MOBING U

RADNOM
OKRUŽENJU
• Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično ili
• permanentno psihički ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti,
• ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije s radnog mesta.
• Terminom MOBING obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na radnom mestu. Postoji i veliki
broj termina kojim bi se mobing mogao prevesti na srpski jezik: moralno zlostavljanje,
psihološko maltretiranje, psihološki teror…

• Mobing na poslu podrazumeva svako psihičko ili pak verbalno zlostavljanje na radnom mestu
sa namerom da se obezvredi rad pojedinca ili grupe (kolektiva).
Metode ovakvog postupka su najrazličitije, a mi
ćemo izdvojiti najuobičenije.

• ponižavanje
• zastrašivanje
• uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili
kolektiv kazni ili zastraši
• neopravdano nametanje uslova rada
• ugrožavanje zdravlja
• izolovanje od drugih zaposlenih lica
• navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine
ugovor
• ismejavanje
• uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno)
• zakidanje na zaradi… samo su neki od oblika
zlostavljanja.
 DEFINICIJA MOBINGA

• U literaturi, zavisno od autora, mogu se pročitati razne definicije mobinga.

U osnovi mobing je negativni uticaj na psihu zaposlenog sa postojanjem
namere da se to uradi.
• Ovde ću navesti definiciju mobinga iz Zakona o sprečavanju zlostavlja na
radu, jer sam mišljenja da je ona sveobuhvatna, dovoljno precizna i
uostalom sa njom ćemo se sretati u buduće kada bude potrebe da
dokazujemo mobing. „Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako
aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod
poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu
dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja
zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili
uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se
zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos
ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. U situaciji kada je osoba žrtva
mobinga ona tada gubi svaki javni integritet i ličnu stabilnost i postaje
objekat “silovanja gomile“, koja potom “silovanja“ obavlja i ne
razmišljajući o poreklu jasnog osećajućeg animoziteta prema svojoj žrtvi,
izražavajući svoju animozitetnu i pokretljivu aktivnost prema svakom
obliku socijalnog ispoljavanja svoje žrtve.
• Da bi postojao mobing mora biti grupe i osećaj pripadnosti grupi. Mobing
se retko dešava u brojno malim socijalnim grupacijama, a čine ga
pripadnici svih većih grupa bez obzira na obrazovni, profesionalno-
stručnim ili bilo koji profil. Mobing započinje jedan pripadnik grupe, po
pravilu onaj koji ima najviše prethodno potvrđenog integriteta u okviru
zamišljene ili potrebne grupe, koja postoji ili je u formiranju, koja će
mu garantovati zavodljivost početne ideje, a u situaciji u kojoj se taj
pripadnik grupe oseća iz nekog svog ličnog razloga ugrožen od strane
svoje buduće žrtve. Prema Leymanu, „mobing“je psihološki teror u
poslovnom životu, odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju
koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinca,
uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u
poziciju u kojoj je bespomoćan i bez mogućnosti da se brani. Napadi na
žrtvu mobinga se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom
nedeljno) i u dužem periodu (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i
dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do
značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.
 Aktivnosti kojima se radnik izlaže su sledeće:
• Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja nadređenih ili kolega,
ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve, žrtva se prekida u govoru, odbijaju
se neverbalni kontakti sa žrtvom, izbegavaju se pogledi…
• Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa, žrtva se stalno izoluje,
niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva se
premešta u red daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke,
neformalna druženja kolega i slično.
• Napadi na lični ugled, izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu,
ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari o ličnim karakteristikama žrtve
• Napadi na kvalitet profesionalne situacije, stalne kritike, prigovori, vređanje,
preterana kontrola, stalno kažnjavanje, niska ocena rada, žrtvi se ne daju
radni zadaci, oduzimaju joj se sredstva za rad, zahtevaju se sposobnosti koje
ne poseduje, navodi se na grešku, određuju se kratki rokovi, stalna promena
radnih zadataka.
• Napadi na zdravlje, žrtve se prisiljavaju da obavljaju zadatke koji narušavaju
njeno zdravlje, ne dopušta se korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana,
preti se fizički, žrtva se seksualno zlostavlja.
Prema mestu nastanka, prema tome ko ga sprovodi kao i
prema motivima nastanka, mobing se može podeliti na dve
glavne grupe:
• 1. Horinzintalni mobing
• 2. Vertikalni mobing

• Horinzontalni mobing se javlja između radnika koji su u

jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj
ugroženosti, ljubomora i zavist mogu ubrzati želju da se
eliminiše neki kolega, pogotovo ako postoji uverenje da
njegova eliminacija donosi drugima napredak u karijeri. Čitava
grupa radnika zbog unutrašnjih problema napetosti i ljubomore
može izabrati jednog radnika, na kojem će se dokazati da su
snažne i sposobnije.
Vertikalni mobing odnosi se na situacije:
• Pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
• Predpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi
celu grupu (strateški mobing).
• Jedna grupa radnika (podređenih) zlostavljaju jednog
predpostavljenog.
• Postoje i dve podgrupe mobinga: Strateški se vezuje za dogovor
upravljačke garniture o potrebi racionalizacije i udaljavanja jednog
broja radnika (višak zaposlenih). Stalnim primedbama,
ponižavanjima, kažnjavanjima „izluđuju“ zaposlene i oni na kraju
odlaze. Afektivni ili emotivni odvija se na ličnom nivou (javlja se
kao posledica straha od gubitka posla, zbog zavisti i zlobe).
Nesposobni radnici svoju nesposobnost kriju spletkarenjem i
podmetanjima svojim kolegama na poslu.
• Postoji i „serijski mobing” – kada jedna osoba po odabiru
„uništava” jednog po jednog zaposlenog, a to za posledicu
ima „sekundarni mobing” koji se ogleda u posebnom psihičkom
stanju ostalih zaposlenih koji bez uspeha pokušavaju da izađu na
kraj sa serijskim mobingom.
 Faze mobinga
• U prvoj fazi mobing, kao njegova moguća osnova, pojavljuje se nerešeni
sukob među saradnicima (konflikt), a posledica su poremećeni međuljudski
odnosi. Izvorno se sukob ubrzo zaboravlja, a zaostale agresivne težnje,
usmeravaju se prema odabranoj osobi.
• U drugoj fazi– potisnuta agresija, eskalira u psihoteror. U vrtlogu spletki,
poniženja, pretnji, psihičkog zlostavljanja i mučenja, žrtva gubi svoje
profesionalno i ljudsko dostojanstvo. Počinje se osećati, a na kraju i postaje
manje vrednim subjektom koji u svojoj radnoj okolini gubi ugled, podršku i
pravo glasa.
• U trećoj fazi– koja je već obeležena i neprekidnim zlostavljanjem osoba
postaje „vreća za udarce“, dežurni krivac za sve propuste i neuspehe
kolektiva.
• Četvrta faza – je karakteristična po očajničkoj „borbi za opstanak“ žrtve u
kojoj se tada pojavljuje sindrom izgaranja na poslu, tj. hronički sindrom
umora, psihosomatskih i depresivnih poremećaja.
• U petoj fazi – uglavno nakon višegodišnjeg terorizma, žrtve oboljevaju od
hronične bolesti i poremećaja, napuštaju posao ili posežu za suicidom.
Posledice nehumanog mobing ponašanja, mogu biti katastrofalne i razorne
za samu osobu, njeno zdravlje i porodicu, ali i za društvo u celini.
 Sa druge strane, kod vertikalnog zlostavljanja zlostavljanje
inicira poslodavac ili drugi nadređeni (npr. šef sektora, direktor,
menadžer i sl.) pri čemu on sam preduzima radnje zlostavljanja ili
da navodi drugog zaposlenog da to čini. Vertikalno zlostavljanje se
ispoljava na više načina:

• 1) u vidu „praznog stola“ – kad se zaposlenom uskraćuje obavljanje poslova

radnog mesta, ili mu se dodeljuju trivijalni poslovi ispod njegovog stručnog
nivoa
• 2) u vidu „punog stola“ – kad se zaposlenom daje previše posla, koje ne
može uspešno da završi u toku radnog vremena (tako da ostaje da radi
prekovremeno, a za taj rad se na plaća)
• 3) u vidu pojačane kontrole prisustva zaposlenog na radu, kao i
uznemiravanja putem audio i video nadzora što ima za cilj povredu
dostojanstva zaposlenog
• 4) u vidu pojačane kontrole izvršavanja radnih zadataka, izlaganju stalnoj
kritici pretpostavljenih zbog navodnih propusta, uz omalovažavanje
profesionalnih sposobnosti zaposlenog
• 5) u vidu provociranja reakcije žrtve zlostavljanja kako bi ona povredila
obavezu radne discipline prema drugim zaposlenima, a sve u cilju da se protiv
zaposlenog povede disciplinski postupak (npr. zbog uvrede)
• Odražavaju se na svim područijima žrtvinog života. Najčešće posledice
mobinga su: hronični sindrom umora, reaktivna depresivna stanja,
reaktivna psihotična-paranoidna stanja, hronični postraumatski sindrom.
• Dugotrajno izlaganje mobingu uvek dovodi do ozbiljnih zdravstvenih
posledica, uključujući pojačan rizik razvoja telesnih i mentalnih bolesti.
• Mobing nije medicinska dijagnoza, ali može dovesti do brojnih
psihosomatskih poremećaja.
• Svi poremećaji, koje može izazvati mobing svrstavamo u tri
grupe:
Telesni poremećaji
• Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili smanjena
telesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen imunitet.
Psihički poremećaji
• Depresivnost, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog
smisla, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak motivacije i
entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana
potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.
Svi poremećaji, koje može izazvati mobing svrstavamo
u tri grupe:

• Telesni poremećaji ​
• Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili
smanjena telesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen
imunitet.​
• Psihički poremećaji​
• Depresivnost, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak
motivacije i entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica,
povećana potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.​
• ​Poremećaji ponašanja
• Gubitak koncentracije, zaboravnost, grubost, porodični
problemi.
Psihički poremećaji
• Od svih poremećaja najizraženiji su psihički poremećaji. Od početnih
reakcija-samooptuživanje, usamljenost i lično obezvređivanje do
poremećaja prilagođavanja.
• Poremećaji psihičke prirode, ne retko, manifestuju se nepoverenjem i
neprijateljstvom prema okolini, stalnim osećajem napetosti,
iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog
ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti.
• Depresivnost uključuje osećaj praznine i beznađa, hroničnu
nesposobnost za radost, gubljenje energije, gubljenje inicijative…
Statistika maltretiranja na radnom mestu
• Najnoviji podaci pokazuju da je 79,3 miliona američkih radnika pogođeno
maltretiranjem na radnom mestu.
• Muškarci predstavljaju 67% nasilnika, dok su 33% žene.
• Stopa ostavke žrtava nasilnika je 23%
• Maltretiranje na radnom mestu se smatra drugim vodećim uzrokom stresa na
poslu.
• Troškovi maltretiranja na radnom mestu idu do 100.000 dolara godišnje po
žrtvi.
• Studija iz 2016. pokazala je da je 8 od 10 ljudi iskusilo maltretiranje putem
interneta na radnom mestu u poslednjih šest meseci.
• U proseku, 30% radnika pati ili je patilo od direktnog maltretiranja na radnom
mestu
• Istraživanje sprovedeno 2019. pokazalo je da je skoro 94% od 2081
zaposlenog izjavilo da su bili maltretirani na radnom mestu. To je veliki porast
(19%) u proteklih jedanaest godina.
• Menadžeri i šefovi predstavljaju 65% nasilnika
• Najčešći tipovi maltretiranja su agresivni tonovi e-pošte (23,3%), negativni
tračevi od kolega (20,2%) i kolege koje viču na njih (17,8%).
mydisabilityjobs.com
 Opšta statistika o maltretiranju na radnom
mestu
• Najnovije istraživanje sprovedeno 2021. godine pokazuje da u
proseku 30% radnika pati ili je patilo od direktnog maltretiranja
na radnom mestu, ali one koji su „pogođeni” maltretiranjem
definišu kao one koji imaju direktna ili indirektna iskustva sa
tim, tj. uznemiravanje koje je pretrpeo drugi kolega smatra se
indirektnim žrtvama maltretiranja, što čini da među američkim
radnicima:
• 30% pati od zlostavljanja na poslu.
• 49% je pogođeno.
• 66% zna da se nasilje na radnom mestu dešava.

mydisabilityjobs.com
• Evo tačnih brojeva:
Vrsta zlostavljanja Muškarci Žene
Verbalno zlostavljanje 13,1% 12,4%
ili pretnje(protekli
mesec)
Maltretiranje/ 9,6% 11,0%
uznemiravanje uključuju
ći seksualno (prošle
godine)
Ponižavajuće ponašanje 9,8% 7,9%
(prošli mesec)
Neželjena seksualna 0,8% 4,9%
pažnja (prošli mesec)
Fizičko nasilje (prošle 2,0% 1,1%
godine)

mydisabilityjobs.com
 Statistika o svesti o maltretiranju
• Uprkos svim kampanjama podizanja svesti o maltretiranju i
njegovim potencijalnim posledicama, mnogi ljudi kažu da ne
znaju šta je maltretiranje na radnom mestu – u stvari, među
republikanskim ispitanicima u anketi, 46% je reklo da nisu
svesni. Nasuprot tome, samo 30% demokratskih ispitanika
nije znalo. Sličan obrazac se pojavio kada su ideologije
upoređene. Od konzervativaca, 44% negira da nasilje postoji,
dok 26,7% liberala jeste.
• Grupe koje su „svesne“ nasilja na radnom mestu su 66%. To
znači da je dve trećine odraslih Amerikanaca upoznato sa
maltretiranjem na radnom mestu, u rasponu od bolno intimnog
uranjanja do površnog prepoznavanja pojma bez mnogo znanja.

mydisabilityjobs.com
 • Grupe koje su „svesne“ nasilja na radnom mestu su 66%. To znači da
je dve trećine odraslih Amerikanaca upoznato sa maltretiranjem na
radnom mestu, u rasponu od bolno intimnog uranjanja do površnog
prepoznavanja pojma bez mnogo znanja.
• Radnika koji su doživeli direktno uznemiravanje je 48,6 miliona;
ukupno svedoka još 30,6 miliona. Zbir sugeriše da je 79,3 miliona
radnika pogođeno (direktno ili indirektno).
• Broj Amerikanaca koji znaju da nasilje na radnom mestu postoji skoro
je dvostruko veći od broja onih koji to poriču.

mydisabilityjobs.com
Primeri mobinga u radnom okruženju
• Primer mobinga punog stola :
• Imam prijateljicu, koja je bila žrtva mobinga u firmi u kojoj je radila.
• Sve je počelo tako sto je dobijala hrpu poslova koje nije mogla da
završi u toku radnog vremena, nakon toga firma je odbijala da je pusti
na godišnji odmor bas zbog toga sto nije stigla da završi sve obaveze u
kratkom vremenskom periodu, davanje radnih zadataka koji nisu
mogući da se završiš u jednoj smeni su postali svakodnevnica.

• Naravno postoje situacije kao na primer moja a verovatno i većini kada

dođemo u novi kolektiv, često naše “kolege” žele da nam daju radne
zadatke kako bi nam porušili integritet u firmi. Mobing predstavlja
svaku vrstu psihičkog ili verbalnog zlostavljanja na radnom mestu.
• Videla sam sama i uverila se da postoji dosta napada na licni ugled i
izmišljanje priča o žrtvi i njenom životu, stalno je prisutno ogovaranje,
ismejavanje, negativni komentari o ličnim karakteristikama žrtve.
 • PROBLEM: Bila sam zaposlena na određeno vreme kao nastavnik u
jednoj umetničkoj školi. Tadašnja direktorka se često prema meni
odnosila kao prema nastavniku drugog reda. Kada bih na nastavničkom
veću iznosila svoj stav o nekoj temi ili problemu, o kom su prethodno i
druge kolege govorile, prekidala bi me u pola rečenice i davala reč
nekom drugom. Posle završnog ispita klase koju sam vodila, na kraju
školske godine, sve kolege su prišle da mi čestitaju, a ona je samo rekla
kako nisam smela da se pojavim u farmerkama. Napominjem da su i
ostali nastavnici često nosili džins i da mi nikada niko nije rekao da to
nije dozvoljeno. Nije mi produžen ugovor naredne školske godine, što je
njeno pravo, ali mi je to saopšteno na nastavničkom veću, tako što su
pročitana imena nastavnika koji su dobili novu klasu, a mene nije bilo
uopšte na spisku. Pokušala sam da razgovaram sa njom, ali mi je rečeno
da moram da zakažem sastanak, što nije bilo uobičajeno do tada. Kada
sam se obratila njenoj sekretarici da me najavi direktorki, rečeno mi je da
nije tu. Međutim, posle toga sam je videla kako izlazi iz svoje
kancelarije. Kako bi trebalo reagovati u takvoj situaciji i da li je tu reč o
mobingu?

https://zena.blic.rs/