Seksualno

nasilje
Razumevanje iskustva
traume

Autonomni enski centar

Beograd 2009.

UVOD
Ponekad se kae da seksualno nasilje oduzima mo enama.
Nae je uverenje da to nije istina. Neizmerna mo unutar ene
se ne moe unititi, ve samo privremeno prikriti. Posledice
seksualnog nasilja se mogu izmeniti uz podrku i kroz otkrivanje
moi koja je jednom mudro skrivena. Jako mnogo preivelih
veruju da su same na svom putu oporavka. Njihova pria o
nasilju moe biti jedinstvena, ali je put oporavka zajedniki za
sve.
Amy Menna
Ova broura je namenjena enama koje su preivele
seksualno nasilje, ali i svim ostalima koje ele da bolje razumeju
traumatino iskustvo seksualnog nasilja kako bi podrale druge.
Cilj broure nije da zameni adekvatnu pomo koju preivela moe
da dobije u institucijama i specijalizovanim organizacijama, ve
da je podri u procesu emotivnog oporavka.
Za podrku, razgovor i zakazivanje konsultacija ukoliko ste
preivele neki oblik seksualnog nasilja pozovite SOS telefon
Autonomnog enskog centra, svakog radnog dana od 10 do
20h na 011/2645-328.

... i onda je doao dan kada je rizik da ostane u

tesnom pupoljku bio bolniji od rizika da procveta.
Anais Nin

DEFINICIJA
Definicija nasilja nad enama:
Nasilje nad enama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa
drutvene moi izmeu mukaraca i ena koji su doveli do
diskriminacije i dominacije nad enama od strane mukaraca
i do spreavanja potpunog napretka ena. Nasilje nad enama
je jedan od osnovnih drutvenih mehanizama kojima se ene
prisiljavaju da budu u podreenoj poziciji u odnosu na mukarce.
Nasilje nad enama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka
i mira.
Deklaracija o eliminaciji nasilja nad enama, Rezolucija
Generalne skuptine UN 48/104 od 20 decembra 1993.
&Pekinka deklaracija - Platforma za akciju, par. 118. etvrte
svetske UN konferencije o enama, Peking, 1995.
&Rezolucija 54/134 Generalne skuptine UN 1999.kada je UN
usvojio da je 25 novembar Medjunarodni dan protiv nasilja nad
enama.
Definicija seksualnog nasilja:
Seksualno nasilje ukljuuje svaki fiziki, vizuelni, verbalni ili
seksualni in koji je, u vrijeme kad se dogodio ili naknadno, ena
ili devojka doivela kao pretnju ili napad, i koji ju je povredio
ili degradirao, i/ili u kojem joj je oduzeta kontrola u intimnom
kontaktu.
Liz Kelly
Postoje razliiti oblici seksualnog nasilja:
Silovanje od nepoznatog mukarca

Silovanje na ljubavnom sastanku

Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komije

DEFINICIJA
Silovanje u braku
Silovanje u ratu
Pokuaj silovanja
Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u koli, na
fakultetu, na ulici, u prevozu
Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i
autoriteta
Seksualno i emotivno uznemiravanje u porodici
Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i
filmova, prodaja i podvoenje dece
Seksualna trgovina enama
Seksualno iskoriavanje ena kroz prostituciju, pornografiju i
seksualno ropstvo

U ovoj brouri emo koristiti i termin seksualno nasilje

i silovanje naizmenino, podrazumevajui da je svaki oblik
seksualnog nasilja traumatian za enu koja ga preivljava.
Specifinosti silovanja u odnosu na druge zloine (Liz Kelly):

1. Silovanje nije samo fiziki napad, nego povreda linih, intimnih i

psiholokih granica
2. Nosi sa sobom dodatne konotacije i emotivni uticaj, esto je
povezano sa kulturnim kontekstom
3. Ono je okrueno teko iskorenjivim kulturalnim mitovima i
stereotipima
4. To je preteno rodni zloin, predominantno poinjen od mukaraca
protiv ena i devojaka, ali takoe i protiv deaka i drugih mukaraca
5. Poinitelj je u veini sluajeva neko koga rtva poznaje, tako da
zloin ukljuuje i izdaju poverenja
6. Preivljavanje silovanja esto kod rtve proizvodi jaka oseanja
krivice
7. Nosi specifine zdravstvene rizike i posledice kao to su polno
prenosive bolesti, neeljena trudnoa, zaraza HIV-om
8. Proces prijave zloina i svaki sudski proces esto su doivljeni kao
oblik ponovne viktimizacije

SEKSUALNO NASILJE

SEKSUALNO NASILJE
U suoavanju sa iskustvima koja su nam teka, sa emocijama
koje su toliko preplavljujue da ne moemo da izaemo na kraj
sa njima, pomae nam da znamo ta nam se deava. Poznavanje
procesa kroz koji prolazimo, oseanje da nismo same u tome,
da je bilo drugih koje su prole neto slino i izale iz toga,
prepoznavanje, imenovanje emocija i smetanje u kontekst iz
kog su potekle ima svoj znaaj u procesu isceljenja posledica
nasilja koje smo preivele.
Silovanje je zloin koji je najmanje prijavljivan od svih
zloina. enama koje su preivele seksualno nasilje esto se
postavljaju neprijatna, osuujua pitanja, nailaze i na optube
i u strahu su da e izgubiti sudski proces koji se esto svodi na
njegovu protiv njene rei. To je, uz strah od osude, sramote i
reakcije drutva, jedan od glavnih razloga zato se mnoge ene
ne odluuju na prijavljivanje nasilnika institucijama. Iako ene
ine veinu osoba koje su preivele seksualno nasilje, ono ne
diskriminie seksualno nasilje preivljavaju i mukarci, ali
najvie od strane drugih mukaraca. U ovoj knjiici se bavimo
podrkom enama koje su preivele seksualno nasilje, i jezik koji
koristimo se obraa njima.
Iskustvo seksualnog nasilja ima veliki uticaj na ivot ena koje
su ga preivele, ega one esto nisu svesne. Posledice silovanja
prevazilaze nanete fizike povrede, one posle nekog vremena
prou, a ono to ostaje je nastavak ivota sa oseanjem gubitka
poverenja i oseanja sigurnosti u svetu. ene koje su preivele
silovanje obino imaju simptome kao to su flebekovi (iznenadna
priseanja na dogaaj), none more, strepnju, depresiju i nisko
samopotovanje. Nedostatak specijalizovanih servisa i nedovoljno


TRAUMA SILOVANJA
prijavljivanje ostavljaju preivelu samu na svom putu, ne znajui
za druge ene koje su slino preivele i koje se takoe oseaju
izolovano. esto su preivele veoma blizu jedna drugoj, ali
dovoljno daleko da se ne sretnu i jedna drugoj prue podrku.

Trauma silovanja
Sama re trauma se odnosi na fiziku ili emotivnu povredu
koja je nastala kao reakcija na doivljaj van uobiajenih ljudskih
iskustava, doivljaj koji odskae od uobiajene ivotne rutine
veine ljudi, neto to se deava iznenada i nad im nemamo
kontrolu. Seksualno nasilje je traumatsko iskustvo. Psiholoke
posledice traume se esto opisuju kao skup simptoma post
traumatskog stresa.
Traumu silovanja su opisale dve ekspertkinje: jedna
teoretiarka i jedna konsultantkinja za podrku enama koje su
preivele razne vrste nasilja (Ann Wolbert Burgess i Lynda Lytle
Holmstrom) sredinom sedamdesetih godina prolog veka. One su
prouavale posledice silovanja kod ena koje su ga preivele.
Pronale su da sve ene prolaze kroz veoma slian proces posle
silovanja, i opisale su ga kroz traumu silovanja. Iako svaka
preivela ima svoje sopstveno iskustvo, postoje zajednike
karakteristike doivljaja za sve ene sa iskustvom seksualnog
nasilja. Ove karakteristike su direktna posledica dubokog straha
koji su preivele za vreme seksualnog nasilja.
Ann Wolbert Burgess i Lynda Lytle Holmstrom su pronale da
u procesu oporavka posle silovanja ene prolaze kroz razliite
faze. Ove faze nemaju nuan redosled, i ene se esto vraaju
na neke delove prethodnih faza u svom traganju za razreenjem
tekih emocija koje oseaju.


TRAUMA SILOVANJA
Akutna faza
Akutna faza se odnosi na period posle samog ina seksualnog
nasilja i moe trajati od par dana do par nedelja posle napada.
U ovoj fazi javljaju se reakcije na doivljaj straha i oseaja
razorenosti ivota koji smo imale do tad. Reakcije mogu da
variraju od osobe do osobe: neke ene plau, druge se smeju,
tree su potpuno tihe... Ne postoji pogrean nain na koji se
ene bore sa trenutnim efektima traume. Svaka preivela je
jedinstvena i obraivae svoje iskustvo nasilja na sebi svojstvene
naine.
Meutim, sve ove razliite reakcije mogu se svrstati u tri
kategorije:
1.Ekspresivne reakcije: kada je preivela naglaeno
emocionalna plae, vie, pokazuje svoj bes i uznemirenost.
Reakcije u ovoj kategoriji su okrenute ka spolja i ka sredini.
2.Kontrolisano ponaanje: kada izgleda da je preivela bez
emocija i ponaa se kao da se nita nije desilo i da je sve u redu.
Preivele koje se na ovaj nain bore sa doivljenom traumom
kontroliu svoje emocije, dre ih za sebe i fokusiraju se na to da
se saberu.
3.Stanje oka i neverice: preivele koje na ovaj nain
reaguju ponaaju se dezorijentisano. Mogu imati potekoa da se
skoncentriu, da donesu odluke ili da obavljaju svoje svakodnevne
aktivnosti. Takoe se mogu slabo seati samog dogaaja.
Ni jedan od ovih naina reagovanja nije bolji ili gori, to su
samo naini na koje se razliite ene nose sa tekim emocijama i
tekim iskustvom koje su preivele.

TRAUMA SILOVANJA
Faza prilagoavanja

Posle akutne faze dolazi faza u kojoj se ene prilagoavaju
spoljanjoj sredini u pokuaju da reorganizuju svoj ivot. Za
vreme ove faze izgleda kao da ena nastavlja normalno sa
svojim ivotom. Razliita stanja i emocije se javljaju u ovoj
fazi: strah, poricanje, strepnja i najvie od svih oseaj gubitka
sigurnosti. Uruavanje oseaja sigurnosti i poverenja su sastavni
deo iskustva seksualnog nasilja. Potreba za sigurnou i oseaji
poverenja u druge su bazine psiholoke potrebe svih ljudi, a
neispunjenosti ovih potreba stvaraju oseaj pustoi u ivotima
preivelih. Neispunjenost ovih potreba prouzrokuje poveanje
strepnje, tekoe u bliskim, intimnim vezama sa drugima,
poveano stanje budnosti stalno proveravanje svog okruenja.

U ovoj fazi preivela moe da doivljava: konstantnu
strepnju, uznemirenost; ozbiljne promene raspoloenja; oseaj
bespomonosti; stalno prisutan strah ili fobiju; depresiju; bes;
tekoe sa spavanjem (none more, nesanica itd.); tekoe
u ishrani (munina, povraanje, prejedanje itd.); poricanje;
povlaenje od prijatelja, porodice, uobiajenih aktivnosti; stalnu
pozornost; nevoljnost da se napusti kua ili/ i da se ide na mesta
koja preivelu podseaju na napad; problemei u seksualnim
odnosima; tekoe da se skoncentrie; flebekove - prisilna
seanja na dogaaj;

Simptomi koji se javljaju u ovoj fazi mogu podstai ene da
potrae podrku iz sredine. Prepoznavanje da je podrka potrebna
je veliki korak u procesu oporavka, i omoguava preiveloj da se
povee sa drugima na naine koji e joj pruiti nove anse za
oporavak. Sam in izlaska iz emotivne izolacije u kojoj moemo
da se naemo posle traumatinog iskustva zahteva hrabrost i
poverenje. Vano je da prepoznate ove osobine kod sebe, da ih
negujete i estitate sebi na svakom koraku koji napravite.


POSLEDICE
Problemi sa kojima se ene koje su preivele
seksualno nasilje suoavaju na svom putu
oporavka

Seksualno nasilje i telo

Rei mesto zloina se esto koriste u kriminalnim istragama
i filmovima. U sluaju seksualnog nasilja, bez obzira na prostor
u kom se nasilje odigralo, mesto zloina je samo telo preivele.
Telo tada postaje neprijatelj koji stalno podsea na ono to se
eli zaboraviti. Razreenje traume seksualnog nasilja zahteva da
se telo osnai. Stvaranje veze pune ljubavi izmeu nas i naih
tela poveava nau sposobnost da brinemo o sebi kao i da ivimo
sa manje besa i straha.
Za vreme traumatinog doivljaja u telu se deavaju promene
iji je cilj da pomognu osobi da preivi ono to se deava. ene
ponekad oseaju kao da su se u tom trenutku razdvojile od svog
tela i da se nasilje deavalo nekome drugome. Ovaj mehanizam
jeste koristan za neko vreme i cilj je da nas zatiti od toga da se
bavimo tekim emocijama do trenutka dok ne budemo spremne
i podrane za suoavanje. Meutim, taj oseaj razdvojenosti od
tela moe da ostane jako dugo, jer svako vraanje u telo moe da
izazove vraanje seanja, vraanje onoga to je telo preivelo.
Pre ili kasnije, seanja i emocije poinju da se pojavljuju,
prisiljavajui telo da se seti onoga to je um zaboravio. Seanja
se vraaju esto van kontrole: kroz none more, kroz flebekove
koji mogu biti prizvani mirisima, bojama, dodirima.
Posledice preivelog nasilja ene esto ne povezuju sa samim
inom nasilja. Preivele mogu da imaju este telesne simptome
10

POSLEDICE
dugo posle napada. Simptomi se mogu pojaviti u obliku probavnih
smetnji, migrena ili hroninog bola. Problemi u oblasti seksualnosti
mogu se ispoljavati kao bol tokom seksualnog ina.
Simptomi nametanja (tzv. intruzivni)
Kao to smo ve pominjale, nedostatak povezanosti sa
sopstvenim telom dovodi do naviranja simptoma u ivot preivele
bez njenog pristanka. Ovi simptomi su poznati kao intruzivni
simptomi, jer se nameu naim ivotima. Jedan od ovih simptoma
koji je poznat mnogim preivelima je flebek ili prisilno seanje,
kada se preivela iznenada seti ina nasilja. ena moe da osea
kao da sve to se deavalo ponovo vidi ili doivljava. Flebekove
prate intenzivni strahovi jer ena nije u stanju da predvidi ili da
kontrolie kada e se oni pojaviti.
Preivele esto teko zaspivaju, ili imaju nesanicu jer ne mogu
da zaustave tok misli ili da umire svoje telo. Neke ne ele da
spavaju jer znaju da e ih none more najverovatnije probuditi u
sred noi. Manjak odmora samo uveava simptome tokom dana.
Preivele takoe mogu iskusiti izuzetno jake emocije koje ne
odgovaraju situaciji u kojoj se trenutno nalaze. Na primer, neke
preivele mogu biti preosetljive ili nervozne posle napada.
Mnoge su sklone depresiji ili pojaanoj strepnji. Ono to je bila
uobiajena briga sada je opsesija koja ih ini prestraenim ili
impulsivnim.
Oseanja su unutranji znaci koji nam govore o svetu i onome
ta doivljavamo. Za enu koja je preivela seksualno nasilje
oseanja vie podseaju na brane koje se na najmanju provokaciju
otvaraju i iz kojih navire bujica.

11

POSLEDICE
Simptomi pobuenosti
Seksualno nasilje esto naruava oseaj bezbednosti u
svetu. Oseanje da nisu sigurne ni bezbedne traje dugo posle
samog ina nasilja. Ovo dugotrajno oseanje izaziva ono to se
naziva simptomima pobuenosti. esti simptom pobuenosti je
iznenadna preterana reakcija. Ako ste ikada gledale neki straan
film moete se setiti kako izleda taj oseaj iekivanja da se neto
desi. Ovo oseanje moe biti zabavno za neke ljude ako kratko
traje (poto je najvei broj filmova pun akcije), ali odravati ovo
stanje je u isto vreme i iscrpljujue i oteujue.
est simptom pobuenosti je stanje preterane pozornosti.
Kada se ljudi oseaju sigurni, u stanju su da se prilagode stvarima
na koje su fokusirani. U prolosti su se kod preivelih desile stvari
potpuno iznenada i neoekivano. Da bi zatitile svoje telo, ene
koje su preivele seksualno nasilje postaju izuzetno oprezne u
odnosu na svoje okruenje u svakom trenutku motrei na ono
to se deava u pozadini. Ovo stanje moe biti iscrpljujue za
preivelu kao i za one oko nje. Drugi je mogu optuiti da je
nedovoljno paljiva ili fokusirana, to samo uveava opti oseaj
krivice.
Izbegavanje
Seksualno nasilje ostavlja enu u tekom stanju i ona izbegava
bilo kakvo podseanje na taj in. Simptomi izbegavanja su ona
ponaanja kojima preivela izbegava podseanje na in nasilja.
Pri tom su podsetnici zapravo sve to ima veze sa inom nasilja.
Na primer, ako je ena silovana u parku, ona moe da pone da
12

POSLEDICE
izbegava otvoren prostor. Takoe ih na dogaaj mogu podsetiti
drvee, ptiiji cvrkut ili ljuljaka koja je bila u blizini mesta
napada. Ukoliko je nasilnik mirisao na neki poseban miris ena
moe izbegavati losione, parfimerije ili druga mesta u kojima
moe osetiti taj miris.
Emocije koje je ena oseala za vreme ili neposredno posle
napada mogu takoe biti izbegavane. Na primer, preivele mogu
izbegavati oseanja tuge ili straha jer su povezani sa napadom.
One ih mogu posmatrati kao znakove slabosti i povezati sa
sopstvenom ranjivou. Mnoge ene e izbegavati da se dovedu
u bilo koju situaciju u kojoj su ranjive, ak i ako to podrazumeva
pokazivanje svojih emocija ili odavanje tajne. Kada se osete
ranjivom to moe da dovede do toga da osete stvarni fiziki
i emocionalni bol. Preivele e uraditi mnogo toga kako bi se
osigurale da se ne nau ponovo u situaciji nasilja i kako bi izbegle
sve situacije u kojima su fiziki ili emotivno ranjive.
Usled potrebe za izbegavanjem bolnih mesta preivele mogu
sebe uskratiti emotivnih veza jer se titei od novih povreda takoe
tite i od emotivnih razmena koje bi mogle da im olakaju bol.
ene koje su preivele grupno silovanje ili silovanje na sastanku
mogu izbegavati okupljanja ili masu. Gubi se poverenje u intimne
prijatelje/ice i partnere/ke. Neke ene postaju sve vie izolovane
od svojih prijatelja, poznanika kao i od svojih emotivnih iskustava.
Produeno izbegavanje suoavanja sa traumom silovanja moe
odvesti preivelu u neku vrstu skrovita koje pravi za sebe.
Skrovita od tekih emocija mogu biti iscrpljuju, dugotrajan
rad, ili neka aktivnost koja im omoguava samou, kao to je na
primer prekomerno vebanje.
U pokuaju da izbegnu teka oseanja koja su povezana sa
silovanjem ili vremenom neposredno posle silovanja, mnoge
ene poveavaju upotrebu supstanci koje utiu na raspoloenje.
Mogu koristiti alkohol ili droge kako bi maskirale svoja oseanja
13

POSLEDICE
strepnje ili straha. Mnoge ene zakljuuju da su supstance koje
menjaju raspoloenje u poetku utene jer proizvode oseaj
sigurnosti. Druge su zakljuile da je jedini nain na koji mogu da
zaspu jeste ako koriste supstance. Korienje droga i alkohola za
neko vreme pomae nekim enama i u spreavanju pojavljivanja
flebekova. Koliina supstance potrebna da umrtvi bol ili da
zadri seanja se poveava do trenutka dok ne postanu zavisne.
Mnoge ene identifikuju to kao problem i dolaze na terapiju zbog
problema sa alkoholom ili drogom. Ipak, kad ponu da umanjuju
korienje supstanci moe da se desi da se simptomi seksualnog
nasilja poveavaju. U ovim situacijama terapija zlupotrebe
supstanci radi se paralelno sa terapijom posledica nasilja.
Negativne misli povezane sa nasiljem
Iako su neke preivele u stanju da poveu svoje trenutne
emocije sa simtomima prvobitne traume, mnoge ene svoje
simptome i nezadovoljstvo objanjavaju problemima koje
preivljavaju u sadanjosti. Na primer, one ne mogu da imenuju
svoje duboko ukorenjeno nepoverenje u druge i umesto toga
veruju da njihove sadanje veze prosto ne uspevaju.
Ljudima je potrebna predvidljivost kako bi mogli da funkcioniu
u svetu. Osnovna uverenja o sebi i svetu nastaju jo dok smo jako
male. Ova uverenja nam pomau da pretpostavljamo mogue
razvoje dogaaja, da predviamo kako e se stvari odvijati i da
planiramo nae dalje korake u odnosu na situaciju.

Velike iznenadne traume, kao to je seksualno nasilje, unose
pometnju u na sistem uverenja. One se deavaju iznenada, i mi
nismo bile u stanju da ih predvidimo, a nanele su nam ogroman
bol. Sve to smo mislile da je ureeno na neki nain se uruava, i
14

POSLEDICE
mi postajemo nesigurne u svet, u sebe u svetu, u ono to mislimo
i oseamo.
Stanje konfuzije koje nastaje posle traume je teko podneti
i ene koje su preivele traumu prirodno oseaju potrebu da na
neki nain vrate sebi kontrolu, da uspostave neki novi sistem
uverenja o svetu koji e uspeti da obuhvati i traumatino iskustvo
nasilja. Teko je prihvatiti da se neto desilo iznenada, da to
nismo mogle da predvidimo, i onda tragamo za sistemom koji e
nam omoguiti da bolje predviamo Trebalo je da znam zato
to....
Proces preformulisanja osnovnih uverenja o svetu posle
traume tee uglavnom nesvesno. Ono to trauma moe da
naui neke ene to je da su ljudi zli, da je svet mesto u kome
vrebaju opasnosti, da je ono to nam se deava u naem okruenju
potpuno van nae kontrole, da je seks neto bolno i poniavajue,
a telo prljavo, nedostojno i izvor bola.
Ova uverenja ne moraju da budu izreena i svesna, preivele ne
moraju jasno da kau da su to njihovi stavovi, ali neka ponaanja
mogu da ukazuju na neka od ovih uverenja. Na primer, negativan
odnos prema telu moe da se manifestuje u poremeajima u
ishrani, u zloupotrebi supstanci, nanoenju namernih povreda
telu itd.
enama koje su preivele neki oblik teke traume, kao to je
seksualno nasilje, ovakva uverenja stvaraju dodatne probleme u
ivotu. Osnovna osobina ovih uverenja je da su generalizovana
jako uoptena, i esto iskljuiva. Ona boje na svet u crnobelo, stvari postaju ili- ili to je teko primeniti na ceo svet
i sve ljude koje znamo. Traumatian i straan dogaaj postaje
okosnica naeg sveta, i postepeno sve to mislimo o svetu, o sebi,
prelama se kroz traumu i postaje obojeno traumom.
U procesu isceljivanja vano je posmatrati sebe, svoja oseanja
i misli: podsetiti se da su to posledice traumatskog dogaaja i da
15

POSLEDICE
je normalno da se ba takve misli i oseanja javljaju. Vano je
da tada ne optuujemo sebe nego da pustimo da ta stanja budu
tu uz nau svesnost o njima.
Neka od uobiajenih uverenja koja mogu biti reakcije na
seksualno nasilje navele smo u nastavku teksta:
1. Svet nije sigurno mesto.
Obino smo u stanju da se oputeno kreemo, slobodne od
oseanja nadolazee propasti. Ukoliko ovo nije sluaj, ivele
bismo u stanju poveane pozornosti. Na srani pritisak bi bio
povean, ne bismo bile u stanju da se koncentriemo na zadatak
koji je pred nama, i bile bismo veoma sumnjiave prema ljudima
oko nas.
Seksualno nasilje je dogaaj koji nam prua osnove za upravo
ovakvo uverenje. Pre napada, svakodnevna rutina je pruala
neku vrstu sigurnosti. Stvari su bile prilino predvidljive dok se
nepredvidljivo nije desilo.
Oseanje da svet nije siguran nae okruenje ini zastraujuim.
Oseaj pretee opasnosti moe dugo da traje i preivela
trai sigurnost na mnogo naina. Sigurnost u nesigurnom,
neprijateljskom svetu znai ili boriti se kroz ivot ili potpuno se
povlaiti.
Ukoliko se napad desio kod kue mnoge ene pokuavaju da
izbegnu seanja tako to e se preseliti. Na povrini ovo moe
izgledati kao reenje. Ali kako okidai seanja imaju tu osobinu
da se vremenom ire na sve vie nadraaja, osoba se ne moe
oseati sigurnom gde god da je njena kua. Uverenje koje je
srodno sa ovim prvim je da kua nije sigurno mesto. Ovaj oseaj
nesigurnosti je logina posledica seksualnog nasilja, i vano
je prihvatiti ga kao takvog. Sigurnost se stie postepeno, uz
saoseanje prema samoj sebi i podrku drugih.
Iako ovakvo uverenje preiveloj donosi nova i nova bolna
16

POSLEDICE
iskustva ona ine pokuaj prilagoavanja svetu u kome je doivela
traumu. ak i iznova potvrivana pretpostavka da e se neto
loe sigurno desiti je bolja od oseaja da nikako ne znamo ta se
sa nama moe dogoditi.
2. Ja sam bezvredna
Oseanje da je preivela na neki nain obeaena esto
prati seksualno nasilje. Kako je telo mesto zloina, oseanje
stida postaje skoro neizbeno. Snana oseanja koja nastaju
vezana za telo mogu voditi do seksualnih problema i oseanja
prezira prema sopstvenom telu. Usled ovog prezira koji osea
preivela, telo postaje neto emu treba nauditi umesto brinuti
o njemu, to moe dovesti do autodestruktivnog ponaanja kao
to je nanoenje posekotina ili opekotina. Tu su takoe i tetne
posledice koje alkohol i droga imaju na telo.
Neprijateljstvo prema sopstvenom telu, nepotovanje
tela, usko su povezana sa naom seksualnou. Ako elimo da
povredimo svoje telo, jer nam nanosi bol, onda emo lake
drugima dopustiti da to rade, ili emo donositi odluke koje su
zasnovane na tuim eljama i potrebama, a ne na naim. Ako
neka misli da je uprljana, loa, oekivae da je i drugi ljudi
tako tretiraju. Primer za ova uverenja su preivele koje ulaze u
veze sa nasilnim mukarcima. Ovakvi mukarci tretiraju preivelu
kao da je manje vredna, i na taj nain potvruju uverenja koja
ona ve ima o sebi. Nasilje u porodici moe biti samo nastavak
ovakvog obrasca ponaanja, jer preivela nastavlja da veruje da
je loa i da ne zasluuje ljubav. Pozitivne veze koje bi eventualno
mogle da se razviju se naputaju jer one protivree onome to
preivela veruje da je istina.
Uverenja koja su u skladu sa ovim su: ja sam oteena, ja sam
bezvredna, ja sam ovde da bi drugi uivali i ja sam prljava.

17

POSLEDICE
3. Seks je neto bolno
Seksualno nasilje prati fiziki bol. Flebekovi koje preivela
doivljava posle napada, esto za vreme seksualne aktivnosti
odravaju ovo uverenje. Ono to je nekad bio in uivanja koje
dele partneri, sada moe postati prljavi, odvratan in koji treba
izbegavati. Partneri/ke esto nisu svesni uticaja koji nasilje moe
imati na preivele. Nekada partneri/ke i ne znaju da se nasilje
desilo. Oseanje ena da su ukljuene u in koji im je u prolosti
donelo toliko mnogo bola moe ih voditi u to da se potpuno
iskljui za vreme intimnih trenutaka. ene mogu pokuavati da
izbegnu bilo kakvu seksualnu aktivnost, kako bi izbegle da se
seaju nasilja.
4. Ljudima se ne moe verovati
Iako je istina da nekim ljudima na ovom svetu ne moemo i ne
treba da verujemo, preivele esto gube poverenje u sve ljude. U
mnogim sluajevima, preivele poznaju nasilnika. Ovo doprinosi
oseanju da je ona to na neki nain izazvala. Ovo potpuno
pogreno uverenje dovodi do oseanja preterane odgovornosti i
usamljenosti.
Intimni odnosi trpe velike posledice dok sumnja ostaje u
mislima preivele. Mree podrke koje su postojale pre napada
mogu postati nedostupne upravo zbog ovog uverenja. Intimne veze
razvijene posle napada mogu takoe biti optereene nedostatkom
poverenja.
Sve ene koje su prole seksualno nasilje imaju na ovaj ili
onaj nain uzdrmano poverenje prema sebi i drugima. Na taj
nain na organizam reaguje kako bi se zatitio. Vano je da
oko sebe imamo osobe od poverenja, a ako nemamo, moemo da
pokuamo da ih pronaemo, bar u svojoj mati: da sebi govorimo
pozitivne reenice sa prihvatanjem svih stanja koja nam nailaze,
da donesemo male odluke kako provodimo dan a da nam to prija,
18

POSLEDICE
da pazimo na sebe.
Jedan deo procesa isceljenja je otkriti istinski sistem
uverenja. esto preivele mogu da govore da je odgovornost za
nasilje nasilnikova, da nisu svi ljudi loi i ele da joj naude, da
ona nije kriva i da ima samopotovanja, ali da duboko u sebi ne
veruje u to. Tokom konsultacija i terapije ena dobija podrku za
ispravljanje uverenja nametnuta traumom i omoguava joj se da
iznova otkriva svoju snagu koja je priguena ovim uverenjima.
Vano je traiti podrku u ispravljanju uverenja koja nam
nanose dodatnu tetu dugo nakon iskustva seksualnog nasilja. To
je putovanje u kom se skrivena mo lagano otkriva. Povezujui se
sa drugim enama koje su preivele seksualno nasilje, ene mogu
podeliti svoje prie i pomoi jedna drugoj da ponovo pronau
svoju mo. Kao i sa bilo kojim lovom na blago to vie ljudi
imate u svom timu, vee su anse da ga naete.
Sam in seksualnog nasilja moe trajati minutima ili satima, ali
posledice mogu trajati godinama. in koji je poinila druga osoba
ostavlja trag na preiveloj, toliko dubok da ga ona povremeno
ne moe ni sagledati. Posledice su niz simptoma koji mogu biti
uklonjeni poveanjem svesnosti o njima i osnaivanjem. Na duh
je neverovatan u svojoj otpornosti i poinje da se oporavlja ve od
trenutka u kom je povreen. Postajui svesna simptoma koji su u
vezi sa poetnom traumom, ena moe poeti obraivati dogaaj
i doi do reenja. Preivele se osnauju da prevaziu uverenja
koja su im preneena tokom napada da prihvate svoje emocije i
da veruju sebi. Mo se potom otkriva, pokazujui snagu koja ne
poznaje granice. Naa snaga moe biti privremeno nedostupna,
ali nikad unitena.

19

OPORAVAK

OPORAVAK
sve to vam se dogaa nakon seksualnog zlostavljanja je
va put oporavka, va nain, sluajte sebe i
rukovodite se sobom

U ovoj brouri smo detaljno opisale ta su sve mogue
reakcije nakon traumatskog dogaaja ili serije dogaaja
seksualnog nasilja. to vie znamo o moguim naim reakcijama
to je vie anse da svaku svoju reakciju prepoznamo i imenujemo,
vidimo u kome delu tela se ona nalazi i posmatramo sebe sa
blagou. Tada moe da pone proces prihvatanja samih sebe
koji je kljuan za proces isceljenja. Opisi moguih reakcija vam
govore da su to sve oekivane posledice teke traume seksualnog
nasilja. Svako od vaih stanja nakon nasilja je normalna reakcija
na traumu koju ste preivele.

Prihvatanje svojih reakcija na nasilje je proces, on ide
sporo i podrazumeva vie stvari.

Posmatrajte sebe i pokuajte da imenujete sve promene
u ponaanju koje su nastale nakon nasilja. Na taj nain ete
uspostavljati kontrolu nad svojim ivotom. Svaka od tih reakcija
je normalna reakcija na nasilje koje ste preivele. Vae reakcije
mogu vam delovati prilino uznemirujue, ali sad znate da su
one najbolji nain odbrane koju je va organizam izabrao da vi
preivite. Vano je da se ne prisiljavate, i da budete svesne
svake od ovih promena. Vae bie trai naine da se adaptira na
novu situaciju i vano je da znate da nain uspenog oporavka
podrazumeva da bezuslovno prihvatite vae novo ponaanje.
20

OPORAVAK
Neke ene nalaze da im pomae da pri ruci imaju belenicu u koju
zapisuju oseanja, misli, ideje ili detalje vezane za traumatski
dogajaj. Dranje misli i oseanja na jednom mestu moe da
olaka razumevanje vae situacije.
uspostavljanje kontrole

Kontrola nad svojim ivotom se uspostavlja korak po korak,
imajui kontrolu nad malim odlukama tokom dana: dokle spavate,
kad jedete, ta jedete, kad i da li izlazite, kad i da li priate sa
drugima. lanovi porodice imaju obiaj da nam govore ta treba
da radimo, kaite im da vas ostave na miru. Ovo je faza u vaem
ivotu koju vi treba da preuzmete u potpunosti. Pokuajte da
donesete to je mogue vie svojih odluka. Ovo vam postepeno
moe pomoi da povratite oseanje kontrole nad svojim ivotom.
Sluajte sebe.

rukovoenje svojim strahovima

Strahovi su normalna pojava nakon teke situacije nasilja.
Tokom situacija nasilja strahovi su nam spasili ivot, tada je ba
tako trebalo da reagujemo. U situaciji nasilja smo reagovale
najbolje to smo mogle u datim okolnostima. Svaka ena ima
oseanje straha, a nekad i paninih napada nakon seksualnog
nasilja. Kada vam dou strahovi, pokuajte da posmatrate sebe,
da pitate sebe gde su vam strahovi u kom delu tela, kako se
ispoljavaju da moete da imate kontrolu nad tim ispoljavanjem
21

OPORAVAK
oseanja, da znate da je to to, strah. Diite koncentrisano na
svoje telo. Diite kroz svoja oseanja. Dopustite da vaa oseanja
postoje tu gde jesu. Ne morate nita da radite sa njima, samo
prihvatite da je to ono to oseate. Pokuajte da prihvatite
emociju straha umesto da je odbacujete. To su vae emocije, to
ste vi, strah vam je pomogao kad se pojavio, koristio vam je da
preivite situaciju nasilja, i u tom smilu to je dobro za vas. Kada
se ponovo pojave, setite se da su strahovi emocije iz prolosti, vi
ste sada na bezbednom mestu. Koncentriite se na predmete iz
sadanjosti. Vano je da bezuslovno prihvatimo svoje emocije,
one su deo nas, a mi smo mnogo vee od emocije straha. Neke
ene kau: druite se sa svojim strahovima, priajte s njima. Vi
ste sebi najvaniji.
vraanje poverenja

Silovanje je oblik zloupotrebe poverenja, i uvek deluje na
promenu oseanja poverenja prema sebi i prema okolini. Vano
je da to znate i da sebi date prostora da je to prosto tako, da
sumnjamo u druge, da nas hvata duboko nepoverenje, i da je
to posledica naeg iskustva sa drugima. Moralo je da se dogodi
da nam se poverenje promeni, to je oblik zatite, tako se nae
bie titi od novog iznenadnog napada. Nasilje je doprineleo da
vae telo ne doivljavate vie kao sigurno mesto. Verujte svom
oseanju o tome sa kim elite da razgovarate o onome ta vam
se dogodilo. Pokuajte da razgovarate sa ljudima koji su vam
bili pouzdani u prolosti. Izaberite one koji umeju da sluaju i
koji ne osuuju. Posmatrajte sebe sa znanjem da je nepoverenje
reakcija na teak napad, i da je normalna pojava kod svih ljudi.
Kada vas uhvati strepnja ili nervoza vano je da diete sa blagou
22

OPORAVAK
prema sebi. Diite duboko, koncentrisane na svoje telo. Emocije
koje tada dolaze su iz prolosti, ako se koncentriete na sadanji
trenutak, svoje telo, predmete koje vidite oko sebe, moete da
izadjete iz emocija koje su sada tu.

Dobro je da donesete odluku da ete verovati sebi i da je
najsigurnije mesto u nama. ene koje su bile u grupama samopomoi su jedna drugoj davale dozvole da oproste samoj sebi i da
ponu da veruju samoj sebi. Uspostavljanje poverenja i oseanja
sigurnosti je proces.

Mnoge ene koje su preivele seksualno nasilje kau da su
im prihvatanje same sebe, prianje o svojim stanjima i podrka
drugih pomogli da se oporave.
Lepa Mlaenovi

Bila sam zlostavljana i izdata. Ali doe trenutak u
ivotu kada morate da donesete osnovnu odluku: da li ete da
pustite da se va indentitet okree oko vas kao rtve, i da li
ete iveti ivot ispunjen gorinom, sumnjom i nepoverenjem,
ili ete se zapitati da li hoete da budete neka druga.

Onda shvatite da ono to je bilo nepravedno nikada se
nee ispraviti. A vi morate da odluite da li ete se pomai
sa te take da bi neto vee moglo da bude roeno.
Eve Ensler,
feministkinja angaovana protiv nasilja nad enama
kampanjom V - Dan dok nasilje ne prestane

23

UPITNIK
upitnik
SIMPTOMI POST TRAUMATSKOG STRESA
U upitniku su navedeni tipini simptomi psiholoke traume.
Procenite koliko su navedene tvrdnje istinite za vas, koristei
skalu od 0 do 6 koja je opisana ispod.
0 = nikad / iskaz uopte ne odgovara za mene,
1 = retko (moda 1-2 puta meseno)/ iskaz uglavnom ne odgovara
za mene (do 10 %),
2 = jednom nedeljno/ iskaz odgovara za mene malo
3 = 2-3 puta nedeljno/ iskaz odgovara za mene delimino
4 = skoro svaki dan/ svaku no / iskaz odgovara za mene
prilino
5 = vie puta dnevno/ tokom noi/ iskaz odgovara za mene jako
mnogo
6 = skoro stalno/ iskaz odgovara za mene 100 %,
Koliko ste doivele/ doivljavate sledee Procena
(od 0 - 6)
simptome:
1. Intruzivni simptomi:
None more vezane za traumatski dogaaj
Nameu mi se misli - Preplavljivanje slikama /
seanjima iz traumatske situacije
Oseaj kao da opet proivljavam traumatsku
situaciju (flash-back)
Napadi panike
Strah da se to opet ne desi
Oseaji bespomonosti, gubitak kontrole nad
ivotom


Upitnik je priredila Gabriele Mller, psihoterapeutkinja, Kuca SEKA, RH/BiH

24

UPITNIK

Oseam sramotu zbog toga

Oseam se krivom zbog svega
Mislim stalno na taj dogaaj
Imam potrebu da esto priam o tome

2. Konstriktivni simptomi / simptomi

izbegavanja:
Pokuavam da izbegnem odreena mesta koja
me podseaju na dogaaj
Pokuavam da izbegnem ljude koji su za mene
povezani sa dogaajem
Izbegavam razgovore o temama koje su vezane s
tim jer izazovu u meni oseaj nemira ili panike
Izbegavam druenje sa drugima
Izbegavam bliskost sa svojim najbliima.
Povuem se, najradije sam sama / imam oseaj
da ne pripadam nikome i niemu
Najradije bih se zatvorila u kuu
Ne verujem vie nikome nita izgubila sam
poverenje u ljude
Ne oekujem vie nita dobro od ivota
Oseam se kao zamrznuta vie ne oseam
svoje telo, nekada se ak povredim kako bi neto
osetila
Ne oseam emocije, kao da sam tupa,
Nita me ne veseli, sve mi je svejedno
Oseam se depresivna
esto mi lutaju misli. Kao da sam odsutna,
kao da se odvojim od stvarnosti
25

UPITNIK
Najradije bih nestala
Popijem alkohol, onda mogu sve lake da
izdrim
Koristim tablete za smirenje (psihofarmake), koje
mi je lekar/ka propisao/la i idem na kontrolu
Koristim tablete za smirenje (psihofarmake)
nije mi lekar/ka propisao/la
Koristim i neke jae droge
Ne elim nikada vie imati blii kontakt sa
mukarcima jer mislim, da su svi oni isti
3. Simptomi hiperpobuenosti:
esto osetim da sam jako nervozna
Ne mogu se dugo skoncentrisati
Ne mogu biti dugo u zatvorenom prostoru
Stalno sam napeta, ne mogu se nikako opustiti
Oseam da moram sve kontrolisati
Nepredvieni dogaaji me nerviraju ili izazovu
strah (paniku) u meni
Imam problema sa spavanjem
Reagujem esto agresivno, sve me ljuti
razdrajiva sam
ini mi se da je potrebna sitnica da eksplodiram,
a kasnije mi je ao
4. Samo-destruktivnost:
Mrzim sebe, okrivljujem sebe
esto povreujem sebe

26

UPITNIK
5. Psihosomatski simptomi:
Imam esto glavobolje
Nemam apetita, ne oseam ukus
Imam probleme sa stomakom
Imam povien krvni pritisak
Imam prenizak krvni pritisak
Imam probleme s menstruacijom
Imam ginekoloke probleme
Imam probleme sa srcem
Imam eer
Od kada sam preivela traumatsku situaciju sam
teko obolela od
.
6. Socijalne posledice traume:
Odnosi u porodici/s mojim najbliima su se jako
pogorali (svaa, ne-komunikacija, misli o razvodu
ili sl.)
Povukla sam se od svih prijatelj/ica
Najvie volim da sam sama
Mislim da se na meni vidi ta mi se desilo
Imam problema u komunikaciji sa drugim
ljudima
Imam oseaj da niko nee moi da razume mene
i ono to se meni deava (desilo)
Oseam da uopte vie ne funkcioniem
Nemam snagu i volje za svakodnevne aktivnosti
Oseam se bezvrednom
ivot je za mene izgubio smisao
27

UPITNIK
Moji najvei problemi otkad mi se to desilo su:

.
.
Ovaj upitnik nema uobiajen sistem bodovanja. Cilj je da
na jednom mestu saberete sve mogue simptome koje imate i
razumete da su oni povezani sa preivljenom traumom. Takoe je
vano da traite podrku za sebe, kako od ljudi kojima verujete,
tako i od strunjakinja u enskim organizacijama.

28

PODRKA

ta raditi sa svojim oseanjima?

Oseanja nekada mogu biti preplavljujua za sve nas. Ukoliko
se prvi put otvarate prema svojim oseanjima, moda ne znate
ta da radite sa njima. Bez obzira koliko smo iskusne u odnosu na
svoje emocije, svima nam ponekada treba pomo. Ovo su neki
saveti koji mogu da vam pomognu:
Zapazite ono to oseate bez suenja ili analiziranja svojih
oseanja.
Ako znate kako se oseate, dopustite sebi da znate da je to
ono to oseate upravo sada, i da je to u redu. Ne morate da
znate odakle to dolazi.
Diite kroz svoja oseanja.
Dopustite da vaa oseanja samo postoje tu gde jesu. Ne
morate nita da radite sa njima, samo prihvatite da je to ono
to oseate.
Piite o svojim oseanjima, ili ih nacrtajte. Ne cenzuriite
se, dopustite svojim oseanjima da ona piu ili crtaju.
Proizvedite zvuk iz svojih oseanja.
Pomerajte se sa svojim oseanjima. Moete plesati, skakutati
okolo, utirati ili udariti neto.
Vebajte, posebno ako ste potitene ili ljute.
Ako vam se plae dajte sebi dozvolu da plaete.
Posmatrajte svoja oseanja kao da su deca treba im da
budu sasluana, da dobiju razumevanje i utehu.
Razgovarajte sa svojim oseanjima kao to biste razgovarale
sa prijateljicom. Budite nene i blage.
Recite naglas ono to imate potrebu da kaete nekoj drugoj
osobi.
29

PODRKA
Recite sebi rei koje vam je potrebno da ujete, na primer:
Ja sam dobro, ja sam na sigurnom, ili Ti si dobro, na
sigurnom si.
Smestite se u udobnoj fotelji ili krevetu, umotajte se
ebetom, napravite topli napitak i itajte neku dobru knjigu
ili gledajte neto to vam godi na TV-u.
Uradite neto dobro za sebe. astite sebe neim posebnim,
toplom kupkom, masaom, relaksirajuim aktivnostima.
Razgovarajte sa prijateljicom koja vas podrava. Traite od
nje ono to vam je potrebno.
I najvanije, dopustite sebi i svojim oseanjima da
jednostavno postojite.
Kali Munro, 2003

30

PODRKA
Saveti za brigu o sebi

U ovom vremenu brzog ivljenja, moe biti teko brinuti o
sebi. Vano je da naete bar par trenutaka tu i tamo kad moete
uraditi neto dobro za sebe. Napisala sam par predloga uzmite
ono to vam odgovara a ostalo odbacite.
Uzmite vreme za sebe.
Kada imamo vreme i mesto za sebe to nam moe pomoi da
se osetimo osveeno. ak i kad odvojite svega pet minuta da
zatvorite oi i fokusirate se na sebe, moete se oseati bolje.
A jo je bolje ako moete da odvojite i vie vremena kada se
usmerite samo na sebe i na ono to elite da uradite.
Uradite neto lepo za svoje telo.
Lako je ignorisati ono to dolazi iz naeg tela, male bolove,
ukoenost ili zaboraviti da brinemo o sebi. Ali mi ivimo u naim
telima. Pokuajte da se okupate u miriljavim kupkama, da vas
neko izmasira, zamolite nekog da vas zagrli ili samo ustanite i
protegnite se.
Pronaite utehu.
Svima nam je ponekada potrebna uteha, i dobro je kad to
prepoznamo i potraimo ono to nam treba. Moete pozvati
prijateljicu/prijatelja, napraviti sebi topli napitak, uukati se
u ebe, zagrliti jastuk ili krpenu lutku, pisati u svom dnevniku,
pojesti posebnu hranu koju volite ili pronai miris koji vam donosi
oseanje uteenosti, spokoja (neki uobiajeni mirisi su cimet,
vanila, lavanda, puder za bebe, ljiljani, svee ispeeni hleb ili
upravo skuvana kafa).

31

PODRKA
Preselite se u mati u neki drugi svet.
Svima nam je ponekada potreban odmor od stvarnosti sveta u
kom ivimo. Moete uzeti neku dobru knjigu, film ili asopis ili se
u mislima premestiti na neko lepo mesto.
Budite razigrane.
Kada smo razigrane i nestane, to priziva nae unutranje dete i
pomae nam da stvarima prilazimo sa veom lakoom. Setite se
aktivnosti koju ste volele kad ste bile male: moete duvati balone
od sapunice, bacati konfete, praviti kolaie, dunuti u maslaak
i zaeleti elju, gledati oblake i smiljati na ta vam lie, grliti
svog psa/maku, voziti rolere ili ljuljati se na ljuljaci.
Uzmite slobodan dan mentalnog zdravlja.
Kada vam je zaista potrebno da se pobrinete za sebe i kada ste
preplavljene poslom, uzmite slobodan dan i radite ta god elite
ceo taj dan. Neka ceo dan bude posveen stvarima koje elite
da radite. Jedan dan mentalnog zdravlja moe da pomogne vie
nego tri vikenda.
Proetajte prirodom.
Nekada zaboravimo da primeujemo svet oko nas. Ponovno
spajanje sa prirodom moe nam pomoi da budemo vie u kontaktu
sa sobom i da naemo mir u sebi. Moete otii u etnju, gledati i
oseati drvee, zagledati se u nebo i biti svesne svog disanja.
Uradite neto to ste ve dugo elele.
Da li postoji neto to ste dugo odlagale za period kad budete
imale vie vremena, ili za bolja vremena? Zato to ne biste uradile
sada?
Kali Munro, 2001
32

LINA PRIA
Fragmenti...
Sjeam se neprestane elje za bijegom, od prisilnih zadravanja
u situacijama u kojima su bili napadnuti dijelovi mene,
samoprekoravanja i samokrivice za sve loe stvari koje su
se desile, osjeaja potpune nezatienosti, neprijatnosti od
pomisli na vlastito tijelo, prljavosti, gaenja, stida, elje za
samopovreivanjem fizikim i mentalnim...Sjeam se djeije
sobe i djeijih igara, njegovog pritiskanja i trljanja mene
od zid, obaranja na pod, modrica i krvavih tragova na mojim
leima, njegovih ruku na mojim dvanaestogodinjim grudima...
Sjeam se odlazaka u njegov stan, potmule buke koja se uje
sa ulice, na petom spratu, u njegovoj sobi, sjeam se robotskog
ponaanja sasvim ve nauenog, otupljenih emocija i sebe ve
tada smrznute etrnaestogodinjakinje, sa njim mnogo starijim,
sjeam se njegovih ruku, poda i mirisa vodke iz staklene vitrine,
bola u predjelu trbuha, gaenja, bola, gaenja, bola... vjerujui
da tako mora...Sjeam se mranog podruma, smrada, i stida,
potpunog odvajanja od sebe, kao da se to sve ne deava meni,
ve onoj, nekoj drugoj, koju ne elim da sretnem, koju ne elim
u lice da pogledam...Ve uveliko je bio rat, rat izvana, rat u
meni, par metara dozvoljenog fizikog prostora za kretanje,
za djeije igre, za bolne i neeljene seksualne odnose, za tugu,
bijes, ljutnju, oaj, strah, za elju za poptunim bijegom, za
gubitak svih nada da je iz tog mraka mogue izai, osloboditi
ga se, otrgnuti, iupati se iz njegovih munih ruku, povratiti
sve iz sebe...I kako je proces iscjeljenja bio dug i bolan, sjeam
se koliko mi je godina bilo potrebno da se sretnem sa sobom,
onom od kojem sam okretala svoje lice, potraiti prestraenu
i uplakanu djevojicu, rei joj da e sve biti dobro i da sve to
to se desilo drugi su napravili, ne ona... i zagrliti je snano...
oh, kako je samo to bilo vano, grliti je jako i snano i rei joj
33

LINA PRIA
da se vie nikada tako neto nee desiti, da je sigurni prostor
u njoj, samo ga je trebala pronai, tu unutra, u sebi...i ta
djevojica se zajedno sa mnom poela radovati suncu, bojama,
ljubavi...I vidjela sam koliko je hrabra, snana i prekrasna ta
djevojica...
(Maa, 2009)

34

Izdaje:
Konsultativni program Autonomnog enskog centra
Priredile:
Jelena Savi
Lepa Mlaenovi
Prireeno prema:
Liz Kelly, Preivjeti seksualno nasilje, Kruzak i enska soba,
Zagreb, 2008
http://survivorsofrape.com
http://giftfromwithin.org/html/journey.html
http://www.rainn.org
http://www.kalimunro.com
Beograd, 2009.

35