1.

ZATITA MORALNOG INTEGRITETA POJAM I VRSTE MOBINGA

Moralni integritet je lino svojstvo oveka, kod zaposlenih lica moe imati pozitivnu i negativnu stranu. Negativna strana ogleda se u drutveno neprihvatljivom odnosu, i ona treba biti sankcionisana, dok pozitivna strana treba da se titi. Zatita moralnog integriteta se ogleda u sledeem: 1. Zabrana diskriminacije 2. Zabrana zlostavljanja na radu (mobing) 3. Zatita od zloupotrebe prava 4. Kodeks profesionalne etike Zlostavljanje na radu se naziva mobingom (eng. to mob nasrnuti na nekoga) i manifestuje se kao specifino ponaanje koje je uestalo i kao omalovaavanje, poniavanje, vreanje od strane nadreenog lica ili lica u istoj kadrovskoj ravni. Cilj lica koji vri mobing jeste da se lice psihiki maltretira, da se narui psihiko zdravlje radnika i da se navede da sam otkae radni odnos. Karakteristike: 1. Subjektivni odnos lica koji vri mobing prema radnji (mora imati nameru maltretiranja) npr. izdavanje poniavajuih radnih naloga ili izdavanje previe posla, uskraivanje posla, ogovaranje, ismevanje, seksualno uznemiravanje i sl. 2. Trajanje i sukcesivnost tih radnji one su uestale i kontinuirane u odreenom vremenu. Uestalo je prema najirem shvatanju ono koje se preduzima najmanje 1 nedeljno i traje due od 2 meseca. 3. Cilj mobinga jeste da se stvori neprijateljsko okruenje, osecaj bespomostva, profesionalne suvinosti i sl. Samo ako su kumulativno ispunjena sva 3 obeleja moemo govoriti o mobingu. Vrste: 1. Horizontalni meu licima koji su u istoj kadrovskoj ravni (meu radnicima, meu rukovodiocima) 2. Vertikalni izmeu lica razliitih kadrovskih pozicija (izmeu nadreenog i podreenog) Mober lice koje vri mobbing Mobirani rtva mobinga Razlozi: 1. Posledica nedostatka opte kulture (kulture rada) 2. Loi meuljudski odnosi, konfliktne situacije, odsustvo soc. dijaloga itd. 3. Politiki razlozi (kod vertikalnog mobinga kada je mober podreeni) Mobing se prouava i kao socioloki problem. Takoe se prouava i kao zdravstveni problem i uzronik je mnogih bolesti, dovodi do razdraljivosti, depresije pa ak i do izvravanja samoubistava. Na nivou Evropske unije 15% zaposlenih je izloeno mobingu, 25% u Americi a u Srbiji je ak 45% zaposlenih rtva mobinga. Tretiran je i kao socijalno-ekonomski problem jer on direktno ili

indirektno pogaa i poslodavca (mobirano lice gubi motivaciju za rad, esto ide na bolovanje i sl.) a pogaa ujedno i dravu. 2. PRAVNA REGULISANOST MOBINGA U svetu pravna regulisanost mobinga nije na zadovoljavajuem nivou ali u naolj zemlji jeste Regulisana je sledeim dokumentima: 1. U Opta deklaraciji o pravima oveka utvreno je da su svi ljudi jednaki u dostojanstvu 2. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1966. govori o izvornom dostojanstvu linosti 3. Me. pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1966. - govori se o pravu na bezbedne i zadovoljavajue uslove rada 4. Ustav MOR-a govori se o socijalnoj pravdi na radu 5. Filadelfijska deklaracija 1944. rad nije robai ne sme se tretirati kao roba, princip humanizacije rada. Evropsko pravo (nemamo propise koji se direktno tiu mobinga) - Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (pravo na ivot, zabrana muenja, neovenog i poniavajueg postupanja, sloboda misli, izraavanja, pravo na privatnost). Evropsko komunitarno pravo (pravo EU odredbe o mobingu nalazimo samo posredno)Direktiva iz 1949. u vezi zatite na radu i bezbednosti na radu Uporedno pravo mali broj zakona predvia zatitu zaposlenog od mobbing Odredbe o mobingu u Norvekoj su prvi put unete u radno rakonodavstvo 1993, u Holandiji 1994, vajcarska 1955 dok Belgija, Finska i Francuska 2002. Srbija Pitanje mobinga ima iroke pravne okvire, razasute u pojedinim granama prava (ustav u vezi sa ljudskim pravima l. 19, graanskopravni okvir u zakonu o obligacionim odnosima govori o pojmu i vrsti tete, o pravu graana koji zahtevaju da se prestane sa povredom linosti, krivinopravni okvir KZ Srbije: 1. Krivina dela protiv slobode oveka, 2. krivina dela po osnovu rada, 3. krivina dela protiv asti i ugleda, 4. kriv. dela protiv polne slobode). Radnopravni okvir 3 propisa: 1. Zakon o radu (pravo zaposlenog na zatitu linog integriteta, zabrana diskriminacije, govori o uznemiravanju na radu posebno sexualnom uznemiravanju) 2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu povoljni uslovi rada koje obezbeuje fiziko i psihiko blagostanje 3. Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu + Pravilnik o pravilima ponaanja radnika i zaposlenih u prevnciji zlostavljanja Mobingom se smatra:

1. Zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponaanje prema zaposlenom ili grupi, koja se ponavlja i ima za cilj da povredi prava zaposlenog, dostojanstvo ili da navede da prekine radni odnos 2. Zlostavljanjem se smatra i podstrekavanje na mobing 3. Sexualno uznemiravanje. Ne smatra se zlostavljanjem: 1. Pojedinani akt poslodavca kojim reava o pravima i obavezama zaposlenih (reenje o premetanju na drugi posao) 2. Pozivanje na odgovornost zbog povrede radne discipline. Izvrilac poslodavac odnosno odgovorno lice kod pravnog lica direktor ili zaposleni rtva lice prema kome je usmereno zlostavljanje Dunosti poslodavca: 1. Poslodavac je duan da zaposlenog obavesti o zabranjenosti vrenja mobinga 2. Obavetava sve zaposlene i edukuje ih 3. Odgovoran je za tetu koju pretrpi zaposleni Zaposleni ima sledea prava: 1. Pravo da bude upoznat 2. Pravo da ostvari zatitu kod poslodavca 3. Pravo da odbije da radi na poslu gde trpi zlostavljanje ako mu preti opasnost po ivot i zdravlje (za to mu treba potvrda lekara) Obaveze zaposlenog: 1. Da se uzdri od vrenja mobinga 2. Radnik koji vri mobing podlee disciplinskoj odgovornosti. 3. ZATITA OD ZLOSTAVLJANJA Zatita od zlostavljanja je predviena u 3 faze: 1. Prevencija ako svi zaposleni i poslodavci potuju prava i obaveze u vezi mobinga 2. Obezbeuje se u postupcima kod poslodavca: a) Postupak podrke, pruanja saveta zaposlenom poslodavac odreuje lice za podrku b) Postupak posredovanja lice podnosi pisani zahtev u kojem navodi elemente mobinga poslodavcu pa ak i ako je u ulozi mobera sam direktor (u tom sluaju postoji izuzetak da on moe odmah da se obrati sudu, iako je pravilo da se prvo treba obratiti poslodavcu pa tek posle sudu). Rok za podnoenje pisanog zahteva je 6 meseci od dana kada je zlostavljanje izvreno, tj. kada je izvren poslednji in te radnje. Poslodavac treba da otvori postupak posredovanja u roku od 3 dana i poziva mobera i rtvu da u daljem roku od 3 dana odrede posrednika. Postupak je hitan, i zatvoren je za javnost. Postupak se vodi prema pravilima koje odrede same stranke sporazumno.Postoji rok od 8 dana koji tee od izbora posrednika kada postupak treba da se zavri a najkasnije u roku od 30 dana.

Postupak se po pravilu zavrava pismenim sporazumom u kojem se predlau mere za reavanje postupka. Tada je postupak uspeo. Postupak nije uspeo ako stranke ne odrede posrednika, ako posrednik obustavi dalji postupak, ako stranke odustanu pismenom izjavom. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o neuspenosti postupka, jer od tada tee rok za pokretanje postupka pred sudom. Mere koje predvia Zakon o zabrani zlostavljanja su: 1. opomena 2. udaljenje sa rada bez naknade od 4 do 30 dana 3. premetaj na drugi posao ili drugu radnu okolinu da se razdvoje rtva i mober. Iste mere se mogu izrei i prema radniku koji je zloupotrebio pravo na zatitu od zlostavljanja, jer i to predstavlja zlostavljanje. 3. Eksterna zatita zatita pred sudom (radni spor) a) on je doputen kada prema rtvi radnju vri sam poslodavac ili director b) ako zaposleni nije zadovoljan ishodom postupka podrke tj. posredovanja. Rok za podnoenje zahteva sudu je 15 dana zbog naela hitnosti. Vae sva naela koja vae i kod klasinih radnih sporova ali i neka specifina vezana za zatitu zaposlenog od zlostavljanja.Tuilac rtve mobinga moe traiti od suda da zabrani moberu da dalje vri zlostavljanje ili pristupi u prostoriju gde radi rtva, objavljivanje presude, naknadu nematerijalne tete itd. Rok za dostavljanje tube je 15 dana. 4. ZLOUPOTREBA PRAVA OD STRANE RADNIKA Zloupotreba znai da se pravo koristi protivno njegovoj svrsi. Zloupotreba prava na bolovanje otvara 2 vrste odgovornosti: a) odgovara kao osiguranik iz oblasti zdravstvenog osiguranja b) odgovornost iz radnog odnosa. Zaposleni nanosi stvarnu tetu ali i izgubljenu korist, dakle dvostruku tetu. Za prvih 30 dana bolovanja naknadu isplauje poslodavac a to ga kota (to je stvarna teta) Druga teta je izgubljena dobit poslodavca. Da bi se poslodavac zatitio od ovakvog ponaanja predvieni su sledei mehanizmi: 1. zaposleni je duan da u roku od 3 dana dostavi lekarsko uverenje u kojoj lekar oznaava vreme oekivane spreenosti za rad 2. mogunost poslodavca ako posumnja u opravdanost odsustva da podnese zahtev za preispitivanje zdravstvenog stanja zaposlenog i to moe biti razlog za otkaz. Kao laka povreda predstavlja neobavetenje stareine u roku od 24 asa o razlozima spreenosti za rad.