mrnja i samomrnja

SADRAJ

UVOD........................................................................... 2 1. MRNJA ................................................................. 3 1.1. DEFINICIJA MRNJE ....................................... 3 1.1.1. DESTRUKCIJA................................................ 3 1.2. MRNJA I LJUBAV ........................................... 4 1.2.1. MRNJA U LJUBAVI ....................................... 4 1.2.2. MRNJA NAKON LJUBAVI .............................. 4 1.3. MRNJA I KULTURA ........................................ 5 1.4. MRNJA I POSAO ............................................. 5 1.5. NEUTRALIZACIJA MRNJE ............................ 6
1.5.1. NEUTRALIZACIJA TUE MRNJE .................................................... 6 1.5.2. NEUTRALIZACIJA SOPSTVENE MRNJE .................................................... 6

2. SAMOMRNJA ..................................................... 7 2.1. DEFINICIJA SAMOMRNJE............................. 7 2.1.1. SAMODESTRUKCIJA ...................................... 7

2.2. EKSTERNALIZACIJA SAMOMRNJE................................................. 8 2.3. SAMOMRNJA I POSAO.................................. 8

ZAKLJUAK ............................................................. 9

mrnja i samomrnja

UVOD
ta je to mrnja? Kakve su posledice mrnje? Zato mrzimo nekoga? Zato mrzimo sebe? Da li ima mrnje u ljubavi? ta je to destrukcija? ta je to samodestrukcija? Da li je normalno ako mrzimo? Kako neutralisati mrnju? Sva ova pitanja proizilaze iz najinteresantnijeg i najozbiljnijeg oseanja oveka, mrnje. Ovom temom pokuao sam da objasnim i dam odgovore na gore postavljena pitanja. Mrnja kao sastavni deo svakog oveka utie, na njega tokom njegovog roenja pa sve do njegove smrti.

mrnja i samomrnja

1. MRNJA

1.1. DEFINICIJA MRNJE

Mrnja je oseanje koje subjekt osea prema nekoj osobi za koju veruje da je zla i da ugroava neku njegovu vrednost. Da bi subjekt nekog drugog procenio zlim, mora verovati da ta osoba ispunjava sledea tri uslova: o da bitno ugroava neku njegovu visoku vrednost; o da to ini bez odgovarajueg povoda ili opravdanja; o da to ini svesno i namerno. Ove tri procene su nune za oseanje mrnje i zbog toga ih nazivamo kongitivna trijada mrnje. Mrnja se takoe javlja ukoliko je neka osoba namerno prouzrokovala znaajnu tetu subjektu. Mrnja je takoe i cirkularne prirode jer subjekt uvek mrzi onoga za koga prethodno veruje da taj i njega mrzi. Na osnovu ovoga moemo rei da je svaka mrnja u stvari nekakva kontramrnja.

1.1.1. DESTRUKCIJA
Na osnovu kontramrnje, subjekt moe da ue u proces internalizacije, to jest subjekt poinje da je hronino mrzi, bez obzira da li se ta osoba nalazi u njegovoj blizini ili ne. Meutim, mrnja moe da postane i strast, kada se subjekt preokupira predstavama o omrznutoj osobi, fanatika mrnja, koja najee vodi u ludilo ili navodi na ubistvo. Ono to je zajedniko svim ovim ponaanjima kroz koje se oslikava oseanje mrnje jeste tenja da se nanese odreena teta omrenoj osobi ili objektu. Svrha ovih akcija je da se omrznuta osoba natera da pati, da se mui, da ispata. to je snanije oseanje mrnje, to je vei stepen destrukcije koji se nanosi omrznutoj osobi. Osnovna tri stepena destruktivnost: 1. Relativno, socijalno prihvatljiva destruktivnost ( ogovaranja, traevi, intrige... ) 2. Destrukcija materijalnih dobara ( unitavanje privatne svojine ) 3. Destrukcija omrenog objekta ( ubistvo ) Neke osobe odustaju od destrukcije omrene osobe, naroito onda kada je za njih mrnja ego-distono oseanje, jer veruju da e nekakva via sila ( Bog, Kosmiki princip, Pravda, itd. ) osvetiti ono zlo koje im je naneto.
3

mrnja i samomrnja

1.2.

MRNJA I LJUBAV

1.2.1. MRNJA U LJUBAVI

Mrnja i ljubav su svakako dva razliita pojma, mrnja je suprotnost ljubavi. Subjekt teko moe istovremeno oseati i ljubav i mrnju prema istom objektu. Meutim, mrnja u ljubavi moe da se javi iz straha zbog gubljenja ljubavi. Ljubomora je vrsta straha od gubitka ljubavi jer se subjekt plai da e izgubiti voljenu osobu time to e ona zavoleti nekog treeg. Mrnja je jedan od tipinih naina na koji subjekt izraava svoju ljubomoru. Mrnja u tom sluaju je usmerena ka voljenoj osobi, ka rivalu ili prema oboma. Iz ove mrnje se naravno javlja destrukcija ka ovim osobama, statistika kae da najvei procenat ubistava je motivisan upravo oseanjem ljubomore. Mrnja u ljubavi ne mora da se javi samo iz ljubomore, ona se javlja takoe iz nerazumevanja, razoarenja, zapostavljenosti, ignorisanja, itd. Tada najee dolazi do prekida ljubavi.

1.2.2. MRNJA NAKON LJUBAVI

Kada pone mrnja, tada, sasvim sigurno, prestaje ljubav. Subjekt koji gubi voljenu osobu moe da oseti stanje bezvrednosti, jer veruje da nije dovoljno dobar da bi druga osoba bila sa njim. Upravo ovo oseanje koje osoba teko podnosi, lei u osnovi mrnje. Da bi se oslobodilo ovog oseanja, subjekt pokuava da ovaj oseaj bezvrednosti nametne bivem partneru, ili da ga obezvredi, da mu nae manu, dokae njegovu pokvarenost i zlobnu prirodu. Ako subjekt dobije priliku da se osveti, najee e to uraditi putem dece, zajednike imovine i zajednikih prijatelja. Ponekad se osveta moe ispoljiti i oduzimanjem ivota, zloin iz strasti.

mrnja i samomrnja

1.3.

MRNJA I KULTURA

Svaka drutvena zajednica pokuava da ukloni i potisne mrnju meu svojim pripadnicima. Razlog za ovakav stav je sasvim razumljiv kada se zna da je mrnja najdestruktivnije od svih oseanja u meuljudskim odnosima. Mrnja u zajednicama postoji jo od davnina, ona je slabila veze meu lanivima drutvenih zajednica to je na kraju imalo posledicu slabljenja zajednitva. Zbog ove opsesije mrnje, ona se prenosila na lanove neke druge drutvene zajednice ( drugu porodicu, drugo pleme, drugi narod, drugu veroispovest, drugu rasu, itd. ). Ovakom vrstom mrnje se stvaraju spoljanji neprijatelji, to jest nesigurnost izvan granica sopstvene zajednice. Uspostavljanjem kolektivne mrnje, a kasnije i omraze razliitih zajednica, mrnja postaje jedan od znaajnih faktora koji znatno utiu na menjanje odnosa izmeu grupa. Iz ovakve mrnje prema drugim kulturama nastaju najvei problemi savremenog sveta, kao to su rasizam, nacionalizam, itd.

1.4.

MRNJA I POSAO

Mrnja delatnosti kojim se bavi subjekt, okruenja na poslu, su najvei problemi dananjice. Statistika kae da 62,7 % zaposlenih na svetu ne voli svoj posao. Mrnja za poslom se javlja iz istog nezadovoljstva subjekta. esto se ljudi u svetu zapoljavaju na radnim mestima za kojie nisu obueni i nemaju diplomu za njih. Takoe, mrnja poinje da se javlja i zbog neredovne ili, vrlo esto, male plate. Eksploatacija radnika se uveala do maksimalno dozviljene granice. Iskazivanje mrnje na radnom mestu se najee ispoljava trajkovima, neodraivanjem predvienog posla u predvienom roku, itd. Ali ovakvo ispoljavanje najee ima reakciju otputanja nezadovoljnih subjekata sa radnog mesta. Najvie to je potrebno da bi se ouvao red na radnim mestima je svakako motivacija. Ako bi subjekt bio dovoljno motivisan, kada bi znao da rad u toj organizaciji mu moe doneti neku korist, onda ne bi bilo mesta za stvaranje mrnje. Zavist na radnom mestu je takoe jedan od pokretaa mrnje. Uspenost drugih subjekata takoe moe da izazove mrnju, pogotovo ako je posmatarani subjekt obavljao istu koliinu posla kao i ostali lanovi organizacije. Ispoljavanje mrnje prema uspenijim subjektima moe da se iskae najee putem traeva, ogovaranja, a ponekad i ometanja uspenijih subjekata u vrenju njihovih dunosti.
5

mrnja i samomrnja

1.5.

NEUTRALIZACIJA MRNJE

1.5.1. NEUTRALIZACIJA TUE MRNJE

Kada je neko suoen sa osobom koja ga mrzi i koja preti fizikom destrukcijom, tada je najbolje potraiti zatitu i prekinuti i izbegavati svaki kontakt sa takvom osobom. Ukoliko to nije mogue, tada bi osnovni cilj osobe koja je objekt mrnje trebalo da bude humanizacija predstave koju o njoj ima subjekt mrnje. To znai da mrnja i destruktivnost prestaju u onoj meri u kojoj subjekt mrnje poinje da shvata osobu koja je objekt mrnje kao ljudsko bie koje je isto kao on, a ne kao zlo bie. Ukoliko osoba koja je objekt mrnje uspe da postigne humanizaciju predstave o sebi u oima aktera mrnje, tada je mogue u njegovoj psihi pokrenuti procese identifikacije sa sobom. Kada se mrzitelj i omraeni poznaju, tada je osnovni cilj omrenog da sprei mrzitelja da ga ocenjuje kroz kongitivnu trijadu mrnje. Taktike objekta mogu biti razliite: o da nije on taj koji je ugrozio mrziteljovu vrednost; o da je on to morao da uradi; o da on to jeste uinio, ali ni svesno ni namerno; o da izrazi kajanje i ponudi odtetu; o da on to jeste uinio namerno ali da je to bilo zaslueno sa mrziteljeve strane. Ukoliko se radi o bezlinom susretu, to jest susretu sa osobom o kojoj omreni nita ne zna, onda omreni treba da se predstavi kao ljudsko bie, da kae svoje ime, da govori o svojoj porodici, da pokae porodine fotografije, odnosno da prui to vie podataka i informacija o svom ivotu kako bi prestao da bude anonimni neprijatelj i postao ljudsko bie sa kojim se moe saoseati. Slini manevri se koriste i kada je mrzitelj psihopatska linost koja u svojoj rtvi vidi olienje zla koje treba unititi.

1.5.2. NEUTRALIZACIJA SOPSTVENE MRNJE

Neutralizacija sopstvene mrnje se primenjuje identino kao i neutralizacija tue mrnje, samo to u ovom sluaju mrzitelj mora sam da stvori humanizaciju omrenog objekta. To jest da ga posmatra kao ljudsko bie koje je isto kao i on.

mrnja i samomrnja

2.

SAMOMRNJA

2.1. DEFINICIJA SAMOMRNJE

Subjekt osea samomrnju kada samog sebe procenjuje kao zlo ljudsko bie koje zasluuje da bude uniteno. Kada subjekt doivljava samomrnju, on tada osea i elju za samounitenjem. Samomrnju ne moe osetiti svaki ovek, ve samo oni ljudi koji u svojoj psihi imaju posebne strukture koje stvaraju oseanje samomrnje. Te psihike strukture nastaju, uglavnom, kao posledica nasilja, odnosno hroninog zlostavljanja deteta. Naravno, samomrnja moe da se oseti ako je subjekat izgubio, smopouzdanje, samopotovanje, ili potpunu veru u sebe. Usmeravanje mrnje prema sebi je uvek praeno nekim autodestruktivnim ponaanjem. Moda je najtipiniji primer samopovreivanje, kada osoba nalazi zadovoljstvo u tome da sebi nanosi povrede. Najintenzivniji stepen samopovreivanja je samosakaenje ili samomutilacija, kada je osoba u stanju sebi da odsee neki deo tela.

2.1.1.

SAMODESTRUKCIJA

Kada je subjektov doivljaj sebe u onom delu linosti koji trpi samomrnju, tada subjekt osea jaku elju za deliminim ili pak totalnim samounitenjem. elja za samodestrukcijom se osea, uglavnom, kada subjekt nije svestan sopstvene mrnje prema sebi ali je pod njenim uticajem ( potisnuta samomrnja ). Samodestrukcija moe biti: o Ego-sintona kada osoba svesno i voljno eli da umre i da se uniti o Ego-distona kada osoba strahom reaguje na svoju samodestruktivnu elju Karen Horney koja je prouavala fenomen samomrnje, ustanovila je da se ona manifestuje u est pojavnih oblika: 1. 2. 3. 4. 5. 6. neumoljivi zahtevi prema sebi nemilosrdna samooptuivanja samoprezir samofrustracija samomuenje samodestruktivnost

mrnja i samomrnja

2.2. EKSTERNALIZACIJA SAMOMRNJE

Jedan od naina na koji osoba pokuava da izae na kraj sa oseanjem mrnje prema sebi, kako je ona ne bi odvela u samoubistvo, jeste da tu mrnju, umesto ka sebi, preusmeri u spoljanji svet ( eksternalizuje ). Postoje dva osnovna naina eksternalizacije samomrnje. Prvi tip eksternalizacije samomrnje sastoji se u tome da osoba poinje da mrzi nekoga u spoljanjem svetu. Umesto da mrzi sebe zbog nekih svojih osobina, osoba mrzi druge ljude koji imaju iste takve osobine. Dok se u opisanom obliku eksternalizacije u spoljanji svet projektuje onaj deo linosti koji je objekt samomrnje, u drugom tipu eksternalizacije samomrnje projektuje se onaj deo linosti subjekta koji je subjekt mrnje. Prema tome, subjekt je uveren da ga mrzi neka osoba iz spoljanjeg sveta, tako da on sam moe osetiti strah, ili pokuat da se suprostavi kontramrnjom.

2.3. SAMOMRNJA I POSAO

Ba kao to se i javlja sama mrnja prema delatnosti i okruenju u kojem se ona obavlja, tako se javlja i samomrnja. Mala primanja, neredovne plate, posao za koji nije specijalizovan, subjekat za sve poinje da krivi sebe. Poinje da smatra sebe kao jedinog krivca za njegovo nezadovoljstvo na radnom mestu. Gubitak smopouzdanja se takoe javlja, subjekt poinje da misli da ne moe da uspeno obavlja ni jedan posao. Kao i bilo koji drugi primer samomrnje i ovaj se najee i u najveem broju sluajeva ispoljava samodestrukcijom. Najee samoubistvom.

mrnja i samomrnja

ZAKLJUAK
Bilo da je to mrnja ili samomrnja, oni jo uvek ostaju najzanimljivija oseanja koja ovek osea. Kao to su najzanimljivija tako su i ponekad najopasnija. Iz ovih oseanja su nastali neki od najveih problema dananjice, meu kojima su ratovi, rasizam, nacionalizam itd. I ako su koren nekih od najveih problema, ona su osnovna oseanja ljudskih bia i bez njih ovek moda ne bi ni bio ovek.

mrnja i samomrnja

LITERATURA

www. wikipedia.org Torg, A.: Ja mrzim vas, a Vi mene? , ALNARI, 2001 Adler, A.: Psihologija oveka , PROSVJETA, 1994

10