Da li je s a t i m u vezi moguće govoriti o tome da su neke teori|e bliže istini od nekih drugih- o

nekom|stepen j j s t i n e teoijie, o nekoj meri istine? T u . J j ^ e r ^ Poper nalazi u istinolikosti-

stepenu korespodencije neke teorije (hipoteze) sa činjenicama, odnosno sa istinom u odnosu
na neku drugu teoriiu. Druga (kasnija) teorija mora biti u stanju da objasni, pruži odgovore na
sva ona gitan[ajia k o j a j e pružalajjdgovore i ranija teorija, zatim da objasni i ono na čemu je
ranijateoriiapala. kao i daotvori nekanovapitanja i probleme, kojeranijateorija nije otvarala. i
da njih bude u stanju da rasvetli i rgši.
Da bi se ovo što bolje razumelo, neophodno je uvesti i eksplicirati jošjieke^ppjmove, koji su u
Hirpktnnj vezi sa pnjmnm istinnlikoRtJ, tn su fpojmovi logičkog i empirijskog sadržaj~a neke
teorije: " ~
f(\. empiriiski sadržaj-yasa^vih osnovnih iskaza koii su datoj teoriji kontradiktomi
m logički sadržaj- l(ray^vih nnih iskaTa k-nji logjčki sIpHp iz-teorije, medu kojima razlikujemo
dvepodklase: istinit sadržaj-klasa svih istinitih konskvenci date teorije i lažni sadržaj-ktasa
svih njenih lažnih konsgkyenci
Shodno ovome,<^tstm<5Tikost neke teorije^e odreduje u smislu harastaniaj nienog istinitog
sadržaja i opadania njenog lažnog sadržaja- jedna teorija biće bliža istini od neke Hruge~Samo
ako od nje sledi više istinitih, a manje lažmh iskaza nego što je to slučaj sa drugom teorijom, pri
čemu je, naravno reč, o upotrebljavanju isključivo konkuretnih teorija, pa čak ima i slučajeva u
kojima se čak ni konkurentne teorije ne mogu uporedivati.
Vrlo je važno raziikovati istinolikost od Iogičke verovatnoće sa jedne, i potkrepljenosti sa
druge strane: istinolikost predstavlja ideju približavania "obuhvatniior ili "celof istini- ona_
upravo povezuje istinu i sadržaj, dok logička verovatnoća, povezuje istinn i nfisnstvo sadržaja.
ELI ( logička verovatnoća predstavlja ideju približavanja logičkoj izvesnosti ili tautološkoj istini
koja je u potpunosti lišena informativnog sadržaja). * ' -•
Što se potkrepljenosti tiče, i to je, poput pojma istinolikosti, jedan objektivan pojam, sa
bitnom raziikom u tome što je ideja istinolikosti (kao i sama ideja istine) po svom karakteru
vanvremenska, dok je stepen potkreplienosti neke teorije esencijalno vezan za
vreme.
Konačno. ono čemu nauka teži. a to je svakako nien progres. možemo odrediti kao
napredovanje teorija u istinolikosti. odnosno kao dostizanje što većeg stepena istinolikosti
medu teorijama. i to ie daleko iasniji i realističniji cili nego dostizanie same istine. Jer. u nauci
nikada ne raspolažemo dovoljno dobrim argumentima d a l ismo u pogledu bilo čega mogli tvrditi
da je zaista dostignuta istina. ali.. zato. uvek možemo naći neke jake i racionalne razloge da
smatramo da smo. u pogledu neke teorije. u okviru neke oblasti istraživanja. načinili novi korak.
korak bliže ka istini. Pritom. opasnost od toga daprogres nauke dođe do kraia. u tom smislu što
bi u iednom momentu došlo do kortačnog ispunienja zadatka nauke, ne postoji. ier su liudske
mogiićnosti saznavanja beskrajne i iedino što im preti jeste nedostatak imaginaciie, pogrešna
vera u značaj preciznosti i formalizacije u nauci, kao i mogućnost njene upotrebe u autoritarne
svrhe.

17. 'EVOLUTIVNA'JSTRUKTURA NAUČN0G PROGRESA'

4

Poper naučni napredak određuje kao napredak od starih problema ka novim problemima,
pomoću formulisanja hipoteza i njihovog pobijanja.
Naime, u nauci uvek započinjemo sa nekom teškoćom ili problemom teoriiske ili praktične
prirode, o kome, tada- na samom početku ništa ili vrlo malo znamo (u najboljem slučaju nam je
poznato u čemu se dati problem sastoji). Samim tim, nikakvo adekvatno i odlučujuće rešenie ne
može biti pronađeno u samom startu. Neophodno ie naipre upoznati se sa problemom. što se
postiže forrmilacijom naipre neadekvatnih rešenja i kritikom istih. ier se na tai način uviđaju
razlozi njihove neadekvatnosti -jedino tako može započeti uviđanje problema, postepeno
razumevanje njegovih teškoća, zahvaljujući čemu će svako sledeće ponuđeno rešenje biti bolje, u
tom smislu da će biti marye lažno od onog prethodnog. To je procedura koiu Pooer naziva
radom na problemu. i koja. ukoliko traje dovoljno duzo i intezivno. dovodi do sve dubljeg i
18
jasnijeg shvatanja problema- uviđanja njegovog razvoja i račvanja, njegovih pod- problema, te
njihovog odnosa prema drugim pitanjima i problemima, kao i do postepeno sve većeg sužavanja
skupa njegovih mogućih rešenja; one hipoteze koje tom prilikom izdrže kritičku diskusiju, koje
se pokažu boljima od svojih konkurenata, prihvatamo, dok sve druge odbacujemo, ili pak,
ograničavamo na određeni potdomen relevantnog polja iskustva nad kojim sprovodimo naučno
istraživanje. Reč je o tzv. Prirodnoj selekciji hipoteza: opstaju one hipoteze koje su pokazale
svoju komparativnu spremnost za preživljavanje u borbi za egzistenciju, dok eliminisane bivaju
one hipoteze koje nisu bile u stanju da izdrže proceduru kritike- ključni faktor u borbi za
egzistenciju u nauci, i to je ono što Poper naziva darvinističkom teorijom rasta znanja. koja
predstavlja njegovu stvarnu i jedinu sliku.
Dakle, ne doprinose sve teorije naučnom progresu, već samo one koje zadovoljavaju odredene
specifične uslove; eksplicitna formulacija tih uslova jeste sledeća:
1. T2 je bolja (manje lažna) od T1
2. T2 nije u sukobu sa empirijskom evidencijom
3. T2 objašnjava sve ono što objašnjava T1
4. T2 objašnjava činjenice koje T1 ne objašnjava, i ima veći empirijski sadržaj
5. T2 objašnjava činjenice na kojima je T1 pala
6. T2 treba da je rezultat nove, moćne, jedinstvene i ujedinjujuće ideje o povezanosti
između stvari, činjenica ili "teorijskih entiteta" koji su do tada bili nepovezani- zahtev
povezan sa idejom da "naše teorije treba da opisuju strukturalne osobine sveta ".
7. T2 mora da bude nezavisno proverljiva- nezavisno od svega onoga što objašnjava,
teorija mora da ima nove i proverljive posledice, tzv. "predviđanja" onih fenomena
koji do tada nisu bili posmatrani (ovo je bitno zbog toga što se na taj način isključuje
mogućnost uvođenja ad hoc rešenja, koja služe da "objasne" nepredviđenu iskrslu
problematičnu situaciju, a sama po sebi ne bivaju podvrgnuta proveri)
8. mora se zahtevati (poželjno je) da je T2 prošla neke nove i oštre empirijske testove,. koji
je potkrepljuju, a opovrgavaju Tl-tzv. "materijalni zahtev", zahtev empirijskog
uspeha. Jer, ako mi u principu očekujemo da će naučne hipoteze koje smo postavili,
vremenom biti opovrgnute i odbačene, ipak se sav "posao" nauke ne sastoji samo u tom
opovrgavanju i odbacivanju- cilj nauke je da se otkrije istina o problemu, i sve hipoteze
koje formulišemo u nauci formulišemo ne bi li smo ostvarili taj cilj (makar i posredno-
putem istinolikosti)- zato je materijalni zahtev nužan- zahtevamo da postavljene hipoteze
izdrže sve oštre (krucijalne) testove, zahtevamo da one ne budu brzo i lako pobijene.
Na ovaj način je Poper, na osnovu teorije istine Aifreda Tarskog, izveo svoju teoriju
istinolikosti, i, shodno tome, odredio rast naučnog znanja. Racionalnost nauke sadržana je u
činjenici da neku hipotezu. odnosno teoriiu biramo zato što ie bolia od raniie. bliža je istini; a
rast naučnog znanja sastoji se u kontinuiranom sprovodeniu pomenute procedure - u
napredovanju teorija u njihovoj istinolikosti, u njihovom približavanju istini. Tako pravila
naućne igre postaju ne samo put za otkrivanje i korigovanje grešaka, već i mnogo više od toga-
temelj u našem približavanju istini.

18. POPEROVA TEORIJA O TRI SVETA

Jedno od osnovnih vitanja^Jozofif(Tnauk^jej,vakako pitanje kritgriwna demarkaciie nauke od

pseudo-nauke. Njime su se intezivno baviliredukcionisti, aii iofTopinbio prvi koii je ponudio
korektan odgovor. postavljaiući princjp /falgifiVarTf^ tražemlmTeriium. Danas, međutim,
piranje demarkaciie-kao da ie izguhjj£_na svnjnj snazi; štaviše, aktuelno je unravo pitanie
niegove /nsnovpnp.sti. tj leoitimnosti razlikovanja nauke od pseudo-nauke: da li je takvu razliku
uopšte moguće uspostaviti?
Uopšte današnja filozofija nauke akcenat premešta na pitanja višeg nivoa opštosti nego što su
ona kojima se bavila tradicionalna epistemologija, pa i sam Poper, sve sa ciljem da se konačno
19
 odredi prava priroda nankp Tnm pHliknm se pokazalo da je ovaiooduhvat nemoeuće korektno
sprovesti. a da se u obzir ne uzmu i jpmmovn 1 s 1 stem 1, kontek^tiii okviru kojih se pomenuta
pitanja postavljaju-pokazalo se da, paralelno sa istraživanjem prirode nauke, mora biti
sprovođeno i istraživanje prirode jezika, ukoliko se misli doći do kakvog relevantnog odgovora.
Pomak u tom pogledu, u odnosu na svoje ranije stavove iznete u "Logici naučnog otkrića"
načinio je i sam Poper, što je posebno vidljivo u njegovoj teoriji o tri sveta.
Poperpva teorija o tri sveta, poredenje sa tradicionalnom epistemologijom

U svom ra?matranin ^hjektivnosti naučnog znanja. Poper jp ppšflp nd radiklane kriljke

tradirinnalnp epi<stemnlngiie knja niie praviTa__{i1i uviđalal razliku između subjektivne
^hjpkfjyne dimenziie spoznaie: za tradicionalnu epistemologiju^g^/eie odredenn kan i^initn
opravdano verovanje. Medutim. J o p e r primećy]£_da je
7siih7s1fi1WnriTsho^ jer. uvek ie reč o mom vernvanju, o opravdanju koje ia nalazim, o mom
jmanju- a^sve_to pre spadfl n dnmen pmnr.avanja psihnlngijp nego u domen filozofski zasnovane
teorije saznanja i nauke. Naime, tradicionalna epistemologija se, zapravo, bavila subiektvinim
staniima sve^mig{inr|im koie izmedu niih vladaiu. a znanieTTšrina. samim tim i nauka
_fnp m se ryome rukovodi. moraiu biti objektivni-nezavisni od hilo čijeg gnhjelrt-jvnog stava.
Potvrdu za ovakvo stanovište nalazimo u tome što iskazi nauke imaju određene karakteristike,
njihova vrednost je apsolutno nezavisna od nas kao saznajnih subjekata (realistički pojam
znanja); među njima postoje određene relacije, a broj tih relacija koji je nama poznat nužno je
ograničen i predstavlja samo mo podskup
podskup svih
svih relacija
relacija koje
koje vladaju
vladaju medu
medu fenomenima
fenomenima koje
koje
ispitujemo. To je i mogao biti.?iti osnovni povod^Potpfu da napravi distinskciju između ova dva,
j^pravo t r i vrvi svet ^tZA {paM^^UJJb^ sfc^ , ' ^
svet fizičkih objekata-/?rv/\j^< y ~~ * .1 r l0
svet subjektivnog iskustva, psihološki svet- drugisvsl—
svet objektivnog znanja ili svet stavova p*rsčf)TTtreći svet, koji se sastoji od problema/v^^
1 / problemskih situacija, hipoteza, teorija, aii i kritičkih argumenata i diskusija. Trećem svetu
-tiidM i pripadaju svi sadržaji koji postoje u knjigama, časopisima, koji su sačuvani u bibliotekama
r^lTJl^ itd. Treći svet je bitno liudski proizvod. proizvod ljudske delatnn<;ti 7|nng čega j e ne sme
(rf ^ izgubiti iz vida da ie on ipak nesavršen: ne sadržLsamo<tstmIteTeqrij6- već i one tažn^Tkao i
/ri>- tfcgU probleme koii su ioš nvek ntvnre;ni i podložni kritičkoj diskusiji. Ipak, bez obzira na to što je
treći svet bitno ljudska tvorevina, on je ujedno i autonoman.
Poper navodi ^ksperimentali dokaž) njegove autonomnosti: zamislimo da su sva upotrebna
sredstva kojima se danas služimo. kao i sve znanie o nnma- razoreni. ali da su ostale sačiuane
biblioteke i da još uvek posedujemo sposobnoslnsvajanja znania iz knjiga: tada bismn, mada nz
mnogo n'apora i tokom mnogo vrempna jp^k "speli Ha pnnnvn izgradimo naš svet. Zamislimo
sada istu ovu situaciju, sa tom razlikom da su razorene i sve biblioteke- u tom slučaju nam naša
sposobnost us-frajania znania iz knjiga ničemu ne bi služila, jer ne bismo imali odakle to znanje
da usvajamo. Ponovna izgradnja našeg sveta nikada ne bi mogla biti sprovedena.
Upravo se na osnovu ovog eksperimenta može se videti sav značaj realnosti. pre svega,
autonomija trećeg sveta: treći svet, svet objektivnog jeste svet znanja "bez nosioca znanja",
svet žnanja "bez saznajnog subjekta".

Među-odnos triju svetm^

-takav je da je mogućaMaterakcija\dflignr i t r ^ g (i to ie Poperovom mišljenju upravo
qnojto_omogućava rast znanja), zatim^izmedu pn/oa i drugog sveta. dnk je intt?rakcija-između
^ ^ ^ T " t r e ć e g š v e f a mogUĆa samo<^QSr^^^_pldco drugogsveta: drugi svet je y m iTTnedn
materiialr"^ "'ftfi i svetajcngnitivnih entiteta. Treći svefje, kio što je već objašnjeno, po svom
karakteru autonoman, i postoji bitna povezanost između njegove autonomnosti i objektivnosti
naučnog znanja: objektivnost naučnog znanja nije više /asnovnnrj na intersubiektivnom
testiraniu teorija. nji^nvnm prihwc.tc.nj.7jjj r^acivaniu^Jcao što je to bio slučaj u uLogici
naučnog otkrića", već isključivn pafaTTtrrnnmnnstiirećečT.sveJa Nije više naučna zajednica ta
k n j 3 donosi odluku o tome da li ie odredena hipoteza ili teoriia prihvqtljiya_jh, ne- naučna
zajsdnica i sama postavlja samo fragment celine procesa razvoja objektivnog i autonomnog
trećeg sveta i pojedinačni doprinosi naučnika, ma koliko značajni delovali, u suštini su
beznačajno mali sa stanovišta trećeg sveta i njegovog značaja za čovečanstvo.

Treći svet i jezik

-osnovno pitanje koje se postavlia pred ovakvu koncepciju "novog objektivizma" jeste pitanie
njegove kolizije sa evolucionistčkom teorijom rasta naučnog znanja; jer, definitivno je utvrdeno
da rast zncmia uvek zavisi_od delatnosti Ijudskog suhjekta: <ivet ne samo da produkiije znanje,
nego ga i povećava. Iz tog razloga čini se logičnjm krenuti upravo od/subjekta/koii ie uzrokx a
ne odznanja kao njegove posledice.
Međutim, ova protivrečnost je samo prividna: Pooer ni ujednom momentu ne odustaje od ideje
znanja kao evolutivnog proizvoda ljudskog inteligentnog ponašanja- iako ima karakter večnog
treći svet ima i svoju istoriju, a to-jp igtnnj^ pašibrljudTkih istoriia načina na koji mi te
ideieformuiišemo, i načina na koii one na nas deluju, tj. naših reakcija na vlastite proizvode. U
Torrrpogiedu. m sv? ct frfihfl gledatiJcao na "organ" koji proizvOdi objekte trećeg^veta i koji je sa
njima u stalnoi interakciji. ali i kao na proizvođača liudskog deskriptivnog iezika. za koje mi
imamo genetske osnove. /^-t-n .
Pooer, naime, razlikuje (gišg) iuuže/forme jezika: |u niže forme/spada iezik kao sredstvo
samoizražavanja i signaliziranja, koji je niža forma jer se po svoioi funkciji malte ne, ne
razlikuje od životinskog opštenja: sa druge strane, viša forma jezika jeste jezik kao isključivo
Ijudski vid komunikacije, što se odnosi na njegovuj^lestruktivnun ^rgumentativnu fiJnkcTjli.
Jer, tek se sa njima može javiti ideja istine kao regulativnog principa, kao i ideja kritičkog
diskutovanja- uopšte sve one ideje o kojima Poper govori, a koje su tako značajne za nauku.
Naime, bez razvitka deskriptivne funkcije jezika. nikada ne bi postojala mogućnost
oblikovania trećeg gVPtq nhjplrtivpng znanja—-.svpta nhjelrat? n g š g r iziičavanja, kritir.kng
diskutovanja i argtiinenti.sanja- ne bi bilr> mncmće formulisati. ni razviiati probleme. aJžamoli ih
režayati. Zato Poper i zaključuje gp r ^ p j e m viših fiinkciia iez.ika mi zapravo razvijamo 1
\jastiti razum- postaiemo Ijudski, jer, naša moć razmišljanja i nije ništa drugo do moc
kritičkog argumenta, argument_ uvek počiva na deskripciji. on je ono bitno povodom
deskripcije- njime se deskripcije kritički razmatraju sa stanovišta regulativne ideje istine i
istinolikosti. Povezujući problem jezika sa pitanjem objektivnog znanja i procesa svesti, Poper
konstatuie upravo jezik. onai ključni faktor koii. praktično omogućava interakciju izmedu ova
dva sveta i na taj način omogućava rast znanja. Ovo stoga što do rasta znanja pre svega dolazi
kada dođe do jasne jezičke artikulacije teorija i objašnjenja koja su ranije bila neartikulisana,
dvosmislena i neknheretna JRast znanja je neodvojiv nH mnpiir.nnsti jezičkog razvoia i rasta,
on uvek rezultira obogaćivanjem naučne terminologije, i obratno: sve teškoće, svi zastoji u nauci
direktno se odražavaju u jeziku, u pojmovnim metamorfozama: promene u jeziku poput senki
prate promene u sadržaju nauke.
Svest i treći svet se susreću i interaktivni su u jeziku: jezik objedinjava rast sadržaja nauke sa
našim razumevanjem tog sadržaja, on je posrednik od krucijalnog značaja, koji omogućava
znanju da formira svest, da bi se svest, sa druge strane, sada oblikovana tim znanjem, mogla
dalje razvijati i dostizati nova znanja, koja uvek znače i razvoj nje same, jer, "zncmje i svest su
dve strane istog kognitivnog procesa koji se uvek definitivno oblikuje u jeziku".
Sada budući da odražava pojmovne granice znanja, svest ne može u neograničenoj meri da
transendira postojeće znanje; ako do toga dođe, vrednost tih novih uvida ostaje izvan dosega
naučnog znanja određenog vremena, jer, druge svesti, određene postojećim naučnim znanjem,
nisu u stanju da učestvuju u tim novim domašajima; zato takvi uvidi moraju da čekaju neko
drugo, novo, svoje vreme. Svaka nova hipoteza de facto predstavlja naslućivanje novog vremena
i invenciju novog mogućeg sveta.

21
 19. FELOZOFSKA POZICIJA TOMASA KUNA

, U savremenoj filozofiji naukemoguće je njenog raT^nja-

\ i 1. pozitivistička "faza"- koja se razumeva kao teorijski pokušaj ostvarenja saznajnih ideja
22 tradicionalne epistemologije.
2. postpozitivistička "faza"- predstavlja uprav<£]ćritičku <faz^radrm> pomenutih jvladaiućih
<shvataiiia, k^jji prpHvnH^ pre svih. Tomas Kun i Pol Fajerabend, a priključuje lm se
Lakatoše,. Laudan i drugi. MJ .
Pozitivistička strnja ndredivala je kao (psnovni za3atak fIIozofij)s nauke izučavanje "logičke
strukture" naučnih sistema. kao nečesa što ie n niima stalno i nepromenliivo: prirodna posledica
nvakvog stanovišta svakako je potpuno odsustvo istoriiske perspektive pnsmatragja
jozitivstički pristup suštinski je čstT^j^^' r.n"tliP PrnhIemima—tejjiiie. ~naugeX Za
^stpdzitivisticKTTsfnlf^ je upravo^gz-o/no. dovođeniem niozot'ske nauKe u
vezu sa istoriiom nauke. Tomas Kun smatra_da na^riaukuAreba gledati Van na jj^idskn aktivnost
Vnja jma hitnnfjp'nniski karalffiv^naiika ima svnja pravila. knnvenr.ijp "grarrifttifoi" ali sve tO
jodleže promenama knie sp manifectnjn n vrempmi SJiodno tome. nauka ne može da se
njknvndj_ nikakvim^nvremenskim. a i istoriiskim principima, koji imaiu apsolutno važenjfe.
iO^vijfc panrna 7ajprinira istraživača, je ta koja uspostavlia pravila na osnovu koiih nauka
junkcioniše^ naučnici u svom radu prihvataju odredeni nojmovno-teorijsko-instrumentalno-
metodološkft-aksio!nčlf' (ili okvire), odnosno dele određene konstelaciie uverenja,
metoda. tehnika . koie Kun n a z i v a ^ r a d i s n t a ^ ^ j L koje definišn prnhlemska pnlja, izvore
metndg kan i stanHarde rešenja za odgovaraiću' naučnu zajednicu, na taj način se unutar
paradigmj ^valfnHnevna delatna praksa_naučnika, ono što Kun naziva "normalnom
naukom".
"Nnrmoiija nanif^" preHctavlja nnn i.stra^ivanje koie je čvrsto zasnovano na jednom ili više
^tfožlih—naučnih dostignuća. za koje neka naučna zaiednica priznaje da za neko vreme pružaju
osnovu za nj^nn rialju praj^11 Sada, da bi_garadigma bila prihvaćena unutar neke naučne
_zajednicc, ona mora izgledati "hnlje" nd syfijjh_korikurenata, ona mora da pruža novuTčvršću
definicijiLjsblasti na koju se odnosi. Medutim, to ne znači da ona mora da bude u stanju da
objasni (niti to ikada čini) sve činjenice sa kojima se može suočiti. Uspeh neke paradigme
prestavlja se kao obećanje mogućeg uspeha u objašnjavanju: paradigma se smatra uspešnom
ukoliko obećava uspeh. a zadatak je upravo normalne nauke da ostvaruie to obećanie. Način na
jpji se taj zadatak ostvaruje konstituiše tri središnje tačke normalne nauke:
Klasa činjenica koje paradigma ističe kao činjenice bogatog empirijskog sadržaja, koristeći
ih za rešavanje problema u okvirima paradigme, naučnici ih preciznije odreduju, odnosno
proširuju znanja o njima- istorija eksperimentalne i posmatračke nauke
Činjenice koje se mogu neposredno upoređivati sa predviđanjima koja se dobijaju na
osnovu paradigme- povećanjem mere podudaranja među njima.
/ j ) Klasa eksperimenata i posmatranja- koja se sastoji od empirijskog rada poduzetog da bi se
izvršila artikulacija paradigme, rešile neke od njenih zaostalih neodređenosti, i da bi se
omogućilo rešavanje onih problema koje je data paradigma samo naznačila.
Prema tome- cilj nauke nije uvođenje noviteta: naučnici normalno ne teže iznalaženju novih
teorija, već je njihovo istraživanje usmereno na rezultate koji doprinose povećanju obima i
preciznosti postojeće paradigme. U tom pogledu, od velikog značaja za paradigmu su tzv.
"zagonetke"- problemi koii se formulišu uvek u okvirima koie propisuie paradigma. koiu ie
zaiednica usvoiila. i koji se u tim okvirima mogu rešiti, čime se, između ostalog, vrši testiranje
uspešnosti paradigme u postizanju rešenja; one probleme koje naučna zajednica odabere za
zagonetke: ona priznaje za naučne- sve ostale odbacuje ili kao metafizičke, ili kao one koji
spadaju u oblast izučavanja neke druge discipline, ili kao isuviše problematične da bi se na njih
trošilo vreme. Normalna nauka kao aktivnost rešavanja zagonetki predstavlja jedan visoko
akumulativni poduhvat koji je uspešan u ostvarivanju svog cilja: neprekidnog širenja obima i
preciznosti naučnog znanja: ona teži nikakvim činjeničkim ili teorijskim novitetima i, kada je
uspešna ne dolazi do njih.
Međutim, nove i neočekivane poiave se u naučnom istraživanju stalno javljaju, podstičući na tai
način formulaciie radiklano novih fpnrijn knje opet sa svnie strane. podstiču izmenu
vladaiućih paradigmi. jer n-phnvn nsvajanje nvek zahteva razradii drugog skupajjravila.
Šta su zapravo ti noviteti? To su su otkrića u nauci (kontekst otkrića). Po Kunovom mišljenju,
naučno otkriće uvek započinje pitanjem o nepravilnosti (u odnosu na pozadinu koja pruža
paradigma), tj. javljanjem slučajeva koji odstupaju od pravila propisanih paradigmom i kojima se
njima više ne mogu objasniti. Kada se takva situacija dogodi, pristupa se istraživanju date
nepravilnosti, što rezultira mogućim prilagođavanjem paradigme, tako da ono što je najpre
predstavljalo nepravilnost, postaje ono što se inače očekuje.
Međutim, svako usvajanje nepravilnosti (kao naučnih činjenica) najčešće označava i
odbacivanje nekih već standardnih uverenja ili procedura i njihovu zamenu (modifikacija
paradigme), ali to se ne mora događati jedino u kontekstu otkrića; daleko veće promene
paradigmi nastaju uvođenjem novih teorija. Do uvođenja novih teoriia dolazi ako svest o
nepravilnosti traje toliko dugo i prodire toliko duboko. da dovodi u pitanie celokupni smisao
paradigme. U tom slučaju, za oblasti koje su pod uticajem date paradigme, kaže da su u stanju
narastajuće krize- u njima je prisutna otvorena profesionalna nesigurnost koja nastaje zbog
činjenice da za zagonetke normalne nauke već dugo vremena nisu nađena odgovarajuća rešenja:
to ujedno predstavlja i uvod u traženje novih pravila paradigme umesto postojećih koja se
pokazuju očigledno neadekvatnim.

Osnovne karakteristike krize u postojećoj paradigmi su:

1. Neuspeh u normalnoj aktivnosti rešavanja problema
2. Proliferacija teorija- stalno nastajanje i predlaganje novih teorija, koje se uvek pojavijuju
kao direktni odgovor na krizu- nastoje da objasne novu iskrslu vrstu problema i tako otklone
nepravilnosti u okvirima postojeće paradigme.
Međutim, ono što je karakteristično za situacije krize, jeste to da se naučnici, bez obzira na
ustanovljene nepravilnosti i nepostojanje njihovog rešenja u okvirima postojeće paradigme, ipak
te paradigme ne odriču lako. Ovo stoga što prvo od paradigme se ni ne očekuje da može da
objasni svaki fenomen i. drugo paradigma se može proglasiti nevažećom samo ukoliko postoji
konkuretna paradigma koia bi preuzela nieno mesto u nauci. Odluka da se jedna paradigma
odbaci, uvek je istovremeno i odluka da se druga paradigma prihvati. odluka koja se donosi s
obzirom na rezultate poređenja obe paradigme sa empirijskom evidencijom, kao i jedne
paradigme sa drugom (u pogledu uspešnosti). Nepravilnosti ili kontra-primeri sami po sebi, ne
dovode do odbacivanja paradigme, jer, uodbacivanje jedne paradigme, da se ona istovremeno
nije zamenila drugom, predstavlja odbacivcmje same nauke ".
Ukoliko do zamene dođe onda zapravo imamo slučaj rekonstrukcije date oblasti istraživanja. na
osnovu novih, drugačijih stavova- nauka u tom slučaju menja svoje poglede, metode i ciljeve u
vezi sa datom oblašću istraživanja-tzv. geštalt-prebacivanje- "munjeviti bljesak intuicije",
"skidanje koprene s očiju". Kada nova paradigma nastaje na nedokučiv način, kako >vur. kaže,
"odjednom u duhu čoveka duboko utomdog u krizu''' i upravo je to momenat revolucije u nauci
(iracionalna dimenzija).

TEŽA O NESAMERLJIVOSTI

Kun naučne revolucije shvata kao nekumulativno razvojne epizode nauke u Jcojima4&-starija
paradigma U potpunosti zamenjena novom. T n _ j m a r j rla jft Hnšln rln prnmp.np. _čhavng
]rnnrrpTTnlno" trorij'ikn-m^t^^'^^ko m^tnimpntilnn ilfiinlnšlm" akidra jaučnika koji
Hphiji^ i| Hisripljni u koioi ie došlo do revoluciie. Zastupnici teorija koje razdvaja naučna
rpvnlnrija prngtn rade u drugačijim svetovima: n j i h o v e teorije nisu i ne momi biti samerljive,
jer, da bi se moglo vršiti upoređivanje empirijskog sadržaja, neophodno je da teorije imaju nešto
zajedničko- među njima mora da važi princip korespodencije ili retencije, pa makar i u ne^om
minimalnom vidu.
 \tertutimJkada_dode do naučne revolucije, dolazi i d(<Sotti|rtHHFprdm^
njihovog pojmovnog aparata, ^ n a č e a j a termina, itd. I tu više nema 'nikalčvoF' govora ~o
zadržavanju bilo kojflTelemenata stare teorije u sklopu nove. radikalno različite teorije. Stoga
više ni ne postoji nikakva mogućnostjijihovog^ređen^u smislu merenja njihovpg empiriiskog
sadržaja.jsprovođenje Poperove teorije lštlr^ffiosti prosto mje moguće kada su u pitaniu
situacije u kojima" dolazi do revoiucija u nauciV jer dve teorije. razdvojene naučnom
revolucijom. organizuiu iskustvo na različit način. pa u tom smislu. ni ne govore o istim
stvarima-one su nesamerljive _. — _„
U skladu sa svime što je rečeno, ni rast naučnpg znanja ne može se odviiati na način na koii
PTnTeTpredlaže. Pitanie ie da li ie progres u nauci uopšte moguć, jer. ako naučne revolucne
dovode do nesamerljivosti teorija. onda se ne vidi kakav bi i da li bi uopšte ikakav kriterijum
progresa, mogao biti dat? Nauka "napreduje" u različitim, često potpuno odvojenim
sekvencama, za koje ne mora da znači da se nadovezuju jedna na drugu u smislu nekog kretanja
"naviše" (šta god tO značilo), jer prrvstn ne. pnstnji nar.in rln <rp litrrrHi Irnjn 1-onriji jp hliža istjni-
one su nesamerijive.
Cilj nauke i 7 ffl^oga mje i ne može biti napredovanje teorije u istinolikostL u niihovom
približavaniu istini. Metod nauke j e stalna kritička analiza postavljenih hipoteza, njihovo
onovrgavanje, te odbacivanje (metod falsifikacije). Upravo suprotno: cili nauke. normalne
nauke jgste nastoianje okolto dužeg "opstajanja" paradigmi knje sn nsvnjpn^ ? n* njj^^n
stalno testiranje, zarad modifikacije ili zamener<i Normalnu nauku ne karakteriše nikakav
kritički odnos- taj i takav odnos se javlja samo u momentima krize kada su ugroženi temelji
naulce, tj. tek kada je u pitanje doveden opstanak postojeće paradigme, i samo tada su naučnici u
prilici da se ponašaju kao filozofi, da se kritički odnose prema situaciji u kojoj se našla nauka.
Tek tada dolazi do onih modifikacija ili eventualno zamena na kojima Poper toliko insistira.
Inače, o tome ne treba razmišljati sve dok je postojeća paradigma u stanju da ispunjava ono što
se od nje zahteva (perspektiva konzervativizma, koju Poper naziva dogmatizmom u nauci).
Pritom, ovo ne znači da se u normainoj nauci nikakvo testiranje ne sprovodi; u okvirima date
paradigme postoie određene hipoteze koje konstantno bivaju podvrgnute kritičkoi anaiizi. Te
hipoteze su zagonetke koje se formuiišu u okvirima date(^parž3ig^>e, i na_koje rešenje u
principu može biti pronadeno u jim istirn okvirima. U_JomI3!SiS^-^^inkcija pomenutog
teštTranja- da dovede dn štn i a s n i ] ^ n i k u i a 5 | 7 ' p a r a d i g ^ ^ proširi nien domen prostirania i
učini je što precizniiom. ne bi li što uspešnije ispuniavala svoju svrhu. I samo je u tom pogledu i
moguće govoriti o rastu nauke: do napretka dolazi isključivo u okvirima normalne nauke, tu
može biti reči o rastu znania kao o povećanju obima i stepena preciznosti vladajuće paradigme.
N a u č n e rpvolnrije .se, sa svnjft strane, rp.tkn dešavaju 11 nanri A i karla Hn jjih dnđp n napretk]]
se ne moŽe_goyoriti, zato ŠtO se tenrijfi r.ije SR npnređivgnjp 7ahtpva ne mngii npoređivzfti. T o k
IiaukgJ^prepun izazova koje proizvodeiiaučne_revolucije;na^ u tom
smislu^sejie možfi__govoriti o njenom napretku, bar neiztgV!jm<^-perspekth

21. KUNOVA "NAKNADNA RAZjVIIŠLJANJA O P.ARADIGMAiMA"

Mastala sn kan rpgjccija na kritikp knjp m mi( hile upućene. a koje su se. bez obzira na razlike u
finesama, većinom odnosile na Kunovu izuzetno nepreciznu upotrebu termina "paradigmđ"
(zamera mu se da je termin upotrebio u dva različita smisla koii nisu medusobno inkonzistentm).
Tu grešku Kun ispzavlia u "Naknadnim razmišljanjimd\ izdvajajući dva osnovna smisla
upotrebe termina "paradigma":

/TDalohalni smisao- paradigma n značenin svih j^e^^b ^predeljeniaUedoe naučne

7a[ednice-_ono što članovi te nančnp •^jpHnire medusobno dele što ie karakt.eristično samo
za niihovu zaiednicu. Shodno tomen jkffinum]^^ zajednice
ndvija^sejako i plodotvorna je.^a niihovi stavovi u vezi sa pror.enama koiešpadaju u njihovu
profesiju^relativno su((j|idnac£Bi. Ovo stoga što su svi rlannvi jediigjTaiirne zajednice
nhrazovani u jednom istom -dLLhn k-nristfć' se manie- više istom literaturom, odnosno
24
 odgojem su u okviai jedne naučne kulture. Samim tim, imajući u vidu i činjenicu da
raziičite naučne zajednice imaju različita interesovanja, kao i metode pristupa i rešavanja
problema, stručna komunikacija međn č l a n o v i m a različitih naučnih zajednica je teško
ostvariva i vrln često pnstaja lzmm nerazumevania i značainih neslagania. Naravno, postavlja
se-&itaaie identifikacije jedne naučne zajednice: koji su to zajednički elementi kojima se
objašnjava taj i takav karakter naučne zajednice- neproblematična stručna komunikacija i
slaganje oko predvidanja? Da bi odgovorio na ovo pitanje, Kun uvodi drugi bitan smisao
termina "paradigma":
Paradigma u užem smislu: kao posebno važna podvrsta svih zajedničkih opredeljenja jedne
naučne zajednice. koia se naziva disciplinarna matrica:: disciplmaraa- jer svi čl?^ 0 ^ np K p
^trušne discipline zajednički niome raspolažui^atriia- jer se sastoii od raznovrsnih
clpmpnntn od koji su najvažniji:
• Simboličke generalizacije- i?ra7i k n j e j e d n a naučna zaiednica upotrebiiava nitinski bez
potrebe za njihovim opravdanjem, a koji se nnlaze u simboličkoj -farmi, ili se lako
mogu formalizovati; ovo je vrlo važno zato što snaga jedne nauke raste sa brojem
šTrPilToHčklh generalizacija kojima raspolažu oni koji se tom naukom bave, jer, upravo od
vezanosti naučne zajednice za simboličke generalizacije i zavisi rutinska primena iogike i
matematike koja je od velikog značaja za nauku.
• Modeli- ono što grupi daje preferirane analogije, ili, kad suctafegto prihvaćene, čitavu
ontologiju. U jednoj svojoj krajnosti, modeli mogu biti '<lieuristi£lu' ("plin se ponaša
kao skup bilijarskih kugli koje se nasumice kreću") ili, u drugoj, oni se mogu ponašati
poput predmeta metafizičkog opredeljenja ("toplota tela jeste kinetička energija svojih
sastavnih delova").
• Uzroci (primeri)- konkretna rešenja problema koje grupa prihvata kao paradigmatična.
Da bi se moglo na adekvatan način razumeti kako naučna zajednica funkcioniše i
proglašava valjanju spoznaju, mora se, pre svega, razumeti delovanje ove tri centralne
komponente discplinarne matrice, jer, svaka promena bilo koje od njih nužno uslovijava
promenu naučnog ponašanja koje se odnosi na mesto istraživačke grupe i njene
standarde.
U tom pogledu, valja primetiti sledeće: u svom, da kažem, primarnom vidu, simboličke
generalizacije su neinterpretircme- na početku, one su bez empirijskog značenja ili primene, i
samo tada postoji visok stepen slđganja unutar jedne naučne zajednice. Međutim, kada je reč o
načinu njihovog interpretiranj.a, (povezivanje sa rezultatima eksperimenata ili opažanja), tu
slaganje među članovima iste naučne zajednice već nije nužno. Simboličke generalizacije se u
naukama ponašaju veoma različito; one su pre shematske forme generalizacija. čiji precizni
simbolički izraz varira u zavisnosti od primene. i u tom smislu bi se moglo reći da svaka
generalizacija ima svoju specijalnu verziju, koja, sa druge strane, zahteva nov formalizam.
Osnovno pitanje koje se pred naučnu zajednicu postavija, jeste kako, na koji način, pre
specijalnog formaiizma, bi ga primenili na određeni, novi problem? Odnosno, kako empirijsko
svedočanstvo još uvek nije pronađeno? Tradicionalni odgovor glasi: preko pravila
korespodencije (uglavnom operacionalne definicje naučnih termina ili pak, skup nužnih i
dovoljnih uslova za njihovu primenjenost). Međutim, tu u startu nailazimo na mnoštvo teškoća:
prvo, zato što u vezi sa pravilima korespodencije među naučnicima nema nikakvog slaganja: ona
mogu varirati od jednog člana naučne kospodencije, uz pomoć kojih bi, zajedno sa poznatim -
simboličkim generalizacijama, bio u stanju da pruži prikladno objašnjenje problema sa kojima se
suočava. Pa čak i ako obavi precizno, vodeći računa o svim uslovima, i uspe da postigne da
njegova pravila korespodencije objašnjavaju prošlu naučnu praksu (što se mora zahtevati), to
nikako ne znači da će ona biti prikladna za primenu prvog narednog problema sa kojima se data
disciplina suoči.

25
Primer sa Omovim zakonom: I=V/R - dve opcije pravila korespodencije za otpor:

a) R=V/I-pa Omov zakon postaje tautologija

b) stavljanje vrednosti otpora u korelaciju sa rezultatima merenja na Vitstounskom
mostu-gde Omov zakon pruža informaciju o prirodi.
Za prošlu praksu ove dve rekonstrukcije mogu biti ekvivalentne, ali one neće diktirati isti
buduće ponašanje; ovo stoga što, kada su visoki naponi u pitanju, dolazi do promene odnosa
između struje i napona; praktično kao da dolazi do odstupanja od Omovog zakona, što je
nedopustivo ako uzmemo u obzir prvu rekonstrukciju pravila korespodencije, po kojoj je ovaj
zakon tautologija. Dve rekonstrukcije vode do različitih teškoća i do raziičitih obrazaca
istraživanja koje će slediti.
Iz tog razloga, Kun predlaže novu, alternativu kada je u pitanju promena simboličkih
generalizacija na probleme (odnosno njihovo povezivanje sa prirodom), a to je alternativa
percipirania sličnosti/analogije sa nekim od ranijih problema sa kojima je bilo susreta. Kun
kaže: student uvek nastoji da svoj problem vidi kao sličan problemu sa kojim se već susreo- to je
način na koji mi problemima pristupamo- tražeći analogiiu sa problemima koje smo već rešiii;
kada se ta analogija uoči, preostaju samo još tehničke poteškoće. Do istog zaključka ćemo doći
ako obratimo pažnju na istorijski razvoj nauke. Pokazuje se da naučnici modeliraiu jedno rešenje
problema prema drugom. i to često uz samo minimalno pribegavanje simboličkim
generalizacijama (Galilej, Higens, Njutn). Upravo ti raniji problemi sa svojim rešenjima, oni na
koje se oslanjamo, rešavajući nove probleme po analogiji sa njima, i čine ono što je Kun ranije
nazvao uzorcima. standardnim primerima zajednice. Usvajajući (rešene) probleme kao što su
strma ravan, matematičko ili fizičko klatno, student se upoznaje sa tim šta je njutnovska fizika,
tako da svaki put kada se bude susreo sa nekim problemom u okviru njutnovske fizike, on će biti
u stanju da ga reši, uočavajući analogiju sa egzemplarnim problemima čija je rešenja ranije
naučio.
Ovde je spomenut jedan veoma važan momenat: rešavanje se vrši po analogjji sa problemima
koii su raniie naučeni pokazivaniem u naiširem značenju tog termina. Proces usavršavanja
znanja u rešavanju egzamplarnih problema dalje se stiče naizmenično spravljanjem i
potkrepljivanjem, sve dok ih onaj ko uči ne savlada u potpunosti, tako da u buduće bez problema
i na validan način može uočavati analogiju. •
Vrlo je važno još jednom napomenuti i naglasiti: analogiju sa egzamplarnim problemom. ali bez
uvodenja takvih kriterijuma u odnosu na koje bi se ta analogija uočavala. jer to bi onda značilo
direktno uvodenie pravila korespodencije; u tom slučaju, učenje uzoraka ne bi nas naučilo
ničemu što pravila korespodencije, uzeta kao kriterijumi sličnosti, i sama ne bi mogla postići,
rešavanje problema ne bi bilo ništa više od puke vežbe primenjivanja pravila i ne bi postojala
nikakva potreba za sličnošću. Osim toga, u primeni uočavanja analogije, nikakva pravila nam ni
nisu potrebna: ja'prosto uočavam sličnost problema sa kojim se prvi put susrećem, sa problemom
formulisanim u okviru iste oblasti istraživanja, problemom koji znam da rešim, jer su me naučili,
pokazavši mi kako se taj problem rešava, moje uočavanje analogije i logički i psihološki prethodi
uspostavljanju ma kakvih pravila korespodencije.
Isto je i'u Džoniievom slučaju: otac ga je naučio šta je labud, a sta guska, a šta patka, itd. što mu
je pokazao te ptice i u nekoliko situacija pratio i kontrolisao da li njegov sin na adekvatan način
povezuje nove uzorke sa ranijima; posie još nekoliko takvih susreta, od kojih je svaki praćen
odgovarajućim ispitivanjem ili potkrepljivanjem, Džonijeva sposobnost identifikacije vodenih
ptica je isto tako dobra kao i kod njegovog oca. Na ovom primeru posebno se dobro vidi još
jedan veoma značajcm aspekt Kunovog pojma paradigme\ socijalni aspefct: simbolički
etiketirani uzorci_koji su detetu predstavljeni, predstavlju rešenje problema koji su članovi
njegove buduće zajednice već rešili; njihovo usvajanje jeste deo postupka socijalizacije kojim
dete postaje deo pomenute zajednice i u toku kojega stiče znanja o svetu koji zajednica
nastanjuje.

26
 M

U skladu sa tim je i dogovor na odlučujuće pitanje koje se postavlja u vezi sa simboličkiffr

generalizacijama: ako posiavimo da se znanje zaista usvaja i pothranjuje u zajedničkim
primerima, da li bi onda trebalo da postupa na isti naćin?-Ne bi ii on, umesto toga, mogao da
pomenute primere samo uočava i na osnovu njih izvodi pravila korespodencije, koja bi, zajedno
sa formalnim elementima teorije, učinila te primere suvišnim? (odnosno: da li bi se taj i takav
proces usvajanja znanja mogao dodatno formalizovati?).
Već smo rekli da bi time egzamplarni problemi izgubili svoju funkciju...A i ne samo to: filozof
bi time promenio prirodu znanja koje zajednica poseduje, i iz kojeg su svi ovi primeri izvučeni;
on bi izvršio zamenu jednog ustaljenog sredstva obrade podataka drugim sredstvom, što
implicira i promenu prirode budućih reakcija zajednice na neke elementarne podražaje (opažaje,
kakvo značenje oni imaju u biologiji-kao nesvesni impulsi). A to predstavlja sprovođenje teškog
nasilja nad našim razumevanjem prirode znanja, što se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti,
pogotovu kada se nastoji otkriti kakva ta priroda znanja jeste. -

22. KEJTIKA KUNOVOG ISTORIJSKOG RELATIVIZMA I NJEGOVIH POSLEDICA

Poper prvi_radikalnn ndharuie. Knnovrlstnrijski relativizajj^ JcojL^fi ngleda u shemi (kvazit

'lstorijjskog toka nauke, po kome se u nauci naizmenir.no smerijuju faze onoga što Kun nazivž
7
normaimninraultoln i faže~revolucija u haucLCperiodi "naročite" nauke). kao i svega onoga što
iz te~T takve-silgfne proizilazi: (tSza o tresarnerjjjvo^ijsirjjjt k^ie su razdvoiene naučnom
/revglucijom i teško ostvariva (ili. ulčrainfoj Hniii. neostv^va\JžQinunikacik-medt^4mičflic;ma
.koii deluiu_LL.n ličitih paradigmi. _Po"er smatra da_sJh£imt-loka nauke za koiuse Kun
zalaže prosto stcrfjj) prvo zbog toga što rme^-islina da ie vreme normalne nauke-vreme
1 samn jedne|^radignTej_koiu bi. nosle revoluciie'/runmi;.-! rVUira nnrarihrma
isto tako^p.astala dominantna. Naprotiv, nisu retki slučajevi (i to potvrđuje baš istorija nauke) da
ujiekin^eriodima nauke-vdadajiekoliko osnovnih teonia : nekoliko konkurentnih paradigmi.
među kojima uvek postoji mogućnost plodonosne i kritičke diskusije- diskusije koja uvek
djoprinosi rastu znanja.
J 1 . V J . <-^XWAJ.JV4>.

' VotkifTsju tomm smislu primećuje sledeće: u Kunovom stanovištu prisutne su dve teze: , p J
eza mor)nopola paradigme
Teza o nepostojanju interregnuma
Ove dve teze kod Kuna su povezane na taj način što se prvomJvrdi-da je naučno mišlienje_pod
domjnacijonT^ drugom, da je ono uvek pod dominacijom paradigme. To
međutim, nije tačua, rgalna situacija je^takva da je svako[_iiuačflet--z3tednici" zapravo uvek
potrehno v r e m e da hi novu moguću paradigmu razvila do tog stepena da ova 'pude u stanju da na
adekvatan način zameni svog jrethodnika; u međuvremenu, unutgJAžažećg-paiadigme teče iedria
liniia jeretičkog mišlienia. Vlada[uća_ uopšte jiema apsolutni monopol nad
naučnim znanjem^tPnaučnoj zajedn!cI7~tako da naučna zajednica nije onesposobljena za
kritički stav, niti je uus^mogućnosti da vrši procene mogućih alternativa- naučna zajednica nije
kao što je smatrao (Lu«, jedno zatvoreno d r ^ j ^ k^je_jvetu nameće svoju volju (što bi bila
krajnja konsekvenca Kunovog stanovišta), jveć_ona jeste i treba da bude, Jedjio^otvoreno
_dru|XYO, koje pre svega treba da zastupa i„brani_principe ljudske slobode i umnosti čovečanstva-
stanovište koje se u velikojmeri_podudara^jajoperovini viđenjem odnosa nauke i društva i
njegovomTezom o otvorenom društvu i mogućnosti slobode za sve.
Kunov dogmatizam norma^ć naiike^niegovo viđenie racionalnosti nauke. kao prihvatanja
(vladajućegVlištema. PoperT^^^kritikiiie i, u^pnoj meri u kojoj se njime tvrchja se sistem ne
mn?c kritikovati, naziya-^gti^msistemaf , - mitom kojim se, takođe, tvrdi nesamerljrvMtTTiedu
tim sistemima. Tačno je, primećuje Poper, da postoie teškoće u komunikaciji među naučnicjma
koii pripadaju različitim sistemima. ali, isto tako, ništa i nije plodnije od njihove diskusije,
 štaviše. sukobi među naučnicima koii pripadaiu različitim sistemima. zapravo su stimulisali neke
od najvećih intelektualnih revolucija. Pravi odnos koji vlada među rivalskim teorijama jeste
zapravo takav da nova teorija obiašnjava i staru teoriiu. kao što Njutnova teorija objašnjava i
Keplerove i Gaiilejeve zakone, a Ajnštajnova na neki način uključuje Njutnovu teoriju. Jedino je
tako. po Poperovom mišljenju. moguć istinski progres u nauci i iedino na taj način nauka može
da ispuni svoj cilj-da osigura stalni rast znanja (jer. uvek znamo više nego ranije).

^ FAJERABENDOVA I LAKATOŠEVA KRITTKAI ODBRANA KUNA

r Analizirajući Kunovo stanovište Fajerabend uočaMŽ dva principa koja leže u osnovi faza koje se
šmenmm_u nauci: priiićip poštoianosti fnormaliia naukaVkada/sujiaucrna~Ve^izabrali jednu
paradigmu^koja je obecavala najplodonosnije rezultate, onda še oni nje nadalje uporno drže čak i
kada aktuelne teškoće počinju da bivaju sve brojnije i sve vidljiviie. Nasuprot tome, drugi
princip, koji je TTošnovi naročite nauke, iestelprinćip proliferaciie-princip stalnog formulisanja
- ijiago mi 1 avanjatćonp. t
Ključno pitanjeJcoTe Fajerab.end postavlia ieste\pitanje odnosj& ovih dvaju princip^- da li su
omyoizistehlnjnii su pak, |nkompatibilqi? Mogli bismo reči da je Kunovo mižtjenje bilo da su
ovadva pnncipa inkompatibiln^- o'tudal^njegova teorija o sukcesivnom toku nauke. Međutim,
^Fajerabend (oslanjajući se na Lakatošea) uočava da princip postoianosti rprincip proliferacije u
naiiH ne Helujj_Lsiikj^ivnn već stimnlgfivnn. istpvremeno, ngprestano formulisanje novih ideja
i nastojanje da se tim idejama osigura što bolje mesto u konkurenciji teorija, jeste upravo ono što
vodi prevladavanju stare paradigme. Taj_proces fonnulisajaja_novih ideja se u nauci odvija
knnstantnp^ samo što je ujgeriodima revolucije na njega usmerena pažnja, što j e i moglo navesti
Kuna_d^_poveru]e u <§5teesivmi^rirodu toka naučnih dešavanja. Ali, nije reč ni o kaRvoj
^Žtrukturalnoj promeni- u pitanju je samo promenalnteresa i, naravno, publiciteta.
r
ć^akatoŠ kaže: proliferacija i postojanost ne pripadaju posebnim. sukcesivno postavljenim
/ periodima istorije nauke- one uvek zaiedno deluju. odnosno u svakom periodu naučnog zbivanja
C jednako su prisutne. Faierabend dodaje: nauka se u svojoj suštini razumeva kao naporednost
principa postojanosti i proliferacije, njihovo stalno uzajamno delovanje i kontinuirana
meduzavisnost u tokovima naučnog istraživanja. Stoga Fajerabend i izbegava da upotrebljava
termine "normalnd' i "naročitd' nauka, umesto njih, on govori o normalnoj i filozofskoj
komponenti nauke, i kaže da se nauka najbolje može razumeti kao delotvorna i stalna
interakcija njene normalne i filozofske komponente.

Teza o nesamerljivosti jednako je Fajerabendova koliko je i Kunova: obojica suy96j\godine u

svojim tekstovima razradili ideju da nove teorije koje se prihvataju (iako često boneTTprecizniie
od teoriia koie su im prethodile). nisu uvek u stanju da obuhvate sve što su prethodne teorije
obuhvatale i pruže odgovor na pitania na koja su ranije teoriie već dale odredeno precizno
rešenje. Zamena teorije (paradigme), ma koliko značila dobitak, uvek istovremeno uključuje i
izvestari gubitak: nesamerljive teorije se odbacuju, a njihov sadržaj nije moguće upoređivati,
niti je moguće ijednoj od njih osigurati prednost.
Postavlja se pitanje: šta nam na kraju preostaje da činimo? Fajerabend odgovara: estetičko
prosuđivanje, sudovi ukusa naših subjektivnih želja, jer, iako nikada ne treba ispustiti iz vida da
su kritički standardi uvek uključeni i da moraju uvek biti uključeni u nauku, ne vidi se razlog
zašto bi nešto, kako Fajerabend kaže, "objektivno i nepopustivo prema Ijudskim akcijama i
željamd\ imalo prednost nad onim poduhvatom čiji je humani karakter jasno prisutan. Konačno,
nauka koju danas znamo i imamo nije neizbežna i mi smo slobodni i u stanju da konstruišemo
svet u kojem ta i takva nauka neće imati nikakvu ulogu; svet koji bi bio mnogo prijatniji od
ovoga u kojem danas živimo. Stoga bismo morali naučiti da prihvatimo da naš izbor teorija koje

28
 ćemo realizovati može da postane stvar ukusa (biramo teoriju koja nam je lepša), kao što je to,
uostalom, slučaj i sa našim izborom osnovne kosmologije u našem razumevanju sveta.
n '/CSMoumk e & u u
<Qf$p l SvA^e )P60(oqpeJ
24. EPISTEMOLOŠKI ANARfflZAM POLA FAJERABENDA

Svoj tekst "Kako laštiti društvo od nauke", Pol Fajerabenć posvetio.je kritici moderne nauke
Kao onejsamoideolngije) koja spuiava slobodujnišljenja. Argumente za ovakvo svoje tvrdenje,
nnjejTodveo pod dve celin^žgšti)i Cposebnijd^o; u opštem delu, argumentacija se ižvodi
t e se
pozivajući sejićL^asng^^ojj^^ > shodno tome, izvodi dokaz da i sama
naukaTpreHstavIja^ednu ideologiju. Što sp'posebog' stručnog dela tiče, tuje clokaz podeljenjjpet
a dva dela.
protiv metoda- protiv stanovišta da ie nauka konačno došla do korektnog metoda za

©
postizanje rezultata
2A protiv rezultata- protiv mišljenja da^postoje mnogi rezultati koji dokazuju superiornost
. pprnenutog metoda. . __
Prvo pitanje koje Faierabend postavlja jeste pitanjej^d efinjc ije metodk šta je metod i kako on
funkcioniše? Pozivajući se tom prilikom na metod tradicionalno najpopularnijeg fllozofskog
stanovi.šta- [\logičkog^ pozjtivizrna^ nauka—fiinkcioniše ,na osnovu prikiipy^t^ja__xiDjenica
(formiranja opservacione osnove) i izvodenia teorijaJz njih. putem induktivne generalizacije; u
tom smislu, još je Poper (a pre njega Hium) pokazaojjaffipiTipgnikada ne slede iz gjnTFirfc^ u
strogo logičkom smislu (kritika doktrine induktivizma). Moguće rešenje bi onda bilo reći da
^eorije—mogu-biti podržane r.injenicama;-,međutim. _primećuje Fajerabend. takvo rešenje ne
pokazuje malo^prg_gomanuti__nedostatak (prvo), a, drugo: ne vidi se kako bismo na osnovu same
njegove koncepcije utvrdili stepen do kojeg je, recimo, teorija relativiteta podržana činjenicama;
danas ne postoji nijedna takva koncepcija nit je iole verovatno da će ona ikada biti koncipirana.
Lloći^i^or^nutu/gjAoć?/, „fronvencionalistj^ i idgalisti došli su na pomisao da su_Jeorije_
zapravo te koje obTIkujul uređuiu činjnice, i da one, stoga, mogu u svakom slučaju biti zadržane,
"jer: osTOvnaJcarakteristika liudskog uma jeste njesova uređivačka funkciia. Međutim, i ovo je
. samo jedna predrasuda^jačnije nednkazana hipoteza. koja i sama počiya_naJednoi hipotezi-
hipotezi o analogiji uredenostij uniformnosti mikro i makro kosmctsar-^
-HjfŠrednje i (po Fajerabjndu) najadekvatnije resenje, ponudio je ^S.Mill/u svom eseju " 0
slobodi". da teoriie moau hiti opravnane^ i njihova -vTednost pokazana^samo u odnosu na druae
r
kftnklirpntn") tftoriie. Uspeh određene teoriie obiašniavamo samo s nh7:irrnm na ohnhvatniju
teoriju (Njutnove teorije preko opšte teorije relativiteta); a isto važi i za naše preferiranje izvesne
teorije- i one se objašnjavaju u odnosu na druge teorije same po sebi, teorije koje biramo nemaju
nikakvu unutrašnju, njima suštinski svojstvenu vrednost: izabrana teorija može da bude i loša-
prepuna anomalija. neiasna. ad hock na glavnim mestima itd. ali. sa druge strane: ona može biti
bolja od bilo koje druge raspoložive teorije.
Isto važi i za merila procene kojima se služimo: ni ona nisu čvrsto ustanovljena, ali, zato
prilikom svakog budućeg izbora, bivaju sve preciznija i preciznija- dolazi do njihovog
postepenog usavršavanja. Jer i među merilima ima konkurenata, a mi se opredeljujemo uvek za
ona koja procenimo kao najpodesnija za datu situaciju. Pritom, nijedna od odbačenih
alternativa, bilo da su merila, bilo da su teorije u pitanju, ne biva eliminisana: svaka od njih
ostaje kao ona koja na specifičan način i sama objašnjava usvojeno gledište ili metod, da li kao
njegov korektor (u slučaju pogrešnog izbora) ili kao kontrast zahvaljujući kome usvojena teorija
ili metod bivaju još bolje objašnjeni: iednu teoriiu bolje razumemo onda kada smo upoznati i sa
strukturom nioi konkurentnim teoriiama. isto kao što puni smisao slobode znamo jedino kada
znamo kako izgleda život u totalitarnoj državi. Zaključuje Fajerabend: tako koncipirano znanje
ieste okean alternativa kanalisanih i razdelienih okeanom merila. ono prisiliiva naš um da pravi
maštovite izbore i time ga tera da raste i razviia se. ono čini naš um sposobnim da bira, maštovito
zamišlia i kritikuje.
29
 I upravo će na ovoj koncepciji sam Fajerabend zasnovad syoje filozofsko stanovište, kao
(jstanovište feorijskog pTurafižma) Jer i njega, kao (^Milha^zanimaju uslovi koji su
ržjpovoljniji za ljudstd razvoj. Foi Pajerabend pred'nauku^tavna'^^to/r (ocSosno: impefattv)
-dartt-pfavetii siiiislu teci. bode gfeđstVoD za postizanje emancipaciie današnjeg čoveka- sredstvo
zahvaljujući kojem se dolazi dotrstvafenia umnog 1 siobodnog čovečanstva Iz tog razloga (a po
analogiji sa Milom) samo jedan jedini princip jeste, i treba da bude u osnovi naučnog
istraživanja i svake filozofiie nauke: "5Ve mof.e ila prođe"- krilatica epistemološkog
anarhizma: da su dozvoljene sve alternative. i da se sve alternative moraju uzeti u obzir, jer ne
postoji niiedno pravilo. niiedna teorija (ma koliko u početku delovala plauzibilno) koja nije u
nekom vremenu kasnije bila opovrgnuta a pravilo prekršeno; takve situacije su nužne ako se
misli naučni progres.
Medutim, ovde treba voditi računa. Razlika u odnosu na Popera postoji: Poperova merila
komparacije su kruta i fiksirana- Milova i Fejerabendova nisu- mogu se meniati sa istorijskom
situacijom. Isto tako Poperova merila eliminišu svoje konkurente jednom zauvek neopovrgljivim
ili opovrgljivim; ali opovrgnutim hipotezama nema mesta u nauci, jer Poperovi kriterijumi su
jasno. nedvosmisleno i precizno formulisani; Milovi, pak, to nisu i ne treba da budu, jer ni
nauka nije takva- jasna, nedvosmislena i precizno formulisana.
Naime, primećuje Fajerabend, nijedna nova i revolucionarna naučna teorija nikada nije
formulisana tako da dopušta da se u startu mogu uočiti okolnosti pod kojima bismo ie morali
smatrati ugroženom- tu osobinu imaju samo neinteresantne i nerevolucionarne teorije. Osim
toga, ne postoje savršene teorije (a to smatra i sam Poper)- samo ie pitanje vremena kada će
neka teorija pokazati svoje nedostatke. Fajerabend je radikalni antiredukcionista. u tom smislu
da ne veruje u postojanje ičega što bi mogla biti nekakva "konačna" teorija, ona koja bi važila
neograničeno i koja bi sasvim zadovoliavala svoiom potpunošću i konzistentnošću; uostalom.
mada to nigde eksplicitno ne tvrdi. u to ne veruje ni Poper- doduše, iz drugih razloga.
Prema tome, dosledno primenjeni, Poperovi kriterijumi bi eliminisali nauku ne pružajući
pritom nikakvu alternativu koja bi je mogla zameniti. Zato su one za nauku, za njen bezvredni
progres. Postavlja se pitanje: da li jedno drugo stanovište pruža odgovarajuću metodologiju koja
bi obezbedila siguran i pravi rast znanja? I, shodno tome, da li takva metodologija uopšte može
biti ustanovljena? U iznalaženju odgovora na ova pitanja, Faierabend vrši osvrt na druga
stanovišta filozofske nauke: najpre na logički pozitivizam, i, konačno na Lakaiošea.

ulo^ iJUOkf l^-hsjd hJ'Ort)

/ UStOU IMUa^ATMC^li

25. F.AJERABENDOVA KRITDCA LOGIČKOG POZITIVTZMA

Fajerabend izdvaja dva ključna uslova koje Io2ički pozitivizam postavlja pred svaku novu
gaučnu teoiiiu. po njegovm mišljenju, čine temelj ovog pravca:
1. Uslov konzistentnosti:
* Nova teorija jre^rie sme da nrntivreči staroj postavlienQj_tforijl_TJK naukajreba da
bude delatnost u koioj se služimo jecjinstvenom grupom uzaiamno konzistentnihleorija.
• Nova teorija koja se testira mora biti konzistentna sa standardnim, dobro
postavljenim činjenicama, opservaciiama ili rezultatima eksperimenata. tzv. princip
* autonomije činjenica, koji ne znači da su či_ n j?n' rp 3 " t n , n n mne m dnnnsii nasvalai hijn
kojn tegnjii već,da~sii one činienice koje pripadaiui^piriiskot^sarirvaiiV^
Autonomne su u odnosu na alternativne teorije, čijem empirijskom sadržaju pripadaju;
one siuMažeće, apsolutno nezavjgnp nri posmatrane alternative.

30
'^tt 31/ CT^vRiO«" - O&rAK^. r>oertofissa c&f
 2.Usiov invarijatnosti značenja- svi (ferfnjnj^tz stare i nove teorije moraju imati značenja
ukoliko ova dva. principa važe, onda važ^pVinci^ da je stara teorija logična posledica nove^
-Leorije, princip^fffiffifL^

Fajerabend oba ova uslova oštro kritikuje obrazlažući da prihvatiti takvn st ano xjšte7:nači
unapred eliminisati sve potencijalne pohijače4£.orije koja se testira. Jer. često je slučajtakav daA
kontraevidencija može biti pronađena tek pomoću inkppatihilne alternativne tpnrije koja se
testira; isto tako neke od najznačajnijih formalnih osobina teoriie nisu nađene analizom. već
upraM^-kefttoutom; da bismo se sa nekom teorijom štn hnlje npo7Tiali npopfiprino jp fa
no7T]^]emn^a.ltRrna.tivne teorije iedino tako možemo biti upoznati sa njenim prednostima ili
__sjabqstinia (Jfforiiski plnralizamV Pritom. ^vC^alternati^. čak i one koje su nekada bile
p^oy£gjiute, (jolaze u obzir, uvek treba imati u svesti kompletni sadržaj nauke krn^ jfltnrijn jer jp
uvek moguće da neka. ranija opovrgnuta teorija tek u novom drugom vremenu dospe u priliku da
pokaže svoju stvarnu vrednost.-Faierabend navodi primer sa/KopeTnT^ans'kim_obrton^ u
^astronormii: do tada ie naučna astronomija bila čvrsto zasnovana na jit£}l£t]i£4U i Atistotelu" koji
spadaju u jedno od najvećih umova u istoriji zagadne misli; njihov dobro argumentovan.
empirijski adekvatan i precizno formulisanc^sistem nije^_oborio__sam Kopernik, već po
Fajerabendovim rečima, jedan ludi pitagorejac, Fiiolai- zato što je našao^ sposobnog branioca-
Kopemika J_Jpravo nvaj primer jasno pokazuje sav značaj teorijskog pluralizma i istorijskog
gristupa nauci- jer se samo na taj način zaista može utvrditi vrednost teorijama u opticaju.
Druga pomenuta situacija koizistencije jeste ona koja implicira princip autonomije činjenica-
da su one autonomne u odnosu na alternativne teorije čijem empirijskom sadržaju pripadaju!^-
Međutim, postavlja se pitanje: koliko i da li uopšte činjenice ikada mogu biti autonomne u
odnosu na neku teoriju? Na težinu ovog pitanja ukazao je još Poper, tvrdeći da mi nikada ne
možemo razdvojiti činjenice od teoriiskog okvira (background-teorije) kroz koju posmatramo
svet; teorije i činjenice najbliže su povezane, iskustvo i teorija uvek dolaze zajedno, jedno bez
drugog se ne mogu shvatiti.
Tako, analogno, prethodnom prigovoru, pasloje činjenice koje se ni ne mogu dru.gačije otkriti,
izuzev pomoću alternativnih fpnrija—i—knj^ sn i7rvan dnmašaja dok SU altemativne tenrije
-"Tšključene- he? nph, nne postaiu neupotrebljive. Uvek je potreban spoljašnji eksterni standard
kritike grupa alternativnih iskaza, odnosno: p^trphna nam ie alternativna teorija f s v e t j d a
•s^bjsmo teoriju koju testiramo mogli sagledati objektivno- sa meta-nivoa.
U tom pogledu Faierabend predlaže jedan jedini regulativni princip- princip neprestanog
ustanovljenja k'ontra pravila. pravila suprotstavljena u običajnim pravilima naučnog
poduhvata. onima koja su u središtu svih teorija konfirmaciie i koroboracije, i to iz tog razloga
što njihovo ustanovljenie omogućava stalno uvođenje i elaboraciiu hipoteza koie su
inkonzistentne sa dobro postavlienim teorijama ili sa dobro postavljenim činjenicama. Ovo je
Fajerabendov čuveni postupak kontraindikacije (čitava procedura je kontraindukativna), koji
zahvaljujući svojoj prirodi i efektima koje proizvodi, omogućava stalan rast naučnog znanja.
razvoj uma i ljudske slobode. te nauku čini jednom suštinski humanom delatnošću, kakva ona i
treba da bude.

26. KRITIKA LAKATOŠEVIH ISTRAŽIVAČKIH PROGRAMA

iJikatplš je^umesto teorija, razmatrao istraživačke programe-Jcoii predstavljajtXQ^ove teorjjlj)

"pn?ezanih metodama modifijiafiie (t2V^_-heuristike). Pritom svaka od~"teoriia koTejITaze u
sastav istraživačkpg prnoT^mfl biti puna^ nednstataka: opsednut^a—^nomaliiama,
kontradikciiama i viš^rni^lpnnstim^ ali tn niie ono što je bitno- jedino
pokazuje čitav niz o istorijskom razvitku i dostignućima:1p(ii.-oo lcroa^ćegtairTFgriTTđ'laemeoia
rnknm ^ n m m irtrnfrvnnlri.-prncp-am p ^ - ^ n T ^ p r n ^ r T T n ^ hkn yHi novim

31
predviđanjima) ili ka^y-đe^erativaft> (ako je sveden na to da apsorbuje činjenice koje su
otkrivene bez njegove pomoći). "
Pritom, Lakatoš dozvoljava da se naučna zajednica može čvrsto držati odredenog
istraživačkog programa, čak i ako zna da ie on degenerativan; može nastojati da ga poboljša ili
čak dovesti do toga da on prevaziđe svoje rivale, ali i tada mora biti svesna da je reč o jednom
degenerativnom programu. Ne postoji nikakva metodologija koje se naučna zajednica_mora
striktno pridržavati, u tom smislu, da bi shodno njoj, morala da odbaci prograin~kao
degenerativan, lli, pak, prihvati progresivan; ne postoji metod za koji bi se moglo reći da je u
skladu, sa najnaprednijom i najsavršenijom metodologijom današnjice; Lakatoševa pozicija nam
pokazuje da nije nužno prihvatanje takvog metoda. 7 _

Protiv rezultaia- protiv stanovišta da neka nauka zaslužuje poseban položaj zato što proizvodi
rezultate; činjenica da nauka ima rezultate račimali bi se u njenu korist samo pod uslovom da
su ti^ezultati postignuti od strdhe nauke same, a, "pogled u istoriju pokazuje da jedva ikada
postiže'rezultate nalaj ^aczV. lVlehanika i optika, npr. mnogo duguju zanatlijama, medicina-
babicama i vešticama; takođe, u današnje vreme, svedoci smo toga da uplitanje države može da
unapredi nauku: kada su kineski komunisti odbili da i dalje budu zastrašivani sudom stručnjaka
i vratili tradicionalnu medicinu na univerzitete i bolnice, bilo je povike širom sveta da će nauka u
Kini biti širom upropašćena, dogodilo se upravo suprotno: kineska nauka bila je ta koja je
napredovala a zapadna je učila od nje.
Veliki naučni napreci gotovo uvek predstavljuiu rezultat delovania nekog spolinog faktora; ne
postoji nijedan jedini argument koji bi mogao biti upotrebljen u prilog izuzetne uloge koju
nauka igra danas u društvu. Prosto, ne postoji nijedna "naučna metodologija" koja bi se mogla
upotrebiti da odvoji nauku od svega ostalog- insistirati i dalje na kriterijumu demarkacije je
besmisleno, i u krajnjoj liniji, kontraproduktivno.
Zbog svega navedenog. iasno je da.(akcTse mis^progre^iTliai^cK mora se konsujtovatijie^amo
celokupna istorija nauloi već još više. ceLokupna lstonia liudsm/ideik. Ako načinimo samo mali
osvrt na istoriju "velikih naučnih dostignuća, imaćemo i više nego dovoljno elemenata za
potkrepljivanje ovog tvrđenja. I po tome je F^Teraben^pravi predstavnik tzv. epistemološkog
anarhizma ili dadizma. čiia ie osnovna karakteristika to da se ne usteže da pnhvati i bfafrTi
one stavove koji se čine naiapsurdnijim: epistemološki anarhist ne rukovodi se nikakvim
programom- u svojoj argumentaciji on se poziva, kako na razum, tako i na emocije, na mitske i
metaflzičke stavove, ideološke postavke, kosmologije- na sve, samo pod uslovom da mu se
ništa ne pripisuje kao njegovo vlastito stanovište, jer on takvo nešto nema, budući da smatra da
se nijedno stanovište ne može smatrati racionalnijim. objektivnijim od nekog drugog. Samo je
pitanje slobodnog izbora koje će od njih biti zastupano.
U skladu sa tim je i<^r^rant, koji Fajerabend skicira kao rešenje koje bi društvo spaslo od
nauke. Ta^ pragJam seTsvakakcL- r e a l n a pol^u^bražovanj^; jei^vrha obrazovanja jeste
da "uvede mlade u život, udruštvo u kojem su rođeni i u fizički univerzum koff^kružuje to
društvo". A to se postiže jačanjem duhova miadih, što znači. osposobljavanjem protiv svakog
lakog prihvatanja markog~ohi3i[vatnog stanovišta; mlade treba obrazovati takcT da razviiaiu
kritički duh, da budu kontra-sugestivni. a ipak u isto vreme sposobni za razvijanje ma kog
poiedinačnog pogleda. Kako se to postiže? Fajerabend kaže: pre svega, zaštitom ogromne
maštovitosti koju deca poseduju i u potpunom razvijanju duha kontradikcije koji u njima
postoji; to se, sa svoje strane, postiže obrazovanjem kroz najrazličitije priče i bajke. Na taj isti
način, upotrebljavajući priče mogu se uvesti i naučna objašnjenja, recimo, o postanku sveta i
tako se deca upoznaju i sa naukom. Ali, pritom nauci ne sme biti dat nikakav poseban položaj,
izuzev ukazivanja na to da postoji mnoštvo ljudi koji veruju u nju. U suštini, to i jeste istina. Sve
ideje o nekoj imaginarnoj težini i dubini nauke rođene su samo kao rezultat sistemastke
kampanje zamagljivanja koju vode mnogi naučnici (kompleks profesionalizma i elitizma). Kada
se nauka na početku prezentuje ovako, posie je moguće uvesti u igru i razloge kao i kontra-
razloge (dalja objašnjenja koja se nalaze u tradiciji kojoj priča pripada); i jedno i drugo izlagaće,
naravno, stručnjaci u datim oblastima, i tako će rrilada generacija biti upoznata sa svim
32
 mitovima, tako da će svaka mlada osoba biti u mogućnosti da sama odluči kojim putem da krene.
Između ostalog, mnogi mladi ljudi postaće naučnici, ali oni će to postati ne zato što su zavedeni
ideologijom nauke, nego zato što je to bila i jeste stvar njihove slobodne odluke. Progres dobre.
kvalitetne nauke mora se zasnivati na originalnim idejama i na intelektualnoj slobodi-
podsticanjem dečije mašte postiže se i jedno i drugo.
Poslednji (/' najači) kontra-argument koji se tom prilikom postavlja jeste kontra- argument
koji se poziva na ljudsku sebičnost: želja za maksimalnom, potpunom slobodom mišljenja i
delanja u današniem društvu (san demokratije) predstavlja krajnii izraz sebičnosti u svetu u kom
ioš uvek mnogi narodi žive potlačeni; zato ie treba (za sada) ostaviti po strani i posvetiti se
oslobađanju potlačenih.
Medutim, primećuje Faierabend, to pretpostavlja da je nama ispravan način oslobadanja oduvek
bio poznat, i da jedino što treba da učinimo, jeste da ga primenimo. I više je nego očigledno da
stvari ne stoje tako. Šta znači osloboditi druge? !To treba učiniti tako da im se omogući da
realizuju svoje vlastite želje. ma koliko one bile različite od naših vlastitih. a zadrti i uskogrudi
oslobodioci to ne mogu da učine- oni, kao po pravilu, nameću još gore, sistematičnije ropstvo od
prethodnog. Šta znači osloboditi ljude? Učiniti to dk oni mogu da se smeju; a, pita se Faierabenci,
da li ćemo moći to da učinimo ako smo mi sami iaboravili kako se smeje i ako se mrštimo na
one koji još uvek pamte kako se to radi? j

##### LAKATOŠEVA METODOLOGIJA N^UČNO-ISTRAŽIVAČKOG PROGRAMA

Taj njego^jmetgjl predstavlia iedno od naiuticajnijih i najzanimliiviiih metodoloških gledišta u

r j ^ v n j filnzgfijL-aa-uke. Lakatoš je do njega po'stepeno došao kritikujući shvatanja "Karla
Popera i Tomasa Kuna, koja su u to doba bila u samom središtu interesovanja f'ilozota nauke.
Buduci "5a"polazi od čvrstihČračTo"nalističkih uverenfo i u oblasti metodologije i u oblasti
istorije nauke, ##I.akato.š ie prihvatio Kunovo stanovište samo u ono] meri u koioi ovo ukazuje
na sl^hg st.rane Ponerovoiz stanovišta- Ponerov opšti metodološki pristup je ono što je Lakatošu
bila glavna inspirar.ija polazište za fnrmuli^anie SOPStvene metodnlngjje nanf.nih istraživačkih
programa. U pitanju je, iznad svega,<Poperovjh kritika indukcije. opservacionizma i
\onvencionalizma, koja, možemo reći, čini središnju tačku onoga što se naziva falibilizmom-
stanovište koiim se tvrdi da se opservacioni i teonski lskazi podložn| pogrešci. Jer, i
opservacioni iskazi (a to je ono na šta je Poper uk^zao) na izvestan način predstavljaju teorijske
iskaze: čisto opservacioni iskazi de facto ne Ipostoje-oni su uvek (svesno ili nesvesno)
interpretirani u odredenom teoriiskom okviru (background-teoriia). Ono čemu je teorija koja
se tffiira suprotstavljena nikada nije neposredno, jiepromenjljivo iskustvo, već su u igri stvarnp
uvek tri promenljive: eksplatoma teorija, interpretativna teoriia / "opservacioni" iskazi.
Ono št6 falibilizam tvrdi jeste da, ako postoji nesaglasnost izmedu teorije i iskustva, jedno, od
njihmora b\l\<odbač^). Da bi isključio iz svoj; stanovišta neprijatne pošledice falibilizma
oper je uveo pHlnkn knja nalaže obavezno opovrgavanie testirane-teoriie ukoliko
pnstnji neslaganie sa iskustvom i time zabranio sVaku intervenciiu u_empirijskoj-osnovi. Na taj
način je metodološki eliminisaojalibilizam i ostvairio uslove za svpj falsifikacionizam, u čijern
so_sidopu teorija racionalnostinauke formuliše na sledeći način:
ffi Pravilo prihvatanja teorija- teoriju treba prihyatiti ako je podložna opovrgavanju
^ ? P r a v i I o odbacivanja teorija- teoriju treba odbaciti ukoliko se ona kosi sa odgovarajućim
empirijskim rezultatima.
Međutim. i upravo se tu L a k n t o š nslanja.na Kund. Pop.er je zanemarin nknlnn.st_da__se naučne
teorije_o^//fa/»Jstrainošću: istorija nauke pokazuie da svaka teorija ima to svdstvo datraie
uprkos određenoi empiriiskoi kontraevidenciji, kao i da se prntiv te kontraevidenciie brani. I ovo
nije bez razloga, jer mi vrlo često ne raspolažemo boljom teorijom koja bi mogla da dode na
mesto opovrgnute teorije; na taj način, ako insistiramo na doslednom sprovođenju P o p e r o v i h