Kako se mobing razvija?

Pošto je mobing ponavljajuće ponašanje u funkciji vremena, on predstavlja proces koji ima svoje
progresivne faze.Kanie Leimann i Gustaffson predstavljaju modifikaciju ranije razvijene teoriju razvoja
mobinga i tako razlikuju 5 faza u procesu nastavna/razvoja:

1. FAZA
U prvoj fazi, neka vrsta incidenta je ključni okidač, odnosno konflikt usmeren ka jednoj osobi i kao
posledica se javljaju poremećeni međuljudski odnosi. Važno je istaći da još nije reč o pravom mobingu,
ali će se razvijati u drugim fazama, pošto se početni incident zaboravlja, ali ne i agresivne tendencije
prema drugoj osobi;

2. FAZA
U drugoj fazi potisnuta agresija eskalira u psihološko nasilje prema žrtvi. Podmetanje,
spletkarenje, ponižavanje, pretnje, psihičko zlostavljanje i mučenje je uobičajeno. Žrtva gubi
svoje dostojanstvo, dobija status manje vrednog subjekta koji gubi ugled, podršku i pravo glasa
u radnom okruženju, počinju prvi simptomi(nesanica, nesigurnost).

3. FAZA
U trećoj fazi, stigmatizovana osoba postaje „vreća za udaranje” i proglašava se „krivom na
dužnosti” za neuspehe organizacije; Dolazi do umanjivanja važnosti svih žrtvinih problema
mobinga. Kadrovska služba, zbog učestalije odsutnosti žrtve (bolovanja), postaje sve više
sumnjičava,pa žrtvu napadaju zbog odlazaka na bolovanje;

4. FAZA
Ovo je faza „borbe za opstanak” gde je karakteristična pojava sindroma sagorevanja na poslu
(sindroma hroničnog umora), ali i psihosomatski ili depresivni poremećaji.

5. FAZA
U petoj fazi kao posledica višegodišnjeg zlostavljanja, žrtve u većini slučajeva pate od hroničnih
bolesti i poremećaja, napuštaju posao ili u najgorem slučaju posežu za samoubistvom.

Ege, nemački istraživač, unapređuje prethodni model uvodjenjem nulte pred-faze koji
predstavlja neophodan uslov za pojavu mobinga: u (0) pred-fazi, odnosno fazi „nultog stanja“ vlada
izrazito visoka međusobna kompetitivnost u radnoj sredini u cilju uzdizanja pojedinca iznad drugih;

U stvarnoj situaciji bi to izgledalo ovako:

Bolesnik N.N.(55 godina) javlja se na pregled zbog konfliktne situacije na radnom mestu. Završetkom
obrazovanja, zapošljava se u jednom preduzeću u kojem je radio sve do dolaska na psihijatrijski pregled.
Ova prica nebitna za prezentaciju samo primer faza se vidi u realnoj situaciji: prvoga dana posla, N.N.
iskazuje visoko zadovoljstvo i poslovnim i privatnim životom. Problem stupa promenom rukovodećeg
dela preduzeća koji ne pokazuje preteranu brigu za interese preduzeća i zaposlenih. Za nadređenog
postavlja se dojučerašnji N.N.-ov kolega s kojim je godinama radio na sličnim zadacima. Novopostavljeni
šef počinje prigovarati N.N.-u, prozivati ga, vrijeđati, kontrolisati koliko vremena provede u WC-u, i
postavlja mu nerealne zadatke. Na početku, N.N. ignorira primjedbe, pokušava razgovarati sa
nadređenim, ali ima utisak „kao da udara u zid“.N.N. nakon neuspešnog traženja podrške u radnoj
sredini ispada smešan i počinje da sumnja u sebe i svoje sposobnosti. Konflikt doživljava kulminaciju
onda kada N.N. javlja kako neće doći na posao zbog lekarskog pregleda, ali šef to prikazuje kao
neopravdani izostanak sa posla i uskraćuje mu jednu dnevnicu. Žrtva oseća gubitak kontrole pa ne može
da spava, ima noćne more sa preznojavanjem i buđenjem u izrazitom strahu, manjak koncentracije, te
radi nemira i osećaja nelagode odlazi na bolovanje.. Kako vreme prolazi, i porodična situacija postaje
napetija. N.N. primjećuje kako povremeno „eksplodira“ bez razloga. Bračni odnosi postaju lošiji,
povećava se žrtvina socijalna izolacija, osjećaj poniženja, nezaštićenosti, manjak sreće, volje za bilo koji
oblik posla, gubitak socijalne mreže. Kako je na bolovanju već duže vreme, njegovu kancelariju daju
drugoj osobi, a njegove stvari izbacuju. Stvorena je lista ljudi koji bi trebali otićiiz fabrike. N.N. je na toj
listi. Zaključno mišljenje psihologa je da je riječ o psihičkoj reakciji nalik PTSP-u uz aktualnu dominaciju
depresivnih simptoma te psihijatar određuje terapiju psihofarmacima.

Vrste mobinga

Zlostavljanje na radnom mestu može biti psihičko, fizičko i seksualno.

Fizičko zlostavljanje je bilo koji oblik fizičkog napada na osobu koja dovodi do osećanja straha i
neprijateljstva, stvarajući istovremeno ponižavajuće i nasilno okruženje za osobu.

Seksualno zlostavljanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje seksualne prirode u
cilju narušavanja dostojanstva osobe. To je jedan od najznačajnijih problema današnjice i izvor
stresa na radnom mestu, o kome se ne govori dovoljno.

Uzroci seksualnog zlostavljanja se pronalaze u 1.rodnim stereotipima na poslu, što se odnosi na radne
grupe u kojima prevladavaju muškarci; 2.organizacijskom klimom unutar koje zaposlenici vide
organizaciju kao onu tolerantnu za seksualno uznemiravanje(Nesankcionirano seksualno uznemiravanje,
stvara neugodno i neprijateljsko okruženje i atmosferu pretnje i straha, posebno u slučajevima kada se
ponašanje ponavlja i nakon što se počinitelju da do znanja da je takav oblik ponašanja neprihvatljiv)
Manifestacije ovakvog ponašanja su: silovanje ili pokušaj silovanja na radnom mestu; nepoželjni pritisci
za pružanjem seksualnih usluga; nepoželjno dodirivanje,nepoželjni pogledi ili gestovi; slanje nepoželjnih
pisama; telefonski pozivi ili slanje materijala seksualne prirode; komentari seksualne prirode; upućivanje
seksualnih komentara na račun oblačenja, fizičke građe ili izgleda osobe; stajanje u neposrednoj blizini
osobe; seksualno sugestivni signali;

Ovakvom ponašanju su izložene najviše razvedene i rastavljene žene, mlade žene, početnice na poslu,
žene s nepropisanim i nesigurnim radnim ugovorima, žene koje obavljaju netradicionalne poslove...

Smer mobinga

Prema smeru zlostavljačkog ponašanja, mobing se deli na vertikalni i horizontalni.

1.Vertikalni mobing

Predstavlja situaciju u kojoj se hijerajhijski nadređena osoba(inferiorna) zlostavlja podređenu

osobu(zaposlenog) Aktivnosti koje obuhvata ovaj smer mobinga su : davanje dodatnih radnih zadataka
koji premašuju kapacitete podređenog, obavljanje zadataka koje utiču negativno na zdravlje
podređenog, neopradano kritikovanje i prigovaranje, oduzimanje radnih zadataka...

*Strateški mobing(bossing)-posebna vrsta vertikalnog mobinga u kojoj nadređena osoba zlostavlja jednu
po jednu podređenu osobu,sa ciljem uništavanja cele grupe.

*Obrnuti vertikalni mobing-kada grupa podređenih zlostavlja nadređenog kao posledica

nekompetentnosti nadređenog ili nezadovoljstva zaposlenih odlukom istog.

2. Horizontalni mobing

Predstavlja situaciju u kojoj se nepoželjne aktivnosti i konflikti događaju među osobama koje su u
hijerarhijski jednakom položaju. Osećaj pretnje u napredovanju, ugroženosti i ljubomore, podstiču
ovakve aktivnosti u cilju eliminacije osobe koja je percipirana kao pretnja( “žrtveni jarac”)

Ponašanja koja obuhvata ovaj smer mobinga su : razne šale, podsmejavanje na račun govora, izgleda,
hoda, oblačenja, širenje laži o žrtvi,prekidanje u govoru, nepozivanju na druženja, isključivanju iz
društvenog života..
 Posledice mobinga

Kada govorimo o posledicama mobinga, na prvom mestu se nalaze one koje utiču na zdravstveno stanje
žrtve. Izdvajaju se tri važne psihološke i psihosomatske kategorije simptoma žrtava mobinga, i to:

(1) promene socijalno-emocionalne ravnoteže (ekvilibrijuma) -poremećaji raspoloženja, depresija,

anksioznost, opsesivne ideje, osećaj depersonalizacije, napadi panike i slično. Važno je istaći da 75,6%
žrtava mobinga ima zdravstvene problemeposledice, depresiju i pad samopoštovanja

(2) promene psihofiziološke ravnoteže - glavobolja, nesanica, problemi sa varenjem, promene na koži,
srčana oboljenja i slično;

(3) promene ponašanja kao manifestacija poremećaja ponašanja kao što su agresivnost prema sebi ili
drugima (samopovređivanje, samoubistvo), potpuna pasivnost i izolacija, anoreksija i/ili bulimija,
konzumiranje alkohola, cigareta i droga...

Takođe, važne su posledice koje utiču na osećanja, stavove i emocije žrtve, kao npr. smanjena
koncentracija, motivacija, samopouzdanje i osećaj moći.

Žrtve mobinga svoje nezadovoljstvo šire i u spoljašnje sfere života,a ne samo one poslovne. Oni
prijavljuju negativne efekte mobinga na društvene interakcije sa ljudima iz porodice, uži i širi krug
društvenih odnosa, upravo iz razloga što mobing čini pojedinca da bude osetljiviji, anksiozniji, nestrpljiviji
i izolovani od ostatka društvenog okruženja. Sve ovo može dovesti do tzv „dvostrukog mobinga” u kome
žrtva svakodnevnog zlostavljanja na radnom mestu gubi podršku sopstvene porodice, što još više
pogoršava situaciju. Ovaj oblik mobinga nastaje zbog toga što porodica žrtve pokušava da zaštiti svoj
integritet i zdravlje pokazujući manje razumevanja i empatije prema žrtvi

Posledice mobinga koje štete organizaciji vidljive su kao niža produktivnost žrtve, povećan izostanak sa
posla, efekat „sagorevanja“, napuštanje organizacije, niska vezanost za organizaciju, niže zadovoljstvo
poslom, lošiji učinak, gubitak kreativnosti. Takođe, negativna radna klima izazvana mobingom, izostanak
žrtve sa posla itd stvara velike troškove za organizaciju, trošak koji se odnosi na privremeno
zapošljavanje novih zaposlenih kao i oni troškovi povezani sa stalnim preseljenjem radnika

Patologija

Sve opisane smetnje prouzrokovane mobingom mogu svesti u 2 vrste dijagnoza:

1-poremećaj prilagodjavanja –najveći br slučajeva

2- posttraumatski stresni poremećaj( PTSP) -8,7%

Uz njih, u manjem broju slučajeva navode se velike depresivne epizode, panični poremećaji sa
agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj i slično.
Takođe,treba uzeti u obzir i faktor uloženog truda, odnosno koliko je osobi određeni posao značio. Uz to
se vezuje pojam motivacije.

Razlikujemo tri tipa motivacije vezane za rad:

1) racionalno-ekonomski pristup, u u okviru kojih čovek pronalazi volju za radom isključivo kroz
ekonomske prednosti posla kao što su plata, mesečne i godišnje nagrade i slično;

2) društveni pristup koji naglašava kako je potreba za pripadnošću ono što motiviše pojedinca

3) ostvarivanje samoaktualizacije kao motiva za rad.

Stoga, uzimajući u obzir razlike između motivacija za rad, osoba koja na posao gleda samo kao na izvor
prihoda, a ne kao na zadovoljstvo, neće preterano doživljeti posledica mobinga i traženje novog posla joj
neće predstavljati dodatni problem. S druge strane, ako je osoba godinama gradila svoju karijeru i
reputaciju, uložila energiju u unapređenje organizacije, uništavamo joj vrednosti stavljene na prvo
mesto,i tako doživljen mobing će dovesti do ozbiljnih patoloških posledica.