Demokracija

 u  Hrvatskoj:  
između  teorije  i  prakse  
 

 
Konferencija  za  medije  
Zagreb,  20.4.2015.  
 
Anja  Gvozdanović  
InsGtut  za  društvena  istraživanja  
anja@idi.hr  
 
 Metodologija    

•  Istraživanje  je  provedeno  u  siječnju  2015.  na  1000  ispitanika  

•  ReprezentaGvan  uzorak  punoljetne  populacije  iz  cijele  
Hrvatske  
•  Intervjui  licem  u  lice  
•  Cilj  istraživanja:  ustanoviG,  opisaG  i  interpreGraG  demokratske  
vrijednosG,  stavove  i  obrasce  ponašanja  građana  Hrvatske  
•  Istraživanje  je  dio  međunarodnog  vala  istraživanja  
Interna'onal  Social  Survey  Programme  (Međunarodni  
program  društvenih  istraživanja)  
 Karakteris0ke  /odgovornos0  dobrih  građana  (potpuno  slaganje  %)  

uvijek  se  pridržavaG  zakona  i  pravila  

62.6  
nikada  ne  pokušaG  izbjeći  plaćanje  poreza  
58.9  
pomagaG  ljudima  u  Hrvatskoj  koji  žive  lošije  od  
vas   50.5  
uvijek  glasovaG  na  izborima  
47.8  
nastojaG  razumjeG  argumente  ljudi  drugačijeg  
mišljenja   34.4  
pomagaG  ljudima  u  svijetu  koji  žive  lošije  od  vas  
30.3  
držaG  na  oku  djelovanje  vlade  
25.8  
izabraG  proizvode  zbog  ekoloških,  poliGčkih  ili  
eGčkih  razloga,  čak  i  kada  koštaju  nešto  više   14.7  
biG  akGvan  u  društvenim  ili  poliGčkim  udrugama  
10.7  

0   10   20   30   40   50   60   70  
 Važnost  nekih  građanskih  prava    (potpuno  slaganje  %)  

da  svi  imaju  osiguranu  zdravstvenu  zašGtu   88.3  

da  svi  građani  imaju  standard  dovoljan  za  život   88.1  

da  se  ljudima  daje  dovoljno  mogućnosG  za  sudjelovanje  

u  javnom  odlučivanju  
68.1  

da  vlast  poštuje  i  šGG  prava  manjina   66.2  

da  vlasG  poštuju  demokratska  prava  bez  obzira  na  

okolnosG  
64.4  

da  građani  mogu  sudjelovaG  u  građanskom  neposluhu  

kada  se  ne  slažu  s  postupanjima  vlasG  
50.3  

da  ljudi  optuženi  za  teške  zločine  izgube  svoja  

građanska  prava  
36.4  

da  dugogodišnji  stanovnici  u  državi,  a  koji  nisu  njeni  

državljani,  imaju  pravo  glasovanja  na  nacionalnim   27.5  
izborima  
 Prava  koja  uvijek  treba  š000  (%)  

pravo  na  rad   97.9  

pravo  na  obrazovanje   97.7  
osobnu  sigurnost   96.6  
prava  žena   96.5  
socijalnu  zašGtu  starih  i  ugroženih   95.3  
jednakost  pred  zakonom   93.8  
pravo  na  privatnost   93.2  
pravo  na  vlasništvo   90.1  
slobodu  informiranja   89.1  
pravo  na  pristup  informacijama   88.8  
slobodu  savjesG   87  
slobodu  govora   81.8  
kulturnu  autonomiju   80.3  
slobodu  medija   79.2  
prava  nacionalnih  manjina   71  
slobodu  udruživanja   62.2  
pravo  na  azil   47.1  
 Ni  u  kojem  slučaju  i  vjerojatno  ne  bi  trebalo  dozvoli0  javna  
okupljanja  sljedećim  skupinama  (%)  

ljudima  s  rasnim  ili  nacionalnim  predrasudama   88.4  

religijskim  ekstremisGma   83.8  

ljudima  koji  žele  nasilno  srušiG  vlast   76.8  

70   72   74   76   78   80   82   84   86   88   90  
 Trebalo  bi  dozvoli0  javna  okupljanja  ljudima  koji  žele  nasilno  sruši0  vlast  (%)  

60  i  više   14.1  

45-­‐59   20.4  

30-­‐44   27.3  

18-­‐29   33.7  
 Sudjelovanje  u  poli0čkim  ak0vnos0ma  (%)  

15.5  
potpisali  peGciju   25.8  
58.6  
donirali  novac  ili  skupljali  priloge  za  društvenu  ili   47  
26.7  
poliGčku  akGvnost   26.3  
bojkoGrali  ili  namjerno  kupili  određene  proizvode   45.2  
37.2  
iz  poliGčkih,  eGčkih  ili  ekoloških  razloga   17.6  
54.7  
sudjelovali  na  poliGčkom  skupu  ili  prosvjedu   29.3  
16  
60.6  
izrazili  poliGčko  mišljenje  na  Internetu   28.9  
10.5  
56.5  
sudjelovali  u  demonstracijama   33.2  
10.2  
kontakGrali  ili  pokušali  kontakGraG  poliGčara/ku  ili   57.4  
34.1  
javnog  službenika/icu  kako  bi  izrazili  svoje   8.5  
kontakGrali  ili  pojavili  se  u  medijima  kako  bi  izrazili   66.4  
28.6  
svoje  mišljenje.   4.9  

nisam  niG  bih   nisam,  ali  bih   jesam  

 Članstvo  u  organizacijama  i  udrugama  (pasivno  i  ak0vno)  (%)  

crkvi  ili  drugoj  religijskoj  organizaciji   57.8  

sportskoj,  amaterskoj  ili  kulturnoj  grupi   16.3  

sindikatu  ili  strukovnoj  udruzi   12.8  

poliGčkoj  stranci   12.7  

nekoj  drugoj  dobrovoljnoj  organizaciji   10.7  

 Stupanj  povjerenja  u  ljude  (%)  

gotovo  uvijek  treba  biG  oprezan  u  

28.9  
odnosu  s  ljudima  

obično  treba  biG  oprezan  u  odnosu  s  

54.2  
ljudima  

obično  im  se  može  vjerovaG   16.3  

gotovo  uvijek  im  se  može  vjerovaG   0.6  

Procjena  raširenos0  korupcije  u  javnim  službama  u  RH  (%)  

gotovo  svatko  je  upleten   16.8  

vrlo  mnogo  ljudi  je  upleteno   46  

umjeren  broj  ljudi  je  upletenih   24.2  

manji  broj  ljudi  je  upleten   12.1  

gotovo  nitko  nije  upleten   0.9  

 Pouzdanost  poli0čara  i  ljudi  na  vlas0  (%)  

većina  poliGčara  je  u  poliGci  samo  zbog  

80.2  
osobne  korisG  

uglavnom  možemo  vjerovaG  da  ljudi  na  

8.4  
vlasG  čine  ono  što  je  ispravno  
Percepcija  vlas0tog  utjecaja  na  poli0čke  ins0tucije  i  aktere  (%)  

mislim  da  vladu  nije  briga  za  mišljenje  

76.6  
ljudi  kao  što  sam  ja  

ljudi  poput  mene  nemaju  nikakav  utjecaj  

77.2  
na  rad  vlade  
 Vjerojatnost  da  samostalno  ili  s  drugima  ispitanici  
pokušaju  učini0  nešto  u  vezi  donošenja  nekog,  po  
njihovom  mišljenju,  štetnog  zakona  u  Saboru  (%)  

40.4  
37.2  

16.4  

6.1  

vrlo  vjerojatno   prilično  vjerojatno   ne  baš  vjerojatno   uopće  nije  

vjerojatno  
 Očekivanje  da  Sabor  prida  ozbiljnu  pozornost  
potencijalnim  zahtjevima  ispitanika  (%)  

55.1  

37.9  

6  
0.9  

vrlo  vjerojatno   prilično  vjerojatno   ne  baš  vjerojatno   uopće  nije  

vjerojatno  
 Percepcija  vlas0te  kompetencije  za  razumijevanje  i  
sudjelovanje  u  poli0čkom  životu  (%)  

mislim  da  je  većina  ljudi  u  Hrvatskoj  

bolje  od  mene  informirana  o  poliGci  i   29.5  
vlasG  

imam  osjećaj  da  prilično  dobro  

razumijem  važna  poliGčka  pitanja  s   55.3  
kojima  se  Hrvatska  suočava  
Imam  osjećaj  da  prilično  dobro  razumijem  važna  poli0čka  pitanja  
s  kojima  se  Hrvatska  suočava    -­‐  slažem  se  (%)  

60  i  više   59.1  

45-­‐59   64.1  

30-­‐44   49.6  

18-­‐29   45  
 Učestalost  informiranja  o  poli0ci  putem  medija  (%)  

više  puta  dnevno   35.7  

jednom  dnevno   31.3  

1-­‐2  puta  tjedno   8.6  

manje  od  1  puta  tjedno   8  

3-­‐4  puta  tjedno   7.6  

5  do  6  puta  tjedno   5.3  

nikada   3.4  
 Osobno  zanimanje  za  poli0ku  (%)  

44.3  

30.4  

19.5  

5.8  

vrlo   prilično   ne  baš  puno   uopće  ne    

 Poli0ka  me  prilično  i  puno  zanima  (%)  

60  i  više   48.5  

45-­‐59   40.1  

30-­‐44   29.6  

18-­‐29   22.4  
Učestalost  razgovora  o  poli0ci  s  prijateljima,  rodbinom  ili  kolegama  (%)  

nikada   13  

rijetko   36.5  

ponekad   35.3  

često   15.2  
 Ponekad  i  često  razgovaraju  o  poli0ci  s  prijateljima,  
rodbinom  ili  kolegama  (%)    

60  i  više   59.9  

45-­‐59   60.1  

30-­‐44   45.3  

18-­‐29   30.8  
Ocjena  stanja  demokracije  u  Hrvatskoj  od  1  do  10  (prosjek)  

prije  deset  godina   4.54  

danas   4.7  

za  deset  godina   5.67  

 Sažetak  i  zaključak  

Jesu  li  ispitanici  kao  građani  ak0vni,  upućeni  i  zainteresirani?  

1)  ParGcipacija  je  prepoznata  kao  građansko  pravo  ali  ne  i  kao  vrlo  važno  obilježje  
uloge  građanina.  Manjak  parGcipaGvne  poliGčke  kulture,  ispitanici  se  uglavnom  
ne  bi  uključili  u  poliGčke  akGvnosG  u  širem  smislu  ni  kada  bi  im  se  za  to  pružila  
prilika;  
2)  Iako  je  procjena  vlasGte  poliGčke  informiranosG  relaGvno  dobra,  poliGčka  
kompetencija  je  osrednja  što  otvara  prostor  za  ideološke  i  druge  manipulacije,  a  
zainteresiranost  za  poliGku  je  donekle  prisutna  
3)  Uz  nedvojbenu  zašGtu  socijalnih  prava,  prisutna  je  relaGvizacija  zašGte  prava  na  
slobodu  govora,  kulturnu  autonomiju,  slobodu  medija,  prava  nacionalnih  
manjina,  slobodu  udruživanja  i  pravo  na  azil  što  upućuje  na  elemente  
sociokulturne  isključivosG  
Nepovoljno  ins0tucionalno  okruženje  
1)  Percepcija  da  su  javne  insGtucije  ozbiljno  zahvaćene  korupcijom  
2)  PoliGčke  insGtucije  su  neresponzivne  i  nepouzdane