ДИГИТАЛНИ ИЗВОРИ ЗНАЊА

Навешћу пример истраживања извора у библиотеци у једној основној школи у Србији.

Развој информационо-комуникационих технологија и олакшана доступност дигиталних
извора са интернета омогућили су модернизацију рада школске библиотеке, промену
структуре библитечког фонда, и њено сврсисходније учешће у васпитно-образовном
процесу који се одвија у основној школи. То је у великој мери довело до обогаћења
лектирног и белетристичког фонда библиотеке, као и формирања дигиталне збирке
методичких материјала за наставнике, у циљу подршке наставних и ваннаставних
активности, уз унапређење стандардних библиотечко-информационих и медијатекарских
послова библиотекара. Дигитални извори се уступају на коришћење како наставницима
тако и ученицима, у самој библиотеци, али и посредством интернета, чиме школска
библиотека с правом добија и епитет „виртуелне“ библиотеке.

ЗАКЉУЧАК

Као фундаментални људски феномен, учење је основни процес који доводи до усвајања
знања, вештина и навика за заштиту радне и животне средине и развоја безбедоносне
културе и еколошког понашања.

ЛИТЕРАТУРА

 Арбунић, А., Костовић – Врањеш, В., Настава и извори знања, Сплит: Свеучилиште
у Сплиту, изворни знанствени чланак, 2007.
 Брофи, П., Библиотека у 21. веку: нове услуге за информационо доба. Београд:
Клио, 2005.
 Николић, В., Теорија и организација образовања за заштиту, Ниш: Универзитет у
Нишу: Факултет заштите на раду, 2012.
 Росандић, Д., Методика књижевног одгоја и образовања, Школска књига, Загреб,
1986.
 www.znanje.org
 https://sr.wikipedia.org/sr, Преузето дана: 14. 11. 2018.