Dokumen - Tips Skripta Iz Merno Instrumentalnih Tehnika

5/11/2018 SkriptaIz Merno InstrumentalnihTehnika-slidepdf.
com
merno-instrumentalna
tehnika
skripta
http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-merno-instrumentalnih-tehnika 1/54
5/11/2018 SkriptaIz Merno InstrumentalnihTehnika-slidepdf.com
Sadržaj
1 Principi merenja neelektričnih veličina električnim putem 1
2 Vrste i podela mernih pretvarača 2

3 Merenje sile i naprezanja 3
3.1 Merne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
3.1.1 Princip rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3.1.2 Temperaturna kompenzacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.1.3 Merenje naprezanja usled torzije . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2 Merenje velikih sila na principu
magnetostrikcionog efekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
4 Merenje pomeraja 9
4.1 Potenciometarski pretvarači za merenje translatornih
i ugaonih pomeranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4.2 Merenje pomeraja i ubrzanja pomoću slobodnih mernih traka . . . . 10
4.3 Merenje pomeraja i sile pomoću pretvarača na principu strune . . . . 11
4.4 Merenje pomeranja pomoću induktivnih pretvarača . . . . . . . . . . 12
4.5 Kapacitivni pretvarači za merenje pomeraja . . . . . . . . . . . . . . 15
4.6 Merenje ugaonog pomeranja digitalnim i inkrementalnim pretvaračima 18
4.6.1 Digitalni pretvarači . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
4.6.2 Inkrementalni pretvarači . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
5 Metodi merenjai ugaone

5.1 Reluktantni brzine
induktivni pretvarači ugaone brzine . . . . . . . . . . . 20
21
5.2 Optoelektronski pretvarači za merenje ugaone brzine. . . . . . . . . . 22
5.3 Merenje ugaone brzine pomoću stroboskopa . . . . . . . . . . . . . . 23
5.4 Pretvarači za merenje ugaone brzine na bazi Holovog efekta . . . . . 23
6 Merenje pomeranja, brzine i ubrzanja pomoću indukcionih (elek-

trodinamičkih) pretvarača 24
6.1 Merenje vibracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
7 Merenje ubrzanja pomoću piezoelektričnih pretvarača 27
8 Merenje pritiska 29
8.1 Apsolutne metode merenja srednjih i viših pritisaka . . . . . . . . . . 30
8.1.1 Manometri sa tečnostima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
8.2 Elastični pretvarači za merenje pritiska . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
8.2.1 Burdonova cev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
8.2.2 Membrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
8.3 Elastični manometri sa električnim izlaznim signalom . . . . . . . . . 32
8.3.1 Manometri sa potenciometrima . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
8.3.2 Manometri sa induktivnim pretvaračima . . . . . . . . . . . . 33
8.3.3
8.3.4 Manometri sa kapacitivnim
Merenje pritiska pretvaračima
piezoelektričnim . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. 33
pretvaračima 33
8.4 Merenje vrlo visokih pritisaka pomoću otpornih pretvarača . . . . . . 34

8.5 Merenje niskih apsolutnih pritisaka—vakuuma . . . . . . . . . . . . . 34
8.5.1 Meklodov vakuummetar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
8.5.2 Termički vakuummetri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
8.5.3 Jonizacioni vakuumetri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
9 Merenje temperature 37
9.1 Termodinamička temperaturna skala i termodinamički termometri . . 38
9.2 Gasni termometar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
9.3 Termometri na bazi širenja tečnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
9.4 Manometarski termometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9.5 Termometri na bazi pritiska pare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9.6 Bimetalni termometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
9.7 Otporni termometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
9.7.1
9.7.2 Platinski
Termistoriotporni
. . . . termometar
. . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 44
44
9.7.3 NTC termistori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
9.7.4 PTC termistori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
9.8 Spektralni radijacioni pirometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
9.9 Senzori u radijacionim termometrima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
9.9.1 Fotootpornici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
9.9.2 Fotodiode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
9.9.3 Fototranzistori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
9.10 Toplotni senzori zračenja—bolometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
10 Merenje vlažnosti 48
10.1 Merenje relativne vlažnosti vazduha
pomoću tačke rose . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
10.2 Električni pretvarači vlažnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
10.3 Higrometri sa dlakom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
10.4 Merenje vlažnosti čvrstih i zrnastih materijala . . . . . . . . . . . . . 50
ii
1 Principi merenja neelektričnih veličina elektri-

čnim putem
Razne fizičke veličine (na primer brzina, ubrzanje, sila, pritisak, mehaničke oscila-
cije, vlažnost vazduha, temperatura, jačina svetlosti, itd.) mogu se pomoću mernih
pretvarača pretvoriti u električne veličine. Pri tome se ispituju oni merni parametri
pretvarača na koji utiču mehaničke ili druge veličine koje se žele meriti.
Kod električnih mernih pretvarača merene neelektrične veličine izazivaju pro-
menu nekog električnog ili magnetnog parametra pretvarača kao što su otpor, ka-
pacitet, induktivnost, napon, jačina struje, naelektrisanje, magnetni permeabilitet,
dielektrična konstanta. . . Važno je da se pri tome parametar pretvarača menja samo
pod uticajem merene veličine, a poželjno je da su ove dve veličine u linearnoj zavi-
snosti.
Prednost primene mernih pretvarača je u tome što imaju veliku osetljivost,
mogućnost pojačavanja signala, malu inerciju (zbog male mase), mogućnost merenja
brzih promena, merenje na širokom području merene veličine, merenje na daljinu. . .
Blok šema merenja sa mernim pretvaračima data je na sledećoj slici.
Merni objekt Neelektrièni Pretvaraè Elektrièni Merni krug Indikator

signal signal
Izvor
elektriène energije
Slika 1.1 Blok šema merenja pomoću mernih pretvarača
Merena veličina utiče na pretvarač i izaziva promenu nekog njegovog parametra.

Pomoću pretvarača se vrši transformacija merene neelektrične veličine u proporcio-
nalni električni signal. Ovaj signal obično ima malu energiju i u tom obliku je često
nepogodan za direktno registrovanje pomoću uobičajenih indikatora, pa se zbog toga
vodi na merni krug koji obavlja različite modifikacije signala iz pretvarača. Ove mo-
difikacije mogu biti jednostavne (pojačanje napona i snage, pretvaranje otpornosti,
kapacitivnosti ili induktivnosti u promenu struje ili napona, itd.), ali merni krug
može da obavlja i složenije postupke obrade signala kao što su razne modulacije i
demodulacije signala u cilju prenosa na daljinu, A/D i D/A konverzija. . .
Posle mernog kruga signal ide na indikator koji može biti analogni ili digitalni,
i njegova skala je, umesto u jedinicama struje ili napona, obično data u jedinicama
merene neelektrične veličine. Upravo zbog toga je neophodno da kod digitalnih
indikatora (a poželjno je i kod analognih) izlazni signal bude linearna funkcija merene
veličine.
Merni krug se napaja pomoću jednosmernog ili prosto-periodičnog strujnog ili
naponskog izvora. U nekim slučajevima (npr. kod Holovog pretvarača) napaja se i
sam pretvarač, a kod digitalnih indikatora se napaja i indikator.
2 Vrste i podela mernih pretvarača

Polazeći od prirode izlaznog signala, pretvarači neelektričnih veličina se dele na:
• parametarske pretvarače,
• generatorske pretvarače,
• frekventne pretvarače.
 Parametarski pretvarači kao izlaznu veličinu daju promenu električnog pa-

rametra koji se menja pod uticajem merene veličine. U ovu, veoma brojnu,
grupu pretvarača spadaju otporni pretvarači (merne trake, otporni termome-
tri, fotootpornici, potenciometri), a takode i sve vrste kapacitivnih i induktiv-
nih pretvarača.
Parametarski pretvarači moraju biti uključeni u merni krug koji se napaja

iz jednosmernog ili naizmeničnog izvora. Pod dejstvom promene impedanse
pretvarača menja se jačina struje ili napon u mernom krugu, što rezultira pro-
menom izlaznog signala srazmernog merenoj veličini. Energija signala potiče
iz izvora za napajanje, a merena veličina utiče samo na promenu amplitude,
tj. energije.
 Generatorski pretvarači kao izlazni signal imaju elektromotornu silu ili

jačinu struje koja se generiše direktno pod dejstvom neelektrične veličine.
Tipični predstavnici su termoparovi, fotonaponski elementi, piezoelektrični
senzori, piroelektrični pretvarači, indukcioni pretvarači vibracija i brzine pri
translatornom kretanju. Neki od ovih pretvarača daju izlazni signal koji se
može direktno registrovati pomoću uobičajenih instrumenata za merenje jačine
struje i napona (termoparovi, fotonaponski elementi i neki elementi za merenje
ugaone brzine). Medutim, i kod ovih pretvarača se često vrši prilagodavanje
signala. Na primer, piezoelektrični i piroelektrični pretvarači predstavljaju
generatore veoma velike izlazne impedanse, pa je radi očitavanja neophodna
obrada pomoću elektronskih pretvarača.
 Frekventni pretvarači daju periodični izlazni signal čija se frekvencija me-

nja pod uticajem merene veličine. Na primer, kvarcni termometar koristi
osobinu kvarca da mu se frekvencija sopstvenih oscilacija menja u zavisnosti
od promene temperature. Tzv. “struna” pretvarači su sačinjeni od žice čija
se frekvencija slobodnih oscilacija menja u zavisnosti od izduženja, tj. od sile
koja ga izaziva. U ovu grupu spadaju i turbinski pretvarači za merenje protoka
fluida, kod kojih je frekvencija obrtanja turbina direktno srazmerna protoku.
U literaturi se često sreće i drugačija podela: na aktivne i pasivne pretvarače. U

grupu aktivnih pretvarača spada ju generatorski pretvarači, pošto oni deluju aktivno,
tj. mogu da daju signal bez korišćenja spoljašnjeg izvora. U pasivne spadaju, na
primer, neki frekventni pretvarači pošto mogu da daju signal samo ako su spojeni
na spoljašnji izvor za napajanje.
Po još jednom kriterijumu, merne pretvarače možemo podeliti na analogne i
digitalne. Najveći broj pretvarača je analognog tipa, tj. daju signal koji se kotinualno
menja pod uticajem merene veličine. Ovakvi signali se pomoću A/D konvertora
mogu pretvoriti u digitalne signale.
Digitalni pretvarači neposredno pretvaraju merenu veličinu u diskretno promen-
ljiv signal izražen u nekom od standardnih kodova. Jedna od pogodnosti pri njiho-
vom korišćenju je što se mogu direktno priključiti na digitalne indikatore i sisteme
za digitalnu obradu i prenos signala na daljinu. I pored ovoga, u praksi se retko
koriste, a najčešće se sreću pri merenju ugaonih i translatornih pomeranja.
3 Merenje sile i naprezanja

Široka primena električnih metoda za merenje sile i naprezanja započela je krajem
tridesetih godina sa razvojem prvih mernih traka. Pored njih, za merenje sile se
takode uspešno koriste induktivni i magnetno-strikcioni tj. magnetno-električni pre-
tvarači. Razvoj ovih pretvarača je rezultovao potpunim potiskivanjem mehaničkih
uredaja od strane elektronskih u mnogim delatnostima.
3.1 Merne trake

Žičane merne trake je pronašao Edvard Simons 1936. godine. Princip njihovog rada
se zasniva na tenzo-otpornom efektu, tj. promeni otpornosti žice pri njenom iste-
zanju ili sabijanju. Merne trake su primenljive i za merenje drugih fizičkih veličina
(ubrzanje, vibracije, pritisak, protok fluida, itd.) koje mogu na pogodan način da
izazovu deformaciju trake. Prve merne trake su bile od žice, a danas se proizvode u
obliku folija, tankog filma ili poluprovodnika.
Slika 3.1 Primeri izrade mernih traka – sa žicom i sa folijom
Trake na slici 3.1 su lepljene trake. Višestruko uvijena žica odnosno folija se
na površinu objekta čije se deformacije mere lepi epoksi-smolama, a obično se štite
lepljenjem i sa gornje strane, jer je debljina žice 0.02 – 0.04 mm. Pri tome, lepljenje
se mora izvesti tako da traka verno sledi deformaciju objekta.
r r − ∆r
F F
l
l + ∆l
Slika 3.2 Model niti sa kružnim poprečnim presekom
3.1.1 Princip rada

Fizičke osnove rada mernih traka se mogu proučiti na modelu niti kružnog poprečnog
preseka (slika 3.2). Poznato je da je otpor kružnog provodnika
l ρl
R = ρ , odnosno R = 2 , (3.1)
S r π
a takode je poznato da se pri izduženju niti dužine l za ∆l njen poluprečnik (r)
menja za ∆r, pri čemu je
∆r ∆l
= −µ , (3.2)
r l
gde je µ Poasonov koeficijent koji se kod metala kreće u rasponu od 0.24 do 0.4.
Diferenciranjem izraza (3.1), dobijamo
∆R ∆ρ ∆l ∆r
= + −2 ,
R ρ l r
a posle ubacivanja jednakosti (3.2) sledi
∆R ∆ρ ∆l
= + (1 + 2µ),
R ρ l
odnosno
∆R ∆l ∆ρl
R = l 1 + 2µ + ρ∆l .
 
Poslednji član u prethodnoj jednačini predstavlja koeficijent piezorezistencije i
izražava promenu specifičnog otpora žice usled mehaničkog naprezanja. Kod me-
tala korišćenih za izradu mernih traka je konstantan, tako da ceo izraz u zagradi
predstavlja konstantnu veličinu, pa je
∆R ∆l
=k ,
R l
tj. imamo linearnu zavisnost relativne promene otpora od istezanja, gde je k ose-
tljivost ili Gaugeov faktor koji zavisi od vrste materijala. U sledećoj tabeli je radi
ilustracije dat pregled nekih osobina materijala koji se koriste za izradu mernih
traka.
Tabela 3.1
Materijali korišćeni za izradu mernih traka
6
Materijal Sastav k ρ [·10 −
Ωm]
Manganin 84% Cu, 12% Mn, 4% Ni 0.5 0.42
Konstantan 60% Cu, 40% Ni 2 – 2.1 0.51
Nikrom
Kromel 80%
64% Ni,
Ni, 20%
25% Cr
Fe, 11% Cr 0.5
2.5 0.9
1.1
Na slici 3.1 su prikazane trake za merenje uzdužnih deformacija. Medutim, po-

prečni, kratki delovi mogu da registruju i poprečne deformacije, pa se u praksi biraju
takvi materijali da je odnos osetljivosti poprečnih delova svega nekoliko procenata
osetljivosti uzdužnih, čime se obezbeduje da se greške usled poprečnih deformacija
mogu zanemariti.
Otpor mernih traka na sobnoj temperaturi je u rasponu od 100 Ω do 700 Ω, a
proizvodač pored otpora daje i vrednosti Gaugeovog faktora, temperaturnog koe-
ficijenta otpora, temperaturne oblasti primenljivosti, maksimalnog napona napaja-
nja...
3.1.2 Temperaturna kompenzacija

Kada imamo promenu temperature od nekoliko C, promena otpora usled toga je
◦
istog reda veličine kao i pri naprezanju. Da bi se izbeglo zagrevanje usled Džulove
toplote, snaga
merenja se morastrujnog opterećenja
obezbediti ne sme
ili konstantna da prekorači
temperatura, ili nekoliko mW. Za
se mora izvršiti vreme
kompen-
zacija promene otpora zbog promene temperature.
Ako imamo slučaj izotropnog širenja sa porastom temperature, tada se tempe-
raturna kompenzacija može postići lepljenjem dve identične merne trake kao na slici
3.3.
1 A 2 B 3
RA RB
F B U iz
A
R 
R 
1 2 3 U 0
Slika 3.3 Temperaturna kompenzacija pomoću dve merne trake
U tom slučaju imamo iste promene otpora traka A i B usled promene tempe-
rature, a pri ovakvom položaju mernih traka promena otpora usled deformacije se
javlja samo na A, jer se kod B javljaju poprečne deformacije koje su zanemarljive u
odnosu na uzdužne. Promena otpora na traci A je ∆R, i u mostu se javlja napon
U iz = U 24 . Otpor trake A je RA = R + ∆R, trake B je RB = R, pa je
RA R + ∆R R + ∆R
U 12 = U 0 = U 0 = U 0 ,
RA + RB R + ∆R + R 2R + ∆R
i
R 
R U 0 
U 14 = U 0 = U 0 = ,

R +R

2R

2 
odakle je izlazni napon

R + ∆R U 0 U 0 ∆R
U 24 = U 12 − U 14 = U 0 − = .
2R + ∆R 2 2 2R + ∆R
Pošto je ∆R  R, dalje je
U 0 ∆R U 0 ∆l
U 24 = = k .
4 R 4 l
Znajući izlazni napon mosta U iz i Gaugeov faktor k, kao i U 0 , možemo odrediti
deformaciju tela. U granicama elastičnosti, ∆l/l za čelik, na primer, iznosi 2.5 · 10 3 , −
pa je ∆R/R ne veće od 5 · 10 3 , i pri napajanju iz U 0 = 2 V, U iz je 2.5 mV. U praksi

−
se naprezanja manja pa je i U iz prilično manje, što je dosta nepraktično za merenje.

Zbog toga se koriste dve identične merne trake sa obe strane tela koje se ispituje
(slika 3.4) čime se povećava izlazni napon.
1 A 2 B 3
F
RA RB
U iz
A B
R 
R 
U 0
Slika 3.4 Temperaturna kompenzacija pomoću dve naspramne merne trake
U ovom slučaju je RA = R + ∆R i RB = R − ∆R, i analogno prethodnom

izvodenju, imamo:
RA R + ∆R U 0
U 12 = U 0 = U 0 , i ponovo, U 14 = ,
RA + RB 2R 2
pa je
R + ∆R − R
U 24 = U 12 − U 14 = U 0 ,
2R
odnosno
U 0 ∆R U 0 ∆l
U 24 = = k .
2 R 2 l
Ukoliko se na kolo stave četiri trake (slika 3.5), vrednost izlaznog napona se
ponovo duplo povećava, jer je
RA = RC = R + ∆R, i RB = RD = R − ∆R,
pa je izlazni napon
∆R ∆l
U iz = U 0 = U 0 k .
R l
Ovako smo osetljivost metode povećali četiri puta.
Kod rada sa mernim trakama i Vitstonovim mostom izlaznu impedansu mosta
moramo prilagoditi ulaznoj impedansi mosta (Z i = Z u ), a za napajanje se koriste i
jednosmerni i naizmenični izvori.
1 A 2 B 3
F
RA RB
A B
U iz
C D D C
RD 4 RC
U 0
Slika 3.5 Temperaturna kompenzacija pomoću četiri merne trake
3.1.3 Merenje naprezanja usled torzije
Naprezanje materijala usled torzije je specijalan slučaj naprezanja koji se javlja u

mašinskoj tehnici (motori, dizalice, itd.).
F
B 
B 
B B ϕ
2r
l + ∆l
l
A α r
F
L
Slika 3.6
Model vratila izloženog uvrtanju
Posmatrajmo vratilo učvršćeno jednim krajem, dok na drugi kraj deluje spreg
koji ga obrće (slika 3.6). Usled uvrtanja, tačka B se pomera u B . Ovo pomeranje 
u funkciji ugla uvrtanja vratila ϕ je BB = rϕ. 
Sa druge strane je
(AB )2 = (l + ∆l)2 = L2 + (rϕ + l sin α)2 ,

a pošto je L/l = cos α, dalje imamo

∆l 2rϕ
2 l = l sin α,
odnosno
∆l rϕ rϕ
= sin α = sin α cos α.
l l L
Iz teorije elastičnosti ugao uvrtanja je dat izrazom
2ML
ϕ= ,
πE s r4
gde je M moment sprega, a E s moment smicanja (torzije). Dalje je
∆l M
= sin2α,
l πE s r 3
odnosno
∆R M
=k sin2α.
R πE s r 3
Iz prethodnog izraza sledi da je ∆R/R ∝ M , i da 45 ◦
ima maksimalnu vrednost za sin 2α = ±1, tj. kada je

α = ±45 . Zbog toga se merne trake lepe na objekat
◦
pod uglom od 45 u odnosu na osu (slika 3.7), i naravno,

◦
vezuju u most.
Za merenje torzije često se merne trake koriste samo-
Slika 3.7 Lepljenje mernih
stalno, ali mogu biti i sastavni delovi nekog uredaja u
traka za merenje torzije
laboratoriji ili u industriji.
3.2 Merenje velikih sila na principu

magnetostrikcionog efekta
Kada se neki feromagnet unese u magnetno polje, B
bez naprezanja
dolazi do promene linearnih dimenzija u pravcu B. 
sa naprezanjem
Ova pojava se naziva direktnim magnetostrikcionim
efektom . Postoji i inverzni magnetostrikcioni efekt
koji se sastoji u promeni magnetnih osobina mate- H
rijala podvrgnutog mehaničkim naprezanjima. Ova
pojava se objašnjava otežanom mogućnošću preori-
jentacije Vajsovih oblasti (domena) u zavisnosti od
spoljašnjeg polja, zbog unutrašnjih mehaničkih na- Slika 3.8 Histerezisne petlje ne-
prezanja. Usled toga dolazi do povećanja gubitaka napregnutog materijala i materi-
zbog histerezisa i do efektivnog smanjenja magnetne jala pod naprezanjem
permeabilnosti materijala, što se može ilustrovati sli-
kom 3.8.
F Principijelna šema pretvarača na bazi inverznog
magnetostrikcionog efekta data je na slici 3.9. Pre-
tvarač se sastoji od feromagnetnog jezgra sa namo-
L tajem čija se induktivnost L meri. U neopterećenom
stanju jezgro ima maksimalnu permeabilnost kao i in-
duktivnost. Pri delovanju

onalnog smanjenja sile F dolazi
L, tj. relativne do proporci-
otpornosti kalema,
Slika 3.9 Šema pretvarača na što se može registrovati pomoću mostova. Osetljivost
bazi magnetostrikcionog efekta metoda je velika, jer promena prividnog otpora kalema
iznosi od 30 % do 40 %. Pretvarači se prave od paketa
transformatorskih limova od legure permaloj (80 % Ni i 20 % Fe). Kod ove legure
permeabilnost se menja za oko 10 % pri naprezanju od 5 · 107 N m 2 , a 24 % pri
−
naprezanju od 108 N m 2 . U zavisnosti od dimenzija ovi pretvarači se koriste za

−
merenje sila od 103 N do 106 N.

Samo merenje se izvodi pomoću dva namotaja pod uglom od 90 (slika 3.10). ◦
Namotaj A se koristi kao primar, a namotaj B kao sekundar transformatora. Za

F = 0 oblik magnetnih linija je takav da je fluks kroz sekundar jednak nuli, pa je
samim tim i izlazni napon nula. Za F  = 0 smanjuje se magnetna permeabilnost, i
F F = 0
A B
F 
=0
A B
A B
~ V
Slika 3.10 Izvedba pretvarača na bazi magnetostrikcionog efekta
to više u pravcu delovanja sile. To deformiše magnetne linije sila i rezultantni fluks
sekundara postaje različit od nule, te se javlja izlazni napon U iz ∝ F .
Ovaj pretvarač se napaja stabilisanim naizmeničnim naponom.
4 Merenje pomeraja
Na generalnoj konferenciji za tegove i mere 1983. godine usvojena je nova definicija
metra: “Metar je dužina koju svetlost u vakuumu prede za 1/299792458 s”. Ovakva
odluka je omogućena razvojem metoda merenja frekvencije kojima se postižu apso-
lutna merenja učestanosti svetlosnog zračenja sa preciznošću koja je veća od ranije
definicije metra. Kao izvor zračenja za realizaciju metra preporučeni su laseri sa sta-
bilnom učestanošću. Rasto janja reda veličine 1 m realizovana su interferometrom i
to kao odreden broj talasnih dužina svetlosti, s tim što je talasna dužina prethodno
izračunata iz izmerene učestanosti i brzine svetlosti u vakuumu.
Merenja dužine visoke tačnosti potrebna su u mnogim granama tehnike i indu-
strije (gradevina, mašinstvo, geodezija) i u tu svrhu koristi se veliki broj mernih
uredaja. Ovde će se obraditi merenje dužine na osnovu termičkog širenja čvrstog
tela, merenje ugaonih pomeraja i brzina i merenje pomeraja pri vibracijama.
4.1 Potenciometarski pretvarači za merenje translatornih

i ugaonih pomeranja
Najčešće se koriste žičani potenciometri koji se sasto je od tanke žice, homogeno
namotane oko pravog ili kružnog izolatora konstantnog poprečnog preseka. Uga-
ona pomeranja veća od 360 mogu se meriti helikoidalnim potenciometrom sa više
◦
obrtaja klizača (obično oko 10).
α0
α
l R0
x
x R0
l α
R0
α0
R0 R0
a b c
Slika 4.1 Potenciometarski pretvarači
Pomeraji se mere tako što se potenciometar priključi na izvor konstantnog na-

pona U 0 a izlazni signal se meri izmedu klizača i jednog kraja potenciometra, pri
čemu je unutrašnji otpor voltmetra Rm .
Pri klizaču na rasto janju x od početka voltmetar pokazuje napon
xr
U (x) = U 0 , (4.1)
1 + qx r (1 − xr )
gde je xr = x/l i q = R0 /Rm .
Iz prethodne formule se vidi da izlazni napon U (x) predstavlja nelinearnu funk-
ciju pomeraja. Ukoliko q teži nuli, što odgovara veoma velikom unutrašnjem otporu
voltmetra, izlazni napon će biti linearna funkcija pomeraja:
U (x) = U 0 xr = U 0 x . (4.2)

l
U praksi se široko koriste i potenciometarski pretvarači sa ugljenim ili plastičnim
otpornim slojem koji se nanosi kao deblji film. Ovi pretvarači translatornog ili rotaci-
oniog pomeranja imaju kontinualnu promenu signala i vrlo širok raspon nominalnog
otpora.
4.2 Merenje pomeraja i ubrzanja pomoću slobodnih mernih

traka
Slobodne merne trake (slika 4.2a), tj. nelepljene merne trake u osnovi predstavljaju
tanku žicu debljine oko 0.02 mm koja se namotava na izolatorski stubić koji je
pričvršćen na objekat čiji se pomeraj meri.
Merna traka može biti sastavljena od jednog do oko deset namotaja, a niti imaju
pravac kao i pomeranje objekta. Pri normalnom rastojanju objekata žica se namo-
tava tako da ima odredeno prednaprezanje, pa promene dužine žice prate kretanje
objekta u oba smera. Promene otpornosti slobodnih traka, kao i kod lepljenih,
srazmerne su relativnim deformacijama:
∆R ∆l
=k . (4.3)
R l
Tipične dužine su od 2 cm do 4 cm, a dozvoljene deformacije od 0.1% do 0.2%.
Merenja slobodnim mernim trakama vrše se primenom standardnih kola za merenje
10
R2
R R1
B
A
L ∆x
Slika 4.2 Merenje slobodnim mernim trakama
otpornosti (Vitstonov most). Radi temperaturne kompenzacije u mostu se prime-

njuju dve ili četiri slobodne trake.
Na slici 4.2b prikazane su dve merne trake namotane na stubiće nepokretnog
stativa i pokretne platforme. Pomeranje platforme izaziva jednake, ali suprotne
promene otpora:
R1 = R + ∆R, (4.4)
R2 = R − ∆R, (4.5)
pri čemu su trake A i B priključene na dve susedne grane mosta kao što je ranije
razmatrano.
Platforma
pomeraj je za podlogu
∆x odgovara pričvršćena
sili F = −k∆x, gde pomoću elastičnih percadi
je k ekvivalentna krutost (opruga),
pretvaračapa
u
koju, pored krutosti perca ulaze i elastična svojstva žice, te se ovaj pretvarač može
primeniti za merenje malih pomeraja i malih sila (F ≈ 1 N), znatno manjih nego
kod uobičajenih pretvarača sa lepljenim mernim trakama.
4.3 Merenje pomeraja i sile pomoću pretvarača na principu

strune
Pretvarač na principu strune predstavlja tanku zategnutu žicu čija se učestanost
sopstvenih oscilacija menja u zavisnosti od sile zatezanja, tj. od odgovarajućih de-
formacija žice. Struna-pretvarači spadaju u frekventne pretvarače, kod kojih se
neelektrična veličina direktno pretvara u učestanost sopstvenih oscilacija koja se
registruje pomoću frekvencmetra ili tajmera.
Osnovna rezonantna učestanost žice koja osciluje kao polutalasni oscilator data
je Tejlorovom formulom:
ν =
1
 
σ
=
1 F
, (4.6)
2l ρ 2l Sρ
gde je l dužina žice, ρ gustina materijala i σ normalni napon koji izaziva sila zate-
zanja F .
11
Ako iskoristimo Hukov zakon za istezanje:
1

∆lE Y
ν = , (4.7)
2l lρ
mereći učestanost slobodnih oscilacija žice možemo meriti silu F ili mala pomeranja
kra ja žice ∆l.
Praktična merenja pomeraja tj. deformacija pomoću struna-pretvarača vrše se
na dva načina: pojedinačnim pobudivanjem odnosno okidanjem žice ili pomoću
oscilatora koji osciluje na učestanosti jednakoj rezonantnoj učestanosti same žice.
Tipični pretvarači imaju dužinu oko 15 cm i debljinu od 0.15 mm do 0.35 mm, a
opseg normalne učestanosti od 500 Hz do 1 kHz. Kao indikator koriste se tajmeri
ili neki frekvecmetri.
Kod pretvarača na slici 4.3 žica je od feromagne-
tika. Kalem L1 je namotan na jezgro od stalnog mag-
neta pa se pri treperenju žice u njemu indukuje nai- l
zmenična struja sa frekvencijom jednakom učestanosti F
N S
mehaničkih oscilacija. Ovaj signal iz namotaja L1 L1 L2
se pojačava i vodi na namotaj L2 , a faza izlaznog
+
frekvenc
signala je podešena tako da magnetno polje kalema A
metar
-
L2 po jačava mehaničke oscilacije žice. Na taj način

kolo osciluje na sopstvenoj učestanosti žice koja je
odredena istezanjem, odnosno silom. Slika 4.3 Pretvarač na principu
Na osnovu jednačine (4.6) vidi se da je frekvencija strune
nelinearna
pomeranjimafunkcija pomeranja,
ona može a da
smatrati se samolinearnom,
približno pri malim što povlači uzan opseg sile ili
pomeranja koje se meri. U uslovima kada je T ≈ const. ovi pretvarači su prilično
stabilni.
4.4 Merenje pomeranja pomoću induktivnih pretvarača

Ovi pretvarači baziraju svoj rad na promeni magnetnog otpora magnetnog kruga
pod dejstvom merene mehaničke veličine. Sa promenom magnetnog otpora menja se
induktivnost, odnosno impedansa kola, pa se merenjem induktiviteta može odrediti
neelektrična veličina koja izaziva njegovu promenu.
Magnetni Omov zakon za kalem sa n namotaja kroz koji protiče struja jačine I
glasi:
nI = Rm Φ1 , (4.8)
gde je Rm magnetni otpor magnetnog kruga, a Φ1 magnetni fluks jednog navojka.

2
Odavde je Φ1 = RnI m , dok je celokupni fluks nΦ1 = nRmI .
Zamenivši ovako dobijen izraz za fluks u Faradejev zakon elektromagnetne in-
dukcije, dobijamo
dΦ n2 dI
U = dt = Rm dt , (4.9)
12
a iz poredenja sa U = L dI
dt
sledi da je
n2
L= , (4.10)
Rm
pa je prema tome, induktivitet obrnuto proporcionalan magnetnom otporu.
Sa druge strane, magnetni otpor kalem dužine h, poprečnog preseka S i relativne
magnetne permeabilnosti µ je
h
Rm = , (4.11)
µ0µS
i na osnovu ovog izraza vidi se da se Rm može menjati ili promenom dužine h ili pro-
menom magnetne permeabilnosti µ. Promenu dužine koriste induktivni pretvarači,
a promenu magnetne permeabilnosti magnetnostrikcioni pretvarači.
Za induktivne pretvarače imamo slučaj sa zatvorenim magnetnim krugom i otvo-
renim magnetnim krugom.
S
Slika 4.4 Induktivni pretvarač sa zatvorenim magnetnim krugom
Kod induktivnog pretvarača sa zatvorenim magnetnim krugom , prikazanog na

slici 4.4, indukcione linije (osim d) zatvaraju se u gvozdenom jezgru, pa se magnetni
otpor sastoji od otpora jezgra i otpora vazduha, odnosno
Rm = R j + Rv . (4.12)
Ukoliko zanemarimo magnetno rasipanje linija u vazdušnom procepu, magnetni

otpor u vazduhu je
2d
Rv = , (4.13)
µ0 S
dok je otpor jezgra
h j
R j = , (4.14)
µ0µS
gde je h j srednja dužina indukcione linije u jezgru. Dakle,
2dµ + h j
Rm = , (4.15)
µ0 µS
13
odnosno
1 µ0S 1
= h j
. (4.16)
Rm 2d +1
2dµ
Kako je drugi razlomak u prethodno j jednačini približno jednak jedinici, za in-

duktivitet dobijamo
n2 µ0 S
L= . (4.17)
2d
Širina vazdušnog procepa se menja pod utica jem merene mehaničke veličine, pa
je i induktivitet njena funkcija.
Na osnovu jednačine (4.17) vidi se da, ako d → ∞, L → 0 i obrnuto, kad d → 0,
L → ∞, što u praksi nije tako. Na osnovu eksperimentalnih istraživanja, došlo se
do empirijske formule
K
L = Lmin + , (4.18)
d+α
gde su Lmin , k i α odredeni merenjem. U L
ovom slučaju, zavisnost induktiviteta od širine
vazdušnog procepa prikazana je na slici 4.5. Na
osnovu grafika i jednačine (4.18) može se za-
ključiti da je samo u malim intervalima promene
d, promena induktiviteta linearna. Lmin
Znatno šire linearno područje daje diferen-
cijalni pretvarač. Dva kalema ovog pretvarača d
vežu se u susedne grane mosta (slika 4.6). Ako
je sila F koja deluje na magnetni zatvarač M jed- Slika 4.5 Zavisnost induktiviteta od
naka nuli, onda su dva kalema simetrična u od- širine vazdušnog procepa za pretvarač
nosu na magnetni zatvarač koji se nalazi izmedu sa zatvorenim magnetnim krugom
njih, i magnetni otpori ovih kalemova su jednaki.
Pod uticajem merene sile F pomera se magnetni zatvarač M i impedansa oba ka-
lema se menja za isti iznos, ali sa suprotnim predznakom. To znači da se u jednom
Z 1
Z 1
M F
d
Z 1 − Z 2
d d Z 2 Z 2
Slika 4.6 Diferencijalni induktivni pretvarač Slika 4.7 Impedanse diferencijalnog

induktivnog pretvarača u zavisnosti
od širine vazdušnog procepa
14
kalemu impedansa smanjuje, a u drugom povećava za isti iznos. Struja koja teče
kroz dijagonalu mosta proporcionalna je razlici impedansi (Z 1 − Z 2 ) dva kalema
diferencijalnog pretvarača. Grafik promene impedanse ovih kalemova, kao i njihova
razlika u zavisnosti od širine vazdušnog procepa d prikazana je na slici 4.7.
Induktivni pretvarači imaju relativno veliku izlaznu snagu (1 ÷ 5 VA), što omogu-
ćava primenu mernih instrumenata manje osetljivosti. Pored merenja pomera ja, ovi
pretvarači se primenjuju i za merenje oscilacija malih amplituda i frekvencije, na
primer za geofizička merenja i merenja oscilacija gradevinskih konstrukcija (mostova,
visokih zgrada, itd.).
Zatvoreni induktivni pretvarači pogodni su samo za merenje malih pomeranja.
Za merenje većih pomeranja koriste se induktivni pretvarači sa otvorenim jezgrom
(slika 4.8a). Induktivitet kalema bez jezgra je L0 . Postepenim uvlačenjem jezgra u
kalem smanjuje se magnetni otpor, pa se induktivnost povećava. Najveći induktivi-
tet je kada je kalem potpuno ispunjen jezgrom. Zavisnost induktiviteta kalema od
položaja jezgra prikazana je na slici 4.8b. Empirijska forma ove zavisnosti data je
izrazom
−k(1− xl )2
L = L0 + K e , (4.19)
gde se konstante L0 , K i k odreduju eksperimentalno.
L
l
Lmax
x
l L0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 x/l
Slika 4.8 Induktivni pretvarač sa otvorenim magnetnim krugom i zavisnost njegovog indukti-
viteta od položaja jezgra
4.5 Kapacitivni pretvarači za merenje pomeraja

Kapacitivni pretvarači izazivaju promenu kapaciteta pod uticajem neke neelektrične
veličine. Merenjem promene kapaciteta pretvarača može se odrediti fizička veličina
koja je izazvala ovu promenu.
Kapacitet pločastog kondenzatora je dat izrazom
S
C = εε0 , (4.20)
d
gde je ε relativna dielektrična konstanta sredine izmedu ploča, ε0 apsolutna dielek-
trična konstanta vakuuma, S površina jedne ploče i d razmak izmedu ploča.
Ova formula pokazuje linearnu zavisnost kapaciteta kondenzatora od dielektrične
konstante ε i površine S , a hiperboličnu zavisnost od razmaka d. Kod kapacitivnih
pretvarača sve tri zavisnosti se mogu koristiti za merenje neelektričnih veličina.
15
Ako je d0 početna vrednost rastojanja izmedu ploča kondenzatora, onda je ka-

pacitet
S
C 0 = εε0 .
d0
Smanjenjem razmaka za ∆d, kapacitet kondenzatora će se povećati na vrednost
S
C = εε0 ,
d0 − ∆d
pa je promena kapaciteta
∆C = C − C 0 = εε0 S −

1
.
 1

d0 − ∆d d0
Odavde je relativna promena kapaciteta
1 1
∆C d0 −∆d
− d0 d0 ∆d
= 1 = −1= ,
C 0 d0
d0 − ∆d d0 − ∆d
odnosno
∆d
∆C
= d0 ∆d .
C 0 1 − d0
Na slici 4.9 prikazana je zavisnost relativne 25
promene kapaciteta ∆C C

0
od relativne promene raz-
∆d 20
maka ploča d0 (puna linija). Sa grafika se vidi

da ova zavisnost nije linearna. ] 15
Kod kapacitivnih pretvarača se takode koristi %
[
diferencijalna veza. Dva identična kondenzatora C
∆
C
10
se vežu u dve susedne grane mosta, pri čemu je
jedna ploča zajednička za oba kondenzatora (slika
5
4.10). Pomeranjem ove ploče menja se kapacitet
oba kondenzatora za isti iznos, ali sa suprotnim
znakom. 0 5 10
∆d
15 20
Izlazni napon kola sa slike je U iz = U 23 tj., d

[%]
U iz = U 12 − U 13 . Dalje imamo: Slika 4.9Zavisnost relativne prome-

U 12 Z 1 U 13 Z 1 ne kapaciteta od relativne promene
= ; = = , razmaka ploča za kapacitivni pretva-
U Z 1 + Z 2 U 2Z 2
rač
pa je
U 12 − U 13 = U
Z 1
−

1
 = U iz = U
Z 1 − Z 2
.
Z 1 + Z 2 2 2(Z 1 + Z 2 )
1 1
Pošto su impedanse date izrazima Z 1 = C 1 ω
i Z 2 = C 2 ω
, za izlazni napon možemo
pisati
U C 11 ω − 1
C 2 ω U C 2 − C 1
U iz = = U iz = .
2 C 11 ω − 1
C 2 ω
2 C 1 + C 2
16
Uzimajući u obzir kapacitete C 1 i C 2 koji su, po pomeranju ploče, dati izrazima
S S
C 1 = ε0 ; C 2 = ε0 ,
d + ∆d d − ∆d
za izlazni napon dobijamo
ε S ε0 S
U d0 0 ∆d −
− d0 +∆d ∆d
U iz = , odnosno U iz = U .
2 d ε+∆
0 S
d
+ ε0 S
d0 −∆d
2d
0
Dakle, izlazni napon na dijagonali mosta je C 1 C 2

linearno proporcionalan promeni razmaka ∆d tj. Z 1 Z 2
U iz = 2U d ∆d, gde je U naizmenični napon napa-
janja mosta. 2
Diferencijalni kondenzator se koristi kod ka-
1
pacitivnog mikrometra čija je principijalna šema U iz
veze prikazana na slici 4.11. Krak 3, koji se osla-
C C
nja na mereni predmet, upravlja diferencijalnim Z Z
kondenzatorima C 1 i C 2 , koji sa kondenzatorima
C 3 i C 4 čine most. Ovaj se napa ja naizmeničnim 3
naponom od 500 kHz iz oscilatora 4. Sa konden-

zatorima C 1 i C 2 paralelno je vezan kondenza-
U
tor C k koji služi za doterivanje nule instrumenta
kada je most u ravnoteži. Odstupanje dimen-
Slika 4.10 Diferencijalna veza kod
zije merenog predmeta od propisane vrednosti
kapacitivnih pretvarača
kvari ravnotežu mosta pri čemu se javlja napon
na dijagonali mosta koji se nakon pojačavanja
pomoću po jačavača 1 i ispravljanja pomoću ispravljača 2 dovodi na instrument 6.
Ovakvi instrumenti se grade za odstupanja u granicama ±1; ±5; ±10; ±20 µm.
C 3 I
C 2
U
∼
C 1 C K
1 2 6
C 4
3
U ∼
Slika 4.11 Šema kapacitivnog mikrometra
17
4.6 Merenje ugaonog pomeranja digitalnim i inkremental-

nim pretvaračima
4.6.1 Digitalni pretvarači
Digitalni pretvarači predstavljaju uredaje za apsolutno merenje uglova u opsegu od
0 do 360 i do 1000 punih obrtaja. Ovi pretvarači imaju širok spektar primene
◦ ◦
u prenošenju ugaonih podataka u servo ili telemetrijskim uredajima (praćenje po-

meranja kamera, radarskih uredaja, itd.). Digitalni pretvarači daju izlaznu veličinu
u digitalnom obliku u nekom od uobičajenih kodova i predstavljaju jednu vrstu
A/D konvertora, jer ugao direktno transformišu u digitalnu izlaznu veličinu. U tom
obliku izlazna veličina može direktno da se saopšti digitalnim računskim sistemima
za kontrolu i merenje ili druge vidove obrade signala.
3 2 1 0
Slika 4.12 Digitalni pretvarač sa 16 nivoa
Princip rada objasnićemo slikom 4.12. Radi jednostavnosti, prikazan je pre-

tvarač kontaktnog tipa (isti kao savremeni digitalni pretvarači sa optoelektronskim
očitavanjem). Ovaj pretvarač kao osnovni deo ima kodni disk koji se obrće zajedno
sa osovinom čije se ugaono pomeranje meri. Disk ima četiri digita u binarnom kodu,
a pun ugao se meri u 16 diskretnih nivoa. Pretvarači koji se koriste u praksi imaju
osam i više digita, tj. precizniji su.
jajuKodni disksignali,
digitalni je podeljen
dok sena
naprstenove
unutrašnjipodisk
kojima klize
dovodi četkice
napon na kojima
iz izvora. se dobi-
Tamna polja
su na negativnom potencijalu, a svetla su izolatori. Kada se neka četkica nade na
provodniku, sijalica se upali, a kada je na izolatoru sijalica ne svetli. Kod optoelek-
tronskih pretvarača svetla polja čine providni, a tamna neprovidni segmenti; umesto
četkica se sa jedne strane diska nalazi svetlosni izvor (LED), a sa naspramne strane
fotonaponske silicijumske diode, čiji signali predstavljaju digitalne signale kao i kod
kontaktnog pretvarača. Prednost optoelektronskih pretvarača je daleko duži radni
vek (1012 obrtaja, dok je kod kontaktnih pretvarača 107 obrta ja), veća dozvoljena
ugaona brzina (do 3000 obrtaja u minuti, kod kontaktnih do 300), i to što nije
potreban unutrašnji prsten za napajanje.
Četkice za očitavanje ili svetlosni izvori i detektori moraju biti postavljeni radi-
jalno u liniji očitavanja da bi se izbegle eventualne greške.
18
Uglovi veći od 360 mere se pomoću pretvarača sa dva kodna diska—jednim za

◦
uglove od 0 do 360 i drugim koji broji pune obrtaje prvog diska.

◦ ◦
4.6.2 Inkrementalni pretvarači

Inkrementalne pretvarače delimo na optoelektronske i induktivne pretvarače.
Optoelektronski inkrementalni pretvarači služe za merenje ugaonog i trans-
latornog pomeranja. Kod pretvarača za ugaono pomeranje merni uredaj je disk sa
providnim i neprovidnim segmentima jednake širine, dok se za merenje translatornih
pomeraja umesto diska koristi ploča.
Pomeranje diska registruje se pomoću naspramno postavljenih svetlosnih izvora i
fotonaponskih detektora. Svaki prolazak svetlosnog zraka kroz providni deo izaziva
fotoimpuls koji se uobličava i vodi na bro jačko kolo pomoću koga se očitavaju predeni
uglovi srazmerno broju impulsa.
LED
Soèivo
U 1 (x)
Kodni
disk
Fazna
ploèa
x
Soèivo U 2 (x)
Pojaèavaè
Komparator
U 2 (x)
U 1 (x)
x
a b
Slika 4.13 Inkrementalni pretvarač (pogled odozgo) i izgled izlaznih signala
Ovi pretvarači su principijelno jednostavniji od apsolutnih, ali zahtevaju slo-

ženija kola za obradu signala. U praksi je često bitan i smer rotacije diska, zbog
čega se umesto jednog koriste više svetlosnih indikatora (slika 4.13a). Dva detektora
se postave tako da su im izlazni signali pomereni za 90 , pa pri jednom smeru obr-
◦
tanja fazno prednjači jedan, a pri drugom smeru drugi signal (slika 4.13b). Pomoću
logičkih kola se odreduje smer obrtanja, a pri promeni smera brojač broji impulse
unazad, pa se na indikatoru dobija trenutna vrednost ugaonog pomeranja kodnog
diska.
Izlazni signali iz fotodetektora se pojačavaju i vode na ulaz naponskog kompa-
ratora. Naponski impulsi imaju velike strmine u trenutku prolaska otvora kodnog
diska naspram otvora na faznoj ploči; pomoću U 2 , koji je fazno pomeren za 90 , ◦
moguće je registrovati smer rotacije. Kod nekih pretvarača se koriste i treći izvor i
detektor, koji daju impuls pri svakom punom obrtaju.
19
Induktivni inktrementalni pretvarač (induktosin) ima strukturu vazdušnog

transformatora sa pokretnim primarom i dva stacionarna sekundara.
U P
d
Pokretni
disk (ploèa) ω
Nepokretni
sekundari
U 1 (x, t) U 2 (x, t)
Slika 4.14 Induktivni inkrementalni pretvarač
Provodnici primara i sekundara su četvrtastog oblika sa korakom d (slika 4.14)

i najčešćom se izraduju tehnikom štampe. Sekundari se preklapaju sa pokretnim
primarom koji se napaja iz naizmeničnog izvora. U slučaju kada se primar i sekun-
dar podudaraju, koeficijent sprege k je maksimalan, kao i amplituda indukovanog
napona u sekundaru.
Kada se primar pomeri za d/4, koeficijent
d
sprege, pa i amplituda indukovanog napona teže U 1
nuli. Pri pomeraju od d/2, koeficijent sprege je
negativan, a po apsolutnoj vrednosti jednak mak- x
simalnom (k = −kmax ), pa je i napon jednak nega-
tivnoj maksimalnoj vrednosti.
Pri ravnomernom kretanju primara, naponi U 2
na njemu i sekundarima su amplitudno modu-
lisani. Merenje ugaonog pomeranja se izvodi,
kao i kod optoelektronskih pretvarača, pomoću x
bro jačkih kola.
Induktivni inkrementalni pretvarači imaju po-
godnost da precizno mere položaj izmedu dva mak- Slika 4.15 Izlazni signal induktiv-
simuma na osnovu oblika izlaznog signala (slika nog inkrementalnog pretvarača
4.15), pa je i rezolucija uglova velika, čak do 0.05
lučne sekunde, dok je maksimalna ugaona brzina do 1500 obrtaja u minuti.
5 Metodi merenja ugaone brzine

Problemi merenja i regulacije ugaone brzine motora, transmisija i drugih mehani-
zama, sreću se često u industriji i elektroenergetici. Uredaji za merenje ugaone
brzine mogu se podeliti na mehaničke i električne. Električni uredaji, o kojima će
ovde jedino biti reči, koriste veći broj mernih pretvarača od kojih najveći značaj
imaju indukcioni (elektrodinamički), induktivni, optoelektronski, otporni, kapaci-
tivni i pretvarači na bazi Halovog efekta.
20
5.1 Reluktantni i induktivni pretvarači ugaone brzine

Reluktantni i induktivni pretvarači imaju kao osnovni deo jedan namotaj, ili dva
spregnuta namotaja u vidu transformatora. Reluktantni pretvarači raspolažu mag-
netskim
objekta. kolima čija pretvarači
Induktivni se otpornost (reluktansa)
su slične menjaaliusled
konstrukcije obrtanja
nemaju jezgroposmatranog
od feromag-
netnog materijala. Objekt (osovina) čija se ugaona brzina meri treba da ima jedan
ili više metalnih zubaca rasporedenih po obodu. Pretvarač se postavlja u blizini
osovine, tako da pri obrtanju zupci svojim prolaskom menjaju reluktansu, odnosno
induktivnost kalema.
ω
N S U i U i
ω magnet
namotaj gvo ðe i
U i U i
t t
a b
ω
L
Z 1 Z 2 frekvenc-

U i U i metar
pojaèavaè demodulator ogranièavaè

Z 3 Z 4
c d
Slika 5.1 Najčešći oblici reluktantnih i induktivnih pretvarača
Na slici 5.1a je prikazana jedna tipična varijanta reluktantnog pretvarača. Ovaj

pretvarač se takode naziva i indukcionim, odnosno elektrodinamičkim pretvaračem.
Magnetsko kolo se sastoji od stalnog magneta i nastavka od mekog gvožda. Prola-
skom feromagnetnog zupca menja se reluktansa, usled čega se menja fluks u kalemu,
a time se dobija indukovani izlazni napom U i . Ako osovina ima na sebi N zubaca,
frekvencija izlaznog napona iznosi f = N · f 0 , gde je f 0 broj obrtaja osovine u
jednoj sekundi. Napon U i je naizmeničan i nepravilnog impulsnog oblika. Karakte-
ristično je da su i amplituda i frekvencija napona U i proporcionalni ugaonoj brzini
osovine. Otuda se za očitavanje mogu koristiti kako naizmenični voltmetri, tako i
kola za merenje učestanosti. Osnovni nedostatak reluktantnih pretvarača sa stalnim
magnetom je ograničenost primene kod malih ugaonih brzina. Naime, pri sporom
obrtanju amplituda impulsa postaje vrlo mala, tako da šumovi i indukovane smetnje
21
onemogućavaju korišćenje kako voltmetra tako i brojčanih kola. Maksimalne ugaone

brzine dostižu oko 15000 obrtaja u minuti.
Na slici 5.1b dat je reluktantni pretvarač oblika tansformatora. Primar se na-
paja iz naizmeničnog izvora učestanosti f p od nekoliko kHz. Sekundarni napon U i
prolaskom svakog zupca menja koeficijent sprege primar-sekundar. Izlazni napon je
po svojoj prirodi amplitudno modulisan, a ovo zahteva da mora da bude f p  N f 0.
Merenje ugaone brzine se vrši isključivo frekvencmetrom. Pre toga je potrebno
izvršiti demodulaciju i uobličavanje izlaznog napona u pravougli impuls. Ovaj pre-
tvarač je konstantne osetljivosti za sve frekvencije počev od nule. Ograničavajući
parametar je da učestanost napajanja treba da bude dovoljno visoka.
Induktivni pretvarač, dat na slici 5.1c, ima izlazni napon kao i opisani trans-
formatorski pretvarač. Ovaj pretvarač se sastoji od kalema namotanog na izolator.
Kalem je spojen u aktivnu granu mosta sa naizmeničnim napajanjem. Izlazni na-
pon se vodi na merni lanac principijelno prikazan na slici 5.1d. U metalnim zupcima
(koji ne moraju da budu od feromagnetnog materijala), indukuju se vihorne struje,
usled čega dolazi do promene impedanse pretvarača. To uzrokuje promenu struje,
odnosno promenu amplitude izlaznog napona U i . Kalem L se može uključiti i kao
vremenski element nekog LC oscilatora. Usled indukovanja vihornih struja u zup-
cima, induktivnost kalema i njegov Q-faktor se periodično menjaju. Ovo izaziva
promene i amplitude i frekvencije napona oscilatora, tj. izlazni napon je i ampli-
tudno i frekventno modulisan. Merenje ugaone brzine se najčešće vrši primenom
amplitudnog demodulatora i frekvencmetra.
5.2 Optoelektronski pretvarači za merenje ugaone brzine.

Dva osnovna tipa optoelektronskih pretvarača za merenje ugaone brzine prikazana
su na slikama 5.2a i 5.2b.
S
digitalni
F.D. frekvencmetar
a ω
+
S
F.D.
digitalni
frekvencmetar
b ω
Slika 5.2 Osnovni tipovi optoelektronskih pretvarača za merenje ugaone brzine
Glavne prednosti optoelektronskih pretvarača u odnosu na elektrodinamičke je
22
što daju izlazni signal velike amplitude, koja ne zavisi od ugaone brzine i što ne op-
terećuju osovinu. Kod pretvarača na prvoj slici osovina je izdeljena na dva segmenta
pri čemu je površina jednog segmenta reflektor a druga apsorber svetlosti.
Sijalica S i fotodetektor FD su postavljeni tako da u jednom položaju reflekto-
vana svetlost aktivira fotodetektor, dok u drugom položaju detektor ne daje izlazni
signal. Na taj način se dobija jedan impuls pri svakom obrtaju osovine pa se uga-
ona učestanost može meriti uobičajnim digitalnim ili analognim metodama. Ako je
ugaona brzina relativno niska, osovina se može podeliti na veći broj reflektujućih
i tamnih segmenata, čime se proporcionalno menja, odnosno povećava preciznost
merenja.
Pomoću ovih pretvarača mogu se meriti visoke ugaone brzine od oko 300000
obrtaja u minuti. Maksimalna radna brzina (učestanost) je odredena gornjom
graničnom učestanošću fotoelektričnog detektora.
Jedna druga često korišćena varijanta optoelektronog pretvarača za merenje uga-
one brzine prikazana je na drugoj slici. Na osovinu je pričvršćen disk, takozvani
čoper, koji je po obimu podeljen na providne i neprovidne sektore. Neprovidni
sektori presecaju snop svetlosti koja iz sijalice pada na fotoelektrični detektor.
5.3 Merenje ugaone brzine pomoću stroboskopa

Stroboskop se sastoji od generatora impulsa, pojačavača snage i gasne cevi koja
se pali u taktu impulsa iz pojačavača (slika 5.3). Učestanost generatora impulsa
se menja pomoću potenciometra čija je skala izbaždarena u jedinicama učestanosti
(Hz) ili ugaone učestanosti (obrtaji u minuti).
ω
generator pojaèavaè gasna objekat koji
impulsa lampa rotira
Slika 5.3 Principijelna šema merenja ugaone brzine pomoću stroboskopa
imaGasna lampa
na sebi nekusemarkiranu
postavlja utačku
blizini
ili ob jekta koji
zubac. Ako rotira. Poželjno
se podesi da je jebroj
da ob jekat
obrtaja
u sekundi jednak učestanosti paljenja lampe nastaje tzv. stroboskopski efekat, pri
čemu pokretni objekat prividno miruje. U tom trenutku se ugaona brzina očitava na
skali generatora impulsa. Uobičajna tačnost merenja pomoću stroboskopa je ±1%,
pri čemu je opseg merenja od 120 do 25000 obrtaja u minuti.
5.4 Pretvarači za merenje ugaone brzine na bazi Holovog

efekta
Šema ovog pretvarača data je na slici 5.4.
23
N S
I h
B
Holov
pretvaraè
U H
ω
d
Holova ploèica
Slika 5.4 Šema pretvarača za merenje ugaone brzine na bazi Holovog efekta
Osetljivi element je poluprovodnička pločica, obično od indijum-arsenida, kroz

koju se propušta konstantna struja I H . Ako se pločica nalazi u homogenom mag-
netnom polju indukcije B, na bočnim krajevima pločice indukuje se izlazni napon
U i = K H BI H , (5.1)

d
gde je d debljina pločice, a K H Holova konstanta koja zavisi od poluprovodničkog
materijala. Osnovna primena Holovog pretvarača je merenje magnetne indukcije
B. Medutim, ovim pretvaračima se mere neke mehaničke veličine, kao ugaono ili
translatorno pomeranje, kada se njima izražava promena magnetne indukcije.
Pretvarač za merenje ugaone brzine se sastoji od stalnog magnetnog kola čija se
otpornost periodično menja pri obrtanju osovine. Holov pretvarač se nalazi u va-
zdušnom procepu tako da prilikom rotacije dolazi do periodičnih promena indukcije
B, čime se generišu naponski impulsi. Učestanost ovih impulsa je direktno srazmerna
ugaonoj brzini. Amplituda impulsa je konstantna i ne zavisi od ugaone brzine što
predstavlja osnovnu prednost Holovog pretvarača u odnosu na elektrodinamički.
Pretvarač sa slike 5.4 se može takode primeniti za merenje malih pomeraja.
6 Merenje pomeranja, brzine i ubrzanja pomoću

indukcionih (elektrodinamičkih) pretvarača
U ovim pretvaračima merena mehanička veličina stvara indukovani napon. Prema
tome, princip rada se objašnjava Faradejevim zakonom indukcije:
dΦ
U = .
dt
Promena magnetnog fluksa sa vremenom nastaje zbog pomeranja kalema u mag-
netnom polju pod uticajem mehaničke veličine. Indukcione linije permanentnog
magneta N-S (slika 6.1) prolaze kroz meko gvožde.
U prstenastom vazdušnom procepu nasta je cilindrično simetrično indukciono po-
lje B. U ovom procepu se nalazi kalem sa N navojaka prečnika d pričvršćen za
membranu M. Pod uticajem mehaničke sile membrana i kalem se pomeraju, te se u
kalemu indukuje napon.
Na osnovu Neumanovog zakona indukovani napon je:

U i = BLv,
24
gde je L dužina provodnika koji se kreće brzinom v u magnetnom polju indukcije

B. Ovaj zakon, primenjen na kalem prečnika d sa N navojaka koji se nalazi u
vazdušnom procepu gde je magnetna indukcija B, daje napon:
U i = πBNddx ,
dt
gde je dx pomeranje kalema u odnosu na nepokretni magnet za vreme dt.
x M
U i
N
N S
U i
S
A
d x
Slika 6.1Šema indukcionog pretvarača sa Slika 6.2Šema indukcionog pretvarača sa

pokretnim kalemom nepokretnim kalemom
Kod druge grupe indukcionih pretvarača magnet i kalem su nepokretni, a indu-

kovani napon se dobija putem promene magnetnog otpora koji nastaje pomeranjem
magnetnog zatvarača A (slika 6.2) pod utica jem merene mehaničke veličine.
Da bi elektrodinamički (indukcioni) pretvarač bio korišćen
C
za merenje linearnog pomeranja, merni kra j treba da sadrži ele- U C
ment za integriranje napona koji proizvodi pretvarač. Ovakav
merni krug je prikazan na slici 6.3. U i
Napon pretvarača U i veže se na krajeve serijski vezanog RC R
elementa. Tada je U i = U R + U C ; gde je U R pad napona na
otporu R, a U C pad napona na kondenzatoru C. Ako je U R  U C
onda je U i = U R = IR i I = U
R
i
. Napon na kondenzatoru je Slika 6.3 Šema inte-
gracionog kola
U C = Q = 1 Idt = 1 U i dt.
C C
 RC

Pošto je
dx
U i = πBNd ,
dt
napon na kondenzatoru biće:
πBNd
U C =
 dx = k1
 dx.
RC
Prema tome, napon na kondenzatoru je proporcionalan pomeranju kalema u
odnosu na magnet.
25
Da bi se indukcionim pretvaračem moglo meriti ubrzanje,

merni krug treba da sadrži električne elemente koji će izvršiti U R
R
diferenciranje napona pretvarača. Ovakva električna veza je
prikazana na slici 6.4. Napon U i iz pretvarača se dovodi za U i
krajeve serijski vezanog RC elementa. Ako je U C  U R onda C

je:
1
U i ≈ U C =
 Idt. Slika 6.4 Šema kola
C
za diferenciranje
1
Odavde je dU i = C Idt, pa je I = C dU
dt
i
, odnosno U R = IR =
dU i
RC dt . Prema tome, napon na otporu R proporcionalan je prvom izvodu napona
pretvarača. Kako je već rečeno, U i = πBNd dx dt
, za napon na otporu R se dobija
d2 x d2 x
U R = πBNdRC dt2 = k2 dt2 ,
što znači da je napon na otporu R proporcionalan ubrzanju.
6.1 Merenje vibracija

Parametri koji karakterišu vibracije su: frekvencija,
amplituda, brzina i ubrzanje. Svi ovi parametri se cr
mogu meriti odgovarajućim pretvaračima. Aparatura
za merenje vibracija je mehanički sistem koji osciluje. x
Sistem
zana sase sastoji od
oprugom mase m c(slika
konstante 6.5) koja je pove-
r i prigušivačem čiji je
m xr
koeficijent trenja k. Masa m je povezana sa nekim
pretvaračem. Sistem se postavlja na telo čije se vi-
bracije ispituju i čiji je položaj odreden koordinatom
x. k
Relativno pomeranje mase m u odnosu na kućište
sistema koje je vezano za telo koje vrši vibracije je xr ;
sile koje deluju na masu m su sile inercije (ma), sila x
trenja (kdx r /dt) i sila opruge cr xr :
Slika 6.5 Aparatura za merenje
m d (x +2 x ) + k dx + cr xr = 0.
2 r r vibracija
dt dt
Uvodenjem rezonantne kružne frekvencije ω0 =

 cr /m i faktora prigušenja β =
k/2ω0 m prethodna jednačina dobija oblik
d2 xr dxr 2 d2 x
+ 2ω0 β + ω0 rx = − ,
dt2 dt dt2
i daje složenu vezu izmedu ubrzanja ispitivanog tela d2 x/dt2 i merenog relativnog
pomeranja xr mase m.
Analiza prethodne jednačine u tri specijalna slučaja daje sledeće:
26
1. Ukoliko je masa m velika, a konstanta opruge cr i koeficijent trenja male

veličine, tada se drugi i treći član leve strane mogu zanemariti zbog male
vrednosti ω0 i β , pa je:
d2 x d2 x
dt2 = − dt2 ,
r
a odavde je xr = −x. Prema tome, pomeranje mase m mernog sistema jednako

je pomeranju ispitivanog tela, ali suprotnog smera.
2. Ukoliko je koeficijent trenja vrlo velik a masa m i konstanta opruge cr male,
onda je faktor prigušenja β jako velik. Tada je i proizvod 2ω0 β velik, te se
prvi i treći član jednačine mogu zanemariti tako da je
dxr d2 x
2ω0 β =− 2,
dt dt
odakle se integracijom dobija:

dx
2ω0 βdxr = − ,
dt
odnosno
1 dx
xr = −
2ω0 β dt
te je relativno pomeranje mase m proporcionalno brzini ispitivanog tela.
3. Ako je konstanta opruge cr vrlo velika (vrlo kruta opruga), a masa m i koefici-
jent trenja k mali, onda je ω0 vrlo veliko, a β malo. Tada se prvi i drugi član
mogu zanemariti pa je
d2 x
ω02 xr = − 2 ,
dt
odnosno
1 d2 x
xr = 2 2 ,
ω0 dt
odakle se zaključuje da je relativno pomeranje mase proporcionalno ubrzanju
ispitivanog tela.
Merenja se vrše obično tako da je masa m mehanički povezana sa indukcionim
ili piezoelektričnim pretvaračem.
7 Merenje ubrzanja pomoću piezoelektričnih pre-

tvarača
Kod ovih pretvarača koristi se ona osobina necentrosimetričnih kristala koji ne pri-
padaju kubičnom sistemu, da se pod uticajem mehaničke deformacije polarizuju, tj.
na površini se naelektrišu. Količina naboja proporcionalna je sili koja izaziva defor-
maciju. Nakon prestanka dejstva sile prestaje i polarizacija, te se kristal razelektriše.
Ova piezoelektrična osobina naročito je ispoljena kod senjetove soli (NaKC4 H4 O6 ·
4H2 O), barijum-titanata (BaTiO3 ), amonijum-fosfata (NH4 H2 PO4 ) i kvarca (SiO2 ).
27
Za piezoelektrične pretvarače naročito je po-

godan kvarc zbog velike mehaničke čvrstoće
i dobre izolatorske sposobnosti. Takode, kod
kvarca je piezoelektrična osobina nezavisna od b a
temperature do 500 C. ◦
c
Kvarc kristališe u heksagonalnom sistemu.
U kristalu kvarca razlikujemo sledeće ose (slika y1 x2
7.1): z-osa je optička osa, x1 , x2 i x3 su elek-
trične ose koje prolaze kroz ivice heksagonalne
prizme i stoje normalno na optičku osu z; y1 , y2
x
y2 i y3 su mehaničke ose koje stoje normalno na 1
y3 x3
bočne strane prizme.
Ukoliko se iz kvarca iseče paralelopiped čije
su ivice paralelne sa optičkom osom, a osnova z
sa električnom i mehaničkom osom i na njega
deluje sila koja stoji normalno na optičku osu, Slika 7.1 Ose kod kristala kvarca
onda se kristal naelektriše tako da je vektor
polarizacije paralelan sa električnom osom. Prema tome, naboji se javljaju na
površinama koje stoje normalno na električnu osu. Sila koja deluje duž optičke
ose neće izazivati polarizaciju kristala.
Sila F x koja deluje duž električne ose stvara naboj na površinama koje stoje
normalno na osu, Q = kF x , gde je k piezoelektrični modul i za kvarc iznosi 2.30·10 12
−
C N 1 . Prema tome, ako sila deluje duž električne ose (longitudinalni piezoefekat),
−
naboj koji se javlja na površini ne zavisi od dimenzija ploča, nego samo od sile.
Dve suprotne
količinom strane
naboja koje stoje predznaka.
ali suprotnog normalno na električnu osu naelektrišu se sa istom
Ako je sila F y koja deluje duž mehaničke ose (transverzalni piezoefekat), naboj
koji se javlja na površini dat je izrazom Q = kF y ab , prema tome zavisi od geometrij-
skih veličina b i a (slika 7.1).
Naboj na površinama se javlja trenutno sa dejstvom sile i nestaje trenutno sa
prestankom dejstva sile, što znači da se ova pojava ispoljava bez inercije.
Naboj Q koji se javlja u pretvaraču meri se preko napona U na kondenzatoru
kapaciteta C .
Q k
U = C = C F
k
gde je C strmina pretvarača i ukoliko je veća utoliko je kapacitet C manji. C je
k
zbir kapaciteta kristala C k i mernog uredaja C m . Strmina C bila bi najveća kada bi
bio prisutan samo kapacitet kristala C k . Pošto je relativna dielektrična konstanta
kvarca 4.5, kapacitet jedne kvarcne kocke ivica 1 cm je C k = 0.4 pF. Prema ovome
najveća vrednost strmine pretvarača bila bi:
12
k 2.3 · 10 −
1
−
= 12
= 5.75 V N
C 0.4 · 10 −
U praksi, zbog prisustva kapaciteta mernih vodova, čija je vrednost oko 100 pF,
strmina je mnogo manja.
28
Radi dobijanja većeg napona dva kristala se

mehanički vežu u red, a električno paralelno (slika
7.2).
Da bi se izbegla, odnosno smanjila provodnost
kristala na površini zbog nečistoća i apsorpcije
F F vlage, površina se brižljivo mora očistiti. U komoru
pretvarača često se stavlja sredstvo za apsorpciju
vlage.
Kao što je već rečeno, naboj, a samim tim i
napon koji nastaje u pretvaraču proporcionalan je
U sa silom koja deluje na pretvarač. Pošto je sila
F jednaka proizvodu mase m i ubrzanja a, napon
Slika 7.2 Šema vezivanja piezoele- u piezoelektričnom pretvaraču, pri odredenoj kon-
ktričnog pretvarača strukciji, proporcionalan je ubrzanju tj. U = f (a)
(slika 7.3a). S obzirom da je a = d2 x/dt2 , brzina

se dobija ako se primeni integrator po vremenu tj. v = a dt (slika 7.3). Pošto je 
v = dx/dt, pomeranje se dobija ako se brzina integrali po vremenu tj. x = v dt
(slika 7.3c).
R R1 R2
U = f (a) U = f (v) U = f (x)

C C 1 C 2
a b c
Slika 7.3 Šema vezivanja kola sa piezoelektričnim pretvaračem za merenje ubrzanja, brzine i
pomeraja
Za ispitivanje vibracija motora malih snaga sa velikim brojem obrtaja (i do

150000 obrtaja u minuti) pretvarač mora imati male dimenzije i malu masu, kako
ne bi remetio režim rada motora. U NBS-u u Vašingtonu je razvijen piezoelektrični
pretvarač sa barijum-titanatom ukupne mase 3 g koji meri ubrzanja i deset hiljada
puta veća od ubrzanja Zemljine teže.
8 Merenje pritiska
Pritisak je neelektrična veličina čije se merenje, posle temperature, najčešće sreće
u brojnim oblastima kao što su industrija, saobraćaj, medicina, meteorologija i dr.
Pritisci se mere u rasponu od visokih pritisaka iznad 1010 Pa, pa do ultravakuuma
reda veličine 10 10 Pa. U ovako širokom opsegu koristi se veći broj mernih metoda
−
i tipova pretvarača. Primarnu važnost imaju apsolutna merenja gde se pritisak

odreduje po svojoj definiciji kao odnos normalne sile i površine, pri čemu se obe
veličine mere nekom od apsolutnih metoda.
Precizni apsolutni manometri, iako u principu jednostavni, predstavljaju skupe
instrumente primenjive za statička merenja u laboratorijama, i to uglavnom kao
etaloni za potrebe kalibracije. U oblasti srednjih i viših pritisaka, od apsolutnih
29
instrumenata koriste se manometri sa tečnostima, klipne vage i manometri sa uro-

njenim zvonom. Za veoma visoke pritiske reda 109 Pa kao etalon se primenjuje
instrument sa žičanim otpornim pretvaračima. U oblasti nižeg vakuuma najvažniji
apsolutni instrument je Meklodov vakuumetar.
U svakodnevnoj tehničkoj praksi umesto apsolutnih koriste se brojni pretvarači
jednostavnije konstrukcije, ali i manje tačnosti. Srednji i viši pritisci najčešće se mere
pretvaračima na bazi elastičnih deformacija nekih šupljih elemenata (Burdonova cev,
aneroidi itd.) ili piezoelektričnih pretvarača. U oblasti nižih i srednjih vakuuma
veoma su rasprostranjeni Piranijevi vakuumetri sa ugrejanom metalnom žicom.
8.1 Apsolutne metode merenja srednjih i viših pritisaka

8.1.1 Manometri sa tečnostima
Manometri sa tečnostima se koriste uglav-
nom za precizna apsolutna merenja stati- p1 p2
čkih pritisaka u laboratorijskim uslovima, a
takode i kao etalonski instrumenti za ka-
libraciju drugih tipova manometara. Dva
osnovna tipa manometara sa tečnošću prika-
zana su na slici 8.1. Manometar sa “U” cevi, h
prikazan na slici 8.1a, pokazuje razliku pri-
tisaka iznad površine tečnosti u krakovima. 0
U stacionarnom stanju razlika pritisaka jed-
naka je hidrostatičkom pritisku tečnosti
∆ p = p1 − p2 = ρgh.

Z
Uobičajene tečnosti su živa, voda i alko-
a b
hol. U praksi se kao referentni pritisak p2
najčešće koristi atmosferski pritisak. Slika 8.1 Manometri sa tečnošću
Na slici 8.1b je prikazan barometar za
merenje atmosferskog pritiska sa jednim krakom i rezervoarom. Pre očitavanja
vrednosti na skali, zavrtnjem Z se podešava da živa u rezervoaru bude na nultom
podeoku.
Donja granica pritisaka koji se mogu meriti je do 10 Pa.
8.2 Elastični pretvarači za merenje pritiska

Za praktična merenja pritiska, kako u statičkim, tako i u dinamičkim uslovima,
najčešće se koriste pretvarači na principu elastičnih deformacija tankih metalnih
elemenata. Elastični element može da pokreće mehanizam sa kazaljkom, kojom se
očitava pritisak. Najrasprostranjeniji elastični pretvarači su Burdonove cevi, mem-
brane, šuplji tanki cilindri, itd. Ovi pretvarači se mogu koristiti za merenje kako
malih, tako i vrlo velikih pritisaka koji dostižu 7 · 108 Pa.
Elastični pretvarači opterećeni iznad dozvoljenih granica trajno menjaju svoje
karakteristike o čemu se pri korišćenju mora voditi računa.
30
8.2.1 Burdonova cev

Burdonova cev, patentirana 1849. godine, pred- A a + ∆a
’
stavlja najstariji i verovatno još uvek najčešće
korišćeni
Osnovna elastični pretvarač zacevi
izvedba Burdonove merenje pritiska.
“C” tipa pri-
kazana je na slici 8.2. Poprečni presek cevi je A
ϕ − ∆ϕ
spljoštenog ili elipsastog oblika. Pod dejstvom ra- a
ϕ
zlike unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska presek cevi
teži da dobije oblik blizak kružnom. Analiza de-
formacija Burdonove cevi je vrlo komplikovana i
obično se daje samo u aproksimativnom obliku.
Pokazuje se da kraća osa a elipsastog poprečnog
preseka i ugao cevi ϕ imaju relativne deforma-
cije linearno srazmerne razlici unutrašnjeg i spo-
ljašnjeg pritiska:
∆a ∆ϕ Slika 8.2 Burdonova cev
=− = const. · ∆ p.
a ϕ
Kao izlazna veličina Burdonove cevi koristi se pomeranje slobodnog kraja ∆l =

AA koje je takode srazmerno razlici pritisaka ∆ p.
8.2.2 Membrane
Pretvarači na bazi membrana koriste se u širokom opsegu pritisaka, počev od nižeg
vakuuma, pa do preko 108 Pa (1000 bara). Sila usled razlike pritisaka sa obe strane
membrane izjednačava se sa elastičnim silama membrane, izazivajući deformaciju
srazmernu razlici pritisaka. U opštem slučaju deformacija predstavlja nelinearnu
funkciju pritiska. Medutim, pretvarači se koriste u ograničenom opsegu gde je ta
karakteristika približno linearna, tj. gde nelinearnost ne prelazi granice od 1 % do 5
%. Pretvarači za srednje i visoke pritiske koriste atmosferski pritisak kao referentni
(slika 8.3a i 8.3b). Pri merenju vrlo niskih pritisaka kao referentni pritisak uzima se
vakuum (slika 8.3c).
pat
vakuum
x x
p p1 p2 p
a b c
Slika 8.3 Pretvarači sa membranom
Naborana membrana daje veće izlazno pomeranje od ravnih membrana. Jedan

od najčešće korišćenih pretvarača sa naboranim membranama je aneroid, čija su dva
tipa prikazana na slici 8.4a i 8.4b. Za merenje visokih pritisaka koriste se pretvarači
31
oblika šupljeg cilindra od tankog čeličnog lima, čiji se prečnik povećava sa pritiskom
(slika 8.4c).
pat pat
x x
p p p
x
a b c
Slika 8.4 Pretvarači sa naboranom membranom i pretvarač za merenje visokih pritisaka
8.3 Elastični manometri sa električnim izlaznim signalom

Elastične deformacije manometara mogu se pretvoriti u električni signal velikim
brojem pretvarača pomeranja kao što su potenciometri, induktivni i kapacitivni
pretvarači, merne trake, piezoelektrični, optoelektronski kao i drugi pretvarači po-
meranja. Ovakvi pretvarači se koriste u električnim mernim instrumentima i u
uredajima za automatsku kontrolu u industriji.
8.3.1 Manometri sa potenciometrima

Potenciometri se jednostavno kombinuju sa elastičnim manometrima spajanjem kli-
zača sa pokretnim krajem manometra. Ovakvi pretvarači mogu biti sa žičanim ili
slojnim potenciometrima. Njihova osnovna prednost je jednostavnost pretvarača i
veliki izlazni signal koji se može direktno voditi na indikatore. Medutim, trenje
klizača unosi gubitke i smanjuje preciznost koju bi imao sam elastični element.
p1 p2
p1 > p2
U i
L − ∆L L + ∆L
p
a b
Slika 8.5 Manometri sa induktivnim pretvaračima
32
8.3.2 Manometri sa induktivnim pretvaračima

Na slici 8.5a prikazana je jedna od varijanti korišćenja induktivnih pretvarača za
linearna pomeranja u kombinaciji sa Burdonovom cevi “C” tipa. Slika 8.5b predsta-
vlja pretvarač
pritisaka sa debelom
u komorama, membranom
dolazi od feromagnetskog
do pomeranja membrane, štomaterijala. Usled razlike
se meri diferencijalnim
induktivnim pretvaračem.
U poredenju sa potenciometarskim manometrima, manometri sa induktivnim
pretvaračima imaju bolju preciznost i duži vek trajanja, ali zahtevaju složeniju in-
strumentaciju.
8.3.3 Manometri sa kapacitivnim pretvaračima

Kapacitivni pretvarač za merenje pritiska se sasto ji od membrane kao pokretne ploče
i od fiksne ploče postavljene na rastojanju d0 od membrane. Membrana je učvršćena
po obimu. Ovaj pretvarač je prikazan na slici 8.6a. U praksi se koristi diferencijalni
kapacitivni pretvarač sa dve stacionarne ploče i membranom kao srednjom pokret-
nom pločom (slika 8.6b).
p2
p1 > p2
C + ∆C
C ( p)
d0
C − ∆C
p membrana izolator
p1
a b
Slika 8.6 Manometri sa kapacitivnim pretvaračima
8.3.4 Merenje pritiska piezoelektričnim pretvaračima

Polazeći od osnovnih izraza za piezoelektrični
efekt, vidi se da se pri dejstvu pritiska na piezo-
električnu pločicu dobija količina naelektrisanja p
membrana
Q = k · F = k · p · S,
gde je S površina pretvarača. Piezoelektrični pre-
tvarači za merenje pritiska, po pravilu, rade po- Ui
sredno, tj. pritisak deluje na pločicu preko mem-
brane (slika 8.7). piezoelektrièna
ploèica
Piezoelektrične pretvarače za merenje priti-
ska odlikuju male dimenzije i visoka rezonantna
Slika 8.7 Manometar sa piezoelek-
učestanost (stotinak kHz), što ih čini pogodnim
tričnim pretvaračem
za dinamička merenja pri impulsnim promenama
pritiska, kao na primer pri eksplozijama ili udar-
nim talasima u gasovima.
33
8.4 Merenje vrlo visokih pritisaka pomoću otpornih pre-

tvarača
Za precizna apsolutna merenja pritisaka iznad 108 Pa koriste se otporni žičani pre-
tvarači od legura manganin i zlato-hrom. Principijelna šema žičanog pretvarača za
merenje vrlo visokih pritisaka prikazana je na slici 8.8a. Pretvarač se sastoji od žice
na čiji omotač deluje merni pritisak. Na bazise cilindra-žice koji su izvan posude
deluje atmosferski pritisak. Žica je dakle izložena dvoosnom naprezanju duž x i y
ose, dok je naprezanje u pravcu z-ose tj. duž ose cilindra jednako nuli. U ovakvim
slučajevima, relativna promena otpornosti deformisane žice linearno je srazmerna
pritisku, pa je
∆R 
= S p,
R
 − −
gde je S koeficijent osetljivosti. Za manganin osetljivost iznosi 2.4 · 10 11 Pa 1 , a

za zlato-hrom 0.96 · 10 11 Pa 1.
− −
kerozin zaštitni aneroid
pat
p R( p) p R( p)
senzorska  ica senzorska  ica
a b
Slika 8.8 Otporni pretvarač—principijelna šema i jedna od izvedbi
Izgled pretvarača u uprošćenom obliku prikazan je na slici 8.8b. Senzorska ot-

porna žica se nalazi u zaštitnom aneroidu napunjenom kerozinom čime se žica elek-
trično izoluje i zaštićuje od korozivnog dejstva fluida u kome se merenje vrši. Aneroid
ima tanke i elastične zidove, tako da je pritisak u njemu jednak pritisku p koji se
meri. Vremenska konstanta žice je vrlo mala, jer je odredena prvenstveno prečnikom
žice, pa se može smatrati da pretvarač praktično trenutno reaguje na promene pri-
tiska. Tačnost pretvarača je relativno visoka i iznosi 0.1 ÷ 0.5 %.
8.5 Merenje niskih apsolutnih pritisaka—vakuuma

Manometri opisani u prethodnim poglavljima ograničeni su u oblasti niskih pritisaka
smanjenjem svoje osetljivosti. Burdonove cevi, na primer, mogu se koristiti do oko
103 Pa, dok se pomoću aneroidnih kutija ostvaruju merenja do 10 Pa. Od elastičnih
pretvarača najnižu donju granicu imaju tanke membrane kojima se dosežu apsolutni
pritisci do 0.1 Pa.
Živin manometar, koji u domenu srednjih pritisaka predstavlja jedan od etalona,
ima donju granicu od oko 10 Pa.
34
8.5.1 Meklodov vakuummetar

Kao etalon za apsolutno merenje pritisaka u opsegu od 10 Pa do 10 2 Pa koristi se −
Meklodov vakuummetar koji predstavlja modifikovan živin manometar. Šematski
prikaz Meklodovog vakuummetra dat je na slici 8.9

ka vakuumu koji se meri
p
nivo oèitavanja
E E kapilarna depresija
V 1 p1
H
komprimovani A
gas u kapilari
poznata
V 0 zapremina C C
rezervoar  ive
B
Slika 8.9 Meklodov vakuummetar
Komora
stanju najvećiu deo
kojojžive
se nalazi
meri pritisak priključuje
se u rezervoaru se na
B koji otvor cevi
je zatvoren A. U početnom
pokretnim klipom.
Pomoću klipa se može potiskivati živa u levi deo vakuummetra. Ovo potiskiva-
nje može se ostvariti pomoću atmosferskog pritiska ako se klip zameni slavinom za
upuštanje vazduha u gornji deo rezervoara. U trenutku kad živa, čiji nivo u levom
delu raste, dostigne nivo C-C, cev D postaje odvojena od merenog pritiska i pri
daljem podizanju žive dolazi do komprimovanja vazduha zatvorenog u cevi D. Zbog
toga je podizanje žive u cevi A brže nego u cevi D. U trenutku kad živa u cevi A
dostigne nivo E-E, očitava se razlika nivoa žive H. Pri tom se živa u cevi D nalazi u
suženom delu koji je kalibrisan po zapremini. Ukupna zapremina cevi D je poznata
i iznosi V 0 , dok je zapremina komprimovanog gasa u trenutku očitavanja V 1 = HS ,
gde je S poprečni presek suženog dela. Za pritisak komprimovanog dela gasa p1
i mereni pritisak p važi p1 = p + ρgH . Pošto iz Bojl-Mariotovog zakona imamo
35
pV 0 = p1 V 1 = p1SH , sledi

V 1 ρgH ρgS
p = = const. · H 2 (const. = ),
V 0 − V 1 V 0
gde je V 0  V 1 . Merenje pritiska Meklodovim manometrom je apsolutno merenje,

jer se sve veličine iz gornjeg izraza dobijaju merenjem osnovnih veličina: dužine,
mase i vremena. Relativna greška merenja ovim vakuummetrom kreće se oko 0.1 %
pri 10 Pa do 1 % pri 10 2 Pa.
−
8.5.2 Termički vakuummetri

Pri pritiscima bliskim atmosferskim, telo za- ka vakuumu NTC termistor za tempe-
raturnu kompenzaciju
grejano na temperaturu 100 ÷ 200 C odaje ◦
toplotu u mirnom vazduhu provodenjem (kon-

dukcijom) i strujanjem (konvekcijom). Pre- nit
nos toplote provodenjem praktično ne zavisi
od pritiska, sve dok se pritisak ne smanji do
oko 103 Pa, kada dolazi do promene mehani-
zma odvodenja toplote. Prenos toplote stru- R2
janjem postaje zanemarljivo mali, dok koefi-
cijent toplotne provodnosti opada sa smanjiva-
njem pritiska. Dakle, brzina odvodenja toplote
opada sa smanjenjem pritiska. Ako se posma- E
tra žica koja se zagreva stalnom strujom, njena
temperatura, a time i otpor, raste uporedo sa Pirani-vakuummetar sa kon-
Slika 8.10
smanjivanjem pritiska. Ovo čini fizičku osnovu stantnom strujom
rada termičkih vakuummetara od kojih su naj-
poznatiji Piranijev i vakuummetar sa termopa-
rom.
Smanjenje koeficijenta toplotne provodno- ka vakuumu
sti sa opadanjem pritiska ob jašnjava se pove-

ćanjem dužine slobodnog puta molekula. Za
vazduh na 15 C dužina slobodnog puta mole-
◦
nit
kula data je formulom λ = 6.6 · 10 3 /p [m],

−
NTC
U ≈ 0
gde je p pritisak u Pa. Na primer, pri p = 1 U iz
U iz + E A
ceviλu=kojoj
Pa, 0.66 se
cm, što jeugrejana
nalazi približnonit
poluprečniku
za merenje
pritiska. Toplotu sa žice na zidove cevi prenose
molekuli koji polazeći od žice direktno udara ju
u zidove, bez medumolekularnih sudara u gasu.
Elementarna šema Piranijevog vakuumme- E
tra sa konstantnom strujom prikazana je na
slici 8.10. Pretvarač je ugrejana volframska nit Slika 8.11 Pirani-vakuummetar sa kon-
uključena u most. Radi temperaturne kompen- stantnom temperaturom niti
zacije u suprotnu granu mosta spojen je NTC
termistor, paralelno sa stalnim otpornikom R2. NTC termistor, koji ima zanemar-
ljivo samozagrevanje, smešten je u vakuum u blizini niti, tako da prati tempera-
turske promene okoline. Zbog negativnog temperaturskog koeficijenta otpornosti
36
(otuda naziv NTC) termistora u odnosu na nit, dolazi do kompenzacije uticaja

temperaturskih promena.
Na slici 8.11 prikazan je drugi tip Piranijevog vakuummetra na principu kon-
stantne temperature niti. Most se napaja izlaznim naponom diferencijalnog poja-
čavača sa kojim je na red spo jena baterija ems E . Zbog negativne povratne sprege
i velikog pojačanja A, izlazni napon pojačavača se menja na taj način da se tem-
peratura niti održava konstantnom, pri čemu most ostaje u ravnotežnom stanju.
Ukoliko se, na primer, pritisak smanji, temperatura niti teži da poraste zbog manje
brzine odvodenja toplote. Potencijal na ulazu po jačavača sa inverzijom se povećava,
a time smanjuje izlazni napon U iz . Na kraju prelaznog procesa, usled manje struje
zagrevanja, temperatura žice ostaje praktično nepromenjena. Kao mera pritiska
koristi se izlazni napon po jačavača U iz . Vakuummetri sa konstantnom temperatu-
rom imaju složeniju konstrukciju, ali im je osetljivost pri višim pritiscima veća od
vakuummetara sa konstantnom strujom.
8.5.3 Jonizacioni vakuumetri

Ispod granice od 10 2 Pa kao etaloni pritiska koriste se jonizacioni vakuumetri. Po
−
svojoj konstrukciji ovi vakuummetri podsećaju na elektronske cevi, triodu ili magne-
tron. Osnovni delovi jonizacionih vakuummetara su elektronski izvor sa ugrejanom
ili hladnom katodom, elektroda za ubrzavanje elektrona i elektroda za skupljanje
pozitivnih jona. Elektroda za ubrzavanje elektrona nalazi se na pozitivnom naponu
od nekoliko stotina volti, čime se dobijaju elektroni dovoljne energije da jonizuju
molekule u razredenom gasu čiji se pritisak meri. Primarni elektroni, kao i elektroni
dobijeni jonizacijom, sakupljaju se na pozitivnoj elektrodi, dok se pozitivno naelek-
trisani molekuli—joni—prikupljaju na kolektorskoj elektrodi koja je na negativnom
potencijalu od desetak volti. Struja pozitivnih jona srazmerna je koncentraciji mo-
lekula gasa, odnosno pritisku. Karakteristika jonizacionih vakuumetara u oblasti
nižih pritisaka je približno linearna.
Jonizacioni vakuummetri za vrlo niske pritiske koriste, pored električnog, i mag-
netno polje, pa se elektroni umesto pravolinijski kreću po helikoidalnoj putanju.
Time se povećava verovatnoća sudara sa molekulima gasa. Ovakvim vakuumme-
trima se dostiže granica od 10 12 Pa. Još niže granice se mogu ostvariti ako se joni,
−
umesto na kolektorsku elektrodu, usmeravaju na dinodu elektronskog multiplikatora

koji ima ulogu pojačavača jonske struje.
9 Merenje temperature
Prvi instrument za posmatranje temperaturnih promena—termoskop, konstruisao
je Galilej na principu već ranije poznatog fenomena širenja gasova. Godine 1703.
Amonton je postavio jednu hipotezu koja je imala veliki značaj u razvoju termo-
metrije i termodinamike uopšte. On je pretpostavio da termodinamička svojstva
tela potiču od kretanja izvesnih elementarnih toplotnih čestica. Pri tome bi tem-
peraturi jednakoj nuli odgovaralo stanje u kome su sve ove elementarne čestice u
stanju mirovanja. Jasno je da je ovom hipotezom Amonton pretpostavio kasnije
definisanu temperaturu apsolutne nule. Prvi gasni termometar sa relativno dobrim
mernim svojstvima razvio je Lambert 1760. godine, i pri tome predložio da se
37
shodno Amontonovoj ideji uvedu dve definisane temperature, i to apsolutna nula i

tačka topljenja leda, za koju je predložena vrednost od 1000 stepeni. Ovo je bila vi-
zionarska ideja, jer je tek polovinom dvadesetog veka usvojena današnja skala, koja
je slična Lambertovoj zamisli, baždarena na apsolutnoj nuli i jednoj materijalno
fiksno j tački—temperaturi trojne tačke vode.
U osamnaestom veku zasnovane su i sve značajne temperaturne skale—Celziju-
sova, Farenhajtova, Reomirova i druge. Najveći značaj, svakako, ima Celzijusova
skala, prema kojoj se jedan stepen definiše kao stoti deo temperaturske razlike tačke
mržnjenja i tačke ključanja vode.
Reomirova skala, na primer, predstavlja tipičnu praktičnu temperaturnu skalu
koja je zasnovana na osobinama materijala korišćenog kao termometrijsko telo. Re-
omir je za nultu usvoji tačku leda, dok je kao jedan stepen definisao temperatursku
razliku pri kojoj se smeša 80 % alkohola i 20 % vode proširi za jedan hiljaditi deo.
Ovakva, a i druge slične skale koje se vezuju za svojstva nekog materijala, ne mogu
imati univerzalni značaj i ne mogu definisati temperaturu kao jednu od osnovnih
fizičkih veličina.
9.1 Termodinamička temperaturna skala i termodinamički

termometri
Temperaturna skala koja definiše temperaturu T kao fundamentalnu fizičku veličinu
uveo je prvi put Tomson (Lord Kelvin) 1848. godine. Ova temperaturna skala
naziva se termodinamičkom ili Kelvinovom skalom. Njena osnovna odlika je da je
definisana nezavisno od svojstva materijala koji se koristi kao termometrijsko telo.
Temperatura se prema ovoj skali meri apsolutnim metodama na bazi merenja drugih
veličina, kao što su pritisak, zapremina, itd. Kelvin je svoja razmatranja bazirao na
II zakonu termodinamike, i analizama idealne toplotne mašine, koja radi na osnovu
Karnoovog ciklusa. Poznato je da temperature toplog i hladnog rezervoara T t i T h
toplotne mašine koja radi prema Karnoovom ciklusu stoje u odnosu
Qt
T t = T h ,
Qh
gde su Qt i Qh količine toplote koju mašina uzima od toplog, odnosno vraća hlad-
nom rezervoaru. Prema ovoj relaciji temperatura se može meriti na osnovu merenja
energije,
visnosti uodnosno količinamože
gornjoj relaciji toplote Qt i Qhpomoću
definisati . Temperaturna
samo dveskala se zbogtemperature.
definicijske linearne za-
Danas temperatura trojne tačke vode ima po definiciji vrednost 273.16 K, a
takode po definiciji, teorijski najnižoj temperaturi dodeljena je vrednost od 0 K,
što znači da danas tačka mržnjenja i tačka ključanja vode nisu više definicijske
tačke termodinamičke skale. Po definiciji, jedan Celzijusov stepen jednak je jednom
kelvinu.
Temperatura trojne tačke vode predstavlja fiksnu tačku koja se može ostvariti sa
najboljom ponovljivošću u prirodi. Temperatura tačke leda ima slabiju ponovljivost
od trojne tačke jer u izvesnoj meri zavisi od spoljnih faktora (pritisak, vlažnost), a
takode i od nečistoća vode i sl.
Pored Idealizovanog Karnoovog ciklusa postoji i veći broj fizičkih procesa, po-
java i zakona koji se mogu koristiti kao osnov za merenje termodinamičke tempe-
38
rature T . Odgovarajući termometri nazivaju se termodinamičkim termometrima .

Da bi se neki termometar mogao smatrati termodinamičkim, moraju biti zadovo-
ljeni sledeći uslovi: fizička pojava na kojoj se zasniva rad termometra se može, sa
velikom tačnošću, opisati matematičkom relacijom. U toj relaciji, pored termodi-
namičke temperature T treba da budu samo one fizičke veličine koje se mogu izmeriti
nekom apsolutnom metodom. U izrazu mogu stojati i fundamentalne fizičke kon-
stante kao što su brzina svetlosti c, Bolcmanova konstanta k, Plankova konstanta
h i druge, koje su inače poznate sa velikom tačnošću. Termodinamički termometri,
dakle, ne zahtevaju nikakvu kalibraciju pomoću drugih termometara, nego mogu
samostalno meriti termodinamičku temperaturu.
Najstariji i danas najznačajniji termodinamički termometar predstavlja gasni
termometar. Osnova njegovog rada izražena je jednačinom stanja idealnog gasa:
pV
= pV m = RT,
n
gde je p pritisak, V zapremina, n broj molova, V m molarna zapremina i R univerzalna
gasna konstanta.
Od ostalih termodinamičkih termometara biće navedeni sledeći:
 Akustički termometar radi na osnovu zavisnosti brzine zvuka u idealnom
gasu od temperature:
c=
 
γp
=
γRT
,
ρ M
gde je γ = c p /cV , ρ—gustina i M molarna masa gasa
 Radijacioni termodinamički pirometri kao fizičku osnovu rada koriste
osnovne zakone zračenja, i to:
a) Plankov zakon zračenja crnog tela:
C 1 1
Lλ (T ) = 5
· C 2
,
πΩ0 λ exp λT − 1
gde je Lλ (T ) [W m3 ] spektralna gustina snage, tj. snaga koju zrači crno
telo na talasnoj dužini λ sa jedinice površine u jedinični prostorni ugao
po jediničnom intervalu talasnih dužina; C 1 = 2πhc 2 se naziva prvom
radijacionom konstantom, C 2 = hc/k drugom radijacionom konstantom,
a Ω0 predstavlja jedinični prostorni ugao
b) Štefan-Bolcmanov zakon:
W = σT 4 ,
gde je W ukupna snaga po jedinici površine koju zrači crno telo na tem-
peraturi T , pri čemu σ predstavlja Štefan-Bolcmanovu konstantu.
c) Vinov zakon pomeranja:
λm T = const.,
gde je λm talasna dužina pri kojoj crno telo na temperaturi T ima mak-
simalnu spektralnu gustinu snage.
39
Značajna osobina termodinamičkih termometara je da predstavljaju kompliko-

vane i skupe uredaje koji se isključivo primenjuju za laboratorijska, a ne i svakod-
nevna merenja temperature.
Većina praktičnih termometara, kao što su termometri sa živom i drugim tečno-
stima, termometri na bazi bimetala, otporni termometri i drugi, ne predstavljaju
termodinamičke termometre. Karakteristika ovih termometara se ne može dovoljno
tačno opisati na bazi teorijskih razmatranja, već se moraju kalibrisati pomoću nekog
od termodinamičkih termometara.
9.2 Gasni termometar

Gasni termometar predstavlja najstariji, ali i danas najvažniji termodinamički ter-
mometar, pomoću koga se ostvaruje temperaturna skala u širokom rasponu od oko
3 K do 1400 K. Teorijsku osnovu rada gasnih termometara predstavlja jednačina
gasnog stanja realnih gasova koja ima oblik:
pV m = RT + B(T ) p + C (T ) p2 + · · · . (9.1)
Koeficijenti B(T ), C (T ), itd. su tzv. virijalni koeficijenti koji su karakteristične

veličine za svaki pojedini gas. Kod idealnih gasova svi virijalni koeficijenti jednaki
su nuli. Za svaki gas korišćen u gasnoj termometriji virijalni koeficijenti poznati su
sa velikom tačnošću. Iz izraza (9.1) vidi se da se pri niskim pritiscima ( p ≈ 0) svi
realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. Medutim, u praksi nije pogodno raditi sa
vrlo niskim pritiscima, jer je merenje pritisaka tada nedovoljno tačno i nedovoljno
precizno.
Gasni termometri najčešće rade na principu konstantne zapremine, konstant-
nog pritiska ili na osnovu tzv. konstantne temperature. Na slici 9.1 prikazana je
uprošćena šema gasnog termometra na principu konstantne zapremine. Osnovni
delovi termometra su posuda sa gasom, kapilarna cev, pretvarač za merenje razlike
pritisaka sa tankom membranom i precizni živin manometar.
ventil za p p1 ventil za podešavanje

V2 punjenje posude V1 pritiska p1
diferencijalni kapacitivni
pretvaraè sa membranom
kapilara p1
most za
registraciju nule
0
peæ
T
p
temperaturska precizni  ivin
T posuda manometar
Slika 9.1 Šema gasnog termometra
40
Posuda sa gasom se nalazi u peći ili termostatu čija se temperatura odreduje.

Kapilarom, čija zapremina treba da bude što manja, posuda je spojena sa diferenci-
jalnim kapacitivnim pretvaračem za merenje pritiska čija zapremina takode treba da
bude mala u poredenju sa zapreminom posude. Kapacitivni pretvarač ima ulogu da
strogo definiše ukupnu zapreminu termometarskog sistema i da je održava konstant-
nom u toku merenja. Merenje pritiska p u posudi vrši se na taj način što se pomoću
ventila V1 menja pritisak p1 u desnom delu sistema gde se nalazi manometar, dok se
ne postigne izjednačenje p1 = p. Ovo izjednačenje pritisaka se registruje kapacitiv-
nim pretvaračem kada instrument u mostu pokazuje nulu. U tom trenutku očitava
se pritisak na preciznom živinom manometru. Pretvarač sa membranom omogućava
da radna zapremina gasa ostaje konstantna, što ne bi bio slučaj da je manometar
priključen direktno za mernu posudu. Pomoću ventila V 2 merna posuda se puni
gasom.
Za merenje niskih temperatura koristi se helijum, a za više temperature se koriste
azot, argon i neki teži inertni gasovi.
Merna posuda se obično izraduje od najkvalitetnijih vrsta kvarcnog stakla. Za
termometre vrhunskih performansi koriste se posude od legure platine, rodijuma i
iridijuma.
9.3 Termometri na bazi širenja tečnosti

Istorijski gledano, termometri na bazi termičkog zapremin- ekspanziona
komora
skog širenja tečnosti predstavljaju prve tipove termome-
tara. Može se tvrditi da čak i danas, kada značaj termo-
skala
metara sa tečnošću sve više opada, oni predstavlja ju još
uvek najraširenije i najčešće korišćene termometre. Najpo-
kapilara
godnija termometarska tečnost je bez sumnje živa. Tačke
mržnjenja, odnosno ključanja žive pri normalnim uslovima
kontrakciona
iznose −38.87 C odnosno 356.58 C, što omogućava njenu
◦ ◦
komora
primenu u opsegu od −30 C do 280 C.
◦ ◦
Na slici 9.2 prikazan je standardni tip živinog termome-

tra čiji su glavni delovi rezervoar sa živom, kapilara i skala
◦
sa označenim podeocima u jedinicama temperature. Zapre- 0 C
rezervoar
mina kapilare je znatno manja od zapremine rezervoara V 0 .
Pri promeni temperature ∆t, zapremina žive u rezervoaru
se poveća za ∆V = γV 0 ∆t, gde je γ zapreminski koeficijent
širenja žive. Porast ∆V = ∆lAK = γV 0 ∆t nivoa u kapilari Slika 9.2 Živin
tada iznosi: termometar
γV 0
∆l = ∆t, (9.2)
AK
gde je AK poprečni presek kapilare. Iz izraza (9.2) vidi se da je osetljivost termometra
veća ukoliko je zapremina rezervoara veća i ukoliko je poprečni presek kapilare manji.
Termometar na slici 9.2 snabdeven je ekspanzivnom komorom na vrhu kapilare
u kojoj se skuplja živa u slučaju kada se prede maksimalna predvidena temperatura
termometra.
Precizni termometri kod kojih se 0 C ne nalazi u okviru mernog opsega mogu biti
◦
snabdeveni i kontrakcionom komorom na donjem delu kapilare. Ispod ove komore
41
nalazi se mali deo skale na kome se nalazi podeok od 0 C. Na taj način se ispravnost
◦
ovih termometara može lako proveriti kalibracijom na tački leda.
9.4 Manometarski termometri

Manometarski termometri baziraju svoj rad na činje- skala linearna
po temperaturi
nici da u zatvorenoj posudi ispunjenoj tečnošću dolazi
do porasta pritiska sa porastom temperature. Pritisak u
posudi predstavlja meru temperature tečnosti, pa se kao
indikatori koriste različiti pretvarači za merenje pritiska.
Najčešću primenu nalazi manometarski termometar na-
punjen živom, sa Burdonovom cevi čija je skala kalibri-
sana u jedinicama temperature, što je prikazano na slici
9.3.
Najveći deo žive nalazi se u rezervoaru, a mali deo
u kapilari i Burdonovoj cevi. Merni opseg ovih termo- kapilara
metara se kreće od −60 C pa do 500 C, pri čemu je Burdonova cev
◦ ◦
skala linearno kalibrisana. Pritisak žive u cevi iznosi

rezervoar
(50 ÷ 150) · 105 Pa. sa  ivom
Na grešku manometarskog termometra sa živom
utiče promena temperature okoline koja menja tempe-
raturu žive u kapilari i Burdonovoj cevi. Ova greška Slika 9.3 Manometarski ter-
je utoliko manja ukoliko je zapremina kapilare manja u mometar sa Burdonovom cevi
odnosu na količinu žive u mernoj posudi. To ograničava
maksimalnu dozvoljenu dužinu kapilare na oko 10 m.

9.5 Termometri na bazi pritiska pare
Ako se u jednoj zatvorenoj posudi uspostavi termo-
dinamička ravnoteža tečne i gasovite faze nekog gasa,
onda pritisak u gasu predstavlja funkciju temperature
oblika
B
ln p = A − + C ln T,
T
gde su A, B i C konstante. Ova zakonitost ima značaj
u metrologiji temperature jer nalazi primenu kod preci- kapilara
znih merenja u opsegu vrlo niskih temperatura od 0.2 K Burdonova cev
zasiæena
do oko 5 K, kad se kao radni gas koriste izotopi helijuma para
4
He i 3 He. Takode, kao radni gasovi se koriste i drugi lako
gasovi, poput vodonika, neona, kiseonika i drugih čiji isparljiva
radni opsezi leže u području nešto viših temperatura. teènost
Ovi precizni termometri sastoje se od male merne

Slika 9.4 Manometarski ter-
posude sa tečnim gasom i komplikovanog sistema za pre-
mometar na bazi pritiska pare
cizno odredivanje pritiska pare. Osnovni tip termometra
(slika 9.4) sastoji se od merne posude, kapilare i Bur-
donove cevi. Donji deo posude, kapilaru i Burdonovu
42
cev ispunjava isparljiva tečnost, dok se u gornjem delu posude nalazi para koja je u
stacionarnom stanju uvek zasićena. Ovo se postiže na taj način što se iz prostora
iznad tečnosti prethodno evakuiše vazduh. Pritisak pare je u potpunosti odreden
temperaturom u posudi. Pri povećanju temperature jedan deo tečnosti prelazi u
paru, što je praćeno porastom pritiska. Pri hladenju se odgovarajući deo tečnosti
ponovo kondenzuje, a pritisak u posudi se smanjuje.
Iz prethodne jednačine vidi se da je karakteristika termometra na bazi pritiska
pare vrlo nelinearna. Podeoci su pri nižim temperaturama gušći nego pri višim. Ovo
omogućava lako prepoznavanje ovih termometara u odnosu na termometre punjene
živom čija je skala linearna.
9.6 Bimetalni termometri

Bimetali predstavljaju vrlo rasprostranjene, jeftine i pouzdane termometre koji se,
takode, koriste za kontaktnu regulaciju temperature. Bimetalni termometri se sa-
stoje od dva metala čiji se termički koeficijenti izduženja znatno razlikuju. Metali
najčešće imaju oblik trake i medusobno su čvrsto spo jeni u oblik spirale ili heliko-
idalne zavojnice (slika 9.5a i 9.5b). Materijal sa većim koeficijentom širenja nalazi
se sa spoljašnje strane krivine. Pri porastu temperature, usled različitog širenja
dolazi do smanjenja poluprečnika krivine i povećanja ugla namotavanja. To iza-
ziva rotaciju kazaljke neposredno pričvršćene ne slobodnom kraju spirale, odnosno
helikoidalne zavojnice. Osetljivost termometra proporcionalna je broju namotaja
bimetala. Skala bimetalnih termometara je linearna, a kalibracija se vrši empirijski.
t C
◦
t C
◦
bimetalni senzor
a b
Slika 9.5 Dva osnovna tipa bimetalnih termometara
9.7 Otporni termometri

Najznačajniji otporni termometar predstavlja platinski termometar kao termome-
tar visoke tačnosti i preciznosti. Zbog širokog opsega radnih temperatura i odlične
stabilnosti, platinski termometar ima raširenu primenu u industrijskim i laborato-
rijskim merenjima.
Drugu značajnu grupu otpornih termometara sačinjavaju poluprovodnički pre-
tvarači, pre svega termistori sa negativnim temperaturnim koeficijentom (NTC).
Osim njih, u manjoj meri se koriste i druge komponente, kao što su na primer
43
termistori sa pozitivnim koeficijentom (PTC) i germanijumski otpornici. Polupro-

vodnički termometri se karakterišu velikom osetljivošću, užim temperaturnim opse-
gom i većom nelinearnošću karakteristike.
Otporni termometri daju relativno veliki izlazni signal, što znači da ne zahtevaju
primenu složenih kola za njegovo merenje ili prenos na daljinu.
9.7.1 Platinski otporni termometar

Prve primene platine za merenje temperature datiraju od 1871. godine, kada je
Simens konstruisao platinski otporni termometar za merenje visokih temperatura.
Platinu karakteriše više osobina koje je čine najpogodnijim otpornim termometrij-
skim materijalom. To je pre svega velika postojanost na hemijske reakcije sa ostalim
materijalima, visoka tačka topljenja (1769 C) i relativno veliki specifični otpor.
◦
Kvalitet platinskog termometra je utoliko bolji ukoliko je hemijska čistoća metala

◦ ◦ ◦ ◦
veća. Odnos otpornosti

Medunarodna na 100 skala,
temperaturna C i naza C iznosi R(100
0 električni C)/R(0čiste
otpor 99.999% C) = 1.39250.
platine daje
sledeću relaciju u granicama od 0 C do 630 C:
◦ ◦
Rt = R0 (1 + αt + βt 2 ),
a u intervalu od 0 C do −183 C relaciju:

◦ ◦
Rt = R0 [1 + αt + βt 2 + γ (t − 100)t3 ],
gde je Rt otpor na t C, R0 otpor na 0 C, konstante α = 3.98 · 10 3 , β = −5.9 · 10 7 i

◦ ◦ − −
γ = −4 · 10 12 . Ove konstante se odreduju merenjem otpora platine na temperaturi

−
topljenja leda, ključanja vode, sumpora i kiseonika.

Za merenje otpora, odnosno temperature, pomoću U
termootpornih pretvarača najčešće se koristi Vitstonov
most. Dve grane mosta (slika 9.6) su konstantni otpornici R1 R3
R1 i R2, treća je promenljiv otpornik R3 , a četvrta grana
je otporni termometar Rt . U slučaju ravnoteže mosta je
G
R2
Rt = R3 . Rt
R1 R2
Jačina struje kroz otporni termometar treba da bude
takva da zagrevanje koje ona prouzrokuje zbog Džulove Slika 9.6 Vezivanje otpor-
toplote bude minimalno. Struja je reda veličine 10 ÷ 15 nog termometra u Vitsto-
mA. nov most
9.7.2 Termistori
Reč termistor dobijena je skraćivanjem engleskog izraza “thermally sensitive resi-
stor” što znači otpornik osetljiv na temperaturu. Smanjivanje otpora sulfida srebra
pri porastu temperature otkrio je Faradej 1833. godine. Medutim, do šire primene
termistora došlo je posle 1950. godine, zahvaljujući razvoju poluprovodničke tehno-
logije i potrebama vazduhoplovne tehnike i kosmonautike.
Glavna prednost NTC termistora u odnosu na druge temperaturne pretvarače je
velika osetljivost, jednostavna konstrukcija i pouzdanost.
44
U električnim merenjima temperature, u oblastima kao što su na primer medi-

cina, biologija, okeanologija i sl., termistori predstavlja ju najčešće korišćene tempe-
raturne pretvarače. Osim toga, uloga termistora u industriji sve više raste.
9.7.3 NTC termistori

Savremeni NCT termistori proizvode se od oksida metala i gvožda, hroma, man-
gana, kobalta, nikla, itd. Smeša oksida u prahu se sintetizuje na temperaturama
iznad 1000 C čime se formiraju otpornici oblika loptice, diska ili cilindra. Pre sin-
◦
tetizovanja smeši se dodaju primese u cilju dobijanja poluprovodničkog materijala

N ili P tipa. Maksimalne radne temperature oksidnih termistora u novije vreme
iznose od 700 C do 1000 C, znači, vrlo su bliske temperaturama platinskog otpor-
◦ ◦
nog termometra. U oblasti niskih temperatura termistori se primenjuju do nekoliko

desetina kelvina.
Otpornost NTC termistora je nelinearna funkcija temperature koja je pri zane-
marljivoj disipaciji data sa:
B
−
R(T ) = A · e T ,
gde je T apsolutna temperatura, A otpor na T = ∞ i B konstanta koja zavisi od
vrste materijala.
Temperaturni koeficijent otpora termistora je:
1 dR 1 B −
B
B
α= = · A · e (− 2 ) = − 2 .
B
T
R dT A · e − T
T T
Prema tome, temperaturni koeficijent otpora termistora jako zavisi od tempera-
ture i negativna
Konstanta je veličina,
B se kreće u opsegušto3000
značiKda se smanjuje
i 4000 K. sa povećanjem temperature.
9.7.4 PTC termistori

Termistori sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom (PTC) pojavili su se sredi-
nom pedesetih godina ovog veka. Oni se koriste prvenstveno kao senzori koji pri
nekoj temperaturi daju odgovarajući diskretni signal, a rede za merenje tempera-
ture. Merni opseg PTC termistora je uzak, ali im je osetljivost oko deset puta veća
od NTC termistora.
PTC termistori se proizvode od barijum-titanata (BaTiO 3 ) koji spada u fero-
elektrike. Čist barijum-titanat je izolator ali se dopiranjem donorskim primesama
smanjuje otpor, pri čemu se on ponaša kao poluprovodnik. Barijum-titanatska kera-
mika dobija se sinterovanjem mlevenog materijala na temperaturama iznad 1000 C. ◦
Relativna dielektrična propustljivost ispod Kirijeve temperature (T C ) je vrlo velika

i iznosi oko 104 . Zagrevanjem iznad Kirijeve temperature barijum-titanat menja
kristalnu strukturu prelazeći iz tetragonalne u kubičnu strukturu. Kirijeva tempe-
ratura za čist barijum iznosi T C = 123 C. U opsegu temperatura iznad T C otpornost
◦
PTC termisora naglo raste po zakonu:

R(T ) = A · eT − T C
,
gde su A i B karakteristike datog termistora.
Kao što je već rečeno PCT termistori se najčešće koriste kao elementi za tempe-
raturnu regulaciju i zaštitu.
45
9.8 Spektralni radijacioni pirometri

Spektralni radijacioni pirometri mere spektralnu gustinu zračenja unutar uskog op-
sega talasnih dužina, najčešće oko 650 nm. Ovi tipovi termometara koriste se u
preciznoj
uglavnom termometriji i predstavljaju
u meteorološkim složene (i skupe) instrumente koji se koriste
laboratorijama.
Jedan jednostavan tip spektralnog termometra, tzv. pirometar sa isčezavajućim
vlaknom, ima široku praktičnu primenu u pogonskim merenjima. Šema ovog termo-
metra prikazana je na slici 9.7.
objekt objektiv usijana nit crveni filter

okular
sivi filter
za promenu
R
opsega
podešavanje struje miliampermetar

grejanja kalibrisan u °C
Slika 9.7 Šema spektralnog radijacionog pirometra
Optički sistem fokusira zračenje objekta čija se temperatura meri u tačku u kojoj
se nalazi vlakno volframske sijalice. Svetlost dalje prolazi kroz crveni filter uskog
opsega talasnih dužina oko 650 nm. U vidnom polju posmatrača superponiraju
se svetlost ispitivanog objekta i svetlost koju emituje vlakno. Promenom struje
napajanja vlakna pomoću reostata R menja se temperatura vlakna sve do momenta
kada se spektralne gustine zračenja vlakna i objekta ne izjednače. U tom trenutku
posmatrač više ne razlikuje konture vlakna na svetloj pozadini objekta, tj. vlakno
prividno isčezava iz vidnog polja posmatrača. Temperature vlakna i objekta su
u datom trenutku jednake pod predpostavkom da su emisivnosti u posmatranom
opsegu talasnih dužina jednake. Temperatura vlakna, a time i merena temperatura,
◦
očitava se se
Pošto na kao
skalisenzor
miliampermetra
koristi oko,koja je kalibrisana
pirometri u C.
sa isčezavajućim vlaknom mogu se
primeniti samo pri relativno visokim temperaturama iznad 700 C, s obzirom da◦
tada tela emituju dovoljno energije u vidljivom delu spektra. U jednom opsegu
očitava se od 700 C do 1500 C, dok umetanje sivog filtera iza objektiva slabi
◦ ◦
podjednako sve talasne dužine, čime se opseg proširuje do oko 2200 C. ◦
Osnovni nedostatak opisanog pirometra je zavisnost od subjektivnih osobina oka

posmatrača i od njegovog iskustva.
9.9 Senzori u radijacionim termometrima

Radijacioni termometar sa isčezavajućim vlaknom ima kao senzor zračenja oko, pa
nije primenjiv u sistemima za automatsko regulisanje temperature i upravljanje pro-
46
cesima. Ostali radijacioni termometri koriste senzore koji objektivno mere zračenje
njegovom konverzijom u električni signal. Senzori zračenja mogu se podeliti na fotoe-
lektrične i toplotne detektore. Fotoelektrični detektori pretvaraju svetlosno zračenje
u električni signal na osnovu spoljašnjeg fotoelektričnog efekta (vakuumska fotoćelija
i fotomultiplikator), ili unutrašnjeg fotoelektričnog efekta (fotootpornici, fotodiode
ili tranzistori). Toplotni senzori zračenja, tj. bolometri, mogu biti otpornog tipa ili
na bazi termoparova.
Za svaki materijal fotodetektora postoji maksimalna talasna dužina, odnosno
minimalna energija fotona koji mogu da daju slobodne elektrone.
9.9.1 Fotootpornici
Fotootpornici na sobnoj temperaturi poseduju relativno malo slobodnih elektrona,
pa im je u mraku otpornost velika, reda veličine MΩ. Fotoni koji interaguju sa veza-
nim elektronima
se mogu u jedinici
kretati pod vremena
dejstvom stvaraju
spoljašnjeg odredenipolja
električnog broj(unutrašnji
slobodnih elektrona koji
fotoelektrični
efekt). Otuda otpornost fotootpornika opada sa povećanjem intenziteta zračenja.
Vreme života elektrona je ograničeno, tj. posle odredenog vremena slobodni elek-
troni bivaju ponovo zahvaćeni atomima, pa po prestanku osvetljavanja dolazi do
porasta otpornosti brzinom koja zavisi od vrste materijala. Sa porastom tempera-
ture povećava se brzina stvaranja slobodnih elektrona, pa se otpornost smanjuje.
Fotootporne ćelije se grade od materijala koji po svojoj strukturi mogu biti polikri-
stalnog ili monokristalnog tipa. Od vrste primesa u velikoj meri zavisi spektralna
karakteristika senzora.
9.9.2 Fotodiode
Fotodiode se koriste na dva osnovna načina:
a) Kao inverzno polarisane diode za merenje intenziteta zračenja i posebno, merenje

kratkotrajnih, brzih svetlosnih impulsa. U ove svrhe se primenjuju silicijumske i
germanijumske fotodiode.
b) Kao fotonaponski izvori za merenje intenziteta svetlosti, pri čemu fotoelement

direktno napaja merni instrument. Fotonaponski elementi se grade i kao solarni
generatori za napajanje manjih potrošača električnom energijom.
Po svojoj konstrukciji, fotodiode se sastoje od tankog sloja poluprovodnika P

tipa i debljeg sloja N tipa. Fotoni svetlosti interaguju sa vezanim elektronima P
sloja u neposrednoj blizini PN prelaza, odnosno potencijalne barijere, generišući
slobodne elektrone. Kod fotonaponskih pretvarača slobodni elektroni pod dejstvom
polja potencijalne barijere prelaze u materijal N tipa, usled čega se javlja izlazni
napon.
Kada se fotodioda inverzno polariše pomoću spoljašnjeg izvora napona, inverzna
struja zasićenja je direktno proporcionalna intenzitetu upadnog zračenja, pošto se
usled zračenja generišu slobodni nosioci naelektrisanja.
47
9.9.3 Fototranzistori
Fototranzistori imaju slične karakteristike kao i inverzno polarizovane fotodiode.
Zahvaljujući strujnom pojačanju, fototranzistori daju signale desetak puta veće nego
fotodiode,
kontrolnih pa se mogu bez
ili alarmnih dodatnog pojačavača koristiti kao elementi za aktiviranje
uredaja.
9.10 Toplotni senzori zračenja—bolometri

Toplotni senzori zračenja—bolometri, sastoje se od otpornika oblikovanih u vidu
tanke pločice koja pod dejstvom toplotnog zračenja menja temperaturu, a time i
otpornost. Bolometri se takode grade i na principu termoparova. Aktivni krajevi
termoparova se pričvršćuju na zacrnjenu pločicu koja je izložena zračenju dok su re-
ferentni spojevi zaklonjeni od zračenja i služe za kompenzaciju promene temperature
okoline. Toplotni senzori se kao apsorberi ponašaju slično crnom telu u najširem
rasponu talasnih dužina, počev od vidljive oblasti pa do 1000 µm. Konstantna spek-
tralna osetljivost bolometra predstavlja prednost u poredenju sa promenljivom spek-
tralnom osetljivošću poluprovodnika. Medutim, osetljivost bolometra je po pravilu
dosta manja od osetljivosti poluprovodnih pretvarača u njihovom radnom opsegu
talasnih dužina.
Otporni bolometri mogu biti od metalnih otpornika ili termistora. U jednom
kućištu se obično nalaze dva senzora, od kojih je prvi aktivno izložen zračenju, dok
je drugi zaklonjen, i kako je već spomenuto, služi za kompenzaciju temperature
okoline. Ova dva pretvarača vezuju se u diferencijalne grane nekog mosta ili se
spajaju redno u vidu potenciometarske veze otpornika.
Metalni bolometri sastoje se od filma debljine desetak mikrometara naparenog na
podlozi od kvarca. Drugi tip metalnog bolometra sastoji se od tanke metalne folije
koja je okružena vazduhom ili se nalazi u vakuumu, a samo krajevima pričvršćena
za podlogu. Tipične otpornosti iznose oko 100 Ω.
Termistorski bolometri se karakterišu velikom otpornošću koja na sobno j tem-
peraturi iznosi nekoliko megaoma i za oko dva reda veličine većom osetljivošću od
metalnih bolometara.
10 Merenje vlažnosti
Poznavanje sadržaja vlage u gasovima i čvrstim telima je od značaja u mnogim
delatnostima. Vazduh koji nije zasićen parom prima vlagu iz okolnih objekata is-
paravanjem izazivajući njihovo sušenje. Neki materijali imaju takvu osobinu da
apsorbuju vlagu iz vazduha što može da dovede do promene njihovih osobina, od-
nosno kvaliteta. Na primer, u proizvodnji elektronskih komponenti u integrisanoj
tehnologiji neophodna je veoma suva atmosfera. I u mnogim drugim oblastima, kao
što su drvna, prehrambena i farmaceutska industrija, merenje i regulacija vlažnosti
su od velikog značaja za procese proizvodnje. Merenja vlažnosti se intenzivno koriste
u meteorologiji i klimatizaciji stambenih prostorija.
Svakoj temperaturi odgovara maksimalna moguća količina pare koju vazduh
može da sadrži. Pri toj maksimalnoj vlažnosti, za vazduh se kaže da je zasićen
vodenom parom. Količina vodene pare u vazduhu na datoj temperaturi se naziva
48
apsolutnom vlažnošću. Odnos apsolutne i maksimalne vlažnosti se naziva relativnom

vlažnošću vazduha.
10.1 Merenje relativne

pomoću tačke rosevlažnosti vazduha
Tačka rose je ona temperatura tr na kojoj apsolutna vlažnost na temperaturi t (gde
je t > tr ) postaje maksimalna vlažnost. Na površini predmeta čija temperatura
iznosi tr vlaga se kondenzuje u vidu sloja magle ili kapljica.
Blok šema jednog automatskog uredaja za merenje relativne vlažnosti vazduha
pomoću tačke rose prikazana je na slici 10.1.
O2
U 2
sijalica F2
F1
U 1 U 1 − U 2
O1
rashlaðivaè i
termometar grejaè regulator
Slika 10.1 Šema uredaja za merenje vlažnosti vazduha pomoću tačke rose
Svetlost iz sijalice se deli na dva jednaka kraka, koji se posle odbijanja od ogle-
dala O1 i O2 usmeravaju na dva jednaka fotoelektrična detektora pomoću kojih se
dobijaju naponi proporcionalni intenzitetu svetlosti. Ova dva napona se vode na
diferencijalni pojačavač koji daje signal srazmeran razlici intenziteta svetlosti koja
dolazi na fotoćelije.
Temperatura ogledala O1 podešava se pomoću uredaja za rashladivanje i greja-
nje, a meri se malim senzorom smeštenim neposredno ispod reflektujuće površine.
Kada je temperatura ogledala viša od tačke rose, naponi fotoćelija su jednaki, pa je
napon na ulazu regulatora nula. Pri tome se aktivira rashladivač koji hladi površinu
ogledala do tačke rose tr . U tom trenutku površina ogledala O1 se zamagli pa se
smanjuje intenzitet svetlosti na fotoćeliji F1 . Regulator tada daje signal koji akti-
vira grejač, pa temperatura ogledala poraste iznad tr . Sloj vlage ispari, pa se naponi
fotoćelija izjednačavaju i opet započinje hladenje. Na taj način, temperatura ogle-
dala osciluje oko tačke rose tr koja se očitava pomoću termometra.
10.2 Električni pretvarači vlažnosti

Neki porozni materijali imaju osobinu da odaju ili apsorbuju vlagu iz vazduha
do uspostavljanja ravnoteže stanja, pri čemu njihove električne karakteristike—
provodnost ili dielektrična konstanta predstavljaju funkciju vlažnosti. Na tom prin-
cipu rade brojne vrste otpornih i kapacitivnih pretvarača.
49
10.3 Higrometri sa dlakom

Neki materijali, kao što su ljudska i životinjska dlaka, koža i mnoga sintetička vlakna
imaju osobinu da im se dužina povećava srazmerno relativnoj vlažnosti vazduha.
Na tom principu
vlažnosti vazduha.radi veći broj higrometri
Uobičajeni jednostavnih
kojiinstrumenata i pretvarača
se primenjuju u stambenimza merenje
prosto-
rijama imaju kao senzor pramen od oko desetak ljudskih ili sintetičkih vlasi. Vlasi
imaju odredeno prednaprezanje i svojim opuštanjem ili skupljanjem pokreću meha-
nizam sa kazaljkom koja na skali pokazuje relativnu vlažnost. Krajnje temperature
higrometra sa dlakom su od −10 C do 60 C. Higrometri sa dlakom se moraju
◦ ◦
relativno često kalibrisati nekim od apolutnih instrumenata za merenje vlažnosti.
10.4 Merenje vlažnosti čvrstih i zrnastih materijala

U proizvodnji i trgovini dobrima kao što su pamuk, vuna, žitarice i slično, neophodno
je poznavanje njihove vlažnosti. Vlažnost ovih materijala se definiše kao
mv
V = ,
mu
gde je mv masa vode, a mu ukupna masa posmatranog zrnastog materijala. Ele-
mentarni i pouzdani način merenja vlage sastoji se u merenju mase jednog uzorka
u normalnom i osušenom stanju, pa se oduzimanjem ovih masa dobija masa vode
u ispitivanom uzorku. Materijali se suše zagrevanjem do temperatura nešto iznad
100 C ili vakuumiranjem. Ovakva merenja su spora, pa se u industriji pretežno
◦
koriste električna merenja pomoću otpornih i kapacitivnih pretvarača.
 Otporni pretvarači se sastoje od dve elektrode na konstantnom rastoja-

nju izmedu kojih se nalazi materijal koji se ispituje. Pretvarači za merenje
vlažnosti bala pamuka ili vune imaju dve ili više šiljastih elektroda koje se
zabijaju u ispitivani uzorak. Praškasti ili zrnasti uzorci, od kojih su najvažnije
žitarice, sipaju se u prostor izmedu elektroda koje mogu biti pločastog ili,
češće, koaksijalnog oblika (slika 10.2a). Otpornost pretvarača sa zrnastim ma-
terijalom opada sa vlažnošću prema približnom izrazu:
kV
−
R(V ) = A e ,
gde su A i k pozitivne konstante.

Kod žitarica je karakterističan širok opseg otpornosti, koji se pri intervalu
vlažnosti od 10 % do 25 % kreće od desetak MΩ do desetak kΩ (slika 10.2b).
Po strukturi, otporni merači vlažnosti imaju oblik ommetra sa naizmeničnim
napajanjem. Jednosmerno napajanje se retko koristi, jer zbog jonskog karak-
tera provodenja dolazi do elektrolize vode, odnosno do polarizacije. Uprošćena
ekvivalentna šema pretvarača prikazana je na slici 10.2c, odakle se vidi da po-
red omske otpornosti R(V ) pretvarač ima i kapacitivnu komponentu C (V ) koja
se takode menja sa vlažnošću. Da bi se merila samo omska komponenta R(V )
koriste se niske radne učestanosti, počev od mrežne pa do nekoliko stotina
herca.
50
elektrode
7
zrnasti
materijal
6
R R(V ) C (V )

g5
o
l
izolator 3
R(V ) 12 16 20
ili
C (V ) V [%]
a b c
Slika 10.2 Otporni pretvarač, zavisnost njegovog otpora od vlažnosti i ekvivalentna šema
 Kapacitivni pretvarači za merenje vlažnosti zrnastih materijala imaju u

principu sličan oblik kao koaksijalni pretvarač prikazan na slici 10.2a. Dielek-
trik kondenzatora predstavljaju vlažna zrna i vazdušni prostor izmedu njih.
Deo vode u zrnima nalazi se u slobodnom, a deo u hemijski vezanom stanju.
Procesi polarizacije u ovako nehomogenom dielektriku su složeni. Izbor radne
učestanosti se vrši uz uslov da šentira juća otpornost R(V ) sa ekvivalentne
šeme na slici 10.2c ima zanemarujući uticaj na impedansu u poredenju sa
kapacitivnom komponentom. Ovo se postiže pri učestanostima reda desetak
megaherca. Na slici 10.3 prikazana je zavisnost kapaciteta od vlažnosti jednog
koaksijalnog pretvarača pri 10 MHz i 14 MHz.
100
10 MHz
90
] 14 MHz
F80
p
[
C
70
60
50
12 16 20 24 28 32
V [%]
Slika 10.3 Zavisnost kapaciteta koaksijalnog pretvarača od vlažnosti
51

Dokumen - Tips Skripta Iz Merno Instrumentalnih Tehnika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips Skripta Iz Merno Instrumentalnih Tehnika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5/11/2018 SkriptaIz Merno InstrumentalnihTehnika-slidepdf.

2 Vrste i podela mernih pretvarača 2

5 Metodi merenjai ugaone

6 Merenje pomeranja, brzine i ubrzanja pomoću indukcionih (elek-

7 Merenje ubrzanja pomoću piezoelektričnih pretvarača 27

8.4 Merenje vrlo visokih pritisaka pomoću otpornih pretvarača . . . . . . 34

1 Principi merenja neelektričnih veličina elektri-

Merni objekt Neelektrièni Pretvaraè Elektrièni Merni krug Indikator

Slika 1.1 Blok šema merenja pomoću mernih pretvarača

Merena veličina utiče na pretvarač i izaziva promenu nekog njegovog parametra.

2 Vrste i podela mernih pretvarača

 Parametarski pretvarači kao izlaznu veličinu daju promenu električnog pa-

Parametarski pretvarači moraju biti uključeni u merni krug koji se napaja

 Generatorski pretvarači kao izlazni signal imaju elektromotornu silu ili

 Frekventni pretvarači daju periodični izlazni signal čija se frekvencija me-

U literaturi se često sreće i drugačija podela: na aktivne i pasivne pretvarače. U

3 Merenje sile i naprezanja

3.1 Merne trake

Slika 3.1 Primeri izrade mernih traka – sa žicom i sa folijom

Slika 3.2 Model niti sa kružnim poprečnim presekom

3.1.1 Princip rada

a posle ubacivanja jednakosti (3.2) sledi

Na slici 3.1 su prikazane trake za merenje uzdužnih deformacija. Medutim, po-

3.1.2 Temperaturna kompenzacija

Slika 3.3 Temperaturna kompenzacija pomoću dve merne trake

U 14 = U 0 = U 0 = ,

odakle je izlazni napon

pa je ∆R/R ne veće od 5 · 10 3 , i pri napajanju iz U 0 = 2 V, U iz je 2.5 mV. U praksi

se naprezanja manja pa je i U iz prilično manje, što je dosta nepraktično za merenje.

Slika 3.4 Temperaturna kompenzacija pomoću dve naspramne merne trake

U ovom slučaju je RA = R + ∆R i RB = R − ∆R, i analogno prethodnom

Slika 3.5 Temperaturna kompenzacija pomoću četiri merne trake

3.1.3 Merenje naprezanja usled torzije

Naprezanje materijala usled torzije je specijalan slučaj naprezanja koji se javlja u

u funkciji ugla uvrtanja vratila ϕ je BB = rϕ. 

a pošto je L/l = cos α, dalje imamo

Iz prethodnog izraza sledi da je ∆R/R ∝ M , i da 45 ◦

ima maksimalnu vrednost za sin 2α = ±1, tj. kada je

pod uglom od 45 u odnosu na osu (slika 3.7), i naravno,

3.2 Merenje velikih sila na principu

duktivnost. Pri delovanju

naprezanju od 108 N m 2 . U zavisnosti od dimenzija ovi pretvarači se koriste za

merenje sila od 103 N do 106 N.

Namotaj A se koristi kao primar, a namotaj B kao sekundar transformatora. Za

Slika 3.10 Izvedba pretvarača na bazi magnetostrikcionog efekta

4.1 Potenciometarski pretvarači za merenje translatornih

obrtaja klizača (obično oko 10).

Slika 4.1 Potenciometarski pretvarači

Pomeraji se mere tako što se potenciometar priključi na izvor konstantnog na-

U (x) = U 0 xr = U 0 x . (4.2)

4.2 Merenje pomeraja i ubrzanja pomoću slobodnih mernih

Slika 4.2 Merenje slobodnim mernim trakama

otpornosti (Vitstonov most). Radi temperaturne kompenzacije u mostu se prime-

4.3 Merenje pomeraja i sile pomoću pretvarača na principu

Ako iskoristimo Hukov zakon za istezanje:

L2 po jačava mehaničke oscilacije žice. Na taj način

4.4 Merenje pomeranja pomoću induktivnih pretvarača

gde je Rm magnetni otpor magnetnog kruga, a Φ1 magnetni ﬂuks jednog navojka.

Slika 4.4 Induktivni pretvarač sa zatvorenim magnetnim krugom

Kod induktivnog pretvarača sa zatvorenim magnetnim krugom , prikazanog na

Ukoliko zanemarimo magnetno rasipanje linija u vazdušnom procepu, magnetni

Kako je drugi razlomak u prethodno j jednačini približno jednak jedinici, za in-

Slika 4.6 Diferencijalni induktivni pretvarač Slika 4.7 Impedanse diferencijalnog