УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Одсек за Географију

Семинарски рад

РАНДШТАД КОНУРБАЦИЈА

Професор: Студент:

проф. Марко Ивановић Миливоје Матовић

Косовска Митровица, 2019.год.

 Садржај

УВОД ....................................................................................................................................................... 2
1.ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ......................................................................................................... 3
1.1.Положај и границе ...................................................................................................................... 3
1.2.Саобраћај ..................................................................................................................................... 4
1.3.Историја ....................................................................................................................................... 5
1.4.Клима ........................................................................................................................................... 6
1.5.Хидрографија ............................................................................................................................... 6
1.6.Становништво .............................................................................................................................. 6
2.ГРАДОВИ ............................................................................................................................................. 7
2.1.Амстердам ................................................................................................................................... 7
2.2.Ротердам .................................................................................................................................... 10
2.3.Хаг ............................................................................................................................................... 13
2.4.Утрехт ......................................................................................................................................... 15
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................................ 18
Литература ........................................................................................................................................... 19

1
 УВОД

Конурбација је регион који је настао спајањем више градских области да би

формирао непрекидно – урбану и индустријски – развијену област. У већини случајева,
конурбација је полицентрична урбана агломерација, у којој је развијен транспортни
систем да би се повезале области у јединствено урбано тржиште рада.

Рандштад је конурбација у Холандији која се састоји од прстена урбаних

површина око природне области Зелено Срце. Радштад је, са популацијом између 6,6 и
8,2 милиона становника убедљиво највећа конурбација у Холандији.

Рандштад је настао у области која обилује речним ушћима доступним

бродовима, те је повољна за трговину. Ипак, морали су да се граде насипи да би се
заштитили делови који се налазе испод нивоа мора.

2
 1.ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

1.1.Положај и границе

Тачна величина Рандштада није јасна, пошто му границе нису тачно одређене, а
различити извори нуде различите дефиниције. Ужа дефиниција обухвата само четири
велике агломерације: Амстердам, Ротердам, Утрехт и Хаг. Шира се састоји из из две
градске зоне: Дордрехт-Ротердам-Хаг-Лејден (Јужно крило) и Харлем-Занстад-
Амстердам-Утрехт (Северно крило). Холандски интердисциплинарни демографски
институт (НИДИ), као и монитор Рандштада тврде да се он састоји из четири
провинције: Северна Холандија, Јужна Холандија, Флеволанд и Утрехт. У оквиру ове
поделе НИДИ прави подели на четири велика града (такозвани Г4) – градски Рандштад
(градске општине у овој области) и неградски Рандштад (остале општине у четири
провинције које Рандштад обухвата). Рандштад се такође назива и метропола Делта.
Термин указује на амбицију Рандштада да, прикључивањем агломерација,
функционише као метропола.

Слика 1. Метропола Делта

(извор: https://sr.wikipedia.org/sr- media/File:Deltametropool.JPG)

3
 1.2.Саобраћај

Рандштад има велики инфраструктурни систем, са многим железницама,

аутопутевима, трамвајима и подземним железницама у разним градовима. Могуће је
возити се на разумно сигурним и угодним рутама готово свуда, а бициклизам је главни
начин превоза. Лука Ротердам и Амстердамски аеродром Сцхипхол су главна
међународна врата. У Рандштаду постоји неколико мањих лука и аеродрома, као што
су луке Ијмуиден, Амстердам и Дордрецхт, као и Ротердам Хагуе Аеродром.

Рандштад има неколико аутопутева, од којих већина креће око Амстердама и

Ротердама. Многи међународни коридори почињу у Рандштад-у, укључујући А1, А2,
А4, А5, А7, А8, А9, А10, А12, А13, А15, А16, А27 и А28, као и разне путне линије.

Мрежа аутопут Рандштад носи неке од највећих обима саобраћаја у Европи. До

пре десетак година већина аутопутева је била не више од четири или шест трака, али је
последњих година капацитет већине главних аутопутева проширен на шест или осам, а
на неким деловима чак и на десет трака. Аутопут са 14 трака је пројектован у близини
Утрехта. Нека тешка рамена су у употреби као траке за вршни сат - саобраћај је
дозвољен за коришћење тврдог рамена као треће или четврте траке током периода
загушења, када знакови управљања саобраћајем указују. Будући да су ова проширења
саобраћајних гужви (која су некада била прилично интензивна) смањена и до 25%.
Саобраћај на аутопуту је ипак доста тежак.Због многих препрека на мањим путевима,
као што су једносмерни или кружни правци, многи локални саобраћај такође користи
аутоцесте. Постоји неколико недостајућих карика у мрежи аутопут Рандштад, посебно
на аутопуту А4, где је градња била тема дебате од 1960-их. Ово резултира великим
прометом на аутопуту А13 између Ротердама и Хага.

Слика 2. Метро између Хага и Зоертемера

(извор: https://wikivisually.com/wiki/Randstad)

Други растући проблем је број камиона на аутопутевима које зраче из

Рандштада; волумен камиона може бити и до 20.000 камиона дневно, заузимајући целу
десну траку на неким аутопутевима.

4
 Рандштад је камен темељац холандске железничке мреже; сада се међуградске
везе завршавају у једном од кључних градова у Рандштад-у. Жељезничка мрежа у том
подручју је густа и јако искориштена. Са швајцарским федералним железницама и
белгијским железницама , холандске железнице су у топ 3 Европи по тачности. Већи
градови у Рандштад-у имају многе жељезничке станице, као и лаке железничке,
подземне и / или трамвајске мреже.

Много се труда улаже у повећање брзине бициклизма Рандштада. Кампања

Фиетсфилевриј постоји да би се подстакла бициклизам као алтернатива чекању у
гужви на аутопуту. Изграђене су "супер-магистрале" за бицикле на којима бициклисти
имају приоритет за путовање бициклом на велике удаљености, велике брзине. На
пример, једна од њих се простире на удаљености од 50 кm између Амстердама и
Утрехта.

1.3.Историја

Рандштад је настао у области која обилује речним ушћима доступним

бродовима, те је повољна за трговину. Ипак, морали су да се граде насипи да би се
заштитили делови који се налазе испод нивоа мора. Такође, захваљујући новим
насипима, настајали су нови градови још од 13. века. Рандштад је постајао све важнији
захваљујући новим везама са морем и Руром. Број становника је растао захваљујући
културном, економском и политичком утицају конурбације. Ризик прекомерне
урбанизације временом опада јер становништво више не расте и јер су се неке
институције повукле из Рандштада.Име Рандштад није историјског порекла, већ је
смишљено у 20. веку, дакле, није изворни топоним.

Рандшад је међу највећим агломерацијама Европске Уније по питању економије

и броју становника. Године 2008. био је четврти највећи економски регион у оквиру
ЕУ. Од велике је важности, како на националном, тако и на интернационалном нивоу.
На националном због парламента у Хагу, националних телевизијских и радио станица
у околини Алсмера и Хилверсума, као и највеће железничке станице у Холандији, која
се налази у Утрехту.

На интернационалном нивоу је утицајан такође. У Хагу се, између осталог,

налазе Хашки трибунал, Међународни суд правде у Палати Мира, Међународни
кривични суд, Организација за сузбијање хемијског оружја. Амстердам су разне
организције прогласиле за метрополу, између осталог због обимне културне садржине
градова, а уједно и због Схипола, који је међу највећим аеродромима у ЕУ и стоји на
четвртом месту после Хитроуа у Лондону, аеродрома Шарл де Гол у Паризу и
Међународног аеродрома у Франкфурту. На светским листама је на четрнаестом месту
(види списак најпрометнијих аеродрома на свету) - екс линк. Притом је једна од
највећих лука у Рандштаду (Ротердам), а највећа берза цвећа у Алсмеру.

5
 1.4.Клима

Што се тиче климе у Рандштаду преовлађује умерена, атланска (океанска)

клима са прохладним летима и умереним зимама. Наиме, под утицајем вода топле
Голфске струје које допиру до њених обала и сталних западних ветрова, често је
облачно време, са релативно малим температурним осцилација. Просечна јануарска
температура креће се око 3°С, док је просечна јулска око 18°С. Небо над Холандијом је
често под облацима, а просечан број сунчаних дана у току године износи око 50.
Западни ветрови доносе кишу, а просечно у току године је 200 дана са кишом.
Годишња количина падавина износи око 850mm.

1.5.Хидрографија

Амстел река у Холандији, која тече кроз град Амстердам. Име реке потиче од
Aeme Stelle , старе холандске речи за "подручје богато водом".На реци су неки од
најпознатијих мостова у Амстердаму. Поред реке налазе се опера и театар Каре.
Поред реке, сваке године се одржава телевизијски концерт посвећен Бевријдингсдагу.
Пиво Амстел је добило име по реци. Пивара Амстел, као и многе друге пиваре, била је
смештена у близини реке Амстел због чисте воде која се користи за производњу пива.

Слика 3. Река Амстел

1.6.Становништво

Рандштад броји, у зависности од граница, између 6,6 и око 8,2 милиона

становника (четири провинције заједно). Углавном се процењује 7,1 милион
становника и зато се ова област убраја у највеће агломерације Европе. Ако се убрајају
и урбане (као и области економски или на други начин повезане са Рандштадом), онда
се наводи број од нешто преко 10 милиона.

6
 2.ГРАДОВИ

Најважнији градови Рандштада су уједно и четири највећа града Холандије.

Свака општина има више од 300.000 становника, притом, Рандштад обухвата још
неколико великих општина (са више од 100.000 становника). Својеврсне су за
Рандштад многе урбанизоване општине на ободу и између великих градова.

Обрадићемо највеће градове у овој области и то Амстердам, Ротердам, Хаг и

Утрехт.

2.1.Амстердам

Амстердам је највећи град Холандије. Основан је крајем 12. века као мало
рибарско место на обали реке Амстел. Данас је највећи град у држави и финансијски и
културни центар. У граду живи 975 061 становника док је број становника метрополске
територије око 2 691 477. Он је и део велике конурбације Рандштад у којој живи
7.100.000 становника.Град, који његови становници понекад зову и Мокум (што потиче
из хербрејског), налази се у провинцији Северна Холандија на ушћу реке Амстел.

Слика 4. Амстердам на карти(извор: https://wikivisually.com/wiki/Amsterdam)

Иако је главни град Холандије, седиште владе не налази се у Амстердаму већ у

Хагу. Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Облик
је дефинисан кружним воденим каналима. У граду се налази више познатих музеја.
Између осталих: Земаљски (Ријкс) музеј, музеј Ван Гога, Рембрантов музеј и др.
Амстердам није главни град Северне Холандије, провинције у којој се налази, већ је то
Харлем.

7
 Слика 5. Слика Амстердама из ваздуха (извор:
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=3855885)

Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам

(име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, а у 17. веку
као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог
века — за Холандију златног века — Амстердам постаје један од финансијских центара
Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али
исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем
канала кроз које су некада холандски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и
других бивших холандских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине
2010. године.

Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и

једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела
организација Economist Intelligence Unit, то је други најбољи град за живот. Град сваке
године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента
ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба
првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де
Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина кофи
шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим
садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада —
туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Време у Холандији, па тако и у Амстердаму, варира по правилу од благог мраза

током зиме уз врло мало снега до сунчаних дана током лета, када су температуре
између 20 и 30 °C. Пролећа и јесени су благе, али често могу бити врло влажне, када
понекад месечно падне и преко 100 mm (100 l/m2) падавина.

8
Становништво

Према процени, у граду је 2008. живело 731.288 становника.

Табела 1.Број становника од 1980 до 2008 године

(извор: http://www.citypopulation.de/php/netherlands-admin.php)

1980. 1990. 2000. 2008.

716.919 695.162 731.288 747.584

Више од 170 различитих националности живи у Амстердаму. Старо језгро

града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Становништво
Амстердама представља сложен етнички и религијски мозаик. Пре Другог светског
рата 10% становништва Амстердама су чинили Јевреји.

Економија Амстердама

Амстердам је финансијска и пословна престоница Холандије. Амстердам је

рангиран на петом месту међу европским градовима у којима је лоциран међународни
бизнис, који је надмашен у Лондону, Паризу, Франкфурту и Барселони. Многе велике
корпорације и банке имају седиште у Амстердаму, укључујући Акзо Нобел, Хајникен
Интернационал, ИНГ Гроуп, АБН АМРО, ТомТом, Делта Ллоид Гроуп, и Филипс.
Глобално седиште КПМГ Интернатионал-а налази се у оближњем Амстелвеену, где су
се настаниле и многе не-холандске компаније, јер околне заједнице дозвољавају
потпуно власништво над земљиштем, насупрот Амстердамском систему закупа
земљишта.

Иако се многе мале канцеларије још увек налазе на старим каналима, компаније
се све више пресељавају изван центра града. Зуидас (енглески: јужна оса) је постао
нови финансијски и правни центар. Пет највећих холандских адвокатских канцеларија,
низ холандских филијала великих консултантских фирми.

У Амстердаму постоје још три мања финансијска округа. Прва је област око
железничке станице у Амстердаму, где неколико новина као што је Де Телеграаф имају
своје канцеларије.Највиша зграда у Амстердаму, Рембрандтова кула, налази се тамо,
као и седиште компаније Филипс.

Лука Амстердам је четврта највећа лука у Европи, 38. највећа лука на свету и
друга највећа лука у Холандији по метричким тонама терета. У 2014. години у луци
Амстердам је превезен терет од 97,4 милиона тона терета, који је углавном био расути
терет. Амстердам има највећу луку за крстарење у Холандији са више од 150
путничких бродова сваке године. 2019. отвара се нова брава у ИЈмуидену; лука ће тада
моћи да нарасте до 125 милиона тона капацитета.

9
 Што се тиче туризма Амстердам је једна од најпопуларнијих туристичких
дестинација у Европи, примајући више од 4,63 милиона међународних посетилаца
годишње, а то искључује 16 милиона дневно путујућих посетилаца града сваке године.
Број посетилаца стално расте током протекле деценије. Ово се може приписати све
већем броју европских посетилаца. Две трећине хотела налази се у центру града.
Хотели са 4 или 5 звездица доприносе 42% од укупног броја расположивих кревета и
41% ноћења у Амстердаму. Стопа заузетости соба износила је 78% у 2006. години, у
односу на 70% у 2005. Већина туриста (74%) потиче из Европе. Највећа група не-
европских посетилаца долази из Сједињених Држава, што чини 14% од укупног броја.
Одређене године имају тему у Амстердаму да привуку додатне туристе. На пример,
2006. година је проглашена "Рембрандт 400", да би се прославио 400. рођендан
Рембрандта ван Ријна. Неки хотели нуде посебне аранжмане или активности током
ових година. Просечан број гостију годишње у четири кампа у граду креће се од 12.000
до 65.000.

2.2.Ротердам

Ротердам је град и лука у Холандији, на ушћу Рајне у Северно море. Иако је

Ротердам у Холандији други град по величини, најважнији је саобраћајни чвор државе.
Лука Ротердама је највећа у Европи и трећа по величини на свету.

Град Ротердам лежи целом површином испод нивоа мора. Најнижа насељена
тачка Холандије налази се на североистоку града, на -6,67 метара. Град је заштићен
бранама и константно се из њега испумпава вода, јер би природним порастом
подземног нивоа воде били потопљени многи делови града.

Слика 6. Ротердам на карти Холандије(извор:

https://wikivisually.com/wiki/Rotterdam)

Град је подељен реком Нови Мас (Nieuwe Maas), који је важан рукавац Рајнине
делте, на северни и јужни дио. Сам центар града се налази северно од реке. Центар
града се у скорије време проширио јужно од реке Град је повезан многобројним
тунелима и мостовима.

10
 Слика 7. Ротедрам - мост Ерасмус и река Меза
(извор:https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7669944)

По подацима из 2006. у граду живи 1.145.673 становника. Град Ротердам лежи у

просеку 2 m испод нивоа мора. Ротердам је поред Ден Хага и Амстердама важан
културни центар Холандије. Град има више универзитета, виших школа, као и музичку
и академију уметности.

Ротердам је стари историјски град, а тај статус носи од давне 1328. године. Током
бурне холандске историје, имао је важну улогу у многим догађајима. Данас је ово
модерни центар светског значаја, и атрактивна туристичка дестинација.

Ротердам је главни државни индустријски и трговачки центар.

Туристичке атракције у Ротердаму су :

 Ротердам је град модерне, експерименталне архитектуре, са великим бројем

солитера, мостова и тунела. Бели висећи мост – Еразмов мост, који повезује
раздовејене делове града, је посебна туристичка атракција. Због грандиозног
изгледа носи и назив Лабуд.
 Музеј Кунстхал је отворен 1992. године, а простире се на површини од 3 300
квадратних метара. У њему се организују бројне изложбе познатих светских
уметника.
 Ротердам обилује великим бројем ноћних клубова, па је ноћни живот у овом
граду веома развијен.
 Алеxандриум Схоппинг Центер и Зуидплеин су идеална места за савршен
шопинг. Места су толико велика да се у њима може куповати данима.
 Бројни ресторани и остали угоститељски објекти нуде велики избор
интернационалне кухиње, али и бројне холандске специјалитете, нарочито
десерте.

11
  Диергаарде Блијдорп Зоолошки врт је један од најлепших у Европи. Нарочито
популаран је велики акваријум „Оцеаниум“, са великим бројем егзотичних и
ретких риба.
 Торањ Еуромаст достиже висину од 185 метара, и највиши је у Холандији.
Представља нарочиту атракцију због прелепог погледа који се са њега пружа.
 Међународни филмски фестивал Ротердам се одржава сваке године, и окупља
велики број познатих личности.
 Ту си и бројни музеји, холандски институт архитектуре, и разне друге
знаменитости које Ротердам чине савршеном туристичком дестинацијом.

Становништво

Према процени, у граду је 2008. живело 592.673 становника.

Табела 2. Број становника по попису из 1980 до 2016 године. (извор:
http://www.citypopulation.de/php/netherlands-admin.php)
1980. 1990. 2000. 2008. 2016.

579.194 579.179 592.673 580.952 631.155

Економија

Ротердам је одувек био један од главних центара поморске индустрије у

Холандији. Од Ротердамске коморе ВОЦ-а, прве мултинационалне компаније на свету,
основане 1602. године, до лидера трговачког бродарства Роиал Недллоид основаног
1970. године, са седиштем корпорације, који се налази у оријентиру "Виллемсверф"
1988. [32] Године 1997. Недлоид се спојио с британским лидером у поморској
индустрији П&О, формирајући трећу највећу трговачку бродарску твртку на свету.
Англо-холандски П&О Недллоид купила је данска гигантска корпорација "АП Моллер
Маерск" 2005. године, а њени холандски оператери још увијек имају седиште у
"Вилемсверф" -у.

Данас су познате компаније са седиштем у Ротердаму потрошачка роба

Унилевер, фирма за управљање имовином Робецо, енергетска компанија Енецо, багер
компанија Ван Оорд, нафтна компанија Шел Довнстреам, оператор терминала Вопак,
робна компанија Витол и архитектонска фирма Оффице за градску архитектуру . Ту је
и регионално седиште хемијске компаније Лиондел Басел, трговачко предузеће
Гленцоре, фармацеутска компанија Пфизер, логистичка предузећа Столт-Ниелсен,
компанија за електричну опрему АББ Гроуп и компанија за производњу робе широке
потрошње Процтер & Гамбле. Штавише, Ротердам има холандско седиште Аллианз,
Маерск, Петробрас, Самскип, Лоуис Дреифус Гроуп и Аон.

Град Ротердам користи услуге полу-владиних компанија Ротеб (да се брине о

санитацији, управљању отпадом и разним услугама) и Луци Ротердамске власти (за
одржавање луке Ротердам). Обе ове компаније су некада биле општинска тела, сада су

12
аутономне целине, у власништву Града.Као највећа лука и један од највећих градова у
земљи, Ротердам привлачи многе људе који траже посао, посебно у јефтином сегменту
радне снаге. Стопа незапослености у граду је 12%, што је готово двоструко више од
националног просека. Беспилотна возила управљају контејнерима на европским
контејнерским терминалима (ЕЦТ), највећем оператору контејнерског терминала у
Европи.

Ротердам је највећа лука у Европи, са рекама Меусе и Рхине које пружају

одличан приступ залеђу узводно од Базела, Швајцарске и Француске. Године 2004.
Шангај је преузео улогу најпрометније луке на свету. Године 2006. Роттердам је био
седми највећи контејнерски порт на свету у смислу еквивалентних јединица од
двадесет стопа (ТЕУ).

Главне активности луке су петрохемијска индустрија и руковање и претовар

опћих терета. Лука функционише као важна транзитна тачка за расуте материјале
између европског континента и прекоморских земаља. Од Ротердама се роба превози
бродом, реком баржом, возом или путем. У 2007. години завршена је нова брза теретна
жељезница Бетувероуте од Ротердама до Немачке.

2.3.Хаг

Хаг је административни центар Холандије. Захвата површину од око 100 km², и

има око 474.000 становника. Трећи је град по величини у држави и у њему се налази
седиште холандске владе. Такође у Хагу се налазе зграде горњег и доњег дома
парламента као и канцеларија краља Вилема Александра. Такође све амбасаде и разне
организације налазе се у овом граду но ипак према холандском уставу главни град је
Амстердам.

Слика 8. Хаг на мапи Холандије(извор: https://wikivisually.com/wiki/The_Hague)

13
Хаг је седиште више међународних организација:

 Међународни суд правде у Палати Мира

 Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије
 Међународни кривични суд
 Организација за сузбијање хемијског оружја

Град је 1248. основао Виљем II Холандски.

Хаг је највећи холандски град на обали Северног мора. Градско подручје обухвата
два приобална градића: главно обално одмаралиште Схевенинген у северозападном
дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Схевенинген је
најпосећеније приобално место у Бенелуксу с 10 милиона посетилаца годишње.
Вероватно га због тог разлога многи, чак и Холанђани, погрешно сматрају одвојеним
градом иако је уствари један од осам хашких округа, стадсделена.

Слика 9. Трг у центру Хага

(извор: https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=23441359)

Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи

и привлачи углавном домаће становништво.Бивша холандска колонија Холандска
источна Индија оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по местима
Холандске источне Индије, a у граду живи велика „индијска” уствари мешано
холандско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка поседа, међу овим
становницима задржао се за Хаг надимак 'Удовица „.Једна од карактеристика Хага су
широке и дуге улице у старијим деловима града. Куће су обично ниске, с највише три
спрата, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим холандским
градовима, a у граду готово уопште нема канала јер су сви крајем 19. века исушени.

14
У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Холандије. Богатија
подручја углавном су смештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се
налазе у јужним и источним деловима града. Ова се подела одразила и у локалном
нагласку: за богатије грађане се често користи назив Хагенари.

Становништво

Табела 3. Број становника по попису из 1980 до 2008 године.(извор:

http://www.citypopulation.de/php/netherlands-admin.php)

1980. 1990. 2000. 2008.

456.886 441.506 441.094 475.932

2.4.Утрехт

Утрехт је главни град истоимене холандске провинције. Првог јуна 2006. број
становника у овом граду био је 283.363. Утрехт је четврти град по величини у
Холандији.

Универзитет у Утрехту, са око 26.000 студената, је највећи у Холандији.

Слика 10. Утрехт на мапи Холандије (извор:

https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7702712)

15
Историја

Најстарија историја града Утрехта се везује за римску фортификацију из око 47.

године п. н. е. У то доба име овог пограничног места је било Rheno Traiectum (Прелаз
преко Рајне), а касније Ultraiectum.

Током VI века, Утрехт је пао под утицај франака. Године 690. ирски мисионар
Вилиброрд се населио у Утрехту, и овај град је био центар хришћанства у Низоземској
током целог средњег века. Повељу о градским правима град је добио 1122. Владари
Утрехта су били уједно и бискупи и световни владари провинције и околних крајева.

После средњег века, трговачки градови попут Амстердама, Лајдена и Ротердама су

постали значајнији од Утрехта. После склапања Уније из Утрехта (почетак борбе за
независност Холандије), 1579, бискупија је расформирана. Поново је обновљена тек
1853.Дана 11. априла 1713, потписан је Мир из Утрехта, чиме је окончан Рат за
шпанско наслеђе.По отварању железничке линије Амстердам-Арнем, 1843, Утрехт је
постао главни чвор мреже железница Холандије. Централа холандских железница је
смештена у овом граду.

Утрецхт Централ је главна железничка станица у Утрехту. Постоје редовне

међуградске услуге у свим већим холандским градовима; директне услуге до
аеродрома Сцхипхол. Утрецхт Централ је станица на ноћном сервису, пружајући 7
дана у недељи и целодневну услугу аеродрому Сцхипхол, Амстердаму и Ротердаму.
Међународне услуге ИнтерЦитиЕкпресс (ИЦЕ) за Њемачку (и даље) преко Арнхема у
Утрецхт Централ. Редовни локални возови до свих подручја око Утрецхта такође
полазе из централног Утрехта; и сервисирати неколико мањих станица: Утрецхт
Лунеттен; Утрецхт Ваартсцхе Ријн; Утрецхт Овервецхт; Утрецхт Леидсцхе Ријн;
Утрецхт Тервијде; Утрецхт Зуилен и Влеутен. Бивша станица Утрецхт Малиебаан
затворена је 1939. године и од тада је претворена у Холандски жељезнички музеј.

Саобраћај

Утрецхт снелтрам је шема лаке жељезнице која иде према југу од централног
града Утрехта до предграђа Иселстеин, Каналенеиланд, Ломбок и Ниеувегеин.
Снелтрам је почео са радом 1983. године и тренутно га води приватна транспортна
компанија Кбуз. 2019. године ће почети са радом ново проширење Уитхофа, стварајући
директну масовну транзитну везу од централне станице до главног универзитета у
Утрецхту. Утрехт је седиште холандске железнице (Недерландсе Споорвеген) -
највећег железничког оператера у Холандији - и ПроРаил - државне компаније која је
одговорна за изградњу и одржавање железничке инфраструктуре у земљи.

Главна локална и регионална аутобуска станица у Утрехту се налази у близини

централне железничке станице у Утрехту, на источном и западном улазу. Због обимних
радова на изградњи железничке станице, станице се често мијењају. Као опште
правило, аутобуси са западне стране полазе са аутобуске станице на западном улазу, а
други аутобуси са станице источне стране. Локалним аутобусима у Утрецхту управља
Кбузз - његове услуге укључују високофреквентне сервисе универзитетског округа

16
Уитхоф. Локални аутобусни возни парк је један од најчистијих у Европи у складу са
стандардом Еуро-ВИ, као и електрични аутобуси за унутрашњи градски превоз.
Регионалним аутобусима из града управљају Аррива и Цоннеккион.

Централну железничку станицу у Утрехту такође опслужују паневропске службе или

Еуролинес. Осим тога, служи као одмаралиште у Шпанији и Француској - а током зиме
у Аустрији и Швајцарској.

Као и већина холандских градова, Утрехт има широку мрежу бициклистичких

стаза, што чини бициклизам сигурним и популарним. 33% путовања унутар града,
бициклом, више него било која друга мода или превоз. (Аутомобили, на примјер, чине
30% или путовања). Бицикле користе млади људи и појединци и породице. Они су
углавном традиционални, усправни, челични уоквирени бицикли, са мало или без
зупчаника. Ту су и колица од баррова, за ношење купаца или мале деце. Пошто су
хиљаде бицикала паркиране случајно у граду, стварајући укоченост, али и ометајући
пјешаке, Градско вијеће је 2014. одлучило да изгради највећу свјетску паркиралиште за
бицикле, у близини Централне жељезничке станице. Ова троспратна конструкција
коштаће процијењених 48 милиона еура и задржат ће 12.500 бицикала. Завршетак је
предвиђен за 2018. годину.

Економија

Производна индустрија представља мали део привреде Утрехта. Економија

Утрехта у великој мери зависи од неколико великих институција које се налазе у граду.
То је центар холандске жељезничке мреже и локација сједишта Недерландсе
Споорвеген. ПроРаил је са седиштем у Де Инктпоту (Инкпот) - највећој цигленој
згради у Холандији ("НЛО" на њеној фасади потиче из уметничког програма 2000.
године). Велика банка Рабобанк има седиште у Утрехту.

Велики затворени трговачки центар Хоог Цатхаријне налази се између

железничке станице у центру града Утрехта и центра града. За 20 година од 2004.
године, делови Хоог Цатхаријне ће бити обновљени као део обнове већег подручја
станице. Обновиће се делови градске мреже канала, који су испуњени како би се
створио трговачки центар и подручје централне станице. Јаарбеурс, један од највећих
конгресних центара у Холандији, налази се на западној страни централне железничке
станице.

17
 ЗАКЉУЧАК

Рандштад је конурбација у Холандији која се састоји од прстена урбаних

површина око природне области Зелено Срце. Радштад је, са популацијом између 6,6 и
8,2 милиона становника

Обухвата четири највећа града Холандије (Амстердам, Ротердам, Хаг и Утрехт)

и њихову околину.

Тачна величина Рандштада није јасна, пошто му границе нису тачно одређене, а
различити извори нуде различите дефиниције. Ужа дефиниција обухвата само четири
велике агломерације: Амстердам, Ротердам, Утрехт и Хаг.

Рандштад се такође назива и метропола Делта. Термин указује на амбицију

Рандштада да, прикључивањем агломерација, функционише као метропола.

Рандшад је међу највећим агломерацијама Европске Уније по питању економије

и броју становника. Године 2008. био је четврти највећи економски регион у оквиру
ЕУ. Од велике је важности, како на националном, тако и на интернационалном нивоу.
На националном због парламента у Хагу, националних телевизијских и радио станица
у околини Алсмера и Хилверсума, као и највеће железничке станице у Холандији, која
се налази у Утрехту.

18
 Литература

 Драгутин Тошић, Принципи регионализације, Универзитет у Београду,Географски

факултет, Београд, 2012.
 Becker, Jos; Joep de Hart (2006). Godsdienstige veranderingen in Nederland (на језику:
Dutch). Sociaal en Cultureel Planbureau.
 Besamusca, Emmeline; Verheul, J. (2010). Discovering the Dutch: On Culture and Society of
the Netherlands. Amsterdam University Press. стр. 251.
 Mattingly, Garrett (1959). The Armada. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 48
 Motley, John Lothrop (1855). The Rise of the Dutch Republic. Forgotten Books. стр. 411
 www.wikipedia.rs

19