Ponasanje Metala - AS PDF

Mašinski materijali
- Predavanje (AS)-
Ponašanje metala pri

delovanju spoljnih sila
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

Osnovni pojmovi
Ako na metalno telo deluje spoljna sila, telo menja svoj oblik i pri
dovoljnoj veličini spoljne sile dolazi do njegovog razaranja.
Delovanjem sile nastaju istovremeno u telu naponi, jer se ono
unutrašnjim silama suprostavlja promeni oblika. Promena oblika
izazvana delovanjem spoljnih sila se naziva deformacija (ponekad
takodje preoblikovanje).

Vrste opterećenja
Mašinski delovi mogu da budu

Opterećeni nekim od sledećih
Opterećenja ili njihovom kombinacijom.
Savijanje
Zatezanje Pritiskivanje Smicanje Uvijanje

Inženjerski napon
• Zatežući napon, σ: • Smičući napon, τ:
Ft Ft F
Area, A
Površina, Fs
Area, A
Površina,
Fs
Ft Ft Fs Ft
σ= τ= F
Ao Ao
original
Početna area
površina
before
pre loading
opterećenja Jedinica za napon:
N/m2 (ili MPa )
Zatežući napon Smičući napon Veza između
σ= F/A τR = Fs/As σ i τR
F Normala na
τR=Fs/As
A ravan τR
klizanja, ns As Fcosλ A/cosφ
Fs
F nsφ
ac a
r
v
a nj
P iz a v ac a λ A
a nj
kl r
P iz a
τR a c Fs As
F kl av nja
r
P iz a
kl
F cos λ
τ R= = σ cos λ cos φ
A / cos φ
Kritična vrednost smičućeg i normalnog napona
Normalni napon (σ) dostiže maksimum za λ = 0°;

Smičući napon (τ) ima maksimalnu vrednost pri λ = 45° koja iznosi 1/2 · σ0.
τR = σ cos λ cos φ
σ 1.00 σ0
σ σ
0.75 σ0
σ
τR = 0 τR = 0
0.50 σ0
τR = σ/2 τ
λ=90° φ=90°
λ=45° 0.25 σ0
φ=45°
0
0 30 60 90°
α
• Maksimalna vrednost za τR = σ/2;

Elastična deformacija
2. Malo
1. Početno 3. Rasterećeno
opterećenje
bonds
Granično
stretch
izduženje
return to
Vraćanje na
initial
početak
δ
F Po uklanjanju opterećenja
Pri niskim vrednostima spoljnih sila (i niskim Elastična deformacija nestaje
naponima) deformacija je samo elastična
(opružna); po rasterećenju ta deformacija F Linear-
nestaje, a telo poprima prvobitni oblik. elastic
U kristalnoj rešetki se elastična deformacija
ispoljava samo malim otklanjanjem atoma iz Non-Linear-
njihovog ravnotežnog položaja; otklon ne elastic
prelazi polovinu parametra rešetke. δ
Plastična deformacija metala
1. Početno 2. Malo opterećenje 3. Rasterećenje
bonds
stretch planes
& planes still
shear sheared
δelastic + plastic δplastic
Plastina deformacija po uklanjanju

F opterećenja ne nestaje!
F
Prekorači li veličina spoljašnje sile odredjenu
granicu dolazi do plastične (trajne) deformacije,
a po rasterećenju telo ostaje deformisano. linear linear
Pri trajnoj deformaciji menjaju atomi svoj položaj elastic elastic
za udaljenost najmanje jednaku parametru
δ
δ plastic δelastic
rešetke.
Elastična i plastična deformacija
• Zatezni test:
Elastic+Plastic
tensile stress, σ at larger stress
Elastic
initially
permanent (plastic)
after load is removed
εp engineering strain, ε
plastic strain
Inženjerska deformaija
δ/2
• Izduženje: • Suženje:
Lo
ε = δ wo
εL =
−δL
Lo δ/2 wo
δL/2 δL/2
θ/2
• Smičuća deformacija:
π/2 - θ
γ = tan θ
π/2 θ/2
Linearna elastičnost
• Modul elastičnosti, E:
(zove se još i Jungov modul elastičnosti)
• Hukov zakon: σ=Eε Izmedju elastične

deformacije (ε) i napona (σ)
Jedinica: F postoji linearna zavisnost
E: [GPa] koja je poznata kao Hukov
zakon:
σ
E
1 ε
F Linear-
elastic
Jednoosno
zatezanje

Modul elastičnosti, E
Grafit
Metali Keramike Kompoziti
Polimeri
Legure Poluprovodnici
1200
1000 Diamond
800
600
Si carbide
400 Tungsten Al oxide Carbon fibers only
Molybdenum Si nitride
E(GPa) 200
Steel, Ni
Tantalum
CFRE(|| fibers)*
Ekeramike
<111>
Platinum Si crystal
Cu alloys <100> Aramid fibers only
100 Zinc, Ti
80 Silver, Gold AFRE(|| fibers)*
60
40
Aluminum
Magnesium,
Tin
Glass-soda Glass fibers only
GFRE(|| fibers)*
> Emetala
>> Epolimera
Concrete
109 Pa 20 GFRE*
CFRE*
Graphite GFRE( fibers)*
10
8 CFRE( fibers)*
6 AFRE( fibers)*
Polyester
4 PET
PS
PC Epoxy only
2
PP
1 HDPE
0.8
0.6 Wood( grain)
PTFE
0.4
0.2 LDPE

Modul klizanja
τ M
• Modul elastičnosti G Prost
na smicanje, G: γ
1 torzioni
test
τ=Gγ
M
Zapreminski modul elastičnosti

Vo – početna zapremina
• Zapreminski P ΔV – promena zapremine
P
Pritisni
test
modul elastičnosti, K:
ΔV P P
ΔV Vo
P= -K -K
Vo 1
Poasonov koeficijennt
• Poasonov koeficijent
F • Poasonov koeficijent, ν:
kreće se u granicama
ν = − εL 1 ≤ ν ≤ 1/2
ε
bez promene zapremine: ν = 0.5
metali: ~ 0.33
keramike: ~0.25 Jedinica:
polimeri: ~0.40 ν: bezdimenziona
F
Jednoosno Poprečna deformacija, εL
zatezanje
Uzdužna deformacija, ε
• Odnosi za izotropne materijale:
E E
G= K=
2(1 + ν) 3(1 − 2ν)
Naponsko stanje
• Jednoosno zatezanje: kabal
F F
Ao = cross sectional
Poprečni presek
F
σ= σ σ
Ao
Ski lift
• Smicanje: pogonsko vratilo
M Fs Ao τ
Ac Fs
τ =
Ao
M
2R
Naponsko stanje
• Pritiskivanje:
Ao
Canyon Bridge, Los Alamos, NM
F
Balanced Rock, Arches σ=
National Park Ao

Naponsko stanje
• Dvo-osno zatezanje: • Hidrostatički pritisak:
Plinski rezervoar Riba pod vodom
σθ > 0
σz > 0 σ h< 0

Odredjivanje precizne granice izmedju elastične i trajne deformacije je teško;
kod polikristalnih materija se takva granica praktično i ne pojavljuje (neka su
zrna trajno deformisana, druga samo elastično). Zato se oblast elastičnih
deformacija ograničava naponom pri kome ipak dolazi do merljive trajne
deformacije koja se označava kao granica elastičnosti. Odredjivanje ove ove
granice dosta teško i dugotrajno. U tehničkoj praksi se za napon, koji
karakteriše početak trajne deformacije uzima napon, koji izaziva trajnu
deformaciju 0.2% i označava se kao granica R0.2
Kod nekih metala može se početak trajne deformacije lako očitati sa dijagrama
kidanja. Dostigne li napon vrednost koja odgovara tački H, dolazi do rasta
trajne deformacije, koji je praćen naglim padom napona. Sniženje napona pri
kojem se deformacija nastavlja, naziva se tečenje materijala; tačka H koja
prikazuje početak trajne deformacije označava se kao gornja granica tečenja
ili samo napon tečenja. Deformacija εH, koja odgovara tački H, može se
smatrati za granicu izmedju elastične i trajne deformacije.

Gornja granica tečenja Krt lom
H
σ Napon,
Donja granica tečenja

Žilav lom
Suženje
εH Deformacija, ε
Oblast ulevo se koristi za procenu konstrukcionih osobina materijala (gde

nije dopuštena trajna deformacija), oblast udesno sadrži informacije
potrebne za tehnološke postupke, zasnovane na trajnim deformacijama
(naročito pri kovanju, valjanju).

Plastična (duktilna) deformacija kristalnih materijala nastaje:
klizanjem ili
dvojnikovanjem
I ostvaruje se kretanjem dislokacija. U oba slučaja reč je o trajnoj
promeni oblika, izazvanoj smičućim naponima (τ) dovoljne veličine.
Plastična deformacija klizanjem
Pri plastičnoj deformaciji klizanjem,

tim naponom izaziva se pomeranje
dva dela kristala duž odredjenih
kristalografskih ravni, na udaljenost
koja odgovara vektoru rešetke
(medjuatomskoj udaljenosti),
odnosno celom umnošku vektora
rešetke.

Smičući napon
Ako se postepeno povećava sila opterećenja koja deluje na kristal, najzad će smičući
naponi u pogodnoj kristalografskoj ravni (tzv. ravni klizanja) dostići kritičnu
vrednost tzv. kritičan napon klizanja i započeće deformacija klizanjem; jedan deo
kristala se pomera po ravni klizanja u odnosu na drugi deo.
Iz veze izmedju strukture kristala i geometrije deformacije klizanjem mogu se
formulisati tri osnovna zakona klizanja:
1. Ravan klizanja odgovara ravni kristala najgušće posednutoj atomima;
2. Pravac klizanja odgovara pravcima kristala koji su najgušće posednuti atomima;
3. Od datog skupa ravni i pravaca može se izdvojiti takva ravan i pravac, gde
smičuća komponenta napona dostiže najveću vrednost (tzv. aktivna ravan i pravac
klizanja; aktivacija nastaje po Šmidovom zakonu tečenja).
Kritični napon smicanja
Šmidov zakonu tečenja
Od mogućih sistema klizanja u kristalu, klizanje

će početi na onom za kojeg je potrebna najmanja
komponenta razloženog napona (komponenta
nastala razlaganjem opterećenja).
Tangencijalna sila = F ⋅ cos λ

A
Projekcija površine =
cos φ
F
τC = ⋅ cos λ ⋅ cos φ = σ ⋅ cos λ ⋅ cos φ
A
Uloga dislokacija na plastičnu deformaciju
Stvarni kritični napon klizanja eksperimentalno odredjen kod masivnih
monokristala čistih metala je 100 do 1000 puta manji od teorijskog. Razlog
ovom neslaganju izmedju proračunatih i izmerenih vrednosti kritičnog napona
klizanja je pogrešna pretpostavka iz koje je proračun izveden. Bilo je usvojeno
klizanje u savršenom kristalu sa idealnom kristalnom rešetkom pri čemu se
jedan deo po drugom kretao kao kruta celina.
sila
smicanja
G
τ max =
2π
klizanje
ravan
klizanja
Kritični napon klizanja

Pri klizanju u realnim uslovima ne dolazi do pomeranja atomnih slojeva
kao celine, već postupnim premeštanjem relativno malog boja atoma.
To je omogućeno prisustvom i kretanjem dislokacija u kristalu.
Plastična Deformacija!

Plastično
deformisanje
monokristala cinka.
Originalni materijal
Materijal posle
Plastične deformacije

Plastična deformacija dvojnikovanjem
Pri dvojnikovanju smičući naponi u odredjenom delu kristala dovode do

pomeranja većeg broja susednih atomskih ravni. Za razliku od klizanja, pri
plastičnoj deformaciji dvojnikovanjem dolazi do pomeranja mnogih atomskih
ravni tako da relativno pomeranje atoma susednih ravni ne odgovara celom
vektoru rešetke. Deformisani deo kristala ima drukčiju orijentaciju rešetke, nego
što je ima osnovna rešetka.
Dvojnikovanje
Deformaciono ojačanje
Na dijagramu napon-deformacija za ugljenični čelik uočava se fenomen
deformacionog ojačanja u zoni plastičnih deformacija. To se može potvrditi
zaustavljanjem zatezanja u tački A i dodatnim eksperimentom zatezanja do
zone plastičnosti čelične šipke. Ako se na mašini za ispitivanje zatezanjem
(kidalici) uzorak optereti do napona σA koji leži izmedju granice tečenja i jačine
Rm i zatim uzorak izvadi iz čeljusti mašine i naknadno izloži zatezanju dobiće se
nov napon tečenja koji je veći od prvobitnog.
A B
552
Napon
tečenja
Ovaj fenomen naziva
se radno otvrdnjavanje,
Napon Isti nagib
deformaciono 345 tečenja ali viši
napon tečenja
ojačanje ili prerada na
hladno (hladna
Napon, MPa
obrada).
Izduženje

Sa porastom stepena deformacije menja se oblik zrna; početna poliedarska zrna
se izdužuju u pravcu preovladjujuće deformacije, a od njih zatim nastaju veoma
izdužena vlakna sa relativno malim poprečnim dimenzijama. U toku plastične
deformacije menja se takodje orijentacija rešetke u pojedinim zrnima; kod
nedeformisanih zrna je orijentacija obično slučajna, a tokom deformacije se
menja u usmerenu.
a) b)
Orijentacija rešetki i oblik zrna: a) nedeformisani sistem, b) deformisani sistem
• Kako utiče valjanje na polikristalne metale ?
- pre valjanja - posle valjanja
Pravac valjanja
235 μm
Zrna su Efekat valjanja na

aproksimativno Orijentaciju zrna
sferična i slučajno
orijentisana
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 9 29

Hladno valjanje lima
Hladno valjanje
Plastična deformacija

Uticaj hladnog deformisanja
Zatezna čvrstoća
na zatezne karakteristike
otpornosti i plastičnosti metala
Granica tečenja
Duktilnost
Procenat hladnog deformisanja

Efekat hladnog deformisanja na krive zatezanja
niskougljeničnog čelika
Koji je efekat hladnog

deformisanja na:
• Rm? ↑
• Rp? ↑
• Zilavost? ↓
• Izduženje do loma? ↓ Napon
• E? ne menja se
Procenat
hladne
deformacije
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic Deformacija 32
Oporavljanje i rekristalizacija
Promene osobina posle plastične deformacije na hladno u mnogim slučajevima

su poželjne i često se koriste u tehničkoj praksi (npr. vučenje žica na hladno,
cevi i sl.). Medjutim te nove osobine materijala, ponekad mogu biti nepoželjne,
pre svega zbog smanjenja žilavosti i plastičnosti, što sprečava dalju preradu
plastičnim deformisanjem.
Budu li po deformaciji stvoreni pogodni uslovi (zagrevanjem deformisanog

metala), menjaće se raspored atoma u deformisanom metalu. Posledice
prethodnog deformisanja će se postepeno odstranjivati, a unutrašnja kristalna
gradja metala približavaće se početnom stanju pre deformisanja. Obično
razlikujemo dva stadijuma obnove deformisane kristalne gradje:
• oporavljanje i
• rekristalizacija.

Oporavljanje deformisane kristalne gradje, odvija se uglavnom ispod
temperature rekristalizacije, tako da ostaje mikrostruktura deformisanog
metala nepromenjena (oblik i veličina zrna odgovaraju stanju posle
okončanja deformacije). Stoga se tok oporavljanja ne može pratiti optičkim
mikroskopom. Pri porastu temperature dolazi do nove raspodele dislokacija.
Procesi kojima se menja raspodela dislokacija osnova su oporavljanja.
Oporavljanje se ispoljava snižavanjem unutrašnjih napona deformisanog
metala, promenom fizičkih osobina (npr. smanjenjem električnog otpora) dok
se mehaničke osobine bitnije ne menjaju.
a) b)

Ako je stepen plastične deformacije dovoljan, nastaje pri dostizanju
odredjene temperature pojava koja se naziva rekristalizacija. Pri tom
procesu nestaju početno deformisana zrna i nastaju nova zrna čiji se
oblik, veličina i orijentacija rešetki razlikuju od početnih deformisanih
zrna.
Do rekristalizacije dolazi na odredjenoj minimalnoj temperaturi. Ta
temperatura nije za dati metal konstantna. Kod čistih metala se obično
daje veza izmedju temperature topljenja Tt, K i temperature
rekristalizacije Tr u obliku:
Tr = (0.1-0.2)·Tt, za tehnički čiste metale;
Tr = (0.3 - 0.4)·Tt i za legure tipa čvrstog rastvora;
Tr = (0.5 - 0.6)·Tt.

Visina rekristalizacione temperature ima veliki praktičan značaj, jer ojačanje
postignuto plastičnom deformacijom ostaje zadržano samo ako je obradjen
materijal izložen delovanju temperature niže nego što je temperatura
rekristalizacije. Ako se plastična obrada odvija na višim temperaturama
ojačanje se ne pojavljuje pošto se rekristalizacija dešava istovremeno sa
plastičnom deformacijom; to znači da se ojačanje izazvano deformacijom
direktno odstranjuje istovremenom rekristalizacijom. Temperatura
rekristalizacije može tako predstavljati granicu prerade na hladno i prerade
na toplo. Pri preradi na hladno, temperatura obrade je niža od temperature
rekristalizacije i preradjeni metal ostaje ojačan. Pri preradi na toplo,
temperatura obrade je viša od temperature rekristalizacije i do ojačanja ne
dolazi.

Sopstveni Oporavljanje
zaostali
naponi
Jačina, Jačina Duktilnost

Rekristalizacija
tvrdoća,
duktilnost Tvrdoća
Hladno
deform. zrna Nova zrna
Veličina
zrna
Oporavljanje Rekrista- Porast
lizacija zrna Porast zrna
Povećanje temperature

Oporavljanje (nije Rekristalizacija Porast zrna
mikroskopski (mala zrna) (veća zrna)
vidljivo)
Porast zrna
Veličina kristala posle
rekristalizacije ima poseban
značaj za tehničku praksu.
Rekristalizacijom se može dobiti
veoma fina struktura i suprotno
veoma gruba struktura. Najveći
uticaj na veličinu zrna
rekristalisanog metala ima
prethodni stepen prerade.
0.6 mm 0.6 mm
Posle 8 s, Posle 15 min,

580°C 580°C
Metodi ispitivanja metala i legura
Mehaničke osobine materijala
Delovi mašina i uređaja izloženi su u eksploatacionim uslovima različitim

vrstama opterećenja, a ponekad i povišenim ili sniženim temperaturama ili pak
korozionom dejstvu. Da bi se ustanovio "odgovor" materijala na razne uslove
spoljnjeg opterećenja neophodna su laboratorijska ispitivanja, koja kad je reč o
mehaničkim osobinama treba da budu maksimalno prilagođena realnim
uslovima u kojima delovi rade. Testiranjem materijala ne dobijaju se samo
podaci potrebni za projektovanje i konstrukciju delova mašina već i neke
karakteristike koje se odnose na mogućnost prerade poluproizvoda u finalne
proizvode. Jednom rečju mehaničke osobine metala obuhvataju svojstva
otpornosti i svojstva deformacije.

Budući da se ispitivanju mehaničkih osobina posvećuje veliki deo
vremena na laboratorijskim vežbama, ovde će biti iznete samo opšte
napomene koje se odnose na:
• Ispitivanje zatezanjem,
• Merenje tvrdoće,
• Odredjivanje udarne žilavosti,
• Određivanje dinamičke izdržljivosti,
• Ispitivanje na povišenim temperaturama

Ispitivanje zatezanjem
Zasniva se na sporom zatezanju uzorka standardnog oblika i dimenzija

na uredjaju koji se zove kidalica. Ona je opremljena dinamometrom za
merenje sile i pisačem koji u svakom momentu zapisuje zavisnost
izduženja od sile. Pomoću podataka zabeleženih pri ispitivanju (sl. 2.13)
i izmerenih na prekinutom uzorku određuju se:
• Zatezna čvrstoća, Rm, MPa (Zatezna čvrstoća),
• Napon tečenja, R0,2, MPa (Gornja granica tečenja, ReH),
• Izduženje A5,65, A11,3, % (Indeksi se odnose na radnu dužinu),
• Suženje Z, % (Kontrakcija),
• Modul elastičnosti E, MPa.

Karakteristike otpornosti materijala
Zatezna čvrstoća je pokazatelj kvaliteta materijala, koji se ne koristi

kao proračunska veličina kod duktilnih materijala.
Napon tečenja je najvažnija veličina za proračun (dimenzionisanje)

mašinskih delova. Najveći nivo napona kojim se deo sme opteretiti
mora biti niži od napona tečenja, što se za odgovorne konstrukcije
definiše stepenom sigurnosti.
Karakteristike plastičnosti materijala
Izduženje može biti bolji pokazatelj metalurškog kvaliteta čelika

nego jačina, jer u slučaju poroznosti ili nemetalnih uključaka A
drastično opada.
Suženje je bitan pokazatelj obradljivosti metala plastičnim

deformisanjem.

Kidalica
Gornja čeljust
Gornja čeljust
Epruveta
Epruveta
Donja čeljust
Donja čeljust

Ekstenzometar
Ekstenzometar služi
za merenje vrlo malih
deformacija

Karakteristične tačke:
E – granica elastičnosti,
P – granica proporcionalnosti,
T – granica tečenja,
M – maksimalna sila,
K – sila kidanja.

Dijagram napon-deformacija
Vrlo krt materijal (npr. keramike)

plastičnost prelom
napon (npr. metal)

tečenje
elastičnost Veoma duktilan

(npr. polimeri)
materijal
deformacija

Su ženje
Suženje
Lokalizovanje plastične deformacije posle
dostizanja maksimalne sile
Epruveta od mekog čelika

Duktilni prelom
Veoma Srednje Krt Duktilnost
Meki metali (Au, Pb) • B je uobičajen način.

polimeri, • Duktilni prelom je poželjan.
Zašto?
• Krt prelom: bez upozorenja.
A B C
Prelom Al Krt prelom: kaljen čelik

Dijagrami zatezanja za krt i plastičan (žilav) materijal

Dijagram stvarni napon-stvarna deformacija (σst-εst)
Između stvarnog napona i deformacije u zoni plastičnosti ustanovljena je zavisnost:
σ = k ⋅ε n , 140
Prekid
gde je 120
k- konstanta zavisna od materijala, a
Tehnički ili stvarni napon ×6.9, MPa

100 Kriva stvarni napon
-deformacija
n- koeficijent deformacionog ojačanja.
. 80
Kriva tehnički napon
Između stvarnih napona i deformacija sa -deformacija
jedne strane i tehničkih sa druge strane 60
postoje veze: Prekid

40
σ st = σ (1 + ε ) i 20
Uporedni prikaz
ε st = ln(1 + ε ) grafika 0
20 40 60 80 100
σ-ε i σst-εst Tehnička ili stvarna deformacija, %

Poređenje granice tečenja, Rp
Graphite/
Metals/ Composites/
Ceramics/ Polymers
Alloys fibers
Semicond
2000
Steel (4140)qt
Rp(ceramics)
>>Rp(metals)
in ceramic matrix and epoxy matrix composites, since

1000
Yield strength, σy (MPa)
since in tension, fracture usually occurs before yield.

Ti (5Al-2.5Sn)a
in tension, fracture usually occurs before yield.

700
600
W (pure)
Cu (71500)cw
>> Rp(polymers)
500 Mo (pure)
400 Steel (4140)a
Steel (1020)cd
300
Hard to measure,
Al (6061)ag
Hard to measure,
200 Steel (1020)hr

¨
Ti (pure)a
Ta (pure)
Cu (71500)hr a = žareno
100 hr = vruće valjano
dry ag = stareno
70 PC
60 Nylon 6,6 cd = hladno izvlačeno
Al (6061)a PET
50 cw = hladno deformisano
40 PVC humid
qt = kaljeno i otpušteno
PP
30 HDPE
20
LDPE
Tin (pure)
10
Poređenje zatezne čvrstoće, Rm
Graphite/
Metals/ Composites/
Ceramics/ Polymers
Alloys fibers
Semicond
5000 C fibers
Aramid fib
E-glass fib
Rm(ceram)
3000
Tensile strength, TS (MPa)
2000 Steel (4140)qt ~Rm(met)

AFRE(|| fiber)
1000 W (pure)
Ti (5Al-2.5Sn)aa
Steel (4140)
Diamond GFRE(|| fiber)
CFRE(|| fiber) ~ Rm(comp)
Cu (71500)cw Si nitride
300
Cu (71500)hr Al oxide
Steel (1020)
Al (6061)ag
>> Rm(poly)
Ti (pure)a
200 Ta (pure)
Al (6061)a Si crystal
100 wood(|| fiber)
<100> Nylon 6,6
Glass-soda PC PET
40 Concrete PVC GFRE( fiber)
30 PP CFRE( fiber)
AFRE( fiber)
HDPE
20 Graphite
LDPE
10
wood( fiber)
1
Poređenje modula elastičnosti, E

Puzanje
Puzanje materijala
materijala
• Nastaje pri temperaturi, T > 0.4 Ttopljenja

• Deformacija se menja tokom vremena.
Opterećenje
εpuzanja
stacionarno
puzanje
tercijalno
puzanje
Zagrevanje
primarno vreme
puzanje
Efekat
Efekat napona
napona ii temperature
temperature
Održavanje T konstantnim Održavanje σ constant

promena σ : promena T :
Τ1 > Τ2 > Τ3
σ1 > σ2 > σ3
ε σ1 ε Τ1
σ2 Τ2
σ3 Τ3
.ε .ε
vreme vreme

Tvrdoća
Tvrdoća se definiše kao otpor prodiranju utiskivača koji je tvrdji od ispitivanog
materijala. Kod metalnih materijala postoji jaka korelacija izmedju elastičnosti
i tvrdoće, pa zato i veličina odskoka može poslužiti za procenu tvrdoća po tzv.
skleroskopskoj metodi.
Najčešće se tvrdoća tehničkih metala odredjuje po:
Brinelu,
Vikersu i
Rokvelu

Brinelova tvrdoća (HBS ili HBW)
meri se na ravnom uzorku

utiskivanjem čelične ili kuglice od
Kuglica
tvrdog metala prečnika D = 10, 5, 2.5
mm.
Na osnovu F, D i prečnika otiska d, Otisak
izmerenog na mikroskopu ugradjenom
u Brinelov aparat, računa se tvrdoća:
2F
HB =
(
π D D − D2 − d 2 )
Najveća tvrdoća koja se može meriti sa utiskivačem od kaljene čelične kuglice
je 450 HB, a sa kuglicom od tvrdog metala, ta je granica 750 HB.
Izmedju jačine na kidanje konstrukcionih čelika u normalizovanom stanju i
tvrdoće HB ustanovljena je empirijska veza .

Vikersova tvrdoća (HV)
Utiskivač
meri se pomoću dijamantske
- piramida
piramide sa uglom pri vrhu od
136º koja se utiskuje pod
opterećenjem u materijal.
Tvrdoća po Vikersu izračunava
se prema izrazu:
Otisak
1.854F
HV = Materijal
d2
Metoda po Vikersu naročito je pogodna za kontrolu tvrdoće veoma tvrdih površina
kao što su kaljene, cementirane, nitrirane ili difuziono metalizirane. Pored toga
mogu se meriti tvrdoće tankih predmeta ako se primene mala opterećenja kojima
se deluje na utiskivač.
Tvrdoća HV bliska je tvrdoći HB u granicama 250-600; izvan ovog intervala
tvrdoće se znatno razlikuju, te za prevodjenje jedne u drugu služe uporedne
tablice.
Rokvelova tvrdoća (HRC, HRB)
meri se direktnim očitavanjem na skali aparata. Utiskivač kod metode HRC
je dijamantska kupa sa uglom od 120º.
Druga skala HRB upotrebljava se za merenje tvrdoće relativno mekših
materijala (HB < 400). Kao utiskivač koristi se čelična kuglica prečnika 1/16
inča.
Merenje tvrdoće po Rokvelu je veoma brzo, a otisak je gotovo nevidljiv.
Glavno opterećenje
Glavno opterećenje
predopterećenje predopterećenje
predopterećenje predopterećenje
Utiskivač kuglica Utiskivač kupa

HRB Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic HRC 61
Skleroskopska tvrdoća ili tvrdoća po Šoru (HSh)
odredjuje se prema visini elastičnog odskoka malog tega koji
slobodno pada sa odredjene visine. Posle merenja ne ostaju nikakvi
tragovi, koji bi mogli delovati kao inicijalne prsline kod dinamički
opterećenih delova.

Metode merenja tvrdoće
Izgled utiskivača Formula za

Metoda Utiskivač Opterećenje
Bočni pogled Pogled odozgo izračunavanje tvrdoće
Kuglica od D
čelika ili 2F
Brinel d F HB =
volfram karbida π D( D − D 2 − d 2 )
prečnika 10 mm d
d
136° d1 1
Dijamantska 1.854
Vikers F HV =
piramida d2
t b
Dijamantska 14.2
Knup F HK =
kupa l / b=7.11 l2
b / t=4.00
l
Rokvel 120° HRA =
60 kg
A Dijamantska d 150 kg HRC = 100-500 t
C kupa
D t 100 kg HRD =
B HRB =
1/16" prečnika 100 kg
F
čelične kuglice d 60 kg HRF =
G 130-500 t
150 kg HRG =
1/8" prečnika t
E 100 kg HRE =
čelične kuglice

Tvrdomer
Kuglični
utiskivači
Odredjivanje
Odredjivanje dinamičke
dinamičke izdržljivosti
izdržljivosti
Analizom brojnih preloma mašinskih delova koji su dugo bili izloženi naizmenično
promenljivom opterećenju (npr. klipnjača, osovina i sl.), ustanovljeno je da radni
naponi nisu prelazili napon tečenja. Pošto lomovi nisu nastali zbog unutrašnjih
grešaka (porozna mesta, nemetalni uključci) pretpostavilo se da je došlo do
zamora materijala usled dugotrajnog rada.
Inicijalna
prslina Zamorni
Zamorni prelom
prelom
Zamorna Nasilni lom

prslina

Velerov dijagram
Laboratorijskim ispitivanjima uzorka

promenljivim opterećenjem na 50 Meki čelik
mašinama koje se zovu pulzatori,
Napon
dobijaju se Velerove krive. 40 Zamorna
čvrstoća
Granična vrednost napona koju 30
materijal praktično izdržava bez obzira Al legure
na broj ciklusa ponovljenih opterećenja 10
zove se dinamička jačina (dinamička
0
čvrstoća, dinamička izdržljivost, 105 106 107 108 109
zamorna čvrstoća).
Nloma
Povećanje zamornog veka
1. Stvaranje pritisnih S = stress amplitude
površinskih napona
(pritisni naponi sprečavaju near zero or compressive σm
širenje prslina) moderate tensile σm
larger tensile σm
N = Cycles to failure
-- Metod 1: shot peening -- Metod 2: cementacija

shot
C-rich gas
put
surface
into
compression
2. Uklanjanje loše dobro

koncentratora
napona.
loše dobro
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 20 67
Udarna žilavost
Energija koja se utroši pri udarnom
savijanju je merilo osetljivosti materijala na
lokalnu koncentraciju napona. Ispitivanje
udarne žilavosti prvi je uveo Šarpi
(Charpy) i definisao je kao rad potreban za
prelom probnog uzorka preseka 1 cm2,
koji sadrži žleb propisanih dimenzija.
Ovako definisana veličina udarne žilavosti
nema fizički karakter, pa rezultati mogu biti
uporedivi samo ako su dobijeni na istim
probnim uzorcima i u istim uslovima.
Metali skloni krtom lomu razaraju se pri
malom utrošku energije i gotovo bez
vidljive deformacije na mestu preloma.
Šarpijevo klatno za ispitivanje žilavosti

Kod ugljeničnih čelika, sa snižavanjem temperature, žilavost naglo pada u
uskom temperaturskom intervalu. Na krivoj se uočava prevojna tačka koja
odredjuje prelaznu temperaturu, kao granicu žilavog i krtog loma.
Jedna od najboljih ilustracija o uticaju prelazne temperature je havarija
brodova Liberti (Liberty) proizvodjenih u toku Drugog svetskog rata.
A1
Rešetka
Energija udara
Metali rešetke A2,
keramika, polimeri
Krt Žilav
Materijali velike jačine
Prelazna temperatura
Temperatura
Brod Liberty
Zavisnost udarne žilavosti od
temperature za različite materijale
Žilavost loma KIC
Proračun mašinskih delova dugo se zasnivao na naponu tečenja i stepenu
sigurnosti. Pored toga što su radni naponi bili niži od dozvoljenih dolazilo je do
iznenadnih lomova, naročito u uslovima ravanskog stanja deformacija. Lom
nastaje zbog rasta inicijalnih prslina na mestima uključaka i drugih
diskontinuiteta, na koje su posebno osetljivi metali visokog napona tečenja i
velike jačine. Zato je za ovu klasu materijala uveden pojam žilavost loma, koji
se odnosi na otpor širenju prsline.
Veza izmedju napona koji dovodi do

oštećenja (σf, MPa) i žilavosti loma
(KIc , Mpa m1/2) data je izrazom
K IC = Y σ f πa [MPa ⋅ m ]
gde je:
A - dužina ivične prsline
Y (a/W)- faktor oblika zavisan od
geometrije konstrukcionog dela
Graphite/
Metals/ Composites/
Ceramics/ Polymers
Alloys fibers
Semicond
100
C-C(|| fibers)1 Koeficijent
70 Steels
60
50
Ti alloys intenzivnosti
40
30
Al alloys Napona, KIc
Mg alloys
KIc(MPa · m0.5)
20
Al/Al oxide(sf) 2
Y 2O 3/ZrO2(p)4
K metals
10 C/C( fibers)1
Al oxid/SiC(w)3
Si nitr/SiC(w)5 c
Povećanje
7 Diamond
Al oxid/ZrO2(p)4
6 Si carbide Glass/SiC(w) 6 comp
5 Al oxide
Si nitride
PET Kc
4
PP
poly
K cer
3
c ≈ Kc
PVC
2 PC
1 <100>
Si crystal PS Glass6
<111>
0.7 Glass-soda
0.6 Polyester
Concrete
0.5

Hvala na pažnji

Ponasanje Metala - AS PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ponasanje Metala - AS PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mašinski materijali

Ponašanje metala pri

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 2

Mašinski delovi mogu da budu

Zatezanje Pritiskivanje Smicanje Uvijanje

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 3

Normalni napon (σ) dostiže maksimum za λ = 0°;

• Maksimalna vrednost za τR = σ/2;

δelastic + plastic δplastic

Plastina deformacija po uklanjanju

• Hukov zakon: σ=Eε Izmedju elastične

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 11

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 12

Zapreminski modul elastičnosti

Canyon Bridge, Los Alamos, NM

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 16

Plinski rezervoar Riba pod vodom

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 17

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 18

Donja granica tečenja

Oblast ulevo se koristi za procenu konstrukcionih osobina materijala (gde

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 19

Plastična deformacija klizanjem

Pri plastičnoj deformaciji klizanjem,

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 20

Šmidov zakonu tečenja

Od mogućih sistema klizanja u kristalu, klizanje

Tangencijalna sila = F ⋅ cos λ

Kritični napon klizanja

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 23

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 24

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 25

Pri dvojnikovanju smičući naponi u odredjenom delu kristala dovode do

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 27

Zrna su Efekat valjanja na

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 9 29

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 30

Procenat hladnog deformisanja

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 31

Koji je efekat hladnog

Promene osobina posle plastične deformacije na hladno u mnogim slučajevima

Budu li po deformaciji stvoreni pogodni uslovi (zagrevanjem deformisanog

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 33

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 34

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 35

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 36

Jačina, Jačina Duktilnost

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 37

Posle 8 s, Posle 15 min,

Mehaničke osobine materijala

Delovi mašina i uređaja izloženi su u eksploatacionim uslovima različitim

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 40

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 41

Zasniva se na sporom zatezanju uzorka standardnog oblika i dimenzija

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 42

Zatezna čvrstoća je pokazatelj kvaliteta materijala, koji se ne koristi

Napon tečenja je najvažnija veličina za proračun (dimenzionisanje)

Karakteristike plastičnosti materijala

Izduženje može biti bolji pokazatelj metalurškog kvaliteta čelika

Suženje je bitan pokazatelj obradljivosti metala plastičnim

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 43

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 44