________________________________________________________________

Univerzitet u Kragujevcu
Zajednički studijski program Psihologija

Seminarski rad iz Socijalne percepcije i interakcije

MOBING
- podnaslov rada -

Mentor: Studenti:
Prof. dr Darko Hinić Đurđa Svetozarević 927/2020
Marija Tanasković 933/2021
Andrijana Perović 920/2020

Kragujevac, decembar 2022.

________________________________________________________________

1
SADRŽAJ
1. UVOD.........................................................................................................................................3
1.1. Definisanje mobinga..................................................................................................................3
2. KAKO SE MOBING RAZVIJA...............................................................................................................4
3. VRSTE I SMER MOBINGA...................................................................................................................5
3.1. Vrste mobinga............................................................................................................................5
3.2. Smer mobinga.............................................................................................................................5
3.2.1. Vertikalni mobing.................................................................................................................5
3.2.2. Horizontalni mobing............................................................................................................6
4. POSLEDICE MOBINGA........................................................................................................................6
5. PREVENCIJA MOBINGA......................................................................................................................7
6. ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................8

1
Sažetak: Mobing predstavlja nasilno ponašanje koje žrtva trpi na radnom mestu od strane
drugog zaposlenog ili više njih. Može podrazumevati fizičko, psihičko i/ili seksualno
zlostavljanje. Razvoj mobinga teče kroz nekoliko faza, a za cilj najčešće ima izazivanje
osećaja bespomoćnosti kod žrtve, te kao krajnji ishod i eliminaciju, odnosno odstranjivanje
žrtve sa radnog mesta. Prevencija mobinga je važna kako za nas i naše zadovoljstvo,
produktivnost, motivaciju, uspešnost i zdravlje, tako i za buduće generacije i za stvaranje
zdravijeg i kvalitetnijeg društva.

Ključne reči: mobing, organizacija, prevencija, zlostavljanje, zaposleni, žrtva

1. UVOD
Mobing u svojoj najširoj definiciji predstavlja nasilno ponašanje koje žrtva trpi na radnom
mestu od strane drugog zaposlenog (ili više njih). Najčešće predstavlja kontinuirano
ponašanje koje neretko ima ozbiljne posledice po psihičku i fizičku dobrobit žrtve, ali i po
žrtvinu produktivnost, te neposredno ostavlja posledicu i na organizaciju u kojoj je zaposlena.

Mobing može podrazumevati fizičko, psihičko i/ili seksualno nasilje, a za cilj najčešće ima
izazivanje osećaja bespomoćnosti kod žrtve, te kao krajnji ishod i eliminaciju, odnosno
odstranjivanje žrtve sa radnog mesta. Žrtva mobinga može biti bilo ko, bez obzira na pol,
seksualnu orijentaciju, uzrast, socijalni status i slične odrednice. Uprkos tome, određena
istraživanja ukazuju na opravdanost pretpostavke da su žene češće izložene mobingu u
odnosu na muškarce. (Biuković 2018: 104)

1.1. Definisanje mobinga

Reč mobing dolazi iz engleskog jezika, od glagola to mob, što grubo prevedeno znači
nasrnuti, napasti u gomili. Prvi je ovaj termin upotrebio američki prirodnjak Konrad Lorenz,
koristeći ga da objasni ponašanje koje je uočio posmatranjem ptica, nakon čega je uvideo da
se slična ponašanja manifestuju i kod ljudi. Kasnije je švedski akademik Heinz Leymann
prisvojio ovaj termin, vezavši ga za opisano ponašanje na radnom mestu, te se on danas
poistovećuje sa značenjem nasilje na poslu (radnom mestu); ipak, valja pomenuti da je pre
Leymanna o ovoj pojavi pisala Caroll M. Brodsky u svojoj knjizi The Harrased Worker
(Maltretirani radnik).

Leymann definiše mobing na sledeći način:

1
 Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu, predstavlja neprijateljsku i neetičku
komunikaciju koja je usmerena na sistematično maltretiranje jednog ili više pojedinaca, od
strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je stavljen u
poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani od stalnih maltretirajućih
aktivnosti. (Biuković 2018: 105)

Prema Leymannu postoji pet podvrsta ili faktora mobinga koji se mogu javiti
samostalno ili u kombinaciji, a to su:

(1) napad na ostvarivanje adekvatne komunikacije

(2) napad na socijalizaciju

(3) napad na ostvarivanje lične reputacije

(4) napad na kvalitet rada

(5) napad na zdravlje žrtve

Uzroci mobinga mogu biti raznovrsni, međutim, kao tri glavne podgrupe uzroka
izdvajaju se sledeći:
(1) ličnosti, odnosno, osobine ličnosti žrtve i/ili zlostavljača
(2) socijalna sredina, socijalne okolnosti
(3) organizaciona klima (pri čemu se izdvajaju sledeće karakteristike: visoka permisivnost,
visoka konkurentnost i/ili dinamičnost procesa)
2. KAKO SE MOBING RAZVIJA
Kao što je već pomenuto, mobing predstavlja ponavljajuće ponašanje u funkciji
vremena, i ima svoje progresivne faze. Kanie Leimann i Gustaffson predstavljaju
modifikaciju ranije razvijene teorije razvoja mobinga i tako razlikuju 5 faza u procesu
nastanka/razvoja:

1. FAZA - U ovoj fazi centralno mesto zauzima postojanje ključnog okidača, tj.
konflikta koji je usmeren prema nekoj osobi koji dovodi do poremećanja medjuljudskih
odnosa. U ovoj fazi nije još uvek reč o pravom mobingu, već se on javlja u kasnijim fazama.
Početni incident se zaboravlja, ali ne i agresivne tendencije.

2. FAZA - U drugoj fazi mobinga, potisnuta agresija prerasta u psihološko nasilje

prema žrtvi. Neka od ponašanja karakterističnih za ovu fazu su: podmetanje, spletkarenje,
ponižavanje, pretnje, psihičko zlostavljanje i mučenje. Žrtva gubi svoje dostojanstvo, ugled,

1
podršku i pravo glasa u radnom okruženju, počinju i prvi simptomi (nesanica, nesigurnost i
sl.).

3. FAZA - U trećoj fazi, stigmatizovana osoba postaje tzv. vreća za udaranje i

proglašava se krivom za sve neuspehe koje doživi organizacija. Problemi žrtve se smatraju
manje vrednim, javlja se sumnja i napadi na žrtvu zbog sve učestalijeg odstustvovanja s posla
(odlaska na bolovanje).

4.FAZA - Ovo je faza borbe za opstanak, gde je karakteristična pojava sindroma

sagorevanja na poslu (sindroma hroničnog umora), ali i psihosomatski ili depresivni
poremećaji.

5.FAZA - U ovoj fazi, kao posledica dugotrajnog i iscrpljujućeg zlostavljanja, dolazi

do pojave hroničnih bolesti i poremećaja, napuštanja posla (svojevoljno ili dobiju otkaz) ili, u
najgorem slučaju, žrtve posežu za samoubistvom.

Ege, nemački istraživač, unapređuje prethodni model uvođenjem nulte pred-faze koji
predstavlja neophodan uslov za pojavu mobinga:

U (0) pred-fazi, odnosno fazi nultog stanja vlada izrazito visoka međusobna
kompetitivnost u radnoj sredini u cilju uzdizanja pojedinca iznad drugih;

3. VRSTE I SMER MOBINGA

3.1. Vrste mobinga
Zlostavljanje na radnom mestu može biti:

1.Psihičko zlostavljanje - ponižavanje i omalovažavanje osobe, stalno prebacivanje

krivice na tu osobu, odbacivanje...

2. Fizičko zlostavljanje - bilo koji oblik fizičkog napada na osobu koji dovodi do
osećanja straha i neprijateljstva, stvarajući istovremeno ponižavajuće i nasilno okruženje za
osobu.

3. Seksualno zlostavljanje - svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje

seksualne prirode u cilju narušavanja dostojanstva osobe.

Kao uzroci seksualnog zlostavljanja, izdvajaju se: 1. Rodni stereotipi (radne grupe su
pretežno sačinjene od muškaraca); 2. Ogranizacijska klima (radnici vide organizaciju kao
tolerantnu na zlostavljanje usled nesankcionisanog seksualnog uznemiravanja).

1
 Manifestacije ovakvog ponašanja su: silovanje ili pokušaj silovanja na radnom mestu;
nepoželjni pritisci za pružanjem seksualnih usluga; nepoželjno dodirivanje, pogledi ili
gestovi; telefonski pozivi ili slanje materijala seksualne prirode; upućivanje seksualnih
komentara na račun oblačenja, fizičke građe ili izgleda osobe;

Ovakvom ponašanju su izložene najviše razvedene i rastavljene žene, mlade žene,

početnice na poslu, žene sa nesigurnim radnim ugovorima, žene koje obavljaju
netradicionalne poslove i sl.

3.2. Smer mobinga

Prema smeru zlostavljačkog ponašanja, mobing se može podeliti na vertikalni i horizontalni
mobing.
3.2.1. Vertikalni mobing
Predstavlja smer mobinga u kojoj superiorna osoba (nadređena) zlostavlja hijerarhijski
podređenu osobu (inferiornu). Aktivnosti koje obuhvata ovaj smer mobinga su: davanje
zadataka koji prevazilaze kapacitet podređenog, obavljanje zadataka koje utiču negativno na
zdravlje podređenog, neopravdano kritikovanje i prigovaranje, oduzimanje radnih zadataka...

U okviru vertikalnog mobinga izdvajaju se dve podvrste:

(1) Strateški mobing (bossing) - posebna vrsta vertikalnog mobinga u kojoj nadređena
osoba zlostavlja jednu po jednu podređenu osobu, sa ciljem uništavanja cele grupe.
(2) Obrnuti vertikalni mobing - kada grupa podređenih zlostavlja nadređenog kao
posledica nekompetentnosti nadređenog ili nezadovoljstva zaposlenih odlukom istog.

3.2.2. Horizontalni mobing

Predstavlja situaciju u kojoj se konflikti i nepoželjna ponašanja dešavaju među
osobama koje su u hijerarhijski jednakom položaju. Osećaj pretnje u napredovanju,
ugroženosti i ljubomore, podstiču ovakve aktivnosti u cilju eliminacije osobe koja je
percipirana kao pretnja (žrtveni jarac). Aktivnosti koje obuhvata ovaj smer mobinga su: razne
šale, podsmevanje na račun govora, izgleda, hoda, oblačenja, širenje laži o žrtvi, prekidanje u
govoru, nepozivanje na druženja, isključivanje iz društvenog života i slično.

4. POSLEDICE MOBINGA

Na prvom mestu se izdvajaju posledice koje utiču negativno po zdravlje žrtve:

1
 (1) promene socijalno-emocionalne ravnoteže (ekvilibrijuma) - poremećaji
raspoloženja, depresija, anksioznost, opsesivne ideje, osećaj depersonalizacije, napadi panike
i slično;

(2) promene psihofiziološke ravnoteže - glavobolja, nesanica, problemi sa varenjem,

promene na koži, srčana oboljenja i slično;

(3) promene ponašanja kao manifestacija poremećaja ponašanja, poput agresivnosti

prema sebi ili drugima, potpune pasivnosti i izolacije, anoreksije i/ili bulimije, konzumiranja
alkohola, cigareta i/ili droga...

Takođe, posledice mogu uticati negativno i po samu organizaciju (efekat

„sagorevanja“, napuštanje organizacije, niska vezanost za organizaciju, niže zadovoljstvo
poslom, lošiji učinak, gubitak kreativnosti, veliki troškovi...)

Posledice se mogu se uočiti i u drugim sferama života žrtve (mobing čini pojedinca
da bude osetljiviji, anksiozniji, nestrpljiviji i izolovani od ostatka društvenog okruženja. Sve
ovo može dovesti do tzv. dvostrukog mobinga1)

Takođe, treba uzeti u obzir i trud, odnosno motivaciju, kada govorimo o posledicama,
u okviru čega razlikujemo tri tipa motivacije za rad:

(1) racionalno-ekonomski pristup - čovek pronalazi volju za radom kroz ekonomske

prednosti posla kao što su plata, mesečne i godišnje nagrade...

(2) društveni pristup - potreba za pripadnošću, ono što motiviše pojedinca

(3) ostvarivanje samoaktualizacije kao motiva za rad.

Prema tome, osoba koja na posao gleda samo kao na izvor prihoda, a ne kao na
zadovoljstvo, neće doživeti teško mobing i traženje novog posla joj neće predstavljati
problem. S druge strane, ako je osoba godinama gradila svoju karijeru i uložila energiju
uništavamo joj primarne vrednosti i tako doživljen mobing će dovesti do ozbiljnih patoloških
posledica.

5. PREVENCIJA MOBINGA
Kada je reč o mobingu, poznato je da su sprovedena mnoga istraživanja na tu temu,
koja su pružila ne tako bezazlene i zanemarljive podatke. Dobijen je procenat zaposlenih koji

1
Porodica žrtve pokušava da zaštiti svoj integritet i zdravlje pokazujući manje razumevanja i empatije
prema žrtvi, ne pruža podršku
1
je u poslednjih dvadesetak godina izložen mobingu i iznosi oko 16,7% do 37%, dok sa druge
strane možemo reći da je u proseku 20% žrtva mobinga, tačnije zlostavljanja na poslu. Važno
je istaći da prevencijom treba da se bavimo, nezavisno od procenta žrtvi, jer je podjednako
važno svačije iskustvo i rad na poslu. S obzirom na to, prevencija se deli na tri koraka, tačnije
na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju.

(1) Primarna prevencija podrazumeva poboljšanje uslova radnog okruženja, i to ističe

kao glavni cilj. Takođe je važno sprečavanje uslova koji bi na bilo koji način mogli da
dovedu do lošeg mentalnog stanja zaposlenih, zatim promovisanje zdravih način
poslovanja i edukacija o istim.
(2) Sekundarna prevencija stupa na snagu kada je mobing već započet i traje. Tada je
fokus na sprečavanje napretka nasilja i ujedno nastalih problema, kao i što efikasnije
otklanjanje posledica koja su se već ispoljile. Najvećim delom su savetnici ti koji
imaju značajnog udela u pružanju edukacije o načinima nošenja sa mobingom, i
podrške koja je, može se reći, neophodna žrtvama. Istraživanje Zapf-a i Gross-a je
pokazalo da zdravo i uspešno nošenje sa mobingom za posledicu ima dobro
prepoznavanje i izbegavanje konfliktnih situacija koje bi mogle da dovedu do
zlostavljanja.
(3) Tercijarna prevencija nastoji da preduzme mere koje će žrtvi povratiti izgubljeno
samopouzdanje i dostojanstvo, i koje će uspostaviti psihičko i fizičko zdravlje.
Potrebno je i ulaganje raznih ustanova, kao što su na primer rehabilitacijske, ustanove
koje pružaju rad u grupama samopomoći, i one koje organizuju i ostvaruju radne
medijacije u kojima žrtva ima slobodu da iznese svoje viđenje situaciji, kao i
zlostavljač, dok treća osoba svojim razmatranjem otklanja konflikt.

Posmatrano sa aspekta ozbiljnosti mobinga, primarna prevencija ima glavnu i

najvažniju ulogu, pa se s toga njen značaj najviše ističe. Neizostavno je pomenuti da su od
značaja takođe i formiranje plana koji će za cilj imati jačanje zaposlenikovog samopouzdanja,
samopoštovanja i samouverenosti, vraćanje pozitivne slike o sebi, i generalno osnaživanje
zaposlenika, kao i formiranje adekvatnog plana pomoću kog će se omogućiti edukacije
nošenja sa stresom i prepoznavanja ranih oblika mobinga.

Postoje i posebne vrste prevencija koje se nude žrtvi, a to su sledeće:

(1) Informativni razgovor - podrazumeva pružanje stručne pomoći za razmatranje

mogućih rešenja i donošenje ispravnih odluka kao i rešavanje problema.
1
(2) Farmakološka pomoć - pružaju je lekari postavljanjem dijagnoze i prepisivanjem
adekvatnih lekova koji mogu biti u vidu antidepresiva, hipnotika i sl.

(3) Individualna kognitivno-bihevioralna terapija

(4) Pomoć preko grupe - grupa predstavlja utočište za žrtvu, u kojem se ona oseća
prihvaćeno i slobodno da iznese svoje probleme i vlastito viđenje doživljenog
mobinga.

6. ZAKLJUČAK
Zbog bržeg tempa rada, želje za što većim dobicima uz što manju potrošnju vremena i
sredstava, ljudski potencijal je postao predmet masovnog iskorišćavanja od strane
organizacija kojima je fokus na brzom, efikasnom i ujedno kvalitetnom obavljanju poslova,
koje će im doneti velike dobitke. Takav način rada dovodi do prisutnosti velike količine stresa
koji trpe zaposleni, i koji ima značajne posledice. Očigledne posledice stresa se ogledaju u
psihičkom maltretiranju, male sigurnosti radnih uslova, zatim i manjka pozitivne i zdrave
atmosfere na radnom mestu. S obzirom na loš uticaj koji mobing ima na kognitivne, afektivne
i bihevioralne aspekte života pojedinca, najčešće dolazi do situacija gde žrtva napušta radno
mesto i samu organizaciju.

Sve veći broj prijavljenih slučajeva o mobingu upućuje na potrebu sprovođenja

određenih zakonskih promena, u svrhu sprečavanja zlostavljanja na radnom mestu. Prevencija
mobinga je važna kako za nas i naše zadovoljstvo, produktivnost, motivaciju, uspešnost i
zdravlje, tako i za buduće generacije i za stvaranje zdravijeg i kvalitetnijeg društva.

1
 7. LITERATURA
Biuković, S. (2018). Uticaj mobinga na radnu sposobnost zaposlenih. Pravo-teorija i praksa, 35(10-12), 103-
115.

Miličević, I. (2018). Tamna strana rada: Mobbing-zlostavljanje na radnom mjestu (Doctoral dissertation,
Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Depatrment of
Psychology).

Pintarić, L. (2017). Mobing na radnom mjestu (Doctoral dissertation, Polytechnic of Međimurje in Čakovec).