se u drugom otvara kanal za kalcijum, to u
elijskom telu otkvainje sintezu onih proteina koji lepe zajedno" svoje receptore. Ova konekcija ima za
ishod obuhvatniju reakciju od elije do elije. Na elijskom nivou, uenje znai da input od jedne elije
sad ima vei autput. Videt Joseph LeDoux, izlaganje na sastanku Konzorcijuma za istraivanje
emocionalne inteligencije u organizacijama, Kembrid, Mas, 12. decembar 2004.
328 O iskustvu i razvoju neuronskih sistema, videti B. J. Casey, Snimanje mozga u razvoju: kako smo
saznali za kognitivni razvoj?", Trends in Cognitive Science, 9 (2005), 104-10.

namenjeno im mesto ako majmunska beba u tom kritinom periodu pretrpi neki izuzetan stres. 329 I
obrnuto, roditeljska ljubav i briga mogu podstai njihovu seobu.
Kod ljudskih bia najdui povoljan period za oblikovanje traje uporedo s formiranjem prefrontalnog
korteksa, koji nastavlja da se anatomski oblikuje sve do ranog odraslog doba. Stoga ljudi u detetovom
ivotu imaju viedecenijsku priliku da ostave otisak u odgovarajuim neuronskim kolima na visokom
putu tog deteta.
Sto se odreena interakcija ee ponavlja u detinjstvu, to e dublje biti utisnuta u odgovarajui
sistem modanih kola - i lepljivija e biti kad dete odraste i kao odraslo se bude kretalo kroz ivot. Ti
ponavljani trenuci iz detinjstva postae automatske putanje u mozgu, kao one staze u snegu Miltona
Eriksona.330
Uzmimo za primer vretenaste elije - one superbrze konektore u socijalnom mozgu. Istraivai
otkrivaju da se kod ljudskih bia te elije sele do svojih mesta - uglavnom u orbitofrontalnom korteksu i
prednjem cingularnom korteksu - kad dete ima oko etiri meseca, i tad one rasprostiru svoje konekcije do
hiljada drugih elija. Neuronaunici smatraju da ba to, gde i koliko se gusto povezuju vretenaste elije,
zavisi od uticaja kao to su stres u porodici (u gorem sluaju) ili topla atmosfera ljubavi (u boljem
sluaju).331
Vretenaste elije, seamo se, povezuju visoki i niski put i pomau nam da svoje emocije uskladimo
sa svojim reakcijama. Ta neuronska konektivnost podupire jedan kljuni skup vetina socijalne
inteligencije. Kao to je objasnio Riard Dejvidson (neuronaunik kog smo upoznali u Poglavlju VI),
Nakon to na mozak registruje emocionalnu informaciju, prefrontalni korteks nam pomae da veto
sastavimo odgovor na nju. Uobliavanje tih kola od gena koji su u interakciji s iskustvima u ivotu
odreuje na afektivni stil: koliko brzo i koliko jako reagujemo na neki emocionalni okida, i koliko nam
je dugo potrebno da se povratimo.
Kad je re o uenju samoregulatomih vetina koje su od ivotne vanosti za glatko odvijanje
socijalnih interakcija, Dejvidson primeuje: Rano u ivotu postoji mnogo vea plastinost nego kasnije.
Dokazi prikupljeni eksperimentima na ivotinjama ukazuju na to da neka dejstva ranih iskustava mogu
biti nepovratna, tako da kad okruenje jednom oblikuje neko kolo u detinjstvu, to kolo postaje sasvim
stabilno.332
Zamislimo majku i bebu dok se igraju bezazlene igre vidi me - ne vidi me. Dok majka
neprestano pokriva i otkriva lice, beba je sve uzbuenija; na vrhuncu intenziteta, beba se naglo okree na
drugu stranu i sisa palac tupo zurei preda se.
To zurenje oznaava period tajm-auta koji je bebi potreban da se smiri. Majka joj daje vreme koje
joj je potrebno i eka dok beba ne bude spremna da se vrati igri. Nekoliko sekundi kasnije beba se okree
majci i one se ozareno smee jedna drugoj.
Stavimo ovakvo igranje vidi me - ne vidi me nasuprot sledeem: ponovo igra dostie vrhunac
uzbuenja, taku kad je bebi potrebno da se okrene, sisa palac i smiri se pre nego to se vrati igri s
329 Ovakav stres oteuje neurogenezu, smanjuje volumen hipokampusa, proizvodi izmene u funkciji
HPA i za ishod ima emocionalnu hiperaktivnost. Videti C. L. Coe et al., Prenatal Stress Diminishes
Neurogenesis in the Dentate Gyrus of Juvenile Rhesus Monkeys", Biological Psychiatry, 54 (2003), 1025-34.
330 O neuronskim nedostacima, videti Gerald Edelman, Neural Darwinism (Basic Books, New York,
1987).
331 O vretenastim elijama i stresu dok se one sele na svoje mesto, videti John Allman et al., The
Anterior Cingulate Cortex: The Evolution of an Interface Between Emotion and Cogntiion", Annals of the
New York Academy of Science, 935 (2001), 107-17.
332 Dejvidson dodaje da e ipak morati preciznije da identifikuje koja su kola savitljivija kasnije tokom
ivota, a koja su kola posebno plastina rano u ivotu, ali postaju relativno nepromenljiva u odraslom
dobu.

majkom. Samo to ovog puta majka ne eka bebu da se ponovo okrene prema njoj. Umesto toga, naginje
se tako da ue u bebino vidno polje i coke da privue bebinu panju.
Beba i dalje gleda na drugu stranu i ne obraa panju na majku. Neobeshrabrena, majka primie
glavu jo blie, na ta se beba ljuti i pravi grimase odgurujui njeno lice. Na kraju, jo se vie okree od
majke i grozniavo sisa palac.
Da li je vano to to se jedna majka podeava na signal koji joj alje beba, dok druga ignorie
poruku?
Jedno jedino igranje igre vidi me - ne vidi me ne dokazuje nita. Ali, kad se ponavljaju,
viestruki propusti majke da se podesi mogu imati trajno dejstvo, ukazuju mnoga istraivanja. Kad se
ponavljaju kroz celo detinjstvo, ovi obrasci oblikuju socijalni mozak tako da jedno dete raste ushieno
svetom, puno ljubavi, i lako mu je s ljudima, dok drugo odrasta tuno i povueno, ili srdito i sklono
sukobima. Nekad su takve razlike pripisivane detetovom temperamentu, zameni za gene. Danas se rad
naunika usredsreuje na to kako detetove gene mogu u odreeno stanje dovesti hiljade rutinskih
interakcija koje dete doivljava dok raste.
Nada za pramenu
Seam se kako je osamdesetih godina dvadesetog veka Derom Kagan govorio o istraivanju koje
je sprovodio u Bostonu i u dalekoj Kini, a u kojoj su bebine reakcije na novine koriene za
identifikovanje dece koja e biti stidljiva i plaljiva kad porastu. Kagan, sad delimino u penziji, i dalje
nastavlja ovom linijom ispitivanja pratei neke Kaganove bebe do ranog zrelog doba.333 Navraam
svakih nekoliko godina u njegovu staru kancelariju na najviem spratu Vilijam Dejms hola, najvioj kuli
u kampusu Harvarda.
Kad sam poslednji put bio kod njega, ispriao mi je za svoje poslednje nalaze, nalaze dobijene
fMRI istraivanjima Kaganove dece. Kagan, svojim istraivakim metodima uvek uz poslednje
inovacije, pridruio se onima koji upotrebljavaju fMRI. Kako mi je rekao, prouavanje dvadeset dve
Kaganove bebe, koje su kao deca identifikovane kao inhibirane a koje sad imaju vie od dvadeset godina,
otkrilo je da njihove amigdale i dalje preterano reaguju na sve to izlazi iz okvira obinog, kao to su
reagovale i ranije.334
Ispostavlja se da je jedan neuroloki indikator te stidljivosti via aktivnost u kolikulusu, delu
senzornog korteksa koji se aktivira kad amigdala primeti neto nenormalno to bi moglo biti pretnja. Ovo
neuronsko kolo pokree se kad god primetimo neko odstupanje, kao recimo sliku bebine glave na telu
irafe. Slike koje izazivaju tu aktivaciju ne moraju biti neposredne pretnje tako e delovati sve to se
ini udno ili aavo.
Deca koja u tim kolima imaju nisku reaktivnost obino su otvorena i drueljubiva. Ali klinci s
visokom reaktivnou klone se svega to je neobino; njih novina plai. Takve predispozicije kod malog
deteta uglavnom pojaavaju same sebe, poto protektivni roditelji tite svoje stidljive maliane upravo od
onih susreta koji bi im mogli pomoi da naue i neku alternativnu reakciju.
Kagan je u ranijim istraivanjima otkrio da kad roditelji ohrabruju stidljivu decu da vreme provode
s vrnjacima koje bi inae izbegavala (a tu roditelji ponekad treba da budu vrlo uporni), deca esto
prevazilaze genetiku predispoziciju za stidljivost. Posle vie decenija istraivanja, Kagan je pronaao da,
od dece koja su ubrzo po roenju bila okvalifikovana kao inhibirana, samo jedna treina ispoljava
stidljivo ponaanje u ranom odraslom uzrastu.
333 Jerome Kagan - Nancy Snidman, The Long Shadow of Temperament (Harvard University Press,
Cambridge, Mass, 2004).
334 Carl Schwartz et al., Inhibited and Uninhibited Infants Grown Up: Adult Amygdalar Response to
Novel Versus Newly Familiar Faces", Science, 399 (2003), 1952-53.

On sad uvia da se nije toliko promenila osnovna neuronska hiperaktivnost - amigdala i kolikulus i
dalje reaguju preterano - koliko ono to mozak ini s impulsom. Tokom vremena deca koja naue da se
odupru potrebi da se povuku postaju kadra da se u odnose s ljudima uputaju potpunije, ne otkrivajui
spoljne znake inhibicije.
Neuronaunici upotrebljavaju izraz neuronske graevinske skele da opiu kako, kad se jednom
uspostave, veze nekog neuronskog kola jaaju s ponovljenom upotrebom - poput skela podignutih na
gradilitu. Neuronskim se skelama moe objasniti zato je za neki obrazac ponaanja, kad se jednom
uspostavi, neophodan napor da bi bio promenjen. Ali s novim prilikama - ili moda samo uz napor i
svesnost moemo da utremo i ojaamo novu putanju.
Kako mi je Kagan rekao za inhibiranu decu, Sedamdeset odsto budu zdrava kad odrastu.
Temperament moe to da sputava, ali ne i da odredi. Ova deca vie nisu plaljiva ili hiperaktivna.
Uzmimo za primer deaka koji je u najranijem detinjstvu bio identifikovan kao inhibiran, i koji je
kao tinejder nauio da oseti sopstveni strah a da ipak dela. Sad niko vie i ne primeuje da on i dalje
osea strah. Ali, bili su mu potrebni pomo i napor - kao i niz sitnih pobeda, pri emu je oigledno visoki
put upotrebljen da ukroti niski.
Jedan trijumf kog se on sea jeste prevazilaenje straha od injekcija, koji je u detinjstvu bio toliko
jak da je odbijao da ide zubaru - sve dok konano nije naao zubara koji je zadobio njegovo poverenje.
Videvi svoju sestru kako skae u bazen, prikupio je hrabrost da prevazie sopstveni strah od kvaenja
lica, i tako je nauio da pliva. Dok mu je u poetku bilo neophodno da pria s roditeljima da bi pregrmeo
neki ruan san, na kraju je nauio da se smiruje sam.
Bio sam u stanju da prevaziem svoje strahove, napisao je nekad preplaeni deak u kolskom
zadatku. Jer, sad razumem svoju predispoziciju za anksioznost, te mogu sam sebe da ubedim da moram
prevazii jednostavne strahove.335
I tako, uz malice pomoi, kod mnoge slino inhibirane dece prirodno dolazi do pozitivne promene.
Tu pomae ispravno podsticanje i nagovaranje porodice i drugih, kao to pomae i razumevanje da je
mogue savladati sopstvenu utljivost. Isto tako, i uvianje da je mogue pretnje koje prirodno nailaze
iskoristiti da bi se savladale inibirane tendencije.
Kagan pria o sopstvenoj unuci koja je sa est godina bila vrlo stidljiva i koja mu je govorila:
Hajde, kobajagi, ja tebe ne poznajem moram da vebam da ne budem stidljiva.
On dodaje: Roditelji ne uviaju da biologija, iako sputava neke ishode, ne odreuje ono to se
moe dogoditi.
Roditeljskom brigom ne moe se izmeniti svaki gen, niti se moe preinaiti nervni tik - no ipak, ono
to deca doivljavaju iz dana u dan vaja njihova neuronska kola. Neuronauka poinje da s iznenaujuom
preciznou pokazuje kako se odigrava deo toga vajanja.

335 O deaku koji je nekad bio plaljiv, videti Kagan - Snidman, Long Shadow, 28-29.

11. SIGURNA BAZA

Sa dvadeset tri godine upravo je bio diplomirao na uvenom univerzitetu - u ono vreme u Britaniji
to je bila ulaznica za uspenu karijeru. Ipak, nalazio se u tekoj depresiji i nameravao da se ubije.
Kao to je otkrio svom psihoterapeutu, njegovo je detinjstvo bilo neprestana nesrea. Bio je
najstarije dete u velikoj porodici, a pre njegovog treeg roendana u porodici se rodilo jo dvoje dece.
este svae njegovih roditelja esto su se okonavale tuom. Otac je mnogo vremena provodio na
radu daleko od porodice, a majka satrta svaama u svom oporu mladunaca - ponekad je satima, pa i
danima, ostajala zakljuana u spavaoj sobi.
Kad je bio mali putali su ga da dugo plae sam roditelji su verovali da je pla samo pokuaj da
ih dete navede da ga razmaze panjom. inilo mu se da su najosnovnija njegova oseanja i potrebe
prenebregnute.
Karakteristino seanje iz detinjstva jeste no kad je dobio napad slepog creva i leao budan do
zore, jeei, sam. Sea se i da je sluao mlau brau i sestre kako plau do iscrpljenosti, dok roditelji
ostaju ravnoduni. I sea se kako ih je mrzeo zbog toga.
Prvi dan u koli bio mu je najnesreniji u ivotu. Kad ga je majka ostavila u koli, to mu se uinilo
kao konano odbacivanje. Oajan, preplakao je ceo dan.
I dalje kao dete, na kraju je poeo kriti svaku enju za ljubavlju, odbijajui da od roditelja zatrai
bilo ta. Tokom terapije strahovito se plaio da e ga terapeut, ako bude otkrio svoja oseanja i zaplakao,
smatrati gnjavatorom koji trai panju i - fantazirao je - zakljuati se u drugoj sobi i tamo ostati dok on ne
ode.336
Ovaj kliniki opis dao je britanski psihoanalitiar Don Bolbi (Bowlby), koji je zahvaljujui svom
pisanju o emocionalnim sponama (engl. bond) izmeu roditelja i deteta postao najuticajniji mislilac u
oblasti dejeg razvoja koji se pojavio meu Frojdovim sledbenicima. Bolbi je darnuo u velike teme
ljudskog ivota kao to su naputanje i gubitak - i u afektivna vezivanja (engl. attachment) zbog koje su
ovi toliko moni.
Iako obuen za klasinu psihoanalizu tipa pacijent na kauu, Bolbi je uradio neto to je u
njegovo vreme, otprilike pedesetih godina dvadesetog veka, bilo revolucionarno: on, Bolbi, posmatrao je
majke i malu decu neposredno, umesto da se oslanja iskljuivo na neproverljiva seanja pacijenata na
psihoanalizi. Potom je posmatranu decu pratio da bi video kako su njihove rane interakcije oblikovale
njihove interpersonalne navike.
Bolbi je u zdravom afektivnom vezivanju za roditelje prepoznao kljuni sastojak deje dobrobiti.
Kad roditelji postupaju s empatijom i povoljno reaguju na detetove potrebe, oni grade osnovni, bazini
oseaj sigurnosti. Takva dosledna empatija i osetljivost upravo su i nedostajali pomenutom suicidalnom
pacijentu. A on je patio i dalje zato to je svoje aktuelne odnose video kroz naoari svog tragino
nesrenog detinjstva.
Bolbi tvrdi da je svakom detetu, da bi moglo da napreduje u ivotu, neophodna prevlast Ja-Ti
povezivanja u detinjstvu. Roditelji koji su dobro podeeni na dete nude ovome bazu sigurnosti, neto na
ta ljudi mogu da raunaju kad su uznemireni i kad su im potrebne panja, ljubav i uteha.
Pojmove afektivnog vezivanja i baze sigurnosti razradila je glavna Bolbijeva amerika uenica,
takoe uticajan razvojni teoretiar Meri Ejnsvort (Ainsworth)337. Pod njenim vostvom mnogi istraivai
336 O suicidalnom pacijentu, videti John Bowlby, A Secure Base: Parent-Child Attachment and Healthy Human
Development (Basic Books, New Yorik, 1988).
337 O sigurnoj deci, videti Mary Ainsworth et al., Afektivna vezanost majke i malog deteta i socijalni
razvoj: socijalizacija kao proizvod reciprone responzivnosti na signale", u M. E M. Richards, prir., The
Integration of a Child into a Social World (Cambridge University Press, London, 1974).

su dosad prikupili gomile podataka i otkrili tananosti monih uticaja najranijih interakcija roditelj - dete
koji odreuju da li e dete biti sigurno do kraja ivota.
Bukvalno od samog roenja, bebe nisu puki pasivni zamotuljci, nego su aktivni komunikatori koji
tee sopstvenim intenzivno prenim ciljevima. Sistem dvosmernih emocionalnih poruka izmeu bebe i
njenog staratelja predstavlja bebinu ilu kucavicu, put kojim prolazi svekoliki saobraaj kojim se
ispunjavaju bebine bazine potrebe. Da bi navele svoje staratelje da ispunjavaju te potrebe, bebe moraju
biti majuni majstori u razraenom, ugraenom sistemu upostavljanja i izbegavanja kontakta oima,
osmeha, i vriske; bez tog socijalnog interkoma, bebe su nesrene, pa ak i umiru od zanemarivanja.
Posmatrajte protokonverzaciju izmeu bilo koje majke i njene bebe, i videete fino orkestriran
emocionalni ples, ples u kom se partneri smenjuju u preuzimanju vostva. Kad se beba smei ili kad
plae, majka reaguje u skladu s tim: u sasvim stvarnom smislu, emocije bebe usmeravaju majine radnje
isto koliko i majka usmerava bebu. Izvrstan nain na koji one spremno reaguju jedna na drugu pokazuju
da njihova petlja funkcionie u oba smera, da je ona primalni emocionalni autoput.
Petlja roditelj-dete daje roditeljima glavni koridor preko kog mogu pomoi svojoj deci da naue
osnovna pravila na kojima e se temeljiti njihovi kasniji odnosi - kako da se pozabave drugom osobom,
kako da reguliu brzinu neke interakcije, kako da zaponu razgovor, kako da se podese na oseanja druge
osobe, i kako da upravljaju sopstvenim oseanjima kad su u interakciji. Ove sutinske lekcije temelj su
umenog drutvenog ivota.
Zaudo, izgleda da one oblikuju i intelektualni razvoj: intuitivne emocionalne lekcije iz razgovora
bez rei u prvoj godini ivota grade mentalne skele za istinske razgovore u uzrastu od dve godine. A kako
dete ovladava navikom prianja, tako postavlja temelje onom privatnom unutranjem razgovoru koji
nazivamo miljenjem.338
Istraivanjima je otkriveno i to da baza sigurnosti postie i neto vie osim to prua emocionalnu
auru: ini se da ona podstie mozak da lui neurotransmitere koji onom oseaju da smo voljeni dodaju
mali sev zadovoljstva - a daje ga i svakome ko prua ljubav. Nekoliko desetina godina poto su Bolbi i
Meri Ejnsvort izneli svoje teorije, neuronaunici su identifikovali dva neurotransmitera koji izazivaju
zadovoljstvo, oksitocin i endorfine, koje aktivira povezivanje u petlju.339
Oksitocin stvara oseaj zadovoljne oputenosti; endorfini podraavaju adiktivno zadovoljstvo to ga
u mozgu izaziva heroin (iako ni izdaleka ne tako snano). Detetu koje je prohodalo tu divnu sigurnost
pruaju roditelji i porodica; drugovi u igri i, kasnije, prijateljstva i romantina prisnost, aktiviraju ista
kola. Sistemi koji lue te hemikalije ljubavi i nege ukljuuju poznate delove socijalnog mozga.
Povreda oblasti s najvie receptora oksitocina teko oteuje majinsko negovanje i brigu. 340 ini se
da je sistem oienja isti i kod beba i kod majki - a isto se tako ini da on obezbeuje deo neuronskog
cementa za sponu ljubavi koja se gradi meu njima. Deca koja su dobro gajena i voljena imaju oseaj
baze sigurnosti delom i stoga to ba te modane hemikalije bude ono unutranje oseanje da je sve u
redu (moda je to i biohemijska baza onoga to je Erik Erikson smatrao detetovim osnovnim oseajem
poverenja u svet).
Majke ija e deca odrasti kao sigurne osobe paljivije su i vie se odazivaju na bebin pla,
pokazuju vie ljubavi i nenosti, i oseaju se prijatnije u bliskim dodirima kao to je maenje. Ovakve, na
338 O protokonverzaciji i miljenju, videti Trevarthen, The Self Born in Intersubjectivity: The
Psychology of Infant Communicating", u Ulric Neisser, prir., The Perceived Self: Ecological and Interpersonal
Sources of Self-knowledge (Cambridge University Press, New York, 1003), 121-73.
339 O modanim kolima za afektivno vezivanje i miljenje, videti Jaak Panksepp, Affective Neuroscience:
The Foundations of Human and Animal Emotions (Oxford University Press, New York, 1998).
340 Kola za afektivno vezivanje obuhvataju cingularni korteks, septalnu oblast, ploasto jedro strije
terminalis i preoptiku i medijalnu oblast hipotalamusa, zajedno sa oblau u koju se svaka od njih
projektuje u srednjem mozgu ", sve po Panksepp, Affective Neuroscience, 249. Ozlede u ploastom jedru strije
terminalis, u kom se nalazi mnotvo receptora oksitocina, teko oteuje materinsku brigu.

svoje bebe podeene majke stalno se vezuju u petlju s njima. 341 No deca ije su majke esto van
sinhroninosti s njima, ispoljavaju nesigurnost, u bilo kom od dva vida. Ako majka ima obiaj da se
namee, malo dete se s tim nosi tako to se zatvara u sebe, aktivno nastojei da izbegne interakciju. Kad
se ini da je majka nezainteresovana, beba reaguje bespomonom pasivnou i nije u stanju da se povee
- to je upravo obrazac koji je u svoj ivot odraslog uneo Bolbijev suicidalni pacijent.
Manja krajnost od majki koje neposredno zapostavljaju decu jesu one koje stvaraju emocionalnu
distancu izmeu sebe i svoje dece, koje ak odravaju i fiziki jaz, koje srazmerno retko razgovaraju sa
svojom decom, ili ih retko dodiruju. Takva deca esto steu zube i prave se da ne mare, iako njihova
tela zapravo pokazuju znake poviene anksioznosti. Ova deca na kraju oekuju od ostalih da budu
rezervisani ili nadmeni i da se dre na rastojanju, te tako emocionalno zaostaju. Kao odrasli, izbegavaju
emocionalnu prisnost i tee povlaenju od ljudi.
S druge strane, anksiozne i sobom zaokupljene majke bivaju lako nenatimovane na potrebe svoje
dece. Kad majka propusti da bude paljiva i na raspolaganju tako da se beba moe osloniti na nju, neke
bebe reaguju plaljivou i kaenjem. Takva deca, zauzvrat, mogu postati zaokupljena sopstvenim
strahovima, pa samim tim i manje sposobna da se dobro podeavaju na druge. Kao odrasli, u odnosima su
sklona anksioznom kaenju za druge.
Podeene interakcije kojima e biti zadovoljne bebama su podjednako osnovna potreba kao to su
im to hrana ili podrigivanje. Kad im nedostaje sinhronina roditeljska briga, deca su u veoj opasnosti da
odrastu s poremeenim obrascima afektivnog vezivanja. Ukratko, deca s kojima se postupalo s empatijom
verovatno e postati sigurna; anksiozni roditelji stvaraju anksioznu decu; a rezervisani ili nadmeni
roditelji stvaraju decu koja sve izbegavaju, koja se povlae i od emocija i od ljudi. U odraslom dobu, ovi
obrasci ispoljavaju se kao siguran, anksiozan ili izbegavajui stil afektivnog vezivanja u odnosima s
drugima.
ini se da prenoenje takvih obrazaca sa roditelja na dete traje tokom celog njihovog odnosa. Na
primer, prouavanjem blizanaca naeno je da ako sigurno dete usvoji anksiozan roditelj, najverovatnije je
da e dete na kraju i samo imati obrazac anksioznog vezivanja. 342 Na osnovu stila roditelja deji se stil
moe predvideti sa sigurnou od oko sedamdeset odsto.343
Ali ako anksiozno dete uspe da nae sigurnog surogat roditelja - starijeg brata ili sestru, uiteljicu
ili nekog roaka koji preuzima na sebe velik deo staranja o njemu - detetov emocionalni obrazac moe se
pomeriti prema sigurnosti.
Nepomino lice
Majka i beba provode zajedno prijatne trenutke, a onda se na majci deava iznenadna promena.
Njeno lice postaje bezizraajno i neprijemivo.
Na to bebu hvata panika i na njenom se licu ogleda patnja.
Majka ne pokazuje nikakvu emociju, ne reaguje na bebinu uznemirenost. Postala je mrtva hladna.
341 O sigurnim bebama i njihovim majkama, videti Russell Isabella - Jay Belsky, Interactional
Synchrony and the Origins of Infant-Mother Attachments: A Replications Study", Child Development, 62
(1991), 373-94.
342 Videti, na primer, M. J. Bakermans-Kranenburg et al., The Importance of Shared Environment in
Infant-Father Attachment: A Behavioral Genetic Study of the Attachment Q-Sort, Journal of Family
Psychology, 18 (2004), 545-49; C. L. Bokhorst et al., The Importance of Shared Environment in MotherInfant Attachment Security: A Behavioral Genetic Study", Child Development, 74 (2003), 1769-82.
343 O stilu vezanosti, videti Erik Hesse, The Adult Attachment Interviews: Historical and Current
Perspectives", u Jude Cassidy - Phillip Shaver, prir., Handbook of Attachment: Theory, Research and Clinical
Applications (Guilford Press, New York, 1999).

Beba poinje da cvili.

Psiholozi ovaj scenario nazivaju nepominim licem, i namerno se slue njime kako bi istraili
osnove rezilijentnosti, sposobnosti oporavka od uznemirenja. ak i kad se majka nepominog lica vrati
dobroj povezanosti s bebom, beba nastavlja da neko vreme ispoljava uznemirenost. Koliko e se brzo
oporaviti pokazuje koliko je dobro ovladala rudimentima emocionalnog upravljanja sobom. Ova osnovna
vetina stie se u prvih godinu-dve ivota, bebe je uvebavaju kad se od uznemirenosti neprestano iznova
vraaju miru, iz stanja van sinhroninosti u vezivanje u petlju.
Kad majino lice postane bezizraajno te se bebi uini da se majka odjednom povukla, to redovno
navodi bebu da pokua da popravi stvari i natera majku da reaguje. Bebe alju majkama znake na sve
naine koje znaju, od flerta do plaa; neke na kraju odustaju, gledaju u stranu i iaju palac nastojei da se
utee.
Po miljenju Edvarda Tronika (Tronick), psihologa koji je izumeo metod nepominog lica, to
uspenije bebe trae popravku prekinute petlje, to bolje postaju u tome. Iz ovoga proizlazi jo jedna
snaga: takve bebe uspevaju da ljudske interakcije vide kao popravljive - one veruju da imaju sposobnost
da postave stvari kako treba kad neto u njihovom odnosu s drugom osobom ispadne iz sinhroninosti.
Tako one poinju da grade kostur za doivotni rezilijentni oseaj sebe i svojih odnosa. Takva deca
rastu videi sebe kao uspenu, kao sposobnu da imaju pozitivne interakcije i poprave ih kad iskliznu iz
ina. One pretpostavljaju da e drugi ljudi biti poverenja dostojni i pouzdani partneri.
Sestomesene bebe ve su otpoele da razvijaju tipian stil odravanja interakcije s drugima, i
uobiajen nain miljenja o sebi i drugima. To ivotno vano uenje omogueno je upravo tim oseajem
bezbednosti i poverenja - drugim reima, skladnim odnosom (rapport) - koji se razvio s osobom koja
prua putokaze. Ovaj Ja-Ti odnos od najvee je vanosti u dejem socijalnom rastu.
Sinhroninost majka-beba na delu je od prvog dana detetovog ivota; to je vie sinhroninosti, to
su toplije i radosnije njihove interakcije uopte uzev.344 Ali novororoenad su, kad su van sinhroninosti,
ljuta, frustrirana, ili im je dosadno. Ako beba dobija stalne porcije nesinhroninosti i usamljenike
nesree, nauie da se oslanja na svaku strategiju smirivanja na koju je natrapala. Neke, naizgled
odustajui od nade u pomo spolja, usredsreuju se na nalaenje naina da se osete bolje. Druge se
distanciraju tako to se okreu na drugu stranu i izbegavaju kontakt oima, i time stvaraju prostor u kom
e se smiriti same.
No ta strategija distanciranja moe da izvitoperi detetovu sposobnost uspostavljanja interakcija s
drugima. Kad mu takav stil postane uobiajen, moe poeti da sebe vidi kao neuspeno u interakcijama, a
druge kao nepouzdane izvore utehe. Taj stav, u verziji odraslog, znai da se bezbroj ljudi, kad se oseti
potiteno, okree usamljenikim utehama kao to su prejedanje, pijenje ili kompulsivno etanje
televizijskim kanalima.
Kako vreme prolazi i dete raste, ono takve strategije primenjuje automatski i neelastino, bez obzira
na situaciju - ime gradi odbranu od anticipiranih loih doivljaja, imala ta anticipacija vrstu osnovu ili
ne. I tako, umesto da ljudima prilazi s otvorenim, pozitivnim stavom, dete se refleksno povlai u zatitnu
ljuturu, i deluje hladno i daleko.
Depresivna petlja

344 Sinhroninost izmeu beba i njihovih majki procenjivana je po njihovim istovremenim pokretima,
slinom tempu radnji, i koordinisanosti njihovih interakcija. Frank Bernieri et al, Synchrony,
Pseudsynchrony, and Dissynchrony: Measuring the Entrainment Prosody in Mother-Infant Interactions",
Journal of Personality and Social Psychology, 2 (1998), 243-53.

Majka Italijanka peva veselu pesmicu svojoj bebi Fabijani: Tai, tai ruicama / Evo tate uskoro. /
Donee bombonice / Da ih Fabijana pojede.345
Ton joj je radostan, melodija u ritminom alegru, i Fabijana se gukanjem ushieno pridruuje ritmu.
Ali kad druga majka peva istu pesmicu svojoj bebi - ovog puta u jednolinom, dubokom largu njena beba reaguje znacima uznemirenosti, a ne ushienja.
Razlika? Druga majka pati od klinike depresije; prva majka ne pati.
Ovaj jednostavan raskorak u nainu na koji majke pevaju svojim bebama po sebi govori o velikim
razlikama u emocionalnom okruenju njihovih beba koje rastu - i koje e uticati na to kako e se bebe
oseati u svakom drugom vanom odnosu koji budu imale u ivotu. Depresivnim majkama je, razumljivo,
teko da se sa svojim bebama upuste u radosnu protokonverzaciju; njima nedostaje energija za one
raspevane tonove majkinskog jezika.346
U interakcijama sa svojim bebama, depresivne majke uglavnom su loe vremenski usklaene s
njima i iskljuene su, ili su pak nametljive, ljutite, ili tune. Neuspeh u uspostavljanju sinhroninosti
onemoguuje spajanje u petlju, a negativne emocije alju poruku bebi da je uradila neto loe te bi trebalo
da promeni neto. Ova poruka, pak, uzrujava bebu, koja niti moe da navede majku da joj pomogne da se
smiri, niti da u tome uspe sama. Uza sve to, majka i beba sasvim lako zapadaju u silaznu spiralu
nekoordinacije, negativnosti i prenebregnutih poruka.347
Depresija, govore nam bihevioralni genetiari, moe biti nasledna. Mnogi istraivai pokuali su da
izraunaj u naslednost depresije - izglede da e dete depresivnih roditelja u nekom trenutku ivota i
samo postati kliniki depresivno. Ali, kako istie Majki Mini, deca roena od oca ili majke sklonih
nastupima depresije nasleuju ne samo gene tog roditelja, nego i depresivnog roditelja - koji lako moe da
postupa na naine koji e podsticati manifestovanje dejstava gena.348
Na primer, prouavanjem kliniki depresivnih majki i njihovih beba naeno je da depresivne majke,
ee od ostalih majki, gledaju nekud pored svoje bebe, ee se ljute, i nametljivije su kad je bebama
potreban predah da se povrate, kao i da su manje tople od ostalih majki. Njihove bebe, po pravilu,
protestuju na jedini nain koji znaju - plaem - ili deluju kao da su se predale te postaju apatine i
povuene.
Tipian odgovor beba drugaiji je kod svake: ako majka naginje ljutitosti, i beba postaje ljuta; ako
majka naginje pasivnom povlaenju, takva postaje i beba, ini se da bebe ue ove interakcijske stilove iz
tekueg niza nesinhroninih trenutaka koje provode s depresivnom majkom. Osim toga, u opasnosti su da
steknu pogrean oseaj sebe, poto su ve nauile da ne mogu dovesti do poboljanja kad su nesrene i
van sinhroninosti, niti se mogu uzdati u druge da e im pomoi da se osete bolje.
Majina depresija moe postati put transmisije kojim sve line i socijalne boljke to su se sruile na
nju pogaaju i njenu bebu. Majina unezverenost, recimo, ima negativna hormonska dejstva na dete, koja
se ispoljavaju u ranom detinjstvu: bebe depresivnih majki imaju vie nivoe hormona stresa i nie nivoe
345 Pesmica na italijanskom: Batti, batti le manine /Che tra poco vie-ne papa / Ti porta le cara-melline /
Fabiana le mang-ge-ra.
346 O depresivnoj majci i bebi, videti Colwyn Trevarthen, Razvoj intersubjektivne motorne kontrole
kod male dece", u M. G. Wade - H. T. A. Whiting, Motor Development in Children (Martinus Nijhoff,
Dordrecht, 1986), 209-61.
347 O depresivnoj petlji, videti Edward Z. Tronick, Emocija i saoptavanje emocija kod male dece",
American Psychologist, 44 (1989), 112-19.
348 Mini (Meaney) tvrdi da je bolje identifikovati ne samo relevantne gene, nego i stilove roditeljstva (i
sve druge sline inioce) koji mogu izmeniti nivoe manifestovanja dejstva gena za depresiju. Drugim
reima, koja iskustva pelcuju dete protiv depresije? Odgovori na to pitanje mogu posluiti u odreivanju
optih intervencija kojima bi se smanjio rizik da e kasnije i samo dete postati depresivno. Videti Michael
Meaney, Maternal Care, Gene Expression".

dopamina i serotonina, to je hemijski profil skopan s depresijom. 349 Malo dete ne mora biti svesno
ogromnih sila koje ugroavaju njegovu porodicu, ali te e se sile ugraditi u njegov nervni sistem.
Socijalna epigenetika prua nadu takvoj deci. Roditelji koji su donekle depresivni ali uspevaju da
pokazuju dobro raspoloenje pred tekoom minimizuju socijalnu transmisiju depresije. 350 A ako postoje
jo neke, nedepresivne osobe koje se staraju o detetu, to prua bazu sigurnosti na koju dete moe da
rauna.
Neka deca depresivnih majki naue jo jednu lekciju, lekciju koja ima adaptivna svojstva. Mnoga
takva deca postaju izvrsni itai promenljivih majinih emocija, a kao odrasli bivaju umeni u upravljanju
svojim interakcijama tako da ih odravaju to prijatnijim (ili to manje neprijatnim). Kad se prenesu u iri
svet, takve se vetine prevode u teko steenu socijalnu inteligenciju.351
Izvitoperena empatija
- Doni je dao svom najboljem drugu da se igra njegovom loptom. Ali drug je bio nepaljiv pa je izgubio
loptu. A nije hteo da da Doniju drugu.
- Donijev drug, s kojim je Doni zaista voleo da se igra, odselio se. Doni vie nikad nije mogao da se
igra sa svojim drugom.
Obe ove male melodrame hvataju trenutke visoke emocije u ivotu svakog malog deteta. Ali koje se
tu emocije ogledaju?
Veina dece naui da razluuje jedno oseanje od drugog i da shvati ta je dovelo do ovog ili onog
oseanja. Ali deca koju su roditelji teko zapostavljali ne.
Kad su ove zgodice itane takvim predkolcima, njihovi odgovori su u polovini sluajeva bili
pogreni - to je mnogo gori rezultat prepoznavanja od onog to su ga postigli dobro odgajani
predkolci.352
Detetova sposobnost da ita emocije u zbivanjima u ivotu stradae u meri u kojoj je dete bilo
lieno upravo onih interakcija koje ga ue ovoj lekciji. Deca liena bitnog ljudskog dodira ne uspevaju da
naprave kljuna razlikovanja emocija; njihov oseaj za ono to oseaju drugi ostaje nejasan.353
Kad su one dve zgodice o Doniju itane predkolcima koji su bili zlostavljani - koje su njihovi
roditelji ili staratelji neprestano vreali ili im nanosili telesni bol - oni su nalazili ljutnju tamo gde je
349 O depresivnim majkama i kortizolu kod male dece, videti Tiffany Field et al., Majina depresija
utie na malu decu i rane intervencije", Preventive Medicine, 27 (1998), 200-03.
350 O prevenciji prenoenja poremeenog raspoloenja, videti A. Cumberland-Li et al., Veza
roditeljske emocionalnosti i s njima povezanih dispozicionih osobina sa roditeljskim izraavanjem
emocija i dejim socijalnim funkcionisanjem", Motivation and Emotion, 27, no 1 (2003), 27-56.
351 O deci depresivnih majki, videti Tronick Emocije i saoptavanje emocija".
352 O zapostavljanju prepoznavanja dejih emocija, videt Seth Pollak et al., Prepoznavanje emocija na
licima: posleice zlostavljanja i zapostavljanja dece po deji razvoj", Developmental Psychology, 36 (2000),
679-88.
353 Bolna krajnost moe se videti kod hiljada dece smetenih u rumunska sirotita tokom tekih
ekonomskih problema osamdesetih godina dvadesetog veka. Ta su deca provodila po dvadeset sati
dnevno u kolevkama, i o njihovim se potrebama nije starao niko. Uzorak dece koju su usvojile amerike
porodice i u osmoj je godini ispoljavao uznemirujue simptome: ta su deca bila ultrastoici, nisu ni plakala
niti izraavala bol; bila su nezainteresovana za igru; i pravila su zalihe hrane. Mnogi njihovi problemi
popravili su se kad su se uklopila u nove porodice. No ak i tad, snimci mozga pokazali su da su kljune
oblasti njihovog socijalnog mozga bile nedovoljno aktivne, ukljuujui u njih i orbitofrontalni korteks.
Videti Harry Chugani et al., Local Brain Functional Activity Following Early Deprivation: A Study of
Postinstitutionalized Romanian Orphans", Neuroimage, 14 (2002), 1290-1301.

uopte nije bilo. Zlostavljana deca opaaju ljutnju na licima koja su neutralna, neodreena ili ak tuna.
Ovo preterano opaanje ljutnje ukazuje na hipersenzitizovanu amigdalu. ini se da je ta poviena
osetljivost selektivna za ljutnju: kada zlostavljana deca gledaju u lica koja pokazuju ljutnju, njihov mozak
reaguje jaom aktivacijom nego mozak druge dece - iako njihov mozak reaguje normalno na lica koja
pokazuju radost ili strah.354
Ova izvitoperenost empatije znai da panju zlostavljane dece privlai i najmanji znak da je neko
moda ljut. Ona motre na ljutnju vie od ostale dece, vide je i kad je zapravo nema, i due gledaju takve
znake.355 Primeivanje ljutnje i tamo gde je zapravo nema moda je od kljune koristi za takvu decu. Na
kraju krajeva, ona se kod kue suoavaju sa stvarnom opasnou, tako da njihova hipersenzitivnost ima
smisla kao zatitni radar.
Nevolja se zakuvava kad takva deca ponesu tu povienu osetljivost u svet van kue. Siledije iz
kolskih dvorita (koje su po pravilu bile fiziki zlostavljane) prejako tumae ljutnju i uitavaju
neprijateljstvo i u neutralna lica. Njihovi napadi na drugu decu esto nastaju zbog njihovog pogrenog
opaanja neprijateljske namere i onda kad ove nema.
Izlaenje na kraj s detetovim izlivima ljutnje velik je izazov - ali i povoljna prilika - za svakog
roditelja. U idealnom sluaju, majka nee dopustiti sebi da se i sama naljuti, niti e biti naprosto pasivna i
prepustiti dete njegovoj srdbi. Umesto toga, kad savlada sopstvenu srdbu - niti je odgurujui u stranu
niti joj se preputajui, i pri tome ostajui u petlji s detetom - majka nudi detetu bezbedan prostor za
uenje izlaenja na kraj sa onim to ga ljuti. To, naravno, ne znai da detetovo emocionalno okruenje
mora uvek biti mirno - nego znai samo to da u porodici mora postojati dovoljno rezilijentnosti kako bi se
svi oporavili od uznemirenja.
Okruenost porodicom tvori emocionalnu stvarnost malog deteta. aura sigurnosti koja ostaje
netaknuta moe da zatiti dete ak i od najstranijih dogaaja. Ono to decu najvie brine u svakoj velikoj
krizi svodi se na sledee: kako to utie na moju porodicu? Na primer, deca koja ive u nekoj ratnoj zoni
nee kasnije imati simptome traume ili pojaane anksioznosti ako njihovi roditelji uspeju da iz dana u dan
stvaraju stabilnu, umirujuu sredinu.
Ovo ne znai da roditelji treba da potiskuju sopstvenu uznemirenost kako bi zatitili decu. Dejvid
Spigel (Spiegel), psihijatar sa Univerziteta Stanford, prouavao je emocionalne reakcije u porodicama
posle kobnog jedanaestog septembra. Deca, primeuje Spigel, hiper su svesna emocionalnih strujanja u
sopstvenim porodicama. Kako on objanjava, emocionalna aura dejstvuje ne kad se roditelji prave da se
nita nije dogodilo, nego kad doputaju da deca saznaju da se sa uznemirenou i nesreom nose kao
porodica, svi zajedno.
Popravni doivljaj
Otac mu je bio sklon napadima estokog besa, naroito kad je pijan - to se deavalo praktino
svake noi. U tim nastupima srdbe, otac bi dohvatio nekog od svoja etiri sina i izdevetao ga.
Mnogo godina kasnije jedan sin je ispriao svojoj eni za strahove koje i dalje nosi. Kako se vrlo
ivo setio, Kad god smo videli kako se oeve oi suavaju, mi deca smo znali da je vreme da briemo iz
sobe.
Njegova ena, priajui mi o toj ispovesti, dodala je jednu tananiju pouku koju je izvukla za sebe:
Uviam da na mog mua kao dete nije bila obraana panja. Zato, ak i kad po ko zna koji put ponovo
ujem istu staru priu, podsetim sebe: Ostani tu.
354 O zlostavljanoj deci i ljutitim licima, videti Seth Pollak et al., P3b Reflects Maltreated Childrens
Reaction to Facial Displays of Emotion", Psychophysiology, 38 (2001), 267-74.
355 O motrenju ne bi li se videla ljutnja, videti Seth Poliak - Stephanie Tolley-Schell, Selektivna panja
za facijalne izraze kod fiziki zlostavljane dece, Journal of Abnormal Psychology, 112 (2003), 323-38.

Ako on primeti da je moja panja ma i na trenutak popustila, biva povreen, dodala je. On je
hipersenzitivan za trenutke kad ja poinjem da se iskljuujem. ak i kad i dalje izgleda da sluam, on zna
taan trenutak kad sam utonula u sebe.
Svako s kim su u detinjstvu njegovi odgajatelji postupali kao s Ono, umesto kao s Ti, verovatno e
nositi sline osetljivosti i emocionalne rane. Takva osetljiva mesta izbijaju na povrinu najee u bliskim
odnosima - sa suprugom, decom i dobrim prijateljima. Ali u odraslo doba bliski odnosi mogu ponuditi i
ozdravljujui scenario: s osobom, umesto da je u takvim odnosima ignoriu ili i gore od toga, postupaju
kao s Ti - kao to je uinila ona priljeno podeena supruga sa svojim muem.
Kao kakav podsticajni roditelj ili suprug, tako i dobar psihoterapeut postaje baza sigurnosti za
zanemarivane ljude. Alan or (Schore), psiholog sa UCLA, postao je legenda meu mnogim
psihoterapeutima zahvaljujui mnogobrojnim prikazima neuronaunih radova u ijem se centru nalazi
odnos pacijent-terapeut.
Po orovoj teoriji, neuronski lokalitet za emocionalnu disfunkciju nalazi se prvenstveno u
orbitofrontalnom korteksu (OFC), najvanijem delu modanih putanja za odnose. 356 I sam rast OFC-a,
tvrdi on, zavisi od dejeg iskustva. Ako roditelji pruaju podeenost i bazu sigurnosti, onda se OFC
razvija. Ako roditelji ne reaguju na dete, ili ako ga zlostavljaju, onda se detetov razvoj OFC-a remeti - i
ishod je ograniena sposobnost regulisanja duine, jaine ili uestalosti uznemirujuih emocija kao to su
ljutnja, strah ili stid.
orova teorija osvetljava nain na koji interakcije igraju ulogu u preoblikovanju mozga, kroz
neuroplastinost - nain na koji ponovljena iskustva vajaju oblik, veliinu i broj neurona i njihove
sinaptike veze. Deo najmonijeg oblikovanja deava se u kljunim naim odnosima: tad se mozak u
ponovljenim navratima uvodi u dati registar. U stvari, ako nas hronino povreuje ili ljuti, ili pak
emocionalno podstie neko s kim svakodnevno provodimo vreme tokom godina, to moe da preoblikuje
sistem kola u naem mozgu.
or tvrdi da podsticajni odnosi kasnije u ivotu mogu donekle da prerauju neuronska scenarija
upisana u mozak u detinjstvu. U psihoterapiji, aktivni sastojci u toj emocionalnoj popravci obuhvataju
skladan odnos i poverenje, i dobro vezivanje u petlju pacijenta i psihoterapeuta.
Terapeut, veli or, slui kao ekran na koji se projektuju iznova doivljeni rani odnosi. Ali, ovoga
puta pacijent moe da te odnose doivi potpunije i otvorenije, bez osude, optuivanja, izdaje ili
zapostavljanja. Tamo gde se otac drao na razdaljini, terapeut je uvek na raspolaganju; tamo gde je majka
bila prekomemo kritiki nastrojena, terapeut nudi prihvatanje - i time daje popravno, reparativno iskustvo
za kojim je pacijent moda udeo ali ga nikad nije dobio.
Jedno obeleje delotvorne psihoterapije jeste otvaranje slobodnijeg emocionalnog toka izmeu
terapeuta i klijenta, koji ui da se vezuje u petlju bez straha i bez blokiranja oseanja koja ga
uznemiruju.357 Najbolji terapeuti stvaraju sigurnu emocionalnu atmosferu, bezbedni prostor za sva
oseanja koja klijent ima potrebu da oseti i izrazi - od ubilakog besa do sumorne tuge. Ve i sam in
vezivanja u petlju sa terapeutom, potom i kretanje oseanja tamo-amo, pomae klijentu da naui da se i
sam nosi s istim tim emocijama.
Kao to deca ue da se sa sopstvenim oseanjima nose u bezbednosti baze sigurnosti, tako
psihoterapeuti odraslima pruaju priliku da taj posao dovre. Slina popravna dejstva mogu imati
romantini partneri ili dobri prijatelji koji pruaju takva podsticajna ljudska svojstva. Ako je delotvorna,
terapija - ili neki drugi popravni odnos u ivotu - moe da obogati sposobnost povezivanja, koje po sebi
ima ozdravljujua svojstva.
356 O tome kako roditelji oblikuju orbitofrontalni korteks, videti Allan Schore, Affect Regulation and the
Origin of the Self: The Neurobiology of Emotional Development (Erlbaum, Hillsidale, N.J, 1994).
357 O ispravljanju trauma iz detinjstva, videti Daniel J. Siegel, The Developing Mind: How Relationships and
the Brain Interact to Shape Who We Are (Guilford Press, New York, 1999).

12. ZADATA VREDNOST ZA SREU

Trogodinja devojica, neraspoloena i spremna na svau, prilazi ujaku koji je doao u posetu, a
koji je zgodna meta za njenu mrzovolju.
Mrzim te, izjavljuje ona.
Pa, ja tebe volim, smeka se on zbunjeno.
Mrzim te, ponavlja ona glasnije, nepokolebljivo.
Ja tebe ipak volim, kae on, ljubaznije.
Mrzim te, urla ona, s dramskim nabojem.
Pa, ja tebe ipak volim, umiruje je on i podie je u naruje.
Volim te, priznaje ona tiho, i uzvraa mu zagrljaj.
Razvojni psiholozi takve jezgrovite interakcije vide kao osnovne emocionalne komunikacije.
Prekinuta veza Mrzim te/Volim te je, po tom vienju, interakcijska greka, a vraanje na istu
emocionalnu talasnu duinu je popravka te greke.
Uspena popravka, kao i zavrni skladni odnos koji su postigli ta trogodinja devojica i njen ujak,
ini da se oba partnera osete dobro. Nepopravljena greka ima suprotno dejstvo. Detetova sposobnost da
popravi takvu prekinutu vezu - da pregrmi interpersonalnu emocionalnu buru i potom se ponovo povee glavni je klju za doivotnu sreu. Tajna se krije ne u izbegavanju frustracija i uznemirenja neminovnih u
ivotu, nego u uenju kako se oporaviti od njih. Sto je oporavak bri, to je vea detetova sposobnost za
radovanje.
Ta sposobnost, kao i mnoge druge u socijalnom ivotu, otpoinje u najranijem detinjstvu. Kad su
beba i osoba koja se stara o njoj u sinhroninosti, onda one jedna drugoj koordinisano uzvraaju na
poruke. Ali u prvoj godini ivota, bebama nedostaje velik deo neuronskog oienja neophodnog za
sprovoenje takve koordinacije. One ostaju dobro koordinisane samo u jednoj treini vremena, ili i manje,
i u prirodnom ciklusu ulaze u sinhroninost i izlaze iz nje.358
Kad su van sinhroninosti, bebe su nesrene. Bune se preko znakova frustracije time zapravo
trae pomo da se vrate u sinhroninost. To ukazuje na njihove prve pokuaje da poprave interakciju.
Ovladavanje takvim osnovnim ljudskim vetinama otpoinje, po svemu sudei, tim malim pomeranjima
iz uznemirenosti to su van sinhroninosti u mir kad su u sinhroninosti.
Svako u detetovom okruenju nudi detetu model, dobar ili lo, kako da izie na kraj s
uznemirenou. Ovo se uenje odigrava implicitno (verovatno preko neurona ogledala) kad je dete
oevidac kako stariji brat ili sestra, drug u igri ili roditelj savlauju sopstvene emocionalne bure. Kroz
takvo pasivno uenje, regulatorna kola u OFC-u, zaduena za smirivanje amigdale, isprobavaju svaku
strategiju koju je dete videlo. Deli tog uenja odigrava se i eksplicitno, kad god neko podseti dete, ili mu
pomogne da savlada sopstvena neprijatna oseanja. Uz vreme i praksu, sistem kola u OFC-u za
regulisanje emocionalnih impulsa postepeno jaa.
Deca ue ne samo da se smiruju ili da odolevaju emocionalnim impulsima, nego i jaaju svoj
repertoar naina na koje utiu na druge. To je temelj na kom e dete postati odrasla osoba koja ume da
reaguje kao onaj ujak trogodinje devojice kad je njenu zlovolju rastopio ljubavlju - umesto da se ukoio
i opomenuo je: Da se nisi usudila da sa mnom razgovara tako!
Sa etiri-pet godina deca su u stanju da sa jednostavnog pokuavanja da kontroliu uznemirujue
emocije preu na bolje razumevanje uzroka uznemirenosti i naina da se ona ublai - to je znak
sazrevanja visokog puta. Neki psiholozi pomiljaju da je roditeljsko pouavanje u prve etiri godine
358 E. Z. Tronick - J. F. Cohn, Infant-Mother Face-to-Face Interaction: Age and Gender Differences in
Coordination and the Occurrence of Miscoordination", Child Development, 60 (1989), 85-92.

ivota osobito mono u oblikovanju detetovih sposobnosti da dobro upravlja svojim emocijama i da
glatko izlazi na kraj s nezgodnim susretima.
Odrasli, dodue, ne daju uvek najbolje uzore. U jednom istraivanju roditelji predkolaca bili su
posmatrani prilikom brane nesloge. Neki parovi bili su neprijateljski nastrojeni i razjedinjeni u
pokuajima da razree sukobe. Partneri nisu sluali jedno drugo, oboje su bili ljuti i pune prezira i, dok je
njihovo neprijateljstvo raslo, esto su se meusobno izbegavali. Deca takvih parova podraavala su ovaj
obrazac sa drugovima u igri, bila su zahtevna i ljutita, siledijski i neprijateljski nastrojena.359
Za razliku od njih, parovi koji su i u razmiricama pokazivali vie topline, empatije i uzajamnog
razumevanja, i u roditeljskom su staranju nastupali zajedno i s vie sklada, pa i veselosti. A deca takvih
roditelja bolje su se slagala sa svojim drugovima i uspevala da razmirice reavaju produktivnije. Kako
parovi razreuju svoje razmirice moe posluiti za predvianje ponaanja njihove dece, ak i mnogo
godina kasnije.360
Ako se sve odvija dobro, ishod e biti dete koje je rezilijentno pred stresom i kadro da se oporavi od
uznemirenosti i uspeno podeava na druge. Neophodna je socijalno inteligentna porodica da bi se
izgradilo ono to razvojni psiholozi zovu pozitivnim afektivnim jezgrom - drugim reima, sreno
dete.361
etiri naina da se kae ne
etrnaestomeseni deai, sasvim tipino za svoj nestani uzrast, dovodi sebe u opasnost dok
pokuava da se uspentra na sto s kog lampa tek to nije pala. Razmotrimo nekoliko mogunih naina na
koji roditelj moe da reaguje:

Odluno mu nareuje Ne! a potom mu kae da je pentranje neto to se radi napolju - i

odvodi ga napolje da nau zgodno mesto za pentranje.

Ignorie deakovo pentranje i onda uje tresak pale lampe, podie lampu, i mirno kae
detetu da to vie ne radi - a onda ne obraa panju na njega.

Vie srdito Ne!, ali se oseti krivim to je reagovao tako grubo, grli dete da ga umiri, a
potom ga ostavlja samo zato to ga je razoaralo.
Ove roditeljske reakcije - ma koliko se moda neuverljivima inile - predstavljaju disciplinske
stilove koji se stalno iznova pojavljuju u posmatranjima roditelja i dece. Danijel Sigel, deji psihijatar sa
UCLA koji je izneo ova scenarija, jedan je od najuticajnijih savremenih mislilaca u oblasti psihoterapije i
dejeg razvoja. Sigel tvrdi da svaki od pomenutih tipova roditeljskih reakcija na jedinstven nain oblikuje
centre u socijalnom mozgu deteta.362
Jedan trenutak za takvo oblikovanje nastupa kad se dete sueli s neim uznemirujuim ili
zbunjujuim, te gleda u roditelje tumaei ne samo to to oni kau, nego sveukupno njihovo ponaanje, ne
bi li nauilo ta da osea i kako da reaguje. Poruke koje roditelji aju u takvim pouljivim trenucima
359 O parovima u neprijateljskim odnosima i deci predkolskog uzrasta, videti Lynn Fainsilber Katz Erka Woodin, Neprijateljstvo, neprijateljska ravnodunost i otpoinjanje sukoba u braku: dejstvo na dete
i funkcionisanje porodice, Child Development, 73 (2002), 636-52.
360 O ocenjivanju dece od roditelja i nastavnika, videti John Gottman - Lynn Fainsilber Katz, Parental
Meta-emotion Philosophy and the Emotional Life of Families: The Theoretical Models and Preliminary
Data, Journal of Family Psychology, 10 (1996), 243-68.
361 O pozitivnom afektivnom jezgru, videti Robert Emde, The Pre-presentational Self and Its Affective
Core, Psychoanalytic Study of the Child, 38 (1983), 165-92.
362 O ona tri scenarija, videti Daniel J. Siegel, The Developing Mind: How Relationships and the Brain Interact to
Shape Who We Are (Guilford Press, New York, 1999).

polagano izgrauju detetov oseaj samog sebe i njegov nain da se postavi prema ljudima oko sebe - kao i
ta da oekuje od njih.
Uzmimo roditelja koji je rekao ne deaku koji se pentrao, a potom ga odveo napolje da preusmeri
njegovu energiju. Po gleditu Sigelovog kolege Alana ora, takva interakcija optimalno utie na deakov
orbitofrontalni korteks time to jaa emocionalnu konicu u OFC-u. Ovde taj neuronski skup priguuje
poetno malianovo uzbuenje i pomae mu da naui da bolje savlauje svoju impulsivnost. 363 Kad dete
jednom primeni te neuronske konice, roditelj ga ui da se prikladnije uzbuenje sme nastaviti moe
da se pentra po penjalici, ali ne i po stolu.
To to deak ui u sutini se svodi na sledee: Mojim se roditeljima ne dopada uvek ono to radim,
ali ako prekinem s tim i naem neto bolje, sve e biti u redu. Ovakav pristup, u kom roditelj postavlja
granicu a potom nalazi bolji ventil za detetovu energiju, primer je disciplinskog stila koji za ishod ima
sigurno afektivno vezivanje. Sigurno afektivno vezano dete osea da su roditelji podeeni na njega - ak i
ako je bilo nevaljalo.
Strana druga godina, kad bebe poinju da prkose roditeljima viui Neu! kad im se kae da
neto urade, znak je ogromne prekretnice u razvoju mozga. Mozak poinje da bude kadar da inhibira
impulse - da kae ne porivima to je sposobnost koja tokom detinjstva i tinejderskih godina postaje
sve istananija.364 ovekoliki majmuni i vrlo mala deca imaju velike probleme s ovim aspektom
drutvenog ivota, i jedni i drugi iz istog neuronskog razloga: skup neurona u njihovom OFC-u koji moe
da zaustavi sprovoenje nekog impulsa nije dovoljno razvijen.
U detinjstvu e OFC sve vie anatomski sazrevati. Nagli rast neurona otpoinje oko pete godine, to
omoguuje veem delu ovog sistema kola da se ukljui tano na vreme, kad dete krene u kolu. Ovaj
nagli razvoj nastavlja se jednako brzo do, otprilike, sedme godine, i u velikoj meri ohrabruje detetovo
vladanje sobom, te od uionica drugog razreda pravi znatno manje buna mesta nego to su to vrtii. Kod
deteta koje raste, svaki stupanj intelektualnog, socijalnog i emocionalnog razvoja obeleen je slinim
stupnjem u sazrevanju modanih oblasti; ovaj anatomski proces nastavlja se do sredine dvadesetih godina
ivota.
Ono to se deava u detetovom mozgu kad roditelji trajno proputaju da se podese na dete zavisi od
tane prirode tog propusta. Danijel Sigel opisuje naine na koje roditelji podbacuju i verovatne tekoe
koje e zbog toga pretrpeti njihova deca.365
Uzmimo roditelja koji je na ono pentranje na sto reagovao time to je ignorisao dete. Ova reakcija
tipina je za odnos roditelj-dete u kom se retko deava podeavanje bilo koje vrste, a roditelji su s detetom
emocionalno neangaovani. Kad pokuaju da dobiju empatinu panju od roditelja, takva deca nailaze
samo na frustraciju.

363 O orbitofrontalnom korteksu, videti Allan Schore, Affect Regulation and the Origin of the Self: The
Neurobiology of Emotional Development (Erlbaum, Hillsdale, N.J, 1994).
364 Ovo podeavanje otpoinje u prvoj godini ivota, kad se simpatiki nervni sistem ukljuuje i od
mozga grana dalje u telo, gde kontrolie fizioloko uzbuenje kao to je srani ritam. Ta grana
simpatikog sistema funkcionie kao telesni osnaiva i generie vesele emocije kao to su uzbuenje i
interesovanje, zadovoljstvo i radost - to je ona bujna srea ranog detinjstva. Kad roditelji odgovore na tu
energiju sopstvenom energijom - recimo tako to se veu s detetom u petlju u radosti - oni svoju bebu ue
da se radost i druga pozitivna stanja mogu podeliti te da se beba moe osetiti bezbednom ako ih izrazi. U
zdravim porodicama najvei deo komunikacija izmeu bebe u prvoj godini ivota i roditelja jesu petlje u
kojima se zdruuju pozitivna oseanja. U drugoj godini razvija se parasimpatiki nervni sistem; ova grana
funkcionie kao konica time to modulira ili inhibira impulse - smiruje nas i oputa. Treba primetiti da se
tajming posreio: parasimpatika grana sazreva upravo kad bebe postaju pokretljivije i nezavisnije - i
kadre su da se popnu na onaj sto s lampom. Videti isto.
365 O roditeljskim stilovima, videti Siegel, Developing Mind.

Izostanak povezivanja u petlju - a otuda i izostanak zajednikih trenutaka zadovoljstva i radosti pojaava verovatnou da e dete odrasti sa smanjenom sposobnou za pozitivne emocije, te e mu
kasnije u ivotu biti teko da komunicira s drugim ljudima. Deca takvih roditelja, roditelja sklonih
izbegavanju, rastu kao prevrtljiva; kad odrastu, izraavanje emocija im je inhibirano, pogotovu onih
emocija koje bi im mogle pomoi da uspostave vrstu vezu s partnerom. Drei se modela to su ga imali
njihovi roditelji, ona izbegavaju ne samo iskazivanje svojih emocija, nego i emocionalno prisne odnose.
Trei roditelj je na pentranje na sto najpre reagovao ljutnjom, potom oseajem krivice, i na kraju
razoaranjem u maliana. Takve roditelje Sigel prikladno naziva ambivalentnima. Oni povremeno
mogu biti topli i paljivi, ali ee alju detetu signale neodobravanja i odbacivanja - facijalne izraze
gaenja i prezira, odvraanje pogleda, jezik tela koji oznaava srdbu ili nepovezanost. Ovakav
emocionalni stav esto ostavlja dete s oseajem da je povreeno i ponieno.
Na takav roditeljski stil deca esto reaguju nekontrolisanim emocionalnim promenama, impulsi su
im takoe bez kontrole ili se raspomamljuju - kao kod klasinih loih deaka koji stalno zapadaju u
nevolju. Sigel sugerie da ispod takvog nekontrolisanog ponaanja lei detetov mozak koji nije uspeo da
ovlada nainom da impulsu kae ne, to je zadatak OFC-a.
No ponekad onaj oseaj da se za njega ne mari, ili ono ma ta da uradim, ne valja, ostavlja dete
oajno - iako ono i dalje ezne za pozitivnom roditeljskom panjom. Takva deca poinju da sebe vide kao
u osnovi manjkavu. Kao odrasli, skloni su tome da u svoje bliske odnose uvode istu ambivalentnu
kombinaciju enje za nenou i panjom i snaan strah da ih nee dobiti - i jo dublji strah da e biti
sasvim naputeni.366
Rad igre
Jo i danas, u srednjim godinama, pesnikinja Emili Foks Gordon ivo se sea kako je bila divlje,
neobuzdano srena kao devojica dok je rasla u jednom malom selu u Novoj Engleskoj s roditeljima koji
su je voleli. itav gradi kao da je prihvatao Emili i njenog brata dok su na biciklima krivudali ulicama:
Brestovi su drali strau, mesni psi su nas pozdravljali, ak su nas i telefonistkinje znale po imenu.
Slobodno tumarajui po vrtovima iza kua, jurcajui oko kampusa mesnog koleda, oseala se kao
da luta nekim dobroudnim Rajem.367
Kad se dete osea voljenim i paenim, vrednim u oima posebno znaajnih figura u svom ivotu, iz
tog oseanja nastala prijatnost stvara rezervoar pozitivnosti. To dalje kao da napaja jo jedan osnovni
impuls: poriv da se istrauje iri svet.
Deci je potrebno neto vie od baze sigurnosti, odnosa u kom mogu biti umirena. Meri Ejnsvort,
glavna Bolbijeva amerika uenica, smatrala je da je deci potrebno i bezbedno utoite, emocionalno
sigurno mesto kao to su njihova soba ili dom, kuda e se vratiti posle izlaska i istraivanja irega sveta. 368
366 Mnogo su redi roditelji koji, u gnevu, rue lampu na pod. Oni na dete reaguju kao na Ono, a ne kao
na Ti. U takvim trenucima u njima nema empatije nego ih gone samo njihovi najgori impulsi. Kad god
takvi roditelji na nevaljalost svoje dece reaguju krajnjim neuspehom da kontroliu sopstveni emocionalni
impuls, oni svoju decu ispunjavaju strahom, jer ona tad ue da se plae za sopstvenu bezbednost. U
neurolokom pogledu, smatra Sigel, dete trpi simultano a protivreno naviranje u nervnom sistemu, kao
da ubrzava i koi u isti mah. Roditelj - koji je esto i sam rtva burnog detinjstva i ne znajui da je
uzor i za dete postaje aktuelni izvor straha, umesto da mu prui bazu sigurnosti. Dete trpi dvostruku
uvredu", njega preplavljuje ogroman strah od roditelja, a istovremeno gubi jedini odnos koji bi mu
ponudio bezbednost i time mu pomogao da emocionalno preivi. Kad takva deca odrastu, esto imaju vrlo
burne i haotine odnose ak i s bliskim osobama; njihova istorija s partnerima po pravilu je prepuna
snanih emocija i zbrkanih, katastrofalnih zavretaka.
367 Emily Fox Gordon, In the Garden of Childish Delights", Time, 17. januar 2005, A22.
368 Mary Ainsworth et al., Patterns of Attachment (Erlbaum, Hillsdale, N.J, 1978).

To istraivanje moe biti fiziko, kao to je vonja biciklom po susedstvu; interpersonalno, kao kad se
upoznaju novi ljudi i stiu prijatelji - ili ak i intelektualno, kao kad se zadovoljava irok opseg
radoznalosti.
Prost znak da dete osea da ima bezbedno utoite jeste izlazak na igranje. ivahna zabava nosi
ozbiljne koristi; s godinama stvarne igre, deca stiu velik opseg drutvenih vetina. Ue drutvenu
umenost, recimo da se snalaze u borbama moi, da sarauju i prave saveze, i da ljubazno poputaju.
Sve se to uvebava za vreme igre, uz oputen oseaj bezbednosti - ak i greka moe da pokrene
veselo kikotanje, dok bi ista greka, da je poinjena u uionici, mogla navui podsmeljvost. Igra prua
deci bezbedan prostor za isprobavanje neeg novog u repertoaru, i to uz najmanju moguu strepnju.
Zato je ba igra toliko zabavna postaje jasnije s otkriem da isti sistem modanih kola koja
pripremaju igru pobuuju i radost. Istovetna kola za razigranost sreu se kod svih sisara, ukljuujui i
sveprisutne laboratorijske mieve. Ta se oblast krije u najstarijim neuronskim zonama, u modanom
stablu, u jednom depu uz kime koji upravlja refleksima i naim sasvim prvobitnim reakcijama.369
Naunik koji je najpodrobnije prouavao sistem neuronskih kola za igru moda je Dak Panksep
(Jaak Panksepp), s dravnog univerziteta Ohajo Bouling Grin. U svom glavnom delu, Affective
Neuroscience, Panksep istrauje neuronske izvore svih glavnih ljudskih nagona ukljuujui i
ivahnost, spremnost za igru, koju smatra modanim izvorom radosti. 370 Primalni supkortikalni sistem
kola koja podstiu mladunad svih sisara da luduju u aljivim tuama, veli Panksep, izgleda da ima
ivotno vanu ulogu u detetovom neuronskom rastu. A emocionalno gorivo za sav taj razvojni rad izgleda
da je radost sama.
U laboratorijskim istraivanjima na glodarima, Panksepova je grupa otkrila da igra prua jo jednu
arenu za socijalnu epigenetiku, da fertilizuje rast sistema kola u amigdali i frontalnom korteksu. Njegov
rad identifikovao je jednu naroitu smesu koja nastaje tokom igre a koja u mladunevom socijalnom
mozgu podstie genetiku transkripciju tih oblasti to se brzo razvijaju.371 Njegovi nalazi, koji se
verovatno mogu preneti i na ostale sisare koji imaju isti neuronski raspored, kao to su ljudska bia,
dodaju nov znaaj onoj sveoptoj udnji malog deteta: Hou da se igram.
Igra se najspremnije nastavlja kad dete osea da ima sigurno utoite, te moe da se opusti uz
umirujue prisustvo staratelja u kog ima poverenje. Ve i to to zna da su mama ili ona ljubazna
bebisiterka negde u kui daje detetu dovoljno sigurnosti da se upusti u drugi neki svet, svet koji je
izumelo ono samo.
Deja igra i zahteva i stvara sopstveni bezbedni prostor, prostor u kom se dete moe suoiti s
pretnjama, strahovima i opasnostima - ali iz kog e uvek izii zdravo i itavo. U tom smislu, igra moe
biti i lekovita. U igri, sve to se deava biva privremeno obustavljeno u jednoj kobajagi stvarnosti. Na
primer, deci igra prua prirodan nain da savladaju razdvajanje ili naputanje kojih se plae, i daje im
prilike za sticanje vetina i za otkrivanje sebe. Slino tome, ona bez straha ili inhibicije mogu da se suoe
sa eljama i impulsima koji su suvie opasni da bi se odigrali u stvarnosti.
Jedan putokaz za razlog nae elje da imamo druga u igri - odgovor na pitanje zato je udvoje igra
veselija - krije se u naoj oienosti za golicanje. Svi sisari imaju golicavu kou, osutu specijalizovanim
receptorima koji prenose modanu poruku o raspoloenju za igru. Golicanje otkvainje smeh ih trbuha, a
kolo za taj smeh razlikuje se od kola za osmehivanje. Ljudski smeh iz trbuha, kao i sama igra, ima
pribline ekvivalente kod mnogih sisara, i uvek je izazvan golicanjem.
369 O modanom sistemu kola za igru, videti Jaak Panksepp, Affective Neuroscience: The Foundations of
Human and Animal Emotions (Oxford University Press, New York, 1998).
370 Isto.
371 O igri i epigenetici, videti Nakia Gordon et al., Socially Induced Brain Fertilization: Play
Promotes Brain-Derived Neurotrophic Factor Transcription in the Amygdala and Dorsolateral Frontal
Cortex in Juvenile Rats", Neuroscience Letters, 341 (2003), 17.

Panksep je otkrio da male pacove, kao i ljudske bebe, privlae odrasli koji hoe da ih golicaju. Kad
ga golicaju, pacov isputa neto kao cijuk radosti koji kao da je evolucioni roak ushienog smeha
golicanog trogodinjeg deteta. (Kod pacova, posredi je cijuk visoke frekvencije od oko 50 kiloherca, to
je neujno za ljudsko uho.)
Kod ljudskih bia, golicava zona kree se od zadnjeg dela vrata oko grudnog koa - to je
najpristupanija povrina koe preko koje se malian navodi na nekontrolisane navale smeha. Ali
otkvainjanje ovog refleksa iziskuje drugu osobu. Razlog zato ne moemo da golicamo sami sebe
verovatno je u tome to su neuroni za golicanje podeeni da reaguju na nepredvidljivost - i ba zato
jednostavno mahanje prstom pred malianom uz pretee bau-bau-bau izaziva neobuzdani smeh - to je
primalni vic.372
Sistem kola za razigrano veselje ima bliske veze s neuronskim mreama koje ine da se golicavo
dete smeje.373 Na mozak, znai, dolazi hardverski oien porivom za igru, koji nas ubacuje u
drueljubivost.
Panksepova istraivanja pokreu jedno zanimljivo pitanje: kako nazivamo dete koje ispoljava
hiperaktivnost, impulsivnost i nefokusirane, brze prelaske s jedne aktivnosti na drugu? Neki u tim
prelascima vide pokazatelje poremeaja praene hiperaktivnou i izostankom panje (ADHD, engl.
attention-deficit/ hyperactivity disorder), koji je, u Sjedinjenim Dravama barem, dostigao epidemijske
razmere meu kolskom decom.
Ali Panksep, kad nalaze svog rada na pacovima ekstrapolira na ljudska bia, vidi te prelaske kao
znake aktivnog neuronskog sistema za igru. On primeuje da psihostimulativni lekovi koji se deci daju
zbog ADHD smanjuju aktivnost modanih modula za igru kad se daju ivotinjama, isto kao to priguuju
razigranost kod dece. On daje jedan radikalan, premda ne i proveren predlog: pustite manju decu da poriv
za igrom izduvaju u ranojutarnjoj slobodnoj igri, u aljivim tuama na odmorima, a kad se njihov poriv
za igrom zasiti, dovedite ih u uionicu, i tad e lake paziti na asu. 374 (Kad bolje promislim, u mojoj
osnovnoj koli bilo je ba tako, mnogo pre nego to je iko i uo za ADHD).
Na nivou mozga, vreme provedeno u igri isplauje se neuronskim i sinaptikim rastom; sve ono
vebanje i igranje jaa modane putanje. Osim toga, razigranost daje izvesnu harizmu: odrasle, decu, ak
i laboratorijske pacove privlae oni koji se mnogo igraju, i s njima svi ele da provedu to vie vremena.375 Neki primitivni koreni socijalne inteligencije zaelo poinju u tom sistemu kola na niskom putu.
U meudejstvu ogromnog broja kontrolnih sistema, sistem kola za igru uzmie pred loim
oseanjima - anksioznou, ljutnjom, i tugom - koja priguuju razigranost i ivahnost. Poriv za igrom,
zapravo, ne pojavljuje se sve dok se dete ne oseti zatienim: dok se ne oseti prijatno s novim drugovima
u igri, dok mu nepoznato igralite ne postane blisko. Ista inhibicija ivahnosti usled strepnje pojavljuje se
kod svih sisara, to odraava osnovnu neuronski sklop koji nesumnjivo ima vrednost za opstanak.
Kako dete sazreva, tako e sistem kola za emocionalnu kontrolu polako priguivati uzavreli poriv za
neobuzdanim kikotanjem i ludiranjem. Kad im se u kasnom detinjstvu i ranim tinejderskim godinama
razviju regulatorna kola u prefrontalnom korteksu, deca postaju sposobnija da udovolje socijalnim
zahtevima da se uozbilje. Deja energija polako se kanalie u odraslije vidove zadovoljstva, a deja
igra postaje puko seanje.
372 Panksepp, Affective Neuroscience.
373 O golicanju, videti Jaak Panksepp et al., Empatija i rezonance akcija-percepcija u osnovnim socioemocionalnim sistemima mozga", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 43-44.
374 O ADHD i igri, videti Panksepp, Affective Neuroscience. Ideja o kolskim odmorima na kojima bi se
troio velik deo energije, umesto da se deci daju lekovi, nikad nije bila strogo naunno proverena i ostaje
spekulacija. No poto produena primena lekova koji se obino prepisuju za ADHD moe dovesti do
trajnih promena u detetovom kateholaminskom sistemu, intervencije bez lekova, ako bi se pokazale
delotvornima, bile bi poeljnije.
375 O harizmi, videti Panksepp, Affective Neuroscience.

Kapacitet za radost
Kad ve govorimo o kapacitetu za radost, Riard Dejvidson je blizu gornje granice. On je, bez
pogovora, jedna od najveselijih osoba koje poznajem.
Dejvidson i ja smo pre mnogo godina zajedno bili na postdiplomskim studijama, a on je napravio
izvanrednu istraivaku karijeru. Kad sam se ja poeo baviti naunim novinarstvom, odlazio sam da se
posavetujem s njim i potraim objanjenja za nove i, za mene, zbunjujue nalaze u neuronauci. Kao
to su mi njegova istraivanja bila glavno uporite dok sam pisao Emocionalnu inteligenciju, tako sam se
ponovo obratio njegovom radu kad sam poeo istraivati socijalnu neuronauku. (Na primer, u njegovoj je
laboratoriji otkriveno da to se orbitofrontalni korteks vie aktivira dok majka gleda sliku svog
novoroeneta, to je jae njeno oseanje ljubavi i topline.)
Kao osniva polja afektivne neuronauke - prouavanja emocija i mozga Dejvidson je svojim
istraivanjima odredio poloaj neuronskih centara koji svakom od nas odreuje jedinstvenu emocionalnu
zadatu vrednost (engl. set point). Ta neuronska kljuna taka fiksira opseg u kom e se po pravilu kretati
nae emocija tokom datog dana.376
Ta zadata vrednost bilo da je posredi veselost ili mrzovolja izvanredno je postojana.
Istraivanjima je pronaeno, recimo, da se oduevljenje koje ljudi osete nakon to su dobili ogroman
novac na lutriji, posle otprilike godinu-dana vraa u opseg raspoloenja u kom su ti ljudi bili pre dobitka.
Isto vai i za ljude koji su ostali paralizovani posle nesrenog sluaja; godinu-dve posle poetne agonije,
veina se vraa istim svakodnevnim raspoloenjima koja su imali i pre nesree.
Dejvidson je otkrio da su, kad su ljudi zahvaeni uznemirujuom emocijom, dve najaktivnije
modane oblasti amigdala i desni prefrontalni korteks. Kad smo razdragani, te su oblasti mirne, a pali se
deo levog prefrontalnog korteksa.
Sama aktivnost u prefrontalnoj oblasti obeleava naa raspoloenja; desna se strana aktivira kad
smo neraspoloeni, leva kad smo u dobrom raspoloenju.
Ali, ak i kad smo u neutralnom raspoloenju, odnos pozadinske aktivnosti u naoj levoj i naoj
desnoj prefrontalnoj oblasti izvanredno je taan mera opsega emocija koje obino doivljavamo. Ljudi
kod kojih preovlauje aktivnost na levoj strani osobito su skloni uznemirujuim ili tunim trenucima, dok
oni kod kojih se vie aktivnosti deava na desnoj strani obino imaju bolje dane.
Dobra vest: izgleda da na emocionalni termostat nije fiksiran na roenju. Naravno, svako od nas
ima uroeni temperament koji ga ini sklonijim zadovoljstvu, odnosno mrzovolji. Ali ak i uz tu datu
osnovnu vrednost, u istraivanjima je naena veza izmeu staranja koje nam je ukazano u detinjstvu, i
naeg modanog kapaciteta za radost u odraslom dobu. Srea napreduje uz rezilijentnost, sposobnost
prevazilaenja neraspoloenja i vraanja u mirnije, zadovoljnije stanje. ini se da postoji neposredna veza
izmeu rezilijentnosti posle stresa i pomenutog kapaciteta za sreu.
Velik deo podataka dobijenih istraivanjima na ivotinjama, primeuje Dejvidson, pokazuje da
brini roditelji - majka glodarka koja timari i lie mladune, na primer - podstiu kod mladih sreu i
rezilijentnost posle stresa. I kod ivotinja i kod ljudi, jedan indeks pozitivnog afekta jeste kapacitet
mladunca za istraivanje i drueljubivost, naroito pod stresom, recimo kad se nau u nepoznatoj sredini.
Novina se moe opaati i kao pretnja i kao povoljna prilika. ivotinje koje su bile negovanije dok su
rasle, strano e mesto videti kao povoljnu priliku. Slobodnije e ga istraivati i bie otvorenije.
Ovaj nalaz kod ivotinja uklapa se u otkrie do kog je Dejvidson doao u istraivanju ljudi
posebno odraslih u poodmaklim pedesetim godinama koji su, od kako su zavrili srednju kolu, bili
procenjivani svakih nekoliko godina. Pokazalo se da oni s najvie rezilijentnosti i najboljim
376 O emocionalnoj zadatoj vrednosti, videtiR. J. Davidson-W. Irwin, Funkcionalnaneuroanatomija
emocionalnog i afektivnog stila", Trends in Cognitive Neuroscience, 3 (1999), 11-21.

svakodnevnim raspoloenjem imaju vrlo reit obrazac modane aktivnosti kad je Dejvidsonova grupa
merila zadatu vrednost za njihovu sreu. Zaudo, oni odrasli ljudi koji su se seali da su kao deca bili
odgajani s ljubavlju uglavnom su imali i veseliji obrazac.377
Da li su ta topla seanja na detinjstvo stvorila ruiaste naoari ivota kakve prua dobro
raspoloenje? Moda. Ali kako mi je rekao Dejvidson, Izgleda da je koliina radosti u bebinim odnosima
kritina za uspostavljanje modanih putanja za sreu.
Rezilijentnost
Jedan njujorki par koji poznajem dobio je erku kasno u ivotu. Ti sredoveni roditelji oboavali
su svoju devojicu. Najmili su tim dadilja da neprestno paze na nju, i kupili joj igrake u vrednosti itave
jedne radnje.
Ali uprkos kui za lutke nalik zamku, penjalici i ostalim spravama, i uprkos sobama krcatim
igrakama, ona kao da je bila tuna i usamljena: toj etverogodinjoj devojici nikad nijedan drug ili
drugarica nisu doli da se igraju s njom. Zato? Zato to su se njeni roditelji bojali da bi drugo dete moglo
uiniti neto to bi je oneraspoloilo.
Taj par je bio pristalica pogrene teorije da e se dete, ako uspe da izbegne sve stresne situacije,
razviti u sreniju osobu.
To shvatanje je pogreno tumaenje podataka o rezilijentnosti i srei: preterana zatita zapravo je
jedan oblik liavanja. Ideja da dete treba da po svaku cenu izbegava nesreu izvitoperuje kako ivotnu
stvarnost, tako i naine na koje deca ue da nau sreu.
Istraivai smatraju da je za decu, umesto da trae neku neuhvatljivu neprestanu sreu, vanije da
naue kako da smire emocionalne bure. Cilj roditeljske brige ne bi trebalo da bude postizanje neke
lomljive pozitivne psihologije - kao to je kaenje za stanje neprestanog radovanja sopstvenom detetu nego uenje deteta da se samo vrati stanju zadovoljstva, ma ta se dogodilo.
Na primer, roditelji koji umeju da preoblikuju neki uznemirujui trenutak (mudrost stare izreke
Ne vredi plakati nad prolivenim mlekom) ue svoju decu univerzalnom metodu razgradnje neprijatnih
emocija. Takve male intervencije utuvljuju u detetov repertoar za savladavanje loih trenutaka sposobnost
da vide i vedriju stranu. Na neuronskom nivou, ove se lekcije usauju u sistem kola u OFC-u za
savlaivanje uznemirenja i neraspoloenja.378
Ako propustimo da u detinjstvu nauimo kako da se nosimo s nesreama to ih nosi pun i bogat
ivot, odrastamo loe emocionalno pripremljeni. Da bismo nauili da gradimo unutranje resurse za
sreniji ivot neophodno je da na igralitu otrpimo teke udarce - igralite je logor za obuku u kom se ue
377 Kao to Dejvidson prvi istie, takvi podaci ukazuju na vezu izmeu toga kako su roditelji postupali s
nama, i nae sree tokom celog ivota, ali nipoto je i ne dokazuju. Moglo bi se desiti, na primer, da se
zadovoljne odrasle osobe radije seaju lepih trenutaka iz svog detinjstva nego onih runih, tako da svoje
roditelje ocenjuju kao brinije i nenije nego to su zapravo bili. Bie neophodno jedno longitudinalno
istraivanje mnoge dece, tokom vie decenija, da bi se s veom naunom tanou utvrdila veza izmeu
vrste staranja o nama dok smo bili deca, i naeg modanog kapaciteta za radost kad odrastemo.
378 Ovde se roditelji moraju postarati da nipoto ne poreknu niti odbace detetov strah ili uznemirenost,
nego da pokau empatiju - a potom da se postaraju da ne budu sami uhvaeni u zamku detetovog loeg
raspoloenja, nego da se sa situacijom suoe s umirujuim i optimistikim oseajem da se neto moe
uraditi. Shvatajui trenutke uznemirenosti kao povoljnu priliku za empatiju i prisnost, i za pomo detetu
da odrasta i ui, takvi roditelji postaju treneri u umeu savlaivanja ivotnih uspona i padova. Postoje
znaci koji sugeriu da takvo roditeljstvo menja ne samo detetovo ponaanje, nego i detetov mozak. Jedan
znak takvog biolokog pomeranja jeste taj da detetova fiziologija razvija veu sposobnost za oporavak od
neprijatnog buenja stresova i napetosti. Videti Siegel, Developing Mind.

neizbene neprijatnosti svakodnevnih odnosa. Kad znamo kako mozak ovladava socijalnom
rezilijentnou, onda vidimo da je deci neophodno da uvebavaju uspone i padove drutvenog ivota, a ne
da doivljavaju samo postojanu jednolinost uivanja.
Kad se dete oneraspoloi, najbolje je da naui da vlada svojom reakcijom. Detetov uspeh ili
neuspeh u toj sutinskoj lekciji odraavae se na nivoima hormona stresa. U prvim sedmicama kolske
godine, recimo, najotvoreniji, socijalno spretni i dopadljivi predkolci imaju visoku aktivnost u
modanom kolu koje otkvainje hormone stresa. Ovo je odraz njihovog fiziolokog napora da se odazovu
izazovu ulaska u novu socijalnu grupu kakvu tvore njihovi drugovi u igri.
No kod tih, socijalno spretnijih prekolaca, nivoi hormona stresa opadaju s odmicanjem kolske
godine i njihovim nalaenjem udobne nie u novoj maloj zajednici. Suprotno tome, kod prekolaca koji su
ostali nesreni i drutveno izolovani, s protokom kolske godine nivoi hormona stresa ostaju visoki, ak
se i poveavaju.379
Poveanje aktivnosti hormona stresa u usplahirenosti prvih nedelja korisna je metabolika
reakcija koja mobilise telo da izlazi na kraj sa opasnim situacijama. Bioloki ciklus uzbuenja i, sa
savladavanjem izazova, vraanja na normalu, urezuje sinusni talas za rezilijentnost. Suprotno tome, kod
dece kod koje se ovladavanje stresom razvija sporo, obrazac je sasvim drukiji. Nihova se biologija ini
nesavitljivom, nivo njihovog uzbuenja kao da se zaglavio u previsokoj brzini.380
Zastraujue taman koliko treba
Kad je jednoj od mojih unuka bilo dve godine, nekoliko je meseci bila oarana crtanim filmom
Pobuna u kokoinjcu (Chicken Run), pomalo mranom komedijom o ivini koja pokuava da pobegne sa
farme gde je bila osuena na klanje. Delovi tog crtaa imaju sumorne zatvorske tonove, a ne vedrinu
dejeg filma. Neke zastraujue scene izazivaju u dvogodinjacima otvoreni strah i uas.
No moja je unuka dugo navaljivala da neprestano iznova, iz sedmice u sedmicu, gleda taj crtani
film. Sama je priznavala da joj je Pobuna u kokoinjcu zaista zastraujui film. Ali, u sledeem dahu
dodavala je da joj je to omiljeni film.
Zato ju je taj tako zastraujui film toliko privlaio? Odgovor se moda krije u neuronskom uenju
dok je iznova i iznova gledala zastraujue prizore, divnu meavinu blagoga straha i saznanja da e se sve
dobro zavriti.
Neki najuverljiviji neuronauni podaci o tome koliko je korisno uplaiti se taman koliko treba
potiu iz istraivanja malih majmuna iz Centralne i June Amerike, veveriastih majmuna (eng. squirrel
monkey).381 Kad su imali samo sedamnaest nedelja (to je kod njih ekvivalent ranog detinjstva), ti su
majmuni punih sedam nedelja jednom sedmino iznoeni iz svojih udobnih kaveza. Na jedan su sat
smetani u drugi kavez sa odraslim majmunima koje nisu poznavali - to je, prema obilju dokaza, za
mladune veveriastog majmuna zastraujue.

379 O predkolskoj deci i HPA, videti M. R. Gunnar et al., Temperament, socijalna umenost i
adrenokortikalna aktivnost kod prekolaca", Developmental Psychobiology, 31 (1997), 65-85.
380 Za dete, ta kljuna lekcija svodi se na to kako da iz uznemirenosti pree u mir. Poto im nedostaje
sposobnost da brzo iziu iz uznemirenosti, deca ue pogrene naine na koje e postii da se osete makar
malo bolje. Neka reaguju preterano, potiskujui uznemirenost ogromnom samokontrolom. Drugu
naprosto savladava anksioznost. Ako takve strategije preu u naviku, one mogu da se okamene i da u
mozgu ostanu utisnute kao doivotni mentalni manevri koji se primenjuju da bi se odvratila disforija bilo
koje vrste.
381 O veveriastim majmunima, videti Karen Parker et al., Prospective Investigation of Stress
Inoculation in Young Monkeys", Archives of General Psychiatry, 61 (2004), 933-41.

A onda, tek to su odviknuti od sisanja (ali dok su i dalje bili emocionalno zavisni od mame), isti
majmunii smetani su zajedno sa svojim majkama u nepoznat kavez. U njemu nije bilo drugih
majmuna, ali je bilo mnogo ukusne hrane i mnogo mesta koja su se mogla istraivati.
Majmunii koji su prethodno bili izlagani stresnim kavezima pokazali su se kao daleko hrabriji i
radoznaliji od ostalih svojih vrnjaka koji nikad nisu odvajani od majke. Oni su nove kaveze istraivali
slobodno, i sluili se hranom; majmunii koji nikad nisu naputali bezbedno utoite uz majku samo su
se plaljivo kaili za nju.
Znaajno je to kod nezavisnih mladunaca nisu registrovani bioloki znaci uzbuenja, iako je takvih
znakova bilo, i to mnogo, dok su mali majmuni ranije boravili u stranom kavezu. Redovne posete
zastraujuem mestu delovale su kao pelcovanje protiv stresa.
Takve doze stresa, ako su date u dobrom opsegu, izgleda da mozgu u razvoju pruaju mogunost da
ovlada pretnjama i nae nain da se smiri. Neuronaunici zakljuuju da ako su mlade jedinke, kako
ljudskih bia tako i majmuna, izloene stresu s kojim naue da izlaze na kraj, onda se to ovladavanje
utiskuje u sistem njihovih neuronskih kola i one postaju rezilijentnije kad se sa stresom suoe kao odrasle.
Ponavljanje sekvence u kojoj se strah, gradei osnovni emocionalni kapacitet, pretvara u mir, oigledno
oblikuje sistem neuronskih kola za rezilijentnost.
Kako objanjava Riard Dejvidson, Moemo nauiti da budemo rezilijentni tako to emo biti
izloeni nekoj pretnji ili stresu na nivou koji nam omoguuje da tu pretnju ili stres savladamo. Ako smo
izloeni premalom stresu, neemo nauiti nita; ako je stres prevelik, u neuronsko kolo za strah mogla bi
se usaditi pogrena lekcija. Da li je zastraujui film previe zastraujui za dete vidi se po tome koliko se
ono brzo fizioloki oporavlja. Ako detetov mozak (i telo) ostanu zabrinjavajue dugo zaglavljeni u
modusu pobuivanja straha, onda to to je dete uvebavalo nije rezilijentnost nego neuspeh oporavka.
Ali kad se pretnje s kojima se dete sueljava nalaze u granicama optimalnog opsega - u kom
mozak privremeno daje potpunu reakciju za strah, ali se potom vraa u mir - moemo pretpostaviti da se
odigraila drugaija neuronska sekvenca. Time bi se lako moglo objasniti uivanje moje dvogodinje
unuke u onom zastraujuem filmu. I zato moda mnogi (naroito pretpubertetlije i tinejderi) oboavaju
filmove koji ih plae.
Zavisno od uzrasta i pojedinanog deteta, ak i sasvim blag strah moe biti previe. Stari klasian
Diznijev film Bambi, u kom majka srna umire, bio je svojevremeno traumatian za mnogu decu koja su
hrlila da ga gledaju. Sasvim malo dete, jasno, ne bi trebalo da gleda uasavajue filmove tipa Nona
mora u Ulici brestova, ali isti taj film mogao bi mozgu nekog tinejdera dati lekciju iz rezilijentnosti. Dok
bi se malo dete bilo raspametilo, tinejder e moda uivati u uzavreloj meavini opasnosti i uivanja.
Ako neki previe straan film mesecima proganja dete te ono ima komare nou a plai se danju,
onda to znai da mozak nije uspeo da savlada strah. Umesto toga, on naprosto priprema, moda ak i
malo ojaava reakciju na strah. Istraivai podozrevaju da kod dece koja su esto patila od prekomernog
stresa - ne onog sa ekrana, nego mnogo groznijeg, sirovijeg, u stvarnosti poremeenih porodinih odnosa
- upravo ta neuronska putanja moe u nekim sluajevima odvesti depresiji ili anksioznim smetnjama
kasnije u ivotu.
Socijalni mozak dobro ui kad podraava uzore - recimo roditelja koji mirno posmatra ono to bi
inae moglo delovati kao veoma pretee. Kad bi moja unuka stizala do posebno zastraujueg trenutka u
filmu i od svoje mame ula ono uteno: Bie sve u redu (ili istu poruku dobila, preutno, od umirujueg
prisustva svog tate kom sedi u krilu), ona se oseala sigurno u vladanju sopstvenim oseanjima, to je
oseaj koji e moi da prizove u drugim tekim trenucima.
Takve osnovne lekcije steene u detinjstvu ostavie traga na svemu u ivotu, ne samo u osnovnom
stavu prema socijalnom svetu, nego i u ovekovoj sposobnosti da kao odrastao plovi kroz vrtloge ljubavi.
A ljubav, zauzvrat, podstie trajne bioloke otiske u njemu.

ETVRTI DEO LJUBAVNI VARIJETETI

13. MREE AFEKTIVNOG VEZIVANJA

Na polju ljudskog srca, kako kau naunici, u igri su najmanje tri nezavisna ali meusobno
povezana modana sistema i svaki od njih nas vue na svoju stranu. Kako bi razmrsila tajne ljubavi,
neuronauka pravi razliku izmeu neuronskih mrea za afektivno vezivanje, za ukazivanje brige (eng.
caregiving) i za seks. Svaku hrani drugaiji skup modanih hemikalija i hormona, i svaka koristi sasvim
razliita neuronska kola. I svaka dodaje osoben hemijski zain mnogim varijetetima ljubavi.
Afektivno vezivanje odreuje kome se obraamo za pomo u nevolji; to su ljudi koji nam najvie
nedostaju kad su odsutni. Potreba da ukazujemo brigu daje nam poriv da se staramo o ljudima za koje
smo najvie zainteresovani. Kad smo vezani, vrsto se drimo; kad ukazujemo brigu, pruamo sve to je
potrebno. A seks je, pa, seks.
Isprepletana, ova se trojka dri u finoj ravnotei i meusobno se podstrekava tako da, ako sve ide
dobro, ostvaruje zamisao Prirode o produetku vrste. Na kraju krajeva, sam seks je tek poetak posla.
Afektivna vezanost obezbeuje lepak to na okupu dri ne samo par, ve i itavu porodicu, dok briga o
drugima doprinosi impulsu za staranje o potomstvu, tako da i naa deca mogu, kad odrastu, i sama postati
roditelji. Ova tri vida ljubavi povezuju ljude svaki na svoj nain. 382 Kada se afektivna vezanost ispreplie
sa ukazivanjem brige i seksualnom privlanou, uivamo u romansi u punom jeku. Ali zato, kad neko od
njih izostane, romantina ljubav poinje da se klima.
Ovo neuronsko oiavanje u pozadini svega pravi drugaije spojeve za razne varijetete ljubavi romantinu, porodinu i roditeljsku - ba kao i za nau sposobnost povezivanja, bilo u prijateljstvu, bilo iz
saoseajnosti, ili prosto da bismo brinuli o maki. Osim toga, ista kola mogu, do ove ili one mere,
uestvovati u irim oblastima, kao to su duhovna enja ili afinitet prema slobodnom nebu i praznim
plaama.
Mnoge staze za ljubav vode niskim putem; neko ko se uklapa u usku definiciju socijalne
inteligencije oslonjene iskljuivo na kogniciju ovde bi bio potpuno izgubljen. Sile naklonosti koje nas
spajaju jedne sa drugima prethodile su usponu racionalnog mozga. Razlozi za ljubav oduvek su bili
supkortikalni, mada njeno ostvarenje moe zahtevati paljivo smiljanje planova. Dakle, voljenje i te
kako zahteva punu socijalnu inteligenciju, niski put spojen sa visokim. Jedan bez drugog nee biti
dovoljni da se iskuju snane, zadovoljavajue veze.
Rasplitanje sloene neuronske mree za ljubav moe razotkriti neke od naih vlastitih zabuna i
problema. Sva tri glavna sistema za ljubav - afektivna vezanost, ukazivanje brige i seksualnost pridravaju se sopstvenih sloenih pravila. U odreenom trenutku jedan od njih moe prevagnuti recimo, kad par osea toplo zajednitvo, ili dok mazi svoju bebu, ili kad vodi ljubav. Kada su sva tri
sistema ljubavi operativna, romansa dostie vrhunac: to je oputena, nena i seksualna povezanost u kojoj
cveta skladan odnos (rapport).
Prvi korak u stvaranju takvog jedinstva trai ukljuivanje sistema afektivne vezanosti sa njegovim
izviakim modusom. Kao to smo videli, ovi sistemi poinju s radom u najranijem detinjstvu, navodei
odoje da trai brigu i zatitu drugih, pre svega svoje majke i ostalih osoba koje brinu o njemu. 383 Postoje
zadivljujue paralele izmeu toga kako formiramo nau prvu afektivnu vezu u ivotu i toga kako
formiramo prvi vezu sa ljubavnim partnerom.
382 Tri sasvim razliite vrste ljubavi kristalno su jasne na biohemijskom nivou. Kao to je primereno,
strast uglavnom raspiruju seksualni hormoni - androgeni i estrogeni. Izgleda da privlanost, taj sine qua non
romantinog vezivanja, podstie meavina visokih nivoa dopamina i norepinefrina (koji pojaavaju
uivanje i oputenost) i niskih nivoa serotonina (koji doprinose prijatnom raspoloenju). Hemija koja ini
vezu trajnom pothranjuje dobrotu i upravlja brinou, to raste i opada sa variranjem nivoa oksitocina i
vazopresina. Videti Helen Fisher, Why We Love (New York: Henry Holt, 2004).
383 John Bowlby, Attachment and Loss, vol. 1, Attachment, 2nd ed. (New York, Basic Books, 1982).

Umetnost flerta
Petak je vee i horda moderno odevenih ljudi stoji naikana u baru na njujorkom Gornjem
Istsajdu. Dogaaj za samce, a flert je zapovest veeri.
Jedna ena paradira kraj anka na putu za enski toalet, zabacujui kosu i njiui kukovima. Dok
lagano prolazi pored mukarca koji joj je zapao za oko, za trenutak pogledom trai njegove oi, a kad
primeti da joj on uzvraa pogled, brzo okree glavu na drugu stranu.
On razume poruku: primeti me.
Taj izazovni pogled, praen stidljivim uzmicanjem, podraava sled pribliavanje-povlaenje
pronaen kod veine vrsta sisara, kod kojih je za opstanak novoroenadi potrebna pomo oca; enka
mora da ispita mujakovu spremnost da goni i da se obavee. Njen koketni postupak je do te mere
univerzalan za vetinu flertovanja da su ga etolozi primetili ak i kod pacova: enka e izvesno vreme
trati ka mujaku i beati od njega, ili juriti pored njega, zabacujui glavu i itavo vreme piskutavo
cijuui, kao mladunci pacova dok se igraju.384
Koketan osmeh je uvrten u popis Ekmanovih osamnaest varijeteta: koketa se osmehuje gledajui
na drugu stranu, zatim usmerava pogled ravno u metu svog oboavanja, taman koliko joj treba da privue
panju, posle ega brzo skree pogled. Ta stidljiva taktika iskoriava jedno genijalno nervno kolo, za
koje se gotovo ini da je usaeno u mozak mujaka samo zarad tog jednog trenutka. Tim londonskih
neuronaunika otkrio je da se u mozgu mukarca, kome ena koju smatra privlanom uputi direktan
pogled, aktivira dopaminsko kolo za oslobaanje malog talasa zadovoljstva.385 Sam pogled na lepu enu
ili kontakt oima sa osobom koja nije opaena kao privlana ne uspeva da pokrene ovo kolo.
No, bez obzira na to da li mukarci izvesnu enu smatraju privlanom, isplati se flertovati: mukarci
najee prilaze enama koje mnogo koketiraju, i to radije nego privlanijim enama koje to ne ine.
U kulturama irom sveta ljudi koketiraju (to je jedan istraiva i zabeleio fotografiui ljude od
Samoe do Pariza).386 Flert je poetni potez u uzastopnoj seriji preutnih pregovora na svakom koraku
udvaranja. Prvi taktiki gambit podrazumeva iroko zabacivanje mree putem neskrivenog emitovanja
spremnosti osobe da se upusti.
Isto ovo ine i sasvim mala deca, zbrkano signalizirajui zainteresovanost za stupanje u interakciju
sa gotovo svakom prijateljski nastrojenom osobom koja se zadesi u okolini, i ozareno pozdravljajui
svakog ko im na to odgovori.387 Paralela sa flertom kod odraslih ne odnosi se samo na koketan osmeh, ve
i na uspostavljanje kontakta oima i na uzbuen govor blago povienim tonom sa preteranom
gestikulacijom - veoma nalik odojetu u potrazi za prijateljskim druenjem.
Sledei je na redu Razgovor. U amerikoj kulturi, barem, ovaj sutinski korak u rascvetavanju
udvaranja ima gotovo mitsku vrednost: prianje u ijem je podtekstu utvrivanje da li e eventualni
partner odista biti vredan afektivnog vezivanja. Ovaj korak daje visokom putu kljunu ulogu u onome to
je do tog asa prevashodno bio proces niskog puta, pomalo nalik sumnjiavom roditelju koji proverava
simpatiju svog deteta tinejdera.
384 M. K. McClintock, Funkcionalni pristup bihevioralnoj endokrinologiji kod glodara", u D. Crews,
ed., Psychobiology of Reproductive Behavior (Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1987), 176-203.
385 O enskom pogledu, videti Sarah-Jayne Blakemore - Uta Firth, Kako se mozak nosi sa socijalnim
svetom?" NeuroReport 15 (2004), 119-128. O etiri lica, videti Knut Kanape et al., Reward Value of
Attractiveness and Gaze", Nature 413 (2001), 589.
386 Klasino istraivanje o flertu sproveo je Irenaus Eibl-Eibesfeldt, koristei poseban fotoaparat za
tajno slikanje zaljubljenih parova u Samoi, Brazilu, Parizu i Njujorku. Videti I. Eibl-Eibesfeldt, Human
Ethology (New York: Aline de Gruyter, 1989).
387 O paralelama izmeu koketiranja ljubavnika i koketiranja beba, videti Jaak Panksepp, Affective
Neuroscience: The Foundations of Human and Animal Emotions (New York: Oxford University Press, 1998).

I dok nas niski put gura jedno drugom u naruje, visoki put procenjuje potencijalnog partnera - otud
potreba za razgovorom uz kafiu nakon ljubavnog sastanka od prethodne noi. Dugako udvaranje
partnerima omoguava da dobro uzmu jedno drugom meru, vodei rauna o onome to je oboma
najvanije: da ljubavni partner bude uviavan i pun razumevanja, oseajan i sposoban - odnosno, vredan
jo snanijeg afektivnog vezivanja.
Faze udvaranja odmerene su tako da potencijalnim partnerima daju mogunost procene da li bi ta
druga osoba mogla biti dobro drutvo, to je dobar pokazatalj da e jednog dana biti i dobar roditelj. 388
Dakle, prilikom prvih razgovora partneri jedan kod drugog mere toplinu, prijemivost, uzajamnost, i
prave probne izbore. Slino tome, odojad na uzrastu oko tri meseca mnogo izbirljivije biraju s kim e se
upustiti u razmenu, usredsreujui se na ljude sa kojima se oseaju najsigurnije.
Trenutak kad partner poloi ovaj ispit obeleava vremensko poklapanje sa prelaskom od
privlanosti do oseanja romantine enje. Sve vea lakoa s kojom se postie usklaenost, i kod beba i
kod odraslih koji koketiraju, ispoljava se u nenim pogledima, grljenju i milovanju - sve ovo je pokazatelj
poveanja bliskosti. Na ovom stupnju zaljubljeni regrediraju do ponaanja male dece, pa tepaju kao bebe i
koriste slatka tajna imena, umirujui apat i neno maenje. Krajnja fizika oputenost u postupanju
oznaava taku na kojoj jedno drugom postaju baza sigurnosti - jo jedan odjek ranog detinjstva.
Dakako, udvaranje moe biti burno kao kad nekog maliana obuzme napad gneva. Deca su, na kraju
krajeva, potpuno usmerena na sebe, to ponekad vai i za ljubavnike. A ovaj opti obrazac dovoljno je
elastian da obuhvati sve naine na koje opasnosti i brige mogu zbliiti parove, od ratnih romansi i tajnih
afera, do ena koje se zaljubljuju u pogrene mukarce.
Neuronaunik Dak Panksep pretpostavlja da se parovi zaljubljuju, da bukvalno postaju zavisni
jedno od drugog.389 Panksep nalazi neuronsku podudarnost izmeu dinamike opijatske zavisnosti i naeg
oslanjanja na ljude sa kojima uspostavljamo najjae afektivne veze. Sve pozitivne interakcije s ljudima,
pretpostavlja on, deo prijatnosti duguju opioidnom sistemu, upravo onom sistemu kola koja se povezuju
sa heroinom i ostalim supstancama to izazivaju zavisnost.
Ispostavlja se da ova kola obuhvataju i dve kljune strukture socijalnog mozga, orbitofrontalni
korteks i prednji cingularni korteks. OFC i ACC se aktiviraju kod zavisnika dok trae drogu, kao i onda
kad su intoksikovani i opijeni. Kod zavisnika koji proe kroz odvikavanje od zavisnosti te se oblasti
deaktiviraju. Ovim sistemima se moe objasniti to to zavisnik precenjuje znaaj omiljene droge, kao i to
to je potpuno nesposoban za bilo kakvu inhibiciju kada mu je droga potrebna. 390 Sve se ovo moe
primeniti i na objekat oboavanja za vreme muka zaljubljivanja.
Panksep pretpostavlja da zadovoljstvo koje zavisniku donosi droga u biolokom smislu podraava
prirodno uivanje koje donosi oseaj povezanosti sa onima koje volimo; oba uglavnom dele isto kolo.
ak i ivotinje, smatra on, radije provode vreme sa onima u ijem su im se prisustvu izluivali oksitocin i
prirodni opijati, izazivajui kod njih oputeni spokoj - to nagovetava da upravo ove modane hemikalije
cementiraju nae porodine veze i prijateljstva, kao i nae ljubavne odnose.
Tri obrasca afektivne vezanosti
388 Takvo razmiljanje kod ena igra znaajniju ulogu prilikom procene potencijalnog partnera nego
kod mukaraca, to moe biti jedan od razloga zato mukarci imaju obiaj da se mnogo bre zaljubljuju
od ena.
389 O ljubavi kao zavisnosti, videti Panksepp, Affective Neuroscience.
390 O zavisnosti od droga, videti R. Z. Goldstein, Drug Addiction and Its Underlying Neurobiological
Basis: Neuroimaging Evidence for the Involvement of the Frontal Cortex", American Journal of Psychiatry
159 (2002), 1642-52. Ova studija pokazuje kako pored supkortikalnog kola, za koje se odavno zna da
uestvuje u stvaranju zavisnosti, i prefrontalne oblasti obezbeuju preterano pozitivnu procenu droga i
ometaju podizanje borbene gotovosti neurona radi inhibicije impulsa.

Prola je gotovo itava godina otkad je Brendina i Bobova devetomesena ki tragino umrla u snu.
Dok Bob sedi i ita novine, Brenda ulazi, crvenih oiju, nosei nekoliko fotografija. Plae.
Brenda mu kae da je pronala nekoliko fotografija snimljenih onog dana kad su njihovu bebu
poveli na plau.
I ne podigavi pogled, Bob mrmlja: Aha.
Nosi onaj eiri to joj je kupila tvoja mama, poinje Brenda.
Hmmm, mumla Bob, i dalje je ne gledajui, oigledno nezainteresovan.
Kad ga Brenda upita da li eli da pogleda slike, on jednostavno kae ne, odseno okrenuvi stranu, a
onda besciljno ara pogledom po sledeoj.
Dok ga Brenda bez rei posmatra, suze poinju da joj se slivaju niz lice. Iz nje provaljuje: Ne
razumem te. Ona je bila nae dete. Zar ti ne nedostaje? Zar ti nije stalo?
Naravno da mi nedostaje! Samo ne elim da razgovaram o tome, rei Bob, dok ona ljutito izlazi
iz sobe.
Ova bolna razmena ilustruje kako razlike u obrascima afektivnog vezivanja mogu izbaciti par iz
sinhroninosti - ne samo u noenju sa zajednikom traumom, ve sa bukvalno svim i svaim. 391 Brenda
eli da razgovara o svojim oseanjima; Bob ih izbegava. Ona njega doivljava kao hladnog i neosetljivog;
on nju kao nametljivu i zahtevnu. to ona vie pokuava da ga navede da razgovara o svojim oseanjima,
to se on vie povlai.
Brani savetnici se odavno bave ovim obrascem zahtev-povlaenje, budui da im se parovi
ponekad obraaju za pomo kako bi razreili svoju pat poziciju. Ali nova otkria nagovetavaju da ovaj
klasini nesklad ima i modanu osnovu. Nijedan nain nije najbolji. Zapravo, obe tenje odraavaju
neuronske ablone koji im lee u osnovi.
Peat koji nam detinjstvo ostavlja na vatrenost u odraslom dobu najjasnije se vidi u naim
sistemima afektivne vezanosti, neuronskim mreama koje deluju kad god uspostavimo odnos sa
ljudima koji nam najvie znae. Kao to smo videli, lepo odgajana deca imaju oseaj da osobe koje brinu
za njih oseaju empatiju sa njima, i zato u svojim afektivnim vezama postaju sigurna, bez potrebe da se
kao krpelji lepe za druge, ili ih, obrnuto, previe guraju od sebe. Ali deca ija su oseanja roditelji
zanemarivali i koja su se oseala zapostavljeno postaju osobe koje izbegavaju druge, koje kao da su
prestale da se nadaju da e dostii odnos u kom se ukazuje briga. Deca iji su roditelji bili ambivalentni,
pa su nepredvidljivo skakali iz ljutnje u nenost, postaju anksiozna i nesigurna.
Bob otelotvoruje izbegavajui tip; za njega su snane emocije neprijatne pa pokuava da ih to vie
umanji. Brenda je anksiozan tip, i njena oseanja nezadrivo kipe, zbog ega joj je potrebno da razgovara
o onome to je mui.
Postoji jo i siguran tip, tip koji lako izlazi na kraj s emocijama ali nije preokupiran njima. Da je
Bob siguran, verovatno bi bio u stanju da se emotivno nae Brendi kad joj je potreban. Da je Brenda
sigurna, njoj ne bi tako oajniki bila potrebna Bobova empatina panja.
Kad se jednom uspostavi u detinjstvu, nain na koji se afektivno vezujemo ostaje zadivljujue
postojan. Razliiti obrasci vezanosti donekle se pomaljaju u svakom bliskom odnosu, ali nigde tako
izraeno kao u ljubavnim vezama. Svaki obrazac obeleava veze koje ovek pravi u ivotu, sudei barem
prema nizu studija Filipa Sejvera (Shaver), psihologa sa Kalifornijskog univerziteta, koji je sproveo
mnoga istraivanja o afektivnoj vezanosti i odnosima.392
tafetu koju je Don Bolbi predao svojoj amerikoj sledbenici Meri Ejnsvort koja je, zahvaljujui
pionirskim ispitivanjima naina na koji devetomesene bebe reaguju na kratko razdvajanje od majki, prva
391 Brenda i Bob kao primer koriste Eileen Kennedy-Moore - Jeanne C.Watson, Expressing Emotion: Myths,
Realities and Therapeutic Strategies (New York: Guilford Press, 1999).
392 O stilovima afektivnog vezivanja, videti Jude Cassidy - Phillip Shaver, eds., Handbook of Attachment
Theory: Research and Clinical Applications (New York: Guilford Press, 1999).

utvrdila da su pojedina odojad sigurna u svojim afektivnim vezama, dok su druga na razliite naine
nesigurna, preuzeo je Sejver. Primenivi uvide Meri Ejnsvort na svet veza odraslih osoba, Sejver je
pronaao da se ovi obrasci vezanosti ispoljavaju u svakom bliskom kontaktu, bilo da je u pitanju
prijateljstvo, brak ili odnos dete-roditelj.393
ejverova grupa otkriva da 55 odsto Amerikanaca (kao odojad, deca ili odrasli) spadaju u
sigurnu kategoriju, tako da se lako zbliavaju s drugima i oseaju se lagodno kad zavise od njih. Sigurni
ljudi stupaju u ljubavnu vezu oekujui da partner bude emocionalno prijemiv i natimovan na njih - da
im se nae u tekim i tunim trenucima kako bi im pruio podrku - ba kao to su i oni spremni da budu
tu za njega. S lakoom ostvaruju bliskost s ljudima. Sigurno vezani ljudi vide sebe kao osobe vredne
panje, brige i naklonosti drugih, a druge kao pristupane, pouzdane osobe koje imaju dobre namere
prema njima. Kao posledica toga, njihove veze tee tome da budu bliske i pune poverenja.
Nasuprot tome, otprilike 20 odsto odraslih su anksiozni u svojim ljubavnim vezama, pa su skloni
tome da se kidaju oko toga da li ih partner zaista voli i da li e ostati sa njima. Ponekad mogu i
nenamerno oterati partnera svojim plaljivim kaenjem za njega i potrebom za stalnim razuveravanjem.
Ovi odrasli imaju obiaj da sebe vide kao osobe koje nisu vredne ljubavi i brige - iako naginju
idealizovanju svog ljubavnog partnera.
Kad jednom uspostavi vezu, anksiozni tip brzo poinju da more strahovi da e biti naputen ili na
neki nain ostati nezadovoljen. Skloni su svim znacima ljubavne zavisnosti: opsednutoj zaokupljenosti
vezom, samokritinoj brizi i emotivnoj zavisnosti. Poto su esto savladani strepnjom, njih obuzimaju
svakojake brige vezane za odnos - da e ih partner napustiti, recimo - ili su hiperoprezni (engl.
hipervigilant), ljubomorni zbog izmiljenih preljuba. Veoma esto i u svoja prijateljstva unose isti paket
preterane zabrinutosti.
Otprilike 25 odsto odraslih jesu izbegavajui tip, njima je emotivna bliskost neprijatna, i teko im
pada poklanjanje poverenja partneru ili zajednika oseanja s njim, zbog ega postaju uznemireni kad
partner pokua da im se jo vie emotivno priblii. Skloni su potiskivanju sopstvenih oseanja, a
pogotovu guenju onih bolnih. Budui da izbegavajue osobe oekuju da je njihov partner emocionalno
nepouzdan, one se ne oseaju prijatno u intimnoj vezi.
Osnovna potekoa sa anksioznim i izbegavajuim tipom svodi se na rigidnost. Oba ta tipa
primenjuju strategije koje zapravo imaju smisla u odreenoj situaciji, no oni ih se dre ak i tamo gde su
neuspene. Ukoliko postoji stvarna opasnost, na primer, zabrinutost podie pripravnost; no uznemirenost
bez povoda dovodi do smetnji u vezama.
U trenucima uznemirenosti, svaki tip sledi svoje uobiajene strategije umirivanja. Anksiozni tip,
poput Brende, trai druge ljude poto zavisi od moi umirujuih interakcija. Izbegavajui ljudi, poput
njenog supruga Boba, ostaju strogo nezavisni, i radije se sami bore sa svojim brigama.
Izgleda da su sigurni ljubavni partneri sposobni da ublae nemir svojih anksioznih partnera, pa im
se veza nee previe ljuljati. Ako jedan od partnera u paru poseduje siguran obrazac, u njihovoj vezi bie
srazmerno malo sukoba i kriza. Ali kad su oba partnera anksiozna, razumljivo je to e esto praskati i
ljutiti se, a to e neprekidno zahtevati visok nivo odravanja veze: 394 Na kraju krajeva, i strahovanje i
ozlojeenost i uznemirenost su zarazni.

393 Judith Feeney, Romantino vezivanje kod odraslih i odnosi u paru u Isto. Dudit Fini zapaa da se
tipologije stilova afektivnog vezivanja razlikuju, tako da se u pojedinim navode etiri, a ne tri tipa, a u
nekima stilovi nisu neizbeno zamrznuti" - odnosno, pojedinac moe usvojiti neki drugi stil promenjen
iskustvom u vezi. Granice izmeu ovih tipova nisu vrste i nepromenljive; kod nekih ljudi stilovi mogu
biti pomeani, ili jedan stil mogu ispoljavati sa nekim ljudima, a drugi sa drugima.
394 O sigurnom partneru videti Deborah Cohn et al., Working Models of Childhood Attachments and
Couple Relationships", Journal of Family Issues 13, broj 4 (1992), 43249.

Neuronska baza
Kako otkrivaju istraivanja ejvera i neuronaunika sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, sva tri
obrasca odraavaju specifine razlike u umreavanju modanih sistema za afektivnu vezanost. 395 Ove
razliitosti najjasnije izbijaju na povrinu u trenucima uznemirenosti, kao to su svae, ili kad se jedan od
partnera izgubi u zastraujuem razmiljanju o svaama, ili, jo gore, kad se jedan od njih pribojava
pucanja romantine veze.
FMRI ispitivanja za vreme takvih uznemirujuih zamiljanja pokazala su da svaki od tri glavna
obrasca vezanosti ispoljava poseban modani obrazac. (Mada je istraivanje obavljeno samo na enama,
verovatno se isti zakljuak moe primeniti i na mukarce - to budue studije tek treba da dokau.)396
Sklonost anksioznog tipa preteranoj brizi, kao kad se osoba plai gubitka partnera, osvetljava oblasti
na niskom putu, ukljuujui prednji deo temporalnog lobusa (ili ATP), koji se aktivira za vreme tuge;
prednji cingulum, u kome se razbuktavaju emocije; i hipokampus, kljuno sredite memorije. 397 Znaajno
je da anksiozne ene ak ni pored posebnog truda nisu bile u stanju da ugase ovo kolo odgovorno za
potrese u vezi; opsesivne brige nadjaavale su sposobnost mozga da ih iskljui. Ovakva neuronska
aktivnost nije se odnosila na strahove uopte, ve iskljuivo na strah zbog ljubavne veze. Njihova kola za
umirivanje anksioznosti savreno su bila delotvorna za iskljuivanje drugih vrsta brige.
Nasuprot tome, sigurne ene nisu imale nikakvih problema da iskljue strahove zbog raskida
ljubavne veze. Njihov ATP pokreta tuge stiavao se im bi panju usmerile na druge misli. Kljuna
razlika: sigurne ene su brzo aktivirale OFC neuronski prekida za smirivanje uzrujanosti iz ATP-a.
Anksiozne ene su na isti nain, mnogo lake od ostalih ena, bile u stanju da iz romanitne veze u
seanje prizovu odreeni povod za brigu.398 Njihova gotovost da se preopterete nevoljama u vezi, smatra
Sejver, mogla bi im prilino ometati sposobnost da konstruktivno razmiljaju o tome ta im valja initi.
Izbegavajue ene su imale sasvim drugaiju neuronsku priu; glavna akcija zavisila je od oblasti
cinguluma koja se pobuuje prilikom potiskivanja neprijatnih misli. 399 ini se da je kod ovih ena
zaglavljena neuronska konica za emocije: ba kao to anksiozne ene nisu mogle prestati da brinu, tako
izbegavajue ene nisu mogle prestati da priguuju svoje brige, ak i kada se to trailo od njih. Nasuprot
njima, druge ene nisu imale nikakvih problema da pale i gase cingulum kad su bile zamoljene da prvo
razmiljaju o neemu tunom, a potom da prestanu.
Tim neuronskim obrascem za neprekidno zabaurivanje objanjava se zato se osobe sa
izbegavajuim obrascem najee dre na emocionalnom odstojanju i ne ulau se u ivot - kad im se veza
raspadne ili kad neko umre, one vrlo kratko ale, a nemaju ni oseaj da se emocionalno ulau tokom
395 O obrascima afektivnog vezivanja i modanim mehanizmima, videti Omri Gallath et al., Razlike u
stilovima afektivnog vezivanja i sposobnost potiskivanja negativnih misli: istraivanje neuronskih
korelata" Neurolmage (u tampi).
396 Kljuno neuronsko kolo za obrasce vezivanja izgleda da prolazi izmeu glavnih meaa visokog i
niskog puta socijalnog mozga: orbitoffontalne oblasti, amigdale, prednjeg dela temporalnog lobusa
(ATP), prednjeg cinguluma i hipokampusa. Amigdala aktivira niski put kod obuzetosti strahom, ATP i
cingulum pri oseanju tuge. Visoki put se otvara kada se ukljui orbitofrontalna oblast, dok pokuavamo
da razmotrimo svoje veze i prevaziemo svaku onespokojavajuu misao vezanu uz njih.
397 Sve ove strukture aktiviraju se u desnoj strani mozga, koja je izgleda daleko ukljuenija kod
neprijatnih oseanja.
398 Ponovno oivljavanje strepnje signalizirala je poveana aktivnost u njihovim hipokampusima,
oblasti koja se inae ukljuuje prilikom svakog priseanja.
399 Dorzalna oblast cinguluma nadzire situacije za koje je potrebna vea kontrola prefrontalnog
korteksa, kao to su neprijatna oseanja. Videti Matthew M. Botvinick et ah, Conflict Monitoring and
Anterior Cingulate Cortex: An Update", Trends in Cognitive Sciences 8, br. 12 (2004), 539-46.

socijalnih interakcija.400 No ini se da je izvestan stepen strepnje cena koju plaamo za istinsku emocionalnu bliskost, makar i samo zato to na povrinu izbacuje probleme koje u nekoj vezi valja razreiti. 401
ejverov izbegavajui tip kao da se odrie potpunijeg emocionalnog povezivanja sa drugima da bi sebe
zatitio od uspostavljanja veze sa sopstvenim uznemirujuim oseanjima. Znaajno je da je ejver
ustanovio da je za uestvovanje u istraivanju najtee bilo pronai izbegavajue ene, poto je jedan od
preduslova bio da se one nalaze u ozbiljnoj ljubavnoj vezi na duge staze - a takvih je bilo veoma malo.
Ovi obrasci, setimo se, uglavnom se oblikuju u detinjstvu, pa se ini da nisu genetski predodreeni.
Ako su naueni, trebalo bi da su do izvesne mere podloni promeni pod uticajem pravog iskustva - bilo u
psihoterapiji ili u reparativnoj vezi. S druge strane, jedan partner pun razumevanja mogao bi prosto da se
u odreenim granicama prilagodi ovakvim kapricima drugog kog voli.
O neuronskim sistemima za afektivnu vezanost, seks i ukazivanje brige moemo razmiljati kao o
delovima nekog od kinetikih mobila Aleksandera Koldera (Calder), gde se kretnja na bilo kojoj grani
odraava na sve ostale. Na primer, ovekovu seksualnost uobliavaju obrasci afektivne vezanosti. Osobe
izbegavajueg tipa imaju vie seksualnih partnera i ema za jedno vee nego anksiozni i sigurni ljudi.
Pridravajui se svoje sklonosti da se dri na emocionalnoj distanci, izbegavajui tip se zadovoljava
seksom bez nenosti ili bliskosti. Ako takve osobe nekim udom i zavre u duoj vezi, obino osciliraju
izmeu distance i prinude, i zato je, razumljivo, verovatnoa da e se razvesti ili raskinuti vezu kod njih
mnogo vea - da bi se potom, zaudo, pokuale vratiti istom partneru.402
Izazovi koje ljubavnom paru nameu stilovi afektivnog vezivanja samo su poetak sage. Tu je jo i
seks.

400 O izbegavajuem obrascu, videti Mario Mikulincer- Phillip Shaver, The Attachment Behavioral
System in Adulthood: Activation, Psychodynamics, and Interpersonal Processes", u Mark E Zanna, prir.,
Advances in Experimental Social Psychology 35 (San Diego: Academic Press, 2003), 53-152.
401 Ovim obrascima modane aktivacije izgleda da se mogu objasniti otkria do kojih se dolo u ranijim
ispitivanjima ejverove grupe. Na primer, kada su ljudi u dugim vezama ivo zamiljali da ih partner
naputa zbog druge osobe, oni sa anksioznim stilom afektivnog vezivanja nisu bili u stanju da iskljue
lanac zabrinjavajuih misli, dok su oni sa sigurnim ili izbegavajuim stilom vezivanja brzo prekidali
neprijatna razmiljanja. O iskljuivanju brige, videti R. C. Fraley - E R. Shaver, Afektivno vezivanje
odraslih i potiskivanje neeljenih misli" Journal of Personality and Social Psychology 73 (1997), 1080-91. Ali
dok onima sa sigurnim vezama savladavanje ovih misli pada lako, potiskivanje neprijatnih oseanja
povodom ljubavne veze iziskuje od izbegavajueg tipa neprekidan mentalni napor. Videti Mario
Mikulincer at al, Attachment-Related Strategies During Thought-Suppression: Ironic Rebounds and
Vulnerable Self-representations", Journal of Personality and Social Psychology 87 (2004), 940-56.
402 O izbegavajuem tipu, videti Feeney, Romantino vezivanje kod odraslih" u Cassidy - Shaver,
Handbook.

14. ELJA: NJEGOVA I NJENA

Jedan od mojih najboljih drugova s prve godine koleda bio je izvanredan ragbi igra medvee
grae, kom smo nadenuli nadimak Grdosija. Do dana dananjeg pamtim savet koji je, kad se spremao
da napusti kuu dobio, kako mi je rekao, od svog oca, poreklom Nemca.
Izreka je imala brehtovski, oporo cinian ukus. Grubo prevedena s nemakog glasila je: Kad se
penis ukruti, mozak smeka.
Tehnikim izrazima reeno, neuronsko umreavanje za seks zaposeda supkortikalne regije niskog
puta, a one se nalaze izvan uticaja misleeg mozga. I to nas ova nia kola gone s vie nestrpljenja, to je
nama sve manje stalo do svih onih saveta koje nam nude racionalne regije visokog puta.
U jo optijem smislu, ova mapa umreavanja odgovorna je za mnoge iracionalne ljubavne izbore:
sistem kola za logino miljenje nema nikakve veze s tim. Socijalni mozak ume i da voli i da brine, ali
pouda putuje nekim od najniih grana niskog puta.
ini se da elja dolazi u dva oblika, kao njegova i kao njena. U istraivanju zaljubljenih parova koji
su gledali slike svojih partnera, snimanjem mozga otkrivene su znaajne razlike: kod zaljubljenih
mukarca - ali ne i kod ena - sijali su centri za vizuelnu obradu i seksualno uzbuenje, to pokazuje da
kod mukarca izgled voljene osobe okida njegovu strast. Otud nimalo ne udi to mukarci irom sveta
uivaju u vizuelnoj pornografiji, kao to primeuje antropolog Helen Fier (Fisher), niti to to ene imaju
obiaj da iz svog izgleda crpu oseaj sopstvene vrednosti, pa zato toliko energije ulau u to kako e
izgledati, samo da bi to bolje, kako ona to formulie, vizuelno reklamirale svoja preimustva.403
Kod zaljubljenih ena, meutim, gledanje voljenih osoba aktivira potpuno druge centre socijalnih
kola u mozgu: kognitivne centre za memoriju i panju. 404 Razlika ukazuje na to da ene mnogo
promiljenije vagaju svoja oseanja, i mukarca procenjuju kao potencijalnog mua i opskrbljivaa. ene
koje stupaju u vezu bije glas da su sklone veoj pragmatinosti od mukaraca, i zato se iz nude sporije
zaljubljuju. Seks bez obaveza, primeuje Helen Fier, za enu esto nije toliko neobavezan kao za
mukarca.405
Na kraju krajeva, modanom radaru za afektivno vezivanje obino je potreban niz sastanaka kako bi
odluio da li da se vee. Dok se zaljubljuju, mukarci srljaju niskim putem. Da ne bude zabune, i ene
krstare niskim - samo to se one vraaju da krue i visokim.
Jedno zajedljivije gledite kae da: Mukarci trae seksualne objekte, a ene uspene objekte. I
mada ene imaju obiaj da se oaraju pokazateljima muke moi i bogatstva, a mukarci eninom
fizikom privlanou, ni jedni ni drugi ipak nisu presudno zavedeni time - ve se samo u tome najvie
razlikuju.406 I kod ena i kod mukaraca bez razlike, na vrhu spiska nalazi se dobrota.
Kako bi jo vie smutili na ljubavni ivot, kola u okviru visokog puta nepokolebljivo nastoje da
obuzdaju vrele podzemne struje pohote, bilo kroz uzviene oseaje, bilo kroz puritanska pravila
ponaanja. U prolosti, kulture su na porive niskog puta primenjivale konice visokog - Frojdovim
reima, civilizacija se oduvek opirala svojim nelagodama. Na primer, vekovima su brakovi evropske vie
klase prosto bili nain da se veleposednike porodice osiguraju da e njihova zemlja ostati u rukama

403 O snimanju mozga za vreme gledanja fotogafija voljenih osoba, videti H. A. Fisher et ah, Early
Stage Intense Romantic Love Activates Cortical-basal Ganglia Reward/Motivation, Emotion and
Attention Systems", prezentacija slajdova na godinjem susretu Drutva neurologa u Nju Orleansu, 11.
novembra 2003.
404 Ova dva centra se nalaze u nukleusu kaudatusu i septumu.
405 O seksu bez obaveza videti Helen Fisher, Why We Love (New York: Henry Holt, 2004), 117.
406 O privlanim crtama, videti David Buss, Sex Differences in Human Mate Preference: Evolutionary
Hypotheses Tested in 37 Cultures", Behavioral and Brain Sciences 12 (1989), 1-49.

odreene loze; u sutini, porodice su se oroavale s drugim porodicama preko dogovorenih brakova. Do
avola i sa udnjom i sa ljubavlju - uvek je tu preljuba.
Socijalni istoriari nam otkrivaju da su dananja romantina poimanja privlanosti, ljubavi i
predane emocionalne spone izmeu suprunika pojavila, barem to se Evrope tie, tek u vreme
reformacije - napustivi tako srednjovekovni ideal ednosti, po kom je brak bio nuno zlo. Ali tek je sa
industrijskom revolucijom i uzdizanjem srednje klase, otprilike, predstava o romantinoj ljubavi postala
dovoljno popularan zapadnjaki ideal, pa je sam in zaljubljivanja postao dovoljno vredan razlog za
stupanje u brak. I naravno, u kulturama, kao to je Indija, koje jo oklevaju na taki izmeu tradicije i
modernosti, parovi koji se venavaju iskljuivo iz ljubavi i dalje su manjina, esto suoena sa snanim
protivljenjem porodica koje bi vie volele dogovoren brak.
A opet, biologija ne radi ba uvek u prilog savremenom idealu braka, koji predstavlja spoj druenja
i brige za itav ivot, i mnogo nestalnijih, vrelih ljubavnih ushienja. Poznato je da godine bliskosti slabe
elju to se ponekad moe dogoditi im partneri uu u ozbiljnu vezu.
Da bi se pria jo vie zamrsila, Priroda je odluila da mukarce i ene uini razliito podlonim ak
i molekulima ljubavi. U poreenju sa enama, mukarci uopteno lue vie nivoe hemijskih supstanci
koje pokreu poudu, a nie onih koje daju gas afektivnom vezivanju. Ova bioloka neusaglaenost na
polju strasti dovodi do mnogih klasinih napetosti izmeu mukaraca i ena.
Ali, na stranu kultura i pol, romantina ljubav se moda u najveem kripcu nalazi zbog sutinske
tenzije izmeu modanih sistema koji lee u osnovi sigurnog oseaja afektivne vezanosti i onih koji lee
u osnovi brige o drugima i seksa. Svaka od ovih neuronskih mrea pokree svoj lini paket motiva i
potreba - a oni mogu biti ili sukobljeni, ili kompatibilni. Ako su suprotstavljeni jedni drugima, ljubav e
patiti; ako su u harmoniji, ljubav e cvetati.
Mali lukavi trik prirode
Jedna je spisateljica, iako nezavisna i preduzimljiva, uvek putovala sa jastunicom na kojoj je
spavao njen suprug. Gde god odsela, u nju bi uvlaila hotelske jastuke. Njeno objanjenje: miris njenog
mua koji je oseala na taj nain, pomagao joj je da lake zaspi u nepoznatom krevetu.
Ne samo da u ovome ima biolokog smisla nego nam to slui i kao putokaz za odgonetanje jednog
od trikova kojim se Priroda slui kako bi produila vrstu. Staza kojom se kreu prva uzburkavanja
seksualne privlanosti - ili barem zainteresovanosti - jeste niski put: i to pre senzorni nego put uoblienih
misli (ili ak oseanja). Tu prvobitnu potpranu zaintrigiranost kod ena moe probuditi neki olfaktorni
utisak, kod mukaraca vizuelni.
Naunici su utvrdili da miris mukog znoja moe zauujue uticati na enska oseanja time to im
poboljava raspoloenje, oputa i podie im nivoe luteinizirajuih reproduktivnih hormona koji izazivaju
ovulaciju.
Istraivanje koje potkrepljuje ove podatke izvedeno je, meutim, u isto klinikom (i nesumnjivo
neromantinom) okruenju laboratorije. Uzorci prikupljeni ispod pazuha mukaraca koji etiri nedelje
nisu upotrebljavali dezodorans umeani su u preparat to je potom utrljavan na naunice mladim enama,
dobrovoljcima za uee u ispitivanju za koje su bile uverene da se bavi testiranjem mirisa proizvoda kao
to je vosak za pod.407 ene su se oseale oputenije i srenije kada je preparat bio nainjen od mukog
znoja, a ne mirisa nekog drugog porekla.
U neto romantinijim okolnostima, smatraju istraivai, ovi miris mogu uzburkati i seksualna
oseanja. Dakle, dok parovi pleu, njihov hormonalni zagrljaj po svoj prilici tiho poploava put
407 O ispitivanju znoja videti Charles Wysocki, Male Axillary Extracts Contain Pheromones that Affect
Pulsatile Secretion of Luteinizing Hormone and Mood in Women Recipients", Biology of Reproduction 68
(2003), 2107-13

seksualnom uzbuenju, dok im tela nesvesno usklauju uslove potrebne da bi dolo do reprodukcije.
Ispitivanje je, zapravo, bilo deo traganja za novim pristupima leenju neplodnosti, ne bi li se videlo da li
je mogue izolovati aktivnu supstancu u znoju; rad je objavljen u asopisu Biolodi of riprodakn.
Prirodni zakljuak jeste da isti uticaj na modane centre za zadovoljstvo kod mukaraca moe imati
prizor enskog tela. Muki mozak sadri naoko dobro umreen detektor signala za kljune odlike enskog
tela, posebno za odnos grudi-struka-kukova u obliku peanog sata, inae znak mladalake lepote koja
sama po sebi moe posluiti kao okida seksualnog uzbuenja mukarca. 408 Kada su mukarci irom sveta
ocenjivali privlanost crtea ena razliitih proporcija, veina je birala ene sa obimom struka koji je
iznosio oko sedamdeset odsto od obima kukova.409
Zbog ega se ba ova proporcija utisnula u muki mozak ve decenijama je tema vatrenih rasprava.
Neki u toj pojedinosti neuronskog kola vide nain da se mukarcima uine posebno privlanim bioloki
znaci vrha enske plodnosti, ime se postie ekonominije raspolaganje spermom.
Koji god bio razlog, u pitanju su zaista prefinjena reenja ljudske biologije: njega raspameuje sam
njen prizor, a nju za ljubav priprema njegov miris. Nema sumnje da se ova taktika dobro pokazala na
ranim stupnjevima ljudske praistorije. U savremenom ivotu, meutim, neurobiologija ljubavi suoava se
sa potekoama.
Mozak libida
Istinska, duboka i luaka zaljubljenost bila je jedini uslov za izbor mukaraca i ena za uee u
istraivanju Univerzitetskog koleda u Londonu. Sedamnaest dobrovoljaca gledalo je fotografije svojih
ljubavnih partnera, a zatim i slike svojih prijatelja, dok im je za to vreme sniman mozak. Zakljuak je:
inilo se da su zavisni od ljubavi.
I kod mukaraca i kod ene bez razlike, objekat oboavanja - za razliku od prijatelja - pokretao je
vatromet u sektorima mozga povezanim u jedinstveno kolo, do te mere posebno da se dobija utisak da je
specijalizovano za zaljubljenost.410 Najvei deo tog kola, kako iznosi neuronaunik Dak Panksep, pali se
tokom jo jednog euforinog stanja: na kokainu i opijatima. Ovo otkrie nagovestava da zavisniki
ekstatina priroda snane romatnine ljubavi ima neuronsko objanjenje. Zanimljivo je to kod mukaraca
nijedan deo ovog ljubavnog kola ne radi nita posebno tokom seksualnog uzbuenja per se, mada blizina
oblasti za romantino uzbuenje ukazuje na lako uspostavljanje anatomske veze kada se strast i ljubav
bude zajedno.411
Zahvaljujui slinim studijama neuronauka je pronikla u tajnu seksualne strasti, povezujui
meavine hormona i neurohemijskih supstanci koje poudi daju taj poseban ukus. Svakako, recept za
enju donekle se razlikuje kod pripadnika jednog, i pripadnika drugog pola. No, sastojci i njihova
vremenska usklaenost tokom seksualnog ina otkrivaju genijalnost plana, plana koji daje pikantnost
produenju nae vrste.
408 O proporciji grudi-struka-kukova, videti Buss, Sex Differences".
409 Devendra Singh, Female Mate Value at a Glance: Relationship of Hip-to-Waist Ratio to Health,
Fecundity and Attractiveness", Neuroendocrinology Letters, dodatak 4 (2002), 81-91.
410 Glavne oblasti koje se aktiviraju kad smo zaljubljeni obuhvataju srednju insulu, ACC, nukleus
kaudatus i putamen, sa obe strane. Svi ovi centri zasvetle kad oveka obuzme snana radost. Podjednako
je vano to delovi cingularnog girusa i amigdala, koji se inae aktiviraju kad smo neraspoloeni, tada
ostaju neaktivni. Videti Andrea Bartels - Semir Zeki: Neuronska baza romantine ljubavi" NeuroReport 17
(2000), 3829-34.
411 O seksualnom uzbuenju i modanom kolu kod mukarca, videti Serge Stoleru et ah:
Neuroanatomical Correlates of Visually Evoked Sexual Arousal in Human Males", Archives of Sexual
Behavior 28 (1999), 1-21; S. L. Rauch et al., Neural Activation During Sexual and Competitive Arousal in
Healthy Men", Psychiatry Research 91 (1999), 1-10.

Kolo strasti, u kom se libido uzburkava, pokriva irok opseg limbikog mozga. 412 Seksualni zanos
se kod oba pola umreava preko niskog puta najveim delom na isti nain, ali uz nekoliko znaajnih
razlika. Ove su razlike uzrok to se polovi razlikuju u doivljavanju voenja ljubavi, kao i u vrednovanju
ostalih strana ljubavnog susreta.
Kod mukaraca i seksualnost i agresivnost pokree seksualni hormon testosteron time to deluje u
povezanim oblastima mozga.413 Kada se mukarac seksualno uzbudi, njemu testosteron skae do neba.
Muki hormon i kod ena podstie seksualnu glad, mada ne tako snano kao kod mukaraca.
A onda je tu i ta crta zavisnosti. I kod ena i kod mukaraca dopamin-hemijska supstanca koja
ubrizgava izrazito uivanje u irok raspon aktivnosti, od kockanja do zavisnosti od droga - uzlee tokom
seksualnih susreta. Nivoi prijatnog dopamina ne podiu se samo za vreme seksualnog uzbuenja, ve i sa
uestavanjem seksualnih odnosa i poveanjem ovekovog seksualnog nagona.414
Oskitocin, hemijski izvor brige o drugima, mnogo bolje prodire u enski mozak nego u muki, pa
tako ima vei uticaj na enino seksualno vezivanje. Vazopresin, hormon blisko povezan sa oksitocinom,
takoe moe uticati na vezivanje.415 Zanimljivo je to receptori za vazopresin obiluju vretenastim
elijama, tim superbrzim konektorima socijalnog mozga. Vretenaste elije se, na primer, ukljuuju kad
treba doneti vrlo hitre, intuitivne sudove o nekome koga sreemo prvi put. I mada nam nijedna studija to
jo nije potvrdila sa sigurnou, ini se da su ove elije zgodni kandidati za deo nervnog sistema koji
stvara ljubav - ili barem elju na prvi pogled.
U zahuktavanju pred voenje ljubavi, nivoi oksitocina u mozgu mukarca skau, isto kao i
hormonalna glad na koju utiu arginin i vazopresin (zajedno poznati kao AVP). Mozak mukarca
poseduje vei broj receptora za AVP nego mozak ena, i najvei deo je koncentrisan u seksualnom kolu.
AVP koji se u pubertetu javljaju u izobilju, izgleda da kod mukarca raspaljuju seksualnu poudu, rastui
sa pribliavanjem ejakulacije i naglo opadajui u trenutku orgazma.
I kod mukaraca i kod ena oksitocin potpaljuje mnoga nena i prijatna oseanja vezana za
seksualni kontakt. Velike doze tog hormona oslobaaju se tokom orgazma, posle ega poplava hemijskih
supstanci kao da stimulie odsjaj tople nenosti - i mukarca i enu dovodi na istu, razneeno ljubavnu
hormonalnu talasnu duinu, bar za jedno vereme. 416 Luenje oskitocina ostaje visoko i posle vrhunca,
posebno tokom zavrne igre, maenja koje sledi nakon seksualnog ina.417
412 Neuronsko umreavanje za seks ukljuuje strukture u viem limbikom korteksu, poput septalne
oblasti, plonog jedra strije terminalis i preoptike oblasti, koje se preko anteriornog dela hipotalamusa
povezuju medijalnim snopom prednjeg mozga sa lateralnim hipotalamusom. Videti Jaak Panksepp,
Affective Neuroscience: The Foundations of Human and Animal Emotions (New York: Oxford University Press,
1998).
413 Kolo za agresivnost uglavnom je koncentrisano u temporalnim renjevima, u oblasti inae aktivnijoj
kod mukaraca; kolo za nenu brigu o drugima, smeteno u cingularnoj oblasti, obino je aktivnije kod
ena. I ovde, kao i bilo gde drugde u mozgu, ono to se dogaa zavisi od finih razlika: taan uticaj
testosterona na seksualnu elju kod ene zavisi od njegove doze; umereni nivoi podiu libido, dok ga vrlo
snani potiskuju. Videti R. C. Gur et al., Sex Differences in Regional Cerebral Glucose Metabolism
During a Resting State", Science 267 (1995), 528-31.
414 Dopamin podie nivo testosterona, pa tako i itav red antidepresiva koji podiu nivo dopamina esto pojaavaju i libido.
Videti J. E Heaton: Central Neuropharmacological Agents and Mechanisms in Erectile Dysfunction: The Role of Dopamine",
Neuroscience and Biobehavioral Reviews 24 (2000), 561-69.

415 Vazopresin moe pojaati i agresiju. Vazopresin i oksitocin deluju i u mozgu ena i u mozgu
mukaraca, od kojih prvi kod ena verovatno osnauje odluniju stranu materinske brige, dok drugi kod
mukaraca ohrabruje neniju stranu oinstva.
416 Ovaj pojednostavljeni prikaz neurohemije ljubavi opisan je u Panksepp, Affective Neuroscience.
Panksep primeuje da je na polju seksualnosti u igri znatno iri raspon modanih hemikalija, od kojih je
veina dosad prilino slabo upoznata.

Oksitocin posebno snano navire kod mukaraca tokom tog refraktarnog perioda nakon orgazma,
kad oni po pravilu ne mogu postii erekciju. Zanimljivo je to, barem kod mujaka glodara (a verovatno i
kod ljudi), izrazito seksualno uivanje kod mukaraca prati trostruki vrh u nivou oksitocina - ta nervna
promena oigledno pribliava hemiju mukog mozga hemiji enskog, bar za izvesno vreme. U svakom
sluaju, mudar zavretak ljubavne igre doputa oputeno vreme za izgradnju afektivne veze, to je jo
jedan zadatak oksitocina.
Kolo udnje priprema par i za njihov sledei sastanak. Hipokampus, kljuna struktura za
uskladitenje memorije, sadri neurone bogate receptorima za AVP i oksitocin. ini se da AVR pogotovo
kod mukaraca, posebno duboko utiskuje u pamenje zavodljivu sliku sauesnika u strasti, inei
seksualni par posebno upeatljivim. Oksitocin to ga stvara orgazam takoe pojaava i pamenje, ponovo
urezujui u seanje dragi lik ljubavnika.
Dok ova osnovna biohemija uzburkava nau seksualnu aktivnost, nervni centri na visokom putu
sprovode svoj uticaj, ne uvek na saglasan nain. ini se da sad modani sistemi koji su vekovima radili u
korist opstanka ljudskog roda postaju osetljivi na trzavice i napetosti zbog kojih ljubavni trud moe
propasti - umesto da se uvrsti.
Nemilosrdna elja
Zamislite lepu i nezavisnu mladu advokaticu iji verenik, pisac, radi kod kue. Kad se ona vrati sa
posla, verenik ostavlja sve ime se dotad bavio i uzmuvava se oko nje. Kad se jedne veeri spremala za
krevet on ju je nestrpljivo povukao u naruje, i pre nego to je stigla da se uvue pod arave.418
Samo mi prui makar milimetar prostora da mogu odatle da te volim, rekla mu je na to - to je
njega povredilo. Zapretio je da e te noi spavati na kauu.
Njena primedba svedoi o naliju preterano snanog vezivanja u petlju: ono moe poeti da gui.
Cilj podeavanja nije samo neprekidno spajanje zupanika uz potpuno unoenje svake misli i svakog
oseaja; ono podrazumeva i davanje partneru prostora da kad poeli bude sam. Ovaj krug povezanosti
pogaa ravnoteu izmeu potreba pojedinca i potreba para. I kao to kae jedan porodini terapeut: to
neki par vie moe da bude razdvojen, to vie moe da bude zajedno.
Svaki od tri osnovna izraza ljubavi afektivna vezanost, elja i briga - ima jedinstvenu biologiju,
tako ustrojenu da svojim osobenim hemijskim lepkom omogui partnerima da se veu u petlju. Kada su ti
sistemi usaglaeni, ljubav cveta. Kada svaki vue na svoju stranu, ljubav kopni.
Razmotrimo izazov kroz koji prolazi svaka veza kad tri bioloka sistema za ljubav nisu u
saglasnosti, to se esto deava zbog trzavica izmeu afektivnog vezivanja i seksa. Takvo neslaganje
dogaa se, na primer, kad jedan od partnera osea nesigurnost ili, jo gore, kad gaji otvorenu ljubomoru
ili krije strah od naputanja. S neuroloke take gledita, kad sistem za afektivno vezivanje naginje
zabrinutosti, on inhibira rad druga dva. Ova razdirua strepnja lako moe ugasiti seksualnu elju i ugasiti
nenu brigu o drugima - barem za neko vreme.
Verenikova lepa usmerenost na advokaticu kao seksualni objekt srodna je nemilosrdnoj elji
odojeta potpuno nesvesnog potreba i oseanja svoje majke. Ove arhaine elje igraju ulogu i tokom
voenja ljubavi, kad dvoje odraslih ljudi obuzetih strau istrauju jedno drugo s dejim nestrpljenjem.
Kao to smo ve primetili, detinji koreni bliskosti ponovo izbijaju na povrinu kad se ljubavnici
jedno drugom obraaju dejim, tananim glasovima ili tepanjem. Etolozi tvrde da ovi znaci u mozgovima
ljubavnika pokreu brine i nene roditeljske odgovore. Razlika izmeu elje odojeta i odrasle osobe
417 O zavrnici videti C. S. Carter: Oxytocin and Sexual Behavior", Neuroscience and Behavioral Reviews 16
(1992), 131-144.
418 O mladoj advokatici i njenom verenku, videti Mark Epstein, Open to Desire (New York, Gotham,
2005).

lei, meutim, u sposobnosti odraslog za empatiju, tako da se strast stapa sa saoseajnou ili makar
brigom.
Zato je Mark Epstajn (Epstein), advokaticin psihijatar, predloio vereniku alternativno reenje: da
uspori toliko da se emocionalno natimuje s njom i time stvori psiholoki prostor koji e njegovoj
verenici dopustiti da ostane u vezi sa sopstvenom eljom. Ta uzajamnost elje - i odranje petlje izmeu
njih - otvorila je put za povratak strasti, koju je advokatica gubila.
To nas podsea na Frojdovo uveno pitanje: ta ena hoe? Epstajn na to odgovora: Hoe
partnera koji vodi rauna o onome ta ona hoe.
Uzajamno prihvaeno ono
En Rajs (Rice), autorka najprodavanije serije romana o vampirima ali i erotskih, samo pod
pseudonimom sea se da je jo u detinjstvu imala ive sadomazohistike fantazije.
Jedna od najranijih odnosila se na bogato razraenu priu o mladim mukarcima u drevnoj Grkoj
koje prodaju kao seksualne robove; oaravala ju je istopolna privlanost kod mukaraca. Kad je odrasla,
otkrila je da je privlae prijateljstva sa gej mukarcima, kao i da je zanima gej kultura.419
Upravo je to graa od koga je nainjena njena fikcija; vampirski romani En Rajs, koji obiluju
homoerotinim sporednim temama, ocrtavaju okvir romantinog gotikog sveta. A u svojim uzavrelim
romanima napisanim pod drugim imenom, ona podrobno opisuje sadomazohistike radnje oba pola. I
mada se te seksualne fantazije nikako ne moraju svima dopadati, nita u njima ne prevazilazi, smatraju
istraivai, uobiajene sadraje dnevnog sanjarenja obinih ljudi.
Nakiene seksualne scene koje En Rajs opisuje do pojedinosti nisu devijantne u normativnom
smislu; pre bi se moglo rei da spadaju u fantazije koje iz istraivanja u istraivanje uobiajeno
saoptavaju i mukarci i ene. Na primer, jedno ispitivanje pokazalo je da meu najuestalije seksualne
fantazije spadaju: ponovno preivljavanje uzbudljivog seksualnog doivljaja, zamiljanje seksualnog ina
sa svojim partnerom ili nekim drugim, oralni seks, voenje ljubavi na nekom romantinom mestu,
zamiljanje da smo neodoljivi - i prinueni na seksualnu pokornost.420
Bogata raznovrsnost seksualnih matarija moe predstavljati odraz zdrave seksualnosti,
obezbeujui vrelo podsticaja koji pojaavaju uzbuenje i uivanje.421 Kada postoji saglasnost obe strane,
moe se prei na jo neobinije matarije, kao to su one u romanima En Rajs, koje na prvi pogled mogu
liiti na okrutne scenarije.
Preli smo dugaak put od Frojdove objave od pre jednog veka da: zadovoljne osobe nikad ne
fantaziraju, ve to ine samo nezadovoljne.422 Ali fantazija je upravo to to jeste: iva predstava. I kao
to En Rajs otroumno primeuje, ona nikad nije ni pokuala da ostvari neku svoju, iako je imala
mogunosti za to. Seksualne fantazije mogu se i ne izvesti s drugom osobom, ali svejedno imaju svrhu.
Originalni radovi Alfreda Kinsija (Kinsey) (za koje se, gledano unazad, vidi da su imali iskrivljen uzorak)
pokazali su da 89 odsto mukaraca i 64 odsto ena priznaju da za vreme masturbacije imaju seksualne
fantazije - to je za za pedesete godine i tadanje, mnogo mirnije doba, bio okantan nalaz, mada u
419 En Rajs govori osvojim seksualnim fantazijama kod Katherine Ramsland, Roquelaure Reader: A
Companion to Anne Rices Erotica (New York: Plume, 1996).
420 O najeim temama fantazija videti Harold Leitenberg - Kris Henning: Sex Fantasy", Psychological
Bulletin 117 (1995), 469-96.
421 Ne ukljuuje svaka seksualna fantazija detaljne prizore: neke se sastoje samo od brzih misli ili slika
romantinih ili seksualnih inova. Za prikaz trenutnog psiholokog konsenzusa, videti isto.
422 O fantaziranju videti Sigmund Freud: Creative Writers and Daydreaming", u James Strachey, ed.,
The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, vol. 9 (1908; London: Hogarth Press,
1962), 146.

dananje vreme uopte nije neobian. I kao to je dobri profesor Kinsi prvi vie nego jasno pokazao,
iznenaujui raspon seksualnog ponaanja mukaraca i ena mnogo je vei nego to se javno priznaje.
Socijalni tabui, koji ak i danas vladaju - uprkos serijalu ou Derija Springera i sveprisutnim
pornostranicama na interne tu - znae samo da je stvarna uestalost razliitih sklonosti postojano via
nego to su ljudi spremni da priznaju. Naravno, istraivai seksualnosti rutinski pretpostavljaju da svaka
statistika zasnovana na saoptenjima ljudi o njihovom seksualnom ponaanju daje brojeve manje od
stvarnih. Kad su studenti i studentkinje tokom dana zapisivali u dnevnik svaku seksualnu fantaziju ili
seksualnu misao istog asa kad im se javljala, mukarci su u proseku navodili oko sedam dnevno, a
devojke izmeu etiri i pet. Ali, kad su u drugom ispitivanju studenti odgovarali na pitanje u upitniku
kojim je od njih traeno da se prisete istog podatka, mukarci su procenjivali da imaju samo jednu
seksualnu fantaziju dnevno, a ene jednu nedeljno.
Pozabavimo se mukarcima i enama koji imaju seksualne fantazije tokom seksualnog odnosa. Za
bukvalno svaki oblik seksualnog ponaanja mukarci obino imaju vie brojke od ena, ali ini se da je
rezultat u fantaziranju tokom odnosa izjednaen; ak do 94 odsto ena i 92 odsto mukaraca kau da su to
radili (mada se u nekim ispitivanjima navodi podatak od samo 47 odsto mukaraca i 34 odsto ena).
Jednim istraivanjem otkriveno je da je zamiljanje seksualnog odnosa sa trenutnim ljubavnikom
uobiajena matarija u asu kada osoba ne vodi ljubav, ali da je zamiljanje seksa s nekim drugim mnogo
ea fantazija tokom samog odnosa.423 Ovi podaci naveli su jednog aljivdiju da primeti kako kad
zaljubljeni par vodi ljubav, u tom inu zapravo uestvuju etiri osobe: dve stvarne i dve koje su prisutne u
njihovim mislima.
Veina seksualnih fantazija podrazumeva da se ta druga osoba predstavlja kao objekat, kao bie
zamiljeno da ispunjava omiljenu strast onoga ko mata, bez obzira na to ta bi ona lino mogla eleti u
toj prilici. Ali u mati je sve doputeno.
Pristajanje ljubavnika da se otvore i podele seksualnu fantaziju i uivo je sprovedu predstavlja in
meusobnog dogovora; kljuna razlika je u tome da se scenario odigrava sa saglasnim partnerom,
umesto da mu se namee fantazija i on tako pretvara u Ono. 424 Ukoliko se oba partnera sloe i tako ele,
ak i prividni Ja-Ono scenario moe im doneti vri oseaj bliskosti. Pod odgovarajuim okolnostima,
postupanje sa ljubavnikom kao da je Ono - ako postoji uzajamna saglasnost - moe biti deo seksualne
igre.
Dobar seksualni odnos, primetio je jedan psihoterapeut, lii na dobru seksualnu fantaziju
uzbudljivu, ali bezbednu. Kad partneri imaju usaglaene emocionalne potrebe, dodaje on, hemija koja
proizlazi iz toga - kao fantazije to se dopunjavaju - moe raspiriti uzbuenje koje nadvladava uobiajeno
opadanje seksualnog interesovanja kod dugogodinjih parova.425
Sva razlika izmeu vragolaste Ono fantazije i fantazije koja povreuje lei u empatiji i razumevanju
meu partnerima. Ukoliko oboje u ljubavnoj igri vide iskljuivo igru, sama njihova oputenost u
ostvarenju fantazije stvara umirujuu empatiju. Dok ulaze u izmatanu stvarnost, njihovo vezivanje u
petlju u okviru fantazije poveava obostrano uivanje i svedoi o krajnjem prihvatanju - to je implicitan
in brige za drugog.

423 O sanjaranju najavi i voenju ljubavi videti, na primer, G. D. Wilson - R. J. Lang: Razlike
pripadnika razliitih polova u obrascima seksualnih fantazija", Personality and Individual Differences 2 (1981),
343-46.
424 Ali kada se izmatana stvarnost namee drugima, bez njihovog pristanka, tada se Ja-Ti seksualnost
menja u Ja-To seksualnost: to me uzbuuje", umesto ti me uzbuuje". Pravilo za povlaenje granice
izmeu saglasnosti i nametanja fantazije oigledno je dobro definisano u strogim supkulturama sa
postojanjem prinude, gde sama priroda operativnih fantazija previe lako moe dovesti do interpersonalne
propasti.
425 Michael J. Bader, The Secret Logic of Sexual Fantasies (New York: St. Martins Press, 2002), 157.

Kad se seks konkretizuje

Razmotrimo ljubavni ivot osobe sa patolokim poremeajem narcisizma, iz studije sluaja
njegovog psihoterapeuta:
On je samac, u dvadeset petoj, lako ga oaravaju ene koje upoznaje i opsedaju ga snane fantazije
u vezi sa svakom. Ali, posle niza seksualnih sastanaka s nekom ljubavnicom, on se redovno razoarava i
iznenada zakljuuje da je ili previe glupa, ili ga suvie pritiska, ili mu je fiziki odvratna.
Na primer, kad se oseao usamljeno za Boi, pokuao je da ubedi svoju tadanju devojku - s kojom
se viao tek nekoliko nedelja da ostane u gradu s njim umesto da ode u posetu svojoj porodici. Kad je
odbila, napao ju je kako misli samo na sebe i, ljut, odluio da se vie nikad ne vidi sa njom.
Narcisisti njegov oseaj za lina prava uliva uverenje da se uobiajena pravila i granice na njega ili
nju ne odnose. Kao to smo ve videli, takva osoba smatra da ima pravo na seks sa enom koja ga
ohrabruje i uzbuuje - ak i kad ona jasno stavi do znanja da ne eli seks. Narcisista e ipak terati svoje,
makar morao upotrebiti silu.
Odsustvo empatije, sedmo se, stoji visoko na listi osobina narcisiste, zajedno sa sklonou
iskoriavanju drugih i tatom usmerenou iskljuivo na sebe. Zato ne treba da udi to mukarci
narcisisti blagonaklono gledaju na stavove o primeni seksualne prisile, kao to je miljenje da je rtva
silovanja sama traila to to je dobila, ili da kad ena kae da nee seks, ona ga zapravo hoe. 426
Narcisisti u amerikoj mukoj studentskoj populaciji lako se slau s tvrdnjom da je devojka, ako pristane
na ljubljenje i maenje i dopusti da joj stvari izmaknu iz ruku, sama kriva ako je partner prisili na seks.
Pojedini mukarci ovakvim uverenjima otvoreno opravdavaju silovanje na sastanku, kad mukarac prisili
na seksualni odnos enu sa kojom se ljubio, iako ona ne eli da ide dalje od toga.
Zastupljenou ovakvih stavova meu nekim mukarcima delimino se objanjava injenica da oko
20 odsto ena u Sjedinjenim Dravama tvrdi da su bile prinuene na neeljene seksualne aktivnosti
uprkos tome to su pruale otpor - veinu je na to primorao suprug ili partner, ili neko u koga su u to
vreme bile zaljubljene.427 I zaista, deset puta vie ena na seks je naterao neko koga vole nego nepoznata
odoba. Ispitivanje mukaraca koji su sami priznali da su silovali devojku na sastanku otkrilo je da je
svakom takvom sluaju prinude prethodila obostrano prihvaena seksualne igra; silovatelji su se
jednostavno ogluivali na proteste ene kad je ova poelela da se zaustavi.428
Za razliku od veine mukaraca, narcisisti zapravo uivaju i nalaze da ih seksualno uzbuuju
filmovi u kojima se neki par miluje, a kad ena eli da sve okona - mukarac je primorava na seks
uprkos njenom oiglednom bolu i gaenju. 429 Dok gleda takvu scenu narcisista se iskljuuje za eninu
patnju i usredsreuje se iskljuivo na sebino zadovoljenje agresora. Zanimljivo je da narcisisti u ovom
istraivanju nisu uivali u samoj sceni silovanja ako joj nisu prethodili predigra i enino odbijanje.
Nedostatak empatije ini narcisistu neosetljivim za patnju koju nanosi devojci na sastanku. I dok
ona nametnuti seks doivljava kao oduran in nasilja, on uopte nije u stanju da je razume, a kamoli da
saosea s njom i njenim nezadovoljstvom samim seksualnim inom. Naravno, to je mukarac sposobniji
426 O narcisistikim osobama i seksualnim stavovima, videti Bred J. Bushman et al, Narcissism,
Sexual Refusal and Aggression: Testing a Narcissistic Reactance Model of Sexual Coercion", Journal of
Personality and Social Psycholgy 48 (2003), 1027-40.
427 O enama prisiljenim na neeljeni seks, videti Edward O. Laumann et al., The Social Organization of
Sexuality: Sexual Practices in the United States (Chicago: University of Chicago Press, 1994).
428 E. J. Kanin, Date Rapists: Differential Sexual Socialization and Relative Deprivation", Archives of
Sexual Behavior 14 (1985), 219-31.
429 O prinudnom seksu kao pokretau uzbuenja ili odvratnosti, videti Bethany Lohr et al., Sexual
Arousal to Erotic and Aggressive Stimuli in Sexually Coercive and Noncoercive Men", Journal of Abnormal
Psychology 106 (1997), 230-42.

za empatiju, manje je verovatno da e se poneti kao seksualni progonitelj, ili da e ak pomisliti na tako
neto.430
A mogue je i da u prinudnom seksu ulogu igra i jedna hormonalna sila. Izrazito visoki nivoi
testosterona, potvruju istraivanja, ine mukarce znatno spremnijim da drugu osobu ugroze kao da je
iskljuivo seksualni objekt. Osim toga, ovo ih ini i problematinim suprunicima.
Ispitivanje luenja testosterona kod 4-462 Amerikanca otkrilo je zabrinjavajui obrazac meu
onima s najviim oitanim nivoima tog mukog hormona. 431 Uopteno reeno, takvi ljudi su se ponaali
mnogo agresivnije od ostalih, ee su hapeni i ee su upadali u tue. I kao muevi su bili opasni: imali
su obiaj da bacaju stvari i gaaju svoje ene, da se uputaju u seks van braka, i - razumljivo - da se
razvode. to je vii nivo testosterona, to je slika gora.
S druge strane, navodi se u istraivanju, mnogi mukarci s visokim testosteronom sreno su
oenjeni. Razlika nastaje, pretpostavljaju autori, zbog stepena u kom su mukarci nauili da obuzdavaju
svoje testosteronom gonjene divlje nagone. Prefrontalni sistemi dre kljueve za upravljanje svim vrstama
impulsa, bilo seksualnih bilo agresivnih. To nas vraa potrebi za visokim putem kao protivtei sirovom
libidu, i njegovoj sposobnosti da pritegne uzde niskom.
Pre mnogo godina sam kao novinar za naune strane u Njujork tajmsu razgovarao sa ovekom koji
je za FBI pravio profile linosti, a specijalnost mu je bila psiholoka analiza serijskih ubica. On mi je
ispriao da te ubice gotovo bez razlike iivljavaju svoje perverzno surove seksualne fantazije, u kojima
ak i preklinjanje rtava hrani njihovo uzbuenje. Naravno (sreom) samo mali podskup mukaraca
doivljava seksualno uzbuenje zamiljajui silovanje umesto erotskih scena u obostrano prihvaenom
seksu.432 udan apetit za patnju izdvaja ovu grupu usamljenika od velike veine mukaraca: ak ni
narcisiste koji su silovali devojku s kojom su izili ne uzbuuje sam in silovanja.
Zato serijske silovatelje ne mogu zastraiti ni suze ni vrisci njihovih rtava moda se moe
objasniti potpunim izostankom empatije kod njih. Velik broj osuenih silovatelja kasnije je priznao da
tokom silovanja nisu oseali nita prema svojim rtvama, i da naprosto nisu bili ni svesni, niti ih je
zanimalo kako se one oseaju. Gotovo polovina je uveravala sebe da je i rtva uivala, uprkos injenici
da je bila dovoljno ojaena da silovatelja otera u zatvor.433
Jedno istraivanje mukaraca osuenih zbog silovanja pokazalo je da su oni u stanju da uspeno
razumeju druge ljude u veini prilika, uz jedan velik izuzetak: nisu bili u stanju da zapaze negativne
izraze kod ena, za razliku od pozitivnih.434 I dok, uopteno gledano, poseduju sposobnost za empatiju,
silovatelji izgleda nisu sposobni ili spremni da tumae signale koji e ih zaustaviti. Takvi su grabljivci po
svoj prilici selektivno neosetljivi, to znai da pogreno tumae znake koje najmanje ele da vide
enino odbijanje ili uznemirenost.
Najvie problema zadaju oni ozbiljno nastrani mukarci u ijem kompulsivnom izvoenju omiljenih
fantazija stoji neki scenario Ja-Ono - obrazac uobiajen za seksualne napasnike koji su dopali zatvora, a
posebno za one osuene zbog viestrukih silovanja, zlostavljanja dece i egzibicionizma. Ove mukarce
430 K. E. Dean - N. M. Malamuth, Characteristics of Men Who Aggress Sexually and of Men Who
Imagine Aggressing", Journal of Personality and Social Psychology 72 (1997), 449-55.
431 O testosteronu videti Alan Booth - James Dabbs, Jr.: Testosterone and Mens Marriages", Social
Forces 72, br. 2 (1993), 463-78.
432 O uzbuenju podstaknutom zamiljanjem silovanja, videti G. Hall et al.: The Role of Sexual
Arousal in Sexually Aggressive Behavior: a Meta-analysis", Journal of Clinical and Consulting Psychology 61
(1993), 1091-95.
433 O nedostatku empatije kod osuenih silovatelja videti D. Scully, Understanding Sexual Violence
(London: HarperCollinsAcademic, 1990).
434 O silovateljima i negativnim porukama videti E. C. McDonell - R. M. McFall: Construct Validity
of Two Heterosocial Perception Skill Measures for Assessing Rape Proclivity", Violence and Victims 6
(1991), 17-30.

najee uzbuuje zamiljanje ba takvih nasilinih inova, a ne nekih obinijih seksualnih prizora. 435
Naravno, samo fantaziranje ne znai da e neka osoba na silu primorati drugu na seks kako bi realizovala
svoj zamiljeni scenario. Ali oni koji zaista nametnu drugome svoje fantazirane radnje, kao to je sluaj
sa seksualnim prestupnicima, provalili su neuronsku barijeru izmeu misli i delanja.
Onog asa kad niski put probije branu visokog puta time to maha daje nekom nasilnom impulsu,
fantazije postaju gorivo nasilja i razjaruju neobuzdani libido (neki kau udnju za moi), to dovodi do
ponovljenih seksualnih zloina. U tim sluajevima, ove fantazije postaju opasan znak - pogotovu onda
kad oveku nedostaje empatija prema rtvama, kad on veruje da i rtva uiva u inu, kad osea
neprijateljstvo prema rtvama i kad je emocionalno usamljen. 436 S takvom eksplozivnom meavinom
gotovo je nemogue izbei nevolje.
Uporedimo hladno razdvajanje Ja-Ono seksualnosti sa toplom povezanou Ja-Ti dogovora.
Romantina ljubav zavisi od odjeka; bez ove intimne veze preostaje samo gola strast. S punom
dvosmernom empatijom, oba partnera su u isto vreme i subjekti, podeeni jedno na drugo kao na Ti, to
dramatino poveava erotski naboj. Kad se kod jednog para emocionalno jedinstvo ispreplie sa fizikom
bliskou, oba partnera gube oseaj odvojenosti u onome to se naziva ego orgazam - i u njihovom se
susretu spajaju ne samo njihova tela nego i sama bia.437
Pa ipak, ni najvrtoglaviji orgazam nije osiguranje da e ljubavnici sledeeg jutra iskreno brinuti
jedno o drugom. Briga ipak deluje preko sopstvene neuronske logike.

435 Kliniki nalazi nagovetavaju da seksualni prestupnici redovno masturbiraju dok fantaziraju o
svojim omiljenim scenarijima. U nekim zatvorima za pedofile, silovatelje i egzibicioniste pokuava se da
se stopa ponovljenih napada po izlasku na slobodu smanji tako to se osuenicima nude programi leenja.
Decenijama je leenje bilo usmereno na pokuaj promene fantazija prestupnika, uz upotrebu sredstava
kao to su uparivanje seksualnih scenarija za vreme masturbacije sa neprijatnim mirisima, ili korienje
lekova, hormonskih blokatora, ne bi li se iskorenila neprihvatljiva elja. Danas se, meutim, smatra da je
primena samo tih pristupa nedovoljna ako nije udruena sa postupcima za poveanje prestupnikove
empatije sa rtvama. Takvi tretmani mogu ukljuivati susretanje prestupnika sa stvarnim rtvama zloina
kao to je bio njegov kako bi se oni upoznali s bolom i patnjom koje su rtve pretrpele. Leenje se bavi i
iskrivljenim smislom poinioca za to kako ga rtva opaa. Na primer, egzibicionisti se suoavaju s
injenicom da ih ene pred kojima se pokazuju ne vide kao zastraujue ve obino kao jadne. Terapija se
takoe hvata u kotac i sa poiniteljevim izopaenim nainom miljenja koji mu omoguava da zloin
racionalizuje kao bezopasan. S druge strane, pokuaj da se suzbiju opasne fantazije moe dovesti do
paradoksalne posledice: fantazije, umesto da nestanu, postaju sve jae to se mi vie trudimo da ih
izbegnemo. Zato se u mnogo uspenijim programima prestupnici ue kako da spree istu greku tako to
motre na prve znake javljanja opasnih fantazija i u korenu sasecaju navike koje su ih u prolosti vodile
izvravanju takvih scenarija. Videti Leitenberg - Henning, Sex Fantasy".
436 Videti, na primer, Neil Malamuth: Predictors of Naturalistic Sexual Aggression", Journal of
Personality and Social Psychology 50 (1986), 953-62.
437 O elji udruenoj sa empatijom, videti Judith Jordan, Clarity in Connection: Empathic Knowing.
Desire and Sexuality", in Womens Growth in Diversity (New York: Guilford Press, 1997). O ego orgazmu,
videti, na primer, Masud Khan, Ego-Orgasm in Bisexual Love", International Review of Psycho-analysis 1
(1974), 143-49.

15. BIOLOGIJA SAOSEANJA

U jednoj od klasinih pesama Roling Stonsa, Mik Deger obeava svojoj ljubavi pruiu ti
emocionalnu pomo - izraavajui na taj nain oseanje koje dele svi zaljubljeni parovi. Jer, par na
okupu ne dri iskljuivo privlanost; briga koju oseaju jedno za drugo takoe ima svoju ulogu u tome.
Ovakvo emocionalno staranje o drugima moe se javiti u bilo kojoj vrsti veze.
Briga majke o odojetu osnovni je prototip za ovu vrstu nege. Don Bolbi je pretpostavljao da ovaj
isti uroeni sistem za ukazivanje brige poinje da radi kad god osetimo potrebu da odgovorimo na neiji
poziv za pomo - bilo da je u pitanju na ljubavnik, nae dete, prijatelj ili nepoznata osoba u nevolji.
Ukazivanje brige se kod zaljubljenih partnera javlja u dva osnovna oblika: obezbeivanje baze
sigurnosti gde da se partner osea zatieno, i pruanje bezbednog utoita, odakle partner moe optiti sa
svetom. U idealnom sluaju, oba partnera bi trebalo da budu sposobna da se glatko prebacuju iz jedne u
drugu ulogu, pruajui po potrebi utehu ili utoite - ili ih primajui. Takva uzajamnost je odlika uspene
veze.
Partneru obezbeujemo bazu sigurnosti kad god mu pruimo emocionalnu pomo, pomaui mu da
razrei neku neprijatnu brigu, ili ga teei ili jednostavno ostajui uz njega i sluajui ga. Onog asa kad
osetimo da nam veza prua bazu sigurnosti, u nama se oslobaa vie snage za hvatanje u kotac sa
izazovima. to bi Don Bolbi rekao: Od kolevke pa do groba, svako od nas je najsreniji kad mu ivot
ponudi niz izleta, kraih ili duih, iz baze sigurnosti.438
Izleti mogu biti sasvim obini, kao to je dan proveden u kancelariji, ili sloeni, kao to je
postizanje uspeha svetskog ranga. Ako se prisetimo ta ljudi obino govore prilikom primanja vanih
nagrada, videemo da njihovi govori obino podrazumevaju i zahvalnost osobi koja dobitniku prua bazu
sigurnosti. Ovo samo svedoi o presudnom uticaju oseaja sigurnosti i poverenja na nau sposobnost da
postiemo uspeh.
Oseanje sigurnosti isprepleteno je sa nagonom za istraivanjem. to nam partner prua veu
sigurnost i utoite, tvrdi se u Bolbijevoj teoriji, to smo vie istraivanja u stanju da preduzmemo - a to
vei strah izaziva cilj tih istraivanja, to emo moda veu potrebu imati da iz baze crpimo podrku kako
bismo napumpali energiju i povratili usredsreenost, samopouzdanje i hrabrost. Ove su pretpostavke
proverene na 116 parova koji su bili u romantinoj vezi najmanje etiri godine. 439 Kao to se i
pretpostavljalo, to je osoba imala jasniji oseaj da joj partner prua sigurnu domau bazu, to je bila
spremnija da se sa veom samouverenou hvata u kotac sa ivotnim izazovima.
Video-trake sa snimcima parova koji razmatraju ivotne ciljeve svojih partnera otkrile su i znaaj
naina na koji se o tome pria. Ako je jedan partner tokom razgovora bio oseajan, topao i povoljno
nastrojen prema stremljenjima onog drugog, primalac brige je, razumljivo, na kraju razgovora pokazivao
veu sigurnost, esto podiui letvu i stremei jo viem cilju.
Ukoliko se, meutim, jedan partner ponaao nametljivo i imao potrebu da kontrolie, onaj drugi je
postajao sve utueniji i nesigurniji u svojim nastojanjima, i na kraju esto kresao svoje tenje i oseao
manjak samouvaavanja. Partnera koji je sve hteo da kontrolie onaj drugi je opaao kao nevaspitanog i
kritizerski nastrojenog - a njegove je savete uglavnom odbacivao. 440 Nastojanje da se preuzme kontrola
ugroava osnovno pravilo za obezbeivanje baze sigurnosti: treba se umeati samo ako postoji poziv, ili
ako je to apsolutno neizbeno. Dozvoliti partneru da se upusti u neki poduhvat na svoj nain zapravo je
438 Citat je delimino parafraziran iz John Bowlby, A Secure Base (New York: Basic Books, 1988), 62.
439 O zaljubljenim parovima, videti Brooke Feeny, A Secure Base: Responsive Support of Goal
Strivings and Exploration in Adult Intimate Relationships", Journal of Personality and Social Psychology 87, br.
5 (2004), 631-48.
440 S druge strane, mogue je da e osoba koja se sa nedovoljno samopouzdanja nosi sa svetom zapravo
pronai spokoj uz partnera koji preuzima kontrolu, i, odahnuvi to joj se pruila prilika da zavisi od
nekoga, prihvatiti njegovu nametljivost kao utenu.

tihi glas podrke; to vie pokuavamo da kontroliemo neto, to sve vie podrivamo taj glas.
Nametljivost sputava istraivanje.
Obrasci pruanja podrke i afektivne vezanosti razlikuju se od partnera do partnera. Ljudima
anksioznim u afektivnim vezama moe padati teko da se opuste u dovoljnoj meri da bi partneru ostavili
prostor za istraivanje, i umesto toga nastoje da ga dre u svojoj blizini, kao to to ine anksiozne majke.
Ovakvi partneri skloni preteranom kaenju za onog drugog mogu biti dobri u obezbeivanju baze
sigurnosti, ali nisu u stanju da se postave kao bezbedno utoite. Nasuprot njima, izbegavajuim
osobama ni najmanje nije teko da puste svog partnera da lunja, ali im slabo ide kad partneru treba za
utehu obezbediti bazu sigurnosti - oni doslovno nikad nisu u stanju da mu prue emocionalnu pomo.
Sirota Lijat
Scena je sasvim liila na neku epizodu televizijske emisije Faktor straha: Lijat, studentkinja,
morala je da proe kroz niz tekih iskuenja, sve munijih i munijih. Ona je oigledno bila uasnuta ve
kod prvog zadatka: kod gledanja krvavih slika ljudi sa zastraujuim opekotinama i uasnim povredama
lica.
Kad je u sledeem zadatku morala da uzme pacova u ruku i miluje ga, Lijat se toliko zgrozila da
zamalo nije odustala. Kad je potom trebalo da zaroni ruke do lakata u ledenu vodu i zadri ih tako trideset
sekundi, bol je bio toliko nepodnoljiv da je izdrala svega dvadeset.
I konano, kad je trebalo da stavi ruku u stakleni terarijum i pomazi ivu tarantulu, za nju je to bilo
previe. Lijat je vrisnula: Ne mogu vie!
A sad pitanje: da li biste se javili da pomognete Lijat tako to biste umesto nje obaviti neki zadatak.
Upravo je ovo pitanje postavljano njenim kolegama sa studija koji su se prijavili da uestvuju u
ispitivanju uticaja anksioznosti na saoseanje, taj plemeniti produetak naeg instinkta za ukazivanje
brige. Njihovi odgovori otkrivaju da obrasci afektivne vezanosti na svoj osobeni nain iskrivljuju
empatiju, isto kao to mogu izvitoperiti seksualnost.
Mario Mikulinser (Mikulincer), izraelski kolega koji je sa Filipom ejverom istraivao obrasce
afektivnog vezivanja, tvrdi da uroeni altruistiki impuls koji potie iz empatije s nekim potrebitim moe
da se iskvari, potisne ili oslabi kod ljudi anksioznih zbog nesigurne afektivne vezanosti. Mikulinser je
putem sloenih eksperimenata pokazao da svaki od tri razliita obrasca afektivnog vezivanja ima poseban
uticaj na sposobnost za empatiju.441
Ljudi sa razliitim obrascima afektivnog vezivanja zamoljeni su da posmatraju jadnu Lijat - koja je,
naravno, kao pomonik u eksperimentu samo igrala svoju ulogu. Najvie saoseanja pokazali su sigurni
ljudi, i to tako to su i saoseali sa uzrujanom Lijat i bili spremni da je zamene. Oni anksiozni su se,
meutim, gubili u svojoj linoj uznemirenosti, tako da nisu bili u stanju da joj priteknu u pomo. A
izbegavajui ljudi nisu bili ni uznemireni, niti su se nudili da pomognu.
ini se da je sigurni obrazac afektivnog vezivanja najpodesniji za altruizam; takvi ljudi se brzo
podeavaju na uznemirenost drugih i pokuavaju da im pomognu. Sigurni ljudi e pre od svih predano
brinuti u svojim vezama, bilo kao majke koje pomau svojoj deci, ili kao zaljubljeni partneri koji svom
partneru nude emocionalnu podrku kada se osea uznemireno, ili tako to e brinuti o starijim roacima
ili pomagati nepoznatima u nevolji.
No anksiozni ljudi se na patnje drugih podeavaju s preteranom osetljivou koja ih moe samo jo
vie uzrujati, preplavljujui ih zaraznom uznemirenou. Dok saoseaju s patnjom drugih, njihova
oseanja se mogu pojaati do emaptijske klonulosti (engl. empathy distress), a anksioznost do tako
441 O strepnji prilikom afektivnog vezivanja i o ukazivanju brige, videti Mario Mikulincer et al.,
Afektivno vezivanje, ukazivanje brige i altruizam: jaanje sigurnosti u afektivnom vezivanju poveava
saaljenje i pomaganje", Journal of Personality and Social Psychology 89 (2005), 817-839.

snanog nivoa da ih moe nadvladati. ini se da su anksiozne osobe najpodlonije zamoru saoseanja, te
sagorevaju u sopstvenom bolu kad se suoe sa neumoljivim ispoljavanjem tue patnje.
I izbegavajuim ljudima saoseanje teko pada. Budui da sebe tite od bolnih oseanja tako to
ih potiskuju, oni se u samoodbrani zatvaraju pred emocionalnom zarazom koju ire ljudi koji pate. Poto
slabo oseaju empatiju sa drugima, retko kad im i pomau. ini se da jedini izuzetak prave onda kada
mogu lino izvui neku korist od pomoi drugima; retke prilike kad oseaju samilost zainjene su
pitanjem ta ja imam od toga.
Pruanje brige najpotpunije tee onda kad se oseamo sigurno, kad smo oslonjeni na stabilne
temelje koji nam omoguavaju da osetimo empatiju, a da nas ona ne savlada. Oseaj da smo i sami
zbrinuti doputa nam da brinemo o drugima - ali kad nemamo oseaj da neko brine o nama, onda to ne
moemo da inimo ni priblino tako dobro. Mikulinsera je ovo zapaanje navelo da istrauje da li e
jednostavno poveanje oseaja sigurnosti kod ljudi napumpati njihovu sposobnost za brinost.
Zamislite da u lokalnom listu itate o mukama kroz koje prolazi majka troje male dece. Ona nema
mua, ni posla, ni novca. Svakog dana dovodi svoju gladnu deicu da jedu u javnoj kuhinji; bez tih
mravih obeda nita drugo ne bi jeli - verovatno bi gladovali, ili bi moda i umrli.
Da li biste bili spremni da joj jednom meseno dajete neto hrane? Da joj pomognete da pronae
oglase za posao? Da li biste ili tako daleko da je pratite na razgovor za posao?
Upravo ova pitanja postavljena su dobrovoljnim uesnicima u jednom drugom Mikulinserovom
ispitivanju saoseanja. U tim eksperimentima uesnici su prvo podvrgavani pojaavanju oseaja
sigurnosti; izlagani su kratkim (samo petnaestinku sekunde dugim), nesvesnim ekspozicijama imena ljudi
koji ih ine sigurnim (kao to su osobe sa kojima vole da razgovaraju o neprijatnim temama). Od njih je
isto tako traeno da namerno prizivaju u seanje slike lica tih brinih figura.
Zapanjuje da su anksiozni ljudi prevazilazili svoju empatijsku klonulost i uobiajeno oklevanje da
priteknu u pomo. ak i samo privremeno ojaavanje omoguavalo im je da se ponaaju kao sigurni ljudi,
i da pokazuju vie samilosti. ini se da povieno oseanje sigurnosti oslobaa obilate zalihe panje i
energije za potrebe drugih.
Ali izbegavajui ljudi i dalje nisu uspevali da osete empatiju te su potiskivali altruistiki impuls u
sebi - ako nije bilo izgleda da e izvui neku korist iz toga. Ovakav se cinian stav uklapa u teoriju po
kojoj ne postoji iskreni altruizam, te da inovi milosra u sebi uvek sadre barem trunku line koristi, ako
ne i sebinosti.442 Mikulinser pretpostavlja da u tom gleditu postoji mrva istine - ali uglavnom za
izbegavajue osobe koje od samog poetka nisu u stanju da osete empatiju u dovoljnoj meri.443
Meu uesnicima eksperimenta, od tri obrasca afektivnog vezivanja, sigurni ljudi su i dalje bili
najspremniji da ponude pomo. Izgleda da je njihovo saoseanje neposredno srazmerno potrebi koju
opaaju: to je vea nevolja, to oni vie pomau.
Niski put za saoseanje
Dak Panksep tvrdi da ova empatija ima korene u neurons kim sistemima niskog puta za majinsku
negu, onu koju imamo zajedniku s mnogim drugim vrstama. ini se da je empatija osnovni odgovor tog

442 O sebinom altruizmu i ukazivanju brige, videti R. B. Cialdini et al., Pomo zasnovana na empatiji:
da li je motivisana sebino ili nesebino?", Journal of Personality and Social Psychology 52 (1987), 749-58.
443 Sigurni tipovi su se nudili da pomognu eni ak i kad su njene nedae bile jo sloenije: reeno im je
da ena nije samo siromana ve i ozbiljno depresivna. Iako bi se i pored njihove pomoi ona navodno i
dalje oseala loe, sigurni ljudi su i dalje bili voljni da joj se nau. ini se da ovo opovrgava teorije da
ljudi pomau drugima kako bi osetili zadovoljstvo zbog toga to su nekoga usreili - to ovi teoretiari
tumae kao sebian" motiv saaljenja.

sistema. Kao to svaka majka zna, pla njene bebe ima posebnu mo. Laboratorijska ispitivanja pokazuju
da je fizioloko uzbuenje majke znaajno jae kada uje pla svoje bebe nego neke druge.444
Sposobnost bebe da kod majke izazove oseanje slino onom koje i sama ima prua majci putokaz
za odgonetanje bebinih potreba. Ta sposobnost odojeta da plaem kod majke pokrene ciljano ukazivanje
brige - pojava koja je osim kod sisara zapaena ak i kod ptica - nagovetava da je u pitanju univerzalni
ablon Prirode, ablon sa ogromnim i, prilino oiglednim, znaajem za opstanak.
Empatija igra presudnu ulogu u ukazivanju brige, koja je, na kraju, usmerena na odgovaranje na
potrebe drugih, a ne na sopstvene potrebe. Saoseanje, velika re, u svom svakodnevnom preruavanju
moe se pokazati kao prijemivost, osetljivost ili razumevanje - to su sve znaci dobrog roditelja ili
prijatelja. A kad je u pitanju izbor mogueg partnera, setimo se, i mukarci i ene dobrotu stavljaju na
prvo mesto liste poeljnih osobina.
Frojd je zapazio upadljivu slinost izmeu telesne bliskosti ljubavnika i one izmeu majke i njene
bebe. Ljubavnici, ba kao majke i njihova odojad, dosta vremena provode gledajui se u oi, milujui se,
njukajui se, mazei se i ljubei, sa obiljem dodira koa na kou. I u oba sluaja taj dodir donosi
radosno blaenstvo.
Kad se seks ostavi po strani, neurohemijski klju za uivanje u takvom dodiru jeste oksitocin,
molekul majinske ljubavi. Oksitocin, koji ljudsko telo isputa za vreme orgazma, ali kod ena i prilikom
poroaja i dojenja, hemijski je okida za poplavu ljubavnih oseanja koje svaka majka osea prema svojoj
bebi - pa samim tim i osnova biohemije zatitnitva i brinosti.
Dok majka doji dete, oksitocin struji njenim telom, izazivajui mnotvo posledica. On podstie
luenje mleka; takoe izaziva dilataciju krvnih sudova u koi majke u oblasti oko mlenih lezda,
omoguujui joj tako da greje svoju bebu. Kako joj krvni pritisak opada, tako se mama sve vie oputa.
Dok je obuzima spokojstvo, ona se osea mnogo spremnijom za izlaske, eljnija je druenja s ljudima to se vie oksitocina lui, to je majka drutvenija.
Kerstin Uvnes-Moberg, vedski neuroendokrinolog, opseno je prouavala oksitocin, i tvrdi da do
ovog vida hemijske poplave dolazi kad god se upustimo u nean kontakt s nekim do koga nam je stalo.
Neuronski sistem kola za oksitocin preseca mnoge vorne take niskog puta socijalnog mozga.445
Korist od oksitocina ogleda se u mnotvu prijatnih socijalnih interakcija - posebno u ukazivanju
brige u svim oblicima - u kojima ljudi razmenjuju emocionalnu energiju; oni zapravo mogu jedni u
drugima probuditi prijatna oseanja koja pokree ovaj molekul. Kerstin Uvnes-Moberg pretpostavlja da
ponavljano vianje sa ljudima s kojima nas vezuju najjae socijalne veze moe usloviti luenje
oksitocina, tako da i samo prisustvo tih ljudi, ili ak i pomisao na njih, mogu u nama posluiti kao okidai
za luenje prijatne doze ove supstance. Zato ne udi to su boksovi i u potpuno bezdunim uredima
ukraeni slikama voljenih osoba.
U oksitocinu moda lei neurohemijski klju za predane, brine veze. U jednoj studiji se pokazalo
da oksitocin spaja pripadnike jedne vrste prerijskih voluharica u doivotnu monogamnu vezu. Voluharice
druge vrste, kod kojih se ne isputa oksitocin, seksualno su promiskuitetne i nikad se ne vezuju za jednog
partnera. U eksperimentima u kojima je monogamnim voluharicama, koje su se ve parile, blokirano
luenje hormona, one su iznenada gubile zanimanje jedna za drugu. A kada je luenje hormona izazivano
kod promiskuitetnih voluharica koje ga nisu luile, i one su poele da se trajno vezuju jedna za drugu.446
444 Jack Nitschke et al., Orbitofrontal Cortex Tracks Positive Mood in Mothers Viewing Pictures of
Their Newborn Infants", Neuroimage 21 (2004), 583-89.
445 Oksitocin, koji proizvode jedra hipotalamusa, putuje do hipofize, odakle se isputa u krvotok. Preko
drugih puteva iz hipotalamusa oksitocin deluje na mnoge oblasti, kao to su amigdala, raphe jedra i locus
ceruleus (izmeu ostalih), kao i kimena tenost.
446 O voluharicama i oksitocinu, videti C. Sue Carter, Neuroendocrine Perspectives on Social
Attachment and Love", Psychoneuroimmunology 23, br. 8 (1998), 779-818.

Kod ljudi oksitocin moe predstavljati vrzino kolo: hemija odgovorna za dugovenu ljubav ponekad
gui hemiju strasti. Iako su pojedinosti dosta sloene, u jednoj vrsti interakcije vazopresin (blizak roak
oksitocina) sputa nivoe testosterona; u drugoj, testosteron suzbija oksitocin. I mada tek treba razraditi
ove naune navode, testosteron ponekad moe pojaati luenje oksitocina, to nagovetava da, u
hormonalnom smislu barem, strast ne mora izbledeti sa obavezom.447
Socijalne alergije
Jedino ega si najedared svestan jeste da na podu ima previe mokrih pekira, da on ne isputa
daljinski iz ruke, i da lea ee viljukom. A onda se konano suoi s nespornom istinom da je bukvalno
nemogue poljubiti se u usta sa osobom koja uzme novu rolnu toalet papira i stavi je na praznu kartonsku
rolnu prethodne.
Ovaj popis pritubi ukazuje na razbuktavanje socijalne alergije, snane odbojnosti prema
navikama ljubavnog partnera, koje, poput fizikog alergena, pri prvom dodiru ne izazivaju nikakvu
reakciju - a kod veine ljudi nikad je i ne izazovu - da bi sa svakim novim izlaganjem osoba postajala sve
osetljivija na njih.448
U istraivanju sprovedenom u populaciji amerikih studenata, najvei broj socijalnih alergija kod
ena bio je uslovljen reakcijom na neotesano ili nemarno ponaanje njihovih momaka, kao to je onaj
primer s toalet papirom. Mukarce je, s druge strane, ljutilo kad se njihove devojke previe bave sobom ili
kad im previe zanovetaju. ena koja posle dva meseca samo slee ramenima na prostako ponaanje
svog mladia, moda e ovog jedva podnositi posle godinu dana. Ova hipersenzitizacija ostavlja
posledice jedino utoliko to otvara vrata ljutnji i nezadovoljstvu: a to je jedan od partnera uzrujaniji, vea
je verovatnoa da e se taj par rastati.
Psihoanalitiari nas podseaju da je nae prieljkivanje savrene osobe, osobe koja e zadovoljiti
sva naa oekivanja i saoseajno naslutiti i ispuniti sve nae potrebe, primitivna fantazija koju nije
mogue ostvariti. Tek kad nauimo da prihvatimo da nijedan ljubavnik ili brani drug nije u stanju da
zadovolji sve nae neispunjene potrebe koje nosimo jo iz detinjstva, poeemo da svoje partnere
sagledavamo potpunije i realistinije - umesto da ih i dalje gledamo kroz objektiv svojih elja i projekcija.
A neuronaunici dodaju da su afektivno vezivanje, ukazivanje brige i seksualna elja samo tri od
sedam glavnih neuronskih sistema koji upravljaju naim eljama i postupcima. Tu spadaju jo i
istraivanje (koje obuhvata i saznavanje sveta) i socijalno zbliavanje.449 Svako od nas pravi redosled ovih
bazinih neuronskih podsticaja po sopstvenom nahoenju - neki ljudi ive da bi skitali, drugi da bi se
druili. No, to se ljubavi tie, na vrhu liste su obino afektivno vezivanje, ukazivanje brige i seks, samo
to su poredani na ovaj ili onaj nain.
Don Gotman (Gottman), pionir u istraivanju emocija u braku, pretpostavlja da se na osnovu toga
koliko jedan partner izlazi u susret potrebama dominantnih neuronskih sistema drugog moe predvideti da
li e njihova veza potrajati.450 Gotman, psiholog sa Univerziteta u Vaingtonu, postao je vodei strunjak
447 O sloenim vezama izmeu oksitocina i testosterona, videti Helen Fisher, Why We Love (New York:
Henry Holt, 2004).
448 O socijalnim alergijama, videti Michael R. Cunningham et al., Social Allergies in Romantic
Relationships: Behavioral Repetition, Emotional Sensitization, and Dissatisfaction in Dating Couples"
Personal Relationships 12 (2005), 273-95. Deo o mokrim ubrusima i toalet papiru preuzet je iz filma Roba
Rajnera, Pria o nama, iz 2000.
449 O osnovnim neuralnim sistemima, videti Jaak Panksepp, Affective Neuroscience: The Foundations of Human
and Animal Emotions (New York: Oxford University Press, 1998).
450 O izlaenju u susret emocionalnim potrebama, videti John Gottman, The Relationship Cure (New York:
Three Rivers Press, 2002).

za ono to brakove ini uspenim ili neuspenim, onog asa kad je pronaao nain da sa tanou veom
od 90 odsto predvidi da li e jedan par ostati zajedno u naredne tri godine.451
Gotman trenutno zastupa tezu da, u sluaju kada primarne potrebe ostaju neispunjene - kao, recimo,
kad je nezadovoljena potreba za seksualnim kontaktom, ili za brigom - mi oseamo postojanu dozu
nezadovoljstva koja se moe ispoljavati gotovo neprimetno, kao nejasna osujeenost, ili sasvim
oigledno, kao neprekidna ogorenost. Kad su osujeene, ove potrebe poinju da se razjedaju. Znaci ovog
neuronskog nezadovoljstva zapravo su prvi znaci upozorenja da je jedinstvo para u opasnosti.
S druge strane, neto zaista neobino esto se javlja kod parova koji, poto su pronali sreu jedno
uz drugo, decenijama ive zajedno. Njihov neprekidno skladan odnos (rapport) kao da ostavlja trag i na
njihovim licima, koja poinju da lie, oigledno kao posledica oblikovanja facijalne muskulature nakon
dugogodinjeg preivljavanja istih oseanja.452 Budui da svako oseanje zatee i oputa tano odreenu
grupu facijalnih miia, partneri koji se u isto vreme smeju ili mrte, ojaavaju paralelne grupe miia. Na
ovaj nain im se postepeno vajaju slini prevoji, bore i crte, ime se poveava slinost njihovih lica.
Ovo udo otkriveno je u jednom istraivanju u kom su ljudima prikazivane dve grupe fotografija
parova - prve sa venanja, a druge snimljene dvadeset pet godina kasnije i u kom je od ispitanika
traeno da kau koji im muevi i ene najvie lie jedno na drugo. Ne samo to su lica partnera s
vremenom postala slinija, nego je ta slinost bila izraenija kod parova koji su vie tvrdili da se u braku
oseaju srenije.
Na neki nain, kao da se partneri koji su u vezi s prolaskom vremena jedva primetno meusobno
vajaju, ime jedno kod drugog, putem bezbrojnih malih interakcija, jaaju poeljne obrasce. Neka
istraivanja ukazuju na to da se takvim vajanjem ljudi guraju u pravcu idealizovanih oekivanja njihovih
partnera. Ovo tiho nastojanje da se dobije ljubav kakva se prieljkuje tako to e partneri oblikovati jedan
drugog zove se fenomen Mikelanelo.453
Ukupna koliina pozitivnog vezivanja nekog para u petlju, iz dana u dan tokom mnogo godina,
moda je najbolji harometar zdravlja njihovog braka. Razmotrimo istraivanje parova koji su bili pred
stupanjem u brak, a koji su pristali da interakcijske obrasce to su ih imali prilikom razmirica podvrgnu
detaljnoj analizi.454 U narednih pet godina ti su parovi ponovo dolazili u laboratoriju na nekoliko
dopunskih seansi. Na osnovu njihove interakcije na prvoj seansi, pre venanja, moglo se predvideti
iznenaujue mnogo toga skopanog s daljim razvojem njihove veze.
Razumljivo, negativno vezivanje u petlju davalo je lou prognozu. to su partneri bili manje
zadovoljni jedno drugim, to su se njihove emocije vie poklapale upravo za vreme neprijatnih
raspravljanja. to su partneri prilikom svaa u poetku braka bili negativnije nastrojeni, to se njihova veza
kasnije pokazivala nestabilnijom. Posebno razorni bili su izrazi gnuanja ili prezira. 455 Prezir eskalira
negativnost dalje od obinog kritizerstva, i esto poprima oblik otvorenog vreanja druge osobe kao da je
ona neko nie bie. Sa prezirom stie i poruka da je prezreni partner nedostojan i empatije, a kamoli
ljubavi.
Takve otrovne petlje postaju jo gore kad je empatija branih partnera tana. Iako su uesnici u
pomenutom istraivanju tano opaali stepen neprijatnosti koju osea njihov partner, njima nije bilo
451 Videti John Gottman, What Predicts Divorce: The Relationship Between Marital Processes and Marital
Outcomes (Hillsdale, N.J.: Erlbaum, 1993).
452 O facijalnoj slinosti parova, videti R. B. Zajonc et al., Sve vea slinost u fizikom izgledu
suprunika" Motivation and Emotion 11 (1987), 335-46.
453 S. M. Drigotas et al., Bliski partner kao vajar idealnog selfa" Journal of Personality and Social Psychology
77 (1999), 293-323.
454 Erik Filsinger - Stephen Thoma, Bihevioralni predznaci stabilnosti i prilagoavanja u paru:
petogodinje longitudinalno istraivanje" Journal of Marriage and the Family 50 (1988), 785-95.
455 Videti, na primer, Gottman, What Predicts Divorce.

dovoljno stalo da mu pomognu. I, kao to je rekao jedan iskusan advokat za razvode: Ravnodunost nemarnost, ak i zanemarivanje partnera - jedan je od najgorih vidova surovosti u braku.
tetan je takoe bio i obrazac u kom jedna zlovoljna opaska slui kao okida za drugu, a ljutnja
raa povreenost i tugu, uz prkosno izazivanje (kako moe tako neto da kae!), i kad partneri prekidaju
jedno drugo pre nego to kau ta su naumili. Na osnovu ovih obrazaca najbolje se dalo predvideti da e
se neki par razii, bilo pre bilo posle venanja. Veina je raskidala u periodu od godinu i po dana posle
prve seanse u ovom istraivanju.
Kako mi je Don Gotman kazao: Kod parova koji se zabavljaju, najvaniji pokazatelj trajnosti
njihove veze jeste koliina prijatnih oseanja koja dele. U brakovima je vano koliko su partneri u stanju
da se dobro nose sa svojim konfliktima. A u poznim godinama dugotrajnog braka, isto je tako vano
koliko prijatnih oseanja partneri dele.
Dok muevi i ene koji su prevalili ezdesetu razgovaraju o onome u emu uivaju, merenja
njihovih fiziolokih reakcija pokazuju da, kako razgovor odmie, oboje postepeno postaju sve
razdraganiji. Ali, kod parova koji imaju etrdesetak godina, vrhunci rasta fizioloke rezonance su nii.
Ovo nam nagovetava zato zadovoljni parovi u poodmaklim godinama mnogo otvorenije iskazuju meusobnu naklonost nego oni srednjih godina.456
Na osnovu iscrpnih studija branih parova, Gotman je izvukao jednu samo prividno jednostavnu
meru: odnos otrovnih trenutaka i trenutaka nenosti koje jedan par deli ima zadivljujuu prediktivnu mo.
Vie pozitivnih trenutaka nego negativnih u odnosu pet prema jedan ukazuje na to da par ima siguran
raun u emocionalnoj banci i vrstu vezu za koju je gotovo izvesno da e biti dugog veka.457
Na osnovu ove proporcije mogue je predvideti i neto vie od trajnosti veze - moe se naslutiti
kakvo e biti fiziko zdravlje partnera. Kao to emo videti, ve same nae veze oblikuju okruenja koja
su u stanju da odreene gene ukljuuju, a druge iskljuuju. Stoga se nae intimne veze moraju sagledati u
sasvim novom svetlu: nevidljiva mrea povezanosti daje iznenaujui bioloki uticaj naim najbliim
ljudskim vezama.

456 O starijim parovima i zadovoljstvu, videti Robert W. Levenson et al., Uticaj godina i roda na
ljubav, fiziologiju i njihove meusobne odnose: istraivanje dugotrajnih brakova" Journal of Personality and
Social Psychobgy 67, br. 1 (1994), 56-68.
457 O proporciji jedan prema pet, videti Gottman, Relationship Cure.

PETI DEO ZDRAVO POVEZIVANJE

16. STRES JE DRUTVEN

Samo nedelju dana pre venanja, ruski pisac Lav Tolstoj, u to vreme tridesetetvorogodinjak,
pokazao je svoj lini dnevnik verenici Sonji, koja je tad imala samo sedamnaest godina. Nju je porazilo
kad je na tim stranicama otkrila pojedinosti Tolstojeve raskalane i problematine seksualne prolosti,
ukljuujui i strasnu ljubavnu vezu s jednom metankom, koja mu je rodila vanbrano dete.458
Sonja je potom zapisala u svom dnevniku: On uiva da me mui i gleda kako plaem... ta mi to
radi? Malo-pomalo sasvim u se udaljiti od njega i zagorati mu ivot. Sonja je ovu odluku donela dok
su jo trajale pripreme za njihovo venanje.
Ovaj zloslutni poetak bio je emocionalni preludijum u brak dug etrdeset osam godina. Burna i
epska brana borba Tolstojevih presecana je dugim primirjima tokom kojih je Sonja rodila trinaestoro
dece i savesno deifrovala i uredno prepisala pievih neitko ispisanih dvadeset jednu hiljadu stranica
romana, ukljuujui i Rat i mir i Anu Karenjinu.
Pa ipak, i pored njene odane slube tokom tih godina, Tolstoj je u svom dnevniku o Sonji pisao
sledee: Plae me i mue njena nepravinost i tihi egotizam. A Sonja je u svom dnevniku uzvraala,
piui o Tolstoju: Kako neko moe da voli insekta koji ga neprestano bode?
Kad su dospeli u srednje godine, sudei prema zabelekama u njihovim linim dnevnicima, ini se
da im je brak prerastao u nepodnoljivi pakao, pa su u istoj kui iveli poput dva neprijatelja. Pred kraj
ivota - i nedugo pre Tolstojeve smrti koja ga je zadesila dok je usred noi beao iz njihove napaene
kue - Sonja je napisala: Svakog dana stiu novi udarci koji mi razdiru srce. A ti razdirui udarci,
dodala je: skrauju mi ivot.
Da li je Sonja moda imala pravo? Mogu li ovakve uzburkane veze skratiti ivot? To svakako ne
moemo dokazati na osnovu sluaja Tolstojevih - Lav je iveo osamdeset dve godine, a Sonja, koja je
umrla u sedamdeset etvrtoj, nadivela ga je za devet godina.
Na koji nain neuhvatljivi epigenetski faktori, kao to su nai odnosi s drugima, utiu na zdravlje,
pitanje je koje je dosad izmicalo nauci. Imaju li oni uopte uticaja i, ako imaju, koliko - na to se pitanje
najbolje moe odgovoriti na osnovu viegodinjeg posmatranja nekoliko hiljada ljudi. Pojedina relevantna
istraivanja, ini se, pretpostavljaju da se ve na osnovu broja ljudi u neijem ivotu moe predvideti
bolje zdravlje, ali time se promauje sutina: vaan je kvalitet, a ne kvantitet. Emocionalni ton u naim
odnosima govori mnogo vie o naem zdravlju nego apsolutni broj socijalnih veza koje imamo.
Kao to nas Tolstojevi podseaju, veze lako mogu biti izvor muenja, ali i radosti. Na pozitivnoj
strani, oseaj osobe da joj ljudi u njenom ivotu pruaju emocionalnu podrku povoljno deluje na njeno
zdravlje. Ova se veza pokazuje jo monijom kod onih ije je zdravlje ve narueno. Na primer, u jednom
istraivanju sprovedenom na starijim osobama hospitalizovanim zbog kongestivne insuficijencije srca,
oni koji ni od koga nisu dobijali emocionalnu podrku imali su tri puta vee izglede da doive jo jednu
krizu koja iziskuje hospitalizaciju nego oni koji su odravali srdane i tople odnose s blinjima.459
Izgleda da je ljubav znaajna i u medicinskom pogledu. Od mukaraca kojima je u sklopu leenja
koronarne bolesti raena angiografija, oni kojima su, po njihovom iskazu, njima drage osobe pruale
najmanje podrke, imali su 40 odsto vie zakreenja nego oni koji su izjavili da ive u najtoplijim
odnosima.460 Nasuprot tome, podaci dobijeni iz vie velikih epidemiolokih studija ukazuju na to da su,
458 Za priu o Tolstojevom braku videti William L. Shirer, Love and Hatred: The Stormy Marriage of Leo and
Sonya Tolstoy (New York: Simon & Schuster, 1994).
459 O oporavku posle kongestivne insuficijencije srca, videti H. M. Krumholz et al., The Prognostic
Importance of Emotional Support for Elderly Patients Hospitalized with Heart Failure", Circulation 97
(1988), 958-64.
460 Mukarci koji su izjavljivali da su najvie voljeni imali su u ubedljivo najniem stepenu izraene
bolesti srca. Dok brian ivotni saputnik titi zdravlje, dotle ukopanost u otrovnoj vezi moe biti opasna

kao faktor rizika koji dovodi do oboljevanja i smrti, otrovne veze jednako vane kao puenje, visok krvni
pritisak ili holesterol, gojaznost i fizika neaktivnost. 461 Veze utiu na dva naina: mogu sluiti kao
tampon-zona od bolesti, a mogu i pojaavati oteenja to ih nose starost i bolest.
Bez daljeg, same veze samo su deo prie - ulogu imaju i ostali faktori rizika, od genetske
predodreenosti do puenja. No pomenuti podaci u potpunosti izjednaavaju nae veze sa ostalim
faktorima rizika. A sada, sa socijalnim mozgom kao biolokom karikom koja je nedostajala, medicina je
poela da razotkriva pojedinosti biolokih putanja preko kojih nam se drugi ljudi uvlae pod kou, i na
dobar i na lo nain.462
Rat svih protiv svih
Ime Hobs istraivai su dali jednom mao pavijanu dok su ga posmatrali kako navaljuje na opor
nastanjen u kenijskim dunglama. U sumornom duhu svog imenjaka, Tomasa Hobsa, filozofa iz
sedamnaestog veka koji je napisao da je ispod prividnog sjaja civilizacije ivot gnusan, ivotinjski i
kratak, ovaj je pavijan stigao vrsto reen da se po svaku cenu izbori za najvie mesto u grupnoj
hijerarhiji. Uticaj Hobsa na ostale mujake meren je preko kortizola koji su im uzimani iz uzoraka krvi,
posle ega je postalo jasno da je njegova sirova agresivnost divljala kroz endokrine sisteme itavog
opora.
Pod stresom, nadbubrene lezde lue kortizol, jedan od hormona koji telo priprema za opasnost. 463
Ovi hormoni imaju iroko rasprostranjena dejstva unutar tela, ukljuujui mnoge reakcije koje su na
kratke staze korisne za leenje telesnih povreda.
U uobiajenim uslovima, telu su potrebne umerene koliine kortizola, koji deluje kao bioloko
gorivo naeg metabolizma i pomae u regulaciji imunog sistema. Meutim, ukoliko nivoi kortizola
due vreme ostaju i suvie povieni, telo plaa danak slabim zdravljem. Hronino luenje kortizola (i
srodnih hormona) u igri je kod oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti i naruavanja imune funkcije,
pogoranja dijabetesa i hipertenzije, pa ak i unitenja neurona hipokampusa, ime se oteuje memorija.

po zdravlje. Videti T. E. Seeman S. L. Syme, Social Networks and Coronary Heart Disease: A
Comparative Analysis of Network Structural and Support Characteristics", Psychosomatic Medicine 49
(1987), 341-54.
461 O loim vezama kao zdravstvenoj opasnosti, videti Janice Kiecolt-Glaser et al., Marital Stress:
Immunologic, Neuroendocrine, and Autonomic Correlates", Annals of the New York Academy of Sciences 840
(1999), 656-63.
462 O vezama i bolestima, videti Teresa Seeman, Kako nam se drugi podvlae pod kou: socijalni
odnos i zdravlje" u Carol Ryff-Burton Singer, prir., Emotion, Social Relationships, and Health (New York:
Oxford University Press, 2001).
463 Do aktiviranja HPA osovine dolazi istog asa kad hipotalamus izlui kortikotropni hormon (CRH),
koji zauzvrat okida u hipofizi luenje adrenokortikotropnog hormona (ACTH), koji potom stimulie
adrenokorteks da izluuje kortizol, isputajui ga u krvotok sa irokim posledicama po nae telo. Videti
Robert Sapolsky et al, How Do Glucocorticoids Influence Stress Responses?" Endocrine Reviews 21
(2000), 55-89. Laboratorija Sapolskog je meu prvima dokumentovala kako nagomilani stres moe
otetiti hipokampus, oblast mozga od najveeg znaaja za uenje i pamenje. Njihov rad je precizno
izdvojio glukokortikoide, klasu steroidnih hormona koje izluuje nadbubrena lezda za vreme stresa, kao
kljune inioce te neurotoksinosti. I ne samo to, prvi su pokazali da e glukokortikoidi naruiti
sposobnost neurona hipokampusa da preive itav niz neurolokih oboljenja, ukljuujui log i napade. U
glavnom fokusu laboratorije nalo se izuavanje dogaaja koji se na elijskom i molekularnom nivou
odvijaju u pozadini odumiranja neurona hipokampusa, kao i otkrivanje inioca tog procesa koji pogorava
dejstvo glukokortikoida.

Kortizol ne samo to iskljuuje hipokampus nego i potpaljuje amigdalu, podstiui rast dendrita u
tom podruju za strah. Osim toga, povieni kortizol otupljuje sposobnost kljunih oblasti prefrontalnog
korteksa da reguliu signale straha koji stiu od amigdale.464
Previe kortizola ima trostruki kombinovani neuronski uinak. Oslabljeni hipokampus ui prilino
aljkavo, previe generalizujui straljivost na sasvim beznaajne pojedinosti trenutne situacije (kao to je
odreena boja glasa). Sistem kola u amigdali poinje mahnito da radi, tako da prefrontalni lobus ne
uspeva da ublai signale iz amigdale koja reaguje preterano. A ishod je: amigdala sve vie uzima maha
raspirujui strah, dok hipokampus za to vreme grekom opaa previe okidaa za taj strah.
Kod majmuna je mozak na stalnom oprezu i motri na znake pojavljivanja stranaca kao to je Hobs.
Kod ljudi se to stanje neprekidne budnosti i preteranog reagovanja naziva posttraumatskim stresnim
poremeajem.
Kljuni bioloki sistemi za povezivanje stresa i zdravlja jesu simpatiki nervni sistem (SNS) i
hipotalamiko-hipofizno-adrenalinska (HPA) osovina. Kad se naemo u nevolji i SNS i HPA osovina
prihvataju izazov tako to izluuju hormone koji nas pripremaju da izaemo na kraj sa opasnostima i
pretnjama. Ali tom prilikom oni, osim ostalog, pozajmljuju sredstva od imunog i endokrinog sistema. Na
taj nain oslabljuju kljune sisteme zdravlja, nekad samo na trenutak, a ponekad i godinama.
Prekida za ukljuivanje i iskljuivanje SNS i HPA kola je nae emocionalno stanje - uzrujanost u
gorem sluaju, radost u boljem. Budui da drugi ljudi snano utiu na nae emocije (na primer, preko
emocionalne zaraze), uzroni sistem prenosa proiruje se van naeg tela i na nae odnose.465
Fizioloke promene skopane sa sluajnim usponima i padovima u odnosima nemaju preveliki
znaaj. No, kad se produe i traju godinama, ti padovi stvaraju nivoe biolokog stresa (tehniki poznate
kao alostatsko optereenje) koji mogu ubrzati poetak bolesti ili joj pogorati simptome.466
Na koji nain neki odnos utie na nae zdravlje zavisie od toga koliko je, kad se sve sabere, taj
odnos bio emocionalno otrovan, odnosno podsticajan tokom mnogo meseci i godina. Sto je neije stanje
krhkije - poto se osoba teko razbolela, ili dok se oporavlja od sranog udara, ili kad ostari - to e uticaj
odnosa s drugima na njeno zdravlje biti jai.
ini se da su u tom smislu dugoveni Tolstojevi, onako vazda posvaani i izloeni dugogodinjoj
patnji, pre neobian izuzetak, poput kakve udne stogodinje starice koja svoju dugovenost pripisuje
jedenju ogromnih koliina slatke pavlake i puenju pakle cigareta dnevno.
Otrovnost uvrede

464 Te se kljune oblasti nalaze u prelimbikom cingulumu.

465 Nae interakcije mogu preko socijalnog mozga imati bioloki znaaj za otpornost organizma u
susretu sa opasnostima po zdravlje. Ali u ovoj taki istraivai jedva da mogu skicirati samo poetne
obrise mape specifinih modanih sistema ukljuenih u to. Neto odreenije, socijalne informacije se
prvo obrauju u senzornom sistemu neokorteksa; zatim se putem temporalnog renja pohranjuju u
amigdalu i hipokampus, koji potom alju signale HPA osovini i noradrenergikom i serotoninergikom
sistemu. Videti Seeman, How Do Others".
466 Bitno je da postoji stalna akumulacija takvih emocija, i dobrih i loih, koja traje godinama - nije
dovoljno samo nekoliko snanih ali prolaznih epizoda - kao to je utvreno u istraivanju kojim su stres i
srana oboljenja kod nekoliko hiljada ispitanika praeni deset godina. Ako je njihov stres skakao samo
tokom prve ili samo tokom desete godine, verovatnoa javljanja kardiovaskularnih problema bila je
mnogo nia, poto je stres bio samo privremen, a ne hronian. Meutim, osobe kod kojih su i prve i
poslenje godine zabeleeni visoki nivoi stresa - to je ukazivalo na to da je stres verovatno stalna
osobenost njihovog emocionalnnog stanja - bile su u najveoj opasnosti od dobijanja sranog oboljenja.
Videti James House et ah, Socijalni odnosi i zdravlje, Science 241 (1989), 540-45.

Eliza Janovic ostala je verna svojim principima mada su je stajali posla - a verovatno i dobijanja
hipertenzije. Jednog dana, glavni rukovodilac prodaje njene kozmetike firme posetio je odeljenje s
parfemima matine robne kue u San Francisku i naloio Elizi Janovic, regionalnom efu prodaje, da
otpusti jednu od svojih najboljih prodavaica.
Razlog? ena mu nije izgledala dovoljno privlano - ili, kako je on rekao vrue. Eliza Janovic,
koja je svoju koleginicu smatrala ne samo vrhunskom radnicom nego i enom prijatnog izgleda,
zakljuila je da je zahtev njenog poslodavca potpuno neosnovan i gnusan. Odbila je da otpusti enu.
Ubrzo potom poslodavci kao da su Elizu Janovic uzeli na zub. I mada je kratko vreme pre toga
proglaena najboljim efom prodaje njihovog preduzea u prethodnoj godini, odjednom su joj poeli
prebacivati greku za grekom. Poela je da strahuje da pripremaju izgovor da je otpuste. Tokom tih
napornih meseci Eliza Janovic je poela da pati od visokog krvnog pritiska. Kad je otila na bolovanje,
kompanija ju je otpustila.467
Eliza Janovic je tuila biveg poslodavca. Kakva god bude presuda (u asu kad je ovo pisano sluaj
je jo bio na sudu), namee se pitanje nije li njena hipertenzija makar delimino uslovljena nainom na
koji se poslodavac poneo prema njoj.468
Razmotrimo britansku studiju o zdravstvenim radnicima kojima su se svakog drugog dana
smenjivala dva naelnika, jedan od koga su strahovali i drugi koji im se dopadao. 469 Onim danima kada je
radio omraeni ef, njihov krvni pritisak je u proseku skakao 13 podeljaka za sistolni i 6 za dijastolni (sa
113/75 na 126/81). I mada su te mere i dalje bile u opsegu zdravlja, toliki porast, ukoliko bi se odrao
odreeno vreme, mogao bi imati kliniki znaajne posledice - tanije, mogao bi ubrzati poetak
hipertenzije kod nekoga ko je tome ve podloan.470
Istraivanja sprovedena u vedskoj na radnicima na razliitim poloajima u hijerarhiji, i u Velikoj
Britaniji na dravnim slubenicima, pokazuju da osobe na niim poloajima u nekoj organizaciji imaju
etiri puta vee izgleda da dobiju kardiovaskularna oboljenja od onih na elnim pozicijama, koji ne
moraju da trpe kaprice efova kao to su oni sami. 471 Kod radnika koji imaju utisak da su nepravedno
kueni, ili koji imaju efa nezainteresovanog da saslua njihove probleme, postoji 30 odsto vie
oboljevanja od koronarnih bolesti nego kod onih koji smatraju da se s njima pravino postupa.472
467 O sluaju Elize Janovic, videti Steven Greenhouse, Refusal to Fire Unattractive Saleswomen Led
to Dismissal, Suit Contends", New York Times, 11. april, 2003, A14.
468 Uzroci hipertenzije su, naravno, sloeni. Medicina pretpostavlja da je u pozadini uvek na delu
genetska predispozicija, mada ivotni stresovi (ba kao i ishrana i vebanje) takoe odreuje brzinu i
stepen u kom e se ta predispozicija ispoljiti u pravu bolest. Oznaiti jednu odreenu osobu kao uzrok"
hipertenzije ini se neodrivim.
469 Nadia Wager, George Feldman, Trevor Hussey, Impact of Supervisor Interactional Style on
Employees Blood Pressure", Consciousness and Experiential Psychology 6 (2001).
470 I dok porota i dalje pretresa sluaj hipertenzije Elize Janovic, medicinski podaci ukazuju na to da su
njeni nepravedni poslodavci odigrali barem izvesnu ulogu u podizanju njenog krvnog pritiska. Hronini
skokovi krvnog pritiska mogu podii nivo na koji se krvni pritisak vraa posle oporavka od porasta, na taj
nain postupno vodei u hipertenziju. Epigenetika u teoriji znai da je nekoga s genetskom
predispozicijom za hipertenziju mogue gurnuti u bolest nekim neprijatnim, stvarnim okolnostima kao to
su ove. S druge strane, slino dejstvo moe postii i prosta hidraulika. Videti, na primer, B. D. Perry et al.,
Persisting Psychophysiological Effects of Traumatic Stress: The Memory of States", Violence Update 1,
br. 8 (1991), 1-11. Za neto uzdranije gledite videti Samuel A. Mann, Jobb Stress and Blood Pressure:
A Critical Appraisal of Reported Studies", Current Hypertension Reviews 2 (2006), 127-38.
471 S. R Wamala et al., Job Stress and the Occupational Gradient in Coronary Heart Disease Risk in
Women", Social Science and Medicine 51 (2000), 481-98; M. G. Marmot and M. J. Shipley, Do Socioeconomic Differences in Mortality Persist after Retirement? 25-Year Follow-up of Civil Servants in the
First Whitehall Study", British Medical Journal 313 (1996), 1177-80.

efovi u strogoj hijerarhiji skloni su autoritarnosti: oni mnogo slobodnije izraavaju prezir prema
podreenima koji, prirodno, oseaju zbrkanu meavinu neprijateljstva, straha i nesigurnosti. 473 Uvrede,
koje mogu biti uobiajene kod autoritarnih rukovodilaca, slue uvrivanju njihove moi time to kod
podreenih izazivaju oseanje ranjivosti i bespomonosti.474 A poto plate radnika i sama sigurnost posla
zavise od efa, podreene obino opsedaju razmiljanja o interakcijama sa efom, i oni tumae svaku, ak
i blago neprijatnu razmenu kao preteu. Naravno, nema te osobe kojoj razgovor sa nekim ko ima vii
poloaj na poslu ne podie krvni pritisak vie nego slian razgovor sa saradnikom.475
Pogledajmo kako se ljudi nose sa uvredama. U odnosu sa sebi ravnima mogue je odgovoriti na
omalovaavanje, zatraiti izvinjenje. Ali kad uvreda stigne od nekog ko u rukama dri svu mo,
podreeni (to je moda mudro) potiskuju ljutnju, i reaguju pomirljivom trpeljivou. Ali upravo ta
pasivnost - kako bi osoba ostala suzdrana na uvredu - preutno daje dozvolu nadreenom da nastavi u
istom pravcu.
Ljudi koji na vreanje odgovaraju utanjem doivaljavaju znaajne skokove krvnog pritiska. Ako se
poniavajue poruke nastave neko vreme, osoba koja se obuzdava osea sve veu nemo, anksioznost i
krajnju malodunost to sve zajedno, ako potraje dui period, primetno poveava verovatnou
nastanka kardiovaskularnog oboljenja.476
U jednom istraivanju, stotinu mukaraca i ena nosili su ureaje koji su im oitavali krvni pritisak
svaki put kad bi stupili s nekim u interakciju.477 Kad su bili u drutvu porodice i dragih prijatelja, pritisak
im je padao; ove su interakcije bile prijatne i utene. Kad bi se nali s nekim ko je problematian, dolazilo
je do porasta pritiska. Najvei skok javljao se, meutim, kad su bili s ljudima prema kojima oseaju
ambivalenciju: s napornim roditeljem, nestalnim ljubavnim partnerom, prijateljem sklonim takmienju.
Iako se impulsivni ef pomalja kao arhetip, ova se dinamika ispoljava u svim naim odnosima.
Iako nastojimo da se drimo podalje od ljudi koji su nam neprijatni, mnoge osobe koje ne moemo
izostaviti iz svog ivota upadaju upravo u tu meanu kategoriju: ponekad se uz njih oseamo prijatno, u
drugim prilikama uasno. Ambivalentne veze su emocionalno zahtevne; svaka interakcija je
nepredvidljiva, moda i potencijalno eksplozivna, pa zato iziskuje od nas poveani oprez i trud.
Medicina je precizno pokazala bioloki mehanizam koji neki otrovan odnos neposredno povezuje sa
sranom boleu. Dobrovoljci u eksperimentu o stresu morali su da se brane od lanih optubi da su krali
u prodavnici.478 Dok su davali objanjenje, njihovi imuni i kardiovaskularni sistemi mobilisali su se u
472 O pravinosti i efovima, videti M. Kivimaki et al., Justice at Work and Reduced Risk of Coronary
Heart Disease Among Employees: The Whitehall II Study", Archives of International Medicine 165 (2005),
2245-51.
473 Ima i onih koji zastupaju miljenje da via stopa oboljevanja meu radnicima na niim poloajima
potie od njihovog slabijeg obrazovanja ili niih plata, ili posedovanja slabije kontrole nad time kako
obavljaju svoj posao. I ovi faktori sigurno imaju neki uticaj. Ali u opsenim analizama kao kritina
varijabla izbio je otrovan odnos izmeu efova i zaposlenih. Videti: R. G. Wilkinson, Unhealthy Societies:
The Afflictions of Inequality (London: Routledge, 1996).
474 Y. Gabriel, An Introduction to the Social Psychology of Insults in Organizations", Human Relations
51 (1998), 1329-54.
475 O poloaju i krvnom pritisku, videti James Lynch, The Broken Heart (New York: Basic Books, 1979).
476 O poveanoj opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja, videti, na primer, S. E Thomas, Womens
Anger: Relationship of Suppression to Blood Pressure", Nursing Research 46 (1997), 324-30; T. M.
Dembroski et al., Components of Type A, Hostility, and Anger-in: Relationship to Angiographic
Findings", Psychosomatic Medicine 47 (1985), 219-33.
477 O krvnom pritisku tokom interakcija s drugima, videti Julianne Holt-Lunstad et al., Social
Relationships and Ambulatory Blood Pressure: Structural and Qualitative Predictors of Cardiovascular
Function During Everyday Social Interactions", Health Psychology 22, br. 4 (2003), 388-97.
478 O lanim optubama i sranoj bolesti, videti Jos A. Bosch et al, Acute Stress Evokes Selective
Motibliation of T cells that Differ in Chemokine Receptor Expression: A Potential Pathway Linking

potencijalno kobnu kombinaciju. Imuni sistem luio je T limfocite, dok su zidovi krvnih sudova stvarali
supstancu koja se vezuje za ove T elije, zapoinjui formiranje arterijskog plaka na endotelu.479
U medicinskom smislu najvie udi to su okidai ovog mehanizma mogli biti, izgleda, ak i
prilino nevani dogaaji. Po svoj prilici, ovaj lanac reakcija uznemirenje-endotel izlagao bi nas opasnosti
od sranih bolesti ako bi takvi stresni susreti postali svakodnevna pojava u naem ivotu.
Uzroni lanac
Nije neka mudrost utvrditi postojanje opte korelacije izmeu stresnih odnosa i loeg zdravlja, i
navesti jedan ili dva pravca u moguem uzronom lancu. Uprkos povremenim istraivanjima koja
ukazuju na bioloke mehanizme, skeptici, meutim, esto tvrde da u igri mogu biti sasvim drugaiji
inioci. Na primer, ako neki teak odnos utie na osobu da previe pije ili pui i slabije spava, onda to
mogu biti mnogo bri uzronici pogoranja zdravlja. Zato su istraivai nastavili da tragaju za sasvim
odreenim biolokim spojem - spojem koji bi se mogao jasno izdvojiti od ostalih uzroka.
Upoznajmo eldona Koena (Cohen), psihologa sa Univerziteta Karnegi Melon, koji je stotine ljudi
namerno zarazio kijavicom.480 Koena nije tek tako obuzela zloba - uinio je to iskljuivo u ime nauke.
Pod briljivo kontrolisanim uslovima, on je sistematino izlagao dobrovoljce rinovirusu koji izaziva
obian nazeb. Otprilike kod jedne treine onih koji su doli u dodir s virusom razvila se puna lepeza
simptoma, dok su se ostali provukli sa blagom hunjavicom. A kontrolisani uslovi su Koenu omoguili da
utvrdi zato je to tako.
Njegove metode su vrlo stroge. Koenovi dobrovoljci su dvadeset etiri asa pre izlaganja virusu
smeteni u karantin, da bi se tako iskljuila mogunost da su prehladu zaradili negde drugde. Narednih
pet dana (za 800 dolara) svi su dobrovoljci proveli na specijalnom odeljenju zajedno, i morali su jedni od
drugih biti na rastojanju najmanje jedan metar da bi iskljuili mogunost meusobne zaraze.
Za tih pet dana, u njihovom briu nosa traeni su formalni pokazatelji prehlade (kao to je ukupna
koliina sluzi), kao i prisustvo odreenih rinovirusa, a u uzorcima krvi traeno je prisustvo antitela. Koen
je tako merio znake prehlade s mnogo veom preciznou nego da je samo prebrojavao one to mru i
kijaju.
Poznato je da nizak nivo vitamina C, puenje i nedovoljno sna poveavaju verovatnou inficiranja.
Pitanje je mogu li se i stresne veze dodati tom spisku? Koenov odgovor je: nema sumnje da mogu.
Koen dodeljuje precizne numerike vrednosti faktorima koji utiu na to da jedna osoba dobije
prehladu, dok druga ostaje zdrava. Oni koji su bili usred linih konflikata imali su dva i po puta vee
izglede da obole od prehlade, to burne odnose stavlja u isti uzroni red s nedostatkom vitamina C i
nedostatkom sna. (Puenje, najtetnija nezdrava navika, inila je ljude tri puta podlonijim oboljevanju).
Konflikti koji traju mesec dana, ili due, poveavali su osetljivost, dok povremene svae nisu
predstavljale nikakvu opasnost po zdravlje.481
Reactivity to Cardiovascular Disease", Brain, Behavior and Immunity 17 (2003), 251-59.
479 Ovo je izazivalo T elije da napadaju endotel, gde poinje stvaranje kobnih plakova. Regrutovanje T
elija, koje odbijajui napad bakterija izazivaju zapaljenja tkiva, uklapa se u sve podrobnije shvatanje
kljune uloge ovakvih inflamacija prilikom stvaranja aterosklerotinih plakova.
480 Koen je u jednoj grupi svojih dobrovoljaca vrio procenu emocionalnog kvaliteta njihovih socijalnih
interakcija nekoliko dana pre nego to su doli u laboratoriju. Neprijatne interakcije, pogotovo produeni
konflikti (kao oni s poveanjem nivoa kortizola), predviali su da e ta osoba verovatnije dobiti teak
oblik nazeba. Videti Sheldon Cohen, Social Relationships and Susceptibility to the Common Cold", u
Ryff - Singer, Emotion, Social Relationships, 221-44.
481 Sheldon Cohen et al, Drueljubivost i podlonost obinoj prehladi" Psychological Science 14 (2003),
389-95. Istraivanjem su mereni socijalni susreti nekoliko nedelja pre izlaganja rinovirusu, ali ne i u
danima pre ili posle izlaganja (budui da su se dobrovoljci tada ve nalazili u karantinu), i zato ne moe

I mada su neprekidne svae loe po nae zdravlje, izolacija je jo opasnija. U poreenju s ljudima
koji imaju razgranatu mreu socijalnih veza, oni s najmanjim brojem bliskih odnosa imali su 4,2 puta
veu verovatnou da obole od nazeba, to je usamljenost inilo opasnijom od puenja.
Sto se vie druimo, to smo manje podloni oboljevanju od prehlade. ini se da je ta ideja protivna
logici: zar se verovatnoa izlaganja virusu prehlade ne poveava to se vie viamo s ljudima? Naravno.
Ali duboke socijalne veze pojaavaju dobra raspoloenja i suzbijaju loa, potiskujui kortizol i
poboljavajui rad imune funkcije pod stresom.482 ini se da nas ve i sami odnosi s drugima tite od
opasnosti oboljevanja upravo od onog virusa prehlade koji nam oni donose.
Opaanje zlobe
Eliza Janovic nije jedina pretrpela uvrede na radnom mestu. ena koja radi u jednoj farmaceutskoj
kompaniji poslala mi je sledei imejl: Dolazim u line sukobe sa eficom, koja nije ba preterano fina
osoba. Prvi put u karijeri uzdrmano mi je samopouzdanje - a poto je ona u prijateljskim odnosima sa
ljudima na viim poloajima u kompaniji, imam utisak da nemam na koga da se oslonim. itava situacija
me ini fiziki bolesnom od stresa.
Da li ona samo uobraava da izmeu njene otrovne efice i telesne bolesti postoji veza? Moda.
Ali, s druge strane, njen vapaj se sasvim uklapa u nalaze iz jedne analize dvesta osam istraivanja u
kojima je 6.153 ispitanika izlagano stresorima u rasponu od vrlo jake, nepodnoljive buke do sukoba sa
podjednako nepodnoljivom osobom.483 Od svih vrsta stresa ljudima je daleko najtee padalo kad se nau
na meti surove kritike a nemoni su da ita preduzmu protiv toga - kao to je sluaj i s Elizom Janovic i s
radnicom u farmaceutskoj kompaniji koja ima sukob sa svojom eficom.
Zbog ega to mora biti tako otkrila je Margaret Kemeni (Margaret Kemeny), strunjak za
bihevioralnu medicinu s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji u San Francisku, koja je s
koleginicom Sali Dikerson (Dickerson) analizirala stotine istraivanja o stresu. Najstresniji su, rekla mi je
Margaret Kemeni, pretnje ili izazovi u situaciji kad ovek ima oseaj da se nalazi pred publikom koja ga
ocenjuje.

dati odgovor na pitanje da li prijatni ili neprijatni dogaaji dan pre ili na sam dan izlaganja deluju na
odbranu imunog sistema. To istraivanje tek treba obaviti.
482 Socijabilnost - traenje ljudskog drutva na prijateljski, srdaan nain povezana je s lepim
raspoloenjem, boljim spavanjem i niim nivoima kortizola, posle ega se da predvideti manja opasnost
od dobijanja prehlade. Dr Keon primeuje, meutim, da bi potraga za neto snanijom povezanou
mogla jasnije pokazati kako nam socijabilnost ulazi u telo" - to je pitanje koje zbog potrebe za nekim
stroim reenjem i dalje ostaje tajna. Videti Sheldon Cohen, Psihosocijalni modeli socijalne podrke u
etiologiji telesne bolesti" Health Psychology 7 (1988), 269-97. Odnosi s branim drugom, unucima,
susedima, prijateljima, drugim dobrovoljcima ili vernicima iste veroispovesti omoguuju predvianje da
e osoba s takvim odnosima biti manje podlona prehladi u kontaktu s rinovirusom. Videti Sheldon
Cohen, Socijalni odnosi i zdravlje", American Psychologist (novembar 2004), 676-84.
483 O metaanalizi videti, Sally Dickerson - Margaret Kemeny, Acute Stressors and Cortisol Responses:
A Theoretical Integration and Synthesis of Laboratory Research", Psychobgical Bulletin 130 (2004), 355-91.

U svim istraivanjima reakcija ispitanika na stres merena je na osnovu porasta nivoa kortizola. 484
Kortizol je dostizao vrh kad je izvor stresa bio interpersonalan - na primer, kad je dobrovoljac, iji je
zadatak bio da naglas oduzme 17 od broja 1242, a zatim da najbre to moe nastavi da oduzima 17 od
dobijene razlike, ovo radio pred publikom. To to su za vreme izvoenja ovog munog zadatka osobu
ocenjivali kako radi, na kortizol se odraavalo tri puta jae nego u situaciji slinog, ali impersonalnog
stresa.485
Zamislite, na primer, da ste na razgovoru za posao. Dok vi priate o talentima i vetinama za koje
verujete da vas odreuju, dogaa se neto uznemirujue. Primeujete da osoba koja vodi razgovor reaguje
sleenim licem, bez osmeha, hladno zapisujui zapaanja u notes. A onda, da bude jo gore, poinje da
vam upuuje kritike primedbe kojima omalovaava vae sposobnosti.
Tako su kidani ivci volonterima u jednom paklenom merenju socijalnog stresa; oni su svi upravo
traili posao, zbog ega su i doli na navodni intervju- -vebu. No intervju-veba je u stvari bio test
stresa. Razvijeno u Nemakoj, ovo teko eksperimentalno iskuenje korieno je u laboratorij ama irom
sveta zato to daje mone rezultate. U laboratoriji Margaret Kemeni rutinski je upotrebljavana jedna od
varijacija testa radi procene biolokog udara socijalnog stresa.
Sali Dikerson i Margaret Kemeni smatraju da injenica da smo podvrgnuti procenjivanju zapravo
ugroava na socijalni self, nain na koji sebe vidimo oima drugih. Ovaj oseaj nae socijalne
vrednosti i poloaja pa samim tim i sopstvene vrednosti - proizlazi iz nagomilanih poruka koje
dobijamo od drugih o tome kako nas oni vide. Ugroavanje naeg ugleda u oima drugih ima zauujuu
bioloku mo, gotovo podjednako snanu kao pretnje po na opstanak. Na kraju, rezultat nesvesne
jednaine jeste da, ako nas drugi procene kao nepoeljne, ne samo to emo moda osetiti stid, nego emo
se osetiti i potpuno odbaenima.486
Obeshrabrujue, neprijateljsko ponaanje osobe koja vodi razgovor za posao provereno pokree
HPA osovinu da proizvodi kortizol u merama koje spadaju meu najvie zabeleene u bilo kojoj
laboratorijskoj simulaciji stresa. Test socijalnog stresa mnogo vie podie kortizol od ostalih klasinih
laboratorijskih neprijatnih situacija u kojima dobrovoljci reavaju sve tee i tee matematike zadatke pod
velikim vremenskim pritiskom, usred razdraujue pozadinske buke, sa neprijatnim zvunim signalom
koji oznaava pogrene odgovore - ali bez prisustva drugih koji bi iznosili nepovoljne sudove. 487
Neprijatne situacije bez prisustva drugih brzo se zaboravljaju, ali tua procena koja osuuje ostavlja za
sobom posebno snanu - i dugotrajnu - dozu stida.488
484 U nekim istraivanjima takoe su ispitivani nivoi ACTH, jo jednog hormona stresa koji aktivira
HPA osovina. Mada mu je dejstvo manje-vie isto kao i dejstvo kortizola, ACTH deluje mnogo bre, i
vrhunac dostie oko deset do dvadeset minuta posle izlaganja stresoru, dok ga kortizol dostie neto
kasnije, tridesetak do etrdesetak minuta posle prvog izlaganja. Za merenje kortizola koriste se dve
najzastupljenije naune metode: koliko se kortizola izluuje u telu, i koliko mu je vremena potrebno da se vrati na
normalan nivo. Ljudi se znaajno razlikuju po vremenu potrebnom za oporavak; neko se posle stresnog trenutka sasvim brzo
vraa na normalu, dok se za druge ini da jo dugo ostaju zakopani u loem raspoloenju.

485 Iz nekog razloga moda uopte nismo u stanju da shvatimo koliko snano socijalni stres zaista utie
na nau biologiju. Ljudi su subjektivno ocenjivali da je buka jednako neprijatna kao onaj zadatak s
oduzimanjem, iako je kod buke porast kortizola bio znaajno manji nego kod oduzimanja.
486 Socijalni stres tei da aktivira sledee neuronske oblasti (sve kljune za socijalni mozak): desni
prefrontalni korteks, amigdalu, prednji cingulum, hipokampus, insulu.
487 Kad su ispitanici imali oseaj da ih neko procenjuje za vreme reavanja matematikih problema,
porast kortizola kod njih ponovo je bio vii nego kad su radili matematiku sami u sobi. Videti Tara
Gruenewald et ah, Acute Threat to the Social Self: Shame, Social Self-esteem, and Cortisol Activity",
Psychosomatic Medicine 66 (2004), 915-24.
488 Kad je kritizerski nastrojen posmatra iznosio uvredljive primebe, ljudi su nastavljali da
razmiljaju o njima - i tako zadravaju stresnu pripravnost - dugo posle toga. Meutim, ni priblino se
nisu toliko optereivali ako je zadatak bio bezlian, kao kad su primali blagi ok kad god bi kompujterski

Zauuje to to i simbolini sudija prisutan samo u svesti osobe izaziva podjednaku uznemirenost.
Virtuelna publika moe uticati na HPA sistem isto onako snano kao i prava, objanjava Margaret
Kemeni, zato to onog asa kad na neto pomislimo, mi stvaramo unutranju reprezentaciju toga, a ova
zatim deluje na mozak, gotovo isto kao to bi delovala stvarnost.
Oseaj bespomonosti pojaava stres. U istraivanjima nivoa kortizola koje su analizirale Sali
Dikerson i Margaret Kemeni, pretnje su doivljene jo gore kad osoba nije u mogunosti da uini bilo ta
povodom njih. Kad pretnja traje, ma koliko se mi trudili da je otklonimo, nivo kortizola skae jo vie.
Ovde je mogue povui paralelu s problemima osoba koje su se, na primer, nale na meti okrutnih
predrasuda - kao i sa problemima one dve napaene ene iji su se efovi okrenuli protiv njih. Odnosi koji
su neprekidno u opasnosti, koji su odbacujui ili muni, bez prestanka teraju HPA osovinu u petoj brzini.
Kada nam se ini da je izvor stresa bezlian, poput nesnosnog alarma na kolima koji nikako ne
moemo da iskljuimo, nae najbazinije potrebe za prihvaenou i pripadanjem nisu ugroene.
Margaret Kemeni je utvrdila da se u situacijama takvog bezlinog stresa telo za etrdestak minuta
oporavljalo od neizbenog skoka kortizola. No ako je uzrok bio negativan socijalni sud, kortizol je 50
odsto due ostajao povien, tako da mu je za povratak na normalu bio potreban sat ili vie.
Istraivanja sa snimanjem mozga ispitanika nagovetavaju koji bi to delovi mozga mogli tako
snano reagovati na opaenu zlobu. Prisetimo se Petog poglavlja ove knjige, i kompjuterske simulacije u
laboratoriji Donatana Koena sa Prinstona, kad su se dobrovoljci za vreme snimanja magnetnom
rezonancom igrali igre ultimatuma. Igra zahteva da dva igraa podele izvesnu sumu novca, tako to
jedan od njih iznosi ponude koje drugi moe prihvatiti ili odbiti.
Kada je jedan od dobrovoljaca oseao da mu suigra nudi nepotenu deobu, njegov je mozak
pokazivao aktivnost u prednjoj insuli, za koju se zna da se aktivira u stanjima gneva ili gaenja. U skladu
s tim, igrai su pokazivali znake ogorenosti, i najee su odbacivali ne samo iznetu ponudu nego i onu
sledeu, ma kakva bila. Ali kad su verovali da im je partner u igri samo kompjuterski program, insula je
ostajala mirna, ma koliko se ponuda inila pristrasnom. Socijalni mozak pravi kljunu razliku izmeu
sluajne i namerne nepravde, i mnogo burnije reaguje kad mu se ona uini zlonamernom.
Ti nalazi moda mogu pomoi kliniarima koji pokuavaju da razumeju posttraumatski stresni
poremeaj (PTSP), da razree zagonetku zbog ega nesree sline jaine mnogo ee dovode do
produenja patnje ako ovek osea da mu je zlo namerno nanela neka druga osoba, a ne nasumino
delovanje Prirode. Uragani, zemljotresi i druge prirodne katastrofe mnogo ree za sobom ostavljaju rtve
PTSP-a nego okrutna dela kao to je silovanje i fiziko zlostavljanje. Posledice traume, kao i svakog
stresa, jo se tee podnose ako rtva osea da je na meti bila ona lino.
Generacija '57
Bilo to 1957. kad se Elvis Preli probio u ameriku nacionalnu svest, nastupajui u ou Eda
Salivana subotom uvee, u to vreme najgledanijem terminu na televiziji. Ameriku ekonomiju zahvatio je
podui posleratni procvat, predsednik drave bio je Dvajt D. Ajzenhauer, zadnja krila na automobilima
izgledala su groteskno, a tinejderi se druili na strogo uvanim kolskim igrankama poznatim kao ok
hops.
Te su godine istraivai sa Univerziteta Viskonsin poeli istraivanje koje je obuhvatilo gotovo
deset hiljada maturanata srednjih kola, gotovo treinu ukupnog broja uenika zavrnih razreda u celoj
dravi. Sa ovim tinejderima je kasnije, kada su napunili etrdeset godina, obavljen jo jedan razgovor,
potom jo jedan kad su se pribliili polovini este decenije. A onda, kad su se nekadanji maturanti
pribliili ezdeset petoj, u nastavku istraivanja ponovo ih je okupio Riard Dejvidson sa Univerziteta
program izmerio da su i suvie sporo pritisli dugme koje je trebalo pritisnuti na odgovarajui ton. Videti
Laura Glynn et ah, The Role of Rumination in Recovery from Reactivity: Cardiovascular Consequences
of Emotional States", Psychosomatic Medicine 64 (2002), 714-26.

Viskonsin u laboratoriji V. M. Keka za funkcionalno ispitivanje mozga i ponaanja. Koristei metode

mnogo istananije od svega to su istraivai imali na raspolaganju 1957. godine, Dejvidson se prihvatio
zadatka da korelira socijalnu prolost ispitanika, njihovu modanu aktivnost i imune funkcije.
Kvalitet odnosa koje su maturanati gradili tokom ivota utvren je na osnovu ranijih razgovora s
njima. Sad su ti podaci uporeeni s tragovima koje je ivot ostavio na njihovom telu. Kod maturanata je
proveravan rad sistema ija aktivnost neprekidno varira u zavisnosti od naina na koji se osoba nosi sa
stresom, ukljuujui krvni pritisak, holesterol i nivo kortizola i drugih hormona stresa. Te i sline mere
uzete zajedno ne samo da predviaju verovatnou oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti ve i opadanje
mentalnih i fizikih funkcija u poznom dobu. Vrlo visok ukupan skor predvia raniju smrt. 489 Istraivai
su otkrili da su meuljudski odnosi bili vani: postojala je snana povezanost izmeu visokorizinog
telesnog profila i nepovoljnog kumulativnog emocionalnog tona u najvanijim ivotnim odnosima
maturanata.490
Uzmimo primer anonimne maturantkinje iz generacije 1957, koju u zvati Dejn. Pria o njenim
ivotnim odnosima bila je teka, prava saga o razoaranjima. Dejnini roditelji bili su alkoholiari i ona je
u celom detinjstvu retko imala prilike da via oca. Kad je krenula u srednju kolu, otac ju je zlostavljao.
Kao odrasla, ona se izrazito plaila ljudi, naizmenino se ljutei na svoje najblie i oseajui anksioznost
pored njih. Mada se Dejn udala, ubrzo se razvela, pronaavi slabu utehu u svom siromanom
drutvenom ivotu. Na lekarskom pregledu obavljenom u okviru Dejvidsonovog istraivanja utvreno je
da ima devet od dvadeset dva uobiajena medicinska simptoma.
S druge strane, Dil, jedna od Dejninih drugarica iz srednje kole, bila je prava slika pune i bogate
istorije ivotnih odnosa. Mada je Dilin otac umro kad je njoj bilo samo devet godina, za majku je mislila
da je izuzetno brina osoba. Dil je imala blizak odnos s muem i njihova etiri sina, i nalazila je izuzetno
zadovoljstvo u porodinom ivotu. Podjednako aktivan bio je i njen drutveni ivot, ispunjen brojnim
bliskim prijateljstvima i poznanstvima. Iako ve zala u ezdesete godine, Dil je od dvadeset dva
simptoma navela probleme sa svega tri.
Da ponovimo, korelacija nije isto to i uzrona veza. Da bi se dokazao uzroni lanac izmeu
kvaliteta odnosa i zdravlja, potrebno je razotkriti i odreene bioloke mehanizme na delu. Tu je generacija
1957. ponudila nekoliko znaajnih putokaza zasnovanih na Dejvidsonovom ispitivanju modane
aktivnosti.
Dil, ena s brinom majkom, zadovoljavajuim meuljudskim odnosima i malim brojem
zdravstvenih tegoba u ezdesetim godinama, imala je, od svih pripadnika generacije 1957, najveu
aktivnost levog prefrontalnog korteksa u odnosu na desni. Takav obrazac modane aktivnosti, utvrdio je
Dejvidson, ukazuje na to da su Dilini dani uglavnom prolazili u prijatnom raspoloenju.
Dejn, s roditeljima alkoholiarima, razvodom i mnogim zdravstvenim tegobama u ezdesetim
godinama, imala je suprotan modani obrazac. Od svih uenika njene generacije aktivnost njene desne
prefrontalne oblasti u odnosu na levu bila je najvia. Takav obrazac ukazuje da je Dejn u ivotu mnogo
ee reagovala izraenim nezadovoljstvom, sporo se oporavljajui od svojih emocionalnih neuspeha.
Leva prefrontalna oblast, kao to je Dejvidson utvrdio u svojim ranijim istraivanjima, regulie
kaskadu kola u niim modanim oblastima koja odreuju vreme potrebno za oporavak od uznemirenosti -

489 O opadanju, videti Teresa Seeman et al., The Price of Adaptation: Allostatic Load and Its Health
Consequences", Archives of Internal Medicine 157 (1997), 2259-68; Teresa Seeman et al, Exploring a New
Concept of Cumulative Biologic Risk: Allostatic Load and Its Health Consequences", Proceedings of the
National Academy of Sciences 98 (2001), 4770-75.
490 O kumulativnom emocionalnom tonu odnosa i zdravlju, videti Ryff-Singer, Emotion, Social
Relatioitships. Nepovoljan uticaj odnosa na zdravlje bio je izraeniji kod mukaraca nego kod ena, posebno
zato to mukaraci obino imaju vie vrednosti pokazatelja sranih bolesti, dok su kod ena izloenih
negativnom delovanju beleeni izrazito povieni nivoi hormona stresa.

tanije reeno, rezilijentnost.491 to je aktivnost ove leve prefrontalne oblasti izraenija (u odnosu na
desnu stranu), uspeniji smo u razvijanju kognitivnih strategija za regulaciju emocija i bri nam je
emocionalni oporavak. A to za uzvrat odreuje koliko nam se brzo kortizol vraa na prirodni nivo.
Naa zdravstvena rezilijentnost delimino zavisi od toga koliko je dobro visoki put nauio da
upravlja niskim.
Dejvidsonova ranija istraivanju otila su korak dalje. Njegova istraivaka grupa otkrila je da
aktivnost u istoj toj levoj prefrontalnoj oblasti visoko korelira sa sposobnou imunog sistema da
odgovori na vakcinu protiv gripa. Osobe s najviom aktivnou u toj oblasti imale su imune sisteme koji
su mobilisali tri puta vie antitela protiv gripa nego drugi ljudi. 492 Dejvidson je uveren da su te razlike
kliniki znaajne - drugim reima, da osobe s veom aktivnou levog prefrontalnog renja imaju manje
izglede da dobiju grip ako se nau na udaru virusa.
Dejvidson u ovim podacima vidi prozor u anatomiju rezilijentnosti. vrsta i sigurna istorija odnosa,
smatra Dejvidson, prua ljudima unutranje resurse da se povrate od emocionalnih nedaa i gubitaka kao to je sluaj bio s Dil, enom koja je u devetoj godini izgubila oca, ali koja je imala brinu majku.
Oni maturanti iz Viskonsina koji su u detinjstvu trpeli neprekidan stres, kao odrasli su imali
umanjenu sposobnost oporavka od stresa i dugo ostali uzdrmani poto bi se jednom uznemirili. No oni
koji su u detinjstvu bili izloeni stresu koji su mogli prevazii, kao odrasli su po prilici imali povoljniji
prefrontalni odnos. A da bi dolo do takvog ishoda, ini se da je od presudnog znaaja postojanje brine
odrasle osobe koja obezbeuje bazu sigurnosti za emocionalni oporavak.493
Socijalna epigenetika
Laura Hilenbrand (Hillebrand), pisac bestselera Seabiscuit (Morski dvopek), dugo je patila od
sindroma hroninog umora, iznurujueg stanja zbog kog se oseala grozniavo i iscrpljeno, i bila zavisna
od neprekidne brige drugih, katkad i po nekoliko meseci. Dok je pisala Morski dvopek, tu joj je brigu

491 Da budemo precizni, u pitanju je levo dorzalno superiorno podruje prefrontalnog korteksa
492 O vezama i imunoj funkciji, videti Rosenkrantz et al., Affective Style and In Vivo Immune
Response: Neurobehavioral Mechanisms", Proceedings of the National Academy of Sciences 100 (2003), 11, 14852.
493 U istraivanju o tome kako se majke - laboratorijski pacovi ophode prema svojim mladuncima, Majki Mini je otkrio da
razlike u roditeljskom staranju utiu na gene hipokampusa koji kontroliu HPA izlaz preko glukokortikoida, prekursora
kortizola. Glukokortikoidi su steroidi koji reguliu promene nivoa glukoze u krvi, srani ritam i funkcionisanje neurona.
Genetsko istraivanje sloenih naina na koji se vri regulacija samih glukokortikoida pokazuje da su oni pod snanim
uticajem socijalnih susreta, posebno onih stresnih. Mlaunaci iz Minijevog istraivanja koje su majke najvie lizale i gladile na
kraju su imali gene sa slabim ispoljavanjem hormona stresa, dok su ga mladunci koje su majke zapostavljale ispoljavali na
pretek. Kod dobro paenih mladunaca geni za regulaciju hormona stresa bili su dvaput aktivniji nego kod zanemarivanih
mladunaca. Kljuna oblast u levom frontalnom renju kod srednjokolaca iz Viskonsina ini se identina onoj za koju je kod
Minijevih glodara utvreno da je zavisna od koliine nege dobijene u detinjstvu.Minijevo istraivanje ustanovilo je taan
mehanizam koji roditeljsko staranje povezuje sa odgovorom tela na stres. Odgovor mozga pod stresom poinje u elijama
hipotalamusa koje lue aktivni faktor za oslobaanje kortikoida (CRF), to mozgu daje znak da se pokrene. CRF aktivira elije
hipofize, koje isputaju ACTH u krvotok, podstiui nadbubrenu lezdu da izluuje glukokortikoide. Ovi hormoni putuju do
mozga, gde slue kao okida za elije hipokampusa koje prate nivoe CRF-a; ove elije potom alju signale elijama
hipotalamusa da smanje nivo CRF-a. Ovaj regulatorni sistem za usklaivanje nivoa CRF-a neprekidno radi. Kako Mini istie,
nain na koji su ovi geni izmenjeni u detinjstvu ostavlja posledice za itav ivot: kad se jednom utvrdi njihov nivo ispoljavanja,
taj se obrazac zadrava do kraja ivota. Dobra roditeljska briga, utvrdio je Mini, stvara gene koji utiu da hipokampus bolje
nadgleda hormone stresa, tako da se pod stresom odailju optimalne doze hormona - inei osobu daleko rezilijentnijom. Ljudi
dele identina kola hormona stresa sa ostalim sisarima, ukljuujui i Minijeve laboratorijske pacove. Videti Michael Meaney,
Maternal Care, Gene Expression, and the Transmission of Individual Differences in Stress Reactivity Across Generations",
Annual Review of Neuroscience 24 (2001), 116192.

pruao njen odani mu, Borden, koji je - mada i sam kao poslediplomac optereen sopstvenim obavezama
- nekako nalazio snage da je neguje, da je hrani i poji, prati je u etnje i ita joj.
No, Laura Hilenbrand se sea kako je jedne veeri u spavaoj sobi ula priguen, tihi zvuk. Kad
je izala i pogledala niz stepenice videla je Bordena kako koraa po predvorju i jeca. Spremila se da ga
pozove ali se zaustavila, shvativi da on eli da bude sam.
Sledeeg jutra Borden je kao i obino doao da joj pomogne, veseo i smiren, kao i uvek.494
Borden se trudio koliko god je mogao da sopstvenom patnjom ne optereuje svoju ve inae krhku
suprugu. No, svako ko je, kao Borden, prinuen da danonono neguje neku dragu osobu, preivljava
izuzetan, neumanjen stres. A takva napetost neizbeno uzima danak u zdravlju i blagostanju, ak i kod
najposveenijih negovatelja.
Najupeatljiviji podaci na ovu temu dobijeni su zahvaljujui izvanrednoj interdisciplinarnoj
istraivakoj grupi sa Dravnog univerziteta Ohajo, koju predvode psiholog Denis Kikolt-Glejzer
(Kiecolt-Glaser) i njen suprug, imunolog Ronald Glejzer.495 U nizu umeno sprovedenih ispitivanja, oni
su pokazali da se dejstvo produenog stresa sputa sve do nivoa ispoljavanja dejstva gena u imunim
elijama kljunim za borbu protiv zaraza i za zarastanje rana.
Grupa sa Univerziteta Ohajo ispitivala je deset ena od ezdeset godina, koje su sve negovale
mueve obolele od alchajmerove bolesti.496 Te negovateljice su bile izloene neprekidnom naporu,
dvadeset etiri asa na raspolaganju - a same su se oseale strano usamljeno i zapostavljeno. Jedno ranije
istraivanje ena koje su bile izloene slinom stresu otkrilo je da one nisu imale praktino nikakve
koristi od vakcine protiv gripa; njihov imuni sistem nije bio u stanju da proizvodi antitela ije stvaranje
vakcina obino stimulie.497 Ovoga puta su istraivai sproveli mnogo detaljnije testove imune funkcije,
nakon ega su otkrili da su ene iz grupe koja se brinula o obolelima od alchajmera imale uznemirujue
rezultate na irokom spektru pokazatelja.
Posebno su se istakli genetski podaci. Manifestovanje dejstva gena koji regulie lanac kljunih
imunih mehanizama bilo je 50 odsto slabije kod negovateljica nego kod drugih ena njihovih godina.
GHmRNK, oteeni gen, inae poveava proizvodnju limfocita i podie aktivnost prirodnih elija ubica i
makrofaga, koji unitavaju bakterije osvajae.498 Time se moe objasniti i jedan raniji nalaz: enama pod
stresom trebalo je devet dana vie da bi im zacelila malena rana od uboda nego enama iz kontrolne
grupe, koje nisu bile pod stresom.
Kljuni razlog za ovako naruen imunitet mogao bi biti ACTH, prekursor kortizola i jedan od
hormona koji se lue kada HPA osovina podivlja. ACTH obustavlja proizvodnju interferona, presudnog
imunog inioca, i umanjuje raspoloivost limfocita, belih krvnih zrnaca koja rukovode odbranom tela
protiv bakterija osvajaa. Zakljuak: produeni stres zbog iscrpljujueg ukazivanja brige u socijalnoj
494 O Bordenu, videti Laura Hillenbrand, Iznenadna bolest - kako mi se izmenio ivot", The New Yorker,
7. jul, 2003.
495 Grupa se okuplja oko Denis Kikolt-Glejzer, psihologa, i njenog supruga, Ronalda Glejzera,
imunologa, ali u nju su takoe ukljueni i Vilijam B. Malarki (Malarkey), lekar na Medicinskom koledu
drave Ohajo i Don T. Kasiopo (Cacioppo), osniva socijalne neuronauke, sada na Univerzitetu Cikago.
Videti, na primer, John T. Cacioppo et ah, Autonomic, Endocrine, and Immune Response to
Psychological Stress: The Reactivity Hypothesis", Annals of the New York Academy of Sciences 840 (1998),
664-73.
496 O suprugama koje ukazuju brigu i negu, videti William B. Malarkey et al., Chronic Stress DownRegulates Growth Hormone Gene Expression in Peripheral Blood Mononuclear Cells of Older Adults",
Endocrine 5 (1996), 33-39.
497 O prethodnom ispitivanju osoba koje su brinule o obolelima od alchajmerove bolesti, videti Janice
Kiecolt-Glaser et al, Kako psiholoki stres usporava zarastanje rana" Lancet 346 (1995), 1194-96.
498 O starenju elija, videti Elissa Epel et al., Accelerated Telomere Shortening in Response to Life
Stress", Proceedings of the National Academy of Science 101 (2004), 17, 312-15.

izolaciji naruava modanu kontrolu HPA osovine, zbog ega slabi sposobnost gena imunog sistema, kao
to je GHmRNK, da obavljaju svoj posao u borbi protiv bolesti.
Cenu neprekidnog stresa plaa ini se i sama DNK negovateljica, ubrzavajui stopu starenja elija i
dodajui godine biolokoj starosti. Drugi istraivai koji su vrili genetske studije DNK majki koje su
negovale hronino obolelu decu otkrile su da majke, to se due nose s tim teretom, to bre stare na
elijskom nivou.
Stopa starenja odreivana je merenjem duine telomera na belim krvnim zrncima majki. Telomere
su delovi DNK na kraju elijskog hromozoma koje se skrauju svaki put kada se elija podeli. elija se
tokom svog ivotnog veka vie puta deli kako bi se nadoknadilo oteeno tkivo, ili, u sluaju belih krvnih
zrnaca, da bi se telo odbranilo od bolesti. Otprilike posle deset do pedeset podela (zavisno od vrste elija),
telomere postaju i suvie kratke da bi se dalje mogle udvajati, i elija se penzionie - to je genetska
mera za gubitak vitalnosti.
Na osnovu ove mere utvreno je da su majke koje brinu o hronino bolesnoj deci u proseku deset
godina bioloki starije od ostalih ena njihovog starosnog doba. Izuzetak su bile one ene koje su, uprkos
tome to su se oseale pregaeno, nalazile vrstu podrku u okolini. Njihove su elije ostajale mlade, iako
su brinule o bolesnoj osobi.
Kolektivna socijalna inteligencija moe ponuditi alternativno reenje za izbegavanje poraavajue
cene ukazivanje brige i nege drugima. Razmotrimo scenu u Sendviu, u Nju Hempiru, u kojoj Filip
Simons sedi u invalidskim kolicima po predivnom jesenjem danu, okruen prijateljima i susedima.
Simonsu, predavau engleskog jezika na koledu, ocu dvoje male dece, u trideset petoj je postavljena
dijagnoza lu gerigove bolesti, degenerativnog neurolokog oboljenja i dato mu je najvie dve do pet
godina ivota. Simons je ve bio nadiveo tu prognozu, ali paraliza je od donjeg dela tela poela da se iri
na ruke, onesposobljavajui ga za obavljanje ak i najjednostavnijih zadataka. U tom stadijumu bolesti on
je jednom prijatelju dao knjigu pod nazivom Podelimo brigu, koja opisuje nain da se organizuje
neprekidna grupna podrka teko oboleloj osobi.
Trideset i petoro suseda priteklo je u pomo Simonsu i njegovoj porodici. Usklaujui dnevne
rasporede uglavnom telefonom i imejlom, pomagali su kao kuvari, vozai, dadilje, kune pomonice - i,
kao i tog jesenjeg dana, batovani nekoliko poslednjih godina Simonsovog ivota, dok nije preminuo u
etrdeset petoj godini. Ova prava proirena porodica neverovatno je mnogo uinila za Simonsa i njegovu
suprugu, Ketrin Fild. I vie od toga, njihova pomo je omoguila da Ketrin Fild nastavi da radi kao
profesionalna umetnica, to im je olakalo finansijsku situaciju i pruilo itavoj porodici, kako ona kae
oseaj da o njima brine itava zajednica.499
A to se tie ljudi koji su oformili Drutvo prijatelja Fila i Ketrin, kako su sami sebe nazvali,
veina se sloila da su oni ti koji su dobili poklon.

499 Suki Casanave, Embracing this Imperfect Life", Hope (Mart/April 2002), 32-35.

17. BIOLOKI SAVEZNICI

Kad je moja majka profesorka uiteljskog koleda otila u penziju, shvatila je da je ostala sama u
praznoj kuerini koju nije imala s kim da deli: deca su otila da ive po drugim gradovima, neka i vrlo
daleko, a otac mi je umro mnogo godina pre toga. Kao bivi profesor sociologije majka je tad preduzela
neto to se iz ove take ini kao pametan socijalni potez: ponudila je sobu za izdavanje postdiplomcima
sa svog biveg univerziteta, dajui prednost onima iz istonoazijskih kultura, u kojima se stariji ljudi
uvaavaju i potuju.
Od njenog odlaska u penziju prolo je preko trideset godina, a ovaj aranman i dalje traje. Kroz
kuu je proao niz stanara iz krajeva kao to su Japan, Tajvan i, trenutno, Peking - to je izgleda bilo
veoma vano za njenu dobrobit. Kada je jedan par dobio dete dok je iveo kod nje, njihova erkica je
rasla ponaajui se prema mojoj majci kao da joj je ona baka. Sa dve godine detence se svakog jutra
gegalo do spavae sobe moje majke da proveri da li se probudila i preko itavog dana povremeno
razmenjivalo nenosti s njom.
Ta se beba rodila kad je mojoj majci bilo bezmalo devedeset - i dok je ona onako radosna tumarala
po kui, zaista se inilo da se moja majka nekoliko godina podmladila, i fiziki i mentalno. Iako nikad
neemo moi da znamo u kojoj meri se dugovenost moje majke moe pripisati njenim uslovima
ivljenja, dokazi govore da se njen postupak pokazao kao prilino mudra socijalna domiljatost.
Socijalne mree starijih ljudi skupljaju se kako im stari prijatelji jedan za drugim umiru ili se sele.
Ali, stariji ljudi imaju i obiaj da selektivno proiavaju svoje socijalne mree, zadravajui samo
pozitivne veze.500 Ta strategija ima valjan bioloki smisao. to smo stariji to nae zdravlje neizbeno
postaje sve osetljivije; kako elije stare i odumiru, tako na imuni sistem i ostali bedemi dobrog zdravlja
sve slabije i slabije rade. Naputanje socijalnih odnosa koji nisu vredni preventivni je korak prema boljem
upravljanju sopstvenim emocionalnim stanjem. I zaista, istraivanje-prekretnica o vremenim
Amerikanacima koji su uspeno starili, otkrilo je da su pokazatelji njihovog biolokog stresa, kao to je
kortizol, bili nii to su oni nalazili veu emocionalnu podrku u svojim odnosima.501
Svakako, nai najznaajniji odnosi ne moraju obavezno biti i oni najprijatniji i najpozitivniji u
naem ivotu - blizak roak nas moe dovoditi do ludila i u njegovom drutvu ne moramo da se oseamo
prijatno. Moda je srea to mnogi stariji ljudi, sa odbacivanjem manje znaajnih socijalnih odnosa,
izgleda razvijaju veu sposobnost za prevazilaenje emocionalnih komplikacija kao to je meavina
pozitivnih i negativnih oseanja koja uzburkava dati odnos.502
U jednom istraivanju je utvreno da su starije osobe sa zadovoljavajuim socijalnim ivotom imale
bolje kognitivne sposobnosti sedam godina due nego osobe koje su bile usamljenije. 503 Paradoksalno je
500 O izboru prijatnih odnosa, videti Robert W. Levenson et al.: Uticaj starosti i pola na ljubav,
fiziologiju i njihove meupovezanosti. Prouavanje dugotrajnih brakova" Journal of Personality and Social
Psychology 67, br. 1 (1994), 56-58.
501 O emocionalnoj podrci i biolokom stresu, videti Teresa Seeman et al., Drutvene veze i podrka i
neuroendokrina funkcija" Makarturova prouavanja uspenog starenja, Annals of Behavioral Medicine 16
(1994), 95-106. Prethodna istraivanja otkrila su istu vezu - da emocionalna podrka smanjuje rizik, uz
niz drugih biolokih mera, ukljuujui nii puls i krvni pritisak, nii serumski holesterol i nii
norepinefrin: Teresa Seeman, Kako nam se drugi podvlae pod kou?", u Carol Ryff - Burton Singer,
prir., Emotion, Social Relationships and Health (New York: Oxford University Press, 2001).
502 O starijim ljudima i emocionalnoj sloenosti, videti L. L. Carstensen et al., Emocionalni doivljaj u
svakodnevnom ivotu tokom celog ivotnog veka", Journal of Personality and Social Psychology 79 (2000),
644-55.
503 O uporitu u okruenju i kognitivnoj sposobnosti u starosti, videti Teresa E. Seeman et al., Socijalni
odnosi, socijalna podrka i obrasci kognitivnog starenja kod zdravih starih odraslih koji dobro
funkcioniu" Health Psychology 4 (2001), 243-55.

da usamljenost gotovo uopte ne zavisi od toga koliko vremena zapravo ljudi provode sami, niti od toga
koliko socijalnih kontakata imaju u odreenom danu. Naprotiv, u usamljenost vodi nedostatak prisnih,
prijateljskih kontakata. Znaajan je kvalitet naih interakcija: njihova toplina spram emotivne udaljenosti,
njihova podrka spram negativnosti. Najneposredniju korelaciju sa zdravljem jedne osobe ima njen oseaj
usamljenosti, a ne prost zbir prijateljstava i poznanstava koje zapravo ima: to se osoba osea usamljenije,
to su njena imuna i kardiovaskularna funkcija obino u loijem stanju.504
Jo jedan bioloki argument odreuje zato sa starenjem treba da svoj interpersonalni svet gradimo
to smiljenije. Neurogeneza, svakodnevna proizvodnja novih neurona u mozgu, nastavlja se i u starosti,
mada sporijim tempom nego u ranijim decenijama. No, kako tvrde neuronaunici, ak ni to usporavanje
ne mora biti neizbeno, ve je pre sporedna posledica jednolinosti. Uslonjavanje neijeg socijalnog
okruenja podstie sticanje novih znanja poveavajui stopu kojom mozak stvara nove elije. Stoga
pojedini neuronaunici u saradnji sa arhitektima tako osmiljavaju domove za stare u kojima bi njihove
korisnike naveli da u sklopu svog uobiajenog dnevnog rasporeda jedni s drugima ee stupaju u
interakcije - to je moja majka sama sebi uredila.505
Brano bojite
Na izlazu iz piljarnice u jednoj varoici sluajno naujem deo razgovora dvojice starijih mukaraca
na klupi ispred radnje. Jedan je pitao kako se slae neki par iz komiluka.
Zna i sam kako to ide, stie lakonski odgovor. Posvaali su se samo jednom u ivotu - i jo su u
svai.
Takva emocionalna habanja od upotrebe u nekom odnosu uzimaju, kao to smo videli, svoj bioloki
danak. A kako tano narueni brak moe da sabotira zdravlje otkriveno je kad su tek venani parovi - koji
su sebe smatrali vrlo srenim u braku - pristali da se pred posmatraima trideset minuta raspravljaju
oko nekog nesporazuma.506 Za vreme njihove preprirke, pet od est merenih hormona nadbubrene lezde
promenilo je nivo, ukljuujui i poveanje luenja ACTH, to ukazuje na stavljanje u pogon HPA osovine.
Krvni pritisak im je skakao, a indeksi imune funkcije ostajali snieni i po nekoliko sati.
Satima nakon prepirke zadravala su se dugotrajna pogoranja u sposobnosti imunog sistema da
pripremi odbranu od napadaa. to su iznete tvrdnje bile otrovnije i ogorenije, to je promena bila
izraenija. Zakljuak istraivaa je da endokrini sistem slui kao najvanija kapija izmeu linih odnosa
i zdravlja, okidajui oslobaanje hormona stresa koji mogu poremetiti rad kako kardiovaskularne, tako i
imune funkcije.507 Kada se jedan par posvaa, posledice trpe i njihov endokrini i njihov imuni sistem - a
ukoliko njihove svae traju godinama, izgleda da se teta nagomilava.
U okviru istraivanja o branim sukobima, parovi u ezdesetim godinama ivota (u proseku
etrdeset dve godine braka) pozvani su u istu laboratoriju da se pod budnim okom ispitivaa i oni svaaju.
Ponovo je prepirka podstakla nezdrave padove u radu endokrinog i imunog sistema - to je mrnja bila
izraenija, to je opadanje bilo vee. Poto starenje i inae slabi rad imunog i kardiovaskularnog sistema,
neprijateljstvo izmeu starijih branih partnera moe naneti vee tete zdravlju. I, kao to se dalo

504 O usamljenosti i zdravlju, videti Sarah Pressman et al., Usamljenost, veliina socijalne mree i
imuna reakcija na vakcinu protiv gripa kod brucoa Health Psychology 24 (2005), 297-306.
505 O socijalnom unapreenju u domovima za stare koje ubrzava neurogenezu, videti Fred Gage,
Neuroplasticity", u radu predstavljenom na dvanaestom susretu Instituta za um i ivot, Daramsala,
Indija, odranom od 18. do 22. oktobra, 2004.
506 O prepirkama mladih branih parova, videti Janice Kiecolt-Glaser et al., Stres u braku: imunoloki,
neuroendokrinoloki i autonomni korelati", Annals of the New York Academy of Sciences 840 (1999), 656-63.
507 Isto, 657.

oekivati, nepovoljne bioloke promene za vreme branih svaa bile su daleko izraenije kod starijih
parova nego kod tek venanih suprunika - ali samo kod ena.508
Ova iznenaujua posledica sukoba utvrena je i kod tek venanih i kod starijih supruga. Tek udate
ene kod kojih se ispoljilo najvee opadanje mera imunog sistema za vreme svae i nakon nje, posle
godinu dana bile su razumljivo najnezadovoljnije svojim brakom.
Kod ena iji su se muevi u ljutnji povlaili iz rasprava, vrtoglavo su skakali hormoni stresa. S
druge strane, ene iji su muevi tokom razmirice pokazivali ljubaznost i empatiju, svoje su olakaanje
izraavale niim nivoima istih hormona. No endokrini sistemi mueva, bilo da je razgovor bio grub ili
prijatan, nisu se mrdali. Iskljuivi izuzetak bili su ekstremi kod onih ispitanika koji su saoptavali da i kod
kue vode izuzetno otrovne svae. I mukarci i ene u ovim zaraenim parovima iz dana u dan su imali
slabije imune reakcije u poreenju s harmoninim parovima.
Podaci preuzeti iz mnogobrojnih izvora ukazuju na to da su supruge sklonije da cenu burnog braka
plate zdravljem. Pa ipak, ene se ne ine uopteno bioloki osetljivijima od mukaraca.509
Jedan odgovor mogao bi biti da ene pridaju mnogo veu emotivnu teinu onima s kojima su
najtenje vezane.510 Mnoge ankete pokazuju da su za amerike ene prijatni odnosi glavni izvor
zadovoljstva i dobrobiti u ivotu. Ameriki mukarci, s druge strane, prijatnim odnosima pridaju manji
znaaj nego oseaju linog razvoja ili oseanju nezavisnosti.
Osim toga, enski instinkt za ukazivanje brige podrazumeva da one preuzimaju mnogo veu linu
odgovornost za sudbine osoba do kojih im je stalo, to ih u poreenju s mukarcima ini mnogo
osetljivijim na patnje zbog nevolja dragih osoba.511 Osim toga, ene su daleko natimovanije na uspone i
padove u svojim odnosima, pa samim tim i mnogo sklonije da se nau na emotivnoj vrteci.512
Jo jedan nalaz: supruge provode mnogo vie vremena od mueva mozgajui o neprijatnim
sukobima, i u seanju ih iznova pretresaju s mnogo ivih pojedinosti. (One takoe daleko bolje pamte i
lepe trenutke i vie vremena provode priseajui ih se). Poto rune uspomene znaju da budu nametljive,
pa se, nezvane neprekidno vraaju u svest, i budui da i samo seanje na konflikt moe posluiti kao
okida za bioloke promene koje su ga pratile, sklonost osobe da razmilja o svojim nevoljama ima i
fiziku cenu.513
Sve su to razlozi koji utiu da nevolje u bliskim odnosima kod ena dovode do ispoljavanja
nepovoljnih biolokih reakcija, i to daleko snanije nego kod mukaraca. 514 U viskonsinskoj studiji, na
508 Kod starijih je mueva utvrena slaba povezanost izmeu verbalnog okraja i endokrinih
pokazatelja.
509 Tor Wagner - Kevin Ochsner, Sex Differences in the Emotional Brain", Neuro-Report 16 (2005), 8587.
510 O vanosti linih odnosa, videti Carol Ryff et al., Elective Affinities and Uninvited Agonies:
Mapping Emotion with Significant Others Onto Helath", u Ryff - Singer, Emotion, Social Relationships.
Mukarci u srednjem dobu poinju davati sve vei znaaj svojim odnosima, ali i dalje u manjoj meri nego
ene.
511 O enama i brizi, videti R. C. Kessler et al., The Costs of Caring: A Perspective on the Relationship
Between Sex and Psychological Distress", u I. G. Sarason i B. R. Sarason, prir., Social Support Theory,
Research and Applications (Boston: Martinus Nijhoff, 1985), 491-507.
512 O veoj osetljivosti ena, videti M. Corriel - S. Cohen, Concordance in the Face of a Stressful
Event", Journal of Personality and Social Psychology 69 (1995), 289-99.
513 O seanju i biolokim promenama, videti Kiecolt-Glaser et al., Stres u braku".
514 Brojne studije otkrivaju da su kod ena imune, endokrine i kardiovaskularne reakcije na brane
svae snanije nego kod njihovih mueva. Videti, na primer, Janice Kiecolt-Glaser et al., Brani sukobi
kod starijih parova: endokrinoloki i imunoloki korelati" Psychosomatic Medicine 59 (1997), 339-49; T. J.
Mayne et al., The Differential Effects of Acute Marital Distress on Emotional, Physiological and
Immune Functions in Maritally Distressed Men and Women", Psychology and Health 12 (1997), 277-88; T.

primer, kod ena je nivo holesterola bio neposredno povezan s koliinom stresa u njihovom braku - i to
mnogo izraenije nego kod mukaraca iz generacije 57.
U istraivanju pacijenata sa kongestivnom insuficijencijom srca, buran brak je daleko ee uzrok
prerane smrti kod ena nego kod mukaraca.515 ene, takoe, mnogo ee dobijaju srani udar kao
posledicu preivljenog emocionalnog stresa zbog teke krize u vezi, poput razvoda ili smrti, dok je kod
mukaraca taj okida mnogo ee fiziki napor. ini se da su starije ene mnogo osetljivije od
mukaraca na po ivot opasan porast luenja hormona stresa kao reakciju na iznenadni emocionalni ok
kao to je neoekivana smrt dragih osoba - stanje koje doktori nazivaju sindrom slomljenog srca.516
Vea bioloka osetljivost ena na uspone i padove u vezama polako nam daje odgovor na odavno
prisutnu naunu zagonetku, zbog ega izgleda da mukarcima, ali ne i enama, brak zdravstveno prija.
Ovo otkrie neprekidno iskrsava iz istraivanja u istraivanje o braku i zdravlju - a ipak ne mora
neizbeno biti tano. Ono to muti vodu bio je jednostavan nedostatak naunike mate.
Potpuno druga slika izronila je kada je u okviru trinaestogodinjeg istraivanja gotovo pet stotina
udatih ena starih oko pedeset godina postavljeno jednostavno pitanje: Koliko ste zadovoljne svojim
brakom?517 Kad su ene uivale u vremenu provedenom sa svojim partnerom, kad su oseale da sa njim
imaju dobru komunikaciju i saglasnost oko pitanja kao to su finansije, kad su uivale u seksualnom
ivotu i delile slina interesovanja i ukuse sa partnerom, medicinski su nalazi potvrivali njihovu priu.
Nivoi krvnog pritiska, glukoze i loeg holesterola bili su nii kod zadovoljnih ena nego kod onih koje
nisu bile zadovoljne svojim brakom.
U ostalim istraivanjima podaci o nesrenim suprugama spojeni su s podacima o srenim. I dok su
ene, izgleda, u biolokom smislu daleko osetljivije na uspone ili padove u braku, posledica te emotivne
vrteke zavisi od prirode vonje. Kad ena u braku iskusi vie padova a manje uspona, posledice e trpeti
njeno zdravlje. Ali ako joj odnosi donose preteno uspone, i njeno zdravlje - ba kao i muevljevo - imae
korist od toga.
Emocionalni spasioci
Zamislite enu u eljustima magnetne rezonance kako lei poleuke na stolu sa tokiima koji se
uvlai u otvor u obliku ljudskog tela, unutar jedne ogromne mainerije gde e joj ostati samo nekoliko
centimetara slobodnog prostora. Sve to uje je uznemirujue brujanje velikih elektrinih magneta koji
krue oko nje, dok ona pilji u videomonitor postavljen samo nekoliko centimetara iznad njenog lica.
Na ekranu svakih dvanaest sekundi blesne novi geometrijski oblik u boji - zeleni kvadrat, crveni
trougao. ena je dobila instrukciju da e svaki put kad se na ekranu pojave odreeni oblik i boja dobiti
elektrook - ne previe bolan, mada svakako neprijatan.
Jedanput kroz ovo iekivanje prolazi sama. Drugi put je nepoznata osoba dri za ruku. A ponekad
osea ohrabrujui stisak muevljeve ruke.

W. Smith et al., Agency, Communion, and Cardiovascular Reactivity During Marital Interaction", Health
Psychology 17 (1998), 537-45.
515 O sranim bolestima kao uzroku smrti ena, videti James Coyne et al., Prognostic Importance of
Marital Quality for Survival of Congestive Heart Failure", American Journal of Cardiology 88 (2001), 526529.
516 O sindromu slomljenog srca, videti Ilan Wittstein et al., Neurohumoral Features of Myocardial
Stunning Due to Sudden Emotional Stress", New England Journal of Medicine 352 (2005), 53948.
517 O zadovoljstvu i zdravlju ena, videti Linda Gallo et al., Marital Status and Quality in Middle-aged
Women: Associations with Levels and Trajectories of Cardiovascular Risk Factors", Health Psychology 22,
br. 5 (2003), 453-63.

Ovako je izgledala eksperimentalna kunja osam ena koje su se dobrovoljno prijavile da u

laboratoriji Riarda Dejvidsona uestvuju u istraivanju sprovedenom s ciljem da se proceni stepen u
kome nam ljudi koje volimo mogu pruiti bioloku podrku u trenucima stresa i anksioznosti. Rezultat:
kad je ena drala mua za ruku, oseala je daleko slabiju anksioznost nego kad je sama iekivala ok.518
Dodue, donekle je pomagalo i dranje za ruku nepoznate osobe, ali ni blizu koliko i muevljeve.
Dejvidsonov tim ustanovio je da je nemogue bilo sprovesti ispitivanje u kome su ene bile slepe za to
koga dre za ruku: na probnom ispitivanju supruge su uvek tano pogaale da li ih za ruku dri njihov
suprug ili neko nepoznat.
Kada su supruge same iekivale ok, fMRI analiza pokazala je aktivnost u oblastima mozga koje
podstiu HPA osovinu na reakciju u sluaju opasnosti, tako to hormone stresa pumpa kroz telo. 519 Da je
opasnost koju su ene iekivale umesto blagog oka bila lina - recimo, neprijatan razgovor za posao ove bi oblasti gotovo sigurno bile jo pobuenije. Pa ipak, bio je dovoljan samo ohrabrujui stisak
muevljeve ruke da se ova ustra putanja upadljivo umiri. Ovo istraivanje popunjava vanu prazninu u
naem razumevanju naina na koji nai odnosi mogu vriti bioloki uticaj, bilo lo ili dobar. Danas imamo
i snimke mozga osobe koja doivljava emocionalno spasenje.
Podjednako vaan bio je jo jedan nalaz: to je supruga zadovoljnija svojim brakom to je vea
bioloka korist od dranja za ruku. Ovim stavljamo taku na staru naunu zagonetku zato se ini da
pojedini brakovi dovode enino zdravlje u opasnost, dok ga drugi tite.
Dodir koa na kou posebno je utean zato to podie oksitocin, kao to to ine i toplina i njihanje
(ime se moe objasniti velik deo smanjenja stresa pri masai ili prijatnom milovanju). Oksitocin se
ponaa kao regulator smanjenja hormona stresa, on umiruje upravo aktivnost HPA i SNS, koje, ukoliko
se ne obuzdavaju, dovode nae zdravlje u opasnost.520
Kad se oksitocin oslobodi, telo trpi mnotvo zdravih promena. 521 Dok klizimo u oputeno stanje
parasimpatike aktivnosti, krvni pritisak nam se sniava. To pomera metabolizam iz napumpavanja
velikih miia da bi, pobueni stresom, bili spremni na akciju u okrepljujue stanje u kom se energija
troi na skladitenje hranjivih zaliha, rast i ozdravljenje. Nivoi kortizola opadaju, to oznaava smirivanje
rada HPA. Prag bola raste, pa postajemo manje osetljivi na nelagodu. ak i rane bre zarastaju.
Vreme poluraspada oksitocina u mozgu je kratko - on nestaje za nekoliko minuta. No, bliske i
prijatne dugotrajne veze mogu nam doneti relativno stabilan izvor luenja oksitocina; svaki zagrljaj,
prijateljski dodir i nean trenutak moe nam malice podii ovaj neurohemijski melem. Kada se oksitocin
iznova i iznova oslobaa - to se dogaa kada provodimo prijatno vreme u drutvu ljudi koji nas vole ini se da crpimo dugotrajnu zdravstvenu korist od ljudske nenosti. Upravo onaj inilac koji nas privlai
blie ljudima koje volimo, pretvara potom te tople odnose u izvor biolokog blagostanja.522
Vratimo se Tolstojevima. Uprkos onolikoj ogorenosti o kojoj su pisali u svojim dnevnicima, oni su
ipak uspeli da na svet donesu trinaestoro dece. Ta eta znai da su iveli u domainstvu u kome je sve
518 O dranju za ruke, videti J. A. Coan et al., Suprug, ali ne stranac: dranje za ruke ublaava
aktivaciju neuronskih sistema koji lee u osnovi reakcije na pretnju Psychophysiology 42 (2005), S44; ]. A.
Coan et al. Pruanje ruke: socijalna regulacija neuronske reakcije na pretnju" Psychological Science (2000).
519 Kolo obuhvata insulu, hipotalamus, desni prefrontalni korteks i prednji cingulum.
520 O neuroendokrinologiji i oksitocinu, videti C. Sue Carter, Neuroendocrine Perspectives on Social
Attachment and Love", Psychoneuroimmunology 23 (1998), 779-818. Podaci o zdravstvnoj koristi oksitocina
jesu znaajni, ali u iscrtavanju biolokog uticaja meuljudskih odnosa naunici e nesumljivo utvrditi da
su i drugi neuroendokrini putevi takoe ukljueni u to.
521 O koristi po zdravlje, videti Kerstin Uvnas-Moberg, Oxytocin Linked Antistress Effects: The
Relaxation and Growth Responses", Acta Physiologica Scandanavica 161 (1997), 3842. Iako oksitocin ima
kratko vreme poluraspada - u pitanju su minuti - izgleda da on pokree niz sekundarnih mehanizama koji
donose iroke zdravstvene koristi.
522 O krvnom pritisku i oksitocinu, videti isto.

vrcalo od brojnih prilika da se razmene nenosti. Par nije morao da se oslanja iskljuivo jedno na drugo;
svuda oko njih su bili emocionalni spasioci.
Pozitivna zaraza
Sa samo etrdeset jednom godinom, Entoni Radzivil je umirao od fibrosarkoma, smrtonosnog
kancera, na odeljenju intenzivne nege u jednoj njujorkoj bolnici. Prema pripovesti njegove udovice
Kerol, Entonija je posetio njegov roak Don F. Kenedi Mlai, koji e i sam poginuti nekoliko meseci
kasnije kad se avion kojim je pilotirao bude sruio iznad ostrva Martas Vinjard.
Jo uvek u smokingu posle nekog zvaninog dogaaja koji je napustio, im je kroio na odeljenje
intenzivne nege Don je saznao da doktori njegovom roaku daju jo jedva nekoliko sati ivota.
I Don je, uzevi roaka za ruku, tiho zapevao Medin piknik, pesmicu koju je njegova majka,
Deki Onazis, pevala obojici kad ih je uspavljivala dok su bili mali.
Entoni se na samrti pridruio pesmi.
Don ga je, kako se Radzivilova supruga sea, poveo na najspokojnije mesto koje postoji.523
Taj blagi dodir sigurno je olakao Radzivilove poslednje trenutke. Osim toga, on otkriva vrstu
povezivanja koja se intuitivno ini najboljim nainom da se dragim osobama pomogne u sudbonosnom
asu.
Sada ve postoje vrsti podaci koji potkrepljuju ovu intuiciju: psiholozi su pokazali da ljudi poinju
igrati aktivnu ulogu u regulaciji fiziologije druge osobe kad su s njom emocionalno meuzavisni. Ovo
bioloko unoenje podrazumeva da znaci koje jedan partner prima od drugog imaju posebnu mo da utiu
na njegovo telo, bilo na dobar, bilo na lo nain.
U podsticajnim (engl. nourishing) odnosima partneri pomau jedan drugome da se izbore sa
sopstvenim neprijatnim oseanjima, ba kao to brini roditelji pomau svojoj deci. Kad smo uzrujani ili
pod stresom, partner nam moe pomoi da ponovo razmislimo o uzroku svoje uznemirenosti, ili da
naemo bolji odgovor ili da problem sagledamo iz nekog drugog ugla - u svakom sluaju, izaziva kratak
spoj u negativnom neuroendokrinom slapu.
Duga razdvojenost od osoba koje volimo liava nas ove prisne pomoi; enja za ljudima koji nam
nedostaju jednim je delom izraz udnje za pomenutom bioloki blagotvornom povezanou. A potpun
lini raspad koji oseamo posle smrti nekog najmilijeg delom je nesumnjivo i odraz nedostatka vanog
dela naeg bia koje je preminuli predstavljao. Gubitkom glavnog biolokog saveznika moe se objasniti
pojaana opasnost od oboljevanja ili smrti onoga ko je izgubio branog druga.
I ovde se ponovo javlja zanimljiva razlika izmeu pripadnika dva pola. enski mozak pod stresom
lui mnogo vie oksitocina nego muki. Ovo ima umirujue dejstvo na enu i pokree je da trai druge
ljude - da se brine o deci, da razgovara s prijateljicom. Dok se ene brinu o drugima ili se drue, kao to je
otkrila psiholokinja Seli Tejlor (Taylor) sa UCLA, njihova tela isputaju dodatne doze oksitocina, to ih
jo vie umiruje.524 Mogue je da je ovaj impuls za brigu i druenje iskljuivo enski. Androgeni - muki
polni hormoni - potiskuju umirujuu blagodet oksitocina. Estrogen, enski polni hormon je poveava.
ini se da ova razlika utie na to da ene i mukarci potpuno drugaije reaguju kad se nau lice u lice sa
opasnou; ene trae drutvo, dok mukarci uzimaju stvar u svoje ruke. Na primer, kada je enama
saoptavano da moraju dobiti elektrook, one su nastojale da ga primaju u drutvu sa ostalim uesnicima
eksperimenta, dok su ga mukarci radije primali sami. ini se da mukarci bolje uspevaju da umire
uzrujanost obinom razonodom; ponekad su im TV i pivo sasvim dovoljni za to.
523 Carol Radziwill, What Remains: A Memoir of Fate, Frendship, and Love (New York: Scribners, 2005).
524 O enama i stresu, videti Shelley E. Taylor et al., Female Responses to Stress: Tend-and-Befriend,
not Fight-or-Flight, Psychological Review 107 (2000), 411-29. Videti, takoe, Shelley E. Taylor, The
Tending Instinct (New York: Times Books, 2002).

Za enu koja ima vie bliskih prijatelja manje je verovatno da e sa starenjem pretrpeti fizika
oteenja, i verovatnije je da e joj ivot u poznim godinama biti radosniji. Izgleda da je uticaj druenja
toliko jak da je nedostatak prijatelja, kako je utvreno, tetan po ensko zdravlje koliko i puenje i
gojaznost. ak i poto preive straan udarac kao to je gubitak branog druga, za stabilne ene koje
imaju bliske prijatelje verovatnije je da e same izbei neko novo fiziko oteenje ili gubitak vitalnosti.
U svakoj bliskoj vezi na alat za izlaenje na kraj sa sopstvenim emocijama - to obuhvata sve, od
traenja utehe do ponovnog razmiljanja o onome to nas je uznemirilo - biva upotpunjen alatom druge
osobe, koja nam zahvaljujui pozitivnoj emocionalnoj zarazi moe ponuditi savet, ohrabrenje ili pomo
mnogo neposrednije. Prvobitni model za uspostavljanje vrste bioloke spone sa najbliima ustanovljen je
u ranom detinjstvu preko fizioloke prisnosti naih najranijih interakcija. Ovi mozak na mozak
mehanizmi, koje zadravamo tokom itavog ivota, povezuju nau biologiju s ljudima za koje smo
najjae afektivno vezani.
Psihologija ima jedan rogobatan pojam za ovo sjedinjavanje dve osobe u jednu: uzajamno
reguliue psihobioloko jedinstvo, ili radikalno poputanje uobiajene psiholoke i fizioloke linije koja
odvaja Ja od Ti, self od drugoga.525 Ova poroznost granica izmeu ljudi koji oseaju da su bliski
omoguava dvosmernu koregulaciju i uticaj biologije jednog oveka na biologiju drugog. Ukratko, mi
pomaemo (ili nanosimo tetu) jedni drugima ne samo emotivno ve i na biolokom nivou. Tvoje
neprijateljstvo podie mi krvni pritisak; tvoja podsticajna ljubav ga sniava.526
Ako imamo ivotnog partnera, bliskog prijatelja ili srdanog roaka na kog se moemo osloniti kao
na bazu sigurnosti, onda imamo i biolokog saveznika. Uz nova medicinska shvatanja o znaaju
meuljudskih odnosa po zdravlje, pacijenti s tekim ili hroninim oboljenjima mogu imati mnogo koristi
od podeavanja svojih emocionalnih povezanosti. Kao dopuna lekarskim savetima, bioloki saveznici su
delotvoran lek.
Lekovito prisustvo
Kad sam pre mnogo godina iveo u unutranjosti u Indiji iznenadio sam se kad sam ustanovio da je
u bolnicama u mom kraju uobiajeno da svojim pacijentima ne obezbeuju hranu. Jo vie me je
iznenadio razlog: svaki hospitalizovani pacijent imao je uza se elu svoju porodicu, koja je boravila u
njegovoj sobi, spremala mu obroke i na sve se druge naine brinula o njemu.
Kako je to divno, mislio sam, kad ljudi bliski pacijentu danonono borave uz njega da bi s njegove
fizike patnje skinuli emocionalni teret. I kakva upadljiva suprotnost od socijalne izolacije koja se tako
esto sree u zdravstvenim ustanovama na Zapadu.
Medicinski sistem koji razvija socijalnu podrku i brinost kako bi poboljao kvalitet ivota
pacijenata verovatno moe poveati i samu njihovu sposobnost ozdravljenja. Na primer, pacijentkinja
koja u bolnikom krevetu oekuje narednog dana teku operaciju ne moe da ne brine. U svakoj prilici,
ono to snano osea, ovek tei da prenese drugima, a to je druga osoba uznemirenija i ranjivija, to je i
osetljivija, pa je vea verovatnoa da e zakaiti oseanja prve osobe. 527 Ako zabrinuta pacijentkinja deli
sobu s drugom pacijentkinjom koju takoe oekuje intervencija, njih dve vrlo lako mogu pojaavati
525 O odnosima kao regulatorima emocija, videti Lisa Diamond - Lisa Aspinwall, Emotion Regulation
Across the Life Span: An Integrative Perspective Emphasizing Self-regulation, Positive Affect, and
Dyadic Processes", Motivation and Emotion 27, br. 2 (2003), 125-56.
526 Ima onih koji se ne slau da je znaajan stepen variranja naeg opteg obrasca kardiovaskularne i
neuroendokrine aktivnosti posledica emocionalnog statusa naih najvanijih odnosa. Videti, na primer,
John Cacioppo, Socjalna neuronauka: autonomne, neuroendokrine i imune reakcije na stres",
Psychophysiology 31 (1994), 113-28.
527 O stresu i zarazi, videti Brooks Gump - James Kulik, Stress Affiliation, and Emotional Contagion",
Journal of Personality and Social Psychology 72, br. 2 (1997), 305-19.

anksioznost i strah jedna drugoj. Ali, ako deli sobu s pacijentkinjom koja se upravo vratila sa uspeno
zavrene operacije - te osea prilino olakanje i spokoj - emocionalna posledica po onu prvu bie vei
spokoj.528
Kad sam eldona Koena, koji vodi studije o infekcijama rinovirusima, pitao ta preporuuje
hospitalizovanim pacijentima, on im je predloio da namerno potrae bioloke saveznike. Na primer, on
tvrdi da se isplati, kako kae, ukljuiti nove ljude u socijalnu mreu, posebno ljude pred kojima se
moemo otvoriti. Kada je jednom mom prijatelju postavljena dijagnoza po svoj prilici fatalnog kancera,
on je povukao pametan medicinski potez: poeo je da poseuje psihoterapeuta s kojim je mogao da
razgovara o vrtlogu uasa koji je oekivao njega i njegovu porodicu.
Koen mi je rekao: Najupeatljiviji podatak o odnosima i fizikom zdravlju jeste da se socijalno
integrisane osobe - one koje su u braku, ili imaju bliske lanove porodice i prijatelje, ili pripadaju nekoj
socijalnoj ili verskoj organizaciji, i koje su duboko ukljuene u te mree - mnogo bre oporavljaju od
bolesti i ive due. Gotovo osamnaest istraivanja potvrdilo je snanu vezu izmeu socijalne povezanosti
i stope smrtnosti.
to se vie vremena i energije u ivotu posveuje druenju sa ljudima koje smatramo najbrinijima,
kae Koen, to je vea korist po zdravlje. 529 On takoe moli pacijente da, koliko je god mogue, smanje
broj svakodnevnih emocionalno otrovnih interakcija a poveaju broj onih potkrepljujuih. Koen smatra da
bi u bolnicama, umesto da pacijente koji se oporavljaju od infarkta nepoznati ljudi ue kako da izbegnu
ponovni napad, bolje bilo da se obuhvati mrea bolesniku bliskih osoba, te da se osobe kojima je najvie
stalo do pacijenta naue da ovome postanu saveznici u sprovoenju neophodnih izmena u ivotnom stilu.
I pored vanosti socijalne podrke za stare i bolesne, druge sile deluju protiv zadovoljenja njihovih
potreba za prisnom povezanou. Neretko se prijatelji i porodica oseaju neobino i neprijatno u prisustvu
pacijenta. Pogotovu kad pacijentovo stanje nosi socijalni ig, ili kad je pacijent suoen sa smru, ljudi koji
su mu obino bliski mogu postati i suvie zabrinuti i anksiozni da bi mu pritekli u pomo - ili ga makar
posetili.
Veina ljudi iz mog okruenja se povukla, prisea se Laura Hilenbrand, spisateljica koja je
mesecima bila prikovana za krevet usled sindroma hroninog umora. Prijatelji su se raspitivali kod drugih
prijatelja za njeno zdravlje, ali posle jedne ili dve poruke sa eljama za to bri opravak, prestajali su da
se javljaju. Kad bi ona preuzela inicijativu i javila se nekom od starih prijatelja, razgovor je esto
postajao neprijatan, pa bi se na kraju oseala glupo to je uopte zvala.
A Laura Hilenbrand je ipak, kao i svako pogoen boleu, eznula za kontaktom, za povezivanjem
sa svojim izgubljenim biolokim saveznicima. I, kao to kae eldon Koen, nauni nalazi nesumnjivo
alju upozorenje pacijentovoj porodici i prijateljima da ga nikako ne zanemaruju ili izoluju - ak i kad
nisu sasvim sigurni ta da kau, vano je da odu u posetu.
Ovim savetom se svima kojima je stalo do osobe pogoene boleu preporuuje da uvek, ak i kad
im nedostaju rei, mogu bolesniku pokloniti prisustvo i ljubav. Ve i samo prisustvo ima neverovatan
znaaj ak i za pacijente sa ozbiljnim oteenjima mozga koji samo vegetiraju i deluju kao da su potpuno
nesvesni onoga to im ljudi govore - a za koje se u medicinskom argonu kae da se nalaze u minimalno
svesnom stanju. Kad se emocionalno bliska osoba u prisustvu takvog pacijenta prisea dogaaja iz
zajednike prolosti ili ga neno dodiruje, kod pacijenta se aktiviraju ista modana kola kao kod osobe sa
neoteenim mozgom.530 On pak kao da je sasvim nedostupan, poto ne moe da uzvrati ni migom ni
reju.
528 O pacijentima i operacijama, videti James Kulik et al., Stres i druenje: bolniki sobni drug utie na
preoperativnu anksioznost i socijalnu interakciju", Health Psychology 12 (1993), 118-24.
529 U tom je smislu mrea ljudi kojima je veoma mnogo stalo do pacijentove dobrobiti nedovoljno
iskorien izvor ozdravljenja.
530 O modanoj aktivnosti pacijenata u minimalno svesnom stanju, videti N. D. Schiff et al. fMRI
Reveals Large-scale Network Activation in Minimally Conscious Patients", Neurology 64 (2005), 514-23.

Jedna prijateljica mi kae da je sasvim sluajno proitala lanak o ljudima koji su se probudili iz
kome; oni su saoptavali da su esto bili u stanju da uju i razumeju o emu ljudi priaju, iako su samo
leali, nesposobni da mrdnu i jedan jedini mii. Desilo se da je lanak proitala ba u autobusu dok je
putovala u posetu majci, koja se posle sranog udara nalazila u stanju minimalne svesti. Ovaj uvid
izmenio je njen pogled na sedenje kraj majine postelje dok je majka delovala sasvim odsutno.
Emocionalna bliskost najvie pomae kad su pacijenti medicinski ranjivi: kad imaju neku hroninu bolest
ili kad im je naruen imuni sistem, ili kad su veoma stari. I mada ova vrsta brige nije aroban lek protiv
svih bolesti, sve vie podataka ukazuje na to da ona ponekad moe imati kliniki znaajna dejstva. U
ovom smislu ljubav je mnogo vie od obinog naina da se popravi emocionalni ton pacijentovog ivota ona je bioloki delotvoran sastojak medicinske nege.
Zato nas lekar Mark Petus (Pettus) moli da prepoznamo tanane poruke koje ukazuju na pacijentovu
potrebu makar za trenutkom brinog kontakta, i da se odazovemo pozivu na druenje 1*, makar u vidu
plaa, smeha, gledanja ili samo utanja.
I Petusov sini je leao u bolnici zbog operacije, satrt, prestravljen, zbunjen - a nemoan da shvati
ta mu se dogaa, jer zbog zaostajanja u razvoju jo nije progovorio. 531 Posle operacije, leao je u krevetu
sa svuda prikaenom mreom cevica: iglom od infuzije u ruci; cevicom koja je kroz nozdrve vodila do
stomaka; u nozdrvama je imao i cevice za kiseonik; jo jedna cevica isputala je anestetik u njegov
kimeni kanal; jedna mu je kroz penis ulazila u beiku.
Petusu i njegovoj supruzi srce se cepalo to njihovo milo detence mora da proe kroz sve to. A ipak,
u detetovim oima jasno se videlo da oni uspevaju da mu pomognu malim gestovima ljudske topline:
ohrabrujuim dodirima, brinim pogledima, jednostavno, svojim prisustvom.
Petus veli: Ljubav je bila na jezik.

531 Mark Pettus, The Savvy Patient (Richmond, Va.: Capital Books, 2004).

18. RECEPT SU LJUDI

Specijalizant na ortopedskoj klinici jedne od najpoznatijih svetskih bolnica primio je
pedesetogodinju pacijentkinju s jakim bolovima koje je trpela zbog teke degeneracije vratnih
prljenova. Iako su je ove tegobe muile godinama, sad se prvi put obratila lekaru. Ranije je odlazila
kiropraktiaru iji su joj zahvati donosili samo privremeno olakanje. Bol se postepeno pojaavao, i nju je
poeo da hvata strah.
ena i njena erka zasule su specijalizanta pitanjima, sumnjama i strepnjama. Ni posle dvadeset
minuta pokuaja da odgovori na njihovu zabrinutost i da im odagna strahove, to mu nije sasvim polazilo
za rukom.
Utom je u sobu ula deurna lekarka i ustro prepisala injekcije za smirenje upale, i potom fizikalnu
terapiju koja bi trebalo da opusti i razradi miie vrata. erka nije shvatala kako e to leenje pomoi
njenoj majci i sad je bujicom pitanja zasula lekarku, koja je dotad ve bila ustala i uputila se ka vratima.
Ne obazirui se na lekarkin neizgovoren znak da razgovor treba privesti kraju, erka je nastavila da
postavlja pitanje za pitanjem. I poto je deurna lekarka napustila sobu, specijalizant je ostao sa njima jo
deset minuta, dok pacijentkinja konano nije pristala da primi injekciju.
Neto kasnije deurna lekarka je pozvala specijalizanta u stranu i rekla mu: Lepo je to to si uinio,
ali ne moe sebi dozvoliti luksuz dugih razgovora s pacijentima. Za svakog pacijenta odreeno nam je
petnaest minuta, u ta spada i diktiranje nalaza. Kad provede nekoliko besanih noi diktirajui nalaze, a
potom, rano ujutru, bude morao da se vrati da odradi smenu na klinici, izleie se od toga.
Ali, meni je stalo do veze sa pacijentima, pobunio se specijalizant. Trudim se da uspostavim
skladan odnos s njima i da ih zaista razumem. Da mogu, proveo bih i pola sata sa svakim.
Na to je deurna lekarka pomalo ogoreno zatvorila vrata kako bi razgovor mogli nastaviti nasamo.
,yidi, rekla je, jo osam pacijenata je ekalo - zar nije sebino od te ene to se toliko zadrala.
Jednostavno ne moe potroiti vie od deset minuta po pacijentu. Toliko vremena ima za svakog.
Zatim je specijalizanta upoznala s bolnikom raunicom cene pregleda po pacijentu i dela ukupne
sume koji konano stigne do lekara poto se odbiju sve dabine - novac za osiguranje u sluaju
nesavesnog leenja, za opte trokove bolnice i za druge stavke koje imaju prednost. Rezultat: ako doktor
godinje zaradi 300.000 dolara po pacijentu, za platu mu ostaje svega 70.000. Jedini nain da zaradi vie
novca jeste da u krae vreme ugura vei broj pacijenata.
Predugo ekanje i prekratki pregledi sve su ea odlika medicinske prakse kojom niko nije
zadovoljan. Nisu pacijenti jedini koji pate zbog postupnog prevrata koji u medicini sprovodi nain
miljenja raunovoa. I lekari sve vie negoduju to ne mogu posvetiti dovoljno vremena pacijentima.
Ovaj problem nije prisutan iskljuivo u Sjedinjenim Dravama. Jedan neurolog iz Evrope, koji u svojoj
zemlji radi na sprovoenju nacionalnog zdravstvenog plana, primeuje: Poeli su da primenjuju na ljude
logiku rada maina. Mi kaemo koju proceduru preduzimamo u kom sluaju, a oni nam posle izraunaju
koliko vremena treba da provedemo sa svakim pacijentom. Ali tu nam uopte nije uraunato vreme
potrebno za razgovor s pacijentom, za uspostavljanje veze s njim, za davanje objanjenja, kako bi mu
pomogli da se bolje osea. Mnogi lekari su krajnje frustrirani - potrebno im je i vreme za leenje ljudi, a
ne samo bolesti.
Recept za lekarski premor napisan je u onim svima poznatim satima napora na fakultetu i stairanju.
Udruimo sad tu nemilosrdnu radnu normu sa medicinskom ekonomijom koja od lekara zahteva stalno
sve vie, i nimalo se neemo zauditi to u njima upadljivo raste neuteno oajanje. U anketama se kod 80
do 90 odsto lekara zaposlenih u praksi sreu znaci premora u razliitoj meri - to je tiha epidemija. 532

532 O stopi premora i izgaranja na poslu, videti Sameer Chopra et al. Physician Burnout", Student JAMA
291 (2004), 633.

Simptomi su oigledni: emocionalna iscrpljenost izazvana poslom, izraeno oseanje nezadovoljstva i

depersonalizovani Ja-Ono stav.
Organizovana bezdunost
Pacijentkinja u 4D primljena je na leenje zbog pneumonije rezistentne na lekove. S obzirom na
njene pozne godine i mnotvo drugih zdravstvenih tegoba, prognoza je bila loa.
Narednih nedelja, izmeu nje i bolniara u nonoj smeni razvila se neka vrsta prijateljstva. Osim
tog bolniara, pacijentkinju nije poseivao niko, nije imala ni rodbine ni prijatelja koje bi trebalo
obavestiti u sluaju njene smrti, nije imala ni kueta ni maeta. Bolniar, koji ju je obilazio prilikom
nonih obilazaka bolnice, bio je pacijentkinjin jedini posetilac, a njegove posete svodile su se na kratke
razgovore, za koliko je imala snage.
Kad su vitalni znaci pacijentkinje iz 4D poeli da se pogoravaju, bolniaru je bilo jasno da e ona
uskoro umre ti. Zbog toga se trudio da svaki slobodan trenutak u smeni provede u njenoj sobi, koliko da
bude pored nje. U poslednjim njenim trenucima bio je uz nju da je dri za ruku.
A kako je njegova pretpostavljena reagovala na ovaj znak ljudske brige?
Ona ga je ukorila zbog dangubljenja i potrudila se da njena prituba ue u njegov radni dosije.
Nae institucije su organizovana bezdunost, otvoreno je Oldos Haksli pisao u Venoj filozofiji
(The Perennial Philosophy). To se geslo moe primeniti na svaki sistem koji ljude to ga ine posmatra
iskljuivo s pozicije Ja-Ono. Kad se ljudi posmatraju kao brojke, kao zamenljive jedinice bez sopstvenog
znaaja ili vrednosti, empatija se rtvuje za raun efikasnosti i smanjenja trokova.
Uzmite uobiajenu nevolju bolnikog pacijenta kome je za taj dan zakazano snimanje rendgenom.
Prvo e mu tog jutra saoptiti: Danas na radiologiji radite rendgen.
Ali nee mu rei da bolnica mnogo vie zarauje (barem u Sjedinjenim Dravama) od rendgenskog
snimanja pacijenata koji nisu hospitalizovani, zato to se trokovi rendgena bolnikih pacijenta podmiruju
u paketu od osiguravajuih zavoda. Bolnica e morati da se zadovolji kolika god ta suma u paketu bila to moe znaiti da e rendgen predstavljati potencijalni troak.
I tako bolniki pacijenti ekaju poslednji u redu - esto puni strepnje - na pregled za koji veruju da
bi se mogao obaviti za pet minuta, a za koji oni ponekad moraju ekati i po pet sati. Jo gore, za neke
preglede pacijent od ponoi ne srne uzimati hranu; ako se ti pregledi odlau do popodneva, pacijent ne
dobija ni doruak ni ruak.
Dohodak odreuje kako e se pruati usluga, rekao mi je jedan rukovodilac klinike. Uopte ne
uzimamo u obzir kako bismo se mi oseali da moramo da ekamo. Ne poklanjamo dovoljno panje
oekivanjima pacijenata, a kamoli pokuajima da se ophodimo prema njima onako kako bi trebalo.
Operacije i protok informacija udeeni su tako da odgovaraju bolnikom osoblju, a ne pacijentima.
Ali nae poznavanje uloge emocija u zdravlju ukazuje na to da zbog zanemarivanja pacijenata kao
ljudskih bia, ak i zarad nekakve hvaljene efikasnosti, gubimo potencijalnog biolokog saveznika: oseaj
ljudske brige. Nemam nameru da se zalaem da osoblje bude meko: i saoseajan hirurg ipak mora da
see, a saoseajna sestra da izvodi bolne zahvate. Ali zahvati manje bole, a muke se lake podnose kada
su uz njih jo i daak ljubaznosti i brige. Biti primeen, osetiti da je nekome stalo i da taj neko brine,
znatno olakava bol. Uznemirenost i neprijatnost ga pojaavaju.
Da bi nae organizacije postale humanije, promena e morati da se izvede na dva nivoa: u srcima i
glavama onih koji ukazuju brigu, i u institucijama, u njihovim osnovnim pravilima - i onim eksplicitnim i
onim skrivenim. A znakova elje za takvom pramenom danas ima na pretek.

Priznavanje ljudskog bia

Zamislite lekara, uspenog kardiohirurga, koji je emocionalno udaljen od svojih pacijenata. Njemu
ne samo to nedostaje saoseanje nego se on prema bolesnicima i njihovim oseanjima ponaa prilino
neuviavno, pa ak i s omalovaavanjem. Nekoliko dana ranije operisao je oveka koji je pokuao da se
ubije skoivi sa petog sprata i pri tome dobio ozbiljne povrede. Sada, pred svojim studentima
specijalizantima, hirurg kae pacijentu da je, ako je ve hteo sebe da kazni, trebalo da se lati igranja golfa.
Studenti se smeju - a na pacijentovom licu se ogledaju bol i oajanje.
Nekoliko dana docnije taj isti hirurg postaje pacijent. On osea nekakvo peckanje u grlu i iskaljava
krv. Pregled obavlja bolniki specijalista za grlo, i u nastavku scene hirurgovo lice i pokreti otkrivaju sve
vei strah, zbunjenost, nelagodu i smetenost. Na kraju pregleda specijalista za grlo kae naem junaku da
ima nekakvu izraslinu na glasnim icama i da e biti potrebno obaviti biopsiju i jo neke preglede.
Dok odlazi drugom pacijentu, specijalista za grlo mrmlja: Ba je danas guva! Ba je guva!
Priu je ispriao pokojni Piter Frost, profesor menadmenta, koji je posle linog iskustva na
odeljenju za obolele od raka zapoeo kampanju za lekarsku samilost. 533 Kljuna pojedinost koja nedostaje
u ovom scenariju, istie Frost, jeste jednostavno priznavanje ljudskog bia, osobe koja se bori za
dostojanstvo, pa i za ivot.
Ta se humanost preesto gubi u impersonalizovanoj maineriji moderne medicine. Poneko tvrdi da
taj mehanicistiki stav vodi do nepotrebne jatrogene patnje, strepnje koja raste kad medicnsko osoblje
ostavi svoje srce kod kue. ak i kod ljudi na samrti, neosetljiva poruka lekara ponekad moe
prouzrokovati mno'go vie emocionalnog bola od same bolesti.534
Ta potreba za priznavanjem podstakla je pokret za medicinu usmerenu na pacijenta ili usmerenu
na odnos, koji se zalae za proirivanje fokusa medicinske panje dalje od prostog dijagnostikovanja
bolesti kako bi se ukljuile i osobe koje se lee i, ujedno, popravio kvalitet odnosa lekara i pacijenta.
Tenja za poveanjem prostora za komunikaciju i empatiju u medicini osvetljava razliku izmeu
stavova za koje se medicina zalae i njene stvarne prakse. Prvi princip u kodeksu lekarske etike Amerike
lekarske asocijacije nalae lekarima da odgovarajuu medicinsku brigu pacijentima pruaju sa samilou.
Veina medicinskih kola u nastavni plan ukljuuje i predavanja o uspostavljanju veze lekarpacijent; lekarima i bolniarkama u praksi se obino redovno nudi prilika da pohaaju napredne kurseve
za poboljanje interpersonalnih i komunikacijskih vetina. Pa ipak, tek od pre nekoliko godina u ispit za
licencu za obavljanje lekarske prakse u Sjedinjenim Dravama ula je i procena lekareve sposobnosti da
uspostavi skladan odnos i da komunicira s pacijentima.
Deo pokretne sile za nove stroe standarde odbrambene je prirode. U esto pominjanom istraivanju
o tome kako lekari razgovaraju s pacijentima, prikazanom godine 1997. u asopisu Durnal of amerikan
medikal asosiejn, utvreno je da se na osnovu oslabljene komunikacije - vie nego na osnovu stvarnog
broja nezgoda - u velikoj meri moe predvideti da li e neki lekar biti tuen zbog nesavesnog leenja.535

533 O kardiohirurgu koji je i sam postao pacijent, videti Peter Frost: Why Compassion Counts!",
Journal of Management Inquiry 8 (1999), 127-33. Pria o kardiohirurgu, kako ju je ispriao Frost, delimino se
zasniva na prii Ficuga Mulana (Mullan), doktora koji je opisao svoje lino prebacivanje iz uloge
nadlenog lekara u ulogu bespomonog pacijenta obolelog od kancera u Vital Signs: A Young Doctor's Struggle
with Cancer (New York: Farrar, Straus and Giroux, 1982). Ja sam, potom, preuzeo pomalo izmenjenu i
skraenu Frostovu verziju.
534 David Kuhl, What Dying People Want (Garden City, N.Y.: Doubleday, 2002).
535 O uspostavljanju skladnog odnosa i sudskim tubama, videti W Levinson et al.: Physician-Patinet
Communication: The Relationship with Malpractice Claims Among Primary Care Physicians and
Surgeons Journal of the American Medical Association 277 (1997), 553-59.

Nasuprot tome, lekari s kojima su pacijenti oseali skladniji odnos rede su bili tueni. Oni su inili
male stvari koje pomau: upoznavali su pacijenta s onim to ih oekuje za vreme pregleda ili leenja,
uputali se u povran razgovor, ohrabrujue im stiskali ruku, sedeli kratko s pacijentima i smejali se s
njima - alom se brzo i snano gradi skladan odnos.536 Povrh svega, vodili su rauna da pacijenti razumeju
njihove savete, pitali ih za miljenje, razjanjavali im nedoumice i podsticali ih na razgovor. Ukratko,
pokazivali su zanimanje za oveka, a ne samo za dijagnozu.
Za ovu vrstu brige kljuan sastojak je vreme: ovi pregledi trajali su u proseku tri i po minuta due
nego pregledi lekara koji su imali vee izglede da budu tueni. Sto je krai pregled, to je vea
verovatnoa podizanja tube za nesavesno leenje. Za uspostavljanje dobrog odnosa potrebno je nekoliko
minuta - to je uznemirujue zapaanje, ako se u obzir uzmu sve vei ekonomski pritisci da lekari za
krae vreme pregledaju to vie pacijenata.
Ipak, nauno zalaganje za uspostavljanje skladnog odnosa raste uprkos svemu. Na primer, analizom
istraivanja otkriveno je da su pacijenti najzadovoljniji kada oseaju da lekar pokazuje empatiju i da im
daje korisne savete.537 Ali pacijentov stav da je savet lekara koristan ne potie samo od toga ta ta
informacija nosi nego i od naina na koji je saoptena. Lekarevim se reima pripisuje mnogo vei znaaj
ako je njegov glas odavao brigu i emocionalno ulaganje. Bonus: zadovoljniji pacijent bolje pamti lekarska
uputstva i radije ih se pridrava.538
Osim medicinskog zalaganja za uspostavljanje skladnog odnosa, postoji i ono poslovno. Barem u
Sjedinjenim Dravama, gde na medicinskoj trnici vlada sve vee nadmetanje, izlazni intervju s
pacijentima koji su odluili da promene svoj zdravstveni plan otkriva da 25 posto to ini zato to im se
nije dopalo kako je njihov lekar razgovarao s njima.539
Preobraaj doktora Robina Jangsona (Youngson) poeo je onog dana kada mu je erkica hitno
dovezena u bolnicu zbog slomljenog vrata. Devedeset dana su on i njegova supruga bili na mukama dok
je njihova erka, stara samo pet godina, leala prikovana za postelju i mogla da gleda samo u tavanicu.
Patnja doktora Jungsona, anesteziologa iz Ouklanda na Novom Zelandu, navela ga je da zapone
kampanju za promenu zvaninog kodeksa o pravima pacijenata u njegovoj zemlji. On eli da se u taj
kodeks doda pravo svakog pacijenta da bude leen saoseajno, uz ve postojea prava na potovanje i
uvaavanje dostojanstva.
Najvei deo lekarske karijere, priznaje on, ljudska bia pred sobom svodio sam na fizioloku
pripremu. Takav Ja-Ono stav, meutim, shvata sada Jungson, umanjuje pun potencijal lekovite veze.
erkina hospitalizacija, kae on vratila mi je humanost.
U svakom medicinskom sistemu, bez daljeg, postoje ljudi s dobrim srcem. No, sama medicinska
kultura previe esto suzbija ili razara izraze takozvane empatine brige, zbog koje brinost postaje rtva
ne samo trokova i vremenskih pritisaka, ve i neega to doktor Jungson naziva disfunkcionalnim
stilovima razmiljanja i uverenja lekara: pravolinijskog, redukcionistikog, preterano kritinog i
536 Fabio Sala et al.: Satisfaction and the Use of Humor by Physicians and Patients", Psychobgy and
Health 17 (2002), 269-80.
537 O zadovoljstvu pacijenata, videti Debra Roter, Komunikacija u ijem je sreditu pacijent", British
Medical Journal 328 (2004), 303-04.
538 Ispostavlja se da lekari nemaju najbolji uvid u to koliko ih pacijenti dobro razumeju. Kada je od
pacijenata leenih od infarkta miokarda ili pneumonije traeno da objasne terapiju koje e se pridravati
po naputanju bolnice, samo 57 odsto je reklo da su je razumeli. Ali kad je to pitanje postavljeno upravo
lekarima koji su prepisali leenje i objasnili ga pacijentima, oni su verovali da ih je razumelo 89 odsto
pacijenata. Isti jaz pojavio se kad je samo 58 odsto pacijenata potvrdilo da zna kad sme da se vrati
normalnom ivotu, dok su njihovi lekari uveravali ispitivae da ih je razumelo 95 odsto pacijenata. Videti
Carolyn Rogers, Communications 101, American Academy of Orthopedic Surgeons Bulletin 147 (1999), 5.
539 O izlaznom intervjuu, videti isto.

pesimistinog pristupa, netolerantnog prema razliitostima. Nama se ini da je klinika ravnodunost

klju za jasno razumevanje. Greimo.
Prema dijagnozi doktora Jungsona, njegova profesija pati od jedne steene slabosti: Potpuno smo
izgubili samilost. Glavni neprijatelj, veli on, nisu toliko srca pojedinanih lekara i medicinskih sestara njegove kolege rado pokazuju dobrotu - ve neumoljiv pritisak na lekare da se sve vie oslanjaju na
medicinsku tehnologiju. A tome se moraju dodati i nemilosrdno usitnjavanje medicinske brige, zbog ega
se pacijenti etaju od specijaliste do specijaliste, kao i kresanje bolnikog osoblja, zbog ega se jedna
bolniarka mora starati o jo vie pacijenata. Na kraju esto sam pacijent jedini nadgleda sopstveno
leenje, bilo da je za to osposobljen ili ne.
Re isceliti potie od rei ceo, uiniti celim, zdravim. Leenje ima ire znaenje od
jednostavnog izleenja bolesti; ono podrazumeva pruanje pomoi osobi da povrati oseaj celovitosti i
emocionalnog blagostanja. Pacijentima je uz medicinsku brigu potrebno i leenje - a saoseanje lei bolje
nego ijedan drugi lek ili tehnologija.
Grafikon toka ukazivanja brige
Nensi Abernati (Abernathy) je brucoima prve godine medicine upravo drala seminar o
interpersonalnim vetinama i sposobnosti donoenja odluka, kad se dogodilo najgore: njen mu, koji je
imao samo pedeset godina, umro je od sranog udara dok se skijao po umama iza njihove kue u
Vermontu. Umro je za vreme njenog zimskog raspusta.
Poto je iznenada ostala udovica, prinuena da sama podie dva sina tinejdeera, Nens Abernati se
nekako dokoturala do kraja drugog semestra, delei sa svojim studentima lina oseanja ucveljenosti i
gubitka - oseanja sa kojima e se i oni svakodnevno sretati kod porodica svojih buduih pacijenata koji
budu umrli.
U jednom trenutku Nensi Abernati je priznala da strahuje od sledee godine, posebno od predavanja
na kome e svi pokazivati fotografije svoje porodice. Koje e fotografije, pitala se, ona doneti, i koliko e
tuge podeliti sa studentima? Kako da izbegne da se ne rasplae dok bude priala o smrti svog supruga?
No i pored toga prijavila se da i sledee godine dri predavanja i oprostila se od svojih tadanjih
studenata.
Sa strepnjom iekujui prvo predavanje te jeseni, Nensi Abernati je stigla ranije i zatekla salu ve
delimino punu. Sa iznenaenjem je otkrila da su mesta zauzeli studenti sa njene prethodne godine.
Sad ve studenti druge godine medicine, naprosto su doli da joj pomognu svojim prisustvom i
prue joj podrku.
To je saoseanje, izjavljuje Nensi Abernati, jednostavna ljudska veza izmeu onoga ko pati i
onoga ko e da ga isceljuje.540
I, ba kao to zajedno uestvuju u zadatku ukazivanja brige, oni koji ukazuju brigu moraju da vode
rauna jedni o drugima. U svakoj zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi, staranje zaposlenih jednih o drugima
utie na kvalitet brige koju ukazuju onima to im dolaze spolja.
Iskazivanje brige izmeu zaposlenih verzija je pruanja baze sigurnosti odraslima. Primeujemo je
u jednostavnim interakcijama za podizanje raspoloenja kakvih tokom dana ima na svakom radnom
mestu, od proste spremnosti da se nekom pomogne, i saoseajnog razgovora, do odvajanja vremena da se
sasluaju tue albe. A moe stii u obliku iskazivanja potovanja, rei divljenja ili komplimenta, i
pohvale neijeg rada.

540 O studentima druge godine medicine, videti Nancy Abernathy, Empathy in Action", Medical
Encounter (Winter, 2005), 6.

Kad zaposleni u slubama za pruanje pomoi sami, u onima sa kojima ili za koje rade imaju slab
ili nikakav oseaj baze sigurnosti, oni postaju daleko podloniji zamoru samilosti. 541 Zagrljaj,
spremnost za sluanje, pogled pun razumevanja, sve to ima znaaja, ali se previe lako gubi usred bunih
i zahuktalih aktivnosti uobiajenih za svako radno mesto.
Na osnovu paljivog posmatranja mogue je iscrtati mapu tokova davanja i uzimanja kod ove vrste
ukazivanja brige. Virtuelni grafikon ukazivanja brige nastao je kao rezultat trogodinjeg posmatranja
Vilijama Kana (Kahn) koji je okom antropologa posmatrao uobiajene male dnevne razmene meu
osobljem jedne socijalne slube.542 Agencija se bavila pronalaenjem odraslih dobrovoljaca koji bi deci
beskunicima bili drubenici, mentori i uzori. Poput veine neprofitnih slubi, i agencija se borila sa
ogranienim fondovima i premalim brojem zaposlenih.
Brine interakcije nisu nita posebno, utvrdio je Kan; pre bi se reklo da su ukljuene u svakodnevni
ivot na svakom radnom mestu. Na primer, kad je jedan novi socijalni radnik izneo na nedeljnom
sastanku sloen sluaj, neto iskusnija socijalna radnica je paljivo sasluala njegove pritube, oprezno
mu postavljala pitanja, zadrala za sebe veinu nepovoljnih sudova i izjavila da je zadivljena oseajnou
novog radnika. To je bilo prirodno ispoljavanje vie oblika ukazivanja brige.
No na jednom drugom sastanku, kad je trebalo da socijalni radnici sa svojim supervizorom pretresu
najsloenije sluajeve, stvari su poprimile sasvim drugi tok. Njihova pretpostavljena je veselo zanemarila
svrhu sastanka, i zapoela monolog o administrativnim pitanjima koja su je se daleko vie ticala.
Sve je vreme piljila u beleke, izbegavajui da prisutne pogleda u oi; time je ostavila sasvim malo
prostora za postavljanje pitanja, a kamoli za iznoenje primedaba; nijednom se nije potrudila da sazna
kakvo je miljenje socijalnih radnika. Nije pokazala nimalo empatije za socijalne radnike preoptereene
poraavajuim sluajevima, a kada su oni nju pitali za raspored rada, nije bila u stanju da im prui kljune
podatke. Skor brinosti: nula.
Kad je re o tokovima ukazivanja brige u ovoj agenciji, poeemo od samog vrha. Izvrni direktor
imao je sreu to uz sebe ima upravni odbor koji ga dovoljno vatreno podrava. Predsednik odbora bio je
pravi uzor baze sigurnosti, budui da je saoseajno sluao direktorove muke i frustracije, nudio mu pomo
i uveravanje da ga odbor nee napustiti i dao mu odreene ruke da sredi potekoe na svoj nain.
Ali izvrni direktor nije pruio ni mrvicu te brige svojim preoptereenim socijalnim radnicima, koji
su obavljali najvei deo posla u agenciji. Ni pomislio nije da ih pita kako se oseaju, ili da ih ohrabri, niti
je imao mrvicu mudrosti da izrazi potovanje prema njihovim junakim naporima. Njegova veza sa zaposlenima pokazala se kao emocionalno jalova: radnicima se obraao sasvim optim reima, lep za
frustraciju i ogorenost koje su pokazivali kad god bi im se, retko, pruila prilika za to. Jedini ishod bila
je nepovezanost.
Ipak, izvrni direktor je pokazao malo brige nekoliko stepenika nie - osobi zaduenoj za
prikukpljanje novca, koja mu je uzvraala istom merom. Njih dvoje su stvorili zajedniku grupu podrke,
sluajui jedno drugo kako priaju o problemima, i razmenjujui savete i utehu. Ali ni jedno ni drugo
uopte nisu marili za ostale u agenciji.
Paradokasalno, supervizorka socijalnih radnika, koja je izvetaje podnosila izvrnom direktoru,
pruala je daleko vie podrke svom efu nego on njoj. Ta vrsta obrnutog ukazivanja brige, kada
podreeni nude jednosmernu brigu svojim pretpostavljenima, iznenaujue je esta pojava. Tok brige
usmeren nagore slian je dinamici u disfunkcionalnim porodicama, gde se roditelji odriu odgovornosti i
zamenjuju uloge s decom, oekujui da deca preuzmu brigu o njima.
541 O sigurnosti i saoseajnosti, videti Omri Gillath et ah, An Attachment-Theoretical Approach to
Compassion and Altruism", u P Gilbert, izd., Compassion: Conceptualizations, Research, and Use in Psychotherapy
(London: Routledge and Kegan Paul, 2004).
542 Za grafikon ukazivanja brige, videti Villiam Kahn: Caring for the Caregivers: Patterns of
Organizational Caregiving", Administrative Science Quarterly 38 (1993), 539-63.

Supervizorka je, isto tako, obrnula sa socijalnim radnicima u svojoj nadlenosti i tok brige, ne
pruajui im doslovno ni trunku brinosti, ali je i te kako traei od njih. Na primer, kad je jedna socijalna
radnica na sastanku pitala pretpostavljenu da li se kod drugih agencija ve raspitala kako se popunjavaju
obrasci za prijavljivanje zlostavljanja dece, ova je odgovorila da je pokuala, ali bez uspeha. Na to se
druga radnica ponudila da preuzme taj zadatak na sebe. Socijalni radnici su i inae preuzimali dobar deo
njenih obaveza, poput pravljenja rasporeda i titili je od emocionalne snage svog linog nezadovoljstva.
Najobuhvatniju brigu socijalni radnici razmenjivali su izmeu sebe. Emocionalno naputeni od svog
supervizora, suoeni sa zastraujuim pritiscima i opasnou od premora na poslu, pokuali su da stvore
emocionalnu auru oko sebe. Na sastancima kojima nije prisustvovala njihova pretpostavljena vodili su
rauna kako se ko osea, sluali i nudili jedni drugima emocionalnu i svaku drugu pomo i, uopte,
pruali jedni drugima podrku.
Mnogi socijalni radnici priznali su Kanu da su mnogo spremniji i sposobniji da na poslu aktivno
ukazuju brigu drugima onda kad i sami oseaju da neko mari za njih. I, kao to je neko od njih rekao:
Kad ovde imam oseaj da neto vredim, posveujem se nadziranju dece koja su im predata na staranje.
I pored toga, sve je vie rastao emocionalni dug socijalnim radnicima: oni su pruali mnogo vie
nego to su dobijali. Rad s klijentima ih je iscrpljivao, iako su se trudili da jedni drugima dopune zalihe
energije. Iz meseca u mesec emocionalno su se udaljavali od posla, premarali se na njemu i na kraju ga
naputali. Za dve i po godine etrnaest ljudi je napustilo est mesta socijalnih radnika.
Poto se njihove emocije prazne, a ne dopunjavaju se, osobe koje ukazuju brigu ostaju bez empatije.
Koliko oseaju da od drugih dobijaju potrebnu emocionalnu podrku, toliko e i radnici u zdravstvu biti u
stanju da svojim pacijentima ponude isto. Ali socijalni radnik, lekar ili sestra koji su pregoreli na poslu,
nee imati odakle da crpu emocionalne zalihe.
Isceljenje iscelitelja
Postoji jo jedan pragmatian razlog za podsticanje samilosti u medicini: kad se govori o isplativosti
trokova, tog nespornog merila za donoenje mnogih organizacionih odluka, ona pomae da se dragoceno
osoblje zadri na radnom mestu. Sledei podaci dobijeni su na osnovu jednog istraivanja o
emocionalnom radu to ga obavljaju radnici u zdravstvu, uglavnom medicinske sestre.543
Medicinske sestre koje je posao vie uznemiravao gubile su iz vida smisao svog zadatka i bile u
zdravstveno gorem stanju od ostalih - i najvie su elele da napuste posao. Istraivai su zakljuili da su
problemi medicinskih sestara poticali otud to su zbog oaja, ljutnje i anksioznosti zakaile jad onih o
kojima su brinule. To nezadovoljstvo pretilo je da se prelije u druge interakcije medicinskih sestara, kako
s pacijentima, tako i s kolegama.
No sestre koje su gajile podsticajnu vezu s pacijentima i esto imale oseaj da uspevaju da ih
oraspoloe, i same su od toga oseale emocionalnu blagodet. Jednostavni postupci, kao to su toplo
obraanje i pokazivanje naklonosti, i druenja pacijenata i osoblja, inili su da sestre oseaju manji
psiholoki stres od posla. Te, emocionalno bolje povezane sestre, bile su fiziki zdravije i imale su jasniju
predstavu o smislu svog posla. Osim toga, pokazivale su daleko manju elju da napuste posao.
Medicinska sestra koja se sukobljava ili jo vie uzburkava uznemirenost kod pacijenata, i sama
kai vie muka; sestra koja pomae pacijentu i njegovoj porodici da se oseaju to bolje, i sdma se bolje
osea. Tokom radnog dana svaka sestra nesumnjivo radi i jedno i drugo, ali podaci ukazuju na to da e se
sama onoliko bolje oseati koliko vie puta bude priredila prijatnost drugima. A taj odnos
pozitivnih/negativnih emocionalnih interakcija u velikoj je meri u rukama samih sestara.

543 Lyndall Strazdins, Emocionalni rad i emocionalna zaraza" u Neal Ashkanasy et al., eds., Managing
Emotions in the Workplace (Armonk, N.Y.: M. E. Sharpe, 2002).

Jedan od emocionalnih zadataka koji esto vode zakainjanju tue muke jeste neprekidno
sluanje tuih briga. Kad pruaoca pomoi preplavi muka onih kojima pomae, nastaje problem poznat
pod nazivom zamor samilosti. Jedno od reenja bilo bi da prualac pomoi i sam pronae emocionalnu
podrku, a ne da prestane da slua. U saoseajnom medicinskom okruenju, osoblju koje se, kao
medicinske sestre, na prvoj liniji fronta suoava s bolom i oajem, potrebna je pomo da bi nekako uspelo
da metabolie tu neizbenu patnju, i time stekne daleko veu emocionalnu rezilijentnost. Same
institucije moraju se pobrinuti da medicinske sestre i drugo osoblje dobijaju dovoljno podrke kako bi i
dalje mogli da pokazuju empatiju a da pri tom ne sagore na poslu.
I kao to ljudi koje repetitivan posao dovodi u opasnost od stresnih povreda uzimaju produene
tajmaute, tako i onima koji rade emocionalno stresan posao moe koristiti da uzimaju tajmaute da povrate
smirenost pre povratka u ring. Ali takvi okrepljujui odmori nikad nee postati uobiajena praksa sve dok
administrativni efovi ne ponu da vrednuju emocionalno zalaganje zaposlenih u zdravstvenim
profesijama kao znaajan, pa ak i kao kljuan deo njihovog posla - deo koji treba obavljati uz ostale
dunosti, a ne uprkos njima.
Uobiajeno je da se emocionalna strana posla zdravstvenih radnika ne smatra pravim radom. No,
ukoliko bi se potreba za emotivnom brigom poela prirodno smatrati sutinskim delom njihovog posla,
zdravstveni radnici bi mogli bolje obavljati posao. Neposredan problem svodi se na to da se u medicinsku
praksu uvede to vie ovih svojstava. U opisu radnog mesta zdravstvenih radnika nigde se ne pominje
emocionalni napor.
Jo gore, u medicini postoji sklonost da se prilikom izbora ljudi za rukovodee poloaje veoma
esto pravi greka, greka koju je jedan posmatra ironino nazvao sklonou da se ljudi unapreuju do
nivoa svoje nesposobnosti. Velika je verovatnoa da e nekoga postaviti na mesto naelnika odeljenja ili
rukovodioca na osnovu tehnike izvrsnosti koju ima kao pojedinac - kao izvrstan hirurg, recimo - pri
emu se uopte ne uzimaju u obzir sutinske sposobnosti kao to je empatija.
Kada se ljudi postavljaju na rukovodea mesta na osnovu medicinske strunosti a ne ljudskih
osobina, primeuje Don Straus, vii projektni menader za unapreenje usluga u Masausetskoj optoj
bolnici pri uvenoj Univerzitetskoj klinici medicinskog fakulteta Harvard, ponekad ih je potrebno
zauzdavati. Na primer, oni moda nee znati kako da na otvoren i prihvatljiv nain trae od ljudi
odgovorno ponaanje - a da ne budu suvie svileni niti da, obrnuto, ne izigravaju hunskog kralja Atilu.
Istraivanja, u kojima su uspeni rukovodioci uporeivani sa osrednjima, pokazala su da
sposobnosti po kojima se najuspeniji rukovodioci izdvajaju od manje uspenih, u radu s ljudima nemaju
mnogo veze s njihovim medicinskim znanjem i strunou, ali imaju sa socijalnom i emocionalnom
inteligencijom.544 Znanje iz medicine svakako je vano za rukovodioce u zdravstvu - ali u pitanju je
odreeni prag koji svaki strunjak u oblasti zdravstva mora posedovati. Ono po emu se rukovodioci u
medicini razlikuju od ostalih rukovodilaca zadire daleko iza znanja, u oblast interpersonalnih sposobnosti
kao to su empatija, razreenje sukoba i razvoj ljudskih resursa. Saoseajnoj medicini potrebni su
rukovodioci koji mare, rukovodioci koji su i sami u stanju da zdravstvenim radnicima prue oseaj
sigurne emocionalne osnove za njihov rad.
Isceljenje odnosa
Kenet varc, uspean bostonski advokat, imao je samo etrdeset godina kad mu je postavljena
dijagnoza raka na pluima. Dan pre zakazane operacije doao je u pripremno odeljenje bolnice gde je u
prepunoj ekaonici, u kojoj su uurbane medicinske sestre jurile oko njega, ekao da ga neko prozove.
544 Za detaljnu studiju o uspenom rukovoenju u medicinskom sektoru i, uopte, u uslunim
zanimanjima, videti Lyle Spencer - Signe Spencer, Competence at Work: Models for Superior Performance (New
York: John Wiley, 1993).

Kad je konano prozvan, uao je u ordinaciju u kojoj je medicinska sestra obavila s njim
predoperativni razgovor. U poetku je delovala vrlo osorno - varc se oseao kao tek jo jedan bezlini
pacijent. Kad joj je, meutim, rekao da ima rak plua, lice joj je smekalo. Uzela ga je za ruku i pitala ga
kako se nosi s tim.
Dok joj je varc priao o svom dvogodinjem sinu Benu, njih su dvoje odjednom izili iz svojih
uloga, uloge medicinske sestre, odnosno pacijenta. Ona mu je rekla da ima bratanca koji se takoe zove
Ben. Na kraju razgovora medicinska sestra je brisala suze. I mada nije imala obiaj da silazi u operacioni
blok, obeala je da e doi da ga poseti.
Sledeeg dana, dok je u kolicima ekao da ga odvedu na operativno odeljenje, medicinska sestra se
pojavila. Uzela ga je za ruku i sa suzama u oima mu poelela sreu.
To je bio samo jedan u nizu saoseajnih susreta s medicinskim osobljem, jedan izliv dobrote, koja
je, kako je varc tad rekao, nepodnoljivo inila podnoljivim.545
Nekoliko meseci kasnije, kratko vreme pred smrt, varc je napravio zavetanje za koje se nadao da
e takve trenutke dobrote uiniti dostupnijim svakom pacijentu. U Masausetskoj optoj bolnici osnovao
je Centar Kenet B. varc, pruajui tako podrku i pomo saoseajnoj zdravstvenoj brizi, koja bi davala
nadu pacijentima i podrku licima koja im ukazuju brigu, i koja bi doprinosila i procesu isceljenja.546
Centar varc svake godine dodeljuje nagradu za Saoseajnog negovatelja, ime se iskazuje poast
onom lanu kolektiva koji je ispoljio izuzetnu dobrotu u staranju o pacijentima, i time pruio primer
drugima. Jo jedan perspektivni izum Centra jeste uvoenje promena u uobiajene medicinske seminare
preko kojih se medicinsko osoblje neprekidno izvetava o novim dostignuima u njihovoj oblasti.
Seminari Centra varc daju, uz to, mogunost bolnikom osoblju da se okupi i podeli brige i strahove.
Polazi se od pretpostvke da e razumevanje odgovornosti i oseanja onih koji ukazuju brigu i njima
samima omoguiti da ostvare bolji lini kontakt s pacijentima.547
Kad smo odrali prvi Seminar Centra varc, izvetava doktorka Bet Loun iz Bolnice Maunt
Oburn u Kembridu, Masausets, oekivali smo, u najboljem sluaju, ezdesetak do sedamdesetak
osoba. Na nae iznenaenje, meutim, pojavilo se oko 160 medicinskih radnika. Ovi seminari zaista
svedoe o naoj potrebi da iskreno razgovaramo o tome kako izgleda raditi na posao.
Kao referent Amerike akademije za lekare i pacijente, dr Loun ima jedinstveno gledite: Motiv za
povezivanje sa ljudima, koji mnoge privlai medicini, polako istiskuje bolnika kultura - biomedicinska
orijentacija, saobraena tehnolokim zahtevima i usmerena na to da se pacijenti to pre prime i otpuste.
Ne treba postavljati pitanje da li je mogue stei empatiju ve ta mi to radimo pa da je studenti medicine
gube?
To to ispit za obavljanje medicinske prakse sad ukljuuje i procenu interpersonalne strunosti
svedoi o pridavanju novog znaaja razvoju lekarskih vetina kao to je izgradnja odnosa i bliskosti. U
jednoj taki fokusa naao se i lekarski pregled, koji svaki lekar tokom karijere obavi, u proseku, gotovo
dve stotine hiljada puta.548 Razgovor prilikom pregleda najbolja je prilika da lekar i pacijent izgrade dobar
radni savez.
Vazda analitian medicinski um razdelio je pregled na sedam odvojenih jedinica, poev od
zapoinjanja razgovora, pa preko prikupljanja i razmene informacija do pravljenja planova leenja. U
545 O pomoi da se podnese nepodnoljivo, videti Kenneth B. Schwartz, A Patients Story", Boston
Globe Magazine, 16. jul 1995.
546 Centar Kenet B. varc ima vebsajt na adresi www.theschwartzcenter.org.
547 Tema ovih seminara moe biti neki vaan aspekt brige o pacijentima, u rasponu od staranja o tekim
ili nezgodnim pacijenima i porodicama, do izlaenja na kraj sa emocionalnom cenom brige o ozbiljno
obolelom pacijentu. Oni se redovno odravaju u Optoj masausetskoj bolnici (kao najpoznatijoj bolnici
Harvardskog medicinskog fakulteta) i usvojene su u vie od sedamdeset drugih bolnica. Centar varc
nudi pomo i drugim bolnicama zainteresovanim da otponu odravanje takvih seminara.
548 Mack Lipkin et ah, The Medical Interview (New York: Spinger-Verlag, 1995).

uputstvima za sprovoenje pregleda se, umesto na medicinsku dimenziju - koja se uzima kao neto to se
po sebi razume - naglasak stavlja na onu ljudsku.
Na primer, lekari se mole da pacijentima dopuste da zavre svoju prvu reenicu a ne da im
oduzimaju re ve u prvih nekoliko sekundi razgovora, kao i da izmame sve pacijentove nedoumice i
pitanja. Potrebno je da uspostave linu povezanost s pacijentom i razumeju kako on opaa bolest i
postupak leenja. Drugim reima, moraju razviti empatiju i izgraditi skladan odnos s pacijentom.
Takve sposobnosti, kae dr Loun mogu se uiti i nauiti, ali moraju se vebati i razvijati kao i sve
ostale klinike vetine. A inei to, tvrdi ona, ne samo to lekari postaju uspeniji u obavljanju posla ve
i pacijenti bolje prihvataju postupak leenja i oseaju vee zadovoljstvo ukazanom brigom.
Nekoliko meseci pred smrt Kenet varc je to jo jasnije napisao: Tihi gestovi ljudskosti bili su
lekovitiji od visokih doza zraenja i hemoterapije koji nose nadu za izleenje. Iako ne verujem da samo
nada i uteha mogu izleiti rak, meni su svakako mnogo znaili.

ESTI DEO SOCIJALNE POSLEDICE

19. NAJBOLJE MESTO ZA POSTIGNUE

Dok se vozi na posao u glavi se priprema za vaan sastanak s kolegom i neprekidno podsea
sebe da ne sme zaboraviti da na semaforu skrene levo, a ne desno kao obino, da bi ostavio odelo na
kemijskom ienju.
Iznenada se iza tebe oglaava sirena hitne pomoi i ti ubrzava da bi im se sklonio s puta. Osea
da ti srce bre kuca.
Pokuava da nastavi pripremanje za jutarnji sastanak, ali misli su ti sada nesreene i rasute,
rastrojen si. Kad stigne na posao, prekoreva sebe to si zaboravio da svrati do hemijskog ienja.
Ovaj scenario nisam pronaao u nekom poslovnom priruniku nego u akademskom asopisu Sajens
na poetku lanka s naslovom Biologija iznurenosti.549 U lanku se prikazuje dejstvo koje na nae
razmiljanje i obavljanje poslova ima blaga uznemirenost - onda kad smo iznureni od neprilika
svakodnevnog ivota.
Iznurenost (engl. frazzle) neuronsko je stanje u kom emocionalna uzrujanost ometa rad izvrnih
centara. Kad smo iznureni, nismo u stanju da se usredsredimo ili da jasno razmiljamo. Ta neuronska
injenica ostavlja neposredne posledice na uspostavljanje optimalne emocionalne atmosfere kako u
uionici, tako i u kancelariji.
S take gledita mozga, uspeh u koli i na poslu podrazumeva jedno te isto stanje, najbolje mesto u
mozgu za postignue. Biologija anksioznosti izbacuje nas iz te zone uspenosti.
Proterajmo strahove, bilo je geslo pokojnog gurua za kontrolu kvaliteta V. Edvardsa Deminga. On
je primetio da strah ini radno mesto nepominim: radnici su postajali neodluni kad je trebalo neto da
kau, da razmene nove ideje ili da se dobro koordiniu, o poboljanju kvaliteta njihovog uinka da i ne
govorimo. Isti moto moe se primeniti i na uionicu - strah iznuruje um, ometa uenje.
Osnovna neurobiologija iznurenosti odraz je unapred pripremljenog plana tela za sluaj opasnosti.
Kada smo pod stresom, HPA osovina se brundajui stavlja u pogon, pripremajui telo za krizu. Meu
ostalim biolokim manevrima, amigdala preuzima upravljanje prefrontalnim korteksom, izvrnim
centrom mozga. Prebacivanje nadzora na niski put daje prvenstvo automatizovanim navikama, budui da
se amigdala oslanja na munjevite odgovore kako bi nas izbavila. Za to vreme mislei mozak biva izbaen
iz igre; visoki put se kree i suvie sporo.550
Poto mozak preputa donoenje odluka niskom putu, mi gubimo sposobnost da mislimo najbolje
to moemo. to je pritisak jai to vie stradaju nae postignue i miljenje. 551 Uzlazni putevi amigdale
sputavaju nae sposobnosti za uenje, za zadravanje informacija u radnoj memoriji, za okretno i kreativno reagovanje, za namerno usredsreivanje panje i delotvorno planiranje i organizovanje. Mi zapravo
zapadamo u stanje koje neuronaunici nazivaju kognitivnom disfunkcijom.552
549 Amy Arnsten, The Biology of Being Frazzled", Science 280 (1998), 1711-13.
550 Ovo ukazuje na mudru zamisao Prirode za sluaj nude - bar kod ljudi koji se mogu osloniti na
dobro izotreno prosuivanje. Problem nastaje kad za isti odgovor kao okida slue situacije koje nisu
neposredno opasne po ivot - recimo, simboline opasnosti savremenog ivota. U veini sluajeva u tim
situacijama nam je potrebno da prizovemo u pomo izvrne centre mozga, a ne svoje bazine navike. Da
bismo se ponaali na najbolji nain, potrebno je da niski put podrava visoki - a ne da upravlja njime.
551 O intenzitetu stresa i oteenju, videti J. T. Noteboom et ah; Activation on the Arousal Response
and Impairment of Performance Increase with Anxiety and Stressor Intensity", Journal of Applied Physiology
91 (2001), 2039-101.
552 I mada je ova disfunkcija odgovorna za privremenu onesposobljenost izvrnih modanih centara,
mozak igra na mogunosti koje mogu dobro da ispadnu. Razmotrimo istraivanja o ponaanju ljudi
izloenih izuzetnom stresu, u okruenjima kao to su vatrogasne stanice, borbene jedinice ili koarkaki
timovi. Suoeni sa sudbonosnim pritiskom, najiskusnije voe donosile su najbolje odluke kada su se

Najgori period koji sam ikad doiveo na poslu, poverio mi se jedan prijatelj, bio je onda kad se
kompanija restrukturisala i kad su ljudi iz dana u dan nestajali, a za njima ostajali lani dopisi kako
posao naputaju iz linih razloga. Niko ni na ta nije mogao da se usredsredi, a u vazduhu je lebdeo
strah. Niko nita nije mogao da radi.
Ovo uopte ne udi. to jau anksioznost oseamo to je oslabljenija kognitivna efikasnost mozga. U
ovoj zoni bede uma, svaka ometaj ua misao odvlai nam panju i umanjuje kognitivne resurse. Snana
anksioznost smanjuje raspoloiv prostor nae panje, to podriva ne samo sposobnost za stvaranje sveih
ideja nego i za usvajanje novih podataka. Stanje blisko panici neprijatelj je uenja i kreativnosti.
Neuronska magistrala za uzbunjenost putuje od amigdale do desne strane prefrontalnog korteksa.
Zajedno sa aktivacijom ovog kola nae se misli usredsreuju na ono to je pokrenulo uzrujanost. I kako
nas sve vie zaokupljaju, recimo, briga ili ozlojeenost, tako naa umna pokretljivost poinje da otkazuje.
Slino tome, kad smo tuni, padaju nivoi aktivacije u prefrontalnom korteksu, zbog ega nam tee
nadolaze misli.553 Ekstremna stanja anksioznosti i ljutnje s jedne strane, i tuge s druge, umanjuju aktivnost
mozga ispod zone efikasnosti.
Na osoben nain i dosada zamagljuje efikasnost mozga. Dok lutaju, misli gube fokus; motivacija
iezava. Na svakom sastanku koji predugo traje (a takav je gotovo svaki), tupi pogledi ljudi zarobljenih
za stolom otkrivaju njihovu unutranju odsutnost. A svi dobro pamtimo dosadne ake dane kad smo
rastreseno piljili kroz prozor.
Optimalno stanje
Na asu jednog srednjokolskog odeljenja aci u parovima reavaju ukrtene rei. Oba partnera
dobijaju istu ukrtenicu, osim to su na jednom primerku ispisana sva reenja, dok su na drugom kockice
prazne. Izazov je: pomoi partneru da pogodi reci dajui mu putokaze. A budui da je u pitanju as
panskog jezika, pomo se mora davati na panskom, na kom su jeziku i rei koje treba pogoditi.
Uenici se do te mere udubljuju u igru da uopte ne primeuju kad se oglasi zvono za kraj asa.
Niko ne ustaje da izae iz uionice - svi ele da nastave sa reavanjem ukrtenice. Narednog dana, kada
za zadatak dobiju da napiu rad na panskom koristei rei koje su nauili reavajui onu ukrtenicu,
uenici, nimalo sluajno, pokazuju izuzetno poznavanje novih rei. Iako su se ti uenici zabavljali uei,
ipak su uspeli dobro da savladaju gradivo. Naravno, upravo ovakvi trenuci potpune zaokupljenosti i
uivanja najpogodniji su za uenje.
Uporedimo as panskog sa asom engleskog. Tema predavanja bila je upotreba zareza. Jedna
uenica, odsutna i nezainteresovana, zavukla je ruku u torbu i neprimetno izvukla katalog prodavnice
odee. To je delovalo kao da je iz jedne prodavnice u trnom centru otila u drugu.
Sem Intrejtor (Intrator), pedagog, godinu dana je pratio rad na ovakvim asovima u srednjoj koli. 554
Kad god je bio svedok trenutka potpune zaokupljenosti gradivom, kao to je primer s reavanjem
ukrtenih rei na asu panskog jezika, on je posle asa razgovarao s uenicima o tome ta su razmiljali i
kako su se oseali.
oslanjale na navike i procene sticane godinama. Komandir vatrogasne brigade, na primer, bio je u stanju
da rukovodi svojim vatrogascima u haotinoj neizvesnosti vatrenog uasa, oslanjajui se na intuiciju
prekaljenu viegodinjim iskustvom u slinim situacijama. I dok stara garda instinktivno zna ta treba da
radi u tim krajnje napetim trenucima, novajlije moe da izda i najbolja teorija. Videti Fred Fiedler, The
Curious Role of Cognitive Resources in Leadership", u Ronald E. Riggio et ah, prir., Multiple Intelligences
and Leadership (Mahwah, N. J.: Erlbaum, 2002).
553 O modanim korelatima za tugu i radost, videti Antonio R. Damasio et ah, Subcortical and Cortical
Brain Activity During the Feeling of Self-generated Emotions", Nature Neuroscience 3 (2002), 1049-56.
554 Sam Intrator, How Teaching Can Inspire Real Learning in the Classroom (New Haven, Conn.: Yale University
Press, 2003).

Ako bi se uenici veinom sloili da su bili u stanju krajnje posveenosti onome to su uili, takav
trenutak je ocenjivao kao nadahnut. Svi nadahnuti trenuci uenja posedovali su zajednike aktivne
sastojke: silovitu meavinu duboke panje, poletne zainteresovanosti i snanih pozitivnih emocija. U
ovakvim trenucima javlja se uivanje u uenju.
Trenuci radosti kao to su ovi, kae neuronaunik Antonio Damasio sa Univerziteta u Junoj
Kaliforniji, oznaavaju optimalnu fizioloku koordinaciju i glatko obavljanje ivotnih operacija.
Damasio, jedan od vodeih svetskih neuronaunika, dugo je bio pionir u povezivanju otkria nauke o
mozgu s ljudskim iskustvom. Damasio tvrdi da radost, osim to nam olakava prosto preivljavanje
svakodnevnih pritisaka, omoguava i da cvetamo, da uivamo u ivotu i osetimo njegove blagodeti.
Ovakva stanja razdraganosti, primeuje on, omoguavaju veu lakou u sposobnosti delovanja i
vei sklad u funkcionisanju, to poveava nau snagu i slobodu u svemu to radimo. I na polju kognitivne
nauke, primeuje Damasio, koji se bavi prouavanjem neuronskih mrea preko kojih se izvode umne
operacije, utvreno je postojanje slinog stanja, koje je nazvano stanjem maksimalnog sklada.
Kada um radi s takvom unutranjom harmonijom, njegova neusiljenost, efikasnost, brzina i snaga su
najvii. Takve trenutke doivljavamo s tihim uivanjem. Studije snimanja mozga pokazuju da je oblast u
kojoj se belei najvea aktivnost kod ljudi obuzetih takvim veselim, razdraganim raspoloenjem,
prefrontalni korteks, vorite visokog puta.
Poviena prefrontalna aktivacija pojaava umne sposobnosti kao to su kreativno miljenje,
kognitivna fleksibilnost i obrada informacija.555 ak i lekari, ti uzori racionalnosti, jasnije misle kad su
dobro raspoloeni. Radiolozi (koji tumae rendgenske snimke da bi drugim lekarima olakali postavljanje
dijagnoza) rade bre i tanije kad dobiju mali podsticaj za podizanje raspoloenja - a njihova
dijagnostika zapaanja sadre korisnije savete za dalje leenje i ee predloge za obavljanje dodatnih
konsultacija.556
Obrnuto U
Grafiko predstavljanje veze izmeu mentalne okretnosti (i mentalnih perfon mansi uopte uzev) i
spektra raspoloenja daje krivulju koja podsea na izokrenuto U s malo razvuenim krajevima. Radost,
kognitivna efikasnost i izuzetne performanse nalaze se na vrhu izokrenutog U. Ispod jednog kraja lei
dosada, a ispod drugog anksioznost. Sto smo bezvoljniji ili rastrzaniji, to gore prolazimo, bilo na
seminarskom radu bilo na kancelarijskom izvetaju.557
555 Na primer, dobro raspoloenje moe uticati na to da ljudi postanu realistiniji; kad osobe koje se
prijatno oseaju ele da ostvare neki vaan cilj, one e tragati za korisnim informacijama, ak i kad su ove
moda nepovoljne i uznemirujue. Videti, na primer, L. G. Aspinwall, Rethinking the Role of Positive
Affect in Self-regulation", Motivation and Emotion 22 (1998), 1-32. S druge strane, povieno raspoloenje ne
mora neizbeno biti najbolje za obavljanje svakog zadatka: prevelika ushienost loe se odraava na
sloene poslove poput proveravanja ugovora. Svakako, i negativno raspoloenje ponekad moe uiniti
nau percepciju realistinijom od preterano ruiastog. Isplati se uozbiljiti se u pravom trenutku. Za
dodatno razmatranje, videti Neal M. Ashkanasy, Emotions in Organizations: A Multi-level Perspective",
u Neal Ashkanasy et al., prir., Emotions in the Workplace: Research, Theory, and Practice (Westport, Conn.:
Quorum Books, 2000).
556 O dijagnozama radiologa, videti C. A. Estrada et al., Positive Affect Facilitates Integration of
Information and Decreases Anchoring in Reasoning Among Physicians", Organizational Behavior and Human
Decision Processes 72 (1997), 117-35.
557 to nam izvrenje datog zadatka pada tee, to e obrazac aktiviranja zona u naem mozgu biti
razueniji i slabije usmeren. Difuzno aktiviranje zona u mozgu dogaa se, na primer, kad se dosaujemo
ili sanjarimo, ili kad smo izuzetno anksiozni. Obrazac modane aktivacije na vrhuncu kognitivne
efikasnosti izuzetno je prilagoen zadatku koji se obavlja. Snimci mozga osobe koja uspeno obavlja neki

Kad nas neki izazov istrgne iz umale dosade i izotri nam zainteresovanost, motivacija poinje da
raste a panja da se usredsreuje. Kognitivne performanse dostiu vrhunac kad motivacija i
usredsreenost dostignu vrh na mestu gde se zahtevi zadatka seku s naom sposobnou da ih izvrimo.
Na silaznim takama, odmah iza vrha kognitivne efikasnosti, izazov poinje da premauje nae
sposobnosti, i tu poinje opadajua tendencija obrnutog U.
Panika poinje da nas obuzima kad shvatimo da, recimo, zastraujue dugo piemo neki rad ili
kancelarijski izvetaj. Od te take, sve vea anksioznost nagriza nau kognitivnu efikasnost. 558 Kako se
zahtevi zadatka uslonjavaju i izazov pretvara u poraz, niski put postaje sve aktivniji. Kad izazovi ponu
prevazilaziti nae sposobnosti, iznuren visoki put predaje uzde u ruke niskog puta. Ovo neuronsko
prebacivanje upravljanja s visokog na niski put objanjava oblik obrnutog slova U.559
Obrnuto U odraava uticaj dva razliita neuronska sistema na uenje i mentalne performanse. I
jedan i drugi se diu kad poveana panja i motivacija pojaaju aktivnost glukokortikoidnog sistema;
zdravi nivoi kortizola podstiu nas na delanje.560 Pozitivna raspoloenja izazivaju luenje kortizola u
rasponu od blagog do umerenog, to je skopano s boljim uenjem.
No ako stres nastavi da raste i preko te optimalne take na kojoj su uenje i izvoenje najbolji, drugi
neuronski sistem se otre i poinje da lui visoke nivoe norepinefrina, koji se javljaju kad oseamo goli
strah.561 Od ove take - poetka opadanja linije prema panici - to se nivo stresa pojaava, to su naa
mentalna efikasnost i performanse slabiji.

zadatak pokazuju da je mozak angaovao oblasti vane za izvoenje date aktivnosti, a ne neke druge,
slabije povezane (koje bi podsticale neku nebitnu ili remetilaku radnju). Kognitivna efikasnost zahteva
da sasvim odreena orua mozga doprinesu izvravanju zadatka na dobro usklaen nain.
558 Anksioznost nagriza kognitivnu efikasnost. Na primer, radna memorija uenika koji se plae
matematike ima slabiju propusnu mo kad se uenici late reavanja matematikog problema. Anksioznost
koju oseaju zauzima dodatni prostor potreban za reavanje matematikih problema, naruavajui im
sposobnost da ih rese ili da usvoje novi pojam. Videti Mark Ashcroft - Elizabeth Kirk, The Relationship
Among Working Memory, Math Anxiety, and Performance, Journal of Experimental Psychology 130, br. 2
(2001), 224-27.
559 Ovo objanjenje, samo u smislu X-sistema i C-sistema (to je priblino visokom i niskom putu)
izneo je Matthew Lieberman et ah, A Pain by Any Other Name (Rejection, Exclusion, Ostracism) Still
Hurts the Same: The Role of Dorsal Anterior Cingulate Cortex in Social and Physical Pain" u ]. Cacioppo
et ah, prir., Social Neuroscience: People Thinking About Thinking People (Cambridge, Mass.: MIT Press, 2005).
560 O kortizolu i obrnutom U, videti Heather C. Abercrombie et ah, Cortisol Variation in Humans
Affects Memory for Emotionally Laden and Neutral Information", Behavioral Nuroscience 117 (2003), 50516.
561 Umereni stres poboljava usmeravanje panje. Videti Eran Chajut - Daniel Algom, Selektivna
panja poboljava se pod stresom: implikacije za teorije socijalne kognicije", Journal of Personality and Social
Psychology 85 (2003), 231-48.

Krivulja u obliku obrnutog slova U pokazuje povezanost razliitih nivoa stresa i mentalnih
performansi, kao to su uenje ili donoenje odluka. Stres varira sa izazovom; na donjem kraju krivulje,
prenizak nivo stresa izaziva nezainteresovanost i dosadu, dok uslonjavanje izazova pojaava
zainteresovanost, panju i motivaciju - koji na optimalnom nivou daju maksimum kognitivne efikasnosti i
postignua. Kako izazovi nastavljaju da rastu dalje od naih sposobnosti za njihovo prevazilaenje, stres
se pojaava; na suprotnom kraju, nae postignue i uenje doivljavaju krah.
U stanju pojaane anksioznosti mozak ne samo to lui visok nivo kortizola, ve izluuje i
norepinefrin, remetei tako nesmetan rad neuronskih mehanizama za uenje i memoriju. Dostizanje
kritinog nivoa hormona stresa pojaava funkciju amigdale, ujedno slabei prefrontalne oblasti, koje gube
sposobnost da zadre impulse iz amigdale.
Svaki student koji se iznenada naao u situaciji da s pribliavanjem ispita ui sve vie, uverio se da
mala doza pritiska pojaava motivaciju i usmerava panju. Do izvesne take selektivna panja jaa s
pritiskom, kao to je onaj kad se priblii rok, ili kad nastavnik motri, ili kad je zadatak teak. Obraanje
vee panje na zadatak znai da radna memorija radi s veom kognitivnom efikasnou, to kulminira
dostizanjem potpune mentalne lakoe.
Ali na taki gde poinje opadanje, tik iza optimalnog stanja - odakle izazov poinje da prevazilazi
sposobnosti - rastua anksioznost sve vie nagriza kognitivnu efikasnost. Na primer, u ovoj oblasti kraha
performansi, uenici koji se plae matematike pristupaju reavanju matematikih problema s manje
panje. Anksiozna briga zaokuplja dodatni prostor koji im je potreban, naruavajui im sposobnost za
reavanje problema ili usvajanje novih pojmova.562
Sve se ovo neposredno odraava na na uinak u uionici - ili na poslu. Kad smo uznemireni, ne
razmiljamo jasno, i skloni smo da izgubimo interesovanje ak i za ostvarivanje ciljeva koji su nam
vani.563 Psiholozi koji su prouavali uticaj raspoloenja na uenje zakljuili su da uenici, ako nisu
usredsreeni i zadovoljni asom, usvajaju samo deli podataka izloenih na predavanju.564
Ovi se propusti odnose i na nastavnike, i na voe. Neprijatna oseanja slabe empatiju i brigu. Na
primer, loe raspoloeni rukovodioci daju nepovoljnije procene postignua svojih radnika, usredsreujui
se iskljuivo na slaba mesta, i imaju daleko nepovoljnije miljenje o njima. 565 Nema sumnje da isto vai i
za nastavnike.
Najbolje nam ide kad se nivo stresa kree od umerenog do podsticajnog, dok ekstremni pritisak
iznuruje um.566
562 O anksioznosti i radnoj memoriji, videti Mark Ashcroft - Elizabeth Kirk, The Relationship Among
Working Memory, Math Anxiety, and Performance", Journal of Experimental Psychology 130(2001), 224-39.
563 Videti, na primer, Mario Mikulincer et ah, Attachment, Caregiving and Altruism: Boosting
Attachment Security Increases Compassion and Helping", Journal of Personality and Social Psychology 89
(2005), 817-39.
564 Mihalyi Csikszentmilhalyi-Reed Larson, Being Adolescent: Conflict and Growth in the Teenage Years (New
York: Basic Books, 1984).
565 O loe raspoloenim rukovodiocima, videti J. M. George - A. P Brief, Motivational Agendas in the
Workplace", Research in Organizational Behaviour 18 (1996), 75-109.
566 Pomalo sam pojednostavio objanjenje veze izmeu raspoloenja i postignua u svetlu krivulje u obliku obrnutog slova
U. Svaka glavna emocija na tano odreen nain deluje na nae miljenje. Naa raspoloenja upravljaju rasuivanjem; kad smo
ozlojeeni, manje e nam se dopadati ono to vidimo; i suprotno, kad nam je raspoloenje povieno spremniji smo da pratamo
ili da oseamo zahvalnost. Videti Neal M. Ashkanasy, Emotions in Organizations: A Multilevel Perspective" u Neal
Ashkanasy et ah, eds., Emotions in the Workplace: Research, Theory and Practice (Westport, Conn.: Quorum Books, 2000).
Mada su prijatna raspoloenja izuzetno korisna, i negativne emocije mogu biti dobre u odreenim prilikama. Loe"
raspoloenje moe poboljati odreene performanse, kao to je sposobnost da se obrati vea panje na pojedinosti u potrazi za
grekom, ili pravljenje finije razlike izmeu razliitih izbora. Usklaenost raspoloenje-zadatak podrobnije je izloeno u radu
Dona Mejera (Mayer) sa Univerziteta u Nju Hempiru. Za pregled uticaja raspoloenja na performanse, videti David Caruso
et ah, The Emotionally Intelligent Manager (San Francisco:Jossy Bass, 2004). Neuronaunici su poeli da iscrtavaju mapu
specifinih naina na koje razliita emocionalna stanja poboljavaju odreene intelektualne sposobnosti. Kad je re o rasponu

Neuronski klju za uenje

as je hernije u jednoj srednjoj koli i napetost u uionici je gotovo opipljiva. Uenici su u gru
zato to znaju da ih u svakom trenutku nastavnik sluajnim izborom moe prozvati na tablu da na licu
mesta, pred celim odeljenjem, reavaju sloene hemijske jednaine. A svi osim najbistrijih mladih
hemiara sapliu se na ovim zadacima. Za pametnu decu to je slavodobitni trenutak; za ostale, bruka.
Vrsta stresa koja najjae aktivira luenje hormona stresa i tako podie nivo kortizola do neba, u
uionici vreba u vidu socijalne ugroenosti, kao to su strah od nastavnikove ocene ili strah da se ne
ispadne glup pred itavim razredom. Ovakvi socijalni strahovi silno naruavaju modane mehanizme za
uenje.567
Ljudi se razlikuju prema utvrenoj taki na kojoj se krivulja U savija. Kod uenika koji mogu
podneti najvie stresa a da ne ispadnu iz stroja, kognitivne sposobnosti e ostati neuzdrmane pred tablom,
bilo da tano ili pogreno odgovaraju na pitanja. (Kad odrastu oni e se verovatno bogatiti kao berzanski
trgovci sa Volstrita, koji za tren oka mogu stei ili izgubiti itavo bogatstvo.)
Oni osetljiviji na buenje HPA osovine, meutim, mentalno e se slediti na najniim nivoima stresa
- a ako su nespremni za propitivanje iz hernije ili ako sporo ue, odgovaranje pred tablom nosi im samo
poraz.
Hipokampus, koji se nalazi u meumozgu blizu amigdale, centralni je organ uenja. Ova struktura
nam omoguava da sadraj radne memorije - novi podaci se kratko vreme uvaju u prefrontalnom
korteksu - prevodimo u oblik za dugorono skladitenje. Ovaj neuronski in je srce uenja. Onog asa
kada na um povee tu informaciju sa onim to ve znamo, biemo u stanju da novo znanje prizovemo u
svest i nekoliko nedelja ili nekoliko godina kasnije.
Sve to uenik uje u uionici ili proita u knjizi putuje ovom stazom dok on ovladava jo jednim
pedljem znanja. Naravno, za sve to nam se desi u ivotu, za sve one pojedinosti koje emo pamtiti,
hipokampus odluuje da li e ostati. Neprekidno zadravanje seanja zahteva mahnitu neuronsku
aktivnost. Zapravo, uglavnom najvei deo neurogeneze - modane proizvodnje novih neurona i
uspostavljanje veza izmeu njih - odvija se u hipokampusu.
Zbog tetnog dejstva kortizola hipokampus je posebno osetljiv na produenu emocionalnu
uznemirenost. U stanjima dugotrajnog stresa kortizol napada neurone hipokampusa, usporavajui brzinu
kojom se stvaraju nove elije ili ak smanjujui njihov ukupan broj, to ima poraavajue posledice po
uenje. Do pravog pomora neurona hipokampusa dolazi za vreme neprekidnog priliva kortizola
izazvanog, recimo, tekom depresijom ili snanom traumom. (No s oporavkom, hipokampus ponovo
poinje da dobija neurone i poveava se.) 568 ak i kad je stres slabije izraen, ini se da produeni periodi
poveanog luenja kortizola ugroavaju iste ove neurone.
blagih raspoloenja, barem, raspoloenja mogu olakati izvrenje nekog zadatka - a u ogranienom rasponu specifinih
zadataka negativna raspoloenja ponekad su korisnija od pozitivnih. Na primer, anksioznost (barem u stepenu podstaknutom
gledanjem horor filma) ini se da uveava zadatke koji se obrauju uglavnom u desnom prefrontalnom korteksu, kao to je
zadatak prepoznavanja lica. Uivanje (izazvano gledanjem komedija) poveava zadatke leve hemisfere, kao to je verbalna
performansa. Videti Jeremy R. Gray et ah, Integration of Emotion and Cognition in the Lateral Prefrontal Cortex,
Proceedings of the National Academy of Sciences 199 (2002), 4115-20.

567 O socijalnom stresu i naruavanju radne memorije, videti Bernet Elizuya - Karin Rochlofs,
Cortisol-Induced Impairments of Working Memory Requires Acute Sympathetic Activation", Behavioral
Neuroscience 119 (2005), 98-103.
568 Unitenje hipokampusa gasi sposobnost uenja; neuroloki pacijenti sa ovom vrstom povreda ive
svaki trenutak kao da se nita pre njega nije dogodilo. Pojedina stanja - ponajpre trauma i hronina
depresija - unitenjem elija hipokampusa dovode do njegovog smanjenja. Kako se pacijent oporavlja od
poremeaja, tako se njegov hipokampus postepeno vraa na prirodnu veliinu.

Dok ometa rad hipokampusa, kortizol stimulie amigdalu time to silom usredsreuje nau panju
na emocije koje oseamo, a za to nam vreme umanjuje sposobnost za usvajanje novih informacija.
Umesto toga, pamtimo ono to nas je uznemirilo. Dan nakon to se uspaniio zbog kontrolnog zadatka,
uenik e se mnogo bolje priseati pojedinosti vezanih za svoju paniku, nego sadraja zadatka.
Studenti koji su se dobrovoljno prijavili da uestvuju u simulaciji uticaja kortizola na uenje
dobijali su injekciju koja podie nivo kortizola, a zatim su morali da zapamte niz rei i slika. Rezultat je
dao krivulju u obliku obrnutog U: pri slabim i umerenim dozama kortizol je pomagao studentima da se
prisete onoga to su uili prilikom testiranja dva dana ranije. Meutim, kod ekstremnih doza kortizol je
pogoravao priseanje, oigledno zato to je inhibirao kljunu ulogu hipokampusa.569
Ovo ima velik uticaj na to kakva e atmosfera u uionici podsticati uenje. Socijalno okruenje,
setimo se, odraava se na brzinu stvaranja i sudbinu novonastalih modanih elija. Mladim elijama
potrebno je mesec dana da se razviju i jo etiri da se u potpunosti povezu sa ostalim neuronima; za
vreme ovog intervala, okruenje jednim delom utie na konaan oblik i funkciju neurona. Nove elije
koje omoguavaju pamenje beleie tokom polugodita u svojim vezama ono to je naueno za to vreme
- a to je atmosfera za uenje povoljnija, to e kodiranje biti bolje.
Uznemirenost ubija uenje. Jedan klasian nalaz potie od pre gotovo pola veka, iz 1960, kad je
Riard Olpert (Alpert), tada na Stanfordu, eksperimentalno dokazao ono to je svaki uenik ve znao:
poviena anksioznost oteuje sposobnost da se reavaju testovi. 570 Jedno novije istraivanje sprovedeno
na studentima koji su polagali ispit iz matematike otkrilo je da su postignuti rezultati bili 10 odsto bolji
kad je ispitanicima reeno da je u pitanju samo veba nego onda kad su mislili da kao deo ekipe reavaju
test od koga im zavisi osvajanje novane nagrade - pod pritiskom socijalnog stresa njihova radna
memorija bila je umanjena. Zanimljivo je to se pomanjkanje u ovoj najosnovnijoj kognitivnoj
sposobnosti najvie osealo kod najbistrijih studenata.571
Jedna grupa esnaestogodinjaka ula je u najboljih pet odsto na nacionalnom testu potencijalnih
matematikih talenata.572 Neki su iz tog predmeta bili u koli izuzetno uspeni, ali ostali su bili loi,
uprkos nadarenosti za taj predmet. Kljuna razlika bila je u tome to su uenici s visokim postignuem
doivljavali usredsreenu prijatnost 40 odsto vremena koje su provodili zadubljeni u uenje - ee nego
anksioznost (oko 30 odsto). Za razliku od njih, uenici sa najloijim postignuem iz matematike takvo
optimalno stanje doivljavali su samo 16 odsto vremena, dok su u 55 odsto vremena oseali snanu
anksioznost.
Kad znamo kako emocije utiu na performanse, emocionalni zadatak nastavnika ili rukovodilaca
jeste jedan te isti: pomozite svima da dostignu vrh obrnutog U i da tu ostanu to je mogue due.
Mo i emocionalni protok
Svaki put kad bi sastanak zapretio da postane neprijatan, predsednik kompanije je iznenada
odapinjao kritiku na raun nekoga za stolom, nekoga ko je bio u stanju da je podnese (obino je to bio
direktor marketinga, inae njegov najbolji prijatelj). Zatim je lagano nastavljao, poto bi privukao panju
svih prisutnih. Ovom taktikom svaki put je oivljavao oslabljenu panju grupe i podsticao
569 O kortizolu i obrnutom U videti Abercrombie et ah, Cortisol Variation in Humans".
570 R. Alpert - R. N. Haber, Anxiety in Academic Achievement Situations", Journal of Abnormal and Social
Psychology 61 (1960), 207-15.
571 Sian Beilock - Thomas Carr, When High-powered People Fail: Working Memory and Choking
Under Pressure in Math", Psychological Science 16 (2005), 101-05.
572 Jeanne Nakamura, Optimal Experience and the Uses of Talent" u Mihalyi - Isabella
Csikzentmihalyi, eds., Optimal Experience: Psychological Studies of Flow in Consciousness (New York: Cambridge
University Press, 1988).

zainteresovanost. Na taj nain podsticao je uesnike sastanka da se iz stanja dosade uz obrnuto U popnu
do stanja angaovanosti.
Prilikom izraavanja nezadovoljstva lideri se koriste emocionalnom zarazom. Ukoliko su veto
odmereni, ak i izlivi gneva mogu podreene pokrenuti u dovoljnoj meri da im zarobe panju i podstaknu
motivaciju. Mnogi uspeni rukovodioci oseaju da dobro odmerene doze ljutnje - kao i pohvale - mogu
posluiti kao podsticaj. Od toga koliko je poruka nezadovoljstva dobro proraunata zavisie da li e ljude
podstai do vrhunca njihovih performansi, ili e ih gurnuti iza take na kojoj krivulja poinje da se sputa
u zonu gde uznemirenost nagriza performanse.
Emocionalni partneri nisu uvek ravnopravni. Mona dinamika koja upravlja emocionalnom
zarazom odreuje iji e mozak imati najvie snage da privue ostale u svoju emocionalnu orbitu.
Neuroni ogledala su liderovo orue: emocije posebnom silinom teku od socijalno dominantnije osobe
prema onima manje dominantnim.
Jedan od razloga jeste to to ljudi u svakoj grupi prirodno obraaju vie panje, i daju vei znaaj
onome to najmonija osoba u grupi kae i radi. Tako se pojaava snaga svake emocionalne poruke koju
lider alje, inei njegove emocije posebno zaraznim. Kao to mi je jedan rukovodilac manje organizacije
rekao prilino ozlojeeno kad mi glava puca od besa, ljudi oko mene kupe taj bes kao grip.
Liderov emocionalni ton moe imati iznenaujuu mo. Kad rukovodilac saopti loe vesti
(razoaravajuu novost da jedan slubenik nije uspeo da ostvari zadate ciljeve) na prijatan nain, ljudi
ovu interakciju ipak procenjuju kao pozitivnu. Kad je dobra vest (zadovoljstvo to je cilj postignut)
saoptena s mrzovoljnim izrazom lica, interakcija, paradoksalno, kod ljudi izaziva loe raspoloenje.573
Ova emocionalna snaga testirana je kada je kod rukovodilaca pedeset est simuliranih radnih timova
izazivano dobro ili loe raspoloenje, da bi potom bio procenjivan njihov emocionalni uticaj na grupu
kojom rukovode.574 lanovi ekipe sa dobro raspoloenim voama saoptavali su da se i sami oseaju
prijatnije raspoloeni. Moda jo znaajnije, bolje su koordinisali svoj rad, zavravajui vie posla sa
manje truda. S druge strane, ekipe sa dangrizavim efovima bile su izbacivane iz sinhroninosti, to ih je
inilo neefikasnim. Jo gore, njihova panina nastojanja da zadovolje rukovodioca vodila su loim
procenama i pogrenom izboru strategije.
Dok rukovodioevo veto izraavanje nezadovoljstva moe posluiti kao delotvoran podsticaj, dotle
je njegovo preputanje gnevu samoporaavajue kao taktika rukovoenja. Kad ef uobiajeno koristi
izraze loeg raspoloenja da bi motivisao grupu, moe se initi da se zavrava vie posla - ali to ne mora
nuno biti i bolje obavljen posao. A neprekidno loe raspoloenje kvari emocionalnu klimu, sabotirajui
sposobnost mozga da radi kako najbolje ume.
U tom smislu, rukovoenje se svodi na niz socijalnih razmena u kojima efovi mogu uvesti oseanja
drugih ljudi u prijatno ili neprijatno stanje. U razmenama visokog kvaliteta podreeni osea efovu
empatiju, podrku i pozitivnost. U razmenama slabog kvaliteta osea se usamljeno i ugroeno.
Prenoenje oseanja sa voe na sledbenika odlikuje svaku vezu u kojoj jedan ovek ima mo nad
drugim, kao to je odnos uitelj-uenik, lekar-pacijent i roditelj-dete. Uprkos tome to se razlikuju u vrsti
moi, sve one imaju blagotvoran potencijal: da unaprede rast, obrazovanje ili izleenje osobe sa manjom
moi.
Postoji jo jedan razlog zbog kog rukovodioci treba da vode rauna o tome ta govore zaposlenima:
negativne interakcije sa efovima ljudi pamte due i s vie pojedinosti, i mnogo ee nego one pozitivne.
573 Neobino je to je kombinacija dobre vesti izreene sa sumornim izrazom lica opaena mnogo
negativnije nego loa vest saoptena sa dozom turobnosti. O dejstvu pozitivne facijalne ekspresije kod
rukovodilaca, videti Michael T. Newcombe - Neal M. Ashkanasy, The Code of Affect and Affective
Congruence in Perceptions of Leaders: An Experimental Study", Leadership Quarterly 13 (2002), 601-04.
574 Thomas Sy et al., The Contagious Leader: Impact of the Leaders Mood on the Mood of Group
Members, Group Affective Tone, and Group Processes", Journal of Applied Psychology 90 (2005), 295-305.

Zbog lakoe s kojom moe izazvati opadanje motivacije, ef se utoliko vie mora truditi da se ponaa tako
da iri pozitivne emocije.575
Neosetljiv rukovodilac ne samo to pojaava opasnost od gubitka dobrih radnika, ve i razara
njihovu kognitivnu efikasnost. Socijalno inteligentan ef pomae ljudima da se prikupe i oporave od
emocionalnog uzbuenja. S poslovne take gledano, barem, rukovodiocima se vie isplati da postupaju
empatino a ne nezainteresovano - i da se tako i ponaaju.
efovi: dobar, lo, zao
Ne postoji ta grupa zaposlenih ljudi koja ne bi bila u stanju da se smesta priseti osobina dve vrste
efova koje poznaju, osobina onih sa kojima vole da rade i osobina onih od kojih jedva ekaju da
pobegnu. Takve liste sam traio na deseti' nama skupova, u rasponu od sastanaka glavnih izvrnih
direktora, do okupljanja kolskih nastavnika u gradovima tako razliitim kao to su Sao Paulo u Brazilu,
Brisel, i Sent Luis. Liste koje su sastavile razliite grupe, bez obzira na to odakle su, zapanjujue su sline
sledeoj:
Dobar ef
Lo ef
Bezizraajno
Dobrar slualac
nepropusan
Ohrabruje
Sumnjiav
Komunikativan
Tajanstven
Odvaan
Zastraujui
Ima smisla za
Ima lou narav
alu
Pokazuje
Usmeren samo na
empatiju
sebe
Odluan
Neodluan
Preuzima
odgovornost
Okrivljuje druge
Skroman
Arogantan
Deli vlast
Nepoverljiv
Najbolji efovi su ljudi dostojni poverenja, empatini i povezani s drugima, pored kojih se oseamo
smireno, cenjeno i nadahnuto. Najgori - hladni, teki i arogantni - pored njih se oseamo, u najboljem
sluaju, neprijatno, a u najgorem prezreno.
Ova dva oprena niza osobina dobro ocrtavaju, s jedne strane, roditelja koji podstie sigurnost kod
deteta, a s druge roditelja koji podstie anksioznost. Zapravo, emocionalna dinamika koja je na delu u
radu sa zaposlenima ima mnogo slinosti s roditeljstvom. Roditelji nam u detinjstvu stvaraju osnovni
obrazac baze sigurnosti, koji zatim, kako prolazimo kroz ivot, nadograuju drugi ljudi. U koli to mesto
zauzima nastavnik; na poslu, ef.
Sigurne baze su izvor zatite, energije i prijatnosti, i one nam omoguuju da oslobodimo svoju
energiju, rekao mi je Dord Kolrizer (Kohlrieser). Kolrizer, psiholog i profesor liderstva na
Meunarodnom institutu za razvoj menadmenta u Svajcarskoj, primeuje da je posedovanje baze
sigurnosti na poslu kljuno za vrhunsko izvoenje.

575 M. T. Dasborough, Cognitive Asymmetry in Employee Emotional Reactions to Leadership

Behaviors", Leadership Quarterly, 17 (2006), 163-178.

Oseanje sigurnosti, tvrdi Kolrizer, omoguava oveku da se bolje usredsredi na posao koji obavlja,
da ostvari ciljeve, a prepreke opaa kao izazove, a ne pretnju. Nasuprot tome, anksiozne osobe lako
postaju preoptereene privianjem neuspeha, strahujui da e zbog slabog postignua biti odbaene ili
naputene (u ovom kontekstu, izgubiti posao) - pa zato igraju na sigurno.
Ljudi koji imaju oseaj da im ef obezbeuje sigurnu bazu, otkriva Kolrizer, mnogo slobodnije
istrauju, poigravaju se, rizikuju, smiljaju novine i prihvataju nove izazove. Jo jedna poslovna dobit:
ako rukovodilac uspostavi takvo poverenje i oseaj sigurnosti, onda e ga podreeni, i u situaciji kad on
prua grub fidbek, doekati ne samo s veom otvorenou, ve e biti u stanju da obrade ak i teko
prihvatljive informacije.
No, rukovodilac, kao i roditelj, ne sme da titi zaposlene od svake napetosti ili stresa; mala koliina
nelagodnosti, uslovljena neizbenim pritiscima na poslu, podstie rezilijentnost. No, poto prejak stres
ima poraavajue dejstvo, mudar rukovodilac ponaa se kao baza sigurnosti time to olakava razdirui
pritisak kad god moe - ili se barem trudi da ga ne pogorava.
Na primer, jedan srednje pozicioniran poslovoa mi kae: Moj ef je izvrstan upija. Kakve god
finansijske pritiske mu namee uprava - a oni su poprilini - on ih ne prenosi na nas. Meutim, to ini
upravnik sestrinskog odeljenja nae korporacije koji svakog tromeseja procenjuje zarade i gubitke
svakog zaposlenog ponaosob iako proizvodi na kojima oni rade na trite stiu tek za dve-tri godine.
S druge strane, ako lanovi radnog tima poseduju rezilijentnost, visoku motivaciju i ako su dobri u
onome to rade - drugim reima, ako imaju visoko postavljenu taku iza koje poinje opadanje na
obrnutom U - ef moe biti i teak i zahtevan, a tim e i dalje postizati dobre rezultate. No, do propasti
moe doi kad jedan takav nasrtljiv ef pree na rad s manje priljenom ekipom. Jedan bankar mi je
priao o svom efu koji ih je nemilosrdno gonio 24 sata dnevno 7 dana u nedelji i koji je vikao kad god
neim nije bio zadovoljan. Kad se njegova firma fuzionisala s drugom firmom, isti onaj stil ponaanja
koji mu je ranije prolazio oterao je iz nove firme sve menadere, koji su ga smatrali nepodnoljivim. Cena
akcija na berzi nije im skoila ni dve godine posle fuzionisanja.
Nijedno dete ne moe izbei emocionalni bol tokom odrastanja, pa tako i emocionalna otrovnost
izgleda da je prirodni nusprodukt ivota u nekoj organizaciji - ljudi bivaju otputani, uprava namee
nepravedne mere, frustrirani radnici se u ljutnji okreu jedni protiv drugih. Razloga ima mnogo: efovi
prostaci ili neprijatni saradnici, frustrirajue procedure, haotine promene. Reakcije variraju od bola i
besa do gubljenja samopouzdanja i oseaja beznaa.
Moda je srea u tome to ne moramo zavisiti samo od efova. Kolege, radni tim, prijatelji s posla,
pa ak i sama organizacija mogu nam stvoriti oseanje baze sigurnosti. Svako ko radi na nekom radnom
mestu doprinosi tom emocionalnom kolau, ukupnoj sumi raspoloenja koja se iskazuju uporedo s
njihovim interakcijama tokom radnog dana. Bez obzira na ulogu koja nam je moda dodeljena, nain na
koji obavljamo posao, stupamo u interakcije sa drugima i utiemo na njihova raspoloenja, doprinose
sveukupnom emocionalnom tonu.
Okrenuli se mi u trenutku uznemirenosti nadreenom ili kolegi, ve samo njihovo postojanje ima
lekovito dejstvo. Za mnoge zaposlene, kolege s posla postaju neto poput porodice, grupa u kojoj
lanovi oseaju snanu emocionalnu meusobnu povezanost. Upravo to ih ini izuzetno odanima kako
jednih prema drugima, tako i prema timu. to su jae emocionalne spone izmeu zaposlenih, to e oni biti
jae motivisani, produktivniji i zadovoljniji svojim poslom.
Na oseaj posveenosti i zadovoljstva poslom u velikoj meri potie od stotina i stotina
svakodnevnih interakcija u koje na radnom mestu stupamo sa poslodavcima, kolegama ili klijentima.
Vea koliina i uestalost pozitivnih trenutaka nasuprot onim negativnim uglavnom odreuje nae
zadovoljstvo i performanse; sitne razmene - pohvala za dobro zavren posao, re podrke posle neuspeha
- doprinose tome kako se oseamo na radnom mestu.576
576 Neal Ashkanasy et al., Managing Emotions in a Changing Workplace" u Ashkanasy et al., Emotions
in the Workplace.

Dovoljno je imati samo jednu osobu na koju je mogue raunati na poslu pa da se primeti znaajna
razlika u tome kako se oseamo. U upitniku koji je popunilo vie od pet miliona ljudi u gotovo pet stotina
organizacija, jedan od najboljih predskazatelja njihovog zadovoljstva poslom bilo je slaganje za izjavom
Na poslu imam najboljeg prijatelja.577
to vie takve emocionalne podrke dobijamo tokom radnog veka, to smo bogatiji. Kohezivna
grupa sa sigurnim voom - koji i kod drugih podstie sigurnost - stvara emocionalno okruenje koje moe
biti tako zarazno da se u njemu ak i ljudi skloni izrazitoj anksioznosti oseaju oputeno.
I kao to mi je rekao jedan rukovodilac izuzetno uspenog naunog tima: U svojoj laboratoriji
nikad nisam zaposlio nekog ko nije za probu radio neko vreme s nama. Potom bih pitao ostale ljude iz
laboratorije za miljenje i posluao ih. Ako interpersonalna hemija nije dobra, neu da rizikujem i
zaposlim tog nekog - ma koliko inae bio dobar.
Socijalno inteligentan voa
Odsek za ljudske resurse jedne velike korporacije organizovao je celodnevnu radionicu sa uvenim
ekspertom za poslovnu oblast kojom se ta firma bavila. Poto se pojavila grupa vea od oekivane,
dogaaj je u poslednjem trenutku premeten u veu prostoriju, slabije opremljenu, ali u koju su svi mogli
da stanu.
Posledica toga bila je da su ljudi u dnu prostorije imali potekoa da uju i vide predavaa. Na
jutarnjoj pauzi, jedna ena koja je sedela u poslednjim redovima ustremila se na rukovodioca odseka za
ljudske resurse i kipei od ljutnje poalila se da nije uspela ni da vidi platno na koje je predava
projektovao slike, ni da uje njegove rei.
Znao sam da mogu samo da je sasluam, saoseam sa njom, priznam njen problem i obeam da u
uiniti sve to mogu da ga reim, objasnio mi je rukovodilac odseka. Na pauzi me je videla kako
prilazim tehnikom osoblju i molim ih da barem malo podignu platno. to se loe akustike tie, tu nisam
mogao uiniti bog zna ta.
enu sam ponovo video pred kraj dana. Rekla mi je da se ni posle pauze nije nita bolje videlo ni
ulo, samo to je sad zvuala oputeno. Zaista je cenila to sam je sasluao i pokuao da joj pomognem.
Kad ljudi u nekoj organizaciji oseaju bes i nezadovoljstvo, voa, kao ovaj rukovodilac odeljenja za
ljudske resurse, moe barem da ih saoseajno saslua, da iskae zabrinutost i da im prui neki znak dobre
volje, znak da eli da popravi situaciju. Bez obzira na to da li njegov pokuaj reava problem, on donosi
izvesnu emocionalnu dobrobit. Marei za neija oseanja, voa pomae da se ona metaboliu, tako da
osoba moe nastaviti dalje, umesto da se jo neko vreme grize.
Voa se ne mora sloiti sa stavom ili ponaanjem neke osobe. No, dovoljno je da samo prizna njeno
gledite, da se izvini ako je neophodno, ili da potrai neko reenje, i donekle e ublaiti otrovnost i
destruktivne emocije uiniti manje tetnim. U istraivanju sprovedenom u sedam stotina kompanija,
veina zaposlenih je rekla da im je vanije da imaju brinog efa nego koliko zarauju. 578 Implikacije
ovog nalaza u poslovnom smislu ire su od prostog truda da se zaposleni dobro oseaju. Ista anketa
otkrila je da je za zaposlene zadovoljstvo efom glavni podsticaj kako da budu produktivniji, tako i da
due ostaju na poslu. Ako imaju izbora, ljudi nisu spremni da rade za otrovnog efa ni za koje pare - osim
kako bi dobili dovoljno novca da mu mirne due kau nosi se i daju otkaz.
Socijalno inteligentno vostvo poinje potpunom prisutnou i ostvarivanjem sinhroninosti. Kad je
voa posveen, na scenu stupa njegova socijalna inteligencija u punoj spremi, od toga da uspeva da
pogodi kako se ljudi oseaju i zato, do ostvarivanja dovoljno glatkih interakcija da ljude ubaci u
577 James Harter, Gallup Organization, neobjavljen izvetaj, decembar 2004.
578 Rezultati upitnika citirani u Amy Zipkin, The Wisdom of Thoughtfulness", New York Times, 31. maj
2001, C5.

pozitivno stanje. Ne postoji arobni recept za postupanje u svakoj situaciji, nema uspene socijalne
inteligencije u pet koraka. Ali, to god inili u interekciji s drugima, jedina mera uspeha bie mesto na
obrnutom U na kome e se na kraju nai svaki zaposleni.
Radna mesta se nalaze na prvoj liniji fronta za primenu socijalne inteligencije. Poto radno vreme
traje sve due, posao se nadvija kao zamena za porodicu, komiluk i socijalnu mreu - a ipak, dovoljna je
samo jedna re poslodavca pa da svako od nas bude izbaen. Ta unutranja ambivalencija znai da nada i
strah uzimaju maha u sve veem broju organizacija.
Da bi se postigla uspenost u rukovoenju ljudima, ne smeju se zatvarati oi pred ovim afektivnim
podzemnim strujama: one ostavljaju stvarne posledice na ljude, utiu na sposobnosti zaposlenih da
obavljaju posao na najbolji nain. A budui da su emocije veoma zarazne, svaki ef na bilo kom nivou
mora zapamtiti da on ili ona moe i pogoravati i popravljati stanje stvari.
Posebna povezanost
Mevina kola nalazila se u jednom od najsiromanijih delova Njujorka. U trinaestoj godini, Meva je
bila tek u petom razredu, i dve je godine zaostajala za svojim vrnjacima. Dvaput je ponavljala.
Pratio ju je glas da je problematina. Meu nastavnicima starijih razreda kole bila je poznata po
obiaju da izjuri iz uionice i, umesto da se vrati na as, najvei deo dana provede lunjajui po kolskim
hodnicima.
Pre nego to je Pamela, Mevina nova nastavnica engleskog, upoznala svoju uenicu, upozorili su je
da e joj Mevino problematino ponaanje sigurno zadavati muke. I tako je prvog asa u tom razredu,
poto je rekla uenicima da svako za sebe izvue poruku iz jednog odlomka, Pamela prila Mevi da joj
pomogne u radu.
Pameli je bilo potrebno samo nekoliko minuta da shvati ta mui Mevu: njeno itanje je bilo na
nivou vrtia.
Vrlo esto su problemi u ponaanju posledica toga to uenici nisu sigurni da umeju da urade
zadatak, rekla mi je Pamela. Meva nije uspevala ni da izgovori rei. Zaprepastila sam se to je stigla do
petog razreda a nije nauila da ita.
Pamela je tog dana pomogla Mevi da zavri zadatak tako to joj je proitala odlomak. Kasnije tog
dana, Pamela je potraila pomo defektologa, iji je posao podrazumevao pomo takvim uenicima.
Dvoje nastavnika su imali oseaj da im se prua poslednja prilika da zadre Mevu u koli.
Defektolokinja se sloila da svakog dana pomae Mevi da itanje ui od poetka.
I pored toga, Meva je nastavila da pravi probleme, kao to su Pamelu drugi nastavnici upozorili.
Priala je za vreme asa, bila nepristojna i napadna u odnosima s drugom decom, svaala se - samo da
izbegne itanje. A kad joj ni to ne bi bilo dovoljno uzviknula bi: Neu to da radim! izjurila s asa i
nastavila da tumara hodnicima.
Uprkos Mevinom otporu, Pamela je uporno pruala Mevi dodatnu pomo u radu na asu. A kad bi
se Meva istresla na nekog uenika, Pamela bi je odvela u hodnik i nasamo sa njom pokuala da pronae
bolji nain da rei problem.
Ali, pre svega, Pamela je pokazala Mevi da joj je stalo do nje. alile smo se i provodile vie
vremena zajedno. Dolazila je kod mene u uionicu poto zavri ruak. Upoznala sam njenu mamu.
I Mevina mama se, kao i Pamela, iznenadila kad je shvatila da Meva ne ume da ita. Ali Mevina
mama je morala da se brine o jo sedmoro dece; usred bune gomile u kui Mevin problem ostao je
neprimeen, kao to ni u koli nije bio ispravljen. Pamela je ubedila Mevinu mamu da pomogne erki da
se lepe ponaa i da joj posveuje vie panje u izradi domaih zadataka kod kue.

Mevine ocene na polugoditu dok je imala staru nastavnicu engleskog jezika - bile su nedovoljne
gotovo iz svakog predmeta, kao i prethodnih godina. Meutim, posle samo nekoliko meseci rada sa
Pamelom, pojavili su se znaci da se stvari kreu nabolje.
Do kraja polugodita prestala je da frustraciju krije tumaranjem hodnicima, i ostajala je na
asovima. Najvanije od svega, Meva nije bila nedovoljna ni iz jednog predmeta - uglavnom su sve ocene
bile prelazne, osim iznenaujue visoke iz matematike. Prve dve godine itanja savladala je za samo
nekoliko meseci.
Potom je doao i trenutak kad je u svom italakom krugu Meva shvatila da je bolja u tome od neke
druge dece, ukljuujui i deaka tek pristiglog iz Zapadne Afrike. Zato je uzela na sebe obavezu da mu
pomogne u otkrivanju tajne itanja.
Ova posebna povezanost izmeu Pamele i Meve predstavlja mono oruje u pomaganju deci
prilikom uenja. Sve vei broj istraivanja pokazuje da uenici koji oseaju povezanost sa kolom sa
nastavnicima, drugim uenicima, samom kolom - postiu bolje akademske rezultate. 579 Takoe se daleko
bolje suprotstavljaju savremenim opasnostima adolescencije: emocionalno povezani uenici pokazuju nii
stepen nasilnog ponaanja, sklonosti maltretiranju i vandalizmu; nia je i stopa anksioznosti i depresije,
upotrebe droga i suicida; manje imaju izostanaka i rede naputaju kolu.
Oseanje povezanosti ovde se ne odnosi na neku neodreenu ljubaznost, nego na konkretnu
emocionalnu vezu izmeu uenika i ljudi u njihovoj koli: druge dece, nastavnika, osoblja. Veoma moan
metod da se odneguje takva veza jeste da se ukljui upravo onakvo natimavanje izmeu uenika i
odrasle osobe kakvo je Pamela ponudila Mevi. Pamela je postala Mevina baza sigurnosti.
Razmislite ta bi to moglo znaiti za onih deset odsto uenika na dnu, kojima, kao i Mevi, neuspeh
najvie preti. U ispitivanju 910 uenika prvih razreda na uzorku reprezentativnom za itave Sjedinjene
Drave, obueni posmatrai procenjivali su uitelje i ocenjivali dejstvo razliitih nastavnih stilova na
uspeh uenja dece pod rizikom.580 Najbolji rezultati utvreni su kod uitelja koji su:

natimovani na dete i odgovaraju na njegove potrebe, raspoloenja, zanimanja i

sposobnosti, doputajui detetu da vodi interakciju izmeu njih;

stvaraju povoljnu klimu u uionici prijatnim razgovorom, smehom i uzbuenjem;

pokazuju toplinu i pozitivan stav prema uenicima;

dobro rukovode odeljenjem, imaju jasna ali fleksibilna oekivanja i zadatke, tako da se
uenici uglavnom sami pridravaju utvrenih pravila.
Do najgoreg ishoda dolazilo je kod uitelja koji su zauzimali Ja-Ono stav i nametali uenicima
sopstveni plan rada, ne pokuavajui da se podese prema njima, ili koji su bili emocionalno hladni i
neposveeni. Takvi uitelji su se mnogo ee ljutili na uenike i morali pribegavati kaznenim sredstvima
da bi uspostavili red.
Uenici koji su ve dobro uili, nastavljali su tako bez obzira na okruenje. No, uenici pod
rizikom, koji su imali hladnog ili kontroli sklonog uitelja podbacivali su u koli - ak i kad se njihov
uitelj pridravao uputstava za uspeno dranje nastave. Pa ipak, istraivanjem je utvrena zapanjujua
razlika izmeu uenika pod rizikom: s toplim, prijemivim uiteljem ti su uenici napredovali i uili
podjednako dobro kao i ostala deca.
Mo emocionalno povezanog uitelja ne zavrava se u prvom razredu. Uenici estog razreda kod
takvog uitelja imali su bolje ocene ne samo te ve i sledee godine. 581 Dobri uitelji su kao dobri
roditelji. Nudei uenicima bazu sigurnosti, uitelj stvara okruenje koje pogoduje najboljem
579 Uenici kojima nastavnici pruaju vie podrke i brige, i koji imaju vei broj dobrih prijatelja i
omiljenih vannastavnih aktivnosti, obino se vie oseaju kao deo kole. Videti posebno izdanje Journal of
School Health 74, br. 7, septembar 2004.
580 Studiju o nastavnikim stilovima i postignuu uenika videti Bridget Hamre - Robert Pianta, Child
Development 76 (2005), 949-67.

funkcionisanju njihovih mozgova. Ta baza postaje sigurno uporite, zona snage iz koje se mogu otiskivati
u dalja istraivanja kako bi ovladali neim novim, postigli vie.
Ovu bazu sigurnosti uenici mogu internalizovati kad im se pokae kako da jo bolje izlaze na kraj
sa svojom anksioznou i panju usmeravaju s veom izotrenou; na taj nain se poveava njihova
sposobnost za dostizanje optimalne zone uenja. Ve postoje desetine programa za
socijalno/emocionalno uenje kojima se postie upravo ovo. Najbolji su zamiljeni tako da se beavno
uklapaju u standardne kolske programe za decu svih uzrasta, i ukljuuju vetine poput samosvesti i
izlaenja na kraj s neprijatnim oseanjima, empatije i glatke plovidbe kroz odnose. Konana metaanaliza
vie od sto istraivanja ovih programa pokazala je da su uenici ne samo ovladali sposobnostima kao to
su smirivanje i bolje slaganje s drugima, ve su, to je ovde jo vanije, bolje uili: ocene su im se
popravile - a na testovima akademskog postignua pokazivale su skorove vie za itavih dvanaest odsto
od skorova uenika slinih njima koji nisu proli kroz ove programe.582
Ovi programi imaju najvie uspeha kad uenici oseaju da je nastavniku zaista stalo do njih. No,
bez ozbira na to da li jedna kola nudi ovakve programe ili ne, kad god neki nastavnik stvori prijemivo
okruenje i ponudi empatiju, njegovi uenici ne samo to e dobijati bolje ocene i postizati vie skorove
na testovima - ve e stei i elju za sricanjem znanja.583 Dovoljno je da postoji samo jedna takva odrasla
osoba u koli pa da sve izgleda drugaije.584
Svakoj Mevi potrebna je jedna Pamela.

581 K. Wentzel, Da li su uspeni nastavnici kao dobri roditelji? Nastavniki stilovi i priiagoavanje
uenika u ranoj adolescenciji", Child Development 73 (2002), 287-301.
582 Joseph Durlak - Roger Weisberg, A Major Meta-Analysis of Positive Youth Development
Programs" predstavljeno na godinjem skupu Amerike psiholoke asocijacije, u Vaingtonu, avgusta
2005.
583 O edukativnoj koristi brinog okruenja videti, na primer, K. F. Osterman, Students Needs for
Belonging in the School Community", Review of Educational Research 70 (2000), 323-67.
584 Videti, na primer, posebno izdanje asopisa Journal of School Health (septembar, 2004) o kolskoj
povezanosti.

20. KOREKTINO POVEZIVANJE

Ovo je spisak oiljaka koje je Martin, koji ima samo petnaest godina, nabrojao na crteu sopstvenog
tela, poevi od tabana:
U jedanaestoj i dvanaestoj lomio je noge. Na obe ruke imao je oiljke iz tua i tragove od
uzimanja droga, krae imovine i pogrenih seksualnih odnosa. Na jednoj ruci imao je opekotine nastale
prilikom puenja marihuane; na drugoj, ranu od noa.
Martinovu glavu pritiskala je nesanica jo od jedanaeste godine; od druge godine preivljavao je
emocionalne povrede od neprekidnog fizikog zlostavljanja i seksualnih napada (ukljuujui i roenog
oca, kad je imao sedam godina); u jedanaestoj je pokuajem samoubistva naneo povrede mozgu. Od osme
godine, kako sam navodi, mozak mu je pren zloupotrebom pilula, trave, amfetamina, alkohola,
peurki i opijuma.
Martinova zastraujua lista povreda uobiajena ja za sve vei broj tinejdera koji trenutno slue
kaznu u popravnom domu. Zatvori za omladinu prividno su postali neizbena stanica za problematine
ivote, u kojima se zloupotreba detinjstva nevidljivo preplie sa zloupotrebom supstanci i socijalnim
predatorstvom.
I dok u mnogim zemljama humaniji socijalni sistemi alju takve tinejdere na leenje umesto to ih
kanjavaju, u Sjedinjenim Dravama previe esto o njima brinu zatvori - upravo najgore okruenje za
izleenje. Veina zatvora za omladinu daju recept za ivot kriminalca, a ne izlaznu kartu.
Ali Martin je jedan od srenika: on ivi u Misuriju, saveznoj dravi koja je, umesto da jednostavno
kanjava mlade prestupnike, utrla put njihovom leenju. Drava Misuri je prela dugaak put; za glavnu
maloletniku popravnu ustanovu te drave savezni sud je jednom naveo da zavodi kvazizatvorskovojnu atmosferu, te je ta ustanova proglaena neprikladnom zbog estog proterivanja neposlunih
zatvorenika u mranu samicu poznatu kao rupa. Bivi upravnik te ustanove priznao je da je viao
masnice oko oiju, prebijena lica i slomljene noseve momaka. Uobiajena popravna mera meu
straarima bila je da deake pesnicama obore na tlo i da ih potom utiraju u prepone. Mnogi straari bili
su sadisti.585
Ovaj opis stanja od pre nekoliko decenija i dalje je primenljiv na prevelik broj zatvora. Ali, otkad je
drava Misuri izabrala da leci mlade prestupnike, Martinova ustanova nudi bolju alternativu. On ivi u
jednoj od mrea malih domainstava za problematine adolescente, prekrioce zakona, kao to je i on
sam. Osnovani 1983, neki domovi se nalaze u starim kolskim zgradama ili velikim kuama; jedan je u
naputenom manastiru.
U svakom domu smeteno je najvie tridesetak tinejdera i malobrojno odraslo osoblje. Ovi
tinejderi vie nisu bezlini rafovi u nekoj velikoj instituciji; svi ukuani u jednoj kui znaju imena
ostalih sustanara. Oni ive kao porodica koja tinejderima obezbeuje neprekidnu vezu jedan na jedan
sa brinim odraslim osobama.
Tu ne postoje zatvorske reetke, nema elija, retko su koja vrata zakljuana i retko kad postoji neki
drugi vid sigurnosnog obezbeenja, mada videonadzor omoguava praenje onoga to se dogaa.
Atmosfera pre podsea na kuu nego na zatvor. Tinejderi su podeljeni u timove od po desetak lanova i
imaju obavezu da sami vode rauna da se svi pridravaju pravila. Timovi obeduju, spavaju, ue i tuiraju
se zajedno - uvek pod nadzorom dva strunjaka za rad sa omladinom.
Ako neki stanar i pone ravo da se ponaa, nema ni zatvaranja u samice ni lisica - to su
uobiajena sredstva u gotovo svim maloletnikim popravnim ustanovama. Umesto toga, tim se obuava
da na bezbedan nain onesposobi svakog lana koji ugroava sigurnost drugih. Njega hvataju za ruke i
noge i obaraju na zemlju. Zatim ga jednostavno dre u tom poloaju dok se ne smiri i ne povrati
585 Biveg upravnika Dona Tindala, citirao je 1949. St. Louis Dispatch prema izvetaju Fondacije Ani E.
Kejsi, Small is Beautiful (Missouri Division of Youth Services, 2003). Moj prikaz sistema u Misuriju zasniva
se na tom izvetaju.

pribranost. Programski direktor saoptava da prilikom takvih timskih onesposobljavanja nikad nije dolo
do ozbiljnije povrede, a tua praktino i nema.
lanovi se okupljaju najmanje pet puta dnevno da bi proverili kako se ko osea. lan tima moe
traiti dodatno okupljanje ako mu je potrebna pomo ili razgovor o nekoj pritubi - najee povodom
sigurnosti, utivosti ili potovanja. Na taj nain se fokus moe premestiti sa asova, vebi ili raspremanja
na nezaustavljive emocionalne podzemne struje koje, ukoliko se zanemare, mogu nadoi do pucanja.
Svakog popodneva lanovi tima sastaju se radi uea u aktivnostima tako osmiljenim da kod njih
poveavaju drugarstvo i saradnju, neguju empatiju i ispravno percipiranje drugih, i grade komunikacijske
vetine i poverenje.
Na ovaj nain se stvara baza sigurnosti, i oni se opremaju socijalnim vetinama koje su im oajniki
potrebne. Presudan znaaj ima upravo ta aura sigurnosti, posebno u raskravljivanju mladih kako bi mogli
priati o svojoj problematinoj prolosti. Klju je u poverenju: jedan za drugim pred lanovima tima oni
otkrivaju svoje ivotne prie, pripovesti o kunom nasilju i seksualnom maltretiranju, zlostavljanju i
zapostavljanju. Osim toga, otvaraju se i za prie o sopstvenim prekrajima i prestupima koji su ih doveli u
ustanovu.
Leenje se ne zavrava onog dana kad tinejderi napuste program. Umesto da ih jednostavno
prebace ve preoptereenom slubeniku za uslovni otpust - to je uobiajena praksa u veini mesta podmladak Misurija upoznaje svog koordinatora za otpust im stigne u ustanovu. Do trenutka kada ih
puste na slobodu oni su ve izgradili dugotrajnu vezu sa osobom koja e im pomoi da se ponovo ukljue
u ivot zajednice.
Naknadna briga je sutinski deo Misuri formule. Svaki se tinejder esto sastaje sa svojim
koordinatorom i jo ee sa tragaima - obino nekom osobom iz rodnog grada ili kolegom studentom
iz istog mesta - koji iz dana u dan nadgleda njegov napredak i pomae mu u pronalaenju posla.
Postie li se ovako sloenim pristupom leenju neto bitno drugaije? Ne postoji mnogo
longitudinalnih ispitivanja u kojima se prate tinejderi otputeni iz popravnih ustanova. No jedno
istraivanje iz 1999. pokazalo je da je stopa recidiva kod uesnika Misuri programa bila svega osam odsto
u periodu od tri godine nakon izlaska na slobodu - dok se u Merilendu u istom periodu u zatvor vratilo
trideset odsto tinejdera putenih iz maloletnikih popravnih ustanova. Uporeivana je i brzina kojom su
se otputeni tinejderi vraali u popravni dom ili zatvor za odrasle, ili dobij ali uslovno oslobaanje
tokom prve godine posle izlaska na slobodu. Ta je stopa u Misuriju bila samo 9 odsto, u poreenju sa 29
odsto u Floridi.586
A tu je i cena koja se u ljudskim ivotima plaa zbog zatvaranja omladine u zastraujue zatvore. U
poslednje etiri godine 110 tinejdera je izvrilo samoubistvo u maloletnikim ustanovama irom zemlje.
Za dvadeset godina Misuri programa nije se dogodilo ni jedno jedino samoubistvo.
Model Kalamazu
Varoica Kalamazu u Miiganu podigla se na noge: glasae je uznemirio referendum za prikupljanje
140 miliona dolara neophodnih za novi maloletniki zatvor. Da je stari pretrpan i nehuman niko nije
osporavao - to uopte nije bilo pitanje. Sukob je nastao povodom onoga to bi trebalo da doe na mesto
prastare zgrade.
Neki su se estoko zalagali da se zgrada osavremeni postavljanjem bolje iane ograde, izgradnjom
novih elija i stavljanjem novih brava - kao i poveanjem smetajnih kapaciteta. Njihovi protivnici su,

586 O stopi recidiva videti isto. No poreenje stanja u razliitim dravama mora se uzeti s rezervom;
istraivanja se moda ne zasnivaju na identinim merama. Bolje poreenje bi ukljuilo sve drave i na
identian nain pratilo otputene tinejdere. Takvi podaci jo ne postoje.

meutim, zastupali miljenje da zajednica mora pronai bolji nain da mlade ljude, pre svega, sprei da
ine kriminalne prestupe ili da ponovo zavre na stranputici.
Jedan od mesnih sudija predloio je da se obe strane osame na jedan dan u oblinjem Institutu Fecer
i tamo ponovo pretresu stavove. Na skupu su se pojavili svi zainteresovani: crkvene voe, grupe
zastupnika zatvorenika, erif, sudije, direktori kola, radnici u oblasti mentalnog zdravlja, i neki od
najliberalnijih demokrata i najkonzervativnijih republikanaca.
Dominantna teorija kaznenih krugova bila je ta da su osuenici poinili dela koja ih smetaju izvan
granice ovenosti te da oni moraju ispatati zbog svojih prestupa. Naravno, pravljena je razlika u odnosu
na spektar prestupa, pa su zatvorenici na osnovu njih osuivani na razliite nivoe ljudske runoe koju e
iz dana u dan morati da podnose. Zatvor za mnoge predstavlja pakleno carstvo u kome se osuenici bore
na krv i no; svako se tu trudi da zadobije potovanje, a vrstina donosi ugled. Zatvorsko dvorite se
pretvara u dunglu u kojoj vladaju moni i u kojoj vlada strah. To je raj za psihopate, a hladnokrvna
okrutnost spasava glavu.
No od svega su nesumnjivo najgore neuronske lekcije koje zatvorenici, onako uhvaeni u zamku JaOno sveta, tamo naue. Preivljavanje na takvom mestu zahteva da amigdala bude neprekidno podeena
na paranoidnu hiperopreznost, a zahteva i odravanje emocionalne distance, opravdanu nepoverljivost i
spremnost za obraune. Nismo mogli smisliti bolje okruenje za negovanje zloinakih poriva.
Jesu li ovo zaista najbolje kole u koje e drutvo slati ljude - pre svega tinejdere i mlade
dvadesetogodinjake, koje tek eka ivot? Da li je udno to se mnogi, ako su u takvom okruenju proveli
nekoliko meseci ili godina, po izlasku na slobodu vraaju zloinu i ponovo zavravaju u tim zagaenim
rupama.
Umesto to se oslanjamo na pristupe koji samo jo vie podstiu kriminal, mogli bismo iskoristiti
ono to se, vieno iz perspektivne socijalne neuroplastinosti, smatra popravkom, a odnosi se na
uobliavanje modanih kola kroz blagotvorne interakcije. Velika veina ljudi po zatvorima neosporno je
tamo zavrila zbog neuronskih oteenja njihovog socijalnog mozga, kao to su naruena empatija i
kontrola impulsa.
Jedan od neuronskih kljueva za samokontrolu jeste raspored neurona u orbitofrontalnom korteksu
koji su u stanju da inhibiraju razorne porive iz amigdale. Ljudi sa oteenjima OFC-a skloni su brutalnosti
u trenucima kad nasilni porivi preplave sposobnost tog centra da ih inhibira. Nai su zatvori dom mnogim
takvim kriminalcima. Jedan od neuronskih obrazaca koji lei u osnovi ovih nekontrolisanih izliva nasilja
izgleda da je nedovoljno aktiviranje frontalnih renjeva, esto usled nasilnih povreda u detinjstvu.587
Ovaj deficit utie na kolo koje povezuje OFC i amigdalu - neuronsku spojnicu koja predstavlja
konicu mozga za destruktivne nagone.588 Osobama sa oteenjem prednjeg renja slabo polazi za rukom
ono to psiholozi nazivaju kognitivnom kontrolom: oni ne mogu namerno usmeravati svoje misli,
posebno kad ih preplave snana negativna oseanja.589 Zbog ovog nedostatka nemoni su da se odupru
naletu destruktivnih oseanja: poto su im neuronske konice pokvarene, surovi impulsi su razulareni.

587 O prefrontalnim oteenjima videti Adriane Raine et ah, Brain Abnormalities in Murderers
Indicated by Positron Emission Tomography", Biological Psychiatry 42 (1997), 495-508.
588 Adriane Raine et al., Reduced Prefrontal Gray Matter Volume and Reduced Autonomic Activity in
Antisocial Personality Disorder", Archives of General Psychiatry 57 (2000), 119-27. Kod mnogih nasilnika
amigdala je atrofirala; videti R. J. Davidson, K. M. Putnam - C. L. Larson, Dysfunction in the Neural
Circuitry of Emotion Regulation - A Possible Prelude to Violence", Science 289 (2000), 591-94.
589 O prefrontalnom renju i kognitivnoj kontroli, videti E. K. Miller - J. D. Cohen, An Integrative
Theory of Prefrontal Cortex Function", Annual Review of Neuroscience 24 (2001), 167-202.

Ovo kljuno modano kolo nastavlja da raste i uobliava se do sredine dvadesetih godina.590
Gledano iz neuronske perspektive, za vreme boravka zatvorenika u zatvoru drutvo moe da bira da li e
ojaavati njihova kola za hostilnost, impulsivnost i nasilje, ili e ojaavati kola za samokontrolu,
promiljanje pre delanja i sposobnost potovanja zakona. Moda krivini sistem proputa najbolju priliku
zato to izostavlja pokuaj leenja mladih zatvorenika dok se jo nalaze u periodu kad je plastinost
njihovog socijalnog mozga najvea. Lekcije koje iz dana u dan ue u zatvorskom dvoritu ostavljaju
dubok i neizbrisiv trag na njihovu neuronsku sudbinu, i u dobru i u zlu.
A ta sudbina je za sada loa. Nesrea je dvostruka: ne samo to proputamo priliku da
preoblikujemo neuronsko kolo koje moe pomoi ovim mladim ljudima da se vrate na kolosek, ve ih jo
dublje zaglibljujemo u kolu kriminala. Sirom zemlje, ukupna uestalost recidiva, u poreenju sa bilo
kojom drugom starosnom grupom, najvea je meu zatvorenicima uzrasta dvadeset pet godina i mlaih dakle novajlija u kriminalnoj karijeri.
Dnevno u Sjedinjenim Dravama u zatvoru boravi preko dva miliona ljudi, to je 482 zatvorenika
na 100. 000 stanovnika - a to je meu najviim stopama zatvaranja u svetu, zajedno sa Britanijom,
Kinom, Francuskom i Japanom.591 Danas je zatvorska populacija sedam puta vea nego pre tri decenije.
Ali, trokovi su rasli jo brim tempom, od nepunih devet milijardi dolara osamdesetih godina, do preko
ezdeset milijardi 2005; zatvorski trokovi imaju najveu stopu rasta, odmah iza zdravstva. Nemilosrdan
porast broja pitomaca u amerikim zatvorima doveo je do eksplozije naseljenosti, zbog koje su zatvori
postali opasno pretrpani, a drave i okrui poput Kalamazua bore se da prikupe novac potreban za njih.
Jo jai pritisak od ekonomskih trokova jeste pritisak ljudskog faktora: kad se osoba jednom upeca
u zatvorski sistem, izgledi da e pobei njegovoj gravitacionoj sili beznadeno su mali. Dve treine
zatvorenika putenih iz amerikih zatvora ponovo bivaju uhapeni u naredne tri godine.592
Tako je izgledala surova stvarnost gledana oima zabrinutih graana Kalamazua. Do kraja dana
provedenog u osami Instituta, oni su nali zajedniku taku: Uiniti Kalamazu najsigurnijom,
najpravednijom zajednicom u Sjedinjenim Dravama. Stremei tom cilju pretraili su dravu da bi videli
ta je to to donosi rezultate: traili su pristupe koji zaista sniavaju stopu povratka u zatvor, ili imaju
neke druge konkretne koristi, kao i vrste podatke koji e to potkrepiti.
Rezultat je na dokazima zasnovan jedinstven plan za potpunu promenu ivota, najveim delom kroz
ponovno uspostavljanje vezivnog tkiva koje spaja ljude u nevolji sa onima koji brinu o tome ta im se
dogaa.593 Predlog Kalamazu grupe obuhvata nastojanja da se, pre svega, spree zloini, zatim da se
vreme provedeno u zatvoru iskoristi pametno, i da se puteni zatvorenici reintegriu u mreu veza koja e
im pomoi da ostanu van zatvora.
Prvi i vodei princip jeste da potporne veze spreavaju zloin - a te se veze prvo moraju plesti u
komiluku, tamo gde se mladi nalaze u najveoj opasnosti da se upuste u zloinaki ivot.
Povezane zajednice
590 Ovo neuroloko sazrevanje bilo je osnova za odluku Vrhovnog suda iz 2005. kojom je zabranjena
egzekucije maloletnika, budui da njihovi mladi mozgovi nisu sazreli do take kada im je sposobnost
odluivanja i kontrola impulsa dostigla nivo odraslih osoba.
591 Trokovi odravanja celokupnog zatvorskog sistema 2002. su na nacionalnom nivou premaili
ezdeset milijardi dolara. O zatvorskoj populaciji videti Biro za pravnu statistiku, Ministarstvo pravde
Sjedinjenih Drava, novembar 2005.
592 O trokovima i stopi recidiva videti Patrick Langer - David Levin, Recidivizam zatvorenika
osloboenih 1994", izvetaj Biroa za pravnu statistiku, NCJ 193427 (jun, 2002).
593 Koalicija okruga Kalamazu o krivinoj pravdi, A Plan for Integrating Prevention, Intervention,
Corrections and Reintegration Programs in the Kalamazoo County Criminal Justice System", 15.
septembar, 2004.

Jedna naputena ledina na siromanom bostonskom Istsajdu pretvorena je u zajedniku batu u

kojoj se svakog prolea i leta okupljaju komije da posade kupus, kelj i paradajz. Na ogradi stoji rukom
ispisan znak: Molim vas da cenite na trud.
Ova kratka poruka nade priziva spremnost da se pomogne susedu. Hoe li skupini tinejdera
okupljenih na oku biti dozvoljeno da zadirkuju mlae dete koje prolazi pored njih? Ili e im neka
odrasla osoba skrenuti panju da se raziu, pa pozvati i njihove roditelje ako treba? Potovanje i briga
mogu neto da promene, kao to i jednu naputenu, smeem zatrpanu ledinu na kojoj se skupljaju
prodavci droge mogu promeniti u povrtnjak.594
Sredinom devedesetih, jedno udruenje crnih svetenika zauzelo je stepenita i uglove najsurovijeg
bostonskog naselja da bi angaovali decu to su se smucala ulicama i ukljuili ih u programe koje su
posle nastave u koli odravali odrasli iz kraja. Deset godina kasnije broj ubistava u Bostonu je sa 151 u
1991. spao na svega 35 - kao i u drugim gradovima irom zemlje.
Opadanje kriminala irom zemlje devedesetih godina u najveoj meri pripisano je ekonomskom
procvatu. Meutim, osim dejstva tako irokih sila ostaje pitanje: moe li povezivanje ljudi, kao ono to su
pokuali crni svetenici, samo po sebi doprineti smanjenju kriminala u nekom bloku? Odgovor na ovo
pitanje koje se postavljalo na ulinom nivou dala je dosad najvea analiza angaovanja zajednice i
kriminala, na kojoj je deset godina radio psihijatar sa Harvarda Felton Erls (Earls). On tvrdi da je odgovor
odluno da.
Erls je sa istraivakom grupom pravio videozapise ulinog ivota u 1408 blokova u 196 krajeva
ikaga, i to u onima najsiromanijim i najoptereenijim kriminalom. Snimali su sve, od prodaje hlepia
u crkvi do rasturanja droge.
Snimci su potom uporeivani sa podacima o kriminalu u tim istim krajevima grada, kao i
intervjuima voenim sa njihovih 8.782 itelja.595
Erlsova grupa utvrdila je dva osnovna uticaja na stopu kriminala u nekom kraju grada. Prvi je opti
stepen siromatva u kraju: odvajkada se zna da visoki stupanj siromatva podstie kriminal (isto kao i
nepismenost, jo jedan skriveni faktor). Drugi je stepen povezanosti izmeu ljudi u zajednici. Siromatvo
udrueno s razjedinjenou ima vei uticaj na stopu kriminala u nekom kraju od standardnih faktora koji
se obino navode, kao to su rasna pripadnost, etniko poreklo ili porodina struktura.
ak i u najsiromanijim krajevima grada, utvrdio je Erls, pozitivna lina povezanost ne utie samo
na niu stopu kriminala, ve i na smanjenu upotrebu droga meu mladima, manji broj neeljenih
tinejderskih trudnoa i porast obrazovnog postignua dece. Mnoge afroamerike zajednice s niskim
prihodima odlikuje snana tradicija meusobne ispomoi njihovih pripadnika kroz crkve i proirene
porodice. Erls u irenju tog duha meusobne ispomoi suseda vidi plodnu strategiju borbe protiv
kriminala.596
Ako neka grupa iz kraja oisti grafite sa zidova, grafita e u budue verovatno biti manje nego da je
neka gradska ekipa dola i prekreila zidove. Komijsko nadziranje prestupnika znai da e deca iz kraja
biti sigurna da nad njima bdi prijateljsko oko. U najsiromanijim krajevima sveta na taj se stav najvie
rauna kad komije treba da zatite jedni drugi a, pre svega, da zatite decu jedni drugima.
Nema vie kvarnog miljenja

594 O povezanosti i kriminalu videti Dr. Felton Earls, intervju uradio Dan Hurley, On Crime as a
Science (A Neighbor at a Time)", New York Times, 6. januar, 2004, Cl.
595 O analizi krajeva grada, videti Robert J. Sampson et al., Neighborhoods and Violent Crime: A
Multi-level study of Collective Efficacy", Science 277 (1997), 918-24.
596 Stvaranje vee kohezivnosti socijalni je eksperiment koji tek treba sprovesti kako valja.

Sin jednog mog starog prijatelja - zvau ga Bred - jo u tinejderskim danima postao je prava
pijandura, i, kad se napije, suvie lako postajao je svadljiv, pa ak i nasilan. Ovakvo ponaanje uvalilo ga
je u niz sukoba sa zakonom, dok naposletku nije osuen na kaznu zatvora zbog nanoenja tekih povreda
svom drugu sa studija u tui u spavaonici koleda.
Kad sam Breda posetio u zatvoru, on mi kae: Bez obzira na presudu, svi momci su se ovde nali
uglavnom zbog toga to imaju lou narav. Bred je imao sree da ga ukljue u specijalan pilot program za
zatvorenike kod kojih se pnmeuje makar traak nade da e promeniti ponaanje. Pitomci posebne
jedinice sa est elija svakog dana pohaaju seminar posveen temama kao to su uvianje razlike izmeu
ponaanja zasnovanog na kreativnom miljenju, kvarnom miljenju, i ono bez ikakvog razmiljanja.
U drugim delovima zatvora tue i zastraivanje uvek su na dnevnom redu. Bred zna da e izazov za
njega biti da naui kako da izae na kraj sa svojom jarou socijalnom svetu gde nasilje i vrstina
odreuju neiji poloaj u zatvorskoj hijerarhiji. Taj svet, kae mi on, zasniva se na paranoji mi protiv
njih, u kojoj se svako ko nosi uniformu i svako ko sarauje sa uniformisanim licima smatra
neprijateljem.
Ovde svi momci lako poandrcaju, zato to ih razdrai i najmanja sitnica. A svaku raspravu
razreavaju tuom. Ali po mom programu ne mora se tako iveti.
No, i Bred je imao neprilika. Bio je taj jedan momak, otprilike mojih godina, koji se ukljuio u na
program. Stalno je iao za mnom i neprekidno mi se rugao i ismevao me. Stvarno mi je iao na ivce - ali
nisam doputao da me savlada bes. U poetku sam jednostavno odlazio. Ali on me je pratio kud god da
krenem, stalno mi se unosei u lice. Onda sam mu rekao da se jednostavno ponaa glupo i da mi nije stalo
do onoga to pria. Ali on je nastavio, ne obazirui se.
Konano sam dopustio da osetim dovoljno snaan bes da mogu da se izviem na njega. Nisam
uzmakao - drao sam mu se u lice, ponavljajui mu kako je glup. Onda smo se samo gledali. Izgledalo je
kao da emo se potui.
Ovde se ljudi tuku tako to odu zajedno u eliju i zakljuaju vrata. Tako straari nita ne vide.
Onda se tuku dok se jedan ne preda, posle ega izlaze napolje. I tako smo nas dvojica uli u eliju i
zakljuali vrata. Samo to ja nisam hteo da se bijem. Jednostavno sam mu rekao: Ako hoe da me udari,
izvoli. Mnogo puta do sada su me udarali - mogu to da podnesem. Ali ja se neu tui s tobom.
Nije me udario. Na kraju smo itavih sat ili dva razgovarali. Ispriao mi je kako stvari stoje s njim,
a ja njemu o sebi. Sledeeg dana su ga premestili iz nae jedinice. Ali kad ga sad sretnem u dvoritu, vie
me ne spopada.
Bredov program predstavlja primer onoga to je operativna grupa iz Kalamazua oznaila kao
najbolje za mlade prestupnike. Tinejderi, osueni zbog agresivnih ispada, koji prolaze kroz sline
programe obuke - gde ue da zastanu i razmisle pre nego to delaju, da razmotre reenja i posledice
razliitih odgovora, i da ostanu hladne glave - ree se uputaju u tue i postaju manje impulsivni i
nefleksibilni.597
Ali, za razliku od mog mladog prijatelja, veina zatvorenika nikad ne dobije priliku da popravi
navike i okolnosti koje ih dre zarobljene u zaaranom krugu izlaska iz zatvora, upadanja u istu greku i
vraanja u zatvor. Budui da samo mali broj osloboenih zatvorenika izbegne da ponovo zavri u zatvoru,
termin koji se koristi sa ovaj sistem - popravni - izgleda kao tragino pogrean naziv: nita se tu ne
popravlja.
Umesto toga, zatvori su gotovo po svemu fakulteti za kriminal, i oni kod zatvorenika samo
pojaavaju postojeu sklonost prestupnitvu i proiruju skup vetina potrebnih za takav ivot. Najmlai
zatvorenici sklapaju u zatvoru najgore vrste poznanstava, obino dobijajui mentore u okorelijim
597 Nancy Guerra - Ronald Slaby, Cognitive Mediators of Aggression in Adolescent Offenders: Intervention",
Developmental Psychology 26 (1990), 269-77.

zatvorenicima, tako da po odsluenju kazne izlaze kao ovrsli i ljui, a bogatiji su i za usavrene vetine
jednog kriminalca.598
Kola u socijalnom mozgu zaduena za empatiju i regulisanje emocionalnih impulsa - moda dva
najupadljivija nedostatka u zatvorskoj populaciji - spadaju u poslednje delove ljudskog mozga koji stiu
anatomsku zrelost. Od ukupnog broja zatvorenika u dravnim i saveznim ustanovama, otprilike jedna
etvrtina mlaa je od dvadeset pet godina - to znai da jo nije kasno nametnuti njihovim kolima vre
obrasce potovanja zakona.599 Paljivom evaluacijom zatvorskih rehabilitacionih programa, u dananje
vreme, otkriveno je da programi usmereni na maloletne prestupnike spadaju meu najuspenije u
spreavanju ponovnog vraanja kriminalu.600
Ovi bi programi mogli postati mnogo delotvorniji kad bi pozajmili metode mnogobrojnih i vie puta
dokazanih kolskih kurseva iz socijalnog i emocionab nog uenja. 601 Na ovim kursevima ue se osnovne
lekcije kao to je izlaenje na kraj sa gnevom i konfliktima, empatija i samosavladavanje. U kolama su
ovi programi smanjili broj tua za 69 odsto, maltretiranja za 75 odsto i vreanja za 67 odsto. 602 Pitanje je
koliko se dobro ova nastojanja mogu prilagoditi zatvorskoj populaciji tinejdera i onih od preko dvadeset
godina (ili, razumljivo, ak i starijim zatvorenicima).603
Poboljanje zatvora kako bi se zatvorenicima ponudila lekovita neuronska edukacija pruilo bi
drutvu jednu neobinu uporinu taku. Uporedo sa sve veom primenom ovih programa na prvi put
osuene prestupnike i mlade kriminalce, broj zatvorenika u nacionalnim okvirima sigurno bi opao u
narednim godinama. Spreavanjem mladih prestupnika da uplove u svet kriminala u velikoj meri e
presuiti reka ljudi koja trenutno preplavljuje zatvore.
Jednom iscrpnom analizom 272.111 zatvorenika putenih 1994. iz amerikih popravnih ustanova
otkriveno je da su oni tokom svoje zloinake karijere uhapeni za ukupno 4.877.000 zloina - to u je
proseku vie od sedamnaest krivinih dela po zatvoreniku. A u pitanju su samo prestupi i zloini za koje
su osueni.604
Sa istinskim popravnim merama na tu bi se priu mogla staviti taka te bi se mogao okrenuti nov
list. No kako sad stvari stoje, prvi put osueni prestupnici nastavie kriminalnu karijeru i s godinama e
neminovno uveavati broj svojih prekraja zakona.
598 O mlaim zatvorenicima, videti: Childhood on Trial: The Failure of Trying and Sentencing Youth
in Adult Criminal Court", Coalition for Juvenile Justice, 2005, godinji izvetaj.
599 Ova kola ostaju u izvesnoj meri plastina itavog ivota; ako ovek na bilo kom uzrastu eli da
naui neto, ona su i dalje u stanju da to izvedu sa izvesnim uspehom, ukoliko im se ponudi odgovarajui
model uenja. No, ako se ovo razdoblje zatvori u dvadesetim godinama, potrebno je mnogo vie truda i
vremena da se ponovo uoblie - za ta je potrebno da osoba bude mnogo motivisanija i da ima linu
pomo. O podesnom modelu uenja, videti Drugi deo u Daniel Goleman et al., Primal Leadership (Boston:
Harvard Business School Press, 2002). Videti, takoe, Najbolje vebe" na www.eiconsortium.org.
600 O rehabilitaciji u zatvorima, videti James McGuire, ed., What Works: Reducing Reoffending (New York:
John Wiley, 1995); James McGuire, Offender Rehabilitation and Treatment (New York: John Wiley, 2002).
601 O programima za socijalno i emocionalno uenje, videti www.casel.org.
602 O niim stopama, videti Wendy Garrard, Da li edukacija iz razreavanja sukoba smanjuje
antisocijalno ponaanje u kolama? Dokazi govore da" prikazan na godinjem zasedanju Ohajo komisije
za razreenje sukoba i izlaenje na kraj s konfliktima, Kolambus, Ohajo, novembar 2005.
603 Nacionalni projekat emocionalnog opismenjavanja omladine pod rizikom jeste pilot program koji
prilagoava socijalno-emocionalne sposobnosti mladoj zatvorskoj populaciji (www.lionheart.org.). Drugi
pilot program maloletne prestupnike u zatvorima u Konektikatu obuava vetinama socijalne inteligencije
- na primer, oni ue socijalno uspenije taktike za reavanje problema i nain da suzbiju bes. Videti Zak
Stambor: Can Teaching Troubled Teens Social Problem-solving Keep Them Out of Trouble?", Monitor on
Psychology (decembar, 2005), 90-91.
604 O najvioj stopi povratnika meu najmlaim zatvorenicima i onim sa najduim dosijeom, videti
Biro za pravnu statistiku, 2005.

Kad sam bio mlad, maloletnike zatvore smo obino zvali ustanove za prevaspitavanje. Oni bi
takvi zaista mogli postati da su osmiljeni kao obrazovno okruenje koje podstie vetine potrebne da se
ljudi zadre podalje od zatvora: pod tim se podrazumeva i neto vie od opismenjavanja zatvorenika i
njihovog obuavanja za neki posao (i zapoljavanje), recimo poveanje samosvesti, samokontrole i
empatije. Da zatvori tako izgledaju, od njih bi se mogla napraviti mesta gde se bukvalno preoblikuju
navike - postali bi kole za prevaspitavanje u najdubljem smislu.
to se Breda tie, kad sam se dve godine kasnije video s njim, on se vratio u koled i izdravao se
radei u jednom otmenom restoranu.
Jedno vreme je iveo u kui s nekim starim drugarima iz srednje kole. Ali, rekao mi je: Oni
uopte nisu ozbiljno shvatali kolu - sve vreme su se opijali i tukli. Zato sam odluio da se iselim. Poeo
je da ivi sa ocem i potpuno se posvetio studijama.
Mada je to znailo da je izgubio nekoliko starih drugara, on kae: Nimalo ne alim. Srean sam.
Ojaavajue veze
Jednog ranog junskog jutra 2004. vatra je opustoila Pokriveni most Mud, davnanje obeleje
okruga Baks u Pensilvaniji. Kada su dva meseca kasnije piromani uhapeni, zajednica se zgranula.
Ispostavilo se da su estorica mladia odgovorna za podmetanje poara poznati svreni maturanti
mesne srednje kole, svi iz dobrih kua. Ljudi su bili zbunjeni i razgnevljeni; itava zajednica se
oseala kao rtva kojoj je oteta dragocena veza s nekim lepim vremenima.
Na sastanku varoana i est piromana, jedan od oeva tih mladia iskalio je bes na nepoznatim
ljudima koji su njega i sina napadali preko lokalnih medija. Ali, kad je upitan kako se na njega odrazilo
sinovljevo nedelo, otac je priznao da ne prestaje da razmilja o tome, da ne moe da spava i da ima oseaj
rupe u stomaku. A onda je slomljen, zaplakao.
Dok su sluali izraze bola lanova svojih porodica i suseda, mladii su se uzrujali i pokajali. Izvinili
su se, priznajui da bi voleli da mogu da ponite to to su uradili.605
Sastanak je predstavljao vebu iz obnavljajue pravde (engl. restorative justice), to podrazumeva
da bi prestupnici, uz kaznu, trebalo da se suoe i sa emocionalnim posledicama svog ina i poprave to se
moe.606 Kalamazu plan posebno istie obnavljajuu pravdu kao jedan od aktivnih sastojaka u uspenoj
borbi protiv kriminala.
Medijatori u takvim programima esto udeavaju da prestupnici na neki nain poprave upravo tetu
koju su poinili - bilo davanjem novane odtete, bilo sluanjem rtvinog vienja uinjenog prestupa, bilo
pruanjem izvinjenja sa iskrenim aljenjem. Prema reima rukovodioca jednog takvog programa u
Kalifornijskom zatvoru: Seanse suoavanja sa rtvama izuzetno su emotivne. Mnogi tad po prvi
put povezu svoj zloin i rtvu.
Emarko Voington je jedan od tih ljudi iz Kalifornije. Kao tinejder je postao zavistan od kreka, i
pribegavao je pljakama i nasilju kako bi mogao da odrava svoju naviku. Posebno je bio nasilan prema
svojoj majci kad ne bi htela da mu da novac za drogu. Od desete, sve do tridesete svoje godine gotovo da
nije sastavio godinu dana van zatvora.607
Poto je u zatvoru u San Francisku proao kroz program obnavljajue pravde - upotpunjen obukom
za smanjenje nasilja - Voington je po izlasku na slobodu uinio neto neobino: pozvao je majku i
izvinio joj se. Rekao sam joj da sam se ranije ljutio na nju kad nije htela da mi daje novac, ali da je
605 O sastanku u okrugu Baks videti Laura Mirsky, Directing Burning fridges, a Documentary About a
Restorative Conference", at www.realjustice.org.
606 O obnavljajuoj pravdi videti, Gerry Johnstone, Restorative Justice (London: Willian Publishers, 2007).
607 Videti Kathleen Kenna, Justice for All", Greater Good (prolee/leto, 2005).

poslednje to sam eleo bilo da je povredim. Imao sam utisak da me je oprala neka kia. Tad sam shvatio
da, ako mogu da promenim ponaanje, nain govora, mogu dokazati i sebi i drugima da nisam ljam.
Emocionalni podtekst obnavljajue pravde zahteva od prestupnika da opaanje svojih rtava
promene sa Ono na Ti - kako bi se u njima probudila empatija. Mnoge zloine mladi ljudi poine dok su
pijani ili drogirani; u izvesnom smislu, za poinioca rtva i ne postoji; oni nemaju nikakav oseaj odgo vornosti to povreuju ljude. Iskivanjem empatijske spone izmeu poinioca i rtve, obnavljajua pravda
uvruje krug veza koje mogu imati izuzetnu mo u preokretanju pravca jednog mladog ivota.
Kalamazu grupa otkrila je jo jednu vanu prekretnicu: onaj opasni trenutak kad se mladi zatvorenik
vraa kui. Ako izostane svaka intervencija, mladi ljudi i suvie se lako vraaju starim grupama i starim
navikama - i mnogo ee ponovo zavravaju u zatvoru.
Meu mnogobrojnim pristupima kojima se pokuava da se bivi zatvorenici zadre na pravom
koloseku, jedan se istie kao posebno uspean: multisistemska terapija. 608 Moda e se uiniti da je re
terapija ovde upotrebljena grekom; u ovom pristupu ne postoje pedesetominutne seanse jedan na
jedan, s terapeutom u njegovoj ordinaciji. Umesto toga, intervencija udara pravo u sredite ivota: u kuu,
ulicu, kolu - u svako mesto na kom bivi zatvorenik provodi vreme.
Savetnik prati otputenog prestupnika, trudei se da upozna njegov lini ivot. I pretrauje
prestupnikov svet traei podrku u nekom dobrom detetu koje bi mu bilo drug, ujaku koji bi mu postao
mentor, crkvi koja bi mu ponudila zamenu za porodicu. Potom se savetnik stara o tome da njegov tienik
provodi vreme s tim podsticajnim ljudima koji mare za njega, i dri ga podalje od onih iji bi ga uticaj
mogao dovesti do novog sluenja kazne.
Ovde nema otmenih terapijskih zahvata. Pristup je pragmatian: pojaati stepene discipline i
privrenosti kui, smanjiti vreme koje se provodi sa vrnjacima sklonim nevoljama, pospeiti trud u koli
ili nastojanje da se nae posao, i ukljuiti prestupnika u neki sport. Ali najvanije od svega, negovati
mreu zdravih povezivanja koja e prestupnika okruiti ljudima kojima je stalo do njega i koje mu mogu
pomoi da izgradi odgovorniji pristup ivotu. Sve se to postie uz pomo ljudi: proirene porodice, suseda
i prijatelja.609
I mada traje svega etiri meseca, ini se da multisistemska terapija deluje. Stopa recidiva kod
mladih prestupnika koji su proli kroz ovaj program i koji su potom praeni tri godine po izlasku iz
zatvora, pala je sa 70 na gotovo 25. Jo vie zadivljuje to se ti rezultati odnose na najokorelije, najtee
zatvorenike iji su zloini nasilni i ozbiljni.
Vladin popis godita zatvorenika pokazuje da je zatvorska grupa koja belei najvei porast ona
srednjih godina; bukvalno svi u toj grupi imaju iza sebe viegodinji kriminalni sta. 610 Veina je stigla do
neizbenog kraja ivotnog puta u kriminalu, puta kojim su krenuli jo u mladosti, sa svojim prvim
hapenjem.
Prvo hapenje je zlatna prilika za intervenisanje, za promenu pravca prestupnikovog ivota u smeru
suprotnom od kriminala. Taj trenutak je presudan, jer upravo tad mladi ovek moe poi stranputicom i
neprestano prolaziti kroz zatvorsku kapiju, a moe ostati i van zatvora.
Usvojimo li programe koji funkcioniu, programe kao to je prevaspitavanje socijalnog mozga, svi
e izai kao pobednici. Da ne bude zabune, sveobuhvatan plan kao onaj iz Kalamazua sastoji se od
mnogo delova: spisak onoga to funkcionie obuhvata i opismenjavanje, i nalaenje posla od kog se
moe iveti, ba kao i preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke. Ali svi delovi imaju zajedniki
cilj: pomoi prestupniku da naui da postane bolji ovek, a ne vetiji kriminalac.
608 O recidivima u multisistemskoj terapiji, videti C. M. Boruin et al., Multisystemic Treatment of
Serious Juvenile Offenders: Long-term Prevention of Criminality and Violence", Journal of Consulting and
Clinical Psychobgy 63 (1995), 569-78.
609 Isto.
610 O starosti zatvorenika, videti Paige Harrison - Alan J. Beck. Prisoners in 2003", Bulletin, Biro za
pravnu statistiku, Vaington, novembar 2004.

21. OD NJIH DO NAS

Dogaaj se zbio u Junoj Africi poslednjih godina aparthejda, sistema potpune segregacije
Afrikanera, potomaka holandskih doseljenika na vlasti, i obojenih grupa. Trideset ljudi se kriom
sastajalo etiri dana. Jednu polovinu su inili beli direktori, drugu crni predvodnici zajednica. Grupa je
obuavana kako da zajedno sprovodi seminare iz liderstva s ciljem da se pomogne razvoj sposobnosti
rukovoenja u crnoj zajednici.
Poslednjeg dana programa uesnici su sedeli prikovani ispred televizora sluajui sad ve uveni
govor predsednika F. V. de Klerka, koji je nagovestio zavretak aparthejda. De Klerk je ozakonio dugu
listu dotad zabranjenih organizacija i naloio putanje na slobodu velikog broja politikih zatvorenika.
Jedna od crnih liderki zajednice prisutnih na obuci, Ani Lersebe (Loersebe) je blistala: kako je koja
organizacija prozivana ona je zamiljala poznata lica koja e posle ovoga moi da prestanu sa skrivanjem.
Posle govora, grupa je prola kroz zavrnu fazu u kojoj je svaki pojedinac dobio priliku da se
oprosti s nekoliko rei. Veina je jednostavno rekla da im je trening mnogo znaio i da se raduju to su
uestvovali.
Ali jedan uesnik, peti po redu, visok, emocionalno rezervisan Afrikaner, ustao je i pogledao pravo
u Ani. elim da znate, rekao joj je, da su me vaspitali da o vama mislim kao o ivotinjama. A onda je
briznuo u pla.611
Mi-Oni ponavlja odnos Ja-Ono, samo u mnoini: dinamika u osnovi je jedna te ista. Kao to bi
rekao Valter Kaufman (Kaufmann) koji je prevodio Martina Bubera na engleski, rei Mi-Oni (engl. UsThem) dele svet na dva dela: na decu svetla i decu tame, na ovce i koze, izabrane i proklete.612
U vezi izmeu jednog od Nas i jednog od Njih po pravilu nema empatije, a kamoli natimavanja.
Ako bi se jedan od Njih usudio da se obrati nekom od Nas, njegove rei ne bi bile prihvaene iskreno i
otvoreno kao to bi bile rei nekog od Nas - ako bi uopte i bile sasluane.
Jaz koji deli Nas i Njih sve se vie iri sa gaenjem empatije. A preko tog jaza imamo slobodu da u
Njih projektujemo ta god nam se dopadne. Kako Kaufman dodaje: Pravednost, inteligencija, integritet,
ljudskost i pobeda su iskljuiva povlastica Nas, dok pokvarenost, glupost, licemerje i potpuni poraz
pripadaju Njima.
Kad uspostavimo odnos s nekim kao da je on od Njih, mi iskljuujemo svoje altruistike impulse.
Uzmimo, na primer, seriju eksperimenata u kojima su dobrovoljci pitani da li bi primili elektrook umesto
nekoga. Zamka je: potencijalnu rtvu nisu mogli da vide, ve samo da uju njen opis. Sto je razlika u
opisu izmeu te osobe i dobrovoljca bila vea - to je rtva vie pripadala Njima - to je dobrovoljac bio
nespremniji da joj ponudi pomo.613
Mrnja je, rekao je Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade koji je preiveo holokaust, rak to se
prenosi s oveka na oveka, s naroda na narod. 614 Ljudska istorija belei beskrajne reke uasa koje je
jedna grupa nasilno vrila nad drugom - ak i kad su slinosti meu grupama vee nego razlike.
Protestanti i katolici iz Severne Irske, Srbi i Hrvati, godinama su se borili, mada su genetski najblii
bioloki roaci.
611 Sceni izmeu Afrikanera i Ani prisustvovao je Piter Send koji je dogaaj opisao u Peter Senge et al,
Presence: Human Purpose and the Field of the Future (Cambridge, Mass.: Society for Organizational Learning,
2004).
612 O Nama-Njima, videti Walter Kaufmann, predgovor u Martin Buber, Ich und Du (I and Thou, 1937;
New York: Simon&Schuster, 1990), 13.
613 O slinosti i oku, videti, na primer, Dennis Krebs, Empathy and Altruism: An Examination of the
Concept and a Review of the Literature", Psychological Bulletin 73 (1970), 258-302; C. Daniel Batson, The
Altruism Question: Toward a Scientific Answer (Hillsdale, N. J.: Erlbaum 1991).
614 Eli Vizel je ovo zapaanje izneo na ezdesetoj godinjici osloboenja Auvica. Videti Jerusalem Post,
25. januar 2005.

Sa izazovima ivljenja u globalnoj civilizaciji suoavamo se s mozgom koji nas prevashodno vezuje
za nae rodno pleme. I to bi jedan psihijatar, koji je odrastao usred etnikih previranja na Kipru rekao,
grupe koje su meusobno veoma sline, prelaze put od Nas do Njih preko narcisizma malih razlika,
hvatajui se za beznaajna svojstva koja izdvajaju jednu grupu, nautrb postojanja itavog niza ljudskih
slinosti. A kad se drugi jednom postave na psiholoku udaljenost, lako mogu postati meta neprijateljstva.
Taj proces predstavlja kvarenje jedne normalne kognitivne fukcije: kategorizacije. Da bi uveo red i
dao smisao svetu oko nas, ljudski se mozak oslanja na kategorizaciju. Pretpostavljajui da novi entitet
koji smo ukljuili u odreenu kategoriju deli iste osnovne crte kao i njegovi prethodnici, mi nekako
krmanimo kroz neprekidno promenljivo okruenje.
Ali onog asa kad se pojave negativna ubeenja, nae naoari poinju da se magle. Tad imamo
obiaj da se hvatamo za sve to ide u prilog naem ubeenju, i da previamo sve to mu je suprotno.
Predrasude su u ovom smislu hipoteze koje oajniki pokuavaju da nam se dokau kao istinite. I zato,
kad sretnemo nekoga na koga bi se predrasuda mogla primeniti, ubeenja nam iskrivljuju percepciju,
inei nas potpuno nesposobnim za proveru toga da li se taj neko zaista uklapa u na stereotip. Otvoreno
neprijateljski stereotipi prema nekoj grupi - u meri u kojoj poivaju na neproverenim pretpostavkama zapravo su mentalne kategorije koje su postale naopake.
Nejasno oseanje strepnje, trag straha ili naprosto nelagodnosti to ne umemo da tumaimo Njihove
kulturne signale moe biti dovoljan povod da se kognitivne kategorije ponu iskrivljavati. Sa svakim
dodatnim neslaganjem, svakim nepovoljnim medijskim prikazom, svakim oseajem da se s nama
nedolino postupalo, mozak prikuplja dokaze protiv drugih. Kako se ti sluajevi umnoavaju, tako
strepnja prerasta u antipatiju, a antipatija se pretvara u antagonizam.
Otvoren gnev raspiruje predrasude ak i kod onih koji imaju samo slabana ubeenja. Kao ibica na
suvo drvo, antagonizam katalizira prebacivanje od Nas i Njih (to predstavlja samo opaanje razlike) u
Nas protiv Njih, to je aktivno neprijateljstvo.
Ljutnja i strah, a amigdala upravlja i jednim i drugim, pojaavaju razornost narastajueg ubeenja.
Preplavljen ovim snanim emocijama, prefrontalni reanj biva onesposobljen, budui da niski put silom
savladava visoki. Posledica ovog sabotiranja sposobnosti da se jasno razmilja jeste nemogunost davanja
ispravnog odgovora na sutinsko pitanje, pitanje da li taj neko zaista ima sve te loe crte koje pripisujem
Njima? Ako je ve prihvaen pogled na Njih koji ih osuuje, onda se to pitanje vie ne postavlja ak i ako
gneva ili straha nema.
Implicitno ubeenje
Mi-i-Oni se javlja u mnogim oblicima, od divlje mrnje do neblagonaklonih stereotipa, tako tananih
da ih ne primeuju ak ni oni koji ih poseduju. Te ultraneprimetne predrasude kriju se u niskom putu, u
obliku implicitnih ubeenja, automatskih i nesvesnih stereotipa. Ova tiha ubeenja kao da su sposobna
da upravljaju naim odgovorima - recimo odlukom koga zaposliti iz mora podjednako kvalifikovanih
kandidata za posao - ak i kad odstupaju od verovanja kojih se svesno drimo.615
Ljudi koji ne pokazuju ni najmanji znak otvorenih predrasuda i koji izraavaju pozitivne stavove
prema nekoj grupi, ipak mogu nositi skrivena ubeenja koja je mogue otkriti veto smiljenim
kognitivnim metodama. Na primer, u testu implicitnih asocijacija ispitanicima se nudi re koju treba to je
bre mogue povezati s nekom kategorijom.616 Da bi se dobila skala skrivenih stavova o tome da li su
615 Na primer, rezultati na testu implicitnih asocijacija ukazuju na to da u Sjedinjenim Dravama veina
belaca i otprilike polovina crnaca lake povezuje pozitivne sudove, poput radosti" sa belcima a
negativne, poput neuspeh" sa crncima. ak i ljudi koji se zalau za antirasistika gledita esto s
razoaranjem shvataju da i sami bre donose pozitivne sudove o belcima, a negativne o crncima.
616 O testu implicitnih asocijacija videti Anthony Greenwald et ah, Measuring Individual Differences
in Implicit Cognition: The Implicit Association Test", Journal of Personality and Social Psychology 74 (1998),

ene podjednako kvalifikovane za poslove u nauci kao i mukarci, test trai da se rei kao to su fizika i
humanistika upare sa reju mukarac ili ena.
Takva uparivanja radimo najbre kad se neka ideja uklapa u na ve postojei nain razmiljanja o
neemu. Osoba koja veruje da su mukarci uspeniji u nauci nego ene bre e povezati re mukarac i
rei skopane s naukom. Ove se razlike izraavaju u pukim desetinkama sekunde i mogu se otkriti samo
kompjuterskom analizom.
Izgleda da ova implicitna ubeenja, ak i kad su sasvim slaba, iskrivljuju sudove o ljudima iz
obeleene grupe, kao i donoenje odluka poput onih da li treba raditi s nekim, a iskrivljuju i presudu o
krivici optuenog.617 Kad su postavljena jasna pravila kojih se treba pridravati, implicitna ubeenja imaju
slabije dejstvo - ali to su norme u nekim okolnostima rasplinutije, to je njihovo delovanje snanije.
Jedna kognitivna naunica je sa zaprepaenjem otkrila, reavajui test o implicitnim ubeenjima,
da nesvesno neguje stereotip o enama naunicima - kao to je i ona sama! Zato je promenila izgled svog
kabineta, okruivi se slikama uvenih naunica kao to je Marija Kiri.
Moe li to promeniti njene stavove? Moda i moe.
Neko vreme su psiholozi smatrali da su nesvesne mentalne kategorije, poput implicitnih stavova,
nepromenljive; budui da se njihov uticaj ostvaruje automatski i nesvesno, pretpostavljalo se da su
njihove posledice neizbene. Na kraju krajeva, amigdala ima kljunu ulogu u oblikovanju implicitnih
ubeenja (kao i otvorenih predrasuda).618 A ini se da nije lako promeniti kola niskog puta.
Neto novija istraivanja pokazala su, meutim, da su automatski stereotipi i predrasude nestalni implicitna ubeenja ne odraavaju ovekova istinska oseanja, ve se mogu menjati. 619 Na neuronskom
nivou ova nestalnost moe odraavati injenicu da ak i niski put strasno voli da ui tokom itavog
ivota.
Uzmimo jednostavan eksperiment o ublaavanju stereotipa.620 Ljudima sa implicitinim ubeenjima
o crncima pokazivane su fotografije izuzetno cenjenih crnaca, kao to su Bil Kozbi i Martin Luter King
Mlai, i neomiljenih belaca kao to je serijski ubica Defri Damer. Izlaganje je bilo kratko, samo
petnaestominutni filmovi sa paljivo odabranim nizom od etrdeset fotografija.
Kratki kurs za amigdalu imao je za ishod dramatinu promenu u ocenama koje su ti ljudi postigli na
testu o implicitnim stavovima: nestali su nesvesni stavovi protiv crnaca. Kad su dobrovoljci ispitivani
dvadeset etiri asa kasnije pozitivna promena se i dalje odravala. Moe se pretpostaviti da bi promena
potrajala ako bi se uvaeni lanovi obeleene grupe s vremena na vreme pojavljivali u dopunskim
1464-1480.
617 T. Andrew Poehlman et al., Understanding and Using the Implicit Association Test: III. Metaanalysis of Predictive Validity", neobjavljen rukopis.
618 Snimanjem mozga za vreme gledanja fotografija pripadnika obeleene grupe, bilo belaca, bilo ena
naunica ili starih ljudi, otkriveno je da amigdala pokazuje veu aktivnost to su te jedva primetne
predrasude kod nekog snanije. Videti Alan Hart et al., Differential Response in the Human Amygdala to
Racial Out-group Versus In-group Face Stimuli", NeuroReport 11 (2000), 2351-2355; Elizabegh Phelps Mahzarin R. Banaji, Performance on Indirect Measures of Race Evaluation Predicts Amygdala
Activation", Journal of Cognitive Neuroscience 12 (2000), 729-38. A kada se slike na kojima su lica ljudi
njihove grupe prikazuju brzo (ili prikriveno), tako da svesni deo uma nema predstavu ta gleda, amigdala
reaguje snanije na te jedva raspoznatljive slike nego na one koje su svesno viene. Videti, takoe,
William A. Cunningham et al., Separable Neural Components in the Processing of Black and White
Faces", Psychological Science 15 (2004), 806-813.
619 Irene V. Blair, The Malleability of Automatic Stereotypes and Prejudice", Personality and Psychology
Review 202 (2002), 242-261.
620 O ublaavanju stereotipa, videti Nilanjana Dasgupta - Anthony Greenwald, On the Malleability of
Automatic Attitudes: Combating Automatic Prejudice with Images of Admired and Disliked Individuals"
Journal of Personality and Social Psychology 81 (2001), 800-14.

seansama (ili, recimo, kao glavni likovi u omiljenim TV emisijama). Amigdala neprekidno ui i zato ne
mora ostati uanena u nekom ubeenju.
Dokazano je da mnogi pristupi smanjuju implicitna ubeenja, bar na odreeno vreme.621 Kod ljudi
kojima je saopteno da su testovi inteligencije pokazali da imaju visoku inteligenciju iezavala su
negativna implicitna ubeenja ali, kod onih kojima je reeno da je test pokazao da im je inteligencija
niska, ubeenja su se uvrstila. Implicitna ubeenja o crncima smanjila su se poto su ljudi dobili
pozitivan fidbek od crnog poslodavca.
Do toga mogu dovesti i socijalni zahtevi: ljudi smeteni u socijalno okruenje u kom su njihove
predrasude u raskoraku s miljenjem ostatka grupe pokazuju slabija implicitna ubeenja. ak i otvorena
odluka da se pree preko neijeg pripadnitva obeleenoj grupi moe umanjiti skrivene predrasude.622
Ovaj nalaz se uklapa u izvestan neuronski dudo: dok ljudi razmiljaju ili razgovaraju o svojim
tolerantnim stavovima aktivira se prefrontalna oblast, dok se amigdala, sedite implicitnih predrasuda,
utiava.623 Kad se visoki put ukljui u pozitivnom smislu, niski put gubi mo da zamuuje ubeenja.
Moda je upravo ova neuronska dinamika na delu kod ljudi ukljuenih u programe za otvoreno podizanje
tolerancije.
Jedan sasvim drugaiji, prilino neobian nain da se makar malo neutralizuju predrasude, otkriven
je u jednom izraelskom eksperimentu u kom je kod ljudi buen oseaj sigurnosti pomou neprimetnih
postupaka, kao to je prizivanje u seanje voljenih osoba. Trenutno oseanje vee sigurnosti pomeralo je
uesnike sa predrasudama ka pozitivnom stavu prema Arapima i ultraortodoksnim Jevrejima, iako su obe
grupe prvobitno bile na meti njihovih predrasuda. Kada im je reeno da mogu provesti neko vreme sa
Arapinom ili ultraortodoksnim Jevrejinom bili su mnogo spremniji nego nekoliko minuta pre toga.
Niko ne tvrdi da jedno ovako neuhvatljivo oseanje sigurnosti moe razreiti dugotrajne istorijske i
politike sukobe. Ipak, ta demonstracija govori u prilog tome da ak i skrivene predrasude mogu
smekati.624
Okonanje neprijateljske podele
Godinama su psiholozi koji se bave meugrupnim odnosima ivo raspravljali ta bi to tano moglo
premostiti podele izmeu Njih i Nas. No ta je rasprava najveim delom razreena radom Tomasa Petigrua
(Pettigrew), socijalnog psihologa koji je poeo da prouava predrasude ubrzo poto je pokret za ljudska
prava Amerikanaca unitio pravne barijere izmeu rasa. Poreklom iz Virdinije, Petigru je bio jedan od
prvih psihologa koji je zaronio pravo u srce rasne mrnje. Poeo je kao student Gordona Olporta
(Allport), socijalnog psihologa koji je tvrdio da odravanje prijateljskih kontakata razjeda predrasude.
Tri decenije kasnije Petigru je sproveo dosad najveu analizu istraivanja o tome koje vrste
kontakata menjaju neprijateljske poglede grupa jednih o drugima. Petigru je sa saradnicima sakupio
petsto petnaest istraivanja sprovedenih izmeu 1940. i 2000, i podvrgao ih jedinstvenoj ogromnoj
statistikoj analizi, uzimajui zapanjujui broj odgovora od 250.493 ispitanika iz trideset osam zemalja. U
621 O pristupima za ublaavanje implicitnih ubeenja, videti Blair, The Malleability".
622 Zauujue je da su osobe koje se dre svesno donete odluke o potiskivanju negativnih stereotipa u
stanju da se tako ponaaju sve dok su svesne trenutka kada vide nekoga iz obeleene grupe. No kad je
izlaganje subliminalno (blesak koji traje jedva 33 milisekunde), implicitno ubeenje se zadrava. Videti
Blair, The Malleability".
623 O aktiviranju preffontalnog renja i amigdale, videti Matthew Lieberman et al., A Pain by Any
Other Name (Rejection, Exclusion, Ostracism) Still Hurts the Same: The Role of Dorsal Anterior
Cingulate Cortex in Social and Physical Pain, in J. Cacioppo et al., eds., Social Neuroscience: People Thinking
About Thinking People (Cambridge, Mass.: MIT Press, 2005).
624 Ova studija takoe nagovetava zbog ega demagozi uvek uzburkavaju strah i ljutnju u sprezi s
neprijateljstvom protiv Njih. Grupni oseaj sigurnosti predstavlja pretnju za jedno: predrasude.

tim istraivanjima podele izmeu Nas i Njih kretale su se od odnosa crnci-belci u Sjedinjenim Dravama,
do razliitih oblika etnike, rasne i verske netrpeljivosti irom sveta, kao i do ubeenja o starima, o
invalidima, ili mentalnim bolesnicima.625
Ubedljiv zakljuak je: emocionalna posveenost, kao to je prijateljstvo, ili ljubavna veza izmeu
ljudi sa razliitih strana neprijateljske podele, ini da ljudi daleko spremnije prihvataju tu drugu grupu. Na
primer, oni koji su se u detinjstvu druili s nekim iz druge grupe, obino su pelcovani protiv predrasuda
kasnije u ivotu - kao to je utvreno u jednoj studiji o Afroamerikancima koji su se kao deca igrali s
belcima (mada je u to vreme u njihovim kolama ve postojala segregacija). Isto dejstvo otkriveno je i
kod Afrikanerki iz seoskih domainstava koje su se tokom aparthejda sprijateljile sa domaim afrikim
radnicima.
Znaajno je to istraivanja, kojima je praen vremenski tok prijateljstava sklopljenih uprkos
podelama, pokazuju da ve i sama bliskost vodi ublaavanju predrasuda. No pukim sluajnim susretima
na ulici ili na poslu postie se srazmerno malo, ako se ita i postie, na promeni neprijateljskih
stereotipa.626 Petigru smatra da je sutinski uslov za prevazilaenje predrasuda postojanje snane
emocionalne veze. S vremenom se toplina koju jedna osoba gaji prema drugoj postepeno generalizuje na
sve Njih. Na primer, kad su ljudi imali dobre prijatelje s druge strane napetih etnikih podela u Evropi Nemci s Turcima, Francuzi sa Sevemoafrikancima, Britanci sa Indusima - prijatelji su imali mnogo manje
predrasuda prema drugoj grupi kao celini.627
Moete zadrati opte stereotipe o njima, ali oni vie nee biti skopani sa snanim negativnim
oseanjima, rekao mi je Petigru.
Da je za predrasude kljuna uloga kontakta ili odsustva kontakta - pokazala su istraivanja koja
je Petigru sa kolegama sproveo u Nemakoj. Istoni Nemci u proseku imaju znatno vie predrasuda o
svim drugim grupama, od Poljaka do Turaka, nego ljudi u Zapadnoj Nemakoj, kae Petigru. Na
primer, izlivi nasilja protiv manjinskih grupa mnogo su uestaliji u bivoj Istonoj Nemakoj nego u
bivoj Zapadnoj. Kad smo prouavali ljude uhapene zbog te vrste nasilja otkrili smo dve injenice: da
imaju izraene predrasude, i da ne dolaze doslovno ni u kakav dodir s grupama prema kojima gaje toliku
mrnju.
ak i kad je komunistika vlada Istone Nemake prihvatila velike grupe Kubanaca i Afrikanaca,
oni su i dalje drani u segregaciji, primeuje Petigru. U Zapadnoj Nemakoj, meutim, postoje
decenijama duga prijateljstva koja prevazilaze grupne granice. Utvrdili smo da su Nemci, to su vie
kontakata imali s manjinama, bili prijatelj skije nastrojeni prema njima a to se odnosilo na grupu kao
celinu.628 Kada Ono postane Ti, i Oni se pretvaraju u Mi.
Ali ta je sa implicitnim ubeenjima, tim jedva primetnim stereotipima koji izmiu radaru ak i onih
koji tvrde da nemaju predrasuda? Zar nije i to vano? Petigru je skeptian.
Grupe esto poseduju stereotipe o sebi, i ti su stereotipi iroko rasprostranjeni u njihovoj kulturi,
primeuje on. Na primer, ja sam kot; roditelji su mi bili doseljenici. Predrasuda je da su koti krtice.
Mi smo to obrnuli pa tvrdimo da smo samo tedljivi. Stereotip je ostao, ali se emocionalna valenca
promenila.
625 O meugrupnim studijama, videti Thomas Pettigrew - Linda Tropp, A Meta-analytic Test of
Intergroup Contact Theory", Journal of Personality and Social Psychology (2006, u tampi).
626 Usputni kontakti imaju manji uticaj nego veze koje su ljudima vane. Videti Rolf van Dick et al.,
Role of Perceived Importance in Intergroup Conflict", Journal of Personality and Social Psychology 87, br. 2
(2004), 211-227.
627 O etikim podelama u Evropi, videti Thomas Pettigrew: Generalized Intergroup Contact Effects on
Prejudice" Personality and Social Psychology Bulletin 23 (1997), 173-185.
628 O Nemcima i predrasudama, videti Ulrich Wagner et al., Ethnic Prejudice in East and West
Germany: The Explanatory Power of Intergroup Contact", Group Processes and Intergroup Relations 6 (2003),
22-36.

Testovima za implicitna ubeenja ispituju se kognitivne kategorije ljudi, a one su same po sebi
hladne apstrakcije liene oseanja. Ono to je vano kod stereotipa, tvrdi Petigru, jeste onaj emocionalni
prizvuk koji ih prati: samo posedovanje stereotipa manje je vano od oseanja koja su vezana uz njega.
Uzme li se u obzir snaga, pa ak i nasilnost pojedinih meugrupnih napetosti, briga o implicitnim
ubeenjima moe predstavljati luksuz rezervisan za sredine u kojima su predrasude u najveoj meri
svedene na nijanse, gde nema izliva ogoljene mrnje. Kad se grupe nalaze u otvorenom sukobu, raunaju
se emocije; kad se grupe meusobno lepo slau, mentalni zaostaci otvorenih predrasuda vani su u meri u
kojoj podravaju jedva primetne izraze predrasuda.
Petigruova istraivanja su pokazala da na osnovu posedovanja negativnih oseanja prema nekoj
grupi, neprijateljski postupci mogu predvideti bolje nego na osnovu posedovanja nepovoljnih stereotipa o
Njima.629 ak i kad uspostave prijateljstvo, ljudi iz neprijateljskih grupa zadravaju neto od prvobitnih
stereotipa. Ali se njihova oseanja zagrevaju - i to je ono to je znaajno: Sad mi se dopadaju, mada se i
dalje drim opteg stereotipa. Petigru pretpostavlja: Moe neko i da zadri implicitna ubeenja, ali ako
se oseanja promene, promenie se i njegovo ponaanje.
Reenje u slagalici
Da bi se zatitile od meugrupnih trvenja koja su uzela maha u njihovoj velikoj srednjoj koli na
Menhetnu, devojke iz Portorika i Dominikanske Republike udruile su se u veliku jedinstvenu kliku. Ali i
u tom vrsto povezanom klanu povremeno su izbijala neprijateljstva izmeu dominikanske i
portorikanske struje.
Jednog dana izbila je svaa izmeu dve devojke: Portorikanka je prekorela Dominikanku da previe
die nos iako se tek uselila u SAD. Dve devojke su postale neprijatelji, podelivi time i ostale odane
lanice grupe.
Etnike meavine u kojima se kreu uenici srednjih kola Amerike sve su raznolikije. U novom
globalnom mikrokosmosu uobiajene kategorije diskriminacije - naini na koje definiemo Nas i Njih neprekidno se obnavljaju.630 Stare podele, kao to je nekad bila podela na crnce i belce, zamenile su
podele prema mnogo tananijim crtama. U pomenutoj menhetenskoj koli ove podele podrazumevaju ne
samo razdvajanje na crnce i latinose, ve i kod Azijata razdvajanje na ABSs (Kineze roene u Americi)
i FOBs (Tek sile s broda).
Ako se ostvare predvianja o prilivu doseljenika u Sjedinjene Drave u narednih nekoliko decenija,
ova vieslojna etnika meavina, sa bujanjem razliitih in i out grupa, samo e poveati arolikost Nas i
Njih.
Jedna otrenjujua lekcija o tome kolika je cena socijalne rascepkanosti jeste ona strana pucnjava u
Srednjoj koli Kolembajn 20. aprila 1999, kad su se dva uenika autsajdera osvetila ubivi nekoliko
kolskih drugova i jednog nastavnika, posle ega su izvrili samoubistvo. Ova je tragedija podstakla socijalnog psihologa Eliota Aronsona da se udubi u problem, ije korene vidi u kolskoj atmosferi koja
podstie takmienje, podelu na klike i iskljuivost.
U takvom okruenju, kae Aronson tinejdere mui injenica da se zbog sveopte atmosfere
ruganja i odbacivanja od vrnjaka srednja kola pretvara u neprijatno iskustvo. Za mnoge je i vie od
neprijatnog - oni je opisuju kao ivi pakao, u kome se oseaju nesigurno, nepopularno, odbaeno i
kinjeno.631
629 O afektu nasuprot kognitivnim kategorijama, videti Pettigrew - Tropp, Meta-analytic Test".
630 O ruenju kategorija, videti Susan Rakosi Rosenbloom - Niobe Way, Experiences of Discrimination
Among African American, Asian American and Latino Adolescents in and Urban High School", Youth &
Society 35, (2004), 420-451.
631 Elliot Aronson, Nobody Left to Hate (New York: W. H. Freeman, 2000), 15

Pored Sjedinjenih Drava, i druge zemlje, kao to su Norveka i Japan, hvataju se u kotac s
problemom kako spreiti decu da se uzajamno maltretiraju. Gde god postoje popularni uenici i autsajderi
koje drugi uenici izbegavaju i iskljuuju, problem nepovezanosti zagauje i socijalni svet aka.
Mnogima se ova injenica moe uiniti nevanom sporednom posledicom prirodnih socijalnih
tokova koji od jednih uenika prave zvezde, a druge uklanjaju s mape. Ali istraivanja ljudi koji su
prunueni da se oseaju iskljueno, ili koje drugi stalno podseaju na to da pripadaju grupi autsajdera,
pokazuju da ih takva odbacivanja mogu gurnuti u stanje rastrojenosti, ankziozne preokupljenosti, letargije
i oseanja da im je ivot beznaajan. 632 Tinejdersko oseanje teskobe u velikoj meri proistie upravo iz
straha od odbacivanja.
Setite se da se bol zbog ostrakizma belei u onom voritu socijalnog mozga koje reaguje i na
stvaran fiziki bol. Socijalno odbacivanje aka moe potopiti njihovo akademsko postignue. 633 Kapacitet
njihove radne memorije - kljune kognitivne sposobnosti za prijem novih podataka - biva naruen u
dovoljnoj meri da doe do znaajnog opadanja prilikom ovladavanja predmetima kao to je matematika.634 Pored potekoa u uenju, neprihvaeni uenici obino pokazuju viu stopu nasilnosti i
sklonosti da ometaju as, a ee i izostaju i naputaju kolu.
Socijalni svet kole je centar tinejderskog ivota. Ova injenica predstavlja opasnost, kao to
pokazuju podaci o otuenosti, ali i obeanje: zato to kola svakom tinejderu nudi i ivu laboratoriju za
uenje prijatnog povezivanja s drugim ljudima.
Aronson se prihvatio izazova da pomogne uenicima da se poveu na zdrav nain. Iz socijalne
psihologije bila mu je poznata jedna dinamika prelaenja puta od Njih do Nas: kad ljudi iz neprijateljskih
grupa rade na postizanju zajednikog cilja, na kraju se svide jedni drugima.
I zato se Aronson zaloio za neto to naziva uionica slagalica, a gde uenici rade u timovima
kako bi savladali zadatak koji e reavati na testu. Kao i u slagalici, svaki uenik u grupi poseduje jedan
deo celine, deo kljuan za njeno potpuno razumevanje. Na primer, u uenju o Drugom svetskom ratu, na
primer, svaki lan tima postaje strunjak za jednu oblast, recimo za vojne operacije u Italiji. Strunjak
prouava svoju temu sa uenicima iz drugih grupa. Zatim se vraa u svoju matinu grupu i prenosi znanje
ostatku sopstvene grupe.
Da bi savladala predmet, itava grupa mora paljivo pratiti ta govori svaki njen lan. Ako grupa
odbacuje nekog lana, ili se ne natimava na njega zato to joj se on ne dopada, u opasnosti je da loe
proe na ispitu. Tako ve samo uenje postaje eksperiment koji ohrabruje sluanje, potovanje i saradnju.
U nastavnim grupama slagalicama uenici naputaju negativne stereotipe. Isto tako, istraivanja u
multikulturalnim kolama pokazuju da to uenici iz razliitih grupa imaju vie meusobnih prijateljskih
dodira, to su slabija njihova predubeenja.635
Uzmimo primer Karlosa, uenika petog razreda, koji je iznenada morao da napusti kolu koju su
uglavnom pohaali uenici meksiko-amerikog porekla, kao to je on sam, i da se vozi preko itavog
grada u kolu u bogatom kraju. U novoj koli uenici su bolje poznavali gradivo iz svih predmeta nego
on, i poeli su da mu se rugaju zbog naglaska. Karlos je smesta postao autsajder, povuen i nesiguran.
632 O ceni neprihvatanja, videti Mean Twenge et al., Social Exclusion and the Deconstructed State:
Time Perception, Meaninglessness, Lethargy, Lack of Emotion, and Self-awareness", Journal of Personality
and Social Psychology 85 (2003), 409423.
633 Nacionalni centar za prevenciju hroninih bolesti i unapreenje zdravlja, Odeljenje za zdravlje
omladine i kolaraca, School Connectedness: What We Know That Makes a Difference in Students Lives (Atlanta, Ga.,
2004).
634 O slabljenju radne memorije, videti Toni Schmader - Michael Johns, Converging Evidence that
Stereotype Threat Reduces Working Memory Capacity", Journal of Personality and Social Psychology 85
(2003), 450-452.
635 Samuel Gaertner et al., The Contact Hypothesis" u Judith Nye - Aeron Brower, Whats Social about
Social Cognition1 (Thousand Oaks, Calif.: Sage, 1996).

Ali u uionici slagalici, isti oni aci koji su ga ismevali, sad su morali da se oslone na njega da bi
dobili deo slagalice potreban za uspeno savladavanje gradiva. U poetku su ga zadirkivali zbog sporog
izlaganja podataka, posle ega bi se on blokirao - pa su svi postizali slab uspeh. Zato su poeli da mu
pomau i da ga ohrabruju. to su mu vie pomagali, to je Karlos bivao sve oputeniji - i artikulisaniji.
Rezultati su mu se popravili, a drugovi iz razreda su ga odjednom gledali drugim oima.
Nekoliko godina kasnije, iznebuha, Aronson je primio pismo od Karlosa, koji se upravo spremao da
diplomira. Karlos ga je podseao da je nekad bio uplaen i da je mrzeo kolu jer je bio uveren da je glup i da su druga deca bila surova i neprijatna prema njemu. Ali otkad je uestvovao u uionici slagalici sve
se promenilo i njegovi muitelji su mu postali prijatelji.636
Zavoleo sam uenje, pisao je Karlos. A sad se spremam da upiem Pravni fakultet na Harvardu.
Pratanje i zaboravljanje
Jednog hladnog decembarskog dana veleasni Dejms Parks Morton, bivi stareina Episkopalne
katedrale u Njujorku i novi direktor Konfesionalnog centra, saoptio je svom osoblju izuzetno loe vesti.
Njihovi najvei donatori ukinuli su pomo, ostavljajui Centar bez novca za kiriju. Izgledalo je da im
preti opasnost da postanu beskunici.
A onda, samo nekoliko dana pre Boia, pojavio se neoekivani spasilac, ejh Musa Drama,
doseljenik iz Senegala, koji je uo za njihove muke i ponudio Meuverskom centru prostoriju u zgradi u
kojoj je upravo otvarao jaslice.
U injenici da je musliman spasao Centar u kom su budisti, hinduisti, hriani, Jevreji i muslimani
imali priliku da se sastaju i reavaju zajednike probleme, stareina Morton je video podesnu parabolu
koja je potvrdila samu misiju njegove grupe. I, kako je rekao Drama: to vie saznajemo jedni o drugima, i to smo spremniji da zajedno sedimo i pijemo i smejemo se, manje emo biti spremni da
prolivamo krv.637
Ali, moe li se ita uiniti da se izlei mrnja izmeu naroda kad je krv ve prolivena? Na popritu
nasilja izmeu grupa, predrasude i neprijateljstvo metastaziraju.
Kad neprijateljstva jednom prestanu, osim samog rada na postizanju harmoninih veza postoje i
valjani lini razlozi da se taj proces ubrza. Jedan je bioloke prirode: produetak mrnje i pizme ostavlja
loe fizioloke posledice. Prouavanja zaostalog neprijateljstva kod ljudi otkrivaju da njihova tela, kad ma
i pomisle na omraenu grupu, odgovaraju oslobaanjem besa; preplavljuju ih hormoni stresa, podiui im
krvni pritisak i naruavajui imunu odbranu tela. Moe se pretpostaviti da opasnost od trajnih biolokih
posledica raste to se ee i snanije ponavlja ovo pokretanje zatomljenog besa.
Jedan lek lei u pratanju. 638 Pratanje nekome na koga smo kivni dovodi do suprotne bioloke
reakcije: pritisak nam se sniava, brzina pulsa i nivoi hormona stresa opadaju, to umanjuje bol i
depresiju.639
636 O pismu, videti Aronson, Nobody Left, 151
637 O poklonu, videti Joseph Berger, A Muslim Santas Gift to an Interfaith Group: Free Rent", New
York Times, 24. decembar 2004, 83.
638 Naravno, spremnost za pratanje je vea kada napada ponudi iskreno izvinjenje. I kao to je jedan
Izraelac predloio, voe obe strane u izraelsko-palestinskom sukobu mogle bi ponuditi zvanina
izvinjenja u smislu Mnogo ste propatili zbog nas. Izvinjavamo vam se. Izvinjavamo se zato to nismo
eleli da vas povredimo, ve samo da izgradimo nau naciju". To bi moglo pomoi brem uspostavljanju
mira. Videti Lucy Benjamin, Impasse: Israel and Palestine", konferencija odrana na Univerzitetu
Kolambija, u Njujorku, 20. novembar 2004.
639 O fiziologiji pratanja videti Fred Luskin, Forgive for Good (San Francisco: HarperSanFrancisco,
2001).

Pratanje moe imati i socijalne posledice, kao to je uspostavljanje prijateljstva s bivim

neprijateljima. Ali nije neophodno da uzme taj oblik. Dok su rane jo svee, pogotovu, pratanje ne
zahteva prelaenje preko uvredljivih inova, zaboravljanje onoga to se dogodilo ili pomirenje s
napadaem. Ono podrazumeva nalaenje naina da se osoba oslobodi iz kandi opsednutosti povredom.
Psiholozi su nedelju dana obuavali sedamnaestom Sevemoiraca, meu kojima je bilo i katolika i
protestanata, da prataju. Svako od njih je usled verskog nasilja izgubio nekog lana porodice. Cele
nedelje ucveljeni uesnici govorili su o svojoj tuzi, i pomagano im je da pronau nov nain razmiljanja o
svojoj tragediji - uglavnom da se ne zadravaju na svom bolu, nego da se iz potovanja na seanje na
svoje voljene okrenu svetlijoj budunosti. Mnogi su nameravali da pomognu drugima da prou kroz isti
obred pratanja. Posle svega, grupa ne samo to se oseala manje emocionalno povreenom, ve su njeni
lanovi saoptavali da su kod njih znatno oslabili telesni simptomi traume kao to su gubitak apetita i
nesanica.640
Oprostiti, moda, ali ne i zaboraviti - barem ne sasvim. oveanstvo treba da naui vane lekcije iz
inova tlaenja i nasilja. Potrebno je sauvati ih u svesti kao moralne pouke, kao podsetnike za generacije.
Kao to rabin Lorens Kuner kae za holokaust: elim da zapamtim taj uas samo da bih bio siguran da
se nita slino nee dogoditi ni meni niti ikome drugom.641
Kao to kae Kuner, poto je nauio najuasniju lekciju o tome ta znai biti rtva do kraja
ispoljene sile poludele tehnokratske drave najbolji odgovor na to seanje lei u pomaganju drugim
narodima kojima trenutno preti genocid.
Upravo ovaj motiv krije se iza produkcije Novog svitanja (New Down), popularne radio emisije
koja se jednom nedeljno emituje u Ruandi, gde su u periodu od 1990. do 1994- razjareni Hutui ubili
sedam stotina hiljada svojih suseda Tutsija, i uz njih umerene Hutue koji bi se mogli suprotstaviti tom
ubijanju. Zaplet emisije smeten u sadanjosti prati kljuanje napetosti izmeu dva susedna siromana
sela u sporu oko plodne zemlje koja se nalazi izmeu njih.
U zapletu nalik onom iz Romea i Julije, Batamuliza, mlada devojka, zaljubljuje se u Semu, mladia
iz susednog sela. Da bi se radnja dodatno zakuvala, Batamulizin stariji brat, Rutanagira, nalazi se u
njihovom selu na elu struje koja pokuava da rasplamsa mrnju prema susednom selu ne bi li se krenulo
u napad na njih - a uz to pokuava da primora Batamulizu da se uda za jednog njegovog dobrog drugara.
Batamuliza, meutim, pripada grupi koja ima prijatelje i u jednom i u drugom selu. Ovi mladi ljudi
smiljaju nain kako da se suprotstave smutljivcima, odaju protivnicima mete planiranih napada, recimo, i
javno protestuju protiv hukaa.
Tokom genocida izvrenog protekle decenije nedostajao je upravo ovaj oblik aktivnog otpora
mrnji. Podtekst Novog svitanja, zajednikog projekta holandskih filantropa i amerikih psihologa, jeste
negovanje sposobnosti ljudi da se odupru mrnji. 642 Ljudima pruamo nain da shvate uticaje koji vode
do genocida i nain da se postaraju da do toga nikad vie ne doe, kae Ervin taub, psiholog sa
Masausetskog univerziteta u Amherstu, jedan od tvoraca projekta.
taubu je dinamika genocida poznata kako iz linog iskustva, tako i na osnovu istraivanja koja je
sproveo. Kao dete, naao se meu desetinama hiljada maarskih Jevreja koje je od nacista spasao vedski
ambasador Raul Valenberg.
taubova knjiga Koreni zla (The Roots of Evil), saima psiholoke sile koje izazivaju masovne
pokolje.643 Pozadina za njih postavlja se tokom dramatinih socijalnih preokreta kao to su ekonomske
krize i politika previranja, u podrujima koja su u prolosti obeleile podele na jednu dominirajuu
640 O pratanju u Sevemoj Irskoj, videti isto.
641 Rabina Lorensa Kunera intervjuisao je Jonathan Cott, On a Sea of Memory (New York: Random
House, 2005), 153.
642 Producent Novog svitanja je Dord Vajs, La Benevulencija Productions, Amsterdam. Ruanda projekat
ima i vebsajt na www.Heabreconcile-Rwanda.org.
643 Ervin Staub, The Roots of Evil (New York: Cambridge University Press, 1992).

grupu, i jednu manje monu. Nemiri podstiu pripadnike veinske grupe da trae primamljive ideologije
koje slabiju grupu oznaavaju kao rtvenog jarca, okrivljujui je za probleme i predviajui bolju
budunost iji dolazak ometaju Oni. Omraza se mnogo lake raspiruje ako se veinska grupa u prolosti i
sama nala u ulozi rtve, te se i dalje osea povreenom i pamti naneto zlo. Budui da svet ve vidi kao
opasan, kad napetost poraste veinska grupa osea da mora pribei nasilju da bi se odbranila od Njih, ak
i kad ta njena samoodbrana preraste u genocid.
Nekoliko osobenosti ini izvesnijim takvo nasilje: kad obeleena grupa nije u stanju da podigne glas
u svoju odbranu, i kad posmatrai - oni koji bi mogli da se usprotive, ili ljudi iz susednih zemalja - nita
ne preduzimaju. Ako niko ne reaguje kad se rtvi prvi put nanese zlo, zloinci to utanje tumae kao
odobravanje, kae Staub. A kad jednom zaponu s nasiljem, poinioci korak po korak izdvajaju rtvu iz
moralnog okvira. A onda ih vie nita ne moe zadrati.
Staub, u saradnji s psiholokinjom Lori En Perlman (Pearlman), prenosi ove uvide - i lekove protiv
mrnje, kao to je otvoreno suprotstavljanje - grupama politiara, novinara i voa zajednice u Ruandi. 644
Molimo ih da primene ove uvide na lino iskustvo s onim to se dogodilo. To je izuzetno mono. Mi
nastojimo da unapredimo ozdravljenje zajednice i izgradimo naine i sredstva za suprotstavljanje silama
nasilja.
Njihovo istraivanje pokazuje da se i Hutui i Tutsi koji su proli kroz ovu obuku oseaju manje
traumatizovani zbog onoga to im se dogodilo, i da su spremniji da prihvate drugu grupu. Da bi se
prevaziao jaz Mi-Oni, meutim, potrebno je mnogo vie od snanog emocionalnog povezivanja i
prijateljstva. Pratanje moe i da ne pomogne kad grupe i dalje ive jedna pored druge, a poinitelji
odbijaju da priznaju ta su uradili, i ne pokazuju ni kajanje ni empatiju prema preivelima, primeuje
taub. Neravnotea se pogorava ako je pratanje jednostrano.
taub pratanje razlikuje od pomirenja, koje je iskreno preispitivanje tlaenja, i napor da se doe do
poboljanja, kao to je bio napor to ga je u Junoj Africi posle pada aparthejda napravila Komisija za
istinu i pomirenje. taubov program za pomirenje Ruande podrazumeva da poinitelji zloina priznaju ta
su uradili, a da ljudi s obe strane realistinije sagledaju jedni druge. Ovo i jednom i drugom narodu utire
put za zajedniki ivot na nov nain.
Tutsi e vam rei, otkriva taub, da su pojedini Hutui pokuali da nam spasu ivote. Spreman
sam da radim s njima nae dece radi. Ako se izvine, mislim da u moi da im oprostim.

644 Ervin Staub - Laurie Anne Pearlman, Advancing Healing and Reconciliation in Rwanda and Other
Post-conflict Settings" u L. Barbanel - R. Sternberg, eds., Psychological Interventions in Times of Crisis (New
York: Springer-Verlag, 2006).

EPILOG: ONO TO JE ZAISTAVANO

Jednom sam upoznao oveka kog su pozvali da nedelju dana kao gost na privatnoj jahti obilazi
grka ostrva. To nije bila obina jahta ve superjahta, minibrod dugaak toliko da je uao u specijalni
registar najveih izletnikih brodova na svetu. U salonu je na stoiu stajao primerak tog registra: u
debelom, bogato ilustrovanom izdanju odvojene su po dve stranice za detaljan opis svake jahte.
Desetak gostiju na brodu uivalo je u udobnostima i u samoj veliini otmenog plovila - sve dok se u
blizini nije usidrila jedna jo vea jahta. Posle provere u registru ustanovljeno je da novi nautiki sused
spada meu pet najveih jahti na svetu i da je vlasnitvo jednog saudijskog princa. Povrh svega, uz jahtu
je doplovio i tender, mlai brod-pratilac koji je nosio zalihe, ukljuujui i ogromnu trambulinu zakaenu
za pramac. Taj tender je bio veliine njihove jahte.
Moe li se zavideti nekome na jahti? Nesumnjivo, sudei prema Danijelu Kanemanu (Kahneman),
psihologu sa Univerziteta Prinston. Ta zavist na najluksuznijim proizvodima potie od neega to on
naziva hedonistikom pokretnom trakom(engl. hedonic treadmill). Kaneman, dobitnik Nobelove
nagrade za ekonomiju, uzima sliku pokretne trake da objasni zbog ega poboljanje ivotnih prilika, kao
to je vee bogatstvo, slabo korelira sa ivotnim zadovoljstvom.
Objanjavajui zato najbogatiji ljudi nisu nuno i najsreniji, Kaneman tvrdi da mi, to vie novca
zaraujemo, to vie podiemo i svoja oekivanja, pa tako prieljkujemo jo nedostinija i skuplja uivanja
- i ta pokretna traka nikad ne prestaje da se kree, ak ni kod milijardera. On kae: Bogatai imaju vie
uivanja od siromaha, ali njima je potrebno i vie uivanja da bi bili podjednako zadovoljni kao oni.645
No Kanemanovo istraivanje nudi i nain da se izbegne penjanje na tu hedonistiku pokretnu traku:
ivot pun vrednih odnosa. On je sa svojim istraivakim timom ispitao vie od hiljadu Amerikanki,
traei od njih da ocene svoje aktivnosti u toku jednog dana, s osvrtom na to ta su radile, s kim su tad
bile i kako su se oseale. Najsnaniji uticaj na to kako su se ene oseale imalo je to s kim su provodile
vreme - a ne njihovi prihodi, ni zadovoljstvo poslom, niti brani status.646
Nimalo ne iznenauje to su dve najprijatnije aktivnosti voenje ljubavi i druenje. Najmanje
uivanje donosi svakodnevno putovanje na posao i rad. A redosled onoga to kod ljudi izaziva sreu? Evo
spiska, od vrha do dna:
Prijatelji
Roaci
Brani drug ili partner
Deca
Klijenti ili muterije
Saradnici na poslu
ef
Samoa
Kaneman pretpostavlja da mi u biti pravimo inventar ljudi u naim ivotima i uivanja koje nam
donosi druenje s njima, a onda pokuavamo da optimalizujemo dan provodei to je vie mogue
prijatnog vremena s njima (koliko nam to doputaju dnevni raspored i novac). No dalje od tako logistiki
oiglednog reenja, bogatstvo mogunosti krije se u preureenju naih odnosa tako da postanu
meusobno podsticajniji.

645 O hedonistikoj pokretnoj traci, videti Daniel Kahneman et ah, A Survey Method for
Characterizing Daily Life Experience: The Day Reconstruction Method" Science 306 (2004), 1776-80, na
1779.
646 Ostali snani faktori u stvaranju nezadovoljstva bili su oseaj depresivnosti i loe spavanje, a za oba
vai da ponekad mogu posluiti kao indirektni pokazatelji veze.

Velik deo onoga za ta vredi iveti svakako se svodi na na oseaj prijatnosti - kad smo sreni i
ispunjeni. A dobri odnosi spadaju u najjae izvora takvih oseanja. Emocionalna zaraza znai da nam
velik broj raspoloenja stie preko interakcija s drugima. U izvesnom smislu, rezonantne veze podseaju
na emocionalne vitamine koji nas odravaju iz dana u dan i pomau nam da preivimo teke trenutke.
Ljudi irom sveta slau se da su podsticajni odnosi jedina univerzalna osobenost lepog ivota. I
mada se pojedinosti razlikuju od kulture do kulture, tople odnose s drugima svi smatraju sutinskom
odlikom optimalne ljudske egzistencije.647
Kao to smo videli u Petnaestom poglavlju, istraiva branih odnosa Don Gotman utvrdio je da
par u srenom i stabilnom braku doivi pet prijatnih interakcija na jednu negativnu. Mogue da je taj
odnos pet prema jedan priblina zlatna sredina za svaki tekui odnos u naem ivotu. Mogli bismo, u
teoriji, napraviti inventar hranljive vrednosti svakog naeg odnosa.
Da je taj odnos obrnut, pa da, recimo, na svakih pet negativnih interakcija dolazi jedna pozitivna, toj
bi vezi bila potrebna hitna popravka. Naravno, negativna proporcija ne znai da je nuno potrebno
okonati vezu samo zato to ponekad (ili ak i suvie esto) u njoj iskrsavaju potekoe. Sutina je da
uinimo sve to moemo da problematino ponaanje promenimo nabolje, a ne da oteramo drugu osobu.
Mnogi strunjaci predlau reenja za to. Pojedina reenja su uspena samo ako su i drugi spremni da
pokuaju. I kad nisu, mi i dalje moemo jaati sopstvenu rezilijentnost i socijalnu inteligenciju i tako
izmeniti svoju ulogu u emocionalnom tangu.
Naravno, potrebno je da preispitamo kako i sami utiemo na ivote bliskih nam ljudi. Kako
delujemo na druge govori o tome kako ispunjavamo sopstvene obaveze brinog branog druga, roaka,
prijatelja i lana zajednice.
Ja-Ti pristup drugima omoguava da empatija prirodno pree na sledei korak, na akciju kojom
ukazujemo brigu. Tad se socijalni mozak postavlja kao na uroeni sistem za navoenje na velikodunost,
dobra dela i saoseanje. Uzimajui u obzir surovu socijalnu i ekonomsku realnost naeg vremena, ova
brina strana socijalne inteligencije moe dobiti jo veu vrednost.
Praktina primena
Martin Buber je verovao da sve vea prevaga Ja-Ono veza u savremenim drutvima ugroava
ljudsko blagostanje. Upozoravao je i na postvarenje ljudi - depersonalizovanje odnosa koje nagriza
kvalitet naeg ivota i sam ljudski duh.648
Jedan proroki glas koji je prethodio Buberu bio je glas Dorda Herberta Mida (Mead), amerikog
filozofa s poetka dvadesetog veka. Mid je bio tvorac ideje o socijalnom selfu, oseaju identiteta koji
stvaramo na osnovu toga kako sebe vidimo u ogledalu svojih odnosa. Mid je kao jedini cilj socijalnog
napretka predloio savrenu socijalnu inteligenciju sa znatno pojaanim skladnim odnosom (rapport) i
uzajamnim razumevanjem.649
Moe se initi da ovako utopistike predstave o ljudskom zajednitvu nisu u sinhroninosti sa
tragedijama i trvenjima dvadesetog veka. A nauni senzibilitet uopte uzev - ne samo u psihologiji odavno osea nelagodu zbog moralne dimenzije, koju bi mnogi naunici radije otposlali humanistima ili
filozofima ili teolozima. Izvanredna socijalna prijemivost mozga, meutim, zahteva od nas da shvatimo

647 O vibrantnim odnosima, videti Ryff- Singer, The Contours of Positive Human Health", Psychological
Inquiry 9 (1988), 1-28.
648 O postvarenju, videti James Gustafson, G. H. Mead - Martin Buber on The Interpersonal Self" u
Ulric Neisser, ed., The Perceived Self (New York: Cambridge University Press, 1993).
649 O savrenoj socijalnoj inteligenciji, videti George Herbert Mead, Mind, Self and Society (Chicago:
University of Chicago Press, 1934), 310

da drugi ljudi obrazuju ne samo nae emocije nego i samu nau biologiju, i upravljaju njima nabolje ili
nagore - dok smo mi, za uzvrat, odgovorni za to kako utiemo na ljude oko sebe.
Buberova nas poruka danas upozorava protiv pogleda na svet ravnodunog prema patnji drugih, i uz
koji se socijalnim vetinama koristimo samo da bismo postigli sebine ciljeve. Umesto toga, Buber
preporuuje stav koji izraava empatiju i brigu, podsticajan pogled na svet u kom za druge oseamo
odgovornost kao za same sebe.
Ta se dihotomija odraava i na samu socijalnu neuronauku. Kao i uvek, identini nauni uvidi mogu
imati i malignu i benignu primenu. U upotrebi nalaza neuronauke na orvelovski nain moglo bi doi do
njihove zloupotrebe, recimo u reklamne ili propagandne svrhe: magnetnom rezononcom dobijeni podaci o
reakciji obeleene grupe na neku poruku iskoristili bi se za fino podeavanje i pojaavanje emocionalnog
uticaja te poruke. U ovakvom scenariju nauka se srozava na orue koje medijskim manipulatorima
omoguava da neke poruke uine ljudima bliskim jo ubedljivije nego to su to mogle dosad.
To nije nita novo: nenameravane posledice novih pronalazaka neizbeno su nalije tehnolokog
napretka. Jedna za drugom, nove generacije gedeta preplavljuju drutvo i pre nego to do kraja shvatimo
kakvu e pramenu oni doneti. Svaka naredna novotarija uvek je i socijalni eksperiment.
S druge strane, socijalni neuronaunici ve planiraju daleko benigniju primenu novih otkria. Jedna
bi pronalaske vezane za logaritam empatije - to fizioloko uparivanje u trenucima skladnog odnosa upotrebila za obuku lekara i psihoterapeuta kako bi to bolje oseali empatiju sa pacijentima. Druga bi u
torbicu oko struka stavila genijalnu beinu tehnologiju za psiholoki nadzor. Pacijenti bi ga mogli nositi i
kod kue, dvadeset etiri sata dnevno; sprava bi, poput virtuelnog deurnog psihijatra, automatski slala
signale kad god prepozna da pacijent poinje da pada, recimo, u stanje depresije.650
Sve bolje poznavanje socijalnog mozga i dejstva linih odnosa na nau biologiju ukazuje jo i na
raspon moguih naina na koje bismo mogli preurediti socijalne institucije da budu bolje. Uzimajui u
obzir lekovit i podsticajan potencijal zdravih odnosa, mora se preispitati nain na koji postupamo sa
bolesnima, starima i zatvorenicima.
Za hronine bolesnike, ili za one na samrti, na primer, moemo uiniti i neto vie od prikupljanja
dobrovoljaca iz bolesnikove porodice i socijalnih krugova spremnih da pomognu, moemo pronai i
podrku za pomagae. Starim ljudima, u dananje vreme preesto ostavljenim u sumornim i usamljenim
prostorima, mogli bismo ponuditi prebivalita za sustanovanje u kojima bi zajedno iveli ljudi razliite
starosti koji bi esto obedovali zajedno - stvarajui tako proirene porodice kakve su se starale o starima
bezmalo u celoj ljudskoj prolosti. Kao to smo videli, svoj kazneno-popravni sistem moemo preusmeriti
na uvrivanje pristojnih odnosa meu zatvorenicima, umesto to im saseamo upravo one ljudske veze
koji im mogu pomoi da se vrate na pravi put.
Razmislimo zatim o osoblju koje radi u institucijama, poev od kola, preko bolnica, do zatvora.
Svaki od tih sektora plaa cenu pogrenih ubeenja raunovoa da se socijalni ciljevi mogu postii
iskljuivo fiskalnim merama. Takav nain miljenja zanemaruje emocionalne odnose koji utiu na to da
nae sposobnosti - i delanje - budu to bolji.
Rukovodioci moraju shvatiti da oni sami ponajvie odreuju emocionalni naboj koji se osea u
prostorijama njihovih firmi, a da to za posledicu ima uspenost s kojom organizacija ostvaruje ciljeve bilo da se rezultat meri skorovima na testu postignua, uspenou prodaje ili zadravanjem medicinskih
sestara.
Zbog svega toga Edvard Torndajk je 1920. godine rekao da moramo negovati socijalnu mudrost,
svojstva koja ljudima sa kojima smo povezani omoguavaju da napreduju.

650 Karl Marsi iz Masausetske opte bolnice predlae uenje empatije preko fiziolokog logaritma i (u
saradnji s kolegama iz Medijske laboratorije MIT-a) ve je izumeo prototip torbice oko struka za nadzor
pacijenata.

Bruto nacionalna srea

Butan, malo kraljevstvo na Himalajima, ozbiljno shvata bruto nacionalnu sreu svoje zemlje i
pridaje joj isti znaaj kao bruto nacionalnom dohotku, standardnom ekonomskom indikatoru.651 Dravna
politika, objavio je kralj, trebalo bi da bude povezana s oseajem prijatnosti, a ne samo sa ekonomijom.
Stubovi nacionalne sree u Butanu, jasno, ukljuuju finansijsku sigurnost, nezagaenu sredinu,
zdravstvenu zatitu, obrazovanje kojim se ouvava lokalna kultura, i demokratiju. Sam ekonomski
procvat samo je deo jednaine.
Bruto nacionalna srea ne postoji samo u Butanu: zakljuak da se ljudskoj srei i ivotnom
zadovoljstvu pridaje isti ili vei znaaj nego ekonomskom procvatu per se, prihvatila je mala, ali sve
brojnija grupa meunarodnih ekonomista. Oni smatraju da je pogrena univerzalna pretpostavka
politikih krugova irom sveta da vea potronja znai i da su ljudi imuniji. Oni razvijaju nove naine za
merenje blagostanja u okvirima koji prevazilaze samo prihode i zapoljavanje, i ukljuuju i zadovoljstvo
linim odnosima i oseanje smisla u ivotu.652
Danijel Kaneman je istakao dobro dokumentovno nepostojanje korelacije izmeu ekonomskih
pogodnosti i sree (izuzev velikog skoka na samom dnu lestvice, kad ljudi od potpunog siromatva uspeju
da obezbede sebi oskudan ivot).653 Nedavno su i ekonomisti spoznali da njihovi hiperracionalni modeli
zanemaruju niski put - i oseanja uopte uzev - i da zato ne uspevaju da s potpunom izvesnou predvide
ak ni odluke koje e ljudi donositi, a kamoli ono to ih usreuje.654
Termin tehnoloka popravka - u smislu uplitanja tehnikog inenjeringa u ljudske poslove
skovao je Alvin Vajnberg (Weinberg), dugogodinji direktor Nacionalne laboratorije Ouk Rid i osniva
Instituta za analizu energije. Vajnberg se naukom bavio pedesetih i ezdesetih godina, u doba kad se
verovalo u utopijsku viziju da e nove tehnologije doneti lek irokom spektru ljudskih i socijalnih
bolesti.655 Jedan od predloga bila je izgradnja masivnog sistema nuklearnih postrojenja koji bi radikalno
smanjili trokove energenata - a ako bi se podigli na obali okeana, obezbedili bi i obilje pijae vode - to
bi donelo dobrobit celoj naciji. (Kasnije je itav niz environmentalista prihvatio nuklearnu energiju kao
jedno od reenja globalnog zagrevanja.)
Sada, kad se Vajnberg blii devedesetoj, njegovi su pogledi doiveli filozofski i opominjui zaokret.
Tehnologija sve vie olakava prekidanje povezanosti i s drugima, i s nama samima, rekao mi je
Vajnberg. Civilizacija je stigla usred velike neobinosti. Ono to je nekad bilo smisleno, sad je izbrisano.
ivoti se provode ispred kompjuterskog monitora, a line veze se uspostavljaju na daljinu. Mi ivimo u

651 I mada je butanski kralj proglasio bruto nacionalnu sreu dravnim prioritetom jo pre nekoliko
decenija, ideja je tek 2004. dobila dovoljan zamajac da nadahne odravanje meunarodne konferencije u
Timbuu, prestonici zemlje. Protokole s ranijih seminara objavio je 1999. Centar za Butanske studije pod
naslovom Gross National Happiness: A Set of Discussion Papers (Thimbu, Bhutan).
652 Jedan predlog za meru nacionalnog blagostanja ukljuuje i faktore ivotnog zadovoljstva kao to su
prijatni i iskreni odnosi, kao daleko obuhvatnije procene posledica javne politike. Za indeks socijalne
dobrobiti, videti www.neweconomics.org.
653 David Myers, The Pursuit ofHappines (New York: William Morrow, 1992).
654 Colin Camerer et al., Neuroeconomics: How Neuroscience Can Inform Economics", Journal of
Economic Literature 43 (2005), 9-64.
655 Alvin Vajnberg je nekoliko decenija bio na elu jedne od najveih amerikih nuklearnih laboratorija
u Ouk Ridu, u Tenesiju, i savetnik za nauku dvojice predsednika. Laboratorija je predvodila pokret
Maeve u raonike", i pokuavala da pronae miroljubivu primenu nuklearne i s njom povezanih
tehnologija - utirui put nuklearnoj medicini, alternativnim izvorima energije, studijama o globalnoj
klimi, genetici i genetskim i biomedicinskim analizama, osim ostalih oblasti. Videti Alvin Weinberg,
Reflections on Big Science (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1967).

metasvetu, sa pogledom fokusiranim na najnoviju tehnologiju. Najvanija je, meutim, porodica,

zajednica i drutvena odgovornost.
Kao savetnik predsednika za nauku ezdesetih godina dvadesetog veka, Vajnberg je napisao jedan
vaan rad posveen onome to je nazvao kriterijumi za nauni izbor. U radu je izneo gledite da izbor
polja nauke u koja e se ulagati treba da se rukovodi vrednostima i da predstavlja validno pitanje za
filozofiju nauke. Danas, gotovo pola veka kasnije, on razmilja dalje ta je korisno ili vredno kad se
odreuju nacionalni prioriteti rashoda. Rekao mi je: Po uobiajenom shvatanju, kapitalizam je jedini
uspean nain raspodele sredstava. Ali, njemu nedostaje saoseanje.
Pitam se nisu li mogunosti naeg ekonomskog modela iscrpljene - te je globalno visok nivo
nezaposlenosti s kojim se suoavamo zapravo veoma dubok strukturni problem, a ne prolazna pojava.
Mogue je da e uvek postojati velik - i verovatno sve vei - broj ljudi koji jednostavno ne uspevaju da
pronau dobra radna mesta. I zato se pitam kako bismo mogli da promenimo sistem pa da on ne bude vie
samo uspean nego i saoseajan?
Pol Farmer, borac za javno zdravstvo, uven po radu na Haitiju i u Africi, takoe osuuje
strukturno nasilje ekonomskog sistema koje mnoge siromane u svetu ini previe bolesnim da bi
izbegli zloj sudbini.656 Po Farmeru, jedno reenje bilo bi da se zdravstvena zatita shvati kao ljudsko
pravo, a njeno obezbeivanje kao prva briga, a ne kao nekakav dodatak. Shodno tome, Vajnberg iznosi
miljenje da bi humani kapitalizam iziskivao da se promene prioriteti, i da se velik deo nacionalnog
budeta izdvaja za korisne svrhe. Promena ekonomskog sistema tako da u dovoljnoj meri postane human
uinila bi ga i politiki mnogo stabilnijim.
Ekonomske teorije koje trenutno upravljaju nacionalnom politikom ne nalaze mnogo naina da
uraunaju i ljudsku patnju (mada se ekonomski trokovi katastrofa kao to su poplave i glad rutinski
procenjuju). Jedan od najslikovitijih rezultata jeste politika da se najsiromanije zemlje optereuju tako
velikim dugovima da im ostaje i suvie malo sredstava za ishranu ili medicinsku brigu o najmlaima.
ini se da je ovakav ekonomski pristup namerno lep, jer mu nedostaje sposobnost da zamisli
realnost drugih. Za humani kapitalizam, u kome se ljudskoj patnji i njenom olakavanju pridaje vanost,
vana je empatija.
Ovo zahteva i jaanje sposobnosti drutva za saoseanje. Na primer, ekonomistima bi dobro dolo
da proue iru drutvenu korist socijalno inteligentnog roditeljstva i kolskih programa usmerenih na
poveanje socijalnih i emocionalnih vetina, i u obrazovnom sistemu, i u zatvorima. 657 Ti opseni
drutveni napori da se socijalni mozak uini to delotvornijim u radu mogu se pokazati doivotno
isplativim kako za decu, tako i za zajednice u kojima e ona proiveti vek. Ove bi se koristi,
pretpostavljam, kretale od viih postignua u kolama do vee uspenosti na radnom mestu, od srenijeg i
socijalno vetijeg deteta do vee sigurnosti u zajednici i zdravijeg ljudskog veka. A ljudi koji imaju bolje
obrazovanje, sigurnost i zdravlje najvie doprinose svakoj ekonomiji.
Ostavimo velike zamisli po strani, vea socijalna toplina u povezivanju svima bi nam se smesta
isplatila.
Prirodni bruj prijateljskih oseanja
Pesnik Volt Vitman je u svojoj raskonoj himni I Sing the Body Electric (Pevam telu elektrinom)
lirski rekao:
656 O strukturnom nasilju, videti Paul Farmer, Pathologies of Power (Berkeley: University of California
Press, 2003).
657 Obavetenja o edukativnim programima za roditelje, videti, na primer, www.families_first. org.
Obavetenja o socijalnom i emocionalnom uenju, ukljuujui i podatke o uspenosti takvih programa i
njihovoj koristi u oblasti akademskih postignua, videti www.casel.org.

Shvatio sam da mi je dovoljno da sam s onima koje volim

Da uvee ostanem u drutvu sa drugima da mi je dovoljno
Da sam okruen lepim, radoznalim, diuim, nasmejanim telom da mi je dovoljno...
Ne traim nikakvu drugu sreu, u ovoj plivam kao u moru.
Ima neega u tome da se ostane u blizini mukaraca i ena i da se oni
gledaju,
Ima i u dodiru i mirisu njihovom, to veoma godi dui.
Dui sve godi, ali joj ovo godi veoma.
ivotna snaga proizlazi iz istog ljudskog dodira, posebno iz odnosa s dragim osobama. Ljudi do
kojih nam je stalo predstavljaju neku vrstu eliksira, oni su nepresuan izvor energije. Neuronska razmena
izmeu roditelja i deteta, bake ili deke i odojeta, izmeu ljubavnika ili zadovoljnih partnera, ili izmeu
dobrih prijatelja, ima opipljive vrednosti.
Sad, kad je neuronauka u stanju da brojano prikae taj prirodni bruj prijateljskih oseanja,
izraavajui brojkama korist od njih, prinueni smo da obratimo panju na bioloki uticaj socijalnog
ivota. Skriveni spojevi izmeu naih veza, modanog funkcionisanja i samog naeg zdravlja i dobrobiti
imaju zaprepaujue implikacije.
Moramo preispitati otrcanu pretpostavku da smo imuni na otrovnost socijalnih sukoba. Izuzev
prolaznih uzburkanih raspoloenja, esto smatramo da nae interakcije nemaju poseban znaaj za nas ni
na jednom biolokom nivou.
Ispostavlja se, meutim, da je u pitanju samo utena varka. Isto kao to od nekoga moemo pokupiti
virus, tako moemo navui i emocionalnu bojazan koja nas ini osetljivijim na isti taj virus ili koja na
neki drugi nain naruava nau dobrobit.
Iz ove perspektive, snana neprijatna stanja kao to su gnuanje, prezir ili eksplozivni bes
emocionalni su ekvivalenti pasivnom puenju koje lagano unitava plua osobe koja udie duvanski dim.
Interpersonalni ekvivalent jaanju zdravlja bilo bi poveanje broja pozitivnih emocija u naem okruenju.
U tom smislu, socijalna odgovornost poinje ovde i sada, u trenutku kad se ponaamo tako da
pomaemo uspostavljanje optimalnih stanja u drugima, od onih s kojima se sreemo povremeno, do onih
koje najvie volimo i do kojih nam je najvie stalo. U prilog Vitmanu, jedan naunik koji prouava
vrednost drueljubivosti za na opstanak, kae da se za sve nas praktina pouka svodi na negujte svoje
socijalne veze.658
Lepo i dobro za na lini ivot. Ali svako od nas nalazi se na udaru beskrajnih socijalnih i politikih
strujanja naeg vremena. Prethodni vek istakao je ono to nas deli, suoivi nas sa ogranienjima nae
kolektivne empatije i saoseanja.
U ljudskoj prolosti, s gorkim antagonizmom koji je raspirivao mrnju izmeu grupa na kraj se
izlazilo uglavnom samo u logistikom smislu: ograniena sredstva unitenja drala su tetu na relativno
niskom nivou. No u dvadesetom veku, tehnoloka i organizaciona delotvornost uinile su potencijalnu
razornost mrnje neizmerno veom. I kao to je pesnik tog doba, V. H. Oden (Auden) otroumno
prorekao: Moramo voleti jedan drugog ili umreti.
Taj njegov surovi stav dobro prikazuje hitnost koju izaziva razularena mrnja. Ali ne treba da se
oseamo bespomono. Ovaj oseaj hitnosti moe nas probuditi sve zajedno, podsetiti nas na to da e
glavni izazov ovog stolea biti proirenje kruga onih koje ubrajamo u Nas, i smanjenje broja onih koje
raunamo u Njih.
Nova nauka, socijalna inteligencija, daje nam orue za proirivanje granica, korak po korak. Za
poetak, ne moramo prihvatiti podele koje raa mrnja, i umesto toga moemo proirivati empatiju kako
658 Susan Alberts, biolog sa Univerziteta Djuk, citirana je u Social Baboons Make Better Mums", New
Scientist (novembar, 2003).

bismo, uprkos razlikama, razumeli jedni druge i tako premostili postojee podele. Umreenost socijalnog
mozga povezuje svakog od nas sa naim zajednikim ljudskim jezgrom.

DODATAK A VISOKI I NISKI PUT: BELEKA

Niski put funkcionie automatski, bez nae svesti o tome, i veoma brzo. Visoki put funkcionie uz
nau voljnu kontrolu, iziskuje napor i svesnu nameru, i sporiji je. Dihotomija visoko-nisko kako je ja
ovde upotrebljavam pomae nam da ustanovimo razliku koja je od izrazite vanosti za ponaanje, ali koja
moe previe uprostiti predstavu ionako do zbrke komplikovanih i isprepletenih kola u mozgu.659
Neuronska posebnost oba sistema tek treba da se utvrdi i jo je predmet raspri. Jedan koristan
saetak napravio je Metju Liberman sa UCLA. Liberman automatski modus naziva X-sistemom (taj
sistem, pored ostalih neuronskih oblasti, obuhvata i amigdalu), a kontrolni modus C-sistemom
(obuhvata prednji cingularni korteks i oblasti prefrontalnog korteksa, kao i neke druge).
Ovi veliki sistemi dejstvuju naporedo tako to u razliitim srazmerama meaju automatske i
kontrolisane funkcije. Dok itamo, na primer, mi odluujemo ta emo gledati i namerno razmiljamo o
znaenju - to su sposobnosti koje idu visokim putem - a za to vreme mnotvo automatskih mehanizama
obavlja bezbroj pomonih funkcija u prepoznavanju obrasca, u shvatanju znaenja, u dekodiranju
sintakse, i slinom. Moda zapravo i nema isto visokoputnih mentalnih funkcija, mada zaelo ima
bezbroj niskoputnih. U stvari, ono to ja ovde odreujem kao dihotomiju - visoko spram niskog zapravo je spektar.
Visoki, odnosno niski put svodi dve dimenzije, kognitivno-afektivno i automatsko-kontrolisano, na
jedinstvenu dimenziju: automatsko-afektivno, i kontrolisano-kognitivno. Sluajevi visokoadaptivnih
automatskih kognitivnih funkcija (kao to je prepoznavanje neke rei dok je itamo) i namerno izazvanih
emocija (to je rede, ali se sree kod glumaca koji emocije mogu da izraavaju po volji), u ovoj su
diskusiji ostavljeni po strani.660
Ispostavlja se da su automatski procesi niskog puta difolt-mod mozga, i da zujkaju i danju i nou.
Visoki put stupa u dejstvo uglavnom kad se automatski procesi prekinu - zbog nekog neoekivanog
dogaaja, ili greke, ili kad se namerno rvemo sa svojim mislima, kad donosimo neku teku odluku,
recimo. Tako gledano, velik ili najvei deo naeg toka misli tee automatski, drei se rutine - dok ono o
emu moramo da munemo glavom, ono to moramo da nauimo ili ispravimo, ostaje za visoki put.
No ipak, ako mi tako odredimo, visoki put moe pregaziti niski, bez ogranienja. Upravo
zahvaljujui toj sposobnosti mi u ivotu i imamo izbor.661

659 Za potpuniju diskusiju o ovim sistemima, videti Colin Camerer, Neuroekonomika: kako
neuronauka moe da poui ekonomiku", Journal of Economic Literature, 43 (2005), 9-64.
660 Kao kandidata za neuronsko oienje X-sistema, Liberman predlae amigdalu, bazalnu gangliju,
lateralni temporalni korteks, ventromedijalni prefrontalni korteks i dorsalni prednji cingularni korteks. On
predlae da kontrolni modus obuhvati, osim ostalog, prednji cingularni korteks, lateralni prefrontalni
korteks, zadnji parijetalni korteks i hipokampus. Videti Matthew D. Lieberman, The X- and C-systems:
The Neural Basis of Automatic and Controlled Social Cognitions", in E. Harmon-Jones and R
Winkielman, Social Neuroscience (Guilford Press, New York, 2006). Danijel Sigel predlae drugaiju
dihotomiju visoki put - niski put", i visoki" upotrebljava da oznai netaknuti i visokofunkcionalan
socijalni i emocionalni aparat, a niski" kao oteeni modus. Videti Daniel Siegel, The Developing Mind
(Guilford Press, New York, 1999).
661 Neki kognitivni teoretiari ustvrdili bi da mnoge emocionalne reakcije obuhvataju meavinu
kognicije i afekta, koja je u isti mah i automatska i kontrolisana - to je jo jedan nain na koji ova
dihotomija previe uprouje sloenosti.

DODATAKB SOCIJALNI MOZAK

Da bi se u mozgu pojavio neki nov niz modanih kola, ta kola moraju imati veliku vrednost za one
koji ih poseduju, i moraju poveavati izglede da e njihov posednik poiveti toliko da se ta kola prenose
iz generacije u generaciju. U pojavi primata, takav vid prilagoenosti bio je ivot u grupama. Svi primati
ive meu ostalim pripadnicima svoje grupe koji im pomau da zadovolje zahteve ivota, ime se
umnoavaju resursi koji su na raspolaganju svakom pojedinom pripadniku grupe - a najvei se znaaj
pridaje glatkim socijalnim interakcijama. Izgleda da se socijalni mozak nalazi meu adaptivnim
mehanizmima koje je Priroda stvorila ne bi li jedinka uspela da odgovori izazovu da preivi kao deo
grupe.
Na ta neuronaunici misle kad govore o socijalnom mozgu? Zamisao da se mozak sastoji od
odvojenih oblasti, od kojih je svaka izolovano zaduena za neki poseban zadatak, ini se danas zastarelom
koliko i frenoloke karte iz devetnaestog veka kojima se objanjavalo znaenje kvrga na lobanji. Sistem
neuronskih kola za dati mentalni zadatak zapravo nije lokalizovan na jednom mestu nego je rasporeen
po celome mozgu; to je zadatak sloeniji, to je i ta rasporeenost ira.
Modane zone su meusobno povezane sa sloenou koja izaziva vrtoglavicu, te su izrazi kao to
je socijalni mozak puke izmiljotine, iako korisne izmiljotine. Lakoe radi, naunici trae orkestrirane
sisteme mozga koji sarauju u izvrenju date funkcije. Tako se centri za kretanje pojmovno grupiu u
skraeni izraz motorni mozak; za aktivnost ula, u senzorni mozak. Neki mozgovi odnose se na
tenje satkane anatomske zone, kao to su reptilski mozak, nie regije koje upravljaju automatskim
refleksima i slinim, i koje su u evoluciji toliko drevne da ih delimo s reptilima. Takve heuristike
nalepnice najkorisnije su kad neuronaunici hoe da se usredsrede na nivoe vieg reda u modanoj
organizaciji, na module i mree neurona koji se orkestriraju za vreme neke posebne funkcije (u ovom
sluaju, socijalne interakcije).
Otuda se socijalni mozak - ti prostrani neuronski moduli koji orkestriraju nae radnje dok
odravamo odnos sa drugim ljudima - sastoji od sistema kola koja se prostiru nairoko i nadaleko. Nigde
u mozgu ne postoji jedno jedino mesto s kog se kontrolie socijalna interakcija. Naprotiv, socijalni je
mozak skup odvojenih ali fluidnih i iroko rasprostranjenih neuronskih mrea koje se sinhronizuju oko
naeg odravanja odnosa s drugima. On dejstvuje na sistemskom nivou, na kom se rasute neuronske
mree koordiniu da bi sluile nekoj ujedinjenoj svrsi.
Dosad u nauci nema opteprihvaene posebne mape socijalnog mozga, iako istraivanja sprovedena
s razliitih polazita poinju da se usredsreuju na oblasti koje su najee aktivne prilikom socijalnih
interakcija. U jednom od prvih predloga, identifikovane su strukture u prefrontalnim oblastima, naroito
orbitoffontalni i prednji cingularni korteks, u povezanosti s oblastima u supkorteksu, naroito u
amigdali.662 Novija istraivanja pokazuju da je taj predlog i dalje uglavnom validan, i dodaju nove
pojedinosti.663
Uzmemo li u obzir iroko rasut sistem kola socijalnog mozga, koje su tano neuronske mree
angaovane zavisi, u velikoj meri, od toga u koju se socijalnu aktivnost uputamo. Tako nas prilikom
obinog razgovora u sinhroninosti dri jedan raspored mesta, dok se neki drugi sistem (koji se moda
preklapa s prvim) aktivira ako premiljamo da li nam se neko dopada. Evo brzog pregleda nekih
dosadanjih nalaza o tome koji se sistem kola aktivira tokom koje aktivnosti.
Neuroni ogledala u prefrontalnom korteksu ili u parijetalnim oblastima (a verovatno i drugde)
upravljaju zajednikim predstavama - mentalnim slikama koje iskrsavaju u svesti kad s nekim
662 Leslie Brothers: Socijalni mozak: projekt da se ponaanje i neurofiziologija primata integriu u
jedan nov domen", Concepts in Neuroscience, 1 (1990), str. 27-51.
663 Na primer, jo jedno probno pravljenje mape socijalnog mozga ponudili su Preston i De Val u svom
pregledu neuroanatomije empatije. Videti.

razgovaramo o neemu to nam je oboma poznato. Drugi neuroni, neuroni ukljueni u kretanje, aktiviraju
se kad naprosto posmatramo tue radnje - tu spada i onaj zapetljani ples gestova i pomeranja tela koji je
deo svakog razgovora. elije u desnom parijetalnom operkulumu kodiraju kinestetiki i senzorni povratni
spreg koji nastaje kad orkestriramo sopstvene kretnje kao reakciju na svog sagovornika.
Kad doe do itanja emocionalnih poruka u tuem tonu glasa, i reagovanja na njih, aktivira se
sistem kola koji insulu i premotorni korteks povezuje s limbikim sistemom, posebno amigdalom. S
produenjem razgovora, veze od amigdale do modanog stabla kontroliu nae autonomne reakcije i, ako
se razgovor rasplamsa, ubrzavaju na srani ritam.
Neuroni u fuziformnoj oblasti temporalnog renja posveeni su prepoznavanju i itanju emocija na
licima, kao i motrenju kuda je odlutao pogled neke osobe. Somatosenzorne oblasti stupaju u dejstvo dok
oseamo stanje druge osobe - i dok kao odgovor na to primeujemo stanje u kom se sami nalazimo. A kad
u odgovor aljemo sopstvene emocionalne poruke, projekcije iz nukleusa modanog stabla na nae
sopstvene facijalne ivce stvaraju prikladno mrtenje, smeenje ili dizanje obrva.
Dok se natimavamo na drugu osobu, mozak prolazi kroz dva varijeteta empatije: kroz brzi
niskoputni tok preko veza izmeu senzornih korteksa, talamusa i amigdale, i dalje do nae reakcije; i kroz
sporiji visokoputni tok koji se od talamusa penje do neokorteksa, a potom sputa do amigdale i dalje do
naeg promiljenijeg odgovora. Emocionalna zaraza prolazi onom prvom putanjom, omoguujui nam da
neuronski automatski oponaamo oseanja druge osobe. Ali druga putanja, koja u petlju povezuje mislei
mozak, nudi smotreniju empatiju, onu koja nosi mogunost da obustavimo podeenost ako tako odluimo.
Ovde u igru ulazi veza od limbinog sistema kola do orbitofrontalnog korteksa (OFC) i prednjeg
cingularnog korteksa (ACC). Ove oblasti aktivne su u opaanju tuih emocija i u finom podeavanju nae
sopstvene emocionalne reakcije. Prefrontalni korteks, uopte uzev, ima zadatak da modulira nae emocije
na prikladne i delotvorne naine; ako nas ono to kae druga osoba uznemirava, prefrontalna nam oblast
omoguuje da i pored uznemirenosti nastavimo razgovor i ostanemo pribrani.
Ako moramo da razmislimo o tome kako treba shvatiti emocionalnu poruku druge osobe,
dorsolateralne i ventromedijalne prefrontalne oblasti pomau nam da okapamo nad tim ta ta poruka znai
i da razmotrimo svoje alternative. Kako da reagujemo, na primer, a da to dejstvuje i u neposrednoj
situaciji, i da bude u skladu s naim dugoronim ciljevima?
Ispod celog tog interpersonalnog plesa, cerebelum u bazi mozga neprestano nam odrava panju
naciljanom, tako da moemo da posmatramo drugu osobu i da na kratkotrajnim izrazima njenog lica
hvatamo ak i tanane putokaze. Neverbalna, nesvesna sinhroninost - zamrena koreografija razgovora,
recimo - zahteva od nas da pratimo tekui slap socijalnih putokaza. A to se, zauzvrat, oslanja na drevne
strukture modanog stabla, posebno na cerebelum i bazalnu gangliju. Njihova uloga u glatkim
interakcijama daje tim oblastima nie u mozgu pomonu ulogu u sistemu kola socijalnog mozga.664
Sve se te oblasti zdruuju u orkestraciji socijalnih interakcija (ak i onih zamiljenih), i oteenje
bilo koje od njih ometa nau sposobnost podeavanja. to je socijalna interakcija sloenija, to su
kompleksnije meusobno povezane mree aktiviranih neurona. Ukratko, u socijalnom mozgu ulogu igraju
mnogobrojna kola i mesta - to je jedna neuronska teritorija iju smo mapu tek otpoeli detaljno da crtamo.
Jedan nain da ponemo da identifikujemo najvaniji sistem neuronskih kola u socijalnom mozgu
jeste da ocrtamo minimalne neuronske mree angaovane tokom datog socijalnog ina. 665 Na primer, za
puki in opaanja i podraavanja tuih emocija, neuronaunici s UCLA predloili su sledee skupove
spojenih neuronskih kola. Gornji temporalni korteks omoguuje poetnu vizualnu percepciju druge osobe,
i taj opis alje neuronima u onim parijetalnim oblastima koje posmatrani in mogu da upare s njegovim
izvoenjem. Potom upareni neuroni dodaju tom opisu vie senzornih i somatskih informacija. Ovaj
sloeniji skup podataka odlazi u donji frontalni korteks, koji potom kodira cilj radnje koju treba
664 Isto.
665 O minimalnom sistemu kola, videti Marco Iacobini - Gian Luigi Lenzi, Ogledalski neuroni, insula i
empatija", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 39-40.

podraavati. A onda se senzorne kopije te radnje alju natrag u gornji temporalni korteks, koji motri na
radnju koja e uslediti.
Kad je o empatiji re, vru afektivni sistem kola mora se uklopiti u hladna senzorna i motorna
neuronska kola - to jest, emocionalno suv senzomotorni sistem mora da komunicira s afektivnim centrima
u limbikom sistemu. Tim s UCLA smatra da je najverovatniji anatomski kandidat za taj konektor regija
insule, koja limbike oblasti povezuje s delovima frontalnog korteksa.666
Naunici u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje (National Institute of Mental Health,
NIMH) tvrde da kad traimo mapu socijalnog mozgda ne govorimo o nekom jedinstvenom, objedinjenom
neuronskom sistemu, nego o spojenim kolima koja u nekim zadacima funkcioniu zajedno, a u drugima
svako za sebe.667 Na primer, za primalnu empatiju - zarazu nekim oseanjem, neposredno od osobe na
osobu - neuronaunici imenuju putanje koje povezuju senzorne kortekse s talamusom i amigdalom, a od
njih do svakog kola koje zahteva prikladna reakcija. Ali za kognitivnu empatiju, kad oseamo misli druge
osobe, kola teku od talamusa do korteksa do amigdale, a potom do sistema kola za reakciju.
A kad je uspostavljanje empatije s odreenom emocijom posredi, istraivai iz NIMH sugeriu da
su moguna i dalja razlikovanja. Neki podaci dobijeni putem fMRI ukazuju, na primer, da postoje jedne
putanje za itanje tueg straha, a druge za itanje tue srdbe. Izrazi straha pale amigdalu, ali retko kad
orbitofrontalni korteks, dok izrazi srdbe aktiviraju OFC, a amigdalu ne. Ta razlika moda ima veze s
razliitim funkcijama jedne i druge emocije: sa strahom, naa panja ide onome to je izazvalo strah, dok
se kod srdbe usredsreujemo na ono to treba da uradimo da preokrenemo reakciju srdite osobe. A kod
gaenja, amigdala ostaje po strani; umesto nje, akcija angauje strukture u bazalnoj gangliji i prednjoj
insuli.668 Svi ti, za svaku emociju posebni sistemi kola, aktiviraju se i kad datu emociju doivljavamo
sami, i kad smo oevici da je osea neko drugi.
- Naunici iz NIMH, dalje, ukazuju na jo jedan, drugaiji sistem neuronskih kola za jednu vrstu
kognitivne empatije u kojoj ne samo to stiemo predstavu o nainu miljenja (engl. mindset) druge
osobe, nego i odluujemo ta treba da uradimo zauzvrat. Izgleda da u tome kljuno kolo ukljuuje
medijalni frontalni korteks, gornji temporalni sulkus i temporalni reanj.
Veza izmeu empatije i naeg oseaja za ispravno i pogreno ima podrku na neuronskom nivou.
Istraivanja na pacijentima s modanim lezijama koje su ih navodile da napuste svoje ranije moralne
standarde, ili da se zbune kad se nau pred pitanjem ta je ispravno a ta pogreno, ukazuju na to da etiki
inovi zahtevaju da modane oblasti za evociranje i tumaenje visceralnih stanja budu netaknute. 669 Takve
modane oblasti aktivne tokom moralnih sudova - niska kola koja se kreu od delova modanog stabla
(posebno cerebeluma) pa navie do oblasti u korteksu - obuhvataju amigdalu, talamus, insulu i gornje
modano stablo. Sve te oblasti ukljuene su i u opaanje tuih oseanja, a i u opaanje naih sopstvenih.
Jedno povezano kolo koje ide izmeu frontalnog renja i prednjeg temporalnog renja (ukljuujui i
amigdalu i insulami korteks) navedeno je kao kljuno za empatiju.
Mapa modane funkcije moe se napraviti putem prouavanja nekih drugih sposobnosti koje su
oteene kod pacijenata s nekim neuronskim lezijama. Na primer, uporeivan je socijalni mozak kod
666 O emocionalnoj rezonanci, videti Marco Iacobini, Razumevanje namera putem imitiranja", u Scott
Johnson, prir., Taking Action: Cognitive Neuroscience Perspectives on Intentional Acts (MIT Press, Cambridge, Mass,
2003), str. 107-138.
667 O meusobno povezanim i nezavisnim sistemima kola, videti James R. Blair and Karina S.
Perschardt, Empatija: jedinstveni sistem kola ili skup razdvojivih neurokognitivnih sistema?", Behavioral
and Brain Sciences, 25 (2002), 27-28.
668 O gnuanju, videti Anthony Atkinson, Emotional-specific Clues to the Neural Substrate of
Empathy", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 22-23.
669 O moralnom suenju i empatiji, videti Paul J. Eslinger et ah, Emocionalno i kognitivno
procesiranje u empatiji i moralnom ponaanju", Behavioral and Brain Sciences, 25 (2002), 34-35; Iacobini and
Lenzi, Ogledalski neuroni".

pacijenata s lezijama u drugim oblastima mozga. 670 Iako su obe ispitivane grupe bile podjednako
sposobne na kognitivnim zadacima kao to su odgovaranje na pitanja ili test inteligencije, samo pacijenti
s ugroenim emocionalnim oblastima imali su loe funkcionisanje socijalnog mozga u meuljuskim
odnosima: oni su donosili loe interpersonalne odluke, loe procenjivali kako se oseaju drugi, i nisu bili
u stanju da se hvataju u kotac sa socijalnim zahtevima to ih nosi ivot.
Svi pacijenti s takvim socijalnim nedostacima imali su lezije na takama u jednom neuronskom
rasporedu koji je neurolog Antonio Damasio, sa Univerziteta June Karoline nazvao sistemom
somatskog markera; istraivanje na oteenim pacijentima izvedena su upravo u njegovoj laboratoriji.
Povezujui oblasti u ventromedijalnoj, prefrontalnoj, parijetalnoj i cingularnoj oblasti, kao i u desnom
jedru amigdale, i u insuli, somatski markeri funkcioniu kad god donosimo neku odluku, posebno u svom
linom i socijalnom ivotu.671 Socijalne sposobnosti to ih podstie ovaj kljuni deo socijalnog mozga
bitne su za glatke odnose. Na primer, neuroloki pacijenti s lezijama u sistemu kola somatskog markera
loi su u itanju ili slanju emocionalnih signala, te u svojim odnosima s drugima lako mogu donositi
katastrofalne odluke.
Damasiovi somatski markeri umnogome se preklapaju s neuronskim sistemima koje su u svom
modelu socijalnog mozga naveli Stefani Preston i Frans de Val ispitujui vezu izmeu opaanja i radnje.
Oba modela nagovetavaju da, kad kod nekoga opazimo neku emociju, onda to u nama aktivira iste
neuronske putanje za to oseanje, kao i sistem kola za srodne mentalne slike ili radnje (ili impulse za
akciju). Posebna istraivanja putem fMRI sugeriu da insula povezuje ogledalske sisteme sa limbikom
oblau, ime stvara emocionalnu komponentu neuronske petlje.672
Naravno, koje modane oblasti dejstvuju kad reagujemo, to odreuju osobenosti neke interakcije,
kao to otkrivaju fMRI istraivanja razliitih socijalnih trenutaka. Na primer, snimanje mozga dok su
dobrovoljci sluali prie o drutveno neprijatnim situacijama (neko je priao o nekom drugom ko je
ispljunuo hranu u tanjir na sveanoj veeri), otkrilo je veu aktivnost u medijalnom prefrontalnom
korteksu i u temporalnim oblastima (i jedno i drugo aktivira se kad postoji empatija s tuim mentalnim
stanjem), kao i u lateralnom OFC-u i u medijalnom prefrontalnom korteksu. 673 Iste te oblasti postaju
aktivne kad je u prii navedeno da je pljuvanje hrane bilo nevoljno (osoba se zagrcnula). Ispostavlja se da
ova neuronska mrea upravlja optijim sluajem odluivanja da li e neka radnja biti socijalno prikladna,
to je jedna od beskrajno malih odluka s kojima se neprestano sreemo u interpersonalnom ivotu.
Klinika istraivanja neurolokih pacijenata koji ne uspevaju da takve odluke donose kako treba - te
rutinski prave gafove ili izvode neke druge pogrene interpersonalne aktivnosti-pokazuju oteenje u
ventromedijalnoj regiji prefrontalnog korteksa. Antoan Beara, Damasiov saradnik, primeuje da ova
regija igra presudnu ulogu u integrisanju modanih sistema za pamenje, emociju i oseanje; ovde
oteenje ugroava socijalno odluivanje. U onom istraivanju neprijatnih trenutaka, najaktivniji sistemi
ukazivali su na alternativnu mreu u dorsalnoj regiji oblinjeg medijalnog prefrontalnog korteksa - oblasti
koja ukljuuje i prednji cingulum.674 Damasio je pronaao da ova regija sainjava usko grlo koje povezuje
mree to upravljaju motornim planiranjem, kretanjem, emocijama, panjom i radnom memorijom.
Za neuronaunike, sve su to primamljivi putokazi, i jo se mnogo vie mora saznati da bi se
razmrsila mrea neurologije socijalnog ivota.
670 O emocionalnom mozgu i odnosima, videti Reuven Bar-On et al., Istraivanje neurolokih
supstrata emocionalne i socijalne inteligencije", Brain, 126 (2003), 1790-1800.
671 O somatskim markerima, videti Antonio Damasio, Looking for Spinoza: Joy, Sorrow, and the Feeling Brain
(Harcourt, New York, 2003).
672 O ulozi insule, videti Iacobini and Lenzi, Neuron ogledala".
673 O neprijatnim trenucima, videti S. Berthoz et al., Jedno fMRI istraivanje namernih i nenamernih
neprijatnih krenja socijalnih normi", Brain, 125 (2002), 1696-1708.
674 O neurologiji i socijalnom odluivanju, videti Antoine Bechara, Neurologija socijalne kognicije",
Brain, 125 (2002), 1673-1675.

DODATAK C PONOVNO RAZMATRANJE SOCIJALNE INTELIGENCIJE

Sa stanovita evolucije, inteligencija spada u one ljudske sposobnosti koje su naoj vrsti pomogle da
opstane. Socijalni se mozak najvie razvio kod onih vrsta sisara koje ive u grupama, kao mehanizam
opstanka.675 Modani sistemi koji obeleavaju ljudska bia kao razliita od ostalih sisara rastu u
neposrednoj proporciji sa veliinom primalne ljudske spone.676 Neki naunici pomiljaju da je ba
socijalna vetina - a ne kognitivna superiornost ili fizika prednost moda omoguila Homo sapijensu
da nadmai ostale humanoide.677
Evolucioni psiholozi tvrde da se socijalni mozak - a iz njega socijalna inteligencija - razvio da bi
odgovorio izazovu plovidbe kroz socijalne struje u grupi primata: on oprema jedinku da odredi ko je alfa
mujak, ko onaj na kog se moe raunati za odbranu, ko onaj kom se mora udovoljavati i kako (obino
timarenjem). Kod nas, ljudskih bia, potreba da se uputamo u socijalno rezonovanje - posebno u
koordinaciju i saradnju, kao i u takmienje - povukla je sobom evoluciju te su na mozak i inteligencija
uopte uzev porasli vei.678
Glavne funkcije socijalnog mozga - sinhroninost interakcije, tipovi empatije, socijalna kognicija,
interakcijske vetine, i briga, marenje za druge - sve ukazuju na vidove socijalne inteligencije. Evoluciono
stanovite ika nas da iznova razmotrimo mesto socijalne inteligencije u taksonomiji ljudskih sposobnosti
- i da priznamo da ta inteligencija moe ukljuiti i nekognitivne sposobnosti. (Hauard Gardner je to
posebno istakao u svom pionirskom radu o mnogostrukim inteligencijama.)
Novi neuronauni nalazi o socijalnoj inteligenciji imaju potencijal da iznova oive socijalne i
bihevioralne nauke. Osnovne pretpostavke ekonomije, recimo, osporava pojava neuro-ekonomije koja
prouava mozak prilikom donoenja odluka.679 Njeni su nalazi uzdrmali standardno miljenje u
ekonomiji, posebno shvatanje da ljudi donose racionalne odluke o novcu, i da se takvo donoenje odluka
moe oblikovati prema modelu stabla odluivanja (decision-tree-type analyses). Niskoputni sistemi,
uviaju danas ekonomisti, mnogo su moniji u takvom odluivanju nego to se to moe predvideti isto
racionalnim modelima.
Slino tome, ini se da je i oblast teorije i provere inteligencije zrela za novo razmiljanje o
njihovim osnovnim pretpostavkama.
Jo donedavno je socijalna inteligencija bila nauna mrtvaja, i uglavnom su je ignorisali kako
socijalni psiholozi, tako i prouavaoci inteligencije. Jedan izuzetak bio je mali bum istraivanja o
emocionalnoj inteligenciji u perspektivnom radu Dona Mejera i Pitera Saloveja godine 1990.680
675 Stephanie D. Preston - Frans B. M. de Waal, Empathy: Its Ultimate and Proximate Bases",
Behavioral and Brain sciences, 25 (2002), 1-20.
676 to u nekoj vrsti ima vie lanova u oporu primata, to je neokorteks vei u odnosu na ostatak
mozga. Videti T. Sawaguchi - H. Kudo, Razvoj neokorteksa i socijalne strukture kod primata", Primates,
31 (1990), 283-289.
677 Sarah-Jayne Blakemore - Uta Firth, Kako se mozak nosi sa socijalnim svetom?", Neuro- Report, 15
(2004), 119-128.
678 O socijalnom poreklu inteligencije, videti Denise Cummins, Human Reasoning: An Evolutionary
Perspective (Bradford/, (MIT Press, Cambridge, Mass, 1997).
679 O neuroekonomici, videti Colin Camerer et ah, Neuroekonomika: kako neuronauka moe da poui
ekonomiku", Journal of Economic Literature, 43 (2005), 9-64.
680 Mejer, psiholog sa Univerziteta u Nju Hempiru, postavio je sa svojim kolegama standard za teoriju
i istraivanje u ovoj oblasti. Kako Piter Salovej i Mejer (i drugi, ukljuujui i mene) definiu emocionalnu
inteligenciju, taj se pojam preklapa sa socijalnom inteligencijom. Na primer, videti John Mayer - Peter
Salovey, Socijalna inteligencija", u Christopher Peterson - Martin E. P Seligman, prir., Character Strengths
and Virtues. A Handbook and Classification (Oxford University Press, New York, 2004).

Kao to mi je Mejer skrenuo panju, po Torndajkovom prvobitnom shvatanju postojala je trijada

mehanike, apstraktne i socijalne inteligencije, ali kasnije Torndajk nije uspeo da nae nain da meri
socijalnu. Devedesetih godina dvadesetog veka, kad je bolje upoznata lokalizovanost emocija u mozgu,
Mejer je primetio da se emocionalna inteligencija moe doterati kao zamena u onom trijumviratu u kom
je socijalna inteligencija omaila.
Pojava socijalne neuronauke u novije vreme znai da je sazrelo vreme za oivljavanje socijalne
inteligencije kao ravnopravne svojoj sestri, emocionalnoj inteligenciji. Ponovno razmatranje socijalne
inteligencije trebalo bi da potpunije odrazi funkcionisanje socijalnog mozga, i time doda one esto
prenebregavane sposobnosti koje ipak imaju ogromnu vanost za nae odnose. Model socijalne
inteligencije koji nudim u ovoj knjizi samo je predlog, ne konaan, onoga kako bi moglo izgledati to
proireno shvatanje socijalne inteligencije. Drugi mogu drugaije da preurede njene aspekte, ili da iznesu
sopstveno vienje; moj nain kategorisanja socijalne inteligencije samo je jedan od mnogih. Kad se
nakupi vie istraivanja, postepeno e se pojavljivati vri i validniji modeli socijalne inteligencije. Moj
je cilj da naprosto podstaknem i ubrzam takvo svee razmiljanje.

Moda e se neki psiholozi poaliti da odreujue sposobnosti socijalne inteligencije koje

predlaem dodaju standardnim definicijama inteligencije sposobnosti iz nekognitivnih oblasti. Ali,
upravo to i hou da kaem: kad je re o inteligenciji u socijalnom ivotu, onda sam mozak mesa mentalne
sposobnosti. Nekognitivne sposobnosti kao to su primalna empatija, sinhroninost i briga veoma su
prilagodljivi vidovi ljudskog socijalnog repertoara za opstanak. I, te mentalne sposobnosti zaelo nam
omoguuju da se bolje drimo Torndajkovog naloga da postupamo mudro u svojim odnosima.
Starim shvatanjem socijalne inteligencije kao isto kognitivne pretpostavlja se, kao to su tvrdili
mnogi rani teoretiari inteligencije, da se socijalna inteligencija moda i ne razlikuje od opte
inteligencije kao takve. Neki kognitivni naunici nesumnjivo bi se sloili da su te dve sposobnosti
istovetne. Uostalom, njihova disciplina oblikuje mentalni ivot na kompjuteru, a moduli za obradu
informacija kreu se isto racionalnim linijama, sledei kompjutersku logiku.
Ali iskljuivo fokusiranje na mentalne sposobnosti u socijalnoj inteligenciji prenebregava
neprocenjive uloge afekta i niskoga puta. Ja predlaem promenu take gledanja, predlaem taku s koje se
vidi dalje od pukog znanja o socijalnom ivotu te se obuhvataju i automatske sposobnosti koje su onoliko
vane kad se angaujemo, kako preko visokog, tako i preko niskog puta. Razliite teorije socijalne
inteligencije koje su danas u modi detaljno iznose te isprepletene sposobnosti samo na pojedinim
mestima, i u neuhvatljivo promenljivom stepenu.
Gledita teoretiara inteligencije o socijalnim sposobnostima za ivot mogu se bolje shvatiti u
svetlosti istorije njihovog naunog podruja. Godine 1920, kad je Edvard Torndajk prvi predloio pojam
socijalne inteligencije, novotarija kakvu je predstavljao pojam IQ (kolinik inteligencije) i dalje je

oblikovala miljenje u jednom isto tako novom polju, psihometriji, iji je cilj bilo nalaenje naina za
merenje ljudskih sposobnosti. U tim poletnim danima, uspesi psihologije u razvrstavanju miliona
amerikih vojnika putem IQ, za vreme Prvog svetskog rata, tako da su ovi bili rasporeeni na zadatke i
poloaje na kojima su mogli biti uspeni, pobudilo je razumljivo uzbuenje.
Rani teoretiari socijalne inteligencije nastojali su da nau neto analogno IQ-u to bi se moglo
primeniti na darovitost u drutvenom ivotu. Voeni poljem psihometrije koje je upravo nastajalo, oni su
traili naine da procene razlike u socijalnim sposobnostima koje bi bile ekvivalent, recimo, razlikama u
prostornom i verbalnom rezonovanju merenim kolinikom inteligencije.
No ti rani pokuaji postepeno su se gasili, uglavnom stoga to se inilo da mere samo intelektualno
shvatanje socijalnih situacija. Na primer, jednim ranim testom socijalne inteligencije procenjivane su
kognitivne sposobnosti kao to je prepoznavanje socijalnih situacija za koje bi neka data reenica bila
najprikladnija. Krajem pedesetih, Dejvid Veksler (Wechsler), koji je razradio jednu od najkorienijih
mera IQ, odbacio je vanost socijalne inteligencije, smatrajui je samo optom inteligencijom
primenjenom na socijalne situacije.681 Taj sud proeo je psihologiju, i socijalna je inteligencija otpala s
glavnih mapa ljudske inteligencije.
Jedan izuzetak bio je sloeni model inteligencije to ga je krajem ezdesetih razradio D. E Gilford
(J. E Guilford); on je nabrojao 120 posebnih intelektualnih sposobnosti, od kojih je trideset skopano sa
socijalnom inteligencijom.682 No uprkos velikim naporima, Gilfordov pristup nije uspeo da prui smislena
predvianja o tome kako ljudi zaista funkcioniu u socijalnom svetu. Noviji modeli koji se odnose na
socijalnu inteligenciju - praktina inteligencija Roberta Sternberga, i interpersonalna inteligencija
Hauarda Gardnera - omoguuju vee razumevanje.683 Ali, psihologija nije uspela da da smislenu teoriju
socijalne inteligencije po kojoj bi se ona jasno razlikovala od IQ-a i koja bi se mogla praktino primeniti.
Frema starom gleditu, socijalna inteligencija viena je kao primena opte inteligencije na socijalne
situacije - dakle kao preteno kognitivna sposobnost. Taj pristup vidi socijalnu inteligenciju kao puki fond
znanja o socijalnom svetu. Tim pristupom ne pravi se razlika izmeu te sposobnosti i opte inteligencije
kao takve.
No po emu se, onda, socijalna inteligencija razlikuje od opte? Na to pitanje jo nema dobrog
odgovora. Jedan razlog lei u tome to je psihologija kao profesija nauna potkultura, potkultura u koju se
ljudi socijalizuju kroz postdiplomske studije i druge vidove profesionalne obuke. Ishod je da su psiholozi
skloni tome da svet vide uglavnom kroz mentalne naoari oblasti kojom se profesionalno bave. No ova
sklonost moda iskrivljuje sposobnost psihologije da shvati istinsku prirodu socijalne inteligencije.
Kad je od obinih ljudi traeno da pobroje sve to oveka ini inteligentnim, socijalna kompetencija
izronila je kao vana prirodna kategorija. Ali kad je zatraeno da slian spisak sastave psiholozi za koje se
smatralo da su strunjaci za socijalnu inteligenciju, oni su naglasak stavili na kognitivne sposobnosti kao
to su verbalne vetine i vetine reavanja problema. 684 Vekslerovo odbacivanje socijalne inteligencije kao
da i dalje ivi u implicitnim pretpostavkama u ovoj oblasti.
Esihologe koji su nastojali da mere socijalnu inteligenciju omela je zapanjujue visoka korelacija
izmeu njihovih rezultata i rezultata dobijenih na testovima IQ, to je ukazivalo na to da moda i nema
681 David Wechsler, The Measurement and Appraisal of Adult Intelligence, 4. izd., Williams and Wilkins,
Baltimore, 1958), 75.
682 J. O. Guilford, The Nature of Intelligence (McGraw Hill, New York, 1967).
683 Videti, na primer, Robert Hogan, Razrada jedne skale empatije", Journal of Consulting and Clinical
Psychology, 33 (1969), 307-316; Robert Sternberg, Beyond IQ: A Tricarchic Theory of Human Intelligence
(Cambridge University Press, New York, 1985); Howard Gardner, Multiple Intelligences: The Theory in Practice
(Basic Books, New York, 1993).
684 O tome ta neku osobu ini inteligentnom, videti Robert Sterberg et al., Peoples Conceptions of
Intelligence", Journal of Personality and Social Psychology, 41 (1981), 37-55.

stvarne razlike izmeu kognitivne darovitosti i socijalne darovitosti.685 Ovo je glavni razlog zato su
istraivanja socijalne inteligencije umnogome naputena. No ini se da taj problem proishodi iz
iskrivljene definicije socijalne inteligencije kao jednostavne kognitivne sposobnosti primenjene u
socijalnoj areni.
Ovim pristupom se interpersonalna darovitost procenjuje kao ono to ljudi tvrde da znaju, i to tako
to se od njih trai da se sloe sa tvrdnjama kao to su Ja mogu da razumem ponaanje drugih ili Ja
znam kako se drugi oseaju zbog mojih radnji.
Ova pitanja potiu iz jedne nedavno razraene skale socijalne inteligencije.686 Psiholozi koji su
sastavili taj test zatraili su od etrnaest drugih profesora psihologije, takozvanog panela eksperata, da
definiu socijalnu inteligenciju. Iz toga je proistekla definicija da je posredi sposobnost da se razumeju
drugi i da se razume kako e oni reagovati na razliite socijalne situacije - drugim reima, ista socijalna
kognicija.687
ak i tako, pomenuti psiholozi su znali da takva definicija nije dovoljna. Zato su smislili nekoliko
pitanja s ciljem da saznaju kako se ljudi snalaze u socijalnom smislu, kao to je pitanje da li se slau sa
tvrdnjom Potrebno mi je mnogo vremena da upoznam dobro druge ljude. Ali dobro bi bilo kad bi
njihov test, kao i ostali testovi, procenjivao i niskoputne sposobnosti koje su veoma vane za bogat ivot.
Socijalna neuronauka nastoji da podrobno sazna kako mnogi naini poznavanja pojava i bavljenja njima
prelaze u akciju kad se upustimo u odnos sa drugima. Ovi naini obuhvataju, svakako, i visokoputne
sposobnosti kao to su socijalna kognicija. No socijalna inteligencija iziskuje i funkcije niskog puta kao
to su sinhroninost i natimavanje, socijalna intuicija i empatiko marenje i, verovatno, impuls za
saoseanje. Nae zamisli o tome ta neku osobu ini inteligentnom u socijalnom ivotu bile bi potpunije
ako bi obuhvatale i takve sposobnosti.
Takve su sposobnosti neverbalne, intuitivne, i deavaju se u mikrosekundama, bre nego to um
uspe da formulie misli o njima. Iako se nekima niskoputne sposobnosti mogu uiniti triavima, upravo
one oblikuju platformu za gladak socijalni ivot. Poto su te sposobnosti neverbalne, one izmiu svemu
to se da meriti testovima u kojima se upotrebljavaju papir i olovka - a testovi socijalne inteligencije
najee su ba takvi.688
Kolvin Trevarten, razvojni psiholog sa Univerziteta u Edinburgu, s ubeenjem tvrdi da iroko
prihvaena shvatanja socijalne kognicije izazivaju teke nesporazume povodom ljudskih odnosa i mesta
emocija u socijalnom ivotu.689 Iako je u lingvistici i vetakoj inteligenciji kognitivna nauka dobro
posluila, ona ima ogranienja kad se primeni na ljudske odnose. Zanemaruje nekognitivne kapacitete kao
685 O visokoj korelalciji sa IQ videti, na primer, Ronald Riggio et al., Social and Academic
Intelligence: Conceptually Distinct but Overlapping Domains", Personality and Individual Differences, 12
(1991), str. 695-702.
686 David H. Silvers et al., The Tromso Social Intelligence Scale", Scandinavian Journal of Psychology, 42
(2001), 313-319.
687 U drugom jednom istraivanju, kad je od psihologa, sve eksperata za inteligenciju, zatraeno da
naprave slian spisak, oni su ignorisali praktine socijalne vetine u korist apstraktnijih kognitivnih
sposobnosti kao to je verbalna sposobnost, i apstraktnijih vetina u reavanju problema. Videti Robert
Sterberg et al., Peoples Conceptions".
688 Psihometriari su donedavno smatrali da su testovi tipa papir i olovka" najpogodniji, i stoga su
preovlaivali aspekti inteligencije koji se mogu procenjivati u tom formatu. Ovo moe biti jedan od
skrivenih inilaca za prevlast kognitivnih sposobnosti kao tekueg zlatnog standarda u proceni socijalne
inteligencije. Sa nezaustavljivim napredovanjem digitalnih medija, niski e put nesumnjivo lake ui u
vidokrug mera socijalne inteligencije.
689 Colwyn Trevarthen, The Self Born in Intersubjectivity: The Psychology of Infant Communicating",
u Ulric Neisser, The Perceived Self: Ecological and Interpersonal Sources of Self-knowledge (Cambridge University
Press, New York, 1993), 121-173.

to su primalna empatija i sinhroninost, koji nas povezuju s drugim ljudima. Afektivna revolucija
(socijalnu da i ne pominjemo) u kognitivnoj neuronauci tek treba da stigne do teorije inteligencije.
Jedno potpunije i vre merenje socijalne inteligencije obuhvatilo bi ne samo visokoputne pristupe
(za koje su upitnici u redu), nego i niskoputne mere kao to su PONS ili Ekmanov test za itanje
mikroizraza.690 Ili bi se ispitanici mogli staviti u simulacije socijalnih situacija (moda preko virtualne
stvarnosti), ili bi se, makar, mogla prikupiti vienja ispitanikovih socijalnih sposobnosti od drugih ljudi.
Tek tad bismo dobili adekvatniji profil neije socijalne inteligencije.691
Nedovoljno je zapaena nauna neprilika da ni u osnovi samih testova za IQ nema teorijskog
obrazloenja koje bi ih podralo. Naprotiv, oni su sastavljeni ad hoc, da predvide uspeh u koli. Kao to
primeuju Don Kilstrom (Kihlstrom) i Nensi Kantor (Cantor), test IQ je gotovo sasvim ateorijski;
sastavljen je naprosto da modeluje stvari koje deca rade u koli.692
No i same kole su sasvim skoranji artefakt civilizacije. Mogli bismo dokazati da je za plovidbu
socijalnim svetom, ali ne i za dobijanje petica, neophodna monija sila u arhitekturi mozga. Evolucioni
teoretiari tvrde da je socijalna inteligencija bila prvobitni dar ljudskog mozga, to se odraava na naem
prevelikom korteksu, a da se to o emu danas mislimo kao o inteligenciji samo nakailo na neuronske
sisteme upotrebljavane za snalaenje u sloenoj grupi. Oni koji rado govore da je socijalna inteligencija
jedva neto vie od opte inteligencije primenjene na socijalne situacije trebalo bi da pomisle i na
obrnuto: da razmotre mogunost da je opta inteligencija puka izvedenica iz socijalne inteligencije, iako
izvedenica koju naa kultura visoko vrednuje.

690 PONS je jedna takva iroko upotrebljavana neverbalna mera. Merenje sposobnosti da se detektuju
mikroemocije koje je na veb postavio Pol Ekman, ve je postalo novo sredstvo za procenu sposobnosti
pokazivanja empatije na nekognitivnom nivou, to je preduslov za emocionalno podeavanje. Neki testovi
emocionalne inteligencije (koja se preklapa sa socijalnom inteligencijom), kao to je MSCE1T, ve
koriste neke nekognitivne mere; videti, na primer, John Mayer et al., Emocionalna inteligencija: teorija,
nalazi, i implikacije", Psychobgical Inquiry, 60 (2004), 197-215. Ekmanova veb-procena mikroemocija
nalazi se na adresi www.PaulEkman.com. Ohrabruje to to Ekmanove procene otkrivaju i da je socijalni
mozak eljan da naui da ita mikroemocije, to ukazuje da se neke kljune sposobnosti socijalne
inteligencije mogu ojaati putem obuke preko elektronskih medija.
691 Model socijalne inteligencije koji ovde predlaem heuristiki je, i namena mu je da podstakne novo
razmiljanje o socijalnoj inteligenciji. Pretpostavljam da e biti osporavan i preraivan, nadajmo se na
osnovu podataka nastalih iz novih teorija. Ovaj spisak dodaje nove stavke sposobnostima poznatim iz
postojeih modela socijalne inteligencije; etiri koje, koliko znam, nisu naene ni na jednom dosadanjem
inventaru: primalnu empatiju, podeavanje, sinhronizovanost i brigu, marenje. Za neke oblasti merenja
inteligencije one e biti sporne. Ja smatram da socijalna inteligencija treba da odraava interpersonalne
sposobnosti u socijalnome mozgu - a neuronska logika ne mora se nuno drati prihvaene mudrosti. ak
i tako, ve postoji velik broj testova i skala kojima se procenjuju razliiti vidovi tih neuhvatljivih"
vetina. No jo ih nijedan test i nijedna skala nisu obuhvatili sve. Najbolja mera bi obuhvatila spektar
socijalne inteligencije i identifikovala interpersonalne starove, a pri tome uoila i socijalne nedostatke.
Videti John Kihlstrom and Nancy Cantor, Socijalna inteligencija", u Robert Stenberg (prir.), Handbook of
Intelligence, 2. izd, (Cambridge University Press, Cambridge, UK, 2000), str. 359-379.
692 Kihlstrom and Cantor, Isto.

RE ZAHVALNOSTI
Mnogi su doprineli mojim razmiljanjima dok sam pripremao ovu knjigu, iako su izvedeni zakljuci
moji. Posebnu zahvalnost dugujem vrhunskim ekspertima koji su pregledali pojedine delove moje knjige,
a naroito: Keriju Cernisu sa Univeziteta Ratgers; Donatanu Koenu, sa Univeziteta Prinston; Donu
Krejbu, iz Oregonskog centra za zdravlje i nauku i Portlandske veteranske bolnice; Donu Kasiopou, sa
Cikakog univerziteta; Riardu Dejvidsonu, sa Viskonsinskog univerziteta; Ovenu Flanaganu, sa
Univeziteta Djuk; Denizi Gotfredson, sa Merilendskog univerziteta; Dozefu Leduu, sa Njujorkog
univerziteta; Metjuu Libermanu, UCLA; Kevinu Oksneru, sa Univerziteta Kolambija; Filipu Sejveru, sa
Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu; Arijani Vora, sa Medicinskog fakulteta u Harvardu; i Defriju
Vokeru, JPMorgan Partners. Ako itaoci nau faktografske greke u tekstu, molim da me upozore preko
mog vebsajta (a ja u se potruditi da ih ispravim u buduim izdanjima.
Od onih koji su podsticali moja razmiljanja, zahvaljujem, meu ostalima, i:
Eliotu Aronsonu, sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu; Nilu Akanaziju, sa Kvinslendskog
univerziteta u Brizbejnu, Australija; Vorenu Benisu, USC; Riardu Bojacisu, sa Univeziteta Kejs vestern
riserv; Seldonu Koenu, sa Univeziteta Karnegi Melon; Donatanu Kotu; Fransu de Valu, sa Univeziteta
Emori; Dordu Drajfusu, sa Koleda Vilijams; Marku Epstajnu, Njujork Siti; Plauardu Gardneru, sa
Univeziteta Harvard; Polu Ekmanu, sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku; Donu Gotmanu, sa
Vaingtonskog univerziteta; Semu Harisu, UCLA; Fredu Gejdu, Institut Salk; Lejni Habib, Sokan,
Njujork; Dudit Hol, sa Univeziteta Nortistern; Keti Hol, Ameriki meunarodni koled; Dudit Dordan,
Koled Velzli; Donu Kolodinu, Hedli, Masausets; Deromu Kaganu, sa Univeziteta Harvard; Danijelu
Kanemanu, sa Univeziteta Prinston; Margaret Kemeni, sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku;
Donu Kilstromu, UCLA; Dordu Kolrizeru, Meunarodni institut za razvoj menadmenta, Lozana,
Svajcarska; Robertu Levensonu, sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju; Keri Lovel, Njujork Siti; Bet
Laun, sa Medicinskog fakulteta u Harvardu; Pemi Latang, Odeljenje za obrazovanje Njujork Sitija; Eni
Maki, sa Instituta Teleos Liderip; Karlu Marsiju, sa Harvardskog medicinskog fakulteta; Donu Mejeru,
sa Njuhemirskog univerziteta; Majklu Miniju, sa Univerziteta Makgil; Marku Mikulinseru, sa
Univerziteta Bar-Lan, Ramat Gan, Izrael; Muditi Nisker i Danu Klurmanu, Komjunikejn Opns; Stivenu
Novickom, sa Univerziteta Emori; Stefani Preston, Bolnice i klinike Univerziteta Ajove; Heru Sefrinu,
sa Univerziteta u Santa Klari; Tomasu Petigruu, sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu; Stefanu
Rehstafenu, Institut Omega; Robertu Rigiju, sa Koleda Klermont Makena; Robertu Rozentalu, sa
Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu; Suzani Rozenblum, sa Univerziteta Dru; Donu F. eridanu, sa
Univerziteta drave Ohajo; Doani Straus, Opta bolnica Masausets; Danijelu Sigelu, UCLA; Dejvidu
Spigelu, Medicinski fakultet pri Stanfordu; Danijelu Sternu, enevski univerzitet; Eriki Vora, sa
Dravnog univerziteta u St Klaudu; Dejvidu Slujteru, Institut Fecer; Lenardu Volfu, Njujork Siti; Alvinu
Vajnbergu, Institut za analizu energije (u penziji); Robinu Jangsonu, Klinika Liders Asosijen, Novi
Zeland.
Rejel Brod, moj glavni istraiva, omoguavala mi je lak pristup veoma ratrkanim naunim
izvorima. Ogromna zahvalnost ide i Rouanu Fosteru, koji je uvek spreman ta god da ustreba i koji
postie da se sve odvija nesmetano. Toni Berbank nastavlja da bude izvrstan urednik s kojim je
zadovoljstvo raditi. I, kao i uvek, oseam beskrajnu zahvalnost Tari Benet-Goleman, partneru prepunom
razumevanja i u pisanju i u ivotu, i vodiu za socijalnu inteligenciju.

O AUTORU
Danijel Goleman je pisac bestselera Emocionalna inteligencija (Geopoetika, 1997) i Rad sa
emocionalnom inteligencijom (Working with Emotional Intelligence), i koautor dela Primal Leadership.
Priredio je knjigu - nauni dijalog strunjaka s dalaj-lamom Destruktivne emocije (Geopoetika, 2004).
Doktorirao je psihologiju na Harvardu gde je bio i profesor. Dvanaest godina je pisao za Njujork tajms o
bihevioralnim naukama i nauci o mozgu. Dobitnik je Nagrade za ivotno delo Amerike psiholoke
asocijacije i lan je Amerike asocijacije za unapreenje nauke.
Dva puta je nominovan za Pulicerovu nagradu za novinarstvo. Kopredsednik je Konzilijuma za
istraivanje emocionalne inteligencije na Univerzitetu Ratgers.
Njegov vebsajt je www.DanielGoleman.info.

Danijel Goleman - Socijalna inteligencija - Nova nauka o ljudskim odnosima

Knjiga Emocionalna inteligencija bila je fenomen - vie od godinu dana nalazila se na spisku
bestselera Njujork tajmsa - i prodata je u preko pet miliona primeraka irom sveta. Sad je pred itaocima
Socijalna inteligencija, jednako uzbudljiva studija istog autora, u kojoj je Danijel Goleman opet napisao
samosvojnu sintezu najnovijih nalaza u biologiji i neuronauci, otkrivajui da smo oieni za
povezivanje i da to ima neslueno dubok uticaj na nae odnose u svim oblastima ivota
Mnogo vie nego to smo toga svesni, nai svakodnevni susreti - s roditeljima, branim drugom,
efom, pa i neznancima, oblikuju na mozak i, na povoljan ili lo nain, utiu na elije u itavom naem
telu - sve do nivoa gena. U Socijalnoj inteligenciji Danijel Goleman istrauje tu novu nauku i ukazuje na
njene zapanjujue implikacije po na interpersonalni svet. Najhitnije otkrie: oblikovani smo za
drutvenost te se neprestano uputamo u neuronski balet koji nas povezuje s ljudima oko nas.
Nae reakcije na druge, i reakcije drugih na nas, imaju dalekosean bioloki uticaj time to odailju
slapove hormona koji reguliu sve, od rada srca do imunog sistema, zbog ega dobri odnosi deluju kao
vitamini - a loi kao otrovi. Tue emocije moemo da zakaimo kao to zakainjemo prehladu, a
posledice izolacije i neprekidnog socijalnog stresa mogu nam skratiti ivot.
Goleman objanjava koliko su, zaudo, tani prvi utisci, objanjava osnove harizme i moi emocija,
zamrenost seksualnog privlaenja, i naine otkrivanja lai. Opisuje mranu stranu socijalne inteligencije,
od narcisizma do makijavelizma i psihopatije. Otkriva, isto tako, i nau zadivljujuu sposobnost da
vidimo umom, a i tragediju onih kod kojih je vid uma oteen.
Postoji li nain da decu podiemo tako da budu srena? ta je osnova podsticajnog braka? Kako
poslovni rukovodioci i uitelji izvlae najbolje iz onih kojima rukovode ili koje pouavaju? Kako grupe
podeljene usled predrasuda i mrnje mogu da ive zajedno u miru?
Odgovori na ova pitanja moda nisu onako neuhvatljivi kao to se nekad mislilo. A Goleman nam s
ogromnom uverljivou prenosi novost koja e nas najvie ohrabriti: mi, ljudska bia, imamo ugraenu
sklonost prema empatiji, saradnji i altruizmu - pod uslovom da razvijamo socijalnu inteligenciju tako da
podstie te sposobnosti u nama i drugima.