Sutra kad postsanes uspesan sportista, moci ces da prisustis sebi sve skupe stvari koje odredjuju jeftine

ljude.. Moci ces da se slikas sa novinarima, za koje si sada samo jedan nebitni decak.. Istim onima koji ce
ti glumiti prijatelja, od momenta kad tvoj uspeh bude toliko ocigledan - da bi i slep covek to video.. Moci
ces sa svim tim ljudima i sam postati nadobudan i bahat covek, koji nece mariti za one trenutno
neznane.. Moci ces slobodno da kazes: ko je meni ikad pomogao? Zaboravi i da si se mucio sa svakom
knjigom koju si poceo da citas jer ce tada svako morati da precuti sve gluposti koje izgovoris.. Moci ces
da zaboravis sve sto si do tada bio.. Da si bio fin decak, koji je zaljubljen u igru.. Decak koji sanja da
podize pehar na Wimbledon-u.. Decak koji shvata da to sto radi i nije neka nasusna potreba za
covecanstvo ali da ce sa te pozicije moci da utice na mnogo buducih "nebitnih" i "nepoznatih" decaka i
devojcica.. Moci ces da zaboravis da si bio skomni decak, koji u protivniku vidi coveka koji se podjednako
trudi da bude bolji - bolji covek.. Imaces svo pravo da sve ovo zaboravis, a mozes i da (p)ostanes takav
kakav jesi - sampion u covecnosti..

Mislim da mi nikad nije bilo teze da nesto (is)kazem..

Lako je opisati osecaj, osecanje, osecaje kad je to u okviru nekih standarda ali ne i kada je toga toliko
mnogo - da prevazilazi kapacitete obicnog coveka..

Ako bih poceo recenicu sa “ja”, to bi onda bilo da “ja” i nisam neki covek..

Prestrog prema svemu, a nedovoljno prema sebi..

Skoro sam napisao da je Branka Miljkovica ubila prejaka rec.. Rec ili delo..

Rec koja poziva na delo i sama je delo..

Ovo vase delo, ostavlja coveka bez reci..

Cudna godina za mene, ne volim reci teska jer kao sto sam vise puta rekao - jedino tesko u nasim
zivotima smo mi sami..

Bogu hvala na svemu..

Da se vratim na ideju tj na Vas..

Dar koji sam dobio me je ostavio zbunjenog, u suzama, radosnog, a opet tuznog jer sam siguran da
nisam dovoljno ucinio za ideju odn. za vas..

S obzirom da smo u duhu Bozicnih praznika, pada mi na pamet Kevin koji je ostao sam u velikoj kuci, sa
svim silnim stvarima koje moze da koristiti..

Ono sto me je ostavilo ogoljenog i cistog, nije racunar koji ste mi poklonili – vec vasa poruka u njemu tj
Vi..

Kevin, a sad i ja, znamo da ono sto coveka cini Covekom – nisu stvari, nego ljudi koji umeju da dele ali
opet ne stvari, nego ideju..

Bez “ja”, samo “Mi”..

Samo Ljubav..
Rekao sam vam sada pred penjanje na Rtanj, da ce ovo biti jedna od najtezih noci u vasem zivotu.. Da ce
vam biti mokre noge, da ce biti hladno, da ce duvati jak vetar, da cete puno puta pasti ali i da cete imati
par minuta sa pogledom na vecnost.. Nakon tih par minuta se okrecemo i nastavljamo kretanje jer
upravo to (o)kretanje odrzava vecnost postojanom..

Opet duzim, oprostite..

Pokusavam da objasnim sta ste uradili za mene.. Cela godina mi je uspon i hvala vam na ovih par minuta
vecnosti..

A sada, moramo da nastavimo sa kretanjem..

Do neke nove vecnosti, do novih trenutaka, do vecnutaka..

Do Nas kakvi mozemo da budemo..

Idemo dalje..

Novi clanovi, dobrodosli jos jednom.. Sve ste izdrzali, isto kao i ljudi koji su tu vec 5godina.. Dakle, fizicka
strana nije problem.. Dobar deo vas ce odustati i pre nego da ste krenuli.. Nece vam ovi treninzi doneti
skoro nista.. Nisu nesto zabavna okupljanja i ako ima dosta radosnih ljudi.. Slabo stojimo i sa lajkovima..
Generalno smo dosadni.. Ima mnogo zabavnijih sadrzaja da se popuni vreme do smrti.. Sta cete
razmisljati o ljubavi prema svim ljudima, o bezuslovnom davanju, o zrtvovanju.. Vi ste tu samo sad, vi ste
najbitniji, vi zasluzujete samo najbolje od zivota.. Vi nemate vremena za mrvice i usputne stanice..

Ali kad budemo dosli do neke tacke, gde covek ipak mora malo da razmisli o zivotu, i mi, i vi, i oni (ako
uopste postoje takve kategorije), prisecacemo se upravo tih mrvica, sitnica i usputnih stvari.. Secacemo
se momenata slabosti, u kojima smo ipak pokazali snagu i makar u tom tremutku se izdigli iznad svoje
prirode.. A takvih trenutaka je bilo gotovo na svakom nasem treningu.. Makar jedan covek je pobedjivao
sebe, dok smo mi bili zauzeti sobom..

Kad neprevazidjeni ljudi prevazidju sebe.. Kad trenutak padmasi trenutno.. Kad ja nije prece od ti.. Kad
smo sami sa svojom mukom i ljudima koji jedini tu muku mogu da razumeju.. E tu su neki pocetci
zajednice..

To je dobra osnova za dalju sabornost.. Molim ljude koji nisu do sada nesto branili svim srcem, koji nisu
isli mimo racia, koji nisu ugrozili sebe zarad samo njima jasnih razloga - da ove redove preskoce, barem
neko vreme..

Rekao sam vam jutros da ako ne posvedocimo makar jednom coveku da je moguce, mislim da smo
uzalud ziveli.. Sta svedociti - bilo sta.. Bilo sta sto vi osecate kao svoje, kao nesto bitno, kao mogucu
poruku onima koji dolaze ili onima koji jos nisu nasli svoj put.. Potrudite se da ovaj trenutak odrzite u
sebi, kao vatru koja vas uvek moze ugrejati.. Potrudite se da vam trenutno ne ukrade ovaj trenutak.. Da
vam realno ne otme vecno.. A u brate, sta li prica ovaj.. Kad pocinje derbi, je l zatvoren saobracaj zbog
triatlona na Adi, sta ima da se jede.. Cuvajte se, cuvajte sebe.. U cilju kraja nema.
 Neke pouke danasnjeg treninga.. Nemojte objasnjavati zasto nesto niste uradili i opravdavati sebe.. Kad
sam pitao Aljosu zasto nisi ispratio nas tempo do kraja, rekao je nisam mogao.. To je prvi preduslov da u
buducem vremenu moze.. Skloni smo tome da za svaki neostvareni uspeh, pa i za nesto sto jos nije
zapoceto, unapred sebe ogradjujemo razlicitim okolnostima i uslovima.. Sledeca stvar je vreme koje
stoji, a mi prolazimo.. Nemojte da pricamo samo o stvarima koje nam donose koristi i koje su direktno
vezane za nas tj za ''ja''.. Svaki ovaj korak, ma koliko on bio tezak bio, smo mi.. Da li biste 2h radili sami
ovo sto ste jutros radili - tesko.. Mnogo toga je uradjeno za ovih 5godina.. Da li bi to covek mogao sam -
tesko.. Mozda i ja preuvelicavam stvari ili ih ja tako vidim.. Mozda ovakve stvari srecete na svakom
koraku..

Pokazite malo zahvalnosti prema tim silnim kilometrima koje predjoste i zivite ovu ideju svaki dan - a ne
samo kad vama zatreba.. Budite trag, a ne mrlja..

Snimamo svaki vikend vec 3 meseca i tako sve do Septembra 2019.. Neke nedelje su lepse, neke
manje lepe, neke nisu uopste lepe ali tu smo.. Trening kao trening nije bitan, niti radimo nesto
spektakularno - poenta je da se upoznajemo, poverujemo jedni drugima, poverujemo jedni u druge i
poverujemo da je moguce.. Nismo jos ni prvi film zavrsili ali verujemo da ce i to biti uradjeno..
Trudimo se koliko mozemo, a to je cela sustina.. Da budemo tu, i da se trudimo.. Oba filma
posvecujemo ljudima iz Inspired by HOPE jer oni se bore, a mi radimo ono sto bismo svakako radili..
Idemo dalje.. 

 Mnogi pricaju o podvigu.. O nekakvim promenama.. O nekakvom radu na sebi.. O izborima..

O slobodi.. Pricaju.. Udavise se u prici.. I ako urade nesto, svojom pricom sve to poniste.. Ako i rade,
opet rade samo zbog sebe.. Javlja se dosta ljudi na mail Ultra Trkaca: ja bih dosao (dosla), divno je to,
to su prave vrednosti, ja bih zelela da se samoprevazidjem, da napredujem ALI.. Ali onda ustanete u
nedelju, napolju je sneg, temperatura je oko nule i generalno ste komfomisti i lenji ljudi.. Reci cete
sebi: ima dana, sledece nedelje cu.. Nema dana tj taj dan se nece ponoviti, a vi ste za taj dan vise
mrtvi nego zivi.. Nije ovde stvar treninga ili bilo kakvog podvizavanja, stvar je toga da vas i ako nesto
zainteresuje - odustacete i pre nego sto pocnete.. Tesko je, jeste.. Tesko je truditi se, imati kontinuitet
u bilo cemu, raditi nesto i ako znate da je nagrada neizvesna ili mozda uopste ne postoji.. Danas, kao
i svakog prethodnog vikenda, sa nama su se 3 sata kretali Sonja (10godina), Milica (13 godina) i
Milutin (10 godina)..
Kao sto sam i do sada govorio, oni su cisti, nemaju zelju da pobede nekoga (vec da prevazidju sebe),
nisu tu da bi se hvalili, da bi svoj ego zadovoljavali.. Oni su tu jer iskreno vole ovu nasu zajednicu..
Vole nas sa svim nasim manama i zele da budu ravnopravni clanovi.. Oni su jedino ispravno u ovoj
nasoj ideji, u kilometrima koje prelazimo i jedino svetlo u tmurnim vremenima koja dolaze.. Novim
dobrim ljudima tj ovoj nasoj deci ce biti mnogo teze nego nama, jer mi ovaj svet nismo ni malo
unapredili, vec smo ga ucinili mnogo gorim.. I svako ko u buducnosti bude resen da bude dobar, da
bude cestit, da bude po liku Bozijem - bice osudjen na muku, na veliku borbu.. Zato recite im hvala
svaki put kad ih vidite.. Hvala i izvinite zbog nasih nedostojnosti i nasih slabosti.. Znali smo sta radimo
 ALI - uvek je bilo neko ALI.. Danas je u crkvi bilo dosta dece, bas fine dece, doveo ih je njihov
veroucitelj.. Drugi svestenik je besedio o isceljenju duha, o mnogim tacnim stvarima ali stvarima koje
ta deca ne razumeju (a mi odrasti to vec znamo ALI)..
 ultra_runner_serbia
Pitao sam Sonju, posle na treningu da li zna sta znaci rec isceliti.. Naravno, ne zna.. Reci im covece:
svaka vam cast.. Reci im da je i Isus govorio da ako ne budete kao deca, necete uci u Carstvo
nebesko.. Obrati im se njihovim jezikom.. Jezik ljubavi ce sigurno razumeti.. Njima treba reci da je
istina, da ce "lepota spasiti svet" i objasniti koja je to lepota, pa ce onda poverovati da su oni ti
superheroji koji su nosioci promene, koji nose Boga u sebi - koji jesu promena.. Hvala jos jednom
Sonji, Milici i Milutinu.. Hvala im sto zele da budu trag, a ne mrlja..