Priča o Jasnom Sokolu

PRIČA O JASNOM SOKOLU
Prošlost i sadašnjost
Nikolaj Levašov «Priča o Jasnom Sokolu. Prošlost i sadašnjost»
NIKOLAJ LEVAŠOV
PRIČA O JASNOM
SOKOLU
PROŠLOST I SADAŠNJOST
Moskva 2009
2
Čitanje neiskrivljenih tekstova ruskih Priča ispostavilo se ne samo

veoma interesantno, već i veoma informativno! U "Priči o Jasnom Sokolu"
nalazi se mnogo zanimljivih informacija, koje su sačuvane samo
sposobnošću naših mudrih predaka da prenesu potomstvu informacije o
sebi u normalnim, kratkim Pričama. Za nas u "Priči o Jasnom Sokolu"
interesantna je skoro svaka reč, svaka rečenica, jer u mnogima od njih
otkriva se dublje značenje nego što se čini na prvi pogled. Prilikom
pažljive i promišljene analize Priče dobijamo mnogo zanimljivih
informacija o stvarnom prošlom životu našeg naroda. Za naše daleke
pretke — Slavjano-Arijevce — kosmički letovi i komunikacija sa bogovima,
bili su uobičajeni i zemaljski! Za današnjeg čitaoca, koji traži istinite
informacije o našem narodu i njegovoj slavnoj prošlosti, analiza "Priče o
Jasnom Sokolu", koja se nalazi u ovoj knjizi, će poslužiti kao izvor veoma
zanimljivih pa čak i jedinstvenih informacija koje će mu pomoći da povrati
istinitu hroniku toka borbe između Svetlosti i Tame, pomoći da shvati ko
smo mi na samom delu …
© Николай Левашов, 2009.
www.levashov.org
www.levashov.info
www.levashov.name
prevod: Mitrović Dušan
3
Sadržaj
Predgovor.................................................................................................................... 5
Glava 1. Prošlost: Priča o Jasnom Sokolu.............................................................8
2.1. Midgard zemlja. Početak....................................................................30
2.2. Planeta zemlja Boginje Karne...........................................................58
2.3. Planeta zemlja Boginje Želje............................................................68
2.4. Planeta zemlja Boginje Sreće...........................................................73
2.5. Planeta zemlja Boginje Nesreće......................................................78
2.6. Planeta zemlja Boginje Tare.............................................................85
2.7. Planeta zemlja Boginje Džive............................................................95
2.8. Planeta zemlja Čertoga Finista.......................................................109
2.9. Midgard zemlja. Povratak................................................................136
Glava 3. Sadašnjost. Bajka «Finist — jasni soko»........................................144
Glava 4. O bajci « Finist — jasni soko »..........................................................151
4.1. Komentari o bajci « Finist — jasni soko »....................................152
Pogovor.................................................................................................................... 169
4
Predgovor
Naslov knjige "Priča o Jasnom Sokolu - Prošlost i stvarnost” nije
slučajan. U Slavjano Arijevskim Vedama je tekst “Priče o Jasnom Sokolu”
takav, kakav je on i ranije bio,d o nasilnog pokrštavanja Kijevske Rusi i
drugih ruskih zemalja. U Priča - to je prenošenje od usta do usta, od
pokolenja do pokolenja realnih događaja, koji su se dešavali davno - davno.
Vremenom se Priča ispunila slikama, koje omogućuju ljudima da lakše
razumeju predavanu informaciju..
I to je još jasnije, ako uzmemo u obzir, da je mnogo od toga, što je
bilo savršeno razumljivo, čak i detetu – savremeniku zbivanja, predavanih
u Priči, za ljude često uzvišeno za razumevanje po prolasku mnogih
pokolenja. To je zbog toga, što je od vremena događaja, iskazanih u Priči,
civilizacija Midgard Zemlje prošla kroz hristijanizaciju, i kao rezultat
toga bila odbačena od socijalnih parazita na nivo kamenog doba, ne toliko
samo u tehnološkom smislu, već i u pogledu na svet.
Shodno tome, mnogi obični pojmovi naših predaka ostali su za svoje
potomke nejasni ili potpuno nerazumljivi i onda pripovedači dodaju u Priču
svoje komentare, koji su omogučili da prenesu informaciju na jasnom za
njih nivou. Zapravo, kao rezultat toga u mnogim Pričama pojavila su se
objašnjenja pripovedača,i postepeno pretvarali Priču u bajku! Zapravo
zato su se u mnogim ruskim bajkama pojavili leteći ćilimi, magična
ogledala, leteći tanjiri pomoću kojih je moguće videti na velikom
rastojanju.
Bez ovih dopuna, savremeni pripovedači ne bi bili razumljivi. Pošto se
na različitim nivoima civilizacije kod ljudi formira odgovarajuća
percepcija stvarnosti, bez uzimanja toga u obzir bilo je nemoguće doneti
do ljudi razumevanje. Priča “O Jasnom Sokolu” zauzima posebno mesto
među drugima, zato, što su njoj su opisani dogadjaji čekali za jasno
razumevanje budućih generacija. Na taj način, pokolenja, živeća u Rusiji-
Majci nakon hristijanizacije Rusi, koja se desila u vreme Noći Svaroga,
nisu imala odgovarajuće predstave, sa kojima je bilo moguće povući
paralelu u Priči. Osim, možda, dugih rastojanja, koja se u Priči prevaljuju
sa sedam pari železnih čizama, koje je trebalo iznositi, da bi se stiglo do
željenog mesta.
5
Naime noseći cipele od železa gledali su ljudi, kako da prevaziđu

neverovatne razdaljine, tako kako svako sam zamisli koliko je potrebno
preći kako, da bi se izmosio barem jedan par železnih čizama, i ... ne
nalazeći odgovor na to pitanje, čovek shvata, da se razgovor vodi o
ogromnim rastojanjima. I, iako se u Priči daju tačna rastojanja u merama
za dužinu, koje su koristili naši preci, to nije moglo dati neophodno za
razumevanje slike. Za čoveka, koji se nije udaljavao od svog rodnog doma
više od nekoliko kilometara, da proceni udaljenost "dugih daljina" je
jednostavno nemoguće, čak i ako se prevoditi kao svetlosna godina. Ali
ideja, da je potrebno da se iznosi sedam pari železnih čizama, bila je
dostupna svakome, uprkos činjenici, da niko nije mogao ni zamisliti, koliko
je potrebno da se pređe, da bi se iznosio bar jedan par železnih čizama!
Ali sama slika habanja železnih ćizama bila je razumljiva ljudima, i u tome
je moć maštovite percepcije.
I ta narodna tvorevina nije samo opravdana, već i neophodna, inače
prenošena usmenim putem iz generacije u generaciju informacija bi bila
potpuno izgubljena u nizu generacija. Sa prisilnom hristanizacijom ruskih
zemalja nastala je potreba još višeda se sakriju slike vrednih informacija
za buduće generacije od crkvene cenzure. I, ono što je najzanimljivije, u
usmenoj formi je ipak uspelo da se do današnjih dana donesu informacije o
stvarnim događajima iz daleke prošlosti veoma precizno, i to postalo
moguće, u velikoj meri, zahvaljujući slikama ruskih priča. Međutim, čim je
došlo do publikacije Priče, odmah je krenulo mešanje i intervencija
cenzure prvo crkve, a kasnije - partijske, što je pretvoriloPriču u bajku, u
kojoj je malo šta ostalo od Priče i onih stvarnih događaja, koji se u njoj
odražavaju. Kako se to dogodilo i zašto, postaće vrlo jasno posle čitanja
ove knjige.
Prošlost ... prošao sam već ja! zapravo iz ta tri termina nastala je
poznata svakom ruskom čoveku reč! Razmislite o značenju te reči,
oživite je u svom umu, i ... pred vama će se otvoriti novi horizonti, o kojima
niko nije sanjao! Prošao sam već ja... naša prošlost - je to, što nosi naše
pamćenje, kako individualna memorija svakog čoveka, tako i pamćenje
naroda! Stvarnost ... na čemu još stojimo! I opet, ta reč je nastala pri
spajanju u jednu pet različitih reči!
Na taj način, sama reč definiše sliku, koju nosi ta reč - na čemu mi
6
stojimo sada, šta je naš temelj?! Dakle, na čemu mi još stojimo? To je

pitanje! Nakon čitanja ove knjige, samo na primeru analize JEDNE
«PRIČE O JASNOM SOKOLU» I PRIČI «FINIST — JASNI SOKOL»,
svakom čoveku, čak i malom detetu, postaje savršeno jasno, kakva
VELIKA PROŠLOST JE BILA UKRADENA OD NAS DRUŠTVENIM
PARAZITIMA RAZNIH VRSTA!
I svima će biti veoma vidljivo, na kakvom temelju stojimo, i šta je
zapravo ukradeno od ruskih i drugih korenskih naroda Rusije! I umesto
istinite, gotovo breskonačne, realne, a ne fiktivne prošlosti, društveni
paraziti nam dozvoljavaju da stojimo samo na jadnom malom ostrvu, na
kome je teško smestiti dve noge jednom čoveku, a kamoli da govorimo o
tome, kako da stoji na tom temelju ceo narod ili nacija! ..
I neka svako od nas "vaga" temelj i sam za sebe odredi, na kakvom
zapravo temelju on ili ona želi da stoji ...
Nikolaj Levašov
7
GLAVA 1. Prošlost. Priča o Jasnom Sokolu
Živeli-bili u drevnom vremenu u skufu šumskom1 orač-trudbenik2

Ljubomir Vedaslavič sa ženom –laduškom Mladom Zareslavnom: i darovao
im je Rod devet sinova i tri kćeri. Ljubomir Vedaslavič je podizao sinove
na noge, učio ih vrednom i pravednom životu, a uz njega je stalno bila
ćerka najmladja, Nastjenka, sve je ona prazumevala, sve je reči i
uputstva od oca zapamtila.
A starije ćerke, Zabavu i Proleće, vaspitavala je i sa ljubavlju
obasipala Mlada Zareslavna. Deca su odrasla a roditelji su ostareli. Oženio
je sinove svoje Ljubomir Vedaslavič, svakom je našao nevestu prigodnu iz
roda slavnog, roda drevnog. Raselili su se sinovi sa porodicama po svim
bliskim krajevima, i počeli su se truditi i stvarati na dobro roda svog.
Ali došlo je vreme, dodeljeno Rodom i Makoši, došao je red - umrla je
oračeva žena-laduška Mlada Zareslavna. Napravljena joj je kroda 3 celim
svetom4, upriličili su joj slavnu triznu5 i počeo je Ljubomir Vedaslavič sam
da podiže svoje ćerke. Sve tri njegove kćerke bile su čudesno lepe i
lepote jednake, ali prirode - različite.
Stari orač-trudbenik živeo je u radu i prosperitetu štedeći svoje
kćerke. Hteo je on da uzme u dvor kakvu bilo staricu- bobilku, da bi ona
vodila po kući poslove. A najmladja ćerka, Nastenka, govorila je ocu:
— Nema potrebe, mili oče, bobilku da uzimaš, ja ću sama na skufu
raditi i o domaćinstvu roda našeg brinuti.
Nastenka je od ranog detinjstva radna bila. A starije ćerke, Zabava i
Proleće, ništa nisu govorile, samo su bile ljubazne i u žalosti za majkom
bile.
Počela je Nastenka umesto svoje majke gazdinstvo po skufu voditi.
Sve je ona znala, šta i kako treba, a šta nije znala tome se učila, i privkla
se ona svemu. Otac je gledao i radovao se, što je Nastenka njegova takva
vrednica i po prirodi krotka. Sama po sebi Nastenka je dobra bila, lepo je
pisala a i dobrota je krasila njenu lepotu.
1
U skufu lesnom — šumskom naselju.
2
Оrač - trudbenik— seljak.
3
Кroda — pogrebna lomača.
4
Celim svetom — iz svihmesta.
5
Тризна — pogrebni obred.
8
Sestre njene starije su takodje bile prekrasne, samo im je bilo

premalo njihove lepote, brinule su da pribave rumenila i belila i još lepu
novu odeću, da bi se u susednim selima na devojačkim poselima pokazivale.
Događalo se da su Zabava i Proleće po ceo dan sedele, a i naveče isto
tako, a kada dan prođe bile su ljute, kao što su bivale i izjutra.
A Nastenka umorna uveče, znala je ona, da životinje nahrani, sve oko
kuće uredi i očisti, večeru je ona pripremala, hleb za jutro mesila, a tako
će i otac biti zadovoljan. Gleda ona svoje sestre očima pune ljubavi i ništa
im ne kaže. A sestre su se tada još više ljutile. One vide, da Nastenka nije
jutrom takva bila, a naveče je još lepša, samo zašto, one nisu znale.
Došla je potreba ocu da na tržište6 ide. On je pitao svoje kćeri:
— A vi, drage kćeri, šta da vam donesem, čime da vas obradujem?
Najstarija kćer Zabava govori ocu:
— Donesi meni tatice, šal, tako da boja na njemu bude puno i zlatom
ispisan.
— A meni tatice - govori Proleće - takođe donesi šal sa cvetovima, što
je zlatom obojen, a u sredini cvetova nešto crveno da bude, i još mi donesi
čizme sa mekanom kožom, visokom petom, da bi one na zemlji pečat
ostavljale.
Starija se kćerka uvredila se na srednju, jer je nju majka više
razmazila, i rekla ocu:
— I meni, tatice, donesi čizme sa mekanom kožom, visokom petom, da
bi one na zemlji pečat ostavljale. I još, donesi mi prsten sa kamenom na
njemu – znaš da imaš samo jednu najstariju kćer!
Otac je obećao doneti poklone, kakve su rekle dve starije kćerke. I
upita najmlađu:
— A ti, zašto ćutiš, Nastenka?
— A meni, tatice, ništa ne treba. Ja sa dvora nigde ne idem, odelo
meni ne treba.
— Nepravda tvoja Nastenka! Kako da te bez poklona ostavim? Ja ću
tebi onda poslasticu doneti.
— I poslastica ne treba, mili oče - rekla je najmlađa kćer - A donesi
ti meni, oče rođeni, pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista 7, ako njega na
tržištu bude.
6
Тržišteе — mesto, gde su se ranije sakupljali za trgovanje ili razmenu, jarmarka.
7
Čertog Finista — sazvežđe Finista.
9
Pošao je otac na tržište, našao je poklone starijim kćerkama, kakve su

mu one rekle, ali pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista nije našao. On je
sve nakupce na tržištu za pero pitao:
«Nema - odgovorili su nakupci - takve robe kod nas nema; potražnje –
govorili su – za njega nema».
Nije želeo da povredi svoju najmlađu kćerku, svoju vrednicu i
pametnicu, vratio se domu, ali pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista nije
našao.
A Nastenka nije bila uvredjena.
— Ništa, oče - rekla je Nastenka - drugi put kada pođeš, tada ćeš
nači, pero moje.
Vreme je prolazilo, i opet je ocu došlo vreme d aide na tržište. On je
ispitivao ćerke, šta da im donese za poklon, jer su dobre bile.
Zabava reče:
— Donesi meni, oče, iz davnih vremena čizme, pa neka kovači

zanatlije potkuju srebrne potkovice.
A Proleće je slušala stariju sestru i reče:
— I meni, takođe, oče, čizme da pete zazvone, i srebrni čekić, tako
ako izgubim potkovicu da je sama mogu potkovati.
— A šta tebi doneti, Nastenka?
— Vidi oče, pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista; ako ga bude, ako
ne, onda ništa.
Pošao je Ljubomir Vedaslavič na tržište. Posao je svoj skoro završio,
za starije kćerke poklone je izabrao, za najmladju do same večeri je
tražio, niko nema pero ni za razmenu ni za prodaju.
Vratio se otac ponovo bez poklona za najmlađu kćer. Žao mu je
Nastenke bilo, a Nastenka se ljubazno ocu smešila: njoj je bilo drago, što
opet svog roditelja vidi.
Došlo je vreme, otac je opet pošao na tržište.
— Šta, kćeri rođene, na poklon da vam donesem?
Nasjtarija je mislila ali nije smislila šta joj je potrebno.
— Donesi, oče, meni bilo šta, a na to dodaj još nešto.
A srednja reče:
— I meni, oče, donesi bilo šta, a na to dodaj još nešto.
— A tebi Nastenka?
10
— A meni, oče mili, donesi pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista.

«…Pošao je Ljubomir Vedaslavič na tržište. Svoj posao je završio,
starijim je kćerkama poklone izabrao, ali najmladjoj pero Jasnog Sokola
nije našao..
Ide otac skufom šumskim, i vidi on; ide po putu stari volh, oslanja se
na izdanak hrastov, stari volh,stariji od njega, veoma star.
— Zdravo dedice!
— Zdravo mili. Što si ti u čeznji i tuzi ?
— A kako da ne budem dedice! Rekla mi moja najmladja kćerka da joj
donesem jedno pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Ttražio sam ja
pero, ali ga nigde nema. A kćerke moje najmladje, meni najdraže, više od
svih mi je žao.
Stari volh razmisli, a onda odgovori:
— I tako neka bude!
Odveza on vreću i izvadi iz nje kutiju.
—Sakri - govori - kutiju, u njoj je pero Jasnog Sokola iz čertoga
Finista. Da upamtiš moje reči: imam jednog sina, tebi je žao kćeri, a meni
sina. Ne želi moj sin da se ženi, a njemu je već vreme došlo. I kaže on još
meni: ko tebe za ovo pero pita, ti onda odgovori - eto neveste moje,
Svarogom dane, isprošene.
Reče svoje reči stari Volh i odjednom, nema njega, išćeznu on
nepoznato kuda: da li je on i bio ovde ili nije!..»
Ostao je otac Nastenkin sa perom u ruci. Gleda on to pero, a ono sivo,
jednostavno. A da ga nadje bilo gde, nije mogao. Zapamtio je otac sve što
mu je stari volh rekao i pomisli: «Očigledno, Nastenki je mojoj takvu
sudbinu Makoš splela, i ide joj - ne znajući ga, ne videvši ga, da se uda, a
da ne zna za koga».
Stigao je otac kući, u skuf šumski, dao je poklone starijim kćerima, a
najmladjoj Nastenki kutiju je dao sa perom sivim.
Podsmevale su se starije sestre najmladjoj.
— A ti, Nastenka, zatakni svoje pero u kosu, da te krasi pred

ogledalom.
Nastenka je ćutala, a kada je noć pala i došlo vreme da svi legnu da
spavaju, ona je položila pred sebe jednostavno sivo pero Jasnog Sokola iz
čertoga Finista i počela da ga gleda diveći mu se. Potom je Nastenka uzela
11
pero u svoju ruku, približila sebi, pomilovala ga i pero slučajno pade na

pod.
Tog časa je neko zalupao na prozor. Otvori se prozor i ulete u sobu
Jasni Soko. Na pod slete i preobrazi se u prekrasnog mladića. Zatvorila je
Nastenka prozor i poče sa mladićem srdačan razgovor voditi. A ujutru je,
Nastenka, otvorila prozor, poklonila se mladiću do poda, i u taj čas mladić
se preobrazi u Jasnog Sokola, a Sokol stavi na sebe jednostavno, sivo
pero i u nebesa se vinu.
Tri večeri je pozdravljala Nastenka Sokola. Danju on je leteo pod
nebesa, nad poljima, nad morima, iznad planina, a uveče je doletao
Nastenki i postajao dobri mladić.
Četvrto veče, starije sestre su čule tihi razgovor Nastenke, čule su
one i čudan glas dobrog mladića, a sledeće jutro su pitale one mlađu
sestru:
— Sa kim ti to, sestrice, noću pričaš?
— Ja sama sebi reči govorim - odgovori Nastenka - prijatelja nemam,
po danu radim u gazdinstvu, ne pričam nikada, i zato sama sa sobom noću
pričam.
Poslušale su starije sestre najmladju, ali joj ne poverovaše. I rekle su
one ocu:
— Oče, Nastenka naša suđenika ima, ona po noći sa njim se viđa i
razgovore sa njim vodi. Mi smo same čule.
A otac im odgovori::
— A vi ne slušajte – govori – kako bi naša Nastenka suđenika imala!
Ničega tu nema, devojka je ona ljupka, i vreme će njeno dolazi. Dažbog
daje, i vama će doći red.
— Tako, Nastenka nije po redu a suđenika svog već upoznala - reče
Zabava - mi bi prve da muža nadjemo..
— To je istina - reče otac - To sudbina ne ide po redu, već po
zapovesti Roda i željama Makoši. Neke mlade devojke do starosti sede, a
druge su svim ljudima mile.
Reče tako otac starijim kćerkama, i sam razmisli «Da li je reč onog
starog volha istinita, što pero meni podari! Brige onda nema, stari volh
vremenom je umudren, i svi ga bogovi nebeski vole, ako je dobar njegov
sin, on će biti suđenik Nastenki!»
12
A želja starijih kćerki je bila, da se reše noćnog gosta, da se

Nastenka ne bi pre njih udala. Kad je došlo vreme za večeru, Nastenkine
sestre izvadile su noževe iz reznice, a noževe zaglavile u ram prozora i u
njega, a pored noževa, stavile su i puno oštrih igala i strela tvrdih.
Nastenka je u to vreme štalu čistila i ništa nije videla..
I tako, kako je pao mrak, doleteo je Jasni Soko Nastenkinom
prozoru. Doleteo je do prozora, udari se na oštre noževe I na igle i
strele, borio se i borio dok sve grudi nije izranjavio, a Nastenka je od
dnevnih radova malo zadremala, čekajući svog Jasnog Sokola i nije čula,
kako se bori Sokol na prozoru.
Tada Jasni Soko reče gromko:
— Zbogom, moja prelepa devojko! Ako ti budem trebao, ti ćeš me
naći, čak i ako vrlo daleko ja budem ! A pre toga, idući meni za
„тридевять“8 zemlji, u „Тринадесятый“ čertog9, ti ćeš sedam gvozdenih
pari čizama iznositi, sedam gvozdenih hlebova pojesti.
I čula je Nastenka kroz san reči Jasnog Sokola, a da ustane, da se
probudi, nije mogla. A ujutru se probudila ona, tugovalo je njeno srce.
Pogledala je kroz prozor, a u prozoru krv Jasnog Sokola na suncu se suši.
Zaplakala onda Nastenka. Otvori ona prozor i prisloni svoje lice na mesto
gde je bila krv Jasnog Sokola iz Čertoga Finista. Suze su oprale krv
Sokola, a sama Nastenka kada se umila krvlju suđenog postala je još lepša.
Pošla je Nastenka ocu i rekla mu:
— Ne brani meni, oče, otpusti me na put daleki, za tri-devet dalekih

daljina. Daždbog dao, da živa budem - da se ponovo vidimo, a ako umrem -
na rodu, znaj, meni je to bilo zapisano.
Žao bilo ocu da pusti u nepoznato svoju najmladju kćer. A nevoljno, da
dalje u skufu šumskom ona živi, ne može, neće Svarog dozvoliti. Znao je
otac: zaljubljeno srce devojke, silnije je od moći oca i majke, ono podleže
samo Ladi i Makoši. Oprosti se on sa najdražom kćerkom svojom, blagoslov
joj dade za put daleki i pusti pod zaštitom svetlih bogova.
Kovač – znalac napravio je Nastenki sedam pari gvozdenih čizama,
napravio je još Nastenki i sedam gvozdenih hlebova, poklonila se ona
8
„Тридевять“ zemlji— 27 zemlji (planeta) sistem Jarilo sunca.
9
„Тринадесятый“ чертог — 13. čertog (sazvežđe), odgovara čertogu finista na svarožjem
krugu
13
dragom ocu i starijim sestrama, kurgan majčin posetila, darove Rodu i

Ladi prinela i krenula na put da traži svog suđenog Jasnog Sokola.
Išla je Nastenka putem. Išla je ona, ne jedan dan, ne dva, ne tri dana,
išla je ona dugo vremena. Hodala je i čistim poljem, i urmanskom šumom10,
išla i po visokim planinama. U polju ptice su pesme pevale, urmanskim
šumama je šetala, na visokim planinama se celom svetu divila, i došla je
ona, na kraju, do doline čudesne, gde je Vajtman11 * trgovački stajao i iz
doline u nebesa beskrajna uzletao. Nastenka je nagovorila dobre ljude na
Vajtmanu trgovačkom da je povedu i krenula na dalek put sa rodne zemlje,
na " тридевять dugih daljina12.
Dugo je leteo Vajtman trgovački sred zvezda nebeskih, koliko je
vremena prošlo, ne znamo, samo je Nastenka jedan par gvozdenih ćizama
iznosila, jedan gvozdeni hleb pojela, a tu se i put Vajtmanom završio, ali
Nastenkinom putu kraja još nema. Uzdahnula je Nastenka umorno, a kako
je Vajtman sleteo na zemlju prekrasnu, otišla je na put šumski, odlazeći ka
spokoju plavog sunca. Dugo vremena je ona išla, a kada je nastupila noć, na
nebu iznad zemlje su dve lune sijale, i vide Nastenka kulu u šumi.
Razmislila je Nastenka: «Počiću u kulu, da ljude pitam, da li su videli
mog Jasnog Sokola iz čertoga Finista!»
Pokucala Nastenka na kulu. Živela je u toj kuli jedna starica - dobra ili
zla, to Nastenka nije znala. Otvorila je starica vrata, a pred njom stoji
prekrasna devojka.
— Pusti me bakice, da prenoćim!
— Ulazi, golubice, bićeš mi gost. Kako ti je ime, mila?
— Nastenka. A vi, ko ste, bakice?
— Ja sam boginja Karna. A da li daleko ideš, mlada devojko?
— Daleko ili blizu, ni sama ne znam, bakice. Ja tražim Jasnog Sokola
iz čertoga Finista. Da li si čula ti za njega, bakice Karna?
— Kako ne bih čula! Ja stara, odavno na svetu Svarožjem živim, ja
sam sve o svim svetovima slušala. Daleko je tebi do čertoga Finista ,
golubice moja, još pola kruga dugih daljina.
10
urmanska šuma— neprohodna, gusta. Urmanska šuma jke još naziv za tajgu.
11
Vajtman — nebeska kočija, kosmička letilica. Više o tome u«Perunovim vedama», knjiga
1 i knjiga 4 «Izvor života».
12
„Тридевять“ dugih daljina — 27 dugih daljina. «Duga daljina» — drevna slavjano
arijevska mera zta velika rstojanja. Jedna duga daljina odgovara savremenom rastojanu od
518 074 264 845,5 километров.
14
Ujutru boginja Karna probudi Nastenku i govori joj:

— Idi, mila, sada mojoj sestri boginji Želji, ona je starija od mene i
zna bolje . Možda, ona bolje tebe nauči i kaže ti, gde tvoj Jasni Soko živi.
A da ti mene, staru, ne zaboraviš, uzmi srebrni konac i zlatno vreteno, a
da kudelju ispredeš – zlatnu nit provuci. Brižno čuvaj moj poklon,
Nastenka, neka uz put sa tobom bude, a kada se put završi - sama ga
pokloni.
Nastenka uze poklon, diveći mu se i reče domaćici Karni:
— Blagodarim, boginjo bakice. A gde da idem, na koju stranu?
— A ja ću tebi klupče dati, samokotrljajuće i putomerno. Kuda se
klupče skotrlja, a ti njega sledi. A kad pomisliš da predahneš, golubice,
sedi na travu i klupče će stati, tebe očekujući.
Poklonila se Nastenka staroj boginji Karni, i pošla sledeći klupče.
Dugo ili kratko, Nastenka na put nije mislila, sama se sebi nije žalila, i vidi
ona, šume su tamne boje, u polju trava raste nehlebna, bodljikava, gore
gole, kamenite, i ptice nad zemljom ne pevaju. Nastenka je još dalje išla,
sve je više žurila. Gleda, opet dolina prekrasna, a na njoj Vajtmani zlatni,
svi trgovački. Izmolila je Nastenka dobre ljude na Vajtmanu zlatnom
trgovačkom, preobula u drugi par čizama gvozdenih, skupila klupče
putomerno i otišla sa zemlje divne, gde boginja Karna živi.
Dugo je žurio Vajtman zlatni sred zvezda nebeskim, koliko je prošlo
vremena - ne znamo, samo je Nastenka je još jedan par gvozdenih čizama
preobula, i još jedan gvozdeni hleb pojela, a ovde je put i zlatni Vajtman
zavrsio, a Nastenki puta još kraja nema.
Sleteo je Vajtman zlatni na zemlju tamnu, neuglednu, Rudno sunce13
iza gora sedi, toplotu i svetlost ne daje mnogo, a lune na nebu iznad te
zemlje uopšte nema.Vidi Nastenka - crna šuma je blizu, i hladna noć
nastupa, a na ivici šume, u usamljenoj kuli vatra obasjava prozore.
Ispusti Nastenka iz ruku klupče putomerno na zemlju nepreglednu, i
požurilo je ono ka toj kuli. Pratila je Nastenka klupče i pokucala na
prozor:
— Domaćine dobri – pustite me da prenoćim!
Izašla je iz kule starica, starija od prve što je ugostila Nastenku.
— Kuda ideš, prelepa devojko? Koga ti tražiš po svetu?
13
Rudno sunce — zvezda, po modernoj klasifikaciji odgovara crvenom gigantu.
15
— Tražim, bakice, Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Bila sam kod

stare boginje Karne u šumi, na divnoj zemlji pod suncem sinjim, kod nje
sam noćivala, ona za Jasnog Sokola nije čula, nije ga videla u svojoj
Zemlji. Rekla mi je, da možda njena rodjena sestra, boginja Želja, zna.
Pustila je starica Nastenku u kulu, nahranila, napojila, i na spavanje je
poslala. A ujutru je probudila gošću i rekla joj:
— Slušaj mene, mila devojko. Mene zovu boginja Želja. Daleko je tebi
tražiti Jasnog Sokola, do čertoga Finista od nas je ne manje od 22.5
dugih daljina i još jedna polovina14 pride. Vedat (znam) za njega ali ga
nisam vedala (upoznala), gledala sam ja na našoj neuglednoj zemlji velikoj -
Jasnog Sokola - nisam videla. A ti idi sada, našoj starijoj rođaci sestri,
boginji Sreći. ona je mlađa ćerka Bogorodice Makoš, ona plete ljudima
srećnu sudbinu i po svemu to bi trebala da zna. A da bi me se sećala, uzmi
od mene mali poklon. Na radost će on tebi biti, a u nevolji će ti pomoć
pružiti.
I dade boginja Želja svojoj gošći na poklon srebrni tanjir i zlatno
jaje.
Zahvali se Nastenka staroj boginji - domaćici, zatraži oprost za
pričinjenu smetnju, pokloni joj se i pođe sledeći klupče putomerno.
Ide Nastenka, a priroda na nepreglednoj zemlji oko nje čudna je
sasvim. Gleda ona - jedna crna šuma na svoj zemlji raste, i čistog polja tu
nema. I drveće, što je dalje,bez krošnji je, rastu njihova debla međusobno
isprepletena. U svemu je sve tamno: sunca rudnog na nebu nema, samo
jedan grimizni sjaj zalaska sunca. Nestala je crna šuma i videla je Nastja
veliku pustoš, crnim kamenom obloženu. Zamolila je Nastenka dobre ljude
na Vajtmanu ognjenom, preobula treći par gvozdenih čizama, skupila
klupče putomerno i otišla iz te neugledne Zemlje, gde dobra boginja Sreća
živi.
Dugo je žurio Vajtman ognjeni sred zvezda nebeskih po putu
Perunovom, koliko je prošlo vremena - ne znamo, samo je Nastenka i treći
par gvozdenih čizme iznosila, treći gvozdeni hleb pojela, a tu je i Vajtman
ognjeni put završio, a Nastenki puta još kraja nema.
Spustio se Vajtman ognjeni na zemlju slavnu, bogatu. Zlatno sunce
stoji iznad mora i daje puno svetla, a četiri lune sa neba divnim svetlom
14
„Двудевять“ dugih daljina — 22,5 dugih daljina.
16
zemlju zasipaju. Vidi Nastenka - more tirkizno, šuma zlatnolisna blizu, a na

kraju te šume usamljena kula stoji.
Ispusti Nastenka svoje klupče iz ruku na bogatu zemlju i požuri ono
prema kuli. Krenu Nastenka za njim i pokuca na prozor
— Domaćine dobri, pustite me da prenoćim!
Izašla je iz kule starica dobra lica, još starija od Boginje Želje i

pitala Nastenku
— Kuda ideš, lepa devojko?Koga ti tražiš po svetu Svarožjem?
— Tražim, dobra bakice, Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Bila sam
kod stare boginje Želje u šumi, na tamnoj zemlji nepreglednoj, pod
suncem rudnim, kod nje sam noćivala, ona je za Jasnog Sokola znala, ali ga
nije videla na svojoj zemlji. Možda, rekla je, rođaka njene sestre, boginja
Sreća, zna. Ali, gde da je tražim, nije mi rekla.
Pustila starica Nastenku u kulu, nahranila je i napojila , i na spavanje
je poslala. Ujutru je probudila gošću i rekla joj:
— Slušaj me, devojko mila, ja sam boginja Sreća. Daleko je tebi
tražiti Jasnog Sokola, od nas do čertoga Finista nije manje od
“двудевяти” dugih daljina i još jedna trećina15 pride. Gledala sam ja i na
našoj zemlji, nisam ga videla. A ti sada idi mojoj starijoj sestri Boginji
Nesreći, ona plete ljudima nesrećne sudbine, ona će videti tvoju nesreću.
A da bi me zapamtila, uzmi od mene jedan mali poklon. Na radost će ti
buti, a u nuždi će ti biti od pomoći.
I dade boginja Sreća svojoj gošći malu melenku srebrnu sa kamenom
malahita.
Zatražila je Nastenka oprost za smetnju od dobre boginje, poklonila
joj se, odmotala klupče putomerno i pratila ga, natrag u dolinu, gde su
Vajtmani različiti stajali. Videla je ona Vajtman srebrni, pereobula se u
četvrti par železnih čizmi i zamolila dobre ljude da je povedu sa sobom..
Dugo je žurio Vajtman srebrni sred zvezda nebeskih, koliko je
vremena prošlo - niko ne zna, samo je je Nastenka i četvrti par čizama
iznosila i četvrti hleb gvozdeni pojela, a tu je i Vajtman srebrni put
završio, a Nastenkinom putu još nema kraja. Uzdahnula je tada Nastenka,
teško, kada je sleteo Vajtman na zemlju čudnu, sparnu ipustinjsku, pod
belim suncem, pošla je ona po putu neravnom, što izmedju planina vijuga.
15
„Двудевять“ dugih daljina i još jedna trećina — 21 dugih daljina.
17
Dugo je išla ona, već je i noć nastupila, a na nebu iznad zemlje, tri lune
jarkim svetlom svelte, i vidi Nastenka: pored puta, iza kamene ograde od
kovanog gvoždja,stoji kula kamena.
Razmislila je Nastenka: «poći ću u kulu kamenu, da zamolim dobre
ljude da prenoćim. A ujutru ću pitati domaćina, možda su oni videli mog
Jasnog Sokola iz čertoga Finista!»
Pokucala Nastenka na vrata gvozdena, a iz kule kamen izašla je veoma
stara starica. Otvorila je starica vrata gvozdena a pred njom stoji
prekrasna devojka. .
— Pusti , dobra bakice, putnicu da prenoći !
— Udji, mila, u kulu, dragi gost ćeš moj biti.

U kuli ,veoma stara starica, nahranila je i napojila Nastenku i ležaj
čudesni za spavanje joj spremila. A ujutru je probudila gošću i pitala je:
— Kako tebe zovu, prekrasna devojko?
— Nastenka. A ko ste vi, bakice, i šta vas je nateralo da zivite u
ovakvoj pustinji?
— Ja sam boginja Nesreća -namenila mi je moja majka Makoš da
predem nesrećnu sudbinu svima ko otstupi od zakoan Roda i Svaroga! A
daleko li ideš golubice?
— Daleko ili blizu, ni sama ne znam bakice. Tražim Jasnog Sokola iz
čertoga Finista. Razdvojila nas je nas je sudbina tamna. Da nisi ti nešto
čula bakice Nesreća?
— Kako ne bih čula, ja stara odavno na svetu Svarožjem živim, ja
sudbinama mnogih u Svarožjem svetu upravljam. Daleko je tebi do
čertoga Finista draga , još jedan krug dalekih daljina i još jedna
četvrtina16 pride! Samo zapamti, draga, razdvojila je tebe od suđenog, ne
sudba tamna, već samo zavist ljudska. I ako ne odstupiš od svoje zamisli i
ne odrekneš se ljubavi svoje, ceo će tvoj zivot ići glatko i sreća te neće
ostavljati.
A sada idi mila, mojoj rodjaci, boginji Tari. Ona možda nije starija od
mene, a o velikom životu zna bolje. Možda, ona dobro tebe nauči i kaže ti
gde tvoj Jasni Soko živi. A da mene staru ne zaboraviš, uzmi srebrnu
maslenočku (posudu za maslo) sa zlatnim poklopcem, u njoj maslo leži i
nikada ne nestaje. A kada kreneš da obeduješ, staviš maslo u jelo - takav
16
Jedan krug dalekih daljina i još jedna četvrtina — 20 dugih daljina.
18
ukus hrane ne postoji. Brini za moj poklon, Nastenka, dok on kod tebe na
putu bude, a put kad se završi, i ti ga sama pokloni.
Nastenka je uzela poklon, zahvalila se dobroj boginji Nesreći,
poklonila se i krenula sa dvora, sledeći klupče putomerno. Provelo je
klupče kroz planine u dolinu, gde još jedan veliki Vajtmar 17 stoji. Videla
Nastenka Vajtmar veliki, preobula je i peti par gvozdenih čizama i
zamolila je dobre ljude da je povezu sa sobom u zemlju, gde boginja Tara
živi.
Poleteo je brzo Vajtmar veliki kroz zvezde nebeske, što zvezdanim
svetlom u prugama sijaju i u divnu dugu se prelivaju. Koliko je vremena
prošlo, ne znamo, samo je Nastenka peti par gvozdenih čizama iznosila i
peti gvozdeni hleb pojela, a tu se i veliki Vajtmar u zemlji boginje Tare
zaustavi, a Nastenkinom putu još kraja nema.
Sleteo je Vajtmar veliki na zemlju čudnu, zemlju divnu. Zlatno sunce
iznad zelenih šuma, igralo se svojim zracima, toplinu i svetlo davalo je
različitim životinjama. Vidi Nastenka - u neposrednoj blizini zelenih šuma
grad je predivan i posred njega predivna kula od belog kamena.
Ispustila je Nastenka svoje klupče iz ruku na divnu zemlju, i
otkotrlja se ono po putu do grada. Pošla je za njim Nastenka kroz grad, i
blizu tržnice se zaustavilo klupče i ne ide dalje. Podigla je ona njega, i
srela dobre ljude, radosne, obučene u praznična odela. Zapita Nastenka
njih:
— Recite mi dobri ljudi, gde da idem dalje, gde da nadjem boginju
Taru?
Uzeli su dobri ljudi Nastenku za bele ruke i doveli do kule od kamena
belog, na tremu je ostavili i pošli za svojim poslom. Pokucala je Nastenka
na vrata hrastova, rezbarijom ukrašena. Otvoriše se vrata hrastova, prišla
je Nastenki devojka prekrasna, oči su njene plave svelte, a rusa kosa do
Zemlje je padala, pogledala je ona Nastenku pogledom dobrim i upita je
— Ko si ti prelepa devojko, kakav posao te doveo meni?
— Tražim ja, sestrice, boginju Taru, po poslu srca. A poslala me njoj
rođaka njena, boginja Nesreća.
Uzela je prelepa devojka Nastenku za bele ruke i odvela je u kulu
belokamenu, napojila je i nahranila i na počinak je odvela i govori joj::
17
Veliki vajtmar — velika nebeska kočija, velika kosmička letilica, sposobna da ponese u sebi
144 vajtmana.
19
— Ja sam boginja Tara, sestrice, ne gledaj to što izgledam mlada, ja

sam ne jednu stotinu krugova života proživela u svetu Svarožjem 18. Sada
spavaj, odmori se od puta, ujutru ćemo pričati o poslovima tvog srca.
Prilegla je Nastenka na krevet perjani i usnula slatkim snom, kakvim
odavno nije spavala. A ujutru je boginja Tara probudila Nastenku, napojila
je, nahranila je i u divni vrt odvela, posela je na divnu hrastovu klupu i
počela da je zapitkuje:
— Reci, ispričaj mi sestrice mila, kakav je tvoj posao srca?
Ispričala boginji Tari Nastenka sve, kako jeste, ništa nije utajila.
— Poslušaj mene, mila sestrice, čula sam ja za tvog Jasnog Sokola!
Jer već odavno na svetu Svarožjem živim, mnogo o okolnim svetovima
znam! Daleko je tebi još do čertoga Finista stići, još jedan krug dugih
daljina19 ti je ostao. Ali moraš požuriti, sestrice, oporavlja se on od rana
svojih, a brine za njega crnooka devojka sa kosom ognjenom, stigla iz
strane Zemlje, iz sveta dalekog. Poslaću te boginji Dživi, supruzi mog
rodjenog brata Tarha Daždboga. Ona je starija od mene i više može
videti. Možda, ona tebi pokaže kratki put do čertoga Finista, gde sada
tvoj Jasni Soko živi.
A ti sestrice mene da ne zaboraviš, uzmi zlatom oslikane guseljke,
zlatom ukrašene, sa srebrnim strunama, počneš li na guseljkama svirati -
ceo svet će plesom biti zanesen. Brini za moj poklon, Nastenka, neka on na
putu sa tobom bude, a kad puta nestane, ti ga i sama pokloni. Sada idi
mojoj ognjenoj kočiji, ona će tebe brzo kod mog brata odvesti, tamo ćeši i
Dživu naći.
Nastenka je uzela poklon, guseljke, zlatom ukrašene, poklonila se
večno mladoj boginji Tari, zahvalila i pošla ka ognjenim kočijama. Kada je
stigla Nastenka do kočija ognjenih, preobula je šesti par gvozdenih
čizama i otišla sa ognjenom kočijom sa te divne Zemlje
Tako je brzo žurila vatrena kočija da se na nebu nisu mogle videti
zvezde, samo jedna višebojna duga. Koliko je vremena prošlo-ne znamo,
samo je Nastenka šesti par gvozdenih čizama iznosila i šesti gvozdeni hleb
pojela, a tu put i ognjena kočija završi, a do kraja puta Nastenki sasvim je
malo ostalo.
Spustila se na Zemlju vatrena kočija, a Nastja se iznenadila i skoro
18
Jedan krug života odgovara 144 godina, a stotina krugova života je 14 400 godina.
19
Jedan krug dugih daljina — 16 dugih daljina.
20
izgubila razum. Činilo joj se kao da se vratila na svoju rodnu zemlju, kao
da nigde nije ni otišla. Takođe se jasno sunce diglo nad šumom i poljima
zrake predstavljalo, a mnoge ptice lete po nebu. Gleda oko sebe
Nastenka i vidi izmedju polja i šuma divna kula stoji. Iz dvora je izašla
takva lepotica, da je opisati nemoguće, i pošla je njoj Nastenka i reče:
— Zdravo, domaćice dobra, možeš li mi reći molim te, gde mogu
boginju Dživu da nadjem?
Odgovorila je Nastenki lepotica iz kule:
— Zdravi i tebi, devojko mila. Ja sam boginja Dživa, kakav popsao
tebe šalje meni?
ispričala je Nastenka boginji Dživi sve, kako jeste, ništa nije utajila.
— Podji, devojko mila, u kulu, odmori se od puta dalekog, a kada se
vrati moj muž Daždbog Tarh Perunovič, on će tebe odvesti svojim
nebeskim kočijama u čertog Finista, na zemlju, gde sada tvoj Jasni Soko
živi.
Ušla je Nastenka u kulu prekrasnu, legla i tako usnula.
A kada se probudila Nastenka-vidi: leži ona na krevetu od perja, na
mekanim jastucima, a iza zavese od svile neko tiho razgovor vodi. Sluša
Nastenka i čuje muški glas:
— Jasni Soko sada je oženjen, on sa svojom stranom domaćicom živi.
Zavela ga je svojim čarima crnooka devojka sa ognjenom kosom , koja je
došla u čertog Finista iz strane zemlje, iz sveta dalekog. Biće teško
Nastenki suđenog da vrati, srce ljubavno u njoj jeste, a uz srce i razum
prilazi, a od razuma sve teško postaje lakše.
Prišla je Nastenka domaćinima i odgovori:
— Blagodarim za brigu vašu, vi ste meni pomogli, domaćini dobri, da
dodjem do čertoga Finista, a tamo, ako bude volja Roda i Makoše, ja ću
vratiti svog Jasnog Sokola. I pokloni se do zemlje..
A boginja Dživa govori:
— Posle ćeš me blagodarit. Evo tebi poklon, uzmi od mene zlatni ram i
iglu. Ti ram drži a igla će sama šivati. Idi sada, mila devojko, sa Tarhom
Perunovičem, on će te odvesti do čertoga Finista, puta je svega pola kruga
dugih daljina20 ostalo, a šta bude potrebno da uradiš sama ćeš posle
saznati.
20
Pola kruga dugih daljina — 8 dugih daljina.
21
Preobula je Nastenka poslednji par gvozdenih čizama i otišla u

nebeskoj kočiji sa divne zemlje.
Iako je brzo nebeska kočija žurila među zvezdama na nebu, Nastji se
činilo da je ovaj put najduži. Koliko vremena je prošlo, niko ne zna, samo
je Nastja poslednje železne čizme iznosila, poslednji železni hleb pojela, i
onda se put nebeskih kočija završio.
Spustile su se nebeske kočije na Zemlju, Daždbog Tarkh Perunovič
pokazao je Nastji na koju stranu treba da se uputi i govori joj:
— Na oproštaju uzmi od mene poklon, devojko mila, traku mnogobojnu;
kada ti sasvim teško bude, ti zapleti traku mnogobojnu u svoju kosu
ognjenu, a šta će posle biti -videćeš.
Pošla je Nastenka, a kako je bila bosa, mislila je: «Kuda idem? Zemlja
je sada tvrda, strana, treba da se naviknem na nju...»
Prošlo je malo vremena. I vidi – stoji na polju bogat dvor. A na dvoru
prelep trem; krila mala, prozore krase. Na jednom krilu sedi vatrenoskosa,
važna domaćica i gleda Nastenku.
Prisetila se Nastenka: da obuje čizme, nema ih, poslednji par
gvozdenih čizama je iznosila i poslednji hleb gvozdeni je pojela na putu.
Reče ona crnookoj i vatrenokosoj domaćici:
— Zdravo domaćice! Treba li vam radnica za hleb, odeću i obuću?

— Može biti -odgovori domaćica - A umeš li ti peći, vodu nositi i jelo
spremati?
— Ja sam sa mojim ocom bez majke živela, ja sve umem.
— A umeš li ti prati,ušivati,i tkati?
Setila se Nastenka poklona, što su joj boginje darivale.
— Umem -odgovori.
— Hajde uđi onda - reče domaćica - u kuhinju ljudsku
Ostala je Nastenka da radi nastranom bogatom dvoru. Ruke
Nastenkine su poštene i vredne, svako delo dobro uradi.
Domačica gleda Nastenku sa radošću : nije bilo kod nje još tako
uslužne,dobre i vredne radnice; i jede Nastenka hleb jednostavan, zaliva
ga kvasom, ne pita za čaj. Pohvalila je Nastenku domačica svojim ćerkama:
— Gledajte – reče - radnicu kod nas u dvoru; kakva je, pokorna, tako
mlada i lica nežnog!
22
Pogledale kcćerke Nastenku.

— Fu! - govore one - Neka je fina, a ja sam zato lepša od nje, i
zgodnija, i u mojoj kosi se vatra preliva, a a u njenoj kosi samo se slama
održava!
Naveče ,kada je završila poslove po domačinstvu, sela je Nastenka da
prede. Sela je ona na klupu, uzela srebrni ram i zlatno vreteno. Prede ona,
iz kudelje nit tananu. Nit nije prosta, već zlatna. Prede ona, i sama gleda u
srebrni ram, i mašta, da vidi ona tamo svog Jasnog Sokola: gleda on nju,
kako ona živi. Gleda Nastenka njega i razgovara sa njim:
— Suđeni moj Sokoliću, zašto si ti ostavio mene, da plačem za tobom?
Eto, na sestre moje nerazumne tama je pala, što su nas razdvojile, i krv
tvoju prolile..
A kćer gazdarice došla je baš tada u odaje za poslugu, stoji, gleda i
sluša.
— O kome ti pričaš devojko? - pita ona - I kakva je to zabava u
tvojim rukama?
Nastenka joj govori:
— Govorim o svom suđenom - Jasnom Sokolu. A eto ja nit predem,
peškir za Sokola vezem. Biće to njemu, da jutrom belo lice obriše.
— A prodaj meni svoju zabavu! - govori kćer gazdaričina - I ja takođe
imam muža Jasnog Sokola,i ja ću njemu takođe niti presti..
Pogledala Nastenka crnooku kćer gazdaričinu, ostavila je svoje zlatno
vreteno i govori:
— Nije to kod mene zabava, to je posao u mojim rukama. A srebrni
ram i zlatno vretence ne prodajem, meni je to podarila dobra bakica.
Uvredjena kćer gazdaričina nije htela zlatno vretence iz svojih ruku
da ispusti.
— Ako nije na prodaju – govori - Daj onda meni da to radim, a ja ću
tebi već nešto pokloniti..
— Pokloni -reče Nastenka - Dozvoli meni da ja tvog muža Jasnog
Sokola, jednim okom vidim. Možda, on pamti mog Sokola!
Kćer gazdaričina razmisli, zamahnu kao vodopadom ognjenom kosom i
složi se.
— Izvoli devojko – reče - daj mi tvoju zabavu.
Uzela ona od Nastenke srebrni okvir i zlatno vretence, i sama misli:
23
«pokazaću joj ja mog muža Jasnog Sokola,za kratko, i ništa neće da mu se

desi. Daću mu napitak za spavanje, a sa tim zlatnim vretenom sa majkom
ću sve pozlatiti!»
Noću se vratio Jasni Soko iz podnebesja. Preobrati se on u dobrog
mladića i sede da večera sa porodicom: mati- gazdarica i Jasni Soko sa
ženom.
Kćer gazdaričina poslala je da pozovu Nastenku: pustila je da služi
ona za stolom i da Jasnog Sokola vidi, kakav je dogovor bio. Nastenka je
služila za stolom, jelo je posluživala i sa Jasnog Sokola pogled nije skidala.
Jasni Soko je sedeo, ništa nije govorio. Nije prepoznao on Nastenku:
Umorila se ona od dugog puta, idući k njemu, i od tuge za njim promenilo
joj se lice, i još mu je žena davala da pije napitke različite.
Završili domaćini večeru, ustao je Jasni Soko i pošao u svoju sobu na
spavanje
Nastenka tada govori mladoj ognjenokosoj gazdarici;
— Leti po dvoru mnogo muva, poćiću ja kod Jasnog Sokola u sobu da
oteram muve, da mu ne bi smetale.
— Pusti je da ide!- reče stara gazdarica.

Mlada gazdarica sada opet razmisli.
— A, ne – reče - neka čeka.
I sama ode za mužem, dala mu je puno napitka za spavanje i vratila

se. «Može - mislila je - kod radnice čak i zabava za mene ima!»
— Idi sada -reče ona Nastenki - idi muve od Jasnog Sokola oteraj!
Došla Nastenka u sobu kod Jasnog Sokola i otera muve. Vidi ona:
spava, njen dragi srcu, dubokim snom.
Gleda njega Nastenka i ne može ga se nagledati. Nakloni se ka njemu
blizu, jednim dahom sa njim diše, i šapuće mu:
— Probudi se suđeni moj Jasni Sokole, eto ja sam tebi došla: sedam
pari gvozdenih čizama sam iznosila, sedam gvozdenih hlebova sam pojela!
A Jasni Soko spava dubokim snom, on oči ne otvara i ni reč ne
odgovara.
Došla je u sobu žena Jasnog Sokola i zapita:
— Oterala si muve?
— Oterala - odgovori Nastenka - odletele su kroz prozor.
24
— Onda, idi spavaj u ljudsku.

Drugog dana, kada je Nastenka sve poslove završila, uzela je ona
srebrni tanjir i vrti po njemu zlatno jaje: vrti ga u krug i novo zlatno jaje
se pojavi po tanjiru – vrti ga i drugi put i opet se novo zlatno jaje pojavi.
Videla je to kćer gazdaričina.
— Opet –reče - i takve zabave kod tebe ima ! Prodaj mi, a od mene
traži šta hoćeš.
Nastenka odgovori
— Prodati ne mogu, meni je dobra bakica taj poklon dala, ja ću tebi
tanjir sa jajima pokloniti. Evo uzmi!
Uzela poklon kćer gazdaričina i obradova se:
— A možda tebi nešto treba Nastenka? Traži šta hoćeš.
Nastenka odgovori sa molbom:
— Meni je samo malo potrebno. Dozvoli da opet od Jasnog Sokola
muve teram, kada na spavanje pođe.
— Izvoli - reče mlada gazdarica.
A sama misli:« Ništa mom mužu neće biti od pogleda strane devojke!
A spavaće on od napitka, oči neće moći otvoriti, a kod radnice, može biti,
još neka zabava ima!»
Naveče, tako i bi, vrati se Jasni Soko sa podnebesja, preobrati se u
dobrog mladića i sede sa porodicom da večera.
Žena Jasnog Sokola pozvala je Nastenku da za stolom poslužuje,
postavila je ona kašike, rasporedila pehare po stolu, a sa Jasnog Sokola
pogled ne skida. A Finist gleda i ne vidi je - ne prepoznaje je njegovo
srce..
Opet, kako je bilo, dala je gazdaričina kćer mužu svom napitak za
spavanje i na spavanje otpratila. A radnicu Nastenku je poslala njemu da
mu muve otera.
Prišla je Nastenka Jasnom Sokolu, počela ga zvati i plakati nad njim,
mislila je - sada će se probuditi, pogledaće je i prepoznati. Dugo ga je
zvala Nastenka i suze sa svog lica brisal,a da ne bi pale na belo lice
suđenog i ukvasile ga. A Jasni Soko je spavao, on se nije probudio i svoje
oči nije otvarao.
Trećeg dana Nastenka pozavrši sve domaćinske poslove, i sede na
klupu, uze zlatni ram i iglu. Drži ona u rukama zlatni ram, a igla sama po
25
platnu veze.
Veze Nastenka, sama razgovara:
— Vezi,vezi, moj crveni vezu, vezi za suđenog mog, za Jasnog Sokola,
biće to njemu na ljubav.
Mlada gazdarica u blizini je bila; prišla je ona do nje, videla u rukama
Nastenkinim zlatni ram i iglu, što sama veze. Oseti ona u svom srcu zavist
i pohlepu, i reče:
— Oh, Nastenka, draga i lepa devojko. Pokloni mi tu zabavu, traži šta
hoćeš, u zamenu uzmi! Zlatno vretence je kod mene, predivo napredivam,
platno imam a zlatni ram sa iglom nemam – ne vezem ništa. Ako ga u
zamenu nećeš dati, onda mi prodaj! Ja ću tebi svaku cenu dati!
— To nije moguće! - reče Nastenka - nemoguće je zlatni ram sa iglom
prodavati, ni u razmenu dati. Njih mi je dobra i lepa boginja poklonila. I ja
ću ih tebi na poklon dati!
Uzela mlada gazdarica ram i iglu, a pošto Nastenki nije dala ništa, ona
joj reče:
— Dolazi, kada hoćeš, kod muža mog, Jasnog Sokola, da muve teraš.
Pre si me samo za to pitala.
— Dolaziću, i neka bude tako - reče Nastenka.
Posle večere mlada gazdaricaspočetka nije htela dati Jasnom Sokolu
napitak za spavanje, a onda je razmislia i dade mu napitak.: «Zašto on da
gleda devojku, neka spava!»
Otišla je Nastenka u sobu uspavanom Jasnom Sokolu. Zaigralo je
njeno srce. Prišla je ona njegovim belim grudima i zavapi:
— Probudi se, probudi, suđeni moj, Jasni Sokole. Ja sam kroz sedam
zemalja nebeskih peške pošla, kroz nebesa Svarožja letela, tebi idući.
Sama smrt se umorila da hoda samnom po zemljama nebeskim, sedam pari
gvozdenih čizama su moje noge iznosile, sedam gvozdenih hlebova na
nebesima sam pojela.Ustani ,probudi se, suđeni moj, Sokoliću. Sažali se
nada mnom!
A Jasni Soko spava, on od napitka stranog ništa ne čuje, i ne čuje glas
Nastenkin.
Dugo je Nastenka budila Jasnog Sokola, dugo je plakala nad njim, ali
ne probudi se on, jak je bio ženin napitak. Pade jedna gorka suza
Nastenkina na grudi Jasnog Sokola, a druga suza pade na njegovo lice.
26
Jedna suza je opekla srce Sokoliću,a druga mu otvori oči, i on se u taj čas
probudi.
— Ah – reče - šta me je to opeklo?
— Suđeni moj, Jasni Sokole - odgovori mu Nastenka - probudi mi se,
evo ja sam ti došla. Dugo-dugo sam te tražila! Nepodnošljivi su putevi ka
tebi, a ja sam ih izdržala. Trecu noć te zovem, a ti spavaš, ti se ne budiš
,ti na glas moj ne odgovaraš! Tvoj sam poklon sačuvala!
Pokazala je ona njemu malu kutijicu, u kojoj je ležalo sivo pero..
I tu prepozna Jasni Soko svoju Nastenku, prelepu devojku. Tu se on

obradova njoj, pa od radosti ni reč nije mogao izreći. Prigrli on Nastenku
na grudi svoje bele i poljubi joj usta šećerna.
Razbudivši se, priviknuvši se, da je Nastenka sa njim, on joj reče:
— Ako bi sada ti postala golubica plava, moja verna lepa devojka, onda
bi odleteli zajedno odavde!
Onda Nastenka uze traku mnogobojnu, poklon Tarha Perunoviča,
uplete je u svoju kosu rusu i u taj čas se preobrazi Nastenka u golubicu, a
suđeni njen u Sokola.
Uzleteli su oni u noćno nebo i svu noć su leteli jedno uz drugo, do
same zore, do same zore. A dok su leteli, Nastenka zapita:
— Sokole, Sokole, a kuda ti letiš, tvojoj ženi je dosadno!
Finist - Soko je sasluša i odgovori:
— Ja tebi letim,prekrasna devojko. A ko muža menja za zlatno
vretence, za srebrni ram i iglu, toj ženi muž nije potreban.
— A zašto si se oženio sa takvom ženom? – ptala je Nastenka - Volja
tvoja nije bila?
— To, vidi, nije bila volja moja, već ljubavni napitak, to je sudba, a ne
ljubav!
I oni poleteše dalje jedno uz drugo. A u zoru, spustili se oni na zemlju
blizu nebeske kočije Tarha Perunoviča. Ukrcao je Sokola i golubicu
Daždbog na svoju nebesku kočiju, i dovezao pravo na Midgard Zemlju.
Poleteli su oni rodnoj zemlji, rodnom kraju, a kada su doleteli do
poznate šume, pogleda Nastenka okolo, vidi ona - dvor roditelja u skufu
šumskom stoji, kao i ranije. Požurila Nastenka roditelja svog da vidi, i tu
se brzo preobrati ona u prekrasnu devojku. A Jasni Soko udari od vlažnu
zemlju i postade sivo pero.
27
Uzela je Nastenka pero, sakrila ga sebi na grudi i otišla ocu.

— Zdravo kćeri moja najmlađa, najdraža. Ja sam mislio, da tebe na
svetlosti Svarožjoj nema. Hvala, što oca, roditelja svog nisi zaboravila, u
rodni skuf što si se vratila. Gde si bila tako dugo, zašto pod očev krov nisi
dolazila?
— Oprosti meni, mili oče. Takva je meni je bila potreba.
— Što se treba, onda se i mora. Hvala, što je potreba prošla.
A desilo se to na praznik Triglava, u okolini se veliko tržište otvorilo.
Okupo je izjutra otac i starije kćeri da idu sa njim na tržište, poklone
sebi da izaberu.
Otac je i najmlađu kćer pozvao, Nastenku..
A Nastenka odgovori:
— Oče - recče – Ja sam od puta sam umorna i nemam ništa obući. Na
tržištu će, svi, biti lepo ljudi obučeni.
A starije sestre govore mlađoj:
— Uzmi našu odeću, naša je sva lepa!
— Ah, sestrice, hvala vam! - reče Nastenka – meni vaša nije po meri!
Meni je i u rodnoj kući dobro.
— No, neka bude po tvom - reče joj otac - a šta tebi sa tržišta da
donesem, kakav poklon? Reci, oca ne žalosti!
— Ah, oče, ništa meni nije potrebno, sve ja imam! Nisam bez razloga
na dalekom putu bila, i od puta sam se umorila.
Otac je sa starijim kćerkama na tržište otišao. Istovremeno uze
Nastenka svoje pero. Ono pade na pod i postade prekrasni mladić, Jasni
Soko, još lepši nego ranije. Nastenka se divila, od sreće njene nije mogla
ništa da kaže. Tada joj reče Sokolić:
— Ne divi mi se Nastenka, ja sam od tvoje ljubavi ovakav postao.
— Ja želim da ti se divim – reče Nastenka - ti si za mene uvek isti, ja
tebe svog volim.
— A gde je roditelj tvoj - otac?
— Na tržište sa sestrama je pošao.
— A ti zašto, Nastenka moja, nisi pošla sa njima?
— Ja imam suđenog sada, mog Jasnog Sokola. Meni ništa sa tršišta ne
treba.
— I meni ništa ne treba – reče Finist - ja sam od ljubavi tvoje bogat
28
postao.
Okrete se Soko od Nastenke, i zazvižda kroz prozor. Tada se na zov
njegov pojavi zlatna kočija, sa tri bela konja sa dugom grivom do zemlje
raspuštenom. Obukli su se oni, seli u trojku, a konji poleteše kao vihori.
Stigoše oni na tržište u grad, a trziste se tek otvorilo, sve odlični
proizvodi na njemu, i sve više ljudi po putevima stiže.
Sokolić je kupio na tržištu sve proizvode i sva jela što su tamo bila, i
naredi da se to odveze u skuf šumski, roditelju Nastenkinom. Samo jedna
mala kola on nije uzeo, njih je ostavio na tržištu.
Pozvao je sve ljude što su došli na tržište, da budu gosti na svadbu
njegovoj i Nastenkinjoj.
Pošli su Jasni Soko i Nastenka u skuf šumski. Idu oni brzo, konji
belogrivi vazduh od vetra ne hvataju.
Na pola puta videla Nastenka svog oca i starije sestre. Oni su na
tržište jahali i još nisu dojahali. Nastenka im je rekla da se u dvor vrate,
na svadbu njenu i Jasnog Sokola iz čertoga Finista.
A kroz tri dana sakupiše se gosti u skufu šumskom, svi ljudi sa velikih
udaljenosti i okoline. Došao je i stari volh u skuf šumski, on je blagoslovio
savez porodični sina svog sa Nastenkom, i napravili su divnu i bogatu
svadbu. U hranu na svadbenoj gozbi dodavali su maslo iz srebrne posude
za maslo sa zlatnim poklopcem, što ga je boginja Nesreća poklonila, tako
ukusnu hranu još niko nije probao. Od brašna samlevenog mlinskim
kamenom od malahita napekli su medene kolače, tako slatke kakve niko
još u tim mestima nije probao. A kada je zasvirala Nastenka na
guseljkama, ceo svet je zaigrao.
Na toj svadbi pradedovi naši i naše prabake su bili, dugo su se oni
veselili, mladoženju i nevestu su veličali, od proleća do zime se ne bi
razišli da nije stiglo vreme za žetvu, kada se i svadba završila, i na veselju
gostiju nije ostalo. Svadba se završila, na svadbeno veselje gosti su
zaboravili, a verno zaljubljeno srce Nastenke zauvek je ostalo
zapamćeno u rodovima slavjanskim na rodnoj Midgard -Zemlji. 21.
21
«Perunove vede»,I života, Priča o Jasnom Sokolu.
29
Glava 2. Analiza Priče o Jasnom Sokolu

Da bi se shvatilo koje su zapravo informacije postavljene u ovoj priči,
potrebno je samo da se prevedu na savremeni jezik, razumljiv svima,
značenje pojmova, značenje reči koji su se tada koristile kod naših
dalekih predaka, odredi vreme kada su se odvijali događaji, opisani u Priči,
i onda nam se otvara ono što se zaista dešavalo u dalekoj prošlosti, u svoj
svojoj punoći. Otvoriće se takve informacije, čije postojanje je čak i
teško i zamisliti, i što je najinteresantnije u svemu tome, na primeru
života običnih ljudi tog vremena. Života, koji je za te ljude bio
svakodnevnom norma, uobičajena stvarnost, ali koja za naše savremenike
izgleda fantastično! A na kraju krajeva, to je zaista Priča o životu običnih
ljudi, u kojoj su sakrivene izvanredne po svojoj suštini informacije...
Jednostavna ćerka farmera iz sela u gluvoj tajgi kreće na putovanje
po dalekim planetama-zemljama, o kojima je čula, ali nikada na njima nije
bila. I otpravlja se na to daleko putovanje u potrazi za suđenim, i
pokretaće je samo srce puno ljubavi. I posetiće druge planete-zemlje, i
sastaće se sa Boginjama i Bogovima Svetlim — Jerarsima Svetlih Sila, a
oniće joj pomoći u potrazi za njenim suđenim, jer takva ljubav i vernost
zaslužuje poštovanje i uvažavanje, ČAK i BOGOVA-JERARHA!
30
2.1. Midgard Zemlja. Početak

Dakle, počinjemo…
«Živeli-bili u drevnom vremenu u skufu šumskom orač-trudbenik

Ljubomir Vedaslavič sa ženom –laduškom Mladom Zareslavnom: i darovao
im je Rod devet sinova i tri kćeri. Ljubomir Vedaslavič je podizao sinove
na noge, učio ih vrednom i pravednom životu, a uz njega je stalno bila
ćerka najmladja, Nastenka, sve je ona primećivala, sve je reči i uputstva
od oca zapamtila.
A starije ćerke, Zabavu i Proleće, vaspitavala je i sa
ljubavljuobasipala Mlada Zareslavna. Deca su odrasla a roditelji su
ostareli. Oženio je sinove svoje Ljubomir Vedaslavič, svakom je našao
nevestu prigodnu iz roda slavnog, roda drevnog. Raselili su se sinovi sa
porodicama po svim bliskim krajevima, i počeli su se truditi i stvarati na
dobro roda svog.
Ali došlo je vreme, dodeljeno Rodom i Makoši, došao je red - umrla je
oračeva žena-laduška Mlada Zareslavna. Napravljena joj je kroda celim
svetom , upriličili su joj slavnu triznu i počeo je Ljubomir Vedaslavič sam
da podiže svoje ćerke. Sve tri njegove kćerke bile su čudesno lepe i
lepote jednake, ali prirode - različite.».
"Priča o Jasnom Sokole" počinje sa opisom života jednostavnog

ratara, zemljoradnika, koji je ceo svoj život radio na zemlji i podizao
svoju decu. Reč ORAČ — je zastarela, to je kako su naši preci zvali
zemljoradnika. U ovom malom pasusu krije se dosta informacija, koje
mnogima nisu vidljive na prvi pogled. Ako se zadrži dovoljno pažnje na
smisao, koji je u njoj postavljen, ondase otvara čitav sloj zanimljivih
informacija o životu naših dalekih predaka. Devojka je mogla da postane
nevesta, samo dostižući Krug Godina. Sada je pojam Kruga Godina malo
kome razumljiv, a ranije je to bilo poznato čak i svakom detetu.
Krugom Godina zvao se vremenski interval od 16 godina! Dakle,
devojka ne može da se uda, kao mlađa od 16 godina, a za momka
dozvoljena starost za stupanje u brak je definisana na 21 godinu. I takav
običaj sačuvali su naši preci mnogo hiljada godina nepromenjen, i tek posle
nasilne hristijanizacije su se desile promene u ovoj tradicije, ali i nakon
31
toga, u mnogim selima ljudi su nastavili da prate staru tradiciju. Ali ni to

nije sve... U Priči se navodi da su roditelji Nastje imali DVANAESTORO
DECE — DEVET SINOVA I TRI ĆERKE.. Zanimljivo je i to da je, prema
Rodovomu Zakonu Ljubomira, svaka porodica morala da ima, najmanje
DEVET DECEa kao potpuna porodica se smatra ona u kojoj je postojao
Potomstveni Krug, odnosno ŠESNAESTORO DECE.22
«Živeli-bili u drevnom vremenu u SKUFU šumskom …» — reč
«SKUF» POTPUNO JE NEPOZNATA savremenom ruskom čoveku, ali to
je ono kako su naši preci nazivali svoja mala naselja. I tada postaje jasno,
da je skuf šumski ništa drugo, nego imanje u šumi. A otac Nastje je orač-
radnik, koji je, kako se već ispostavilo, zemljoradnik. A to znači, da je
njen otac morao da očisti zemlju od šume, da bi mogle da rastu tamo
žitarice.
Zanimljiva su i imena roditelja Nastje. Na primer, njen otac je —
Ljubomir Vedaslavič! Ljubomir — "voli svet", voli život; zar to nije istina,
sveobuhvatno ime, a do njega je i srednje ime pravo — Vedaslavič, "slavi
Vede"! Pre svega, otac Ljubomir je bio vedun, čovek koji je svojim delima
proslavljao Vede! A Vede delima može da slavi samo VEDUN! Na kraju
krajeva, ranije se nisu davala imena tek tako, već u stvari, po suštini
onoga što čini čoveka, i šta mu je svrha. A majka Nastjina zvala se Mlada
Zareslavna... i opet je ime razumljivo. "Mlada" — takvo ime moglo se dati
mladoj duši, koja je još uvek samo na početku svog uspona po Zlatnom
Putu. A njeno prezime potiče od imena "Zareslav", bliskog svakom rusu,
rezonirajućeg sa dušom! "Zareslav" — zoru slaveći, to je značenje njenog
imena. I ime majke Nastjine u Priči NIJE izabrano Slučajno! "Mlada" —
mlada duša, nije uspela da stekne mudrost u svojim prethodnih
inkarnacijama ili uopšte nije imala inkarnacije ranije. Ovo sugeriše o tome
da su dajući ljudima imena, Magovi mogli da vide suštinu čoveka, da vide
njegovu DUŠU! Do čega će dovesti duhovna nezrelost duše njene majke
Nastju, postaje jasno iz teksta same Priče.
Zanimljivo je i to da se u Priči ne pominju imena njihovih sinova, nego
samo kćeri! Imena starije sestre Nastje, takođe, sama za sebe govore:
Zabava i proleće, i u toku Priče postaje jasno, zašto ih nazvali upravo
tako. Imena deci su davali kada napune sedam godina, pri tome dajući im
22
«Slavjano Arijevske Vede», Knjiga Treća, Deo Drugi, Ljubomir — Svadba, 166 s.
32
imena gledajući u suštinu duše i davali su im imena u skladu sa tom

suštinom. Ime "Zabava" odražava suštinu sasvim mlade duše, koja teži
samo zabavi i zabavi, nemajući dovoljno mudrosti da shvati smisao reči:
"poslu-vreme a zabavi-trenutak"!
Ime druge sestre Nastjine — Proleće (Vesnajna) naizgled odlično ime
za devojku, oko koje stalno lebdi proleće, ali... u ovom slučaju, ime Proleće
nosi nekoliko drugih značenja — "stalno ulepšavajuća i doterujuća", kako
se Priroda doteruje posle toga, kada se istopi sneg, a zemlja-majka nabaci
na sebe zeleni "šal", posut svetlim i divnim prolećnim cvećem. U toku
analize Priče postaje jasno, zašto imaju BAŠ OVA IMENA!! A u ovom
odlomku direktno se ukazuje na to da se obrazovanjem sinova i Nastje
bavio otac, a vaspitanjem starijih ćerki — njihova majka.
I ponovo, izgleda kao naizgled slučajni pomen o tome, ali u Priči nema
ništa slučajno, sve nosi u sebi ključne informacije. Stvar je u tome, što su
se kod naših predaka podizanjem dece bavili muškarci, jer se smatralo da
većina majki NIJE U STANjU DA PRAVILNO VASPITAVA DECU! I ne
zato što su loše majke, već zato što ih često u tome veoma teško ometa
majčinski instinkt, koji im nije davao mogućnosti da pravilno vaspitavaju
decu. Zbog toga, muškarci su vaspitavali ne samo dečake, već i devojke.
Naši preci su verovali da žena ne može pravilno da podigne sinove u
dostojne muškarce, i to je sasvim razumljivo, jer da bi mladić postao
čovekom, on mora da uči i da sledi primer muškarca, a ne žene. Većina
žena zbog svog materinskog instinkta nije u stanju da podigne u prave
muškarce svoje sinove.
To je naizgled jasno, ali u Priči se daje direktan pokazatelj da većina
žena nije u stanju da pravilno podigne i svoje ćerke, na osnovu istog
materinskog instinkta. Da bi žena mogla da izbegne slepu majčinsku
ljubav, ona mora pre braka da prođe fazu razvoja razumne životinje i
dostigne fazu stvarnog čoveka. A ženi da to postigne je mnogo teže nego
muškarcu, iz prostog razloga što je hormonski sistem žene dva puta
snažniji nego kod muškaraca.
Da, to je i razumljivo, jer svaka žena — je nosilac utvrđenog prirodom
programa materinstva, a to znači da je ženski organizam stalno pod mnogo
jačim hormonskim uticajem, nego muški. Ženski hormonalni sistem je
ustrojen prirodom tako, da se obezbedi ne samo normalno funkcionisanje
33
organizma žene, već i da se obezbedi pun razvoj nerođenog deteta. I to je

izraženo čak i u tome da je veličina hipofize žene dva puta veća od
hipofize muškaraca. Dakle, moćniji ženski hormonalni sistem čini ženu ne
samo više emotivnim i suptilno osetljivijim čovekom, već i podložnijeg
uticaju tih istih hormona koji kontrolišu i instinkte čoveka takođe, a
samim tim, ženi je veoma teško da preuzme kontrolu nad svojim najjačim
instiktom — MAJČINSKIM!
I u Priči se o tome govori punim tekstom: «… A starije ćerke, Zabavu i
Proleće, vaspitavala je i sa ljubavlju podizala Mlada Zareslavna. …». To je
izričito i navedeno — VASPITAVALA I SA LJUBAVLJU OBASIPALA! U
nastavku će biti jasno i razumljivo, do čega dovodi takvo obasipanje
ljubavlju! A Nastju je vaspitavao otac, i pri tome: « …Ljubomir Vedaslavič
je podizao sinove na noge, učio ih vrednom i pravednom životu, a uz njega
je stalno bila ćerka najmladja, Nastenka, sve je ona razumevala, sve je
reči i uputstva od oca zapamtila...». Nastjenka je sve razumevala, и sve je
reči i uputstva od oca zapamtila, i to je dovelo do toga da je ona
formirala jači od starijih sestara karakter i velika interesovanja. I odmah
je u Priči navedeno, ono čemu je učio svoje sinove i njegovu mlađu ćerku
Ljubomir Vedaslavič je — TRUDOLjUBLjE I ŽIVOT PRAVEDNI!
Prema ovoj Priči, u ovoj porodici svi sinovi su bili stariji od ćerki, jer
momak nije mogao da se oženi pre nego što mu bude DVADESET I
JEDNA GODINA starosti, a u isto vreme devojka nije mogla da se uda
pre nego što napuni ŠESNAEST! Svih DEVET BRATA Nastjinih oženilo
se i napustilo roditeljski dom, a to može biti samo onda, kada su sve
devojke najmlađe u porodici: «Oženio je sinove svoje Ljubomir
Vedaslavič, svakom je našao nevestu prigodnu iz roda slavnog, roda
drevnog. Raselili su se sinovi sa porodicama po svim bliskim krajevima, i
počeli su se truditi i stvarati na dobro roda svog.». U ovim redovima sve
je to i rečeno. Međutim, ne znajući običaje naših predaka, praktično je
nemoguće napraviti zaključke ni o uzrastu dece, ni o tradiciji, i
savremenik, koji čita ove redove Priče, će razumeti samo ono što je
rečeno u ovim redovima, ništa više! Sve ostalo će ostati izvan zone
razumevanje, a na kraju krajeva informacije u ovih nekoliko su veoma
važne za razumevanje načina života i tradicije naših dalekih predaka.
I tako, nastavljamo: «…Ali došlo je vreme, dodeljeno Rodom i
34
Makoši, umrla je oračeva žena-laduška Mlada Zareslavna....» I ponovo, u

ovim redovima malo toga jasno savremenom ruskom čoveku. Jedino što svi
shvataju, to je da je umrla majka Nastjina, ali šta znači pojam vremena
predviđenog RODOM i MAKOŠI, ne rezonuje sa savremenim idejama. Ali
uzalud, jer u ovim rečima se krije razumevanje naših predaka, a da bi se
razumelo, šta je sadržano u ovim rečima, vratimo se na Slavjano-Arijske
Vede:
MAKOŠ — nebeska Bogorodica, Boginja srećnog usuda. Zajedno sa
ćerkama Srećom i Nesrećom upravlja Sudbinama ljudi i Bogova, pletući
Niti Sudbine. Boginja-Zaštitnica tkanja i rukodelja, a takođe i Zaštitnica
kuće Labuda u Svarogovom Krugu. Slovensko-arijski naziv sazvežđa
Velikog Medveda je Makoš, tj. Majka kovša.
Sada, povezujući ono što je rečeno u Priči sa onim što su naši preci
znali pod vremenom, dodeljeno RODOM i MAKOŠI, postaje jasno da je
smrt majke Nastjine došla u naznačeno joj prirodom vreme. Ona nije
umrla od ruke ubica, ni kandži ili zuba divlje zveri, ni od bolesti, već je
umrla od starosti, u svoje vreme, koja je kod svakog čoveka na nivou
genetike i sudbine. Makoš boginja — je prva od Boginja naših predaka, čije
ime se pominje u Priči. To govori o tome da je porodica Nastjina živela po
vedskim tradicijama, baš kao i sav ostali narod. Samo u rečima "Bog" i
"Boginja" naši preci su stavljali sasvim drugi smisao, nego onaj koji ljudi
stavljaju sada. Pod Bogovima i Boginjama naši preci su podrazumevali ljude
koji su kao rezultat svog razvoja dostigli nivo stvaraoca! A to je veoma
značajna razliku od današnjeg pojma "Bog"...
A sada, vratimo se tekstu priče:
«…Napravljena joj je KRODA celim svetom , upriličili su joj slavnu

TRIZNU i počeo je Ljubomir Vedaslavič sam da podiže svoje ćerke Sve
tri njegove kćerke bile su čudesno lepe i lepote jednake, ali prirode -
različite …»
I ponovo se sreću reči, sasvim neshvatljive savremenom ruskom

čoveku. Dakle, KRODOM su naši preci zvali pogrebnu lomaču. Naši preci
nisu sahranjivali tela mrtvih u zemlju, kako se to radi sada, već su ih
spaljivali na pogrebnim lomačama. I to je činjeno ne zato što im je tako
35
htelo, već zato što su naši preci znali, da duša (suština) čoveka ostaje
vezana za svoje već mrtvo telo do tada, dok se poslednje organsko, što
sadrži gene tog čoveka, ne razloži. Dakle, spaljivanjem tela pokojnika, naši
su preci time pomagali dušama (suštinama) mrtvih da praktično odmah
budu oslobođene od tereta već mrtvog tela.
TRIZNOM su naši preci zvali pominjanje preminulog čoveka.
Održavali su svečanost u čast pokojnika, na kojima su pevali pogrebne
pesme, i pominjali dobrim rečima pokojnika. U principu, Trizna je u slava
života, jer naši preci su znali da smrt fizičkog tela nije značila prestanak
života čak i konkretnog čoveka uopšte. Oni su znali da je oslobođena
nakon smrti fizičkog tela duša spremna za ovaploćenje u novo fizičko telo,
u kome će ona (duša) nastaviti da svoj dalji razvoj…
Nakon smrti svoje žene Nastjin otac je planirao da oženi neku

strariju- bobilku:
«…Stari orač-trudbenik živeo je u radu i prosperitetu štedeći svoje

kćerke. Hteo je on da uzme u dvor kakvu bilo staricu- bobilku, da bi ona
vodila po kući poslove.…»
Otac nije hteo da opterećuje kućnim poslovima svoje ćerke, i smislio

je da dovede u kuću mačehu za svoje ćerke, staricu-bobilku. Zanimljivo je,
da je reč BOBIL došlа do naših dana netaknuta i istoznačna je reči
UDOVAC, ali udovicu ili usamljenu staru ženu sada skoro niko ne naziva
BOBILKA! Vrlo je interesantno posmatrati sudbinu reči! Ja ne mogu sada
da objasnim zašto je reč "bobil" preživela, a reč "bobilka" je praktično
nestala iz govora naroda. Vremenom, reč "bobil" je počela da označava još
i usamljenog čoveka, neženju, čoveka bez porodice, beskućnika, seljaka
koji nema svoju zemlju.
Ali, ipak, ta je reč sačuvana u svom izvornom smislu u toku najmanje
DESET HILjADA GODINA! Reč BOBIL je nastala iz spajanja dve reči—
BOG i BIO (BIL). Ili nešto bolje raspoređeno — čovek koji je bio, BIO
jedan na jedan sa BOgom, BOgovima, bez životnog partnera. Pri brzom
izgovoru te dve reči — "Bog je bio" zvuk "g" se gubio, a dobijala se
«bobil» ili nešto mekše, «bobilj»! Opet, ja bih da vas podsetim da su naši
preci u reč "Bog" unosili sasvim drugačije značenje nego što je danas.
36
A sada ćemo nastaviti:
«…A najmladja ćerka, Nastenka, govorila je ocu:

— Nema potrebe, mili oče, bobilku da uzimaš, ja ću sama na skufu
raditi i o domaćinstvu roda našeg brinuti.…»
—
Zanimljivo je, da ni starije sestre Nastjine, Zabava i Proleće
vaspitane majkom, već zapravo najmlađa ćerka, vaspitana ocem, se nisu
primile da vode domaćinstvo umesto njeihove umrle majke. I u Priči se
odmah daje objašnjenje o tome:
«…Nastenka je od ranog detinjstva radna bila. A starije ćerke,

Zabava i Proleće, ništa nisu govorile, samo su bile ljubazne i u žalosti za
majkom bile. …»
Nastja je od detinjstva bila RAdna — RAdna! Reč «Radna» potiče od

reči «Raditi» — «RАditi», što znači "postupati u skladu sa zakonima Ra", u
skladu sa zakonima SVETLOSTI, i odmah se daje objašnjenje toga:
«…Počela je Nastenka umesto svoje majke gazdinstvo po skufu

voditi. Sve je ona znala, šta i kako treba, a šta nije znala tome se učila, i
privkla se ona svemu. Otac je gledao i radovao se, što je Nastenka
njegova takva vrednica i po prirodi krotka. Sama po sebi Nastenka je
dobra bila, lepo je pisala a i dobrota je krasila njenu lepotu.…»
Otac je vaspitao svoju najmlađu ćerku da bude vredna, nezavisna,

sama sebi dovoljna, da se ne boji i ne izbegava bilo koji rad, jer, za svakog
slobodnog čoveka rad — je radost, jer ako u bilo koji rad ulaže svoju
dušu, iz-pod ruku izlazi živo stvaranje ljudskih ruku čovečjih, davajući
RAdost ne samom radniku, već i svima ostalima. A eto starije sestre,
vaspitavane majkom, ništa od toga nisu prihvatile, jer je rođena majka
volela sve da uradi sama, da njene ljubljene ćerke ne oštete svoje bele
ručice teškim radom, i ne izgube svoju lepotu pre vremena! I odrasle su
one ne priviknuvši se radu, brizi o drugima, već su mislile samo o sebi! I u
Priči se upravo o tome i govori:
«…Sestre njene starije su takodje bile prekrasne, samo im je bilo
37
premalo njihove lepote, brinule su da pribave rumenila i belila i još lepu

novu odeću, da bi se u susednim selima na devojačkim poselima pokazivale.
Događalo se da su Zabava i Proleće po ceo dan sedele, a i naveče isto
tako, a kada dan prođe bile su ljute, kao što su bivale i izjutra .…»
Dakle, muško i žensko vaspitanje se veoma razlikuju, i ne zato što su

žene gore, a muškarci bolji, već zato što kod žena, u ogromnom broju
slučajeva, majčinski instinkt ne omogućava da pravilno vaspitavaju decu.
To je razlog zašto se starije sestre Nastjine danima samo bave
sopstvenim izgledom i ničim drugim. Kod njih čak nije nastala želje da u
nečemu pomognu svojoj mlađoj sestri. Ljubavi, majčino puno srce,
jednostavno ne može da zahteva, a još manje agresivno, nešto od svoje
dece. I upravo u tome leži problem. Razmišljajući tako, da će se navodno,
"naraditi dovoljno kada vreme za to dođe", obično dovodi do toga, da kada
vreme dođe, deca apsolutno nisu spremna za realan život, a često i NE
žele da rade. Dakle, takva "briga" veoma se često pretvara u nevolju, na
prvom mestu, za odraslu decu. Nažalost, veoma malo žena to shvata i u
stanju je da obrazuje svoju decu ISPRAVNO. I upravo takva potrošačka
pozicija se i razvila kod starijih sestri Nastjinih, o čemu se direktno
navodi u sledećem odlomku Priče:
«…Došla je potreba ocu da na tržište ide. On je pitao svoje kćeri:

— A vi, drage kćeri, šta da vam donesem, čime da vas obradujem?
Najstarija kćer Zabava govori ocu:
— Donesi meni tatice, šal, tako da boja na njemu bude puno i zlatom
ispisan.
— A meni tatice - govori Proleće - takođe donesi šal sa cvetovima, što
je zlatom obojen, a u sredini cvetova nešto crveno da bude, i još mi donesi
čizme sa mekanom kožom, visokom petom, da bi one na zemlji pečat
ostavljale.
Starija se kćerka uvredila se na srednju, jer je nju majka više
razmazila, i rekla ocu:
— I meni, tatice, donesi čizme sa mekanom kožom, visokom petom, da
bi one na zemlji pečat ostavljale. I još, donesi mi prsten sa kamenom na
njemu – znaš da imaš samo jednu najstariju kćer!
Otac je obećao doneti poklone, kakve su rekle dve starije kćerke. I
38
upita najmlađu:
— A ti, zašto ćutiš, Nastenka?
— A meni, tatice, ništa ne treba. Ja sa dvora nigde ne idem, odelo
meni ne treba.
— Nepravda tvoja Nastenka! Kako da te bez poklona ostavim? Ja ću
tebi onda poslasticu doneti.
— I poslastica ne treba, mili oče - rekla je najmlađa kćer - A donesi ti
meni, oče rođeni, pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista, ako njega
na tržištu bude…»
Kao što sledi iz ovog odlomka, najstarija i srednja sestra Nastjine

takmiče se jedna sa drugom u svojim zahtevima. Najstarija sestra
Nastjina se čak uvredila i uznemirila činjenicom da se njena srednja
sestra usudila da zahteva bolji poklon od oca, nego ona sama. I
opravdavala je svoje takvo ponašanje time, da je nju njena majka više
razmazila nego Proleće. I ni jedna, ni druga čak nisu ni pomišljale, da za
to, da bi im otac ispunio te zahteve, on treba da radi dugo i naporno na
svojoj zemlji..
One ni na trenutak nisu ni pomislile na to, što govori o tome, da
najverovatnije, one same nikada nisu radile i ne znaju "koliko su teške". A
Nastja uopšte nije želela da opterećuje oca svojim zahtevima, jer je sama
dobro znala kako se i zašto sve dobija. I tek posle ubeđivanja njenog
oca,zamolio ga je da joj donese sa tržišta pero Jasnog Sokola iz Čertoga
Finista, i to samo, ako ga na tržištu ima. U svakom slučaju, pero Jasnog
Sokola nema materijalnu vrednost, ali zato ima duhovnu vrednost. I sve
što je napred rečeno pokazuje koliko se Nastja razlikuje od svojih
razmaženih starijih sestara, vaspitavanih u slepoj majčinskoj ljubavi.
Ali u ovom odlomku nalazi se još i eksplozivnija po svojoj suštini, i
neverovatna za naše savremenike informacija. I ova neverovatna
informacija nalazi se, kao da to nije ni čudno, u zahtevu Nastje, koja traži
od svog oca da joj donese sa tržišta "... pero Jasnog Sokola iz Čertoga
Finista..."! Devojka traži da joj donese sa tržišta pero Jasnog Sokola iz
ČERTOGA FINISTA!!! Čitalac ovih redova ne shvata odmah kakva je to
NEVEROVATNA «BOMBA» SAKRIVENA U TIM REČIMA! A "bomba" u
ovim rečima je zaista bez presedana! I kako bi to svima postalo jasno, u
čemu je suština neverovatne "bombe" u tim rečima, dovoljno je samo
39
objasniti značenje reči ČERTOG!

Naši daleki i ne baš veoma daleki preci zvezdano noćno nebo su zvali
Svarožjim Krugom na kojem su oni opažali ŠESNAEST ČERTOGA ili,
govoreći današnjim jezikom, ŠESNAEST SAZVEŽĐA! Da, Da, sazvežđa,
jer ranije su naši preci sazvežđa zvali ČERTOZIMA! Čertog Finista u
Svarožjem Krugu je naveden pod brojem trinaest, a njegovim
pokroviteljem je smatran Bog Višnji! I, s obzirom na to, otvara se
neverovatna za naše savremenike informacija! Otac Nastjin ide na tržište,
na kome on može da kupi svojoj najmlađoj ćerki pero Jasnog Sokola, koji
živi na jednoj od planeta-zemlji u DRUGOM SAZVEŽĐU, koje su naši
preci zvali ČERTOG FINISTA!
To je već samo po sebi NEVEROVATNO! Treba obratiti pažnju na to,
da je TRŽIŠTE, na koje je išao otac Nastjin, bilo relativno blizu šumskog
skufa. I, najverovatnije, tržište, na koje je on išao, nije bilo najveće, ali ga
ipak, NIJE IZNENADIO takav zahtev Nastje. A to znači da je za bilo
kog seljaka u tim danima bilo RUTINSKI KUPITI NA TRŽIŠTU
NEŠTO, DONETO IZ DRUGOG SAZVEŽĐA! A to znači da su naši preci
ne samo ZNALI, da postoji mnoštvo naseljenih planeta-zemlja, naseljenih
razumnim bićima, več su i kupovali robu od trgovaca sa tih planeta-zemlji,
i zauzvrat, prodavali su svoje proizvode njima.
Takođe su znali da su ta razumna bića isti ili skoro isti ljudi kao
stanovnici Midgard Zemlje. Ali, naši preci su ne samo ZNALI o
prikladnosti za život drugih svetova, već su trgovali sa njima, čak su se na
šumskom tržištu mogli naći proizvodi sa drugih planeta-zemlji, od kojih su
neke bile na udaljenosti od mnogo svetlosnih godina od Midgard-Zemlje.
Ako je ČAK I NAJJEDNOSTAVNIJI SELjAK MOGAO DA PRIUŠTI
DA KUPI ROBU, DONETU SA DALEKIH ZVEZDA, onda to znači, da je
kretanje između planeta-zemlji u tim danima bio svakodnevni fenomen, sa
svim svojim posledicama.
Iako, može biti. Nastja je izgubila razum nakon smrti majke, a njen
otac samo je podržavao u njenom "apsurdnom" zahtevu da se ne bi
poremetio mir "duševnobolesnog"?! Ova verzija takođe ima pravo da
postoji, ali... dalji tekst Priče daje nedvosmislen odgovor i na ovo pitanje:
«…Pošao je otac na tržište, našao je poklone starijim kćerkama, kakve
40
su mu one rekle, ali pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista nije našao. On
je sve nakupce na tržištu za pero pitao:
«Nema - odgovorili su nakupci - takve robe kod nas nema; potražnje –
govorili su – za njega nema».
Nije želeo da povredi svoju najmlađu kćerku, svoju vrednicu i
pametnicu, vratio se domu, ali pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista nije
našao. …»
Kao što sledi iz ovog odlomka Priče, otac Nastjin nije mogao da nađe
na tržištu pero Finista Jasnog Sokola, a nije mogao da ga pronađe NE
ZATO, što je zahtev Nastjin ocu bio lud, već zato što za perom Jasnog
Sokola NIJE BILO POTRAŽNjE! Zapravo su tako objasnili kupci-trgovci
sa drugih planeta-zemlji odsustvo te robe! Tako da NIJE BILA Nastja ni
luda, ni fantazerka, prosto su kupci-trgovci iz dalekih svetova doneli na
Midgard-Zemlju samo one proizvode za kojima je BILA POTRAŽNjA! Da,
to je i razumljivo, ko će dovoziti na Antarktik led?! Na Antarktiku je i
njegovog leda u izobilju! Kupci-trgovci doneli su sa drugih planeta-zemlji,
koje se okreću oko udaljenih zvezda, samo ono što su mogli da prodaju na
Midgard-Zemlji. Upravo iz tog razloga otac Nastjin se vratio sa tržišta
bez poklona za nju:
«…A Nastenka nije bila uvredjena.

— Ništa, oče - rekla je Nastenka - drugi put kada pođeš, tada ćeš nači,
pero moje. …»
—
I ponovo je u Priči prikazan karakter nerazmažene devojke koja ne
pravi ocu skandal zbog toga, što on nije mogao da joj donese sa tržišta
željeno pero Jasnog Sokola iz Čertoga Finista. Naprotiv, ona je smirivala
svog uznemirenog oca time, da će joj sledeći put on sigurno doneti
dragoceno pero.
«…Vreme je prolazilo, i opet je ocu došlo vreme da ide na tržište. On

je ispitivao ćerke, šta da im donese za poklon, jer su dobre bile.
Zabava reče:
— Donesi meni, oče, iz davnih vremena čizme, pa neka kovači
zanatlije potkuju srebrne potkovice.
41
A Proleće je slušala stariju sestru i reče:

— I meni, takođe, oče, čizme da pete zazvone, i srebrni čekić, tako
ako izgubim potkovicu da je sama mogu potkovati.
— A šta tebi doneti, Nastenka?
— Vidi oče, pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista; ako ga bude, ako
ne, onda ništa.…»
—
Ponovo je krenuo otac Nastjin na tržište i ponovo je pitao svoje ćerke
o tome, kakve darove da im donese. I ponovo su starije sestre Nastjine,
Zabava i Proleće, tražile od oca različite ukrase: podkovane kod kovača
čizme srebrnim potkovcima i da kupi srebrni čekić, da mogu same da
potkovice stave. A Nastja je ponovo tražila od oca opet isto pero Jasnog
Sokola iz Čertoga Finista:
«…Pošao je Ljubomir Vedaslavič na tržište. Posao je svoj skoro

završio, za starije kćerke poklone je izabrao, za najmladju do same večeri
je tražio, niko nema pero ni za razmenu ni za prodaju.
Vratio se otac ponovo bez poklona za najmlađu kćer. Žao mu je
Nastenke bilo, a Nastenka se ljubazno ocu smešila: njoj je bilo drago, što
opet svog roditelja vidi.…»
I opet se otac Nastjin vratio bez poklona za nju. Ovaj put se u Priči
čak i precizno navodi da je tržište, na koje je išao, smešteno nedaleko od
njihovog skufa. A to znači, da je bio mali, lokalni, i onda, na ovom tržištu
su bili kupci-trgovci (ili roba) iz drugih zvezdanih sistema. Prema ovom
pasusu, Ljubomir Vedaslavič je krenuo na tržište rano ujutru, i brzo
obavivši svoje poslove, brzo je izabrao poklone starijim ćerkama, ali do
same večeri tražio je pero za Nastju. Do same večeri... znači, otac
Nastjin uspeo je da se vrati sa tržišta pre početka noći, jer onda ne bi
naglašavali da je do same večeri tražio od kupaca-trgovaca pero Jasnog
Sokola iz Čertoga Finista za svoju najmlađu ćerku. I ponovo je Nastja
ostala bez željenog poklona, ali je ona bila srećna da vidi svog oca čak i
bez poklona! I to takođe mnogo govori! Još jednom Ljubomir Vedaslavič
ide na tržište i ponovo pita sve svoje ćerke o tome kakve poklone one žele
da im donese:
42
«…Došlo je vreme, otac je opet pošao na tržište.

— Šta, kćeri rođene, na poklon da vam donesem?
Nasjtarija je mislila ali nije smislila šta joj je potrebno.
— Donesi, oče, meni bilo šta, a na to dodaj još nešto.
A srednja reče:
— I meni, oče, donesi bilo šta, a na to dodaj još nešto.
— A tebi Nastenka?
— A meni, oče mili, donesi pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista.…»
—
I ponovo starije sestre Nastjine pokazuju svoju razmaženost i
samovolju, što se jasno vidi iz njihovih želja, koje one saopštavaju svom
ocu-radniku. Izjava poput "donesi mi nešto, ali na to nešto dodaj još
nešto" govori o krajnje razmaženim starijim sestrama Nastjinim. A
Nastja ponovo traži od njega da joj donese dragoceno pero Jasnog Sokola
iz Čertoga Finista:
«…Pošao je Ljubomir Vedaslavič na tržište. Svoj posao je završio,

starijim je kćerkama poklone izabrao, ali najmladjoj pero Jasnog Sokola
nije našao..
Ide otac skufom šumskim, i vidi on; ide po putu stari volh, oslanja se
na izdanak hrastov, stari volh,stariji od njega, veoma star.
— Zdravo dedice!
— Zdravo mili. Što si ti u čeznji i tuzi ?
— A kako da ne budem dedice! Rekla mi moja najmladja kćerka da joj
donesem jedno pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Ttražio sam ja
pero, ali ga nigde nema. A kćerke moje najmladje, meni najdraže, više od
svih mi je žao.
Stari volh razmisli, a onda odgovori:
— I tako neka bude!
Odveza on vreću i izvadi iz nje kutiju.
—Sakri - govori - kutiju, u njoj je pero Jasnog Sokola iz čertoga
Finista. Da upamtiš moje reči: imam jednog sina, tebi je žao kćeri, a meni
sina. Ne želi moj sin da se ženi, a njemu je već vreme došlo. I kaže on još
meni: ko tebe za ovo pero pita, ti onda odgovori - eto neveste moje,
Svarogom dane, isprošene.
Reče svoje reči stari Volh i odjednom, nema njega, išćeznu on
43
nepoznato kuda: da li je on i bio ovde ili nije!..»
I ponovo, nije našao otac Nastjin pero Jasnog Sokola na tržištu, i

uznemiren, uveče se vraćao kući, u svoj šumski skuf; a na putu je upoznao
drevnog volha koji ga je pitao zašto je tužan? I drevnom volhu je rekao
Ljubomir Vedaslavič, zašto se on vraća kući sa čežnjivom tugom na licu. A
tada mu je rekao drevni volh to, da je Jasni Soko — njegov sin, ali da on
ne želi da se oženi sve dok ne nađe suđenu mu Svarogom lepoticu-devojku,
koja traži sebi na poklon pero Jasnog Sokola! I dao je drevni čarobnjak
ocu Nastjinom pero Jsnog Sokola, a onda je nestao! Drevni čarobnjak,
predavši pero Ljubomiru Vedaslaviču, nestao je... tj. otišao LAKOSTUPOM
(LAKIM KORAKOM) ILI DUNOVENjEM (U OBLAKU), kako su govorili
naši preci, ili se teleportovao, kako bi rekli naši savremenici. Razlika je
samo u tome, da su reči LAKOSTUP I DUNOVENjE izvorno ruske, dok
je reč TELEPORTACIJA u ruski jezik došla iz engleskog, izvedena iz
engleske reči TELEPORTATION! Zapravo na taj način namerno su
zamenjene žive ruske reči mrtvorođenim izvedenicama stranih reči, koje
su već same po sebi stvorene mrtve.
Ali nije samo to što je još uvek sakriveno u ovom odlomku Priče.
Ispostavilo se, pero Jasnog Sokola pripada mladom momku, sinu drevnog
volha, koji je dao to pero Ljubomiru Vedaslaviču! Dakle, Jasni Soko — to
nije neka ptica koja živi na dalekoj planeti zemlji iz Čertoga (sazvežđa)
Finista, već ČOVEK! Ali zašto se onda čovek zove Jasni Soko, pa čak mu i
ispada veoma realno pero? Naizgled, sve je u "suprotnosti"?! Ali to je
samo na prvi pogled!
U ta davna i čak ne još sasvim tako davna vremena JASNIM
SOKOLOM SU ZVALI... RATNIKA-PTICU, OLIČENjE BOGA RATA
— VOLHA, ZAŠTITNIKA ZEMLjE RUSKE! S obzirom na to, Priča
dobija potpuno novo značenje! To nije samo Priča o Nastenki i njenoj
potrazi za svojim suđenim, već i o zemlji ruskoj, koju treba da zaštiti
dobar mladić, koji je mogao da se naziva SOKOLOM, što simbolizuje
sposobnost ratnika-zaštitnika zemlje ruske da se trenutno premešta na
velike razdaljine! Ali nije samo to sakriveno u ovom odlomku Priče! Ova
okolnost daje Priči o Jasnom Sokolu potpuno drugi smisao, potpuno drugu
boju!
«…Ostao je otac Nastenkin sa perom u ruci. Gleda on to pero, a ono
44
sivo, jednostavno. A da ga nadje bilo gde, nije mogao. Zapamtio je otac

sve što mu je stari volh rekao i pomisli: «Očigledno, Nastenki je mojoj
takvu sudbinu Makoš splela, i ide joj - ne znajući ga, ne videvši ga, da se
uda, a da ne zna za koga». …»
Najdraže Nastenkino pero ispostavilo se da je jednostavno sivo pero

obične ptice! To je veoma iznenadilo oca, jer je on, očigledno, očekivao da
vidi nešto neverovatno, potpuno neobično, umesto običnog, sivog,
uobičajenog i za Midgard-Zemlju pera. On je očekivao da vidi neko
neobično pero, pero ptice, koja živi u dalekom zvezdanom sistemu —
Čertogu Finista. Pogotovo kada se zna da kupci-trgovci nisu imali kod sebe
ovo naizgled, jednostavno sivo pero, iako su i slušali o njemu. Konačno, sa
dragocenim perom, i uzbuđen rečima volha, Ljubomir Vedaslavič se vratio
u svoj dom:
«…Stigao je otac kući, u skuf šumski, dao je poklone starijim kćerima,

a najmladjoj Nastenki kutiju je dao sa perom sivim.
Podsmevale su se starije sestre najmladjoj.
— A ti, Nastenka, zatakni svoje pero u kosu, da te krasi pred
ogledalom.
Nastenka je ćutala, a kada je noć pala i došlo vreme da svi legnu da
spavaju, ona je položila pred sebe jednostavno sivo pero Jasnog Sokola iz
čertoga Finista i počela da ga gleda diveći mu se. Potom je Nastenka
uzela pero u svoju ruku, približila sebi, pomilovala ga i pero slučajno pade
na pod.
Tog časa je neko zalupao na prozor. Otvori se prozor i ulete u sobu
Jasni Soko. Na pod slete i preobrazi se u prekrasnog mladića. Zatvorila je
Nastenka prozor i poče sa mladićem srdačan razgovor voditi. A ujutru je,
Nastenka, otvorila prozor, poklonila se mladiću do poda, i u taj čas mladić
se preobrazi u Jasnog Sokola, a Sokol stavi na sebe jednostavno, sivo
pero i u nebesa se vinu.
Tri večeri je pozdravljala Nastenka Sokola. Danju on je leteo pod
nebesa, nad poljima, nad morima, iznad planina, a uveče je doletao
Nastenki i postajao dobri mladić. …»
Zanimljivo je, kako su starije sestre Nastjine reagovale na to, što je
45
ona dobila od oca toliko dugo očekivani poklon. Čak i dobivši svoje poklone,
starije sestre nisu propustile trenutak da se narugaju svojoj mlađoj
sestri. Sestri, koja im ništa loše nikada nije uradila i popreko ih nikada
nije pogledala. Ali Nastju nije bilo briga šta misle o njenom poklonu starije
sestre, za nju je to bio upravo onaj poklon koji joj je bio drag. Pored toga,
ona je neočekivano otkrila da se doletevši Jasni Soko, perom koje joj je
slučajno ispalo, pretvorio u prelepog momka! I tri noći zaredom ona je sa
njim vodila iskrene razgovore. Dobar momak je bio sin drevnog volha, koji
je tražio svoju suđenu i koju je našao u liku Nastje:
«…Četvrto veče, starije sestre su čule tihi razgovor Nastenke, čule

su one i čudan glas dobrog mladića, a sledeće jutro su pitale one mlađu
sestru:
— Sa kim ti to, sestrice, noću pričaš?
— Ja sama sebi reči govorim - odgovori Nastenka - prijatelja nemam,
po danu radim u gazdinstvu, ne pričam nikada, i zato sama sa sobom noću
pričam.
Poslušale su starije sestre najmladju, ali joj ne poverovaše. I rekle
su one ocu:
— Oče, Nastenka naša suđenika ima, ona po noći sa njim se viđa i
razgovore sa njim vodi. Mi smo same čule.
A otac im odgovori::
— A vi ne slušajte – govori – kako bi naša Nastenka suđenika imala!
Ničega tu nema, devojka je ona ljupka, i vreme će njeno dolazi. Dažbog
daje, i vama će doći red.
— Tako, Nastenka nije po redu a suđenika svog već upoznala - reče
Zabava - mi bi prve da muža nadjemo..
— To je istina - reče otac - To sudbina ne ide po redu, već po
zapovesti Roda i željama Makoši. Neke mlade devojke do starosti sede, a
druge su svim ljudima mile.
Reče tako otac starijim kćerkama, i sam razmisli «Da li je reč onog
starog volha istinita, što pero meni podari! Brige onda nema, stari volh
vremenom je umudren, i svi ga bogovi nebeski vole, ako je dobar njegov
sin, on će biti suđenik Nastenki!»
A želja starijih kćerki je bila, da se reše noćnog gosta, da se
Nastenka ne bi pre njih udala. Kad je došlo vreme za večeru, Nastenkine
46
sestre izvadile su noževe iz reznice, a noževe zaglavile u ram prozora i u

njega, a pored noževa, stavile su i puno oštrih igala i strela tvrdih.
Nastenka je u to vreme štalu čistila i ništa nije videla..… »
Saznavši da noću ona razgovara sa svojim suđenim, njene starije

sestre, umesto da budu oduševljene zbog svoje sestre, počele su da se
žale ocu, predstavlajući činjenicu, da se njoj pojavio suđeni pre nego
njima. U svemu tome nije bilo ničega osim crne zavist i sebičnosti, koja je
na kraju dovela do zlobe i izdaje. I opet, u Priči se pokazuje značajna
razlika između muškog i ženskog vaspitanja i do kakvih posledica dovodi
vaspitanje na osnovu slepe majčinske ljubavi.
Starije sestre Nastjine "nisu se smilovale" da pomognu Nastenki u
radu oko kuće, nisu htele da uprljaju svoje bele ručice, ali one nisu bile
previše lenje da u rukama drže oštre noževe, igle i strelice stavljajući ih u
ram prozora! I one su to uradile, shvatajući reči oca, kakva je povezanost
između sivog pera i noćne pojave dobrog mladića u gornjoj sobi
Nastenkinoj. Za to su imale dovoljno uma i želje:
«…I tako, kako je pao mrak, doleteo je Jasni Soko Nastenkinom

prozoru. Doleteo je do prozora, udari se na oštre noževe i na igle i strele,
borio se i borio dok sve grudi nije izranjavio, a Nastenka je od dnevnih
radova malo zadremala, čekajući svog Jasnog Sokola i nije čula, kako se
bori Sokol na prozoru.
Tada Jasni Soko reče gromko:
— Zbogom, moja prelepa devojko! Ako ti budem trebao, ti ćeš me
naći, čak i ako vrlo daleko ja budem ! A pre toga, idući meni za
„тридевять“ zemlji, u „Тринадесятый“ čertog, ti ćeš sedam gvozdenih
pari čizama iznositi, sedam gvozdenih hlebova pojesti.
I čula je Nastenka kroz san reči Jasnog Sokola, a da ustane, da se
probudi, nije mogla. A ujutru se probudila ona, tugovalo je njeno srce.
Pogledala je kroz prozor, a u prozoru krv Jasnog Sokola na suncu se suši.
Zaplakala onda Nastenka. Otvori ona prozor i prisloni svoje lice na mesto
gde je bila krv Jasnog Sokola iz Čertoga Finista. Suze su oprale krv
Sokola, a sama Nastenka kada se umila krvlju suđenog postala je još
lepša…»
Jasni Soko je upao u smrtonosnu zamku koju su mu pripremile
47
"brižne" starije sestre Nastjine, i teško ranjen ivicom noževa, strelama i

oštrim iglama, bio je primoran da odleti, i da nikad više ne idi svoju
suđenu, koja je usnula od umora čekajući ga. Ali pre nego što je odleteo,
Jasni Soko rekao je glasno Nastenki, gde će ona moći da ga pronađe, ako
ona to zaista jako želi. I odmah je upozorio kako će to biti teško. On je
rekao da će ona će morati da ide ЗА ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЕЛЬ25, u
ТРИНАДЕСЯТЫЙ ЧЕРТОГ26! Iza ТРИДЕВЯТЬ ЗЕМЕЛЬ... u mnogim
ruskim pričama i bajkama nalazi se takav izraz, ali ako se prevede na
savremeni jezik, onda bi ispalo ono, što nisu svi u stanju da shvate, kada
čitaju ili to čuju.
Čak i u originalnoj varijanti pravilno je da se piše „тридевять“
zemalja, jer u to vreme zemljama su se zvale druge planete. Kao što se, na
primer, naša planeta ranije zvala Midgard-Zemlja ili, na moderan način,
planeta po imenu Midgard! Svaka planeta-zemlja u Univerzumu je imala
svoje ime. Troara-zemlja, Rutta-zemlja, Deja-zemlja — to je samo
nekoliko imena različitih planeta-zemlji naše Galaksije, pa čak i drugih
Galaksija koje su pomenute u Slavjano-Arijevskim Vedama.
Ove planete-zemlje uništene su od strane čužezemaca
(vanzemaljaca). Na te zemlje Koščeji, Vladari Sivih, bacili su Faš-
razrušitelj, kako su naši preci zvali nuklearne i termonuklearne bombe,
koje su spalile sve na tim planetama-zemljama, pretvarajući ih u mrtvu
beživotnu pustinju. Deja-zemlja — to je bivša peta planeta sistema Jarila-
sunca, tj. našeg sunčevog sistema. Na Deji, Tamne Sile su uništile sve živo
tokom jednog od zvezdanih ratova između Sila Svetla i Tame pre 153 352
godina (2016. godine). A onda, već pustinju, znatno kasnije uništila je
snagom svoje gravitacije tzv planeta-X! Ta planeta-X ili Nemezida, ili
planeta Smrti, ili Nibiru, zapravo predstavlja neutronsku zvezdu — ugarak
zvezde-satelita našeg sunca-Jarila! To je zvezda-pratilac našeg sunca,
koja je postala supernova zvezda pre oko šest milijardi godina iz materija
od koje je nastao naš planetarni sistem.
Tako su u davna vremena naši preci zvali zemljama druge planete,
koje se okreću oko drugih zvezdi-sunca, a ne susedne države! I fraza «за
тридевять земель» označava ne тридевятьu (tri puta devet = 27) planetu
od naše Midgard-Zemlje, već je samo maštovit izraz veoma velike
udaljenosti. Nastja nije posetila DVADESET SEDAM PLANETA-
48
ZEMLjI, TRAŽEĆI JASNOG SOKOLA, VEĆ SAMO ŠEST!! U šta će

uskoro biti moguće da se uverite. Dvadeset sedam naseljenih planeta-
zemlji je uključeno u savez civilizacija Svetlih Sila. I Nastjenka je morala
da poseti ŠEST PLANETA-ZEMLjI OD OVIH DVADESET I SEDAM
PLANETA-ZEMLjI! Tako da je izraz «за тридевять земель» — samo
slika, koju su primenjivali pripovedači, da stvore kod svojih slušalaca ideju
o nečemu veoma udaljenom. U Priči se navode neverovatno tačni podaci o
rastojanjima od jedne planete-zemlje do sledeće, što će postati jasno u
daljoj analizi teksta.
U kasnijim vremenima, kada su stanovnici Midgard-Zemlje već
prestali da posećuju druge planete-zemlje, razumljivo je da su naši preci o
merama rastojanja prestali da bilo šta govore svojim potomcima. Zato su
pripovedači dodali još i druge reči, stvarajući slike, koje su jasne svakom
slušaocu Priča. Upravo iz tog razloga Jasni Soko saopštava Nastenki, da
ona može da ga pronađe za тридевять zemlji, kada iznosi SEDAM
PAROVA ŽELEZNIH ČIZMI i IZGLOĐE SEDAM GVOZDENIH
HLEBOVA!! Svaki slušalac, čuvši ovо, nije mogao da sebi predstavi kako je
moguće iznositi ČAK i jedan par železnih čizmi i izglodati ČAK i jedan
gvozdeni hleb!
Iako je naratoru to bilo dovoljno da impresionira čak i najbogatiju
maštu svojih slušalaca, Jasni Soko saopoštava Nastenki, gde tačno može
da ga nađe! On joj govori da će ona biti u stanju da ga pronađe, ako izdrži
težak put, u ТРИНАДЕСЯТОМ ЧLERTOGU! I kao što je već gore rečeno,
naši preci razbijali su zvezdano nebo — Svarožji Krug — na ŠESNAEST
ČERTOGA-SAZVEŽĐA, а тринадесятый Čertog Svarožjeg Kruga nije
ništa drugo već trinaesti Čertog — ČERTOG FINISTA! A na kraju
krajeva, iz tog Čertoga Finista je i tražio Ljubomir Vedaslavič dragoceno
pero za svoju najmlađu ćerku!
Ispostavilo se da se krug zatvorio! Jasni Soko je doletao Nastenki
upravo iz tog Čertoga-sazvežđa, upravo odatle je bio i drevni volh, koji je
dao ocu Nastjinom jednostavno pero Jasnog Sokola, svog sopstvenog sina,
koji je tražio suđenu! Tako da je slika dobrog mladića, koji je mogao da se
pretvori u sokola — SAMO SLIKA, kojom je pripovedač mogao da
prenese slušaocima pojam teleportacije čoveka sa jedne planete-zemlje
na drugu u fizičkom telu, bez upotrebe Međuzvezdanih Kapija! A to već
49
govori o veoma visokom nivou razvoja i samog Jasnog Sokola i njegovog

oca — drevnog volha! Čim se dublje ulazi u smisao, unet u ovu Priču, to se
više slojeva informacija otvara za razumevanje. I ispostavilo se da je čak
u jednu Priču založeno shvatanje sveta naših dalekih predaka. I to
shvatanje sveta otvara se bukvalno sa svakim pasusom:
«…Pošla je Nastenka ocu i rekla mu:

— Ne brani meni, oče, otpusti me na put daleki, ZA ТРИДЕВЯТЬ
DALEKIH DALJINA. Daždbog dao, da živa budem - da se ponovo vidimo,
a ako umrem - na rodu, znaj, meni je to bilo zapisano.
Žao bilo ocu da pusti u nepoznato svoju najmlađu kćer. A nevoljno, da
dalje u skufu šumskom ona živi, ne može, neće Svarog dozvoliti. Znao je
otac: zaljubljeno srce devojke, silnije je od moći oca i majke, ono podleže
samo Ladi i Makoši. Oprosti se on sa najdražom kćerkom svojom,
blagoslov joj dade za put daleki i pusti pod zaštitom svetlih bogova. …»
Nastja se spremala da pođe da traži Jasnog Sokola i saopštava to

svom ocu. Ona traži od oca da je pusti na put-daleki, ZA ТРИДЕВЯТЬ
DALEKIH DALJINA! A na kraju krajeva, Jasni Soko joj je govorio, da će
biti u stanju da ga pronađe ZA ТРИДЕВЯТЬ ZEMLJI! U čemu je onda
stvar? Ili je Nastenka kroz san pogrešno shvatila šta joj je rekao pre
nego što je otišao ranjeni Jasni Soko? Kao što je već pomenuto, izraz
Jasnog Sokola «ZA ТРИДЕВЯТЬ ZEMLJI» nosi u sebi sliku svemirskih
dubina, a ne broj planeta-zemlja, kroz koje Nastenka mora da prođe pre
nego što će biti u stanju da pronađe svog suđenog. Pa zašto Nastenka
govori o tome, da ona ide ZA ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALJINA? O
kakvim to DALEKIM DALJINAMA govori ona?
U savremenom jeziku se koriste sve do sada reči: DALjina, uDALjini,
DALeko, DALje, uDALjeni, DALekovid, itd.. U svim tim rečima je prisutan
koren «DAL», koji je i do sada povezan sa udaljenošću, rastojanjem, ali
malo ko sebi predstavlja, kakva je to udaljenost! Uzgred, reč " RA
stojanje" je nastala od spajanja nekoliko reči, koje su pri povezivanju u
jednu postavljene u reči po određenim pravilima jezika, ne onima, koja su
nametnuta rusima danas. "Stajati od RA» — označava stepen udaljenosti
od RA- Sunca! Čak se ta reč u savremenom jeziku ne koristi po svojoj
predviđenoj nameni.
50
Ta reč određuje položaj planete-zemlje u odnosu na sunce-Ra! Svaka

planeta-zemlja sunčevog sistema STOJI u prostoru od RA- sunca! Tako
da na bilo kojoj planeti-zemlji, uključujući i Midgard, jednostavno NE
MOŽE BITI TAKVIH DISTANCI, srazmernih udaljenosti od Sunca! A mi
ćemo koristimo reči, čak i bez razmišljanja o njihovom pravom značenju.
Midgard-zemlja STOJI OD RA-SUNCA NA 149 500 000 КМ!
Midgard-zemlja je udaljena od RA-SUNCA STO ČETRDESET I DEVET
MILIONA PET STOTINA HILjADA KILOMETARA! Naravno, Merkur
(Zemlja Horsa), Venera (Zemlja Mercani) STOJI OD RA ne tako daleko
kao Midgard-zemlja, ali sve ostale planete sunčevog sistema STOJE OD
RA još dalje! Sada za određivanje udaljenosti jednog objekta do drugog
koristimo jedinicu dužine "metar" i njegov derivat — kilometar; tu je i
"astronomska jedinica" (a.e.) i "svetlosna godina", ako govorimo o
značajnim udaljenostima.
A naši preci za ovu svrhu su koristili svoje jedinice za merenje velikih
rastojanja — DALj i DALEKA DALjINA! Tako da "daleka daljina", o kojoj
govori Nastja, nije samo slika, već slika konkretna! I slika ZА
ТРИДЕВЯТЬ ZEMALjA i ZА ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALJINA — zaista
je slika velike udaljenosti! I mada druge planete-zemlje STOJE OD
MIDGARD-ZEMLjE svaka na određenoj udaljenosti, koja se meri u
DALEKIM DALjINAMA, u Priči su — samo slika neverovatne udaljenosti
u ljudskom razumevanju, nešto slično konceptu beskonačnosti u
savremenom tumačenju. I ova neverovatna udaljenost u Priči naglašava se
drugim živim slikama — neophodnost da se iznosi SEDAM PAROVA
ŽELEZNIH ČIZMI i izglođe SEDAM GVOZDENIH HLEBOVA! I ako
nekom od slušalaca nedostaje sopstvene mašte da bi razumeo šta je to
«ZА ТРИДЕВЯТЬ ZEMALjA» ili «ZА ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH
DALjINA», onda slika sedam pari železnih čizmi, koje se moraju iznositi, i
sedam gvozdenih hlebova, koji treba da se izglođu, omogućava svakome
slušaocu, bez obzira na njegovo obrazovanje ili iskustvo, da shvati šta na
taj način želi da im prenese pripovedač!
I još. Ljubomir Vedaslavič, iako nije želeo da pusti svoju omiljenu
ćerku, nije išao protiv njene volje, kako je i rečeno da se postupa po
Zapovesti Boga Svaroga, koja sadrže uputstva za ljude za svaki dan i za
gotovo svaku situaciju. Moralni oslonac ovih zapovesti je veoma visok.
51
Svaki Bog-Jerarh ima svoje zapovesti, ali nikada nisu u suprotnosti jedne
drugima, već se samo dopunjuju. U ovom slučaju, SVAROG nije rekao da
se može ograničavati sloboda volje, ako ta sloboda volje ne ograničava
slobodu volje drugih! Tako da je odluka Nastjina za njenog oca jednaka
sopstvenoj odluci. Poštovanje u porodici je bilo obostrano: kao što deca
poštuju svoje roditelje, tako i roditelji poštuju svoju decu. Sve je bilo
izgrađeno na UZAJAMNOM POŠTOVANjU!
Postoji još jedan aspekt obrađen u ovom pasusu Priče. Nastjin otac je
znao da zaljubljeno srce devojke ne podleže volji oca ili majke, i podleže
samo Ladi i Makoši. Boginja Makoš plete sudbinu čoveka, i to je bilo jasno
već ranije, ali evo, ko je ta Lada? Ako se okrenemo ka slavjano-arijevskim
Vedama, jasno je koga su naši preci nazivali Boginja Lada:
LADA-MAJKA (Majka Sva) — Velika Nebeska Majka, Bogorodica.
Ljubazna i nežna Majka Većine Svetlih Bogova Rase Velike, Bogorodica-
Zaštitnica svih Naroda Velike Rasenije (teritorija, na kojima se naselila
Velika Rasa, tj. Slavjanska i Arijevska plemena i narodi) i Čertoga Losa u
Svarožьem Krugu. Nebeska Bogorodice Lada-Majka — to je Boginja
Lepote i ljubavi, besprekornog Porodičnog Saveza Rodova Velike Rase i
Porodica svih potomaka Roda Nebeskog…23
Tako da, s obzirom na to, otac Nastjin nije stao na put ljubavi i sreće
svoje najmlađe, voljene ćerke. I time je priznao njeno pravo IZBORA
sebi suđenog po ljubavi! A ako pogledamo u smisao ovog pasusa, otkriva se
neverovatna moralna atmosfera, koja je vladala među našim dalekim
precima. Mlada devojka SAMA JE BIRALA SEBI SUĐENOG! Zapravo
devojka, a ne momak, što govori o velikom poštovanju žena od strane naših
predaka. Tek nakon nametanja hrišćanstva ženu su proglasili prljavim
stvorenjem! Odnos naroda prema ženama određuje ne samo duhovnost
naroda, već i njegovu budućnost!
Takozvana arapska civilizacija, dostigavši nekada visok nivo razvoja,
bila je zaustavljena, a zatim snažno odbačena unazad nakon što su arapski
narodi prihvatili islam, u kojem žena ima ulogu seksualne sluškinje, kojoj je
bilo potrebno da se omogući samo da može da ispuni svoju prirodnu svrhu.
Hrišćanska crkva takođe nije dugo mogla da se odredi, da li žena ima
DUŠU! I posle mnogo oklevanja, na jednom od svojih Sabora, većinom od
23
«Славяно-Арийские Веды», Книга Третья, Инглинизм, Часть Первая, 40 с.
52
samo jednog glasa ipak je priznala da je žena, takođe, čovek, i da ona ima
dušu! Ali čak i posle toga, crkva je smatrala ženu prljavom posle porođaja,
posebno u vomenima ženskih dana i danima posle prve bračne noći nije im
dozvoljava čak ni da uđu u crkvu! A naši drevni preci sa poštovanjem su se
odnosili prema ženi, i žena je tada, u punom smislu te reči, bila slobodna!
To se ne može reći ni za savremenu civilizaciju Midgard-zemlje.
I tako, Nastja se pripremila za dugo putovanje i otišla na daleki put:
«…Išla je Nastenka putem. Išla je ona, ne jedan dan, ne dva, ne tri

dana, išla je ona dugo vremena. Hodala je i čistim poljem, i urmanskom
šumom, išla i po visokim planinama. U polju ptice su pesme pevale,
urmanskim šumama je šetala, na visokim planinama se celom svetu divila, i
došla je ona, na kraju, do doline čudesne, gde je VAJTMAN TRGOVAČKI
stajao i iz doline u nebesa beskrajna uzletao. Nastenka je nagovorila
dobre ljude na Vajtmanu trgovačkom da je povedu i krenula na dalek put
sa rodne zemlje, na " тридевять dugih daljina …»
Nakon dugog puta Nastja je stigla: «…do doline divne, gde je

VAJTMAN TRGOVAČKI stajao …». Dakle, ispada da svi ljudi znaju da
postoje poletno-sletna mesta, sa kojih su uzletali i na koje su sletali
svemirski brodovi - Vajtmani, i to — VAJTMANI TRGOVAČKI. A ko su
postojali TRGOVAČKI VAJTMANI, to znači da su postojali i
TRGOVAČKI ODNOSI između naše Midgard Zemlje i drugih planeta-
zemalja.
Neko može reći: to je Priča, u njoj je sve izmišljeno.
Prvo, dozvolite mi da vas podsetim još jednom, da su PRIČOM zvali u
prošlosti priču o stvarnim događajima, malo ukrašenu živopisnim slikama.
I činjenica da to tako i jeste, ima potvrde, a potvrde su takve, da ne
ostavljaju kamen na kamenu od bilo kakvih argumenata skeptika. 1999.
godine u selu Čandar je pronađena kamena ploča sa trodimenzionalnom
slikom područja, urađenu na nepoznat način. Na ploču je naneta
zapreminska karta Uralskog regiona sa rekama Beloj, Ufimskoj, Sutolkoj.
Pored toga, na ovoj kamenoj karti su označeni hidrotehnički objekti:
sistem kanala dužine 12 hiljada kilometara, nasipi, moćne brane. Kanali
obrazuju dva sistema sa širinom kanala od 500 metara. Obeleženo je
dvanaest brana širine 300-500 metara, dužine do deset kilometara i
53
dubine od preko tri kilometra, svaka.

Drugo, na toj reljefnoj karti su označene nedaleko od kanala neke
"čudne" OBLASTI različitih tipova. Slika na površini ploče predstavlja
kartu u razmeri 1:110 000 (u 1 cm — 1,1 km). Na ploči je mnogo natpisa,
"kineskog porekla" koja nisu potvrđena iz jednog jednostavnog razloga —
NATPISI SU NAPRAVLjENI SLAVJANO-ARIJSKIM RUNAMA. Da se
stvori tako nešto, moguće je, samo raspolažući podacima sa satelita i
nepoznatom tehnologijom savremenoj civilizaciji. 24
Profesor A. N. Čuvirov, koji je pronašao ovu kameni kartu, našao je u
arhivi generalnog guvernera Ufske oblasti reference, datirane krajem 18.
veka, oko dve stotine belih kamenih ploča, navodno koje se nalaze u blizini
sela Čandar, Nurimanovski okrug. Pretpostavlja se da su to bile
trodimenzionalne karte naše planete — Midgard-zemlje. Nova ekspedicija,
u organizaciji prof. A. N. Čuvirova, otkrila je drugu kamenu ploču kartu,
koja potvrđuje arhivske podatke. Malo je verovatno da će uspeti da se
otkriju sve kamene ploče-karte, ali i ono što je već otkriveno dovoljno je
za dokaz postojanja na Midgard-zemlji još do sasvim nedavno, trinaest-
petnaest hiljada godina, visoko razvijene civilizacije, koja je bila deo
sistema, objedinjenih mnogih civilizacija Galaksije.
Nalaz ovih zapreminskih karti u potpunosti potvrđuje informacije
Slavjano-Arijevskih Veda, pretvara ih u pouzdan izvor informacija o
prošlosti naše civilizacije.
Vratimo se sada Priči o Jasnom Sokolu i setimo se, da je Nastenka
posle dugog puta stigla u «…do doline divne, gde je VAJTMAN
TRGOVAČKI stajao …». I na reljefnoj karti uralskog regiona: "... u blizini
kanala označene su ROMBOIDNE POVRŠINE.…». Na taj način, postaje
jasno da su ROMBOIDNE OBLASTI reljefne karte i STAJALIŠTA
TRGOVAČKIH VAJTMANA iz Priče— jedno isto.
I iz razgovora sa Aleksandrom Nikolaevičem Čuvыrovim utvrđeno je
da su na nađenoj reljefnoj karti otkrivene platforme različitih veličina i
različitih oblika, od rombidnih do trouglastih. Namena ovih platformi je
ostala tajna za istraživače. A svrha tih platformi nije drugo, već su one
POLETNO-SLETNE POVRŠINE za VAJTMANE i VAJTMARE, kako za
komercijalne svrhe, tako i druge. Može se pretpostaviti da su mesta
24
Еженедельный Журнал «Итоги.ru», № 13 (303), «Карта создателя», Степан
Кривошеев, от 1 апреля 2002 года.
54
različitih formi namenjena za VAJTMANE и VAJTMARE različitih vrsta

i veličina. Dimenzije, na primer, romboidnih površina su ogromne, i one su,
najverovatnije, bile namenjenie za poletanje i sletanje ogromnih
VAJTMARA. Za razjašnjenje situacije navedimo podatke iz Slavjano-
Arijevskih Veda o svrsi kosmičkih brodova, korištenih od strane naših
predaka.
VAJTMARIMA su naši preci zvali MATIČNE SVEMIRSKE
BRODOVE, koji su NOSILI U SEBI PO 144 VAJTMANA. Vajtmari,
najverovatnije, bili su svemirski brodovi MEĐUGALAKTIČKE
KOMUNIKACIJE i dugog dometa. U Priči ima sledeći pasus: «…
URMANSKIM ŠUMAMA je šetala, na visokim planinama se celom
svetu divila, i došla je ona, na kraju, do DOLINE ČUDESNE, gde je
VAJTMAN TRGOVAČKI stajao i iz doline u nebesa beskrajna
uzletao...». Za savremenog čoveka takve reči, kao urmanske šume, ništa ne
govore. A na kraju krajeva, URMANSKE ŠUME su pokrivene padine
URMANSKIH PLANINA, а URMANSKE PLANINE — to je staro ime
PLANINA URALSKIH (kasnije, Uralske planine zvali su još i Ripejske)!
Kada se pojavi poznata reč ili pojam, sve odjednom dolazi na svoje mesto.
Fraza "Sa visokih planina ona se celom svetu diila..." govori o tome da je
put Nastjin išao preko Urmanskih (Uralskih) planina.
Zbog činjenice, da se ovaj planinski venac prostire sa severa na jug
skoro po meridijanu, njen rodni dom je mogao da bude ili istočno ili
zapadno od Urmanskih (Uralskih) planina. Da bi Nastja bila u stanju da
dođe u "dolinu čudesnu", iz koje Vajtmani trgovački u nebesa bezkrajna
uzleću, morala je da pređe planinski venac. Obratimo pažnju i na to, da se
u Priči govori o tome, da su Vajtmani trgovački uzletali iz ČUDESNE
DOLINE. To znači, da je ova čudesna dolina mogla da se nalazi negde u
južnom regionu Urmanskih (Uralskih) planina. Dakle kao što su i same
Urmanskie (Uralske) planine pokrivene gustim šumama, i sa svih strana
okružene netaknutom tajgom, dolina u Urmanskim planinama je mogli biti
samo na Jugu Urala! Tako, kao što je opisano u Priči poletno-sletna
površina je mogla biti ili istočno ili zapadno od Urmanskih (Uralskih)
planina. Kada se govori u Priči o čudesnoj dolini — to nedvosmisleno
ukazuje na to da je poletno-sletna površina za Vajtmane ili Vajtmare
trebalo da se nalazi u neposrednoj blizini istih tih Urmanskih (Uralskih)
55
planina.
Evo, do kakvog zaključka se može doći, ako se obrati pažnja na
sadržaj teksta Priče. Ali... najneverovatnije ono što je na reljefnoj karti,
nađeno Aleksandrom Nikolaevičem Čuvirovim, zapravo na Jugu Urala,
zapadno od samog planinskog masiva, je bila otkrivena pravougaona oblast
ogromnih dimenzija. Ova čudesna dolina, sa koje trgovački Vaйtmani
uzleću u bezkrajna nebesa, ova poletno-sletna pista — je prosto epskih
razmera! Površina ove piste, igrališta, ili lakše — svemirske luke, je
DVADESET SEDAM HILjADA ČETIRI STOTINE ČETRDESET i više
KVADRATNIH KILOMETARA! U ovoj oblasti bezbedno su smešteni
gradovi Ufa, Blagovešensk, Sterlitamak, Salavat i svi manji gradovi i sela
između njih!
Dimenzije strukture stvorene od strane naših predaka jednostavno su
zapanjujuće! I ne manje poražava činjenica da je priča o Jasnom Sokolu
dala vrlo precizne informacije o događajima iz života naših predaka. I da
bi to uvideli, samo moramo biti u stanju da prodremo i shvatimo smismao
koji nam prenose naši preci. I za to i ne treba mnogo. Samo da pronađemo
smisao i značaj neiskorišćenih u našem vremenu reči i pojmova ili
povratimo pravo značenje tih reči i pojmova, zapravo onih, u koje su ga
stavili naši preci. I onda se dešava pravo čudo!
Ispada da je Priča upravo ono što je i trebalo da bude po svojoj
definiciji — opis stvarnih događaja iz prošlosti ruskog naroda,
peredavanih usmeno sa jedne generacije na drugu, od drevnih vremena do
današnjih dana. A prenešene od strane naših predaka kroz Priču o Jasnom
Sokolu informacije, su prosto neverovatne. Ali je zanimljivo i to kako su
naši mudri preci bili u stanju da prokrijumčare kroz preko pola milenijuma
informacije o stvarnim događajima iz prošlosti, informacije o događajima,
razumevanje koje omogućava da se prekine crni veo laži sa velike prošlosti
ruskog naroda, tačnije — naroda Rus!
Samo ruski čovek će tražiti pravi smisao reči i pojmova u Priči ili,
kako su kasnije postale poznate, u ruskim narodnim bajkama. Stranac ne
uspeva da vidi informacije, založene od strane naših predaka u usmenim
legendama, iz jednog jednostavnog razloga — strancu je nemoguće da
prodre u pravi smisao ruskih reči, pa on jednostavno neće ni uraditi to
smatrajući to kao nepotrebno. Samo genetska memorija, koju smo dobili
56
od predaka, pruža priliku da se vrati život rečima našeg velikog jezika, i

ove reči, oživljene, otkrivaju nam velike tajne iz prošlosti, koje bi mnogi
želeli da ostanu u zaboravu.
Mnogo dokaza je uništeno, ali niko nije mogao da uništi Priče, bajke.
Nijedan od naših neprijatelja nije ni pridavao njima značaj, smatrajući ih
glupim fantazijama. Ali, čak i za ruskog čoveka pravo značenje reči će se
otvoriti tek nakon što (ruski narod - rus) uspe da se probudi! I dok se to
ne desi, reči će zadržati svoje tajne, svoj pravi smisao. I da se uverimo da
je to tako, mi ćemo nastaviti analizu i videti da su u samo jednoj priči o
Jasnom Sokolu " SAKRIVENE " neverovatne informacije …
57
2.2. Planeta zemlja Boginje Karne

I tako, idemo dalje…
«…Dugo je leteo Vajtman trgovački sred zvezda nebeskih. Koliko je

vremena prošlo, ne znamo, samo je Nastenka jedan par gvozdenih ćizama
iznosila, jedan gvozdeni hleb pojela, a tu se i put Vajtmanom završio, ali
Nastenkinom putu kraja još nema....»
Dugo je leteo VAJTMAN TRGOVAČKI sred zvezda nebeskih...

sasvim je jasno da je brzina Vajtmana trgovačkog bila veća od brzine
svetlosti, inače bi putovanje trajalo stotine ili hiljade godina, i tada bi se
stvarno putovanje ispostavilo da je dugo. Ali... putovala je Nastja na
VAJTMANU TRGOVAČKOM— a to znači da postoji aktivna trgovina
između Midgard-zemlje i u ovom slučaju, planete-zemlje sa koje je
doleteo ovaj Vajtman. Zapravo zato to putovanje ne može biti previše
dugo, inače trgovinski odnosi gube svaki smisao. Dakle, trajanje ovog
putovanja je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ne više, zbog
prisustva aktivne, žive trgovine između planeta-zemlja.
Međutim, tokom putovanja je bilo savladano veliko rastojanje u
trilionima kilometara! Takvo rastojanje čovek, nikada ne napustivši svoj
rodni kraj, predstavlja sebi jednostavno nemogućim. I nije važno, da li je
u to vreme postojala mera male razdaljine — vrsta! I iako je vrsta veća od
jednog kilometra, suština se ne menja. Dakle, u Priči se koristi slika
gvozdenih čizmi i hlebova. Eto tu sliku, sa svom svojom apsurdnošću, lako
razume slušaoc Priče! Obratite pažnju na sledeće reči Priče:
«…samo je Nastenka jedan par gvozdenih ćizama iznosila, jedan

gvozdeni hleb pojela, a tu se i put Vajtmanom završio …»
U ovom odlomku se jasno ukazuje na to, da je SAMO Nastja JEDAN

PAR ČIZAMA IZNOSILA JEDAN GVOZDENI HLEB IZGLODALA, a tu
se i PUT VAJTMANOM ZAVRŠIO!
Korišćenje jednog para gvozdenih čizama i jednog gvozdenog hleba
simbolizuje prevazilaženje ogromnih rastojanja i kraj leta Nastje na
Vajtmanu trgovačkom od Midgard-zemlje do prve planete-zemlje, gde je
stigla Nastja! Sve to vreme, dok je Nastja "nosila" jedan par gvozdenih
58
čizama i "glodala" jedan gvozdeni hleb, ona je bila… UNUTAR

VAJTMANA, koji se PREMEŠTA U PROSTORU! Peremeštao se u
prostoru Vajtman, a Nastja se u to vreme nalazila unutar tog samog
Vajtmana! Iz ovoga je jasno, za koju svrhu su pripovedači uveli u priču
"gvozdene čizme" i "gvozdeni hleb". Vajtman trgovački je — relativno mali
svemirski brod za prevoz ljudi i robe, tako da nije bilo mnogo mesta za
šetnju! A sada hajde da obratimo pažnju na to, šta je Nastja radila, kada
je putovala "na svoje dve“:
«…Uzdahnula je Nastenka umorno, a kako je Vajtman sleteo na

zemlju prekrasnu, otišla je na put šumski, odlazeći ka spokoju plavog
sunca. Dugo vremena je ona išla, a kada je nastupila noć, na nebu iznad
zemlje su dve lune sijale, i vide Nastenka kulu u šumi.…».
Uzdahnula je Nastenka umorno... najverovatnije, od malo kretanja i

prostornog ograničenja unutar Vajtmana tokom leta i, našavši se na
površini druge planete-zemlje, otišla po putu šumskom, odlazećem na
spokoj, plavom Suncu! Tako da je prvi put posle letenja na Vajtmanu
trgovačkom Nastja gazila svojim nogama, a na nogama joj nisu bilie
nikakve gvozdene čizme, već, najverovatnije, od dobro urađene kože. I
otišla je Nastja na put šumski ka zapadu, ka odlazećem na spokoj plavom
Suncu! Na ovom mestu bih želeo da skrenem pažnju na to, da po PRVI
PUT U SVOM ŽIVOTU na drugoj planeti-zemlji, Nastja nije bila šokirana
izgledom DRUGE PLANETE-ZEMLjE, već je spokojno pošla šumskom
stazom!
Ali, van svake sumnje, rastinje se u toj šumi, barem, razlikovalo od
rastinja Midgard-zemlje, ali to nije iznenadilo Nastju, inače bi to rekli u
Priči! Nije iznenadilo Nastju ni plavo Sunce, iako je naše Jarilo-sunce žuto
patuljasto po zvezdanoj klasifikaciji i, shodno tome, žute boje. I još jedna
stvar, na koju ne obraća pažnju savremeni čitalac ili slušaloc Priče. Nastja
naziva svetlilo druge planete-zemlje suncem! A Suncem mi danas zovemo
naše svetlilo! U čemu je onda stvar? Stvar je u tome, da na tuđoj planeti,
čije ime Nastja ne zna, plavo svetlilo, čije ime Nastja ne zna, ona naziva
"Suncem plavim"!
Ispostavilo se da je SUNCE — ime, ne samo našeg svetlila... Dakle,
naši preci su tako zvali bilo koje svetlilo u svemiru, koji ima NE MANjE
59
OD OSAM PLANETA-ZEMLjI, A ZVEZDAMA su zvali ONA NEBESKA

SVETLILA, KOD KOJIH NEMA VIŠE OD SEDAM PLANETA-ZEMLjI!
Dakle, izraz «PLAVO SUNCE», s obzirom na prethodno navedeno, ukazuje
na to da planeta-zemlji, koje se okreću oko sunca planete-zemlje Boginje
Karne, NIJE MANjE OD OSAM! I sve ovo može da se "izvuče" iz teksta
Priče, SAMO ZNAJUĆI I RAZUMEVAJUĆI PRVOBITNO ZNAČENjE
REČI KOJE SU KORISTILI NAŠI PRECI! A da bi se uverili da je to
tako, dovoljno je podsetiti se da su naši daleki i ne vrlo daleki preci zvali
naše svetlilo RA ili JARILO-SUNCE! Baš kao što se i naša planeta zvala
MIDGARD-ZEMLjA, a ne samo ZEMLjA, kako je mi zovemo danas! Tako
da reč "sunce", nije predstavljalo za naše pretke ime našeg sunca, baš kao
što ni "Zemlja" nije predstavljala ime naše planete! Svaka planeta, svako
svetlilo kod naših predaka je imalo svoje ime, uključujući i one udaljene
mnogo svetlosnih godina planete zemlje i njihova svetlila. Sva SVETLILA i
PLANETE-ZEMLjE imala su imena koja su ovim nebeskim telima dali ne
naši preci, već stanovnici tih istih planeta-zemlji iz dalekih sazvežđa, sa
kojih su i naselili našu Midgard-zemlju u nekoliko etapa!
I naši preci su znali ta imena, koja su navedena u Slavjano-Arijevskim
Vedama! A to govori o tome da je još relativno nedavno Midgard-zemlja
ulazila u veliku objedinjenu civilizaciju, i o tome su znali, ČAK I PROSTI
POLjOPRIVREDNICI, koji žive u gluvoj, skoro netaknutoj tajgi! Sada mi
zovemo naše svetlilo Suncem, čak ni ne sumnjajući na to — da to nije
vlastito ime našeg svetlila, baš kao što mi sada zovemo našu planetu
Zemlju, čak ni ne sumnjajući da to — nije vlastito ime naše planete, već
naziv za sve planete! I to je tako postalo TEK posle nasilne
hristijanizacije ruskih zemalja, koja je počela krajem X veka!
Zapravo posle hristijanizacije ruskih zemalja, ali i svih zemlji Bele
rase, Midgard-zemlju su počeli zvati "PROSTO" ZEMLjA, a Jarilo-Sunce
—"PROSTO" SUNCE! Imajte na umu, društveni paraziti su uklonili iz
narodne upotrebe VLASTITA IMENA i naše PLANETE, i našeg
SVETLILA. Zašto su oni uklonili iz upotrebe upravo vlastita imena? Evo
zašto! Sačuvana u narodnoj upotrebi vlastita imena zvezda i planeta bi
dovela do toga da ne mogu onda da nametnu celoj civilizacije ideju
društvenih parazita o tome, da je naša MIDGARD-ZEMLjA — JEDINA
NASELjENA RAZUMNIM BIĆIMA PLANETA U SVEMIRU! I da je sam
60
Univerzum, između ostalog, nastao kao rezultat "božanske" kreacije, a

čovek, pored toga, "stvoren" po liku i obličju Božijem! Ali to je tema za
poseban razgovor. A sada da se vratimo na dalju analizu Priče…
Nastja, stigavši na drugu planetu-zemlju, nije iznenađena ni divljom
vegetacijom, ni plavim suncem, ni sa njene dve lune! A to znači, da je ona
bila SPREMNA za to, uključujući i to, da planeta zemlja, na koju je
doputovala, ima DVE LUNE! Čovek koji vidi to prvi put, mora da skrene
pažnju na to. Ali Nastja ne reaguje na to, kao da je to za nju svakodnevni
fenomen. A DVE LUNE za nju su zaista uobičajena pojava, jer još
nedavno Midgard-zemlja je takođe imala dve lune: bližu lunu Fatu i dalju
lunu Mesec! A ranije je naša Midgard-zemlja imala još i treću lunu — Lelu,
i iako je u vremenu Nastje Midgard-zemlji ostala samo luna Mesec, gotovo
svi su znali to da je ranije bilo TRI LUNE, A POTOM — DVE! I tako, za
Nastju dve lune na nebu druge planete-zemlje nisu bili nešto neverovatno i
neshvatljivo! Tako da po tome, kao i što se prenosi u Priči, može se
razumeti veoma mnogo o tome kakav svet je bio kod naših dalekih i ne baš
dalekih, predaka! A sada da se vratimo na sledeći pasus teksta Priče:
«…Razmislila je Nastenka: «Počiću u kulu, da ljude pitam, da li su

videli mog Jasnog Sokola iz čertoga Finista!»
Pokucala Nastenka na kulu. Živela je u toj kuli jedna starica - dobra
ili zla, to Nastenka nije znala. Otvorila je starica vrata, a pred njom stoji
prekrasna devojka.
— Pusti me bakice, da prenoćim!
— Ulazi, golubice, bićeš mi gost. Kako ti je ime, mila?
— Nastenka. A vi, ko ste, bakice?
— Ja sam boginja Karna. A da li daleko ideš, mlada devojko?
— Daleko ili blizu, ni sama ne znam, bakice. Ja tražim Jasnog Sokola
iz čertoga Finista. Da li si čula ti za njega, bakice Karna?
— Kako ne bih čula! Ja stara, odavno na svetu Svarožjem živim, ja
sam sve o svim svetovima slušala. Daleko je tebi do čertoga Finista ,
golubice moja, još pola kruga dugih daljina.
Ujutru boginja Karna probudi Nastenku i govori joj:
— Idi, mila, sada mojoj sestri boginji Želji, ona je starija od mene i
zna bolje . Možda, ona bolje tebe nauči i kaže ti, gde tvoj Jasni Soko živi.
A da ti mene, staru, ne zaboraviš, uzmi srebrni konac i zlatno vreteno, a
61
da kudelju ispredeš – zlatnu nit provuci. Brižno čuvaj moj poklon,

Nastenka, neka uz put sa tobom bude, a kada se put završi - sama ga
pokloni.
Nastenka uze poklon, diveći mu se i reče domaćici Karni:
— Blagodarim, boginjo bakice. A gde da idem, na koju stranu?
— A ja ću tebi klupče dati, samokotrljajuće i putomerno. Kuda se
klupče skotrlja, a ti njega sledi. A kad pomisliš da predahneš, golubice,
sedi na travu i klupče će stati, tebe očekujući.
Poklonila se Nastenka staroj boginji Karni, i pošla sledeći klupče.
Dugo ili kratko, Nastenka na put nije mislila, sama se sebi nije žalila, i vidi
ona, šume su tamne boje, u polju trava raste nehlebna, bodljikava, gore
gole, kamenite, i ptice nad zemljom ne pevaju. Nastenka je još dalje išla,
sve je više žurila. Gleda, opet dolina prekrasna, a na njoj Vajtmani zlatni,
svi trgovački. Izmolila je Nastenka dobre ljude na Vajtmanu zlatnom
trgovačkom, preobula u drugi par čizama gvozdenih, skupila klupče
putomerno i otišla sa zemlje divne, gde boginja Karna živi. …»
Kao što se može videti iz ovog odlomka Priče, Nastja NIJE znala, na
kojoj se planeti ona nalazi. U tome postoji neka neobičnost, jer kupci-
trgovci sa Vajtmana trgovačkog, na kome je doletela do ove planete-
zemlje, van svake sumnje, znali su vlastito ime te zemlje. Ili ona nije
pitala kupce-trgovce za to, što je veoma čudno i sumnjivo, ili im vlastito
ime ove planete-zemlje nije bilo poznato, iz ovog ili onog razloga. Ali
glavna stvar u imenu ove planete-zemlje je u tome, šta se desilo sa
Nastenkom na tom putu, i kako je na sve to reagovala. Zapravo Nastjina
reakcija na sve što se dešavalo može nam reći mnogo o pogledu na svet i
predstavama naših dalekih predaka!
Nije znala Nastja, prema tekstu Priče, ni ime stare žene, koja joj je
otvorila vrata. Sasvim "slučajno" je stara žena bila Boginja Karna. I prvo
što je pitala Boginju Karnu Nastja, zna li ona za čertog Finista i kako da
stigne tamo? Dobivši odgovor od Boginje Karne, da do čertoga Finista im
još POLA KRUGA DALEKIH DALjINA, Naastja je počela da se priprema
za novo putešestvije. Uzgred, reč putešestvije je— "putem šestvuju
(marširaju)", što znači "ići svojim putem", drugim rečima, tražiti svoj put,
smisao svog života i sebe realizovati.
U naše vreme, ova reč je dobila potpuno banalno značenje, značenje
62
koje se svodi na fizičko premeštanje čoveka iz jedne tačke u drugu. Naši

preci su imali za to drugu reč — lutanje, koja se u savremenom jeziku
primenjuje sve ređe i ređe.
Zaborav mnogih reči i namerno izvrtanje istinskog značenja drugih,
dovodi do toga da čak i genetski ruski čovek ne razume značenje mnogih
reči ili ih pogrešno razume. Jezička sabotaža, sprovedena od strane
neprijatelja ljudskog roda, dovela je do toga da za savremenog ruskog
čoveka ove reči znače malo. Većina, na skenirane očima reči «DALEKA
DALjINA», čak i ne zaustavi na njima pažnju, smatra ih samo književnim
izrazom! Jer za naše pretke ove, naizgled obične, ali nama neshvatljive
reči su ispunjene konkretnim značenjem. «DALEKA DALjINA» — to nije
samo slika percepcije velike udaljenosti naših "primitivnih" predaka, već
JEDINICA DUŽINE, jednaka približno, 1,4 SVETLOSNE GODINE po
savremenim predstavama. Za one koji su zaboravili ili kome je nepoznat
pojam "svetlosne godine", dozvolite mi da vas podsetim da je
SVETLOSNA GODINA — prema savremenim konceptima, rastojanje
koje svetlost prelazi u roku od jedne godine, ako pretpostavimo da je
BRZINA SVETLOSTI u prostoru jednaka 300 HILjADA KILOMETARA
U SEKUNDI. Dakle, SVETLOSNA GODINA iznosi 9,4608х1012 km i,
shodno tome, DALj DALEKA približno je jednaka udaljenosti od
13,245х1012 км.
A sada hajde da pogledamo činjenice šta je «POLTORA KRUGA»?
Šta je pola — jasno je svima, a pojam "kruga" kod naših predaka bio je
drugačiji od savremenog. Pre svega, ovde se ima u vidu SVAROŽJI KRUG,
koji se sastojao od 16 DELOVA, dakle, u numeričkoj protivvrednosti
poltora kruga jednako je 24. I, ako se sada prevede sve u jasne nama
veličine, POLTORA KRUGA DALEKIH DALjINA će biti jednaka
udaljenosti od 33,6 SVETLOSNIH GODINA ili 3,1788288х1014 km. Na
Taj način, od planete Boginje Karna do čertoga Finista rastojanje iznosi
33,6 svetlosne godine, dok u isto vreme od Midgard-zemlje, to rastojanje
iznosi 27 DALEKIH DALjINA ili 37,8 svetlosnih godina. Ispostavilo se da
od Midgard-zemlje do planete Boginje Karna rastojanje iznosi 3 DALEKE
DALj ili 4,2 SVETLOSNE GODINE.
Interesantna slika se pojavljuje - od Zemlje na takvom rastojanju
nalazi se SAMO JEDNA ZVEZDA — ALFA (α) CENTAUR. A to znači da
63
je prva stanica Nastje na planeti-zemlji od planetarnog sistema ALFA (α)

CENTAUR, i da je na našoj Midgard-zemlji u vreme kada je stvorena
Priča o Jasnom Sokolu, postojala visoko razvijena civilizacija. I još bih
želeo da napomenem da takva SLUČAJNOST u Priči "O Jasnom Sokolu" i
RASTOJANjE DO PRVE PLANETE-ZEMLjE, na kojoj je Nastja upoznala
Boginju Karnu, i RASTOJANjE DO NAJBLIŽE ZVEZDE ALFA (α)
CENTAUR NE MOŽE BITI SLUČAJNO. I to je JOŠ JEDNA
NESUMNjIVA POTVRDA ISTINITOSTI informacija iz Slavjano-
Arijevskih Veda.
Prema savremenim podacima ALFA (α) CENTAUR je — žuta zvezda,
rastojanje (od Zemlje) — 4,36 SVETLOSNIH GODINA, ima prečnik
nešto veći od prečnika Sunca. Treba obratiti pažnju na činjenicu da je
tačna udaljenost do zvezde Alfa Centaur dobijeno relativno nedavno — u
2003. godini. A pre toga različiti izvori daju informacije o udaljenosti do
ove zvezde OD 4,3 DO 4,5 SVETLOSNE GODINE! I tek nedavno je
definisana tačan udaljenosti do ove zvezde, i ispostavilo se da je ravno
4,36 SVETLOSNE GODINE. Ako se prevedu svetlosne godine u mere
rastojanja naših predaka, onda rastojanje do najbliže zvezde, o kojoj se
govori u Priči, ispostavlja se ravno 4,2 SVETLOSNE GODINE.
Slučajnost udaljenosti do ove zvezde sa tekstom Priče jednostavno je
neverovatna. I sama zvezda praktično je identična našem Suncu. Sve ovo
svedoči o tome da je brzina kretanja Vajtmana trgovačkog u prostoru bila
veća od brzine svetlosti, jer, ČAK i ako bi brzina Vajtmana bila JEDNAKA
BRZINI SVETLOSTI, onda bi Vajtmanu trgovačkom za let tamo i nazad
do NAJBLIŽE ZVEZDE TREBALO VIŠE OD OSAM GODINA! O kakvoj
trgovini može da se pri tome govori, ako je to vreme puta do najbliže
zvezde?! A šta onda govoriti o zvezdama, udaljenim na desetine, stotine i
hiljade svetlosnih godina?! Pri takvoj "trgovini" dobijen nalog sa druge
planete će dobiti samo potomci kupaca! Tako da čak i takva jednostavna
logika govori o tome, da se Vajtmani trgovački premeštaju u prostoru
brzinom, koja prelazi usvojenu za konstantu savremene nauke brzinu
svetlosti …
I mada postoje neke razlike u brojevima (16 stotinki dalji) između
savremenih podataka i drevnih, trebalo više verovati tačnosti naših
predaka, jer su, barem, leteli do drugih zvezdi i planeta-zemlji, dok su
64
savremeni podaci dobijeni čisto teoretski. Da, i brzina svetlosti (C) nije
konstanta (stalna) i varira u dosta širokim granicama, za šta ima dosta
dokaza i u savremenoj nauci. Dakle, neke razlike između podataka naših
predaka i čisto teorijske pretpostavke savremenih naučnika, zasnovanih
na konceptu svetlosne godine, kao jedinice merenja, su samo potvrda
istinitosti informacija, izloženih u Priči o Jasnom Sokolu. Pored toga,
zvezde, kao i sve ostalo, kreću se u odnosu na osu naše Galaksije i u
odnosu jedna prema drugoj, tako da je rastojanje do susedne zvezde u
vreme putovanja Nastje nešto drugačije, nego što je sada.
Ali, neko može da obrati pažnju na to, da Nastja opisuje planetu koja
ima PLAVO SUNCE. Skeptik već počinje da radosno trlja ruke u
očekivanju zadovoljstva razobličavanja još jedne prevare. Ali... radost
skeptika će biti malo preuranjena, da ne kažemo to ništa oštrije. Naša
putešestvenica govori o... odlazećem na pokoj PLAVOM SUNCU. Naše
ODLAZEĆE NA POKOJ SUNCE JE — CRVENO, a ponekad i bordo.
Posebno je jarko to izraženo u zimskom periodu, pri jakim mrazevima. Da
li to znači da je naše Sunce crveno ili bordo? Mislim da ne. Postoji
nekoliko razloga za to:
1. NAGIB OSE PLANETE u odnosu na svoje Svetlilo. Ako je

PLANETARNA OSA NAGNUTA KA SVOM SVETILU, kao u slučaju sa
našim Suncem, premeštanje spektra će se kretati u stranu dužih optičkih
talasa, odnosno, desiće se CRVENI POMAK SPEKTRA. Ako je
PLANETARNI OSA NAGNUTA OD SVOG SVETLILA, pomeranje
spektra će se kretati u pravcu kraćih optičkih talasa, odnosno, desiće se
PLAVI POMAK SPEKTRA.
2. RASTOJANjE OD PLANETE DO NJENOG SVETLILA. Što je
bliža planeta svom svetlilu, veći je procenat kratkih optičkih talasa u
spektru svetlosti zvezda, koji dolazi do planete. Što je dalje od svetlila,
veći je procenat dugih optičkih talasa u spektru svetlosti zvezda, koji
dolazi do planete.
3. GASNI SASTAV ATMOSFERE. Čak i mala promena u odnosu
gasova, koji formiraju atmosferu, izaziva značajne promene spektra
apsorpcije atmosfere planete zračenja zvezde. Sadržaj u atmosferi
drugih planeta, inertnih gasova, takođe dovodi do značajne promene
spektra apsorpcije atmosfere zračenja zvezde.
65
Dakle, odlazeće za horizont Plavo Sunce, koje je videla Nastja na

planeti Boginje Karne, ne znači da se ova planeta-zemlja ne nalazi u
sistemu Alfa (α) Centaur. Ko još nastavlja da sumnja, preporučujem da
pogleda naše Sunce kroz različite filtere, koji stvaraju sličan efekat kao i
gore navedeni razlozi. A sada da se vratimo na kosmičku odiseju
jednostavne ruske devojke, koja je (odiseja) u stvari, kao što postaje
jasno, bila realni događaj…
Nastja je dobila od Boginje Karna poklone i objašnjenje, kako dalje da
traži Jasnog Sokola, i dala joj je još i klupče samokotrljajuće, putomerno,
da bi joj to klupče pokazivalo put, kuda treba da ide. Zahvalila je Nastja
Boginji Karni i otišla za klupčetom putomernim. I opet, nije obula Nastja
gvozdene čizme, iako je veoma dugo išla za tim klupčetom
samokotrljajućim. Najverovatnije, klupče samokotrljajuće, putomerno —
još je jedan način, potreban za prenos informacija na dostupnom za
slušaoca Priče jeziku. Naročito posle planetarne katastrofe, koja se
desila 13 025 godina (2016. godine), kada je civilizacija naših predaka
odbačena na nivo Kamenog Doba.
Govoriti slušaocima, da na drugoj planeti-zemlji postoji navigacioni
uređaj, koji je ukazivao na pravac do željenog objekta, bilo je praktično
beskorisno! U to vreme ljudi više nisu znali ni šta je instrument, ni,
pogotovo, šta je navigator, koji se, između ostalog, još i sam po sebi
peremešta, ukazujući pravi pravac kretanja do postavljenog cilja. Prema
Priči, Nastja je prilično dugo pratila klupče putomerno pored strašnih
šuma, polja, planina. Sve joj je bilo nepoznato na ovoj planeti-zemlji, što je
potpuno prirodno. Prirodno, ali, ipak, Nastja se NIJE IZNENAĐIVALA
RAZLIČITOM OD MIDGARD-ZEMLjE PRIRODOM. I dovelo ju je
klupče putomerno do DRUGE DOLINE ČUDESNE — DRUGOG
KOSMODROMA-KOSMIČKE LUKE.
Tako da, pod DOLINOM ČUDESNOM u Priči se daje slika
KOSMODROMA, sa kojeg su uzletali i na koji su se prizemljivali Vajtmani
trgovački. Ali, zaista, za devojku koja nikada ranije nije napuštala
roditeljski skuf u šumama tajge Zapadnog Sibira, ogromne, savršeno
ravne i glatke poletno-sletne površine zaista bi trebalo da izgledaju kao
doline čudesne, jer ona jednostavno nije imala odgovarajući pojam za
svemirsku luku! Dakle, na planeti-zemlji Boginje Karne bilo je nekoliko
66
različitih kosmodroma, sa kojih Vajtmani trgovački lete na druge planete-

zemlje, a možda je, to bilo tako, da je svaka civilizacija imala svoje
kosmodrome, pošto je u drugoj dolini čudesnoj videla Vajtmane
trgovačke, i to sve ZLATNE!
A to potvrđuje misao o tome, da su na planeti-zemlji Boginje Karne
civilizacije sa drugih planeta-zemlji imale svoje kosmodrome. Mada nije ni
to bitno, već to što je Nastja našla zlatni Vajtman trgovački, koji leti do
željene joj planete-zemlje Boginje Želje, i što je ubedila kupce-trgovace
da je sa sobom povedu! Kada je ona letela Vajtmanom trgovačkim, sa
kojim je stigla na planetu-zemlju, gde je živela Boginja Karna, kupci-
trgovci su se vraćali sa tržišta na Midgard-zemlji, tako da nije bilo
iznenađujuće da su svi razumeli Nastjin jezik, kojim se obratila kupcima-
trgovcima! Ali... na drugom kosmodromu ona ubeđuje kupce-trgovce, koji
su doleteli na ovu planetu-zemlju zbog trgovine na TOJ planeti-zemlji, a
ne na Midgard-zemlji! Na kosmodromu Midgard-zemlje nije bilo zlatnih
Vajtmana, inače bi Nastja to saopštila, ali to, što su je razumeli kupci-
trgovci sa još jedne planete-zemlje saveza slavjano-arijevskih civilizacija,
govori o tome da je ruski jezik, odnosno, PRAruski, bio međuzvezdani
jezik komunikacije, tj. sve civilizacije ovog saveza govorile su na jednom
jeziku, ili su barem znale ruski jezik!
Da je drugačije, u Priči bi se pojavila još jedna neverovatna slika
nečega, poput klupčeta putomernog! A to se nije desilo, i Nastja lako
razume kupce-trgovce sa druge planete zemlje, koji su došli na zlatnim
Vajtmanima trgovačkim, a i oni su razumeli nju, što onda govori o tome da
su svi oni komunicirali NA ISTOM JEZIKU! I potpuno je jasno da je
Nastja mogla znati samo svoj maternji jezik! Ni o kakvim prevodiocima ili
kupcima-torgovcima, koji ne razumeju njen maternji jezik, se u Priči
uopšte ne govori. I bilo bi čudno, ako ne bi postojalo jedno jednostavno
objašnjenje — SVI SU GOVORILI NA ISTOM JEZIKU!
67
2.3. Planeta – zemlja Boginje Želja

Pre nego što krenemo zajedno sa Nastenkom na put zlatnIM
VajtmanOM trgovačkIm na drugu planetu-zemlju na kojoj je živela starija
sestra Boginje Karne, želeo bih da skrenem pažnju na još jednu nijansu!
Samokotrljajuće putemerno klupče je dovelo Nastju na kosmodrom, sa
koga Vajtmani trgovački lete UPRAVO NA PLANETU-ZEMLjU NA
KOJOJ JE ŽIVELA BOGINjA ŽELjA, a ne na bilo koju planetu-zemlju. I
tek popevši se na zlatni Vajtman trgovački, Nastja je obula sledeći,
DRUGI PAR ŽELEZNIH ČIZAMA:
«…Dugo je žurio Vajtman zlatni sred zvezda nebeskih, koliko je

prošlo vremena - ne znamo, samo je Nastenka je još jedan par gvozdenih
čizama obula, i još jedan gvozdeni hleb pojela, a ovde je put i zlatni
Vajtman završio, a Nastenki puta još kraja nema. …»
I ponovo se u Priči primenjuje isti način za prenos slušaocima

predstave o ogromnom rastojanju, koje je prevalio zlatni Vajtman
trgovački na kojem leti Nastja! Koštalo je "samo" Nastenku toga da iznosi
još jedan par železnih čizmi i pojede još jedan gvozdeni hleb, i tu je i putu
od planete-zemlje Boginje Karne do planete-zemlje Boginje Želje kraj!
Ispostavilo se nevažnim, koliko je rastojanje između planeta preletela?!
Na kraju krajeva, udaljenost od Midgard-zemlje do planete-zemlje
Boginje Karne u planetarnom sistemu ALFA (α) CENTAUR JE — 3
VELIKE DALj ILI 4,2 SVETLOSNE GODINE. Da li to znači da je i
rastojanje od planete-zemlje Boginje Karne do planete-zemlje Boginje
Želje isto? Naravno da ne! Naši preci su veoma precizno merili rastojanja,
pa čak i rastojanja između raznih zvezda i planeta! A to označava samo
sliku velikih razdaljina, koja je razumljiva slušaocima Priče, koji u većini
slučajeva ne putuju dalje od susednog tržišta! A sada da se vratimo
ponovo na tekst Priče:
«…Sleteo je Vajtman zlatni na zemlju tamnu, neuglednu, Rudno sunce

iza gora sedi, toplotu i svetlost ne daje mnogo, a lune na nebu iznad te
zemlje uopšte nema.Vidi Nastenka - crna šuma je blizu, i hladna noć
nastupa, a na ivici šume, u usamljenoj kuli vatra obasjava prozore.…».
68
Po tom opisu je jasno da zvezda ove planete, po savremenoj

klasifikaciji, pripada klasi Crvenih Patuljaka, koja odgovara poslednjoj
fazi života zvezde. U principu, Crveni Patuljci — su umiruće zvezde.
Nedostatak svetlosti i toplote određuje siromaštvo planetarnog života, a
to je nemoguće zamisliti čoveku, dalekom od nauke i koji nema pojma o
postojanju drugih svetova, i kakva je bila, u principu, Nastja. I ova
planeta-zemlja NIJE imala LUNU uopšte, na šta se posebno obraća pažnja
slušalocima Priče! Nimalo lepa je bila planeta-zemlja, na kojoj je živela
Boginja Želja!
«…Ispusti Nastenka iz ruku klupče putomerno na zemlju nepreglednu,

i požurilo je ono ka toj kuli. Pratila je Nastenka klupče i pokucala na
prozor:
— Domaćine dobri – pustite me da prenoćim!
Izašla je iz kule starica, starija od prve što je ugostila Nastenku.
— Kuda ideš, prelepa devojko? Koga ti tražiš po svetu?
— Tražim, bakice, Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Bila sam kod
stare boginje Karne u šumi, na divnoj zemlji pod suncem sinjim, kod nje
sam noćivala, ona za Jasnog Sokola nije čula, nije ga videla u svojoj
Zemlji. Rekla mi je, da možda njena rodjena sestra, boginja Želja, zna.
Pustila je starica Nastenku u kulu, nahranila, napojila, i na spavanje je
poslala. A ujutru je probudila gošću i rekla joj:
— Slušaj mene, mila devojko. Mene zovu boginja Želja. Daleko je tebi
tražiti Jasnog Sokola, do čertoga Finista od nas je ne manje od 22.5
dugih daljina i još jedna polovina pride. Vedat (znam) za njega ali ga nisam
vedala (upoznala), gledala sam ja na našoj neuglednoj zemlji velikoj -
Jasnog Sokola - nisam videla. A ti idi sada, našoj starijoj rođaci sestri,
boginji Sreći. ona je mlađa ćerka Bogorodice Makoš, ona plete ljudima
srećnu sudbinu i po svemu to bi trebala da zna. A da bi me se sećala, uzmi
od mene mali poklon. Na radost će on tebi biti, a u nevolji će ti pomoć
pružiti.
I dade boginja Želja svojoj gošći na poklon srebrni tanjir i zlatno
jaje.
Zahvali se Nastenka staroj boginji - domaćici, zatraži oprost za
pričinjenu smetnju, pokloni joj se i pođe sledeći klupče putomerno.…»
69
Iskoristila je Nastja klupče putemerno — navigator, koje ju je i

dovelo do kule, gde jej živela Boginja Želja. Veoma je bio "pametan" dar
Boginje Karne — "samokotrljajuće klupče putomerno"! Dovelo je Nastju
ne bilo gde, već odmah do kule Boginje Želje. Veoma radoznalo Nastja
govori Boginji Želji o potrazi za svojim Jasnim Sokolom. Ona joj govori da
o tome, da njena mlađa sestra Boginja Karna, jeste znala za njega, ali da
o njemu na njenoj planeti-zemlji ništa NE ZNA! Ili, drugim rečima, da ga
na planeti Boginje Karne nikada NIJE bilo, jer da je on posetio njenu
planetu-zemlju, ona bi o tome znala!
Veoma neobično odgovara na pitanje Nastjino o Jasnom Sokolu
Boginja Želja. Prvo, ona veoma jasno govori o udaljenosti od njene
planete-zemlje do čertoga Finista: «…do čertoga Finista od nas je ne
manje od 22.5 dugih daljina i još jedna polovina pride … ». «OD NAS JE
NE MANjE OD 22,5 DALEKIH DALjINA I JOŠ JEDNA POLOVINA
PRIDE …», tj., ona ukazuje na rastojanje do Čertoga Finista OD NjENE
PLANETE ZEMLjE! Upravo od njene planete-zemlje, a ne od Midgard-
zemlje! Ali rastojanje od — 22,5 DALEKIH DALjINA — jednako je
udaljenosti 31,5 SVETLOSNE GODINE ili 2,980152х1014 km. Nastja se
približila Čertogu Finista za 2,1 SVETLOSNU GODINU.
Samo na trenutak zamislite koliko bi vremena bilo potrebno
savremenim "kosmičkim brodovima", da prevaziđu takvo rastojanje! Ništa
manje zanimljiv je i odgovor Boginje Želje o samom Jasnom Sokolu. Ako je
Boginja Karna samo SLUŠALA za Jasnog Sokola, Boginja Želja je o njemu
VEDALA, ALI NA NjENOJ NEUGLEDNOJ ZEMLjI NIJE GA VIDELA!
U ovoj frazi je skrivena veoma interesantna informacija! VEDATI i
VIDETI — NIJE JEDNO TE ISTO! Drugim rečima, moguće je VEDATI
NE VIDETI, а VIDETI — NE ZNAČI VEDATI. Malo ko obraća pažnju
na to! Ova fraza daje jasnu definiciju toga, da je naš organ čula vid —
najvažniji a da informacije dobijene od njega, NE DAJU ZNANjE!
Na kraju krajeva, VEDATI ZNAČI - ZNATI! I Boginja Želja jasno i
glasno govori o tome, da VEDATI I VIDETI NIJE ISTO! I šalje Nastju
svojoj starijoj rođaci sestri Boginji Sreći! I još, Boginja Želja daje svojoj
gošći na poklon SREBRNI TANjIR I ZLATNO JAJE! Dozvolite mi da vas
podsetim da je jedan od dva poklona Boginje Karne već bio veoma koristan
Nastenki — samokotrljajuće klupče putomerno — NAVIGATOR, koje
70
UKAZUJE NASTENKI, GDE TREBA DA IDE PO DRUGIM

PLANETAMA-ZEMLjAMA! Sasvim dobar navigacioni uređaj, u kome su
pohranjeni podaci o svim planetama-zemljama ujedinjenih civilizacija, a
može biti, i ne samo njih! Mislim, da i drugi dar Boginje Karne i darovi
Boginje Želje nisu ništa manje NEOBIČNI! Ostaje samo slediti tok
pripovedanja Priče, kada će i ovo "oružje" opaliti! Ali, hajde da ne trčimo
pred rudu i da pratimo "tok" događaja Priče:
«…Ide Nastenka, a priroda na nepreglednoj zemlji oko nje čudna je

sasvim. Gleda ona - jedna crna šuma na svoj zemlji raste, i čistog polja tu
nema. I drveće, što je dalje,bez krošnji je, rastu njihova debla međusobno
isprepletena. U svemu je sve tamno: sunca rudnog na nebu nema, samo
jedan grimizni sjaj zalaska sunca. Nestala je crna šuma i videla je Nastja
veliku pustoš, crnim kamenom obloženu. Zamolila je Nastenka dobre ljude
na Vajtmanu ognjenom, preobula treći par gvozdenih čizama, skupila
klupče putomerno i otišla iz te neugledne Zemlje, gde dobra boginja Želja
živi.…»
Nakon napuštanja kule Boginje Želje, Nastja je krenula na put.

Interesantan je u Priči i opis prirode planete-zemlje Boginje Želje. Prema
opisu, na planeti-zemlji Boginje Želje nema livada, polja i stepa, kao na
Midgard-zemlji, već samo CRNA ŠUMA! Prisustvo šuma znači da na ovoj
planeti-zemlji postoje rastinja, ali mnoge će iznenaditi da ih Nastja naziva
Crnim. Na našoj Midgard-zemlji, i danas se neki šumski predeli nazivaju
"Crnim šumama"! Da li to znači da je drveće u tim šumama crno? Nikako
ne! Ali, u vreme Nastje, čak i najgušće i najtamnije šume nazivali su šume
Urmane, ali ne i Crne! I to je direktno navedeno u samoj Priči, jer, ako u
Priči Nastja ide po šumi Urmanoj, a ne po Crnoj šumi, to znači samo jedno
— šuma je u stvari bila CRNE BOJE!
A to je povezano sa time, da je lišće drveća ove Crne šume ili tamno-
zelene boje, pretapajuće u crnu, ili potpuno crne boje. CRNA BOJA
LIŠĆA ZNAČI POTPUNU APSORPCIJU LISTOVA OVIH STABALA
ZRAČENjA, DOLAZEĆEG OD UMIRUĆEG SUNCA! Upravo nedostatak
zračenja od Sunca rudnog ove planete-zemlje dovelo je do toga, da je
drveće šume raslo u visinu, prepličući se svojim stablima, što im je
omogućavalo da se ne slome pri prvom naletu vetra. Na kraju krajeva,
71
slabo osvetljavajući površinu planete umiruće svetlilo nije dozvoljavalo

biljnom svetu da se razvija snažno, kao što se to dešava kod biljaka na
Midgard-zemlji. Tako su stabla ove Crne šume rasla ne širinu, već u visinu,
da bi dobila malo više svetla, a i u spektru umiruće zvezde, po svemu
sudeći, dominirao je infracrveni spektar, sa svim svojim posledicama. I da
bi preživele u takvim, veoma surovim prirodnim uslovima, biljke su morale
da se prilagode tim uslovima i prepliću stablima — to je prinudni način
zajedničkog opstanka. Čak i samo ova informacija potvrđuje da se u Priči
opisuju STVARNI DOGAĐAJI, čiji je svedok postala Nastja tokom svoje
potrage za Jasnim Sokolom! Ni Nastja, ni bilo ko drugi NIJE MOGAO DA
IZMISLI NIŠTA SLIČNO!
Još jedna zanimljiva nijansa je sadržana u ovom odlomku Priče: iz ove
čudne Crne šume klupče putomerno vodi Nastju na VELIKU PUSTOŠ,
CRNIM KAMENOM OBLOŽENU, NA KOJOJ SU VATRENI
VAJTMANI STAJALI. Na ovom mestu se daje pun opis kosmodroma, na
kamenim pločama crne boje na kojima su stajali vatreni Vajtmani —
svemirski brodovi za međuzvezdane letove! Tako da pretpostavka o tome,
da DOLINA DIVNA iz Priče nije ništa drugo već KOSMODROM, nalazi
PUNU POTVRDU U TEKSTU SAME PRIČE! I opet, našavši se na
kosmodromu, Nastja "obuva" još jedan par gvozdenih čizmi i penje se na
vajtman vatreni, ka planeti-zemlji, na kojoj je živela Boginja Sreća:
«…Dugo je žurio Vajtman ognjeni sred zvezda nebeskih po putu

Perunovom, koliko je prošlo vremena - ne znamo, samo je Nastenka i treći
par gvozdenih čizmi iznosila, treći gvozdeni hleb pojela, a tu je i Vajtman
ognjeni put završio, a Nastenki puta još kraja nema…»
72
2.4. Planeta-zemlja Boginje Sreće

Dugo je žurio Vajtman vatreni po putu Perunovom. Nebeskom Belom
Rekom ili putem Perunovim su naši preci zvali Mlečni Put! A to znači, da je
Vajtman vatreni žurio paralelno sa ravni naše Galaksije! I ponovo se slika
"dotrajalog" trećeg para gvozdenih čizama i "pojedenog" trećeg
gvozdenog hleb koristi za poruku o tome da je još jedan međuzvezdani
let, ovaj put na vatrenom Vajtmanu, završen:
«…Spustio se Vajtman ognjeni na zemlju slavnu, bogatu. Zlatno sunce

stoji iznad mora i daje puno svetla, a četiri lune sa neba divnim svetlom
zemlju zasipaju. Vidi Nastenka - more tirkizno, šuma zlatnolisna blizu, a
na kraju te šume usamljena kula stoji…».
I ponovo se pred publikom Priče otvara potpuno novi svet, potpuno

različit od planete-zemlje, koju je posetila Nastja ranije. Zlatno sunce
tog planetarnog sistema pripada KLASI F po savremenoj SPEKTRALNOJ
KLASIFIKACIJI, njegova spektralna temperatura T je oko 6600К.
Spektralna temperatura se meri u stepenima Kelvin (К). Naše Jarilo-sunce
pripada KLASI G po istoj spektralnoj klasifikaciji, i toj klasi odgovara
spektralna temperatura T oko 5600К. Dakle, u KLASU G spadaju zvezde,
kao što je naše Sunce, alfa Kentaur, Kapelaa! A u KLASU F — zvezde
Kanopus i Procion! Spektralna temperatura zvezda tih susednih klasa se
razlikuje samo za 1000 stepeni po Kelvinu, uslovi nastanka i razvoja života
veoma su bliski zvezdama KLASE F i KLASE G.
U skladu sa ovom spektralnom klasifikacijom, RUDNO SUNCE
planete-zemlje Boginje Želje pripada KLASI M sa temperaturom T oko
2800К. Zvezde KLASE F i G imaju najveći intenzitet svetlosti u ŽUTIM
ZRACIMA, a zvezde KLASE M sijaju pretežno u CRVENOJ OBLASTI i
izuzetno malo emituju PLAVU OBLAST. Zato su zvezde KLASE M naši
preci zvali RUDNIM SUNCEM! Jer RUDNA BOJA SЕ DOBIJA KADA
SЕ POMEŠAJU CRVENA I PLAVA, sa značajnom dominacijom crvene!
Kod zvezda KLASE F i G u spektru dominiraju žuti zraci,
temperaturna razlika je od 1000 stepeni zbog činjenice da kod zvezda
KLASE F dominiraju zraci vrha žutog spektra, a kod zvezda KLASE G kod
dominacije zračenja žutog dela spektra, unutar samog žutog dela spektra
73
NEMA dominantnih poddijapazona! Distribucija snage zračenja zvezdi po

širokom opsegu spektra veoma značajno utiče na razvoj života na njihovim
planetama, na njihov oblik, itd .U spektru zvezda KLASE F i G mnogo je
linija jonizovanih metala, naročito gvožđa. To je vrlo važan detalj, jer
SPEKTRALNA LINIJA JONIZOVANOG GVOŽĐA IMA ZELENU
BOJU! Dakle, u spektru našeg Jarilo-Sunca je mnogo jonizovanog
zračenja gvožđa. Za biljni život na proteinskoj osnovi ima veliki značaj
spektar zračenja sunca. Postoji optimalan opseg za biljne organizme na
bazi ugljenika. Dakle, biljke reflektuju od površine listova, u kojima se
odvija organska sinteza, štetne ili višak spektralnih linija.
U uslovima Midgard-zemlje, kao višak spektralnih linija zračenja
našeg svetla javljaju se linije jonizovanog gvožđa, koje imaju zelenu boju.
Upravo iz tog razloga lišće većine biljaka naše Midgard-zemlje je ZELENE
BOJE! Jer boje koje vidimo svojim očima su te linije spektra, koje se
reflektuju od površine. Zelena boja listova znači da površina lišća
apsorbuje ČITAV SPEKTAR ZRAČENjA NAŠEG SVETLILA, OSIM
DELA ZELENOG PODDIJAPAZONA!
Dakle, Nastja je stigla na planetu-zemlju, čije Zlatno Sunce pripada
zvezdama KLASE F, i temperaturne površine od HILjADU STEPENI
VIŠLjE NEGO KOD JARILO-SUNCA MIDGARD-ZEMLjE! Upravo iz
tog razloga je na ovoj planeti-zemlji mnogo toplote i svetlosti, kako je
primetila Nastja! Primetila je Nastja i to, da je na ovoj planeti-zemlji
ČETIRI LUNE, i da šuma raste ZLATOLISNA! Šuma zlatolisna znači da
je lišće u ovoj šumi BOJE ZLATA!
Ne napravljeno od zlata, kako mogu da pomisle neki, već zlatne (žute)
boje! A to znači da površina lišća drveća i biljaka na ovoj planeti-zemlji
reflektuje SAMO VIŠAK DELA ŽUTOG PODDIJAPAZONA SPEKTRA
ZLATNOG SUNCA! Zanimljivo je i to, da se najbliža nama zvezda KLASE
F nalazi na udaljenosti od 3,5 PARSEKA = 11,4205 SVETLOSNIH
GODINA! To je glavna zvezda (alfa) sazvežđa MALOG PSA PROCION! A
sada da se vratimo na tekst Priče:
«…Ispusti Nastenka svoje klupče iz ruku na bogatu zemlju i požuri

ono prema kuli. Krenu Nastenka za njim i pokuca na prozor
— Domaćine dobri, pustite me da prenoćim!
74
Izašla je iz kule starica dobra lica, još starija od Boginje Želje i

pitala Nastenku
— Kuda ideš, lepa devojko?Koga ti tražiš po svetu Svarožjem?
— Tražim, dobra bakice, Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Bila sam
kod stare boginje Želje u šumi, na tamnoj zemlji nepreglednoj, pod
suncem rudnim, kod nje sam noćivala, ona je za Jasnog Sokola znala, ali ga
nije videla na svojoj zemlji. Možda, rekla je, rođaka njene sestre, boginja
Sreća, zna. Ali, gde da je tražim, nije mi rekla.
Pustila starica Nastenku u kulu, nahranila je i napojila , i na spavanje
je poslala. Ujutru je probudila gošću i rekla joj:
— Slušaj me, devojko mila, ja sam boginja Sreća. Daleko je tebi
tražiti Jasnog Sokola, od nas do čertoga Finista nije manje od
“двудевяти” dugih daljina i još jedna trećina pride. Gledala sam ja i na
našoj zemlji, nisam ga videla. A ti sada idi mojoj starijoj sestri Boginji
Nesreći, ona plete ljudima nesrećne sudbine, ona će videti tvoju nesreću.
A da bi me zapamtila, uzmi od mene jedan mali poklon. Na radost će ti
biti, a u nuždi će ti biti od pomoći.
I dade boginja Sreća svojoj gošći malu melenku srebrnu sa kamenom
malahita…»
Sa boginjom Srećom ponavlja se ista priča kao i sa boginjom Željom!

Ona je za njega ZNALA, ali na svojoj planeti-zemlji ga NIJE VIDELA! Sa
svakim letom je sve bliže i bliže Čertogu (sazvežđu) Finista Nastja. Kako
joj je rekla boginja Sreća od njene planete zemlje do Čertoga Finista je
ne manje od ДВУДЕВЯТИ DALEKIH DALjINA I JOŠ JEDNA
TREĆINA - 21 DALEKA DALj ili 29,4 SVETLOSNIH GODINA —
2,7814752х1014 km. Kao što možemo videti, Nastja je samo malo bliže
Čertogu Finista, samo 2,1 svetlosne godine pri preletu sa planete zemlje,
na kojoj živi Boginja Želja. Ali to ne znači obavezno, da je između ove
dve planete-zemlje rastojanje od 2,1 svetlosne godine, već samo to, da je
ta planeta za 2,1 svetlosnu godinu BLIŽE Čertogu Finista. Uvek je
neophodno biti svestan obima kosmičkog prostora, i te planete koje je
Nastenka posetila teorijski i praktično NE MOGU SE NALAZITI NA
JEDNOJ LINIJI.
Svaka od planeta nja njenom putu se razlikuje od drugih i svojim
75
zvezdama, i brojem Luna, i po svojoj prirodi. Podsvesno, ona poredi svaku

od tih planeta sa svojom rodnom Midgard-zemljom, što je psihološki
potpuno prirodno, i to potvrđuje tačnost informacija, koje su vremenom
obučene u mitski obrazac, koji je veoma karakterističan za ruske priče, u
kojima stvarne događaje "oblače" u mitsku odeću . I to je učinjeno ne
toliko zbog lepih reči, već da bi se sakrile prave informacije, i na taj način
sačuvale za potomstvo…
Od Boginje Sreće Nastja je dobila MELENKU SREBRNU SA
KAMENOM MALAHITA! Po smislu je lako pretpostaviti da je MELENKA
- RUČNI MLIN! Savremena reč MELjNICA ima isti koren kao i reč
MELENKA. Reč «MLETI» je obrazujući koren reč za ove dve reči, a ne
reč «MLIN», koja prva pada na pamet. To znači da su naši preci davali
prednost rečima koje označavaju samu akciju, a ne rečima koje
označavaju posledice akcija.
Reklo bi se, da nema tu na šta da se obrati pažnja, ali to nije tako!
Pogled na svet utiče na društvenu orijentaciju razmišljanja naroda,
njihovog mentalnog stava, aktivnu ili pasivnu poziciju. Slobodni narodi će
uvek izabrati aktivnu poziciju, a narodi, pomirivši se na robstvo, biraju
pasivnu. A to se ogleda u formiranju reči, na tome, koje nove reči
stvaraju narodi. I proučavanjem reči istih naroda u različitim periodima,
njihov folklor, samo i po tom osnovu može se odrediti kvalitativno stanje
naroda ili nacije u vreme stvaranja određenih reči.
Psihološko stanje društva u celini definiše i vrstu formiranja reči.
Dakle, obraćajući na takve "sitnice" pažnju, moguće je čak osetiti snagu
duha naroda! Čim je bogatiji pogled na svet naroda, čim su širi horizonti
percepcije stvarnosti i čim je slobodnija svest ljudi, tim u više globalnih
kategorija misli i diše takav narod. Ako obimi razmišljanja, horizonti
razmišljanja ljudi naroda ne idu dalje od ličnih interesa, to ukazuje na
prisustvo robovske psihologije.
Samo robovi, shvatali to oni ili ne, misle u obimu "sopstvene kuhinje".
Što je slobodniji, više duhovan čovek, širi su horizonti njegovog uma!
Slobodan i duhovno razvijen čovek je u stanju da misli u širokom obimu,
širom planete, širom univerzuma! I što je više u narodu takvih ljudi, to je
moćniji taj narod, to je više mesto čeka taj narod u budućnosti! I sve to,
bez sumnje, ogleda se u stvaranju reči! Narod, stvorivši takve reči, kao
76
RASTOJANjE, DALj, DALjINA, MIG, SIG, mogao је misliti u

kategorijama solarnog sistema, galaksije, univerzuma! Takav narod ima
kosmički nivo svesti, a to o mnogome govori! I po tome, kako su brušene u
svesti naroda te reči, moguće je suditi o tome, gde je on bio bačen, čemu
treba da teži, i šta je dužan za to da uradi!.. A sada da se vratimo se na
putovanja Nastje po planetama zemljama naše galaksije…
77
2.5. Planeta zemlja boginje Nesreće

Po savetu boginje Sreće Nastja je otišla na drugu planetu zemlju, gde
živi boginja Nesreća:
«…Dugo je žurio Vajtman srebrni sred zvezda nebeskih, koliko je

vremena prošlo - niko ne zna, samo je je Nastenka i četvrti par čizama
iznosila i četvrti hleb gvozdeni pojela, a tu je i Vajtman srebrni put
završio, a Nastenkinom putu još nema kraja..…»
Prvi put za vreme svog putovanja Nastja, pozdravivši se sa domaćicom

Boginjom Srećom, vratila se na isti kosmodrom, na koji je i došla na ovu
planetu-zemlju. Ranije je prilikom odlaska ona išla na drugi
KOSMODROM-KOSMOPORT, ali ovaj put ona se vratila u istu "čudesnu
dolinu"! Slučajno ili ne, pitanje je sad? U Priči ničeg slučajnog NEMA i u
to se lako uveriti! Na svakoj od planeta-zemlji, na kojima je Nastja bila, u
DOLINAMA ČUDESNIM stajali su Vajtmani trgovački, ali... u svakoj od
dolina stajali su i uzletali Vajtmani potpuno identični. Nastja je doletala
na jednom Vajtmanu trgovačkom na jedan KOSMODROM-DOLINU, a
uzletala na drugu planetu-zemlju sa drugog KOSMODROMA-DOLINE. Sa
Midgard-zemlje Nastja je odletela na Vajtmanu trgovačkom i sletela na
planetu-zemlju Boginje Karne na JEDAN KOSMODROM, a uzletala je ona
odatle sa DRUGOG KOSMODROMA-DOLINE, sa kojeg su uzletali SAMO
ZLATNI Vajtmani trgovački!
Na ZLATNOM Vajtmanu trgovačkom Nastja je sletela na planetu-
zemljiu Boginje Želje na JEDAN KOSMODROM-DOLINU, a uzletala sa
DRUGOG KOSMODROMA-DOLINE na VATRENOM Vajtmanu! Na
VATRENOM Vajtmanu Nastja je doletela na planetu-zemlju Boginje
Sreće na KOSMODROM-DOLINU i uzletala na planetu-zemljiu Boginje
Nesreće SA ISTOG KOSMODROMA-DOLINE! Ali uzletala je Nastja
iako i sa istog kosmodroma-doline, ali ne na VATRENOM Vajtmanu, već na
SREBRNOM! O tome se u Priči tako i saopštava: «… odmotala klupče
putomerno i pratila ga, natrag u dolinu, gde su Vajtmani različiti stajali
…». Vajtmani RAZLIČITI stajali! Do tog trenutka na KOSMODROMIMA-
DOLINAMA stajali su SAMO ISTOG TIPA VAJTMANI, a na OVOM
KOSMODROMU-DOLINI — RAZLIČITI!
78
Reklo bi se, šta je tu toliko posebno, da li je vredno tolike "buke"? A

to zavisi od toga sa koje strane se gleda! Stvar je u tome, da se u jednoj
rečenici sadrži veoma mnogo važnih informacija. Prvo, svaka civilizacija,
koja je u savezu Svetlih Sila, imala je svoje Vajtmane, na kojima su leteli
na druge planete zemlje. Drugo, ovi Vajtmani trgovački, najverovatnije,
bili su namenjeni za let od jednog zvezdanog sistema do drugog U
OKVIRU OD NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA. O tome čak govori
ime ovih svemirskih brodova — VAJTMANI! Zato, jer su
MEĐUGALAKTIČKE BRODOVE naši preci zvali VAJTMARI! Treće, neke
planete-zemlje su bile na "raskrsnicama" trgovačkih puteva između
planeta-zemlja, i na ovim prostorima su MEĐUGALAKTIČKI
KOSMODROMI, na koje su mogli da sleću i da poleću brodovi svih veličina
i namena. Tako, da je po svim osnovama na planeti-zemlji Boginje Sreće
bio MEĐUGALAKTIČKI KOSMODROMI! I ponovo, kada Vajtman srebrni
zaveršava svoj put, Nastja je "iznosila" četvrti par gvozdenih čizmi i
"izglodala" četvrti gvozdeni hleb! Smisao ove slike više ne treba
objašnjavati, toliko je sve jasno:
«…Uzdahnula je tada Nastenka, teško, kada je sleteo Vajtman na

zemlju čudnu, sparnu ipustinjsku, pod belim suncem, pošla je ona po putu
neravnom, što izmedju planina vijuga. Dugo je išla ona, već je i noć
nastupila, a na nebu iznad zemlje, tri lune jarkim svetlom svelte, i vidi
Nastenka: pored puta, iza kamene ograde od kovanog gvoždja,stoji kula
kamena.
Razmislila je Nastenka: «poći ću u kulu kamenu, da zamolim dobre
ljude da prenoćim. A ujutru ću pitati domaćina, možda su oni videli mog
Jasnog Sokola iz čertoga Finista!» ”
Planeta zemlja Boginje Nesreće se ispostavilo da ima BELO SUNCE!

Prema savremenoj klasifikaciji, belo svetlilo se odnosi na KLASU A po
istoj spektralnoj klasifikaciji, i toj klasi odgovara spektralna temperatura
T oko 8500К. Zvezde KLASE A svetle BELIM SVETLOM, površinska
temperatura takvih zvezda je za DVE HILjADE STEPENI VIŠA NEGO
NA NAŠEM JARILO-SUNCU! I zato su planete-zemlje takvih zvezda
pustinjske i sparne, o čemu i govori Nastja u svom kazivanju. Naravno, što
je dalje planeta-zemlja od ovog svetlila, to je manje toplote na površini.
79
Dakle, na bližim planetama-zemljama takvom svetlilu život je malo

verovatan, tako da je planeta-zemlja Boginje Nesreće morala da bude
udaljena dovoljno daleko od ovog sunca. I ova planeta-zemlja ima TRI
LUNE, o čemu i govori Nastja. Osim toga, iz prethodne analize je vrlo
jasno da se Vajtmani bilo koje vrste PREMEŠTAJU U RASPONU OD
NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA, NE DALjE! Dakle, planeta-zemlja
Boginje Nesreće trebala je da se nalazi oko BELE ZVEZDE NE DALjE
OD DESET-PETNAEST SVETLOSNIH GODINA OD NAŠEG SUNCA!
Ostaje samo da shvatimo to što tačnije, a za to ponovo se vratimo Priči:
«…Pokucala Nastenka na vrata gvozdena, a iz kule kamen izašla je

veoma stara starica. Otvorila je starica vrata gvozdena a pred njom stoji
prekrasna devojka. .
— Pusti , dobra bakice, putnicu da prenoći !
— Udji, mila, u kulu, dragi gost ćeš moj biti.
U kuli ,veoma stara starica, nahranila je i napojila Nastenku i ležaj
čudesni za spavanje joj spremila. A ujutru je probudila gošću i pitala je:
— Kako tebe zovu, prekrasna devojko?
— Nastenka. A ko ste vi, bakice, i šta vas je nateralo da zivite u
ovakvoj pustinji?
— Ja sam boginja Nesreća -namenila mi je moja majka Makoš da
predem nesrećnu sudbinu svima ko otstupi od zakoan Roda i Svaroga! A
daleko li ideš golubice?
— Daleko ili blizu, ni sama ne znam bakice. Tražim Jasnog Sokola iz
čertoga Finista. Razdvojila nas je nas je sudbina tamna. Da nisi ti nešto
čula bakice Nesreća?
— Kako ne bih čula, ja stara odavno na svetu Svarožjem živim, ja
sudbinama mnogih u Svarožjem svetu upravljam. Daleko je tebi do
čertoga Finista draga , još jedan krug dalekih daljina i još jedna
četvrtina pride! Samo zapamti, draga, razdvojila je tebe od suđenog, ne
sudba tamna, već samo zavist ljudska. I ako ne odstupiš od svoje zamisli i
ne odrekneš se ljubavi svoje, ceo će tvoj zivot ići glatko i sreća te neće
ostavljati.
A sada idi mila, mojoj rodjaci, boginji Tari. Ona možda nije starija
od mene, a o velikom životu zna bolje. Možda, ona dobro tebe nauči i
kaže ti gde tvoj Jasni Soko živi. A da mene staru ne zaboraviš, uzmi
80
srebrnu maslenočku (posudu za maslo) sa zlatnim poklopcem, u njoj maslo

leži i nikada ne nestaje. A kada kreneš da obeduješ, staviš maslo u jelo -
takav ukus hrane ne postoji. Brini za moj poklon, Nastenka, dok on kod
tebe na putu bude, a put kad se završi, i ti ga sama pokloni.…»
Nastja je zamolila da prenoći u kamenoj kuli, čiji je domaćin bila

Boginja Nesreća. Gostoljubiva domaćica je nahranila Nastju, napoijla je, i
smestila je u krevet! Na ovom mestu Priče PRVI put za vreme putovanja
Nastjinog na druge planete-zemlje, ona skreće pažnju na to, da je
smeštena na spavanje NA LEŽAJ ČUDESNI! Ovde prvi put Nastja
skreće pažnju na funkcionalni život na drugim planetama-zemljama. Znači,
na planetama-zemljama koje je već posetila, uslovi života se nisu značajno
razlikovali od uslova na Midgard-zemlji. A to već mnogo govori! Barem su
prema tome, uslovi života na Midgard-zemlji, bili slični nivou života na
drugim planetama-zemljama. Boginja Nesreća je nju saslušala i objasnila
joj, da ih nije zla sudbina razdvojila. Saopštila joj je o udaljenosti do
Čertoga Finista, i koga ona preporučuje Nastji da se obrati za pomoć u
svojoj potrazi! Uputila je Nastju na Boginju Taru i na rastanku poklonila
čarobnu srebrnu maslenočku (posudu za maslo) sa zlatnim poklopcem!
Od planete-zemlje Boginje Nesreće do Čertoga Finista ostao još
JEDAN KRUG DALEKIH DALjINA I JEDNA ČETVRTINA — 20
DALEKIH DALjINA — 28 SVETLOSNIH GODINA ili
2,649024х10 km. Dozvolite mi da vas podsetim da se planeta-zemlja, na
14
koju je sletela Nastja, ne nalazi na pravoj liniji između Midgard-zemlje i

Čertoga Finista! Na svakoj planeti joj saopšte RASTOJANjE, ZAPRAVO
OD TOG ZVEZDANOG SISTEMA DO ČERTOGA FINISTA, a ne od
sunčevog sistema. Dakle, hajde da definišemo od nas najbliže nam zvezde
KLASE А, da pronađemo zvezdani sistem Boginje Nesreće. To je zvezda
SIRIUS (Sirius), glavna zvezda (α) sazvežđa VELIKOG PSA—
najsjajnija zvezda na noćnom nebu, udaljena od sunčevog sistema, prema
savremenim podacima, na rastojanju od 8,67958 SVETLOSNIH
GODINA; i zvezda VEGA, glavna zvezda (α) SAZVEŽĐA LIRA,
udaljena 25 SVETLOSNIH GODINA! I kod obe ove najbliže zvezde
KLASE А otkriven je planetarni sistem! Zvezda Vega je suviše daleko od
sunčevog sistema da bi se na nju moglo stići na Vajtmanu trgovačkom.
81
Kako je postalo jasno iz prethodne analize, Vajtmani su — svemirski

brodovi kratkog dometa, samo ne u današnjem smislu te reči. Vajtmani su
u stanju da se kreću u prostoru u obimu od NEKOLIKO SVETLOSNIH
GODINA!
Da bi se dobili sasvim određeni zaključci, bilo bi neophodno da se
odredi lokacija planete-zemlje Boginje Želje. Svetlilo njene planete-
zemlje pripada zvezdama KLASE М, tako da se mora objasniti koje
zvezde te klase se nalaze od Jarilo-sunca na udaljenosti od 6-8
SVETLOSNIH GODINA, i onda će biti moguće utvrditi savremeno ime
sazvežđa Boginje Želje. Najbliža zvezda da nas KLASE M JE— CRVENI
PATULjAK — NALAZI SE NA UDALjENOSTI OD 5,96 SVETLOSNIH
GODINA OD SUNČEVOG SISTEMA! I to je —ZVEZDA BARNARDA U
SAZVEŽĐU ZMIJONOŠA (Ophiucus)! Ali ovde postoji neko neslaganje!
Prema Priči, planeta-zemlja Boginje Želje se nalazi na udaljenosti od 6,3
SVETLOSNE GODINE OD MIDGARD-ZEMLjE! Ispostavilo se da je
neko pogrešio za 0,34 SVETLOSNE GODINE! Ali nećemo da žurimo sa
ZAKLjUČCIMA! Stvar je u tome, što ova «GREŠKA» zapravo služi kao
NEOSPORNA POTVRDA VERODOSTOJNOSTI SVEGA SAOPŠTENOG
U PRIČI!!! I evo zašto! ZVEZDU BARNARDA NAZIVAJU "LETEĆA
ZVEZDA"! Ova zvezda iz sazvežđa Zmijonoša se kreće u prostoru KA
SUNČEVOM SISTEMU SA OGROMNOM SOPSTVENOM BRZINOM —
10,31 LUČNIH SEKUNDI GODIŠNjE (Lučna ili uglovna sekunda (1’’) je
merna jedinica za merenje veličine ugla i iznosi 60-i deo jednog lučnog (ili
uglovnog) minuta ili 3.600-ti deo jednog lučnog (ili uglovnog) stepena)! Ako
se prevede sve na jasan većini ljudi jezik, onda se LETEĆA ZVEZDA
BARNARDA PRIBLIŽAVA SUNCU ZA 1 SVETLOSNU GODINU ZA
4533 ZEMALjSKIH GODINA! Na taj način, može se sa PRECIZNOŠĆU
OD NEKOLIKO GODINA IZRAČUNATI, KADA JE NASTJA OTIŠLA
U POTRAGU ZA JASNIM SOKOLOM!
Rastojanje od 0,34 SVETLOSNE GODINE "LETEĆA ZVEZDA"
BARNARDA PREVALI ZA 1541 ZEMALjSKU GODINU! Dakle, Nastja je
otišla u svoju kosmičku odiseju nešto pre više od JEDNE I PO HILjADE
GODINA! TO JE 5. VEK NAŠE ERE! Ispostavilo se, da su još sasvim
nedavno naši preci komunicirali sa srodnim civilizacijama, trgovačkim
Vajtmanima koji su doletali na Midgard-zemlju, barem, na kosmodrom na
82
jugu Uralskih planina! Onda se postavlja pitanje, zašto su Vajtmani Svetlih

civilizacija ubrzo prestali da posećuju našu Midgard-zemlju? Stvar je u
tome, da je u Leto 6498 od SMZH (988 godine n. e.) NASTUPILA
POSLEDNjA NOĆ SVAROGA (za više detalja videti knjigu «Rusija u
zakrivljenim ogledalima», Tom 1, glave 1.22, 2.12)! Krajem 10. veka rep
rukavca naše Galaksije u kojoj se nalazi naš sunčev sistem, u svojoj
rotaciji oko ose galaksije "Mlečni put" i pri svom kretanju u istom
kosmičkom prostoru je UŠAO U GRANICE PROSTORA PAKELNOG
SVETA — SVETA MRAČNIH SILA, SVEMIRSKIH DRUŠTVENIH
PARAZITA! Kao posledica toga, Vajtmani trgovački, civilizacija Svetlih
Sila, prestali su da stižu na Midgard-zemlju. Naš solarni sistem
privremeno je bio NA NEPRIJATELjSKOJ TERITORIJI, ŠTO JE
NEPRIJATELj ODMAH I ISKORISTIO!..
Dakle, LETEĆA ZVEZDA BARNARDA pokazala se pravim "zlatnim
ključem", koji je dozvolio da se otvore "vrata" tajne Priče o Jasnom
Sokolu. Ali ta zvezda iz sazvežđa Zmijonoša svoja iznenađenja nije
iscrpla! Svetlost ove zvezde je 2300-2500 PUTA slabija od sunčevog
sjaja, ali kod ove zvezde KLASE М su otkrivene DVE PLANETE, čije
mase su, redom, 0,8 i 0,4 mase Jupitera, pri čemu oba satelita imaju
skoro kružne orbite koje leže u istoj ravni! Bilo je čak i pretpostavki o
mogućoj prikladnosti za život tih planeta-zemlji, samo se slaba sjajnost
ove zvezde videla kao moguća prepreka za to. Kao što sledi iz Priče o
Jasnom Sokolu, najmanje, jedna od planete-zemlje zvezde Barnarda je
naseljena! Biljni oblici koji imaju crne lišće govore o potpunoj apsorpciji
zračenja zvezde! Tako da se živa priroda pokazala snalažljivijom, nego
mašta naučnika.
Dakle, sve planete-zemlje Priče, koje je Nastja posetila, bile su u
zvezdanim sistemima, kod kojih je tek nedavno otkriveno prisustvo
planeta! A to već samo po sebi je NEOBORIV DOKAZ TOGA, da se u
Priči o Jasnom Sokolu opisuju STVARNI DOGAĐAJI, čija učesnica je
postala Nastja!
Dakle, da sumiramo rezultate putovanja Nastje. Sa Midgard-zemlje
Nastja je prvo stigla na planetu-zemlju planetarnog sistema glavne zvezde
(α) sazvežđa CENTAUR (4,2 SVETLOSNE GODINE), zatim na planetu-
zemlju sistema planetarnog sistema ZVEZDU BARNARDA U SAZVEŽĐU
83
ZMIJONOŠA (6,3 SVETLOSNE GODINE), dalje — na planetu-zemlju

glavne zvezde (α ) SAZVEŽĐA VELIKOG PSA — SIRIUS (8,6798
SVETLOSNIH GODINA) i na planetu-zemlju glavne zvezde (α) U
SAZVEŽĐU MALOG PSA — PROCION (11,4205 SVETLOSNIH
GODINA))! Kao što je već saopšteno, kod svih ovih zvezda nedavno su
otkriveni planetarni sistemi, koji su bili dobro poznati našim precima! Oni
ne samo da su zto nali, da te planete-zemlje postoje, već i da su naseljene!
I ne samo da su to znali, da su ove planete-zemlje naseljene, već su i
SAMI NA NjIMA BILI!
Osim toga, Nastja je obavljala sva ova svemirska putovanja na
vajtmanima trgovačkim, koji su bili namenjeni za kretanja na malim
rastojanjima, u obimu od nekoliko svetlosnih godina! Ali to još nije kraj
Nastjine kosmičke odiseje, koja je, ako odbacimo literarne slike, opis
STVARNIH DOGAĐAJA I REALNIH KOSMIČKIH PUTOVANjA SA
JEDNE ZVEZDE NA DRUGU:
«…Nastenka je uzela poklon, zahvalila se dobroj boginji Nesreći,

poklonila se i krenula sa dvora, sledeći klupče putomerno. Provelo je
klupče kroz planine u dolinu, gde još jedan VELIKI VAJTMAR stoji.
Videla je Nastja VAJTMAR, preobula je i peti par gvozdenih čizama i
zamolila je dobre ljude da je povezu sa sobom u zemlju, gde boginja Tara
živi.…»
84
2.6. Planeta-zemlja Boginje Tare

Dakle, da nastavimo! Nastja na Velikom Vajtmaru juri kroz zvezdano
prostranstvo u susret svojoj sudbini:
«…Poleteo je brzo VELIKI VAJTMAR kroz zvezde nebeske, što

zvezdanim svetlom u prugama sijaju i u divnu dugu se prelivaju. Koliko je
vremena prošlo, ne znamo, samo je Nastenka peti par gvozdenih čizama
iznosila i peti gvozdeni hleb pojela, a tu se i VELIKI VAJTMAR u zemlji
boginje Tare zaustavi, a Nastenkinom putu još kraja nema…»
Nastja je ponovo pratila klupče putemerno — navigator, koje je ju je

odvelo preko planine u dolinu, GDE SAMO JEDAN VELIKI VAJTMAR
STOJI! Veliki Vajtmar — Velika Nebeska Kočija— u prošlosti su tako
zvali SVEMIRSKI BROD, SPOSOBAN DA NOSI U SEBI VIŠE OD
144 VAJTMANA! Drugim rečima, Velikim Vajtmarom se zvao matični
brod ili brod majka. Kao što sledi iz opisa, brzina kretanja u prostoru
Velikog Vajtmara, na kojem je letela Nastja, bila je, VEĆA OD BRZINE
SVETLOSTI (treba imati na umu, da brzina svetlosti u svemiru nije
konstantna, kako se to smatralo do teorije relativnosti, koja nije ispravna
i koja je namerno falsifikovana), međutim, princip kretanja Velikog
Vajtmara u prostoru je bio drugačiji, u poređenju sa principom kretanje
Vajtmana.
Zato je Nastja mogla da posmatra kako "zvezdano svetlo u prugama
sija i u divnu dugu se preliva.". Slično je nemoguće shvatiti, a može samo
da se doživi na sopstvenom iskustvu, posebno mlada devojka, ako ona,
naravno, nema naučni stepen u kvantnoj fizici. VELIKI VAJTMAR se
može odnositi ka MEĐGALAKTIKIM BRODOVIMA, čak i na osnovu
namene da nose u sebi više od 144 VAJTMANA — svemirskih brodova
kratkog dometa. Sudeći po opisu leta, Veliki Vajtmar, na kome je letela
Nastja na drugu planetu-zemlju, nije išao svojom maksimalnom brzinom!
Da, to je i razumljivo — ovo premeštanje nije bilo na desetine, stotine ili
hiljade svetlosnih godina, već na još jednu obližnju zvezdu. Na taj način,
postaje kristalno jasno, da je Veliki Vajtmar MOGAO DA OBAVLjA
LETOVE NE SAMO U OKVIRU VELIKOG KOSMOSA, VEĆ I U
OKVIRU BLIŽEG — U NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA! I ponovo,
85
pre nego što sedne u Veliki Vajtmar, Nastja obuva još jedan par gvozdenih
čizmi, i... dok je Veliki Vajtmar leteo kroz kosmičko prostranstvo,
"iznosila" je ovaj, već peti par gvozdenih čizmi i "pojela" svoj peti
gvozdeni hleb! Komentari na ovu sliku naratorra, mislim da nisu potrebni:
«…Sleteo je VELIKI VAJTMAR na zemlju čudnu, zemlju divnu.

Zlatno sunce iznad zelenih šuma, igralo se svojim zracima, toplinu i svetlo
davalo je različitim životinjama. Vidi Nastenka - u neposrednoj blizini
zelenih šuma grad je predivan i posred njega predivna kula od belog
kamena.
Ispustila je Nastenka svoje klupče iz ruku na divnu zemlju, i
otkotrlja se ono po putu do grada. Pošla je za njim Nastenka kroz grad, i
blizu tržnice se zaustavilo klupče i ne ide dalje. Podigla je ona njega, i
srela dobre ljude, radosne, obučene u praznična odela. Zapita Nastenka
njih:
— Recite mi dobri ljudi, gde da idem dalje, gde da nadjem boginju
Taru?..».
Veliki Vajtmar se spustio na planetu-zemlju, čije svetlilo je bilo

ZLATNO SUNCE. Zlatno Sunce, odnosi se ka zvezdama KLASE F.
Zvezde KLASE F imaju spektralnu temperaturu površine T oko 6600К, sa
dominacijom žute emisije spektra zračenja. Planeta-zemlja Boginje Sreće
je takođe imala ZLATNO SUNCE, koje je takođe pripadalo zvezdi KLASE
F, ali šumski predeli na toj planeti-zemlji su zlatnolisni. A na ovoj planeti-
zemlji listovi su zeleni, kao i na Midgard-zemlji! Dozvolite mi da vas
podsetim da naše Jarilo-Sunce pripada zvezdama KLASE G sa
spektralnom temperaturom T oko 5600К. Zvezde ove dve klase: KLASE F
и KLASE G — su žute zvezde. Iako bi zvezde KLASE F bilo pravilnije
pripisati BELO-ŽUTIM ZVEZDAMA.
One se razlikuju samo spektrom zračenja i, shodno tome,
temperaturne površine. Na taj način, u zavisnosti od udaljenosti planete
od svetlila i gasnog sastava njene atmosfere, ZLATNO SUNCE može da
se doživi i kao zvezda KLASE А. Kod našeg Sunca prisutan je neki VIŠAK
ZRAČENjA U ZELENOM PODDIAPAZONU, što odgovara emisiji
jonizovanog GVOŽĐA! A razlog tome može biti i GASNI SASTAV
86
ATMOSFERE! Gasovi u atmosferi i apsorbuju i odražavaju zračenja

zvezda, a posebno jak uticaj ima ozonski omotač planete zemlje. Ako
planeta-zemlja ima snažnu vegetaciju, na šta Nastja skreće pažnju, i
ozonski omotač može biti snažniji, pa će onda čak i BELA ZVEZDA
KLASE А kroz takvu atmosferu izgledati ZLATNA. Zapravo zato
prolazeći kroz takvu atmosferu spektru zračenja bude "srezan" gornji
deo spektra, a srednji deo spektra će biti preteran. Zato su na planeti-
zemlji Boginje Tare šume takođe ZELENE, kao i na Midgard-zemlji! Iz
navedenih razloga, mogu biti sledeće varijante izgleda ZLATNOG
SVETLILA na horizontu:
Prvo, ZLATNO SVETLILO planete-zemlje može imati spektralnu
temperaturu površine u opsegu T 6600-8500К.
Drugo, planeta-zemlja Boginja Tare se nalazi na udaljenijoj orbiti od
svog svetlila, nego što je planeta-zemlja Boginje Sreće.
Treće, planeta-zemlja Boginje Tare može imati snažniji ozonski
omotač u gornjim slojevima atmosfere planete i gasni sastav nešto
drugačiji od sastava Midgard-zemlje, a posebno da sadrži neki drugi
inertni gas.
Dakle, zračenje sunca može da se odrazi u dovoljnoj meri, da ne
pretvori površinu planete-zemlje u raskaljenu pustinju. Na primer, Merkur
i Venera — planete-zemlje našeg sunčevog sistema, nalaze se bliže našem
svetlilu, i to je razlog da se temperatura površine kod Merkura kreće od
-180 stepeni celzijusa noću do +430 stepeni danju, a kod Venere — do
+485°C! Kod Merkura takav pad temperature je izazvan nedostatkom
atmosfere, dok je kod Venere atmosfera mnogo puta gušća od Zemljine, a
i atmosferski pritisak je na površini od oko 90 zemaljskih! To je dobar
primer toga, kako rastojanje planete zemlje od sunca utiče na
temperaturu površine. Dakle, ove imaginarne protivrečnosti ne
opovrgavaju istinitost i tačnost Priče, već OBRNUTO, potvrđuju
istinitost.
I još... Nastja, ostavivši Veliki Vajtmar, uzima klupče putemerno i ide
za njim. I što je zanimljivo, jeste to, da je klupče putemerno... nju dovelo
kroz grad do tržišta i... zaustavilo se i nije se kretalo dalje! Nastja ga je
pokupila i pitala prolaznike, gde ona može naći hram Boginje Tare. Čini se
ništa izuzetno — zaustavilo se klupče putimerno, pa šta? A to je magično
87
klupče putemerno dovelo Nastju do kule Boginje Tare baš kao i na drugim
planetama-zemljama i do čudesnih dolina-kosmodroma, i do hramova
Boginje Želje, Boginje Sreće i Boginje Nesreće! A ovde, na zemlji čudnoj,
na zemlji divnoj, "magično" klupče putemerno je stalo i "zbunjeno" "nije
znalo" gde dalje da se kreće i kako da pronađe kulu Boginje Tare! Čudna
"magična" stvar, ispostavilo se, na drugim planetama-zemljama ono je
radilo, a na planeti-zemlji Boginje Tare, "iznenada" se "razmazilo"! Ono se
zaustavilo na tržištu i više nigde neće da se više pomera!
Niko uopšte na to ne obraća pažnju! Magične stvari, po definiciji, ne
mogu se pokvariti, da ne znaju gde da krenu dalje, kao u slučaju sa
klupčetom putemernim. Magija je magija! A onda bi se ispostavilo da je to
sve nespretno! Međutim, ako pretpostavimo da je Boginja Karna poklonila
Nastji NAVIGACIONI SAMOHODNI UREĐAJ, onda sve dolazi na svoje
mesto! U navigacioni uređaj je moguće učitati informacije o
infrastrukturi planete-Zemlje, i onda će takav uređaj, u skladu sa
učitanim programom, pokazati tačan pravac kretanja, bez obzira da li je
to kula, bez obzira da li je dolina ili kosmodrom. I takav uređaj će raditi
sve do tada, dok u njemu postoje zadate koordinate i dokle god postoji
interakcija sa navigacionim sistemom svake planete zemlje
Prestanak rada navigatora je moguć samo iz nekoliko razloga:
Prvo, u memoriju navigatora nisu uneti svi podaci.
Drugo, navigator je ušao u predele dejstva drugog navigacionog
sistema na bazi podataka koji instrumentu nisu bili dostupni. Moguće je da
Nastji bilo potrebno samo da na vreme da pritisne željeni taster, i onda bi
instrument mogao da se poveže na drugi navigacioni sistem.
Treće, u predelu dvorca belokamenog, koji pominje Nastja, mogao bi
da bude aktiviran sistem za zaključavanje svih navigacionih sistema!
Koji је od ova tri razloga bio "vinovnik" toga , da je "magično klupče
putemerno" prestalo da radi, može se samo nagađati, ali to nije ni važno!
Važno je da je u ovoj maloj frazi sakrivena veoma važna informacija!
Putemerno "magično" klupče je zapravo BILO NAVIGACIONI UREĐAJ!
I pored toga, uređaj, u koji je bila učitana informacija o ČETIRI
RAZLIČITE PLANETE-ZEMLjE, UDALjENE U KOSMOSU JEDNA OD
DRUGE NA NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA, ILI, KAKO BI REKLI
NAŠI PRECI — NA NEKOLIKO DALjA DALEKIH! Ogroman obim
88
informacija, koji je učitan u memoriju malog instrumenta, koji je lako

jednom rukom podizala Nastja i nosila u svom rancu!
A na kraju krajeva, ovo klupče putemerno se još i kretalo samo, a to
znači da je ono radilo na izvor energije, nepoznat savremenoj nauci, pre
svega, radio je na energiju, oslobođenu od takozvane Tamne Materije! Čak
i samo ime — samohodno klupče putemerno — govori mnogo! Samohodno —
znači, kreće se bez spoljnog izvora, tačnije — kotrlja se po površini.
Klupče — u samoj svojoj suštini, sadrži ideju o manjoj veličini. I, kao što
je već pomenuto, u svojoj memoriji sadrži navigacione informacije
ČETIRI PLANETE-ZEMLjE, KAO MINIMUM! U svakom slučaju,
ispostavilo se, navigacioni uređaj, koristi takvu tehnologiju i ima takve
mogućnosti, o kojoj nisu sanjali ni savremeni naučnici, fantasti. A na kraju
krajeva, to je samo jedan od svakodnevnih instrumenata, dobro poznat
svim stanovnicima. PET PLANETA-ZEMLjI, do kojih je već stigla Nastja
u samoj Priči. I ovome postoji potvrda u samoj Priči. Kada je Nastja stigla
na planetu-zemlju Boginje Tare, ona je izvadila klupče putemerno, a ono ju
je vodilo kroz ceo grad do tržišta i tu se zaustavilo!
Tako da ispada, da je Nastja pratila klupče putemerno kroz čitav
grad, pun ljudi, i… NIKO NIJE OBRAĆAO PAŽNjU NA "MAGIČNO"
KLUPČE PUTEMERNO! Da li je to moguće? Ako je to samohodan
navigacioni uređaj, dobro poznat skoro svima, onda "DA"! Da li bi se sada
ljudi okupljali oko čoveka koji hoda ulicom i razgovara mobilnim
telefonom? Sada ne, ali eto, pedeset godina ranije — mnogo začuđenih bi
dugo išlo za tim čovekom! Ali, ako bi neko leteo na letećem "tanjiru" i
sleteo nedaleko od Crvenog trga, i pošao da šeta po njemu, ogromna gužva
posmatrača bi se stvorila i stajali bi dugo sa otvorenim ustima.!
Slična situacija bi bila ako bi neko doleteo na vatrenom zmaju, publika
bi bila čak i veća nego u slučaju sa letećim tanjirem! Na "tanjire" ljudi su
već manje-više navikli, ali leteći vatrobljujući zmajevi — to je nešto
potpuno neverovatno! A šta postoji na planeti-zemlji Boginje Tare? Tamo
niko ne obraća pažnju ni na doleteli Veliki Vajtmar, ni na to što je Nastja
koristila svoje "čarobno" samohodno klupče putemerno, koje bi, u teoriji,
za njih trebalo da bude čudo! I niko, uključujući i decu, ne obraća na to
pažnju. tek kada se Nastja obratila sa pitanjem prolaznicima, svi su
reagovali na njeno pitanje:
89
«…Uzeli su dobri ljudi Nastenku za bele ruke i doveli do kule od

kamena belog, na tremu je ostavili i pošli za svojim poslom. Pokucala je
Nastenka na vrata hrastova, rezbarijom ukrašena. Otvoriše se vrata
hrastova, prišla je Nastenki devojka prekrasna, oči su njene plave svelte,
a rusa kosa do Zemlje je padala, pogledala je ona Nastenku pogledom
dobrim i upita je
— Ko si ti prelepa devojko, kakav posao te doveo meni?
— Tražim ja, sestrice, boginju Taru, po poslu srca. A poslala me njoj
rođaka njena, boginja Nesreća.
Uzela je prelepa devojka Nastenku za bele ruke i odvela je u kulu
belokamenu, napojila je i nahranila i na počinak je odvela i govori joj::
— Ja sam boginja Tara, sestrice, ne gledaj to što izgledam mlada, ja
sam NE JEDNU STOTINU KRUGOVA ŽIVOTA PROŽIVELA u svetu
Svarožjem. Sada spavaj, odmori se od puta, ujutru ćemo pričati o
poslovima tvog srca. …».
Dok se Nastja nikome nije obraćala, niko je nije ometao da deluje po

svom nahođenju, a kada se okrenula prema ljudima sa pitanjem - molbom,
odmah su je odveli do vrata palate belokamene, a onda su se vratili svojim
poslovima. I izašla je na Nastenkino kucanje sama Boginja Tara, koja je
izgledala kao mlada devojka. I na zapanjeno pitanje odgovorila je
Nastenki, da njoj NIJE JEDNA STOTINA KRUGOVA ŽIVOTA!
Dozvolite mi da vas podsetim da su pod KRUGOM ŽIVOTA naši preci
računali 144 ZEMALjSKIH GODINA! A to znači da je samo JEDNA
STOTINA KRUGOVA ŽIVOTA JEDNAKA 14400 ZEMALjSKIH
GODINA!
A fraza "...ne jednu stotinu krugova života..." znači da njoj NIJE
MANjE OD PEDESET HILjADA GODINA! To je već samo po sebi veoma
interesantno, ali još uvek postoje i druge informacije povezane sa imenom
Boginje Tare. Prema legendi, upravo Boginja Tara je ZAŠITNICA
ZEMLjE RUSKE, zajedno sa svojim bratom Bogom Tarhom! "Mi smo deca
Tarha i Tare..." — govorili su strancima još sasvim nedavno naši preci, i
upravo zbog ovog izraza stanovnici Zapadne Evrope su nazvali tu zemlju
VELIKOM TARTARIJOM, a njene stanovnike su počeli da nazivaju
TARTARIMA! A Boginja Taraje živela na petoj po redu planeti-zemlji, do
90
koje je doletela Nastja, na nekoliko dalekih daljina — i nekoliko desetina

svetlosnih godina od naše Midgard-zemlje! I još jedna stvar: na svim
prethodnim planetama-zemljama Nastja je stizala do kula Boginja Karne,
Želje, Sreće i Nesreće, koje su bile odvojene od drugih stanovnika tih
planeta-zemlji..
U slučaju Boginje Tare dvorac od belog kamena, u kome je ona živela,
bio je u centru grada, i Nastja je razgovarala sa stanovnicima te planete
zemlje kada ih je pitala gde ona može naći Boginja Taru! Pitala i... svi su
je razumeli!!! A pitala je Nastja na ruskom, jer ona drugi jezik nije znala!
A to govori o tome da je ruski jezik do tada, bio prvi jezik svih ljudi Bele
Rase na Midgard-zemlji, a posle samo za Slovene, a sada, uglavnom, samo
za narode Rusije, a u vreme života Nastje je bio jezik kojim su govorili i
stanovnici drugih planeta-zemlji.
Moguće je sasvim da je ruski jezik bio jezik komunikacije za sve
planete-Zemlje Bele Rase, koje ulaze u savez Svetlih civilizacija! U
svakom slučaju, ruski jezik su doneli prvi doseljenici na Midgard-zemlju
pre 600-800 hiljada godina, i on je već tada bio jezik međugalaktičke
komunikacije, kao što su i u savez Svetlih civilizacija ulazile i civilizacije iz
drugih galaksija. Kao potvrda tome služi činjenica da su na drugoj planeti-
zemlji Nastju meštani savršeno razumeli, baš kao i ona njih! Da to nije bilo
tako, onda bi Nastja morala imati "čarobni" poklon, koji bi činio
razumljivim za nju strani govor, a budući da se to čak i ne pominje, onda
to govori o tome, da je bilo opšte poznato, da na drugim planetama-
zemljama govore ruski! Takve neočekivane zaključke je moguće dobiti,
pažljivo čitajući tekst Priče. Naši preci su uvek zvali ljude koji ne govori
na ruskom, nemcima.
A sada se vratimo tekstu Priče:
«…Prilegla je Nastenka na krevet perjani i usnula slatkim snom,

kakvim odavno nije spavala. A ujutru je boginja Tara probudila Nastenku,
napojila je, nahranila je i u divni vrt odvela, posela je na divnu hrastovu
klupu i počela da je zapitkuje:
— Reci, ispričaj mi sestrice mila, kakav je tvoj posao srca?
Ispričala boginji Tari Nastenka sve, kako jeste, ništa nije utajila.
— Poslušaj mene, mila sestrice, čula sam ja za tvog Jasnog Sokola!
Jer već odavno na svetu Svarožjem živim, mnogo o okolnim svetovima
91
znam! Daleko je tebi još do čertoga Finista stići još jedan krug dugih
daljih ostao. Ali moraš požuriti, sestrice, oporavlja se on od rana svojih, a
brine za njega crnooka devojka sa kosom ognjenom, stigla iz strane
Zemlje, iz sveta dalekog. Poslaću te boginji Dživi, supruzi mog rodjenog
brata Tarha Daždboga. Ona je starija od mene i više može videti. Možda,
ona tebi pokaže kratki put do čertoga Finista, gde sada tvoj Jasni Soko
živi.
A ti sestrice mene da ne zaboraviš, uzmi zlatom oslikane guseljke,
zlatom ukrašene, sa srebrnim strunama, počneš li na guseljkama svirati -
ceo svet će plesom biti zanesen. Brini za moj poklon, Nastenka, neka on na
putu sa tobom bude, a kad puta nestane, ti ga i sama pokloni. Sada idi
mojoj ognjenoj kočiji, ona će tebe brzo kod mog brata odvesti, tamo ćeš i
Dživu naći.…»
Zanimljivo je da je Boginja Tara pričala Nastenki, da ona odavno u

svetu Svarožjem živi i mnoge u SVETOVIMA OKOLNIM ZNA. U
svetovima BLISKO LEŽEĆIM! U ovim rečima je skrivena neverovatna
informacija. Mnogo ZNATI o tome šta se dešava u okolnim svetovima
može značiti samo stalno biti u tim svetovima. A to znači da je između
susednih svetova — naseljenih planeta-zemlji, na PET NA KOJE je Nasta
već uspela da dođe sama, postojala stalna veza, da su postojali stalni
trgovinski i drugi odnosi. I još... Boginja Tara smatra SVETOVIMA
BLISKIM, PLANETE-ZEMLjE, KOJE SE NALAZE JEDNA OD DRUGE
NA RASTOJANjU OD NEKOLIKO DALEKIH DALjINA — NA
NEKOLIKO PARSEKA (1 PARSEK = 3,365 SVETLOSNIH GODINA)!
Ali i to nije sve. Ova fraza znači još i to, da ona MNOGO ZNA I O
SVETOVIMA-ZEMLjAMA KOJE DALEKO LEŽE! A ako su za Boginju
Taru udaljenosti od 10-15 svetlosnih godina — samo bliska OKOLINA,
onda možemo zamisliti, da su u njenom razumevanju DALEKO LEŽEĆI
svetovi —NA STOTINE, HILjADE, MILIONE ILI MILIJARDE
DALEKIH DALjINA? Pre svega, sve pretpostavke su istinite, jer u
Slavjano-Arijevskim Vedama se pominje to, da su na Midgard-zemlju
doletali kolonisti Svetlih Sila i iz drugih galaksija!
I još... Boginja Tara prenosi Nastenki da do Čertoga Finista sa njene
planete-zemlje treba da putuje još JEDAN KRUG DALEKIH DALjINA —
16 DALEKIH DALjINA — 22,4 SVETLOSNIH GODINA ili
92
2,1192192х1014 km. Ovaj put ona je blizu svog cilja na ČETIRI VELIKE
DALEKE DALjINE— 5,6 svetlosnih godina. Dakle, planeta-zemlja Boginje
Tare se nalazi negde u radijusu od 20 SVETLOSNIH GODINA OD
MIDGARD-ZEMLjE! Svetlilo planete-zemlje Boginje Tare pripada
zvezdama KLASE F, ali se takođe može odnositi i na zvezde KLASE А, sa
BELO-ŽUTIM ili BELIM ZVEZDAMA, tako da ćemo pokušati da utvrdimo
sadašnje ime ove zvezde. U okviru 20 svetlosnih godina od Midgard-
zemlje nema ni jedna zvezda KLASE F, a postoji samo JEDNA ZVEZDA
KLASE A — ALTAIR — glavna zvezda (α) SAZVEŽĐA ORLA! A potvrdu
toga da ova pretpostavka ima smisla, nalazimo u Slavjano-Arijevskim
Vedama. Kada je doleteo na Midgard-zemlju Bog Perun je saopštio
ljudima, okupljenim povodom njegovog dolaska, ko je on:
4. (4). I reče Bog Večnoprekrasni:

Došao sam iz Uraj-Zemlje ,
iz Nebeske Svarge, gde teče svetli Irij,
u vrtovima Virija, pored Asgarda nebeskog,
ja, Perun Gromodržac , sin Svaroga...25
Zanimljivo je i sledeće. U komentarima u Slavjano-Arijevskim Vedama

u tom smislu, navodi se da je URAJ-ZEMLjA — PLANETA URAJ U
ČERTOGU ORLA na Svarožjem Krugu, a Čertogu Orla odgovara
savremeno SAZVEŽĐE ORLA! Ali i to nije sve! Koja je to planeta-zemlja,
sa koje je doleteo Bog Perun? A evo sa koje:
BOG PERUN (Perkunas, Perkon, Perk, Puruša) — Perun
Gromodržac, sin Svaroga – Bog Pokrovitelj ratnika Velike Rase, zaštitnik
Zemalja Roda Svetorusa (Rusa, Belorusa, Estonaca, Litvanaca, Latvanaca,
Latgala, Zemgala, Poljaka, Čeha, Srba i dr.) od sila Pakla (Sveta Tame),
Bog-Gromodržac, koji upravlja Munjama, sin Boga Svaroga i Lade –
Bogorodice, unuk Boga Višnjega. Otac Tarha, nazvanog Daždbogom jer je
ljudima dao devet knjiga Veda (Sanjtije Vede Daždboga). Bog-Pokrovitelj
oblasti Orla u Svarogovom Krugu..26
Dakle, brat Boginje Tare je — Bog Tarh — koji ima srednje ime
25
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг Первый, Саньтия 1, 14 с.
26
«Славяно-Арийские Веды», Инглинизм, 37 с.
93
Perunovič! A to znači, BOG PERUN — JE OTAC BOGINjE TARE! Na

tako neobičan način krug je zatvoren. Takve slučajnosti jednostavno se
NE DEŠAVAJU! Bog Perun je — VIŠI JERARH ČERTOGA ORLA —
SAZVEŽĐA ORLA — doleteo sa planete zemlje URAJ sa jedne od
zvezda ovog sazvežđa. A Nastja je doletela Velikim Vajtmarom upravo na
planetu-zemlju, gde je bila ćerka Peruna — Tara! A Boginja Tara prenosi
Nastenki da do Čertoga Finista sa njene planete-zemlje ostaje još
JEDAN KRUG DALEKIH DALjINA — 16 DALEKIH DALjINA — 22,4
SVETLOSNIH GODINA! Sa svih strana se ispostavilo da se planeta-
zemlja, na kojoj je živela Boginja Tara, vrti oko Altaira, glavne zvezde (α)
u Sazvežđu Orla! I ovu planetu-zemlju njeni stanovnici nazivaju URAJ!
Ispostavilo se još da je Nastja stigla u grad koji se zove Asgard
Nebeski!
Boginja Tara šalje Nastju na drugu planetu-zemlju, ženi svog brata,
Tarha Daždboga Perunoviča — Boginji Dživi. Pri tome Boginja Tara još i
naglašava da joj je Tarh ROĐENI BRAT, a ne samo rođak. I šalje Nastju
SVOJIM OGNJENIM KOČIJAMA (Vajtmarom), koje će je brzo odvesti
Boginji Dživi. Ovo je prvi put, za sve vreme njenog putovanja, da Nastenki
predstoji let na drugu planetu-zemlju NE NA TRGOVAČKOM
VAJTMANU ILI VAJTMARU, VEĆ NA LIČNOM VAJTMARU
BOGINjE TARE! I da će je tamo odvesti lična posada Boginje Tare, a to
znači da se ponovo u Priči koristi slika, samo slika, koju su nisu smislili
PRIPOVEDAČI PRIČE, VEĆ SAMA BOGINjA TARA! Poklonila je Boginja
Tara Nastenki još i guseljke, zlatom slikane, sa srebrnim žicama, i Nastja
je krenula dalje:
«…Nastenka je uzela poklon, guseljke, zlatom ukrašene, poklonila se

večno mladoj boginji Tari, zahvalila i pošla ka ognjenim kočijama. Kada je
stigla Nastenka do kočija ognjenih, preobula je šesti par gvozdenih
čizama i otišla sa ognjenom kočijom sa te divne Zemlje
Tako je brzo žurila ognjena kočija da se na nebu nisu mogle videti
zvezde, samo jedna višebojna duga. Koliko je vremena prošlo-ne znamo,
samo je Nastenka šesti par gvozdenih čizama iznosila i šesti gvozdeni
hleb pojela, a tu put i ognjena kočija završi, a do kraja puta Nastenki
sasvim je malo ostalo. …».
94
2.7. Planeta zemlja Boginje Džive

Svaki put Nastja obuva novi par gvozdenih čizama kada se nađe u
drugom kosmičkom brodu. I dok ognjena kočija Boginje Tare juri kroz
prostor, ona "nosi" i ovaj, šesti par gvozdenih čizmi i "jede" šesti gvozdeni
hleb. Prema opisu leta, može se suditi, da lični kosmički brod Boginje
Tare, najverovatnije, savija prostor, tako da Nastja nije videla zvezde, a
to je moguće samo kada kosmički brod prolazi kroz podprostor. A to
govori o tome da su različite civilizacije, čak uključene u jedan i isti
savez, imale kosmičke brodove, koji su se kretali supersvetlosnim
brzinama na različite načine:
«…Spustila se na Zemlju vatrena kočija, a Nastja se iznenadila i

skoro izgubila razum. Činilo joj se kao DA SE PONOVO NA RODNOJ
ZEMLJI NALAZI. Takođe se jasno sunce diglo nad šumom i poljima zrake
predstavljalo, a mnoge ptice lete po nebu. Gleda oko sebe Nastenka i
vidi izmedju polja i šuma divna kula stoji....».
Kao što se vidi iz Priče, Nastja je stigla na planetu, koja je kao

blizanac Midgard-zemlje. To još jednom potvrđuje činjenicu da su se
druge planete-zemlje, na kojima je bila, u velikoj meri razlikovale od
Midgard-zemlje. I što je još zanimljivo, jeste to, da se NIJE
IZNENADILA planetama-zemljama, koje su se veoma razlikovale od
njene rodne Midgard-zemlje, a bila je iznenađena planetom-zemljom,
veoma sličnom njoj. A to znači samo jedno: ona, prosta devojka, ZNALA
JE O MNOŠTVU NASELjENIH SVETOVA, sretala se sa došavšim sa
drugih planeta-zemlji ljudima, i to je za nju bilo UOBIČAJENO,
SVAKODNEVNO.
Može se videti, imala je utisak da sve druge planete-zemlje treba da
se razlikuju od njene rodne Midgard-zemlje. I zato je njoj izazvala šok,
planeta-zemlja, kao ogledalo slična Midgard-zemlji. Za čoveka, koji je prvi
put došao u kosmos, šok bi trebalo da bude i samo putovanje na druge
svetove, i druge planete-zemlje sa prirodom, drugačijom od prirode rodne
Midgard-zemlje. Ali, Nastja u Priči mirno reaguje na prirodu drugih
planeta-zemlji, koje imaju druga svetlila na nebu, drugu boju neba,
neobičan biljni i životinjski svet.
95
Takva reakcija je moguća samo u slučaju ako takva putovanja nisu

nešto neobično. Mnogi ljudi od onih koje je ona znala, putovali su na druge
planete-zemlje i pričali o svojim putovanjima. Da, i način na koji je ona
reagovala na potrebu da pronađe svog Jasnog Sokola u čertogu (sazvežđu)
Finista, govori o tome da je sama misao, da on može da se nalazi u drugom
sazvežđu, nije za Nastju bila neverovatna. Ona se jednostavno spremila i
krenula na put, znajući gde treba da traži poletno-sletne oblasti,
svemirske luke, sa koje će biti u stanju da poleti u druga sazvežđa.
Za nju, takvo ponašanje je bilo prirodno. Za to da bi vratila svog
voljenog, njoj je bilo potrebno «SAMO» DA LETI U DRUGE SVETOVE.
Za Nastju je to bilo skoro ravno tome što i savremenom čoveka da ode u
drugu zemlju, odnosno, prilično rutinsku akciju. Što opet, govori o
rasprostranjenosti putovanja između svetova u to vreme. Da, i sama
molba, očigledno, bila je veoma jednostavna — ona je govorila sa dobrim
ljudima i oni su je sa sobom povezli na trgovačkim vajtmanima, koji su
leteli u njoj nužnom pravcu. Sada samo preostaje da se utvrdi da li
postoji u blizini sunčevog sistema, u kosmičkom prostranstvu, zvezda -
blizanac našeg Sunca!
I ono što je najzanimljivije, jeste to, da je nedavno, ova zvezda bila
otkrivena! Ova zvezda ima svoje ime— Ahird () u sazvežđu Kasiopeje,
njen spektralni tip — G0-3, apsolutna zvezdana veličina М = 4,51,
prividna veličina Vm = 3,46. Masa zvezde-blizanca našeg Sunca je veoma
blizu mase našeg sunca — 1,01-1,06 Ms, veličina zvezde Ahird još je
bliža sunčevoj — 98-101% Rs, i udaljena je od nas na 19,36
SVETLOSNIH GODINA! Spektralna temperatura na površini ovog
svetlila je T oko 5777К, malo se razlikuje od sunčevog. Starost zvezde
Ahird () u sazvežđu Kasiopeje je — oko ČETIRI MILIJARDE
GODINA! Pretpostavlja se, da bi planeta sa tečnom vodom od ove zvezde
trebalo da bude na udaljenosti od 1,1 а.е., i da period njenog obrtanja
oko zvezde Ahird mora biti oko 1,1 godine (informacije preuzeta sa sajta
http://y-astro.narod.ru)! Astronomi do sada samo ukazuju na to, da
zvezda-blizanac našeg Sunca ima i planetu-zemlju, blizanca Midgard-
zemlje!..
A sada se vratimo ponovo na tekst Priče:
96
«…Iz dvora je izašla takva lepotica, da je opisati nemoguće, i pošla je

njoj Nastenka i reče:
— Zdravo, domaćice dobra, možeš li mi reći molim te, gde mogu
boginju Dživu da nadjem?
Odgovorila je Nastenki lepotica iz kule:
— Zdravi i tebi, devojko mila. Ja sam boginja Dživa, kakav popsao
tebe šalje meni?
ispričala je Nastenka boginji Dživi sve, kako jeste, ništa nije utajila.
— Podji, devojko mila, u kulu, odmori se od puta dalekog, a kada se
vrati moj muž Daždbog Tarh Perunovič, on će TEBE ODVESTI svojim
nebeskim kočijama u ČERTOG FINISTA, na zemlju, gde sada tvoj Jasni
Soko živi.
Ušla je Nastenka u kulu prekrasnu, legla i tako usnula.
A kada se probudila Nastenka-vidi: leži ona na krevetu od perja, na
mekanim jastucima, a iza zavese od svile neko tiho razgovor vodi. Sluša
Nastenka i čuje muški glas:
— Jasni Soko sada je OŽENJEN, on sa svojom STRANKINJOM
domaćicom živi. ZAVELA GA JE ČARIMA svojim CRNOOKA DEVOJKA
SA OGNJENOM KOSOM , koja je STIGLA u čertog Finista iz STRANE
ZEMLJE, iz sveta dalekog. Biće teško Nastenki suđenog da vrati, srce
ljubavno u njoj jeste, a uz srce i razum prilazi, a od razuma sve teško
postaje lakše.
Prišla je Nastenka domaćinima i odgovori:
— Blagodarim za brigu vašu, vi ste meni pomogli, domaćini dobri, da
dodjem do čertoga Finista, a tamo, ako bude volja Roda i Makoše, ja ću
vratiti svog Jasnog Sokola. I pokloni se do zemlje..
A boginja Dživa govori:
— Posle ćeš me blagodarit. Evo tebi poklon, uzmi od mene zlatni ram i
iglu. Ti ram drži a igla će sama šivati. Idi sada, mila devojko, sa Tarhom
Perunovičem, on će te odvesti do čertoga Finista, puta je svega POLA
KRUGA DALEKIH DALJINA ostalo, a šta bude potrebno da uradiš sama
žeš posle saznati.…»
Boginja Dživa, nakon što je saslušala Nastju, govori joj, da će njen

muž, Tarh Daždbog Perunovič, moći da je odvede do Čertoga Finista, i
97
šalje je da se odmori. Nastja, probudivši se, nesvesno postaje svedok

razgovora između Tarha i Džive i shvata iz njega, da se Jasni Soko
OŽENIO! I što je najvažnije, oženio je STRANKINjU, PRIDOŠLU IZ
STRANE ZEMLjE! Čini se da je sve jasno, oženio se Jasni Soko devojkom
sa druge planete-zemlje, i sve radi što ne biva! Ali... u prošlosti reč
STRANAC ili STRANKINjA nije značila ono što danas razumeju pod tim
naši savremenici! Ranije su se STRANCIMA nazivali stanovnici planeta-
zemlji Paklenog Sveta, sa planeta-zemlji pod kontrolom Tamnih Sila. I u
Priči se upravo o tome govori —PRIDOŠLOJ IZ STRANE ZEMLjE! I šta
strankinja čini —ZAVELA JE SVOJIM ČARIMA JASNOG SOKOLA! I
ova strankinja je — crnooka devojka sa ognjenom kosom!
Dozvolite mi da vas podsetim da je JASNI SOKO — PTICA-
RATNIK, INKARNACIJA VOLHA, BOGA RATA, ZAŠTITNIK RUSI!
Jasni Soko je oduvek bio simbol preporoda Rusi. Sa njegovim buđenjem
povezuju čišćenje Midgard-zemlje od Tamnih Sila! Dakle, ispostavlja se,
da je Jasni Soko zaveden činima i lukavstvom zlih stranaca iz Paklnog
Sveta, i da od njegovog oslobođenja od tih čarolija zavisi preporod Rusi! U
tom aspektu u "Priči o Jasnom Sokolu" našla se i slika oslobađanja Rusi od
vlasti Tamnih Sila... Ali da ne preskačemo događaje…
Nastja saznaje, takođe, da je od planete zemlje na kojoj je živela
Boginja Dživa, do Čertoga Finista ostalo još POLA KRUGA DALEKIH
DALjINA — 8 DALEKIH DALjA — 11,2 SVETLOSNE GODINE ili
1,0596096х1014 km. Ovaj put ona se približila Čertogu Finista na 8
DALEKIH DaljA ili 11,2 svetlosne godine. A to znači, da je od našeg
sunčevog sistema do planete-zemlje Boginje Džive — 26,6 SVETLOSNIH
GODINA! Ali šta sa time, što je najbliža sunčevom sistemu zvezda-
blizanac, u sazvežđu Kasiopeje, od našeg svetlila na udaljenosti od samo
19,36 SVETLOSNIH GODINA?
Generalno, U PREDELIMA OD 100 SVETLOSNIH GODINA OD
SUNČEVOG SISTEMA OTKRIVENO JE 30 ZVEZDI BLIZNAKINjA
NAŠEG SUNCA!
I među tih TRIDESET zvezda-blizanaca našeg Sunca tu je i zvezda
Čara (Chara) — beta () sazvežđa Lovačkih Pasa, još jedan kandidat za
dvojnika Sunčevog sistema. Spektralni tip zvezde Čare— G0-V, apsolutne
zvezdane veličine М = 4,62, prividne veličine Vm = 4,26. Masa zvezde-
98
blizanca našeg Sunca je veoma blizu mase našeg svetlila — 1,08 Ms,
veličina zvezde Čara je veoma blizu sunčevoj — 1,11 Rs, i udeljena je na
27,3 SVETLOSNIH GODINA! Spektralna temperatura na površini ovog
svetlila je T oko 6045К, malo se razlikuje od sunčeve. Starost zvezde
Čara, beta ()u sazvežđu Lovačkih Pasa je oko ŠEST MILIJARDI
GODINA! Pretpostavlja se da planeta sa tečnom vodom treba da bude na
rastojanju od 1,1 а.е., i da period njenog obrtanja oko zvezde Čare
treba da bude oko 1,1 godine. Razlika u udaljenosti od planete zemlje
Boginje Džive u Priči o Jasnom Sokolu (26,6 s.g.) i udaljenosti do
zvezde-blizanca našeg Sunca — zvezde Čara (Chara), beta () Lovačkih
Pasa (27,3 s.g.), je mala i objašnjava se nepreciznošću savremenih načina
merenja rastojanja do zvezda, sa jedne strane. A sa druge strane,
činjenicom da se putovanje Nastje dešavalo pre1549 godina, i ta zvezda
se za to vreme, takođe, malo pomerila! I još... planete-zemlje, na koje je
stizala Nastja, NISU bile na istoj pravoj liniji, i, samim tim, svaki put
Nastenka izveštava o udaljenosti do Čertoga Finista ZAPRAVO od te
planete-zemlje, na kojoj je u tom trenutku ona, a ne od Midgard-zemlje!
Pored toga, kosmos je nehomogen i brzina svetlosti (С) nije
konstantna, i postoji neka njena varijacija u različitim pravcima, što je
utvrđeno praktičnoo! Dakle, više treba verovati tačnosti merenja naših
predaka, barem zato što su oni SAMI BILI NA OVIM PLANETAMA-
ZEMLjAMA! A Nastja je po ovim planetama-zemljama hodala svojim
nogama! Ova, još jedna neverovatna "slučajnost" teksta Priče sa stvarnim
astronomskim pojavama naše galaksije NE MOŽE BITI SLUČAJNA!
Zanimljivo se ispostavilo, potvrda istinitosti pretpostavki savremenih
astronoma, dobijena nedavno posredstvom najsavršenijih astronomskih
instrumenata, nalazi se u Priči o Jasnom Sokolu, za čije postojanje oni
nisu čak ni pretpostavljali!
Priča o događajima iz prošlog milenijuma sadrži potvrdu zaključaka
savremenih astronoma! Uopšte, sve je u ovoj Priči neverovatno. Da vidimo,
na primer, kakva zaustavljanja čini Nastja u potrazi za svojim suđenim.
Analiza toga je otkrila neverovatan sloj informacija o tome, da je to bilo
poznato i uobičajeno za naše pretke. I, na iznenađenje, ispostavilo se da
je za njih PUTOVANjAE SA PLANETE NA PLANETU OBIČNA
POJAVA. Pored toga, u poseti različitim planetama, Nastja je dobila
99
podršku i pomoć od stanovnika ovih planeta, koje su naši preci smatrali

poštovanim Boginjama i Bogovima: Karna, Želja, Sreća, Nesreća, Tara,
Dživa i Tarh. Štaviše, oni sami govore o tome, da ih tako nazivaju, a ne da
oni sami tako kažu: «…slušaj me draga moja devojko. Mene ZOVU Boginja
Želja.…». Obično, čovek, izgovarajući svoje ime, kaže — moje ime je, ja se
zovem, itd. Kada kažu — «MENE ZOVU», onda to znači samo jednu stvar
— to je ime dato od nekoga, i ono ne mora nužno biti isto sa stvarnim ili
pravim imenom.. Takvo objašnjenje se daje radi toga da se izbegne zabuna
sa imenima i pojmovima. Zanimljivo je i to da su svi pomenuti u Priči,
Boginje i Bogovi, živeli na različitim planetama-zemljama, koje su, pored
toga, raspoređene u kosmosu na ogromnim daljinama i nalaze se u
različitim čertozima-sazvežđima. Sama ta činjenica, ako na nju obraćamo
pažnju, govori o tome da Jerarsi, poštovani na Midgard-zemlji kao Bogovi,
zapravo to nisu bili. Svaki od njih je doletao na Midgard-zemlju sa
određenim zadatkom, po čijem obavljanju se vraćao na svoju planetu-
zemlju ili je odletao na druge, da pomogne civilizacijama ili kolonijama na
tim planetama-zemljama da reše nastale pred njima probleme.
Naravno, svi oni su bili visokorazvijena bića koja imaju ogromne
mogućnosti, u poređenju sa običnim ljudima. I nije iznenađujuće, da se
onima, koji su pomagali, pripisuje božansko poreklo. Ljudima, koji se
nalaze na različitim evolucionim nivoima razvoja, veoma je teško da
razumeju jedni druge. U većoj meri se to odnosi na one, koji stoje
evoluciono niže, zbog činjenice da oni još uvek NISU PROŠLI kroz mnoge
FAZE RAZVOJA. Vremenom, kako su proticale te evolutivne faze, oni su
takođe započinjali svoj razvoj od nule i uspeli da prođu mnoge evolucione
stepenike, sve dok nisu dostigli nivoe, koji im omogućavaju da ovladaju tim
sposobnostima, koji su ih činili u očima drugih bogovima.
Zato su se oni odnosili ka onima koji NISU DOSTIGLI prosvetljenja
znanja, kao prema deci, koja tek treba da izrastu iz "kratkih pantalona",
koja treba da upoznaju prosvetljenjo znanje i dostignu kvalitativno novi
nivo mogućnosti. Ta visokorazvijena bića pomažu drugima da rešavaju
goruće probleme, koje oni sami, iz jednog ili drugog razloga nisu u stanju
da reše, i predaju im veštine i znanja potrebne za njihov sopstveni razvoj.
Kod nekih se može javiti pitanje: a zašto oni nisu pomogli drugima da
se popnu do njihovog nivoa? Čime je to bilo izazvano — strahom od gubitka
100
svog bogo položaja? Nikako ne, stvar je u tome, da bi DOSTIGAO TAKVE

KVALITETE I MOGUĆNOSTI, svaki čovek MORA SAM da PROĐE SVE
NEOPHODNE za to EVOLUCIONE KORAKE. BRZINA PROLASKA
ČOVEKA po tim evolucionim stepenicama zavisi od konkretnog čoveka,
njegovih sposobnosti, njegovih duhovnih kvaliteta i njegove marljivosti.
Neko može da prođe kroz ove evolucioni faze brzo, u roku od jednog
života. Nekome je potrebno mnogo životnih ciklusa da to postigne. Neko,
može biti, nikada neće uspeti da postigne prosvetljenjo znanje. I ne zato
što je to nemoguće u principu, već zato što to čovek mora sam da prođe,
da doživi svaki evolucioni stepenik, i niko nije u stanju da to uradi za
njega. U principu, čoveka je moguće provesti po evolucionim stepenicama,
ali to će malo dati tom čoveku, ako on ne zna i ne razume, kako, šta i zašto
se to dešava.
Dobijanje mogućnosti, neodgovarajućih stepenu evolutivnog razvoja,
stvara opasnost da DUHOVNO NEZREO čovek, koji ima takve
mogućnosti, može da ne izdrži ili ne razume odgovornost i da ih primeni
ZA ZLO. I to se dogodilo više puta. Takav duhovno nezreo čovek, koji ima
velike mogućnosti, je odlično tlo za dejstva Tamnih Sila, parazitskih
suština, kojima to omogućava da vešto manipulišu ovom nezrelošću.
Neslaganje između forme i sadržaja je uvek bio izvor problema. A šta
dobro može da se desi, ako novorođenčetu, koje još nije naučilo da govori,
pokušate da objasnite, na primer, kvantnu fiziku i date mu u ruke moćan
laser? Mislim, ništa dobro.
I ne zato, što to nije dostupno čoveku u principu, već zato što
razumevanje kvantne fizike i toga šta je laser — nije igračka i nije
dostupno detetu. Dete prvo treba da nauči da govori, piše, čita, ide u
školu i dugo da uči, nakon čega će mu ovi koncepti postati jasni, i pojaviće
se razumevanje odgovornosti za njegove postupke. I opet, neće svako
dete, prolazeći kroz obuku, biti u stanju da razume kvantnu fiziku i
stepen lične odgovornosti za svoje postupke.
I u tome nema ničeg ponižavajućeg. Svaki čovek je jedinstven po
svojoj prirodi, i svi ljudi se razlikuju po svojim mogućnostima, talentu,
marljivošću i čvrstini karaktera. I zbog toga će, realizacija njihovih života
biti drugačija. U svakom slučaju, našim precima su pomagala
visokorazvijena bića, koje su naši preci-"deca" zvali Bogovima... Iako je
101
značenje reči "Bog" kod naših predaka bilo potpuno drugačije, ali o tome
kasnije... Uostalom, nije slučajno da su naši preci govorili strancima: "...mi
smo deca Tarha i Tare...". Tarh i Tara su se smatrali pokroviteljima i
čuvarima Zemlje Ruske. Hajde da saznamo ko su bili za Slavjano-Arijevce
ti Bogovi i Boginje, koji se pominju u Priči o Jasnom Sokolu:
1. BOGINJA KARNA — nebeski zaštitnik, pokrovitelj svih

novorodjenih i ljudskih reinkarnacija. Boginja Karna daje pravo svakoj
osobi da se izbavi u savršenstvu u svom zemaljskom životu od grešaka,
nedela i ispuni svoju sudbinu i pripremi za Najvišeg Boga Roda. Od
Nebeske Boginje Karne zavisi, područje na našoj Midgard-zemlji, Rod od
najstarijih porodica Velike rase, uslovi, i šta će se dogoditi u istorijskom
vremenu novoinkarnirane osobe. Tako da ljudi mogu adekvatno, časno i sa
jasnom svešću završiti život na Midgard - Zemlji i nastaviti ga u nekom u
drugom svetu
2. BOGINJA ŽELJA — Nebeska Boginja- Pokroviteljica i Boginja-
Zaštitnica "Obreda Trizna" (ceremonija u čast preminulih u Svetu
predaka). Boginja Želja je dobrog srca, dobroćudna mlađa sestra Boginje
Karne. Boginja Želja ispunjava duše koje se uzdižu sa Svetim dimom
(lomačom) ili pogrebnom ladjom, i daje im potrebna uputstva, tako da se
oni mogu prilagoditi svetu Nav i da znaju gde treba da idu dalje na
Zlatnom Putu duhovnog razvoja kako je zapovedio Svevišnji Bog Svarog.
3. BOGINJA DOLJA (SREĆA) — Nebeska Boginja sreće, sretnog
života i kreativnih dela. Ona je uvek prekrasna, mladi Nebeski Pauk koje
plete niti života. Boginja Sreća je vrlo vešta švalja i veštih i sposobnih
ruku. Sa svojim smaragdnim vretenom plete glatke i jake zlatne niti
života i sudbine čoveka, koje drži čvrsto u svojim nežnim rukama. Boginja
Sreća - mladja ćerka Nebeske Bogorodice Makoš i mlađa sestra Boginje
Nesreće..
4. BOGINJA NEDOLJA (NESREĆA) — Nebeska Boginja, koja daje
ljudima i njihovoj deci različite nesretne sudbine zbog povrede Zakona
RITA (Nebeske Čistoće Zakona o Rodu i krvi) i Krvnih zakona. Sa njenog
starog granitnog vretena teče kriva, neujednačena i krhka, siva nit života
i sudbine čoveka, kažnjena Božjom lekcijom. Kada osoba u potpunosti
nauči božju lekciju, Boginja Nesreća razbija sivu nit njegovog života i
102
ljudi su oslobođeni jadne sudbine, čovek odlazi u Svet predaka ili sudbinu
čoveka tka zlatnim nitima mlađa sestra. Boginja Nesreća - najstarija
ćerka Nebeske Bogorodice Makoš i sestra boginje Sreće.
5. BOGINJA TARA (Tarina, Taja, Tabiti) — mladja sestra Boga
Tarha, nazvanog Daždbog, sin Nebeskog Boga Peruna. Boginja Tara uvek
blista dobrotom, ljubavlju, naklonošću, brigom i pažnjom. Njena milost
izliva se ne samo na prirodu već i na ljude. Večno lepa Boginja Tara je
Nebeski Čuvar svetih šuma-svetih stabala Velike Rase, hrasta, kedra,
bresta, breze i jasena. S obzirom na činjenicu da je Boginja Tara,
zajedno sa svojim starijim bratom Tarhom Daždbogom čuvar bezkrajne
Belovodske zemlje i Svete Rase, ovo područje ćemo zvati zemlja Tare i
Tarha, tj Velika Tartarija. Osim toga, Polarna Zvezda u slavjano-
arijevskom narodu je nazvana u čast ove prekrasne Boginje - Tara.
6. BOGINJA DŽIVA (Deva, Živa, Diva, Siva) — Boginja Večnog
Kosmičkog Života, Boginja mladenačke i čiste duše. Boginja Dživa daje
svakoj osobi Velike Rase ili potomku Roda Nebeskog prilikom rođenja u
Svetu Jav čistu i svetlu dušu, a nakon pravednog zemnog života daje
čoveku da popije putir Božanskog napitka iz Čaše Večnog Života. Boginja
Dživa je personifikacija plodnih životnih sila, večne mladosti i ljubavi, a
najviše lepote sve prirode i ljudi. Boginja-Zaštitnica Čertoga Nebeske
Bogorodice Makoš u Svarogom krugu. Smatra se da kada se Jarilo-Sunce
na nebu sreće se sa Nebeskom Bogorodicom Makoš, rađaju se deca
obdarena posebnim sposobnostima, kao što su predviđanja velikih promena
u životima ljudi i strašna predviđanja prirodnih pojava, sposobnost da
prežive u bilo kojoj situaciji. Boginja Dživa - dobrodušna supruga i
spasiteljica Tarha Daždboga. Takođe daje nežnost, ljubaznost, toplinu, i
brigu za trudnice i dojilje iz roda Velike Rase koje poštuju drevne
porodične tradicije i mnogovekovna rodovska pravila.
7. BOG TARH PERUNOVIČ (DAŽDBOG) — Bog čuvar drevne Velike
Mudrosti. On je proglašen Daždbogom (davajućim Bogom) zbog davanja
ljudima Velike Rase i potomcima Roda Nebeskog Devet Santija (knjiga).
Ove Santije zapisane drevnim runama sadrže tajne drevne Vede,
zapovesti Tarha Perunoviča i njegova učenja ... Daždbog – donosioc sveg
najboljeg, sreće i blagostanja. Tarh Daždbog je proslavljen u svetim i
narodnim pesmama i himnama za sretan i dostojanstven život Roda Velike
103
Rase, takodje i za izbavljenje od snaga Tamnog Sveta koje su se okupile

na najbližoj luni - Leli kako bi porobili Midgard-Zemlju. Tarh Daždbog
uništio je lunu zajedno sa svim mračnim silama koje su bile na njoj ...
Daždbog Tarh Perunovič je Bog Pokrovitelj Čertoga Rase u Svarogom
krugu. Vrlo često u različitim vedskim tekstovim Tarh Perunovič traži
pomoć za ljude iz roda Velike Rase od njegove prekrasne sestre,
zlatokose Boginje Tare. Zajedno su načinili dobra dela, pomažući da ljudi
žive na bezkrajnim prostranstvima Midgard Zemlje. Bog Tarh ukazuje
koje je mesto najbolje za izgradnju naselja i svetilišta, a njegova sestra
boginja Tara uči narod Velike Rase koja stabla treba koristiti za
izgradnju. Osim toga, obučava ljude da na mestima posečenih sade nove,
tako da njihovim potomcima rastu nova stabla potrebna za konstrukcije.
Nakon toga, mnogi rodovi su počeli da sebe nazivaju unucimaTarha i
Tare ...
Bogovi i Boginje, kojima se obraćala Nastja u svom pronalaženju

suđenog, raspoređeni su po redosledu u kojem ih je posećivala Nastja u
Priči o Jasnom Sokolu: Karna, Želja, Sreća (Dolja), Nesreća (Nedolja),
Tara, Dživa i Tarh Perunovič (Daždbog). I ako obratite pažnju na njihove
"zone odgovornosti" kod naših predaka, postaje jasnija neobična nijansa.
Kod Boginje Karne Nastja saznaje, da li se inkarnirao Jasni Soko negde u
novom životu? Kod Boginje Želje — da li se on nalazi u Svetu Nav —
drugim rečima, da li je mrtav i da li je on prešao iz Sveta Jav u Svet Nav?
Ispostavilo se, da Nastja nije bila sigurna da joj je suđeni živ. Nakon što
je utvrdila da ga nema u Svetu Mrtvih, ona je otišla Boginji Sreći (Dolji),
da sazna — gde vode njenog suđenog i nju niti života i sudbine.
Kod Boginje Nesreće (Nedolje) je saznala, da li se desila njoj i
Jasnom Sokolu kazna za nedolično ponašanje? I nisu li oni, prekršili,
slučajno, Zakone RITA i Krvne Zapovedi? I tek nakon toga, sa čistom
savešću, ona se obratila Boginji Tari za pomoć, znajući da ona pomaže
ljudima iz Zemlje Ruske, i u slučaju potrebe, da zatraži pomoć svog brata
— Boga Tarha Perunoviča (Daždboga).
Uz podršku zaštitnice ljubavnika, Boginje Džive — supruge Boga
Tarha, Nastja ide svom suđenom Nebeskim Kočijama Boga Tarha, koji ju
je i dovezao u Čertog (Sazvežđe) Finista. Iz svega navedenog sledi da
104
akcije Nastjine, ne nose slučajni karakter, već su bile potčinjene

hijerarhijskim pravilima po kojima su naši preci živeli. Poseta Nastenke
Boginjama i Bogovima se dešavala prema njihovom položaju po Nebeskoj
Hijerarhiji Svetlih Sila. A to govori o tome da je skoro svaki čovek
Zemlje Ruske u prošlosti znao o postojanju ove hijerarhije i znao
odgovarajuća pravila ponašanja. Pored toga, takozvani Bogovi naroda tog
vremena posmatrani su ne kao bogovi, već kao ljudi, duhovno napredni i
prosvetljeni znanjem, razvijeni evolutivno do tog stepena, da su ovladali
neverovatnim sposobnostima i mogućnostima.
Zanimljivo je i to, da je Nastja dostizala planete-zemlje, gde su živeli
Boginje i Bogovi, samo posredstvom Vajtmana ili Vajtmara, što govori o
tome da tokom događaja opisanih u Priči, Međuzvezdane Kapije nisu
radile na Midgard-zemlji kao posledica produženih zvezdanih ratova
između Svetlih i Tamnih Sila. Ako je tako, onda su se opisani u Priči o
Jasnom Sokolu događaji, mogli dešavati pre oko četrdeset hiljada godina.
Otprilike u isto vreme pojavio se na Midgard-zemlji Bog Perun i objasnio
Volhovima- čuvarima Međuzvezdanih Kapija, šta je potrebno da se
poporavi taj međuzvezdani transportni sistem premeštanja između
planeta-zemlja međugalaktičke ujedinjene civilizacija Svetlih Sila.
Naravno, bilo je planeta zemlji, na kojima nije bilo Međuzvezdanih
Kapija, i može se pretpostaviti da u Čertogu (Sazvežđa) Finista nije bilo
Međuzvezdanih Kapija. A onda su se događaji iz Priče o Jasnom Sokole
mogli desiti u bilo koje vreme pre planetarne katastrofe na Midgard-
zemlji, koja se dogodila pre 13 025 godina (2017. godine), kao rezultat
sudara između Drevne Slavjano-Arijevske Imperije (Prva Imperija) i
Antlanja (Atlantide). Tek posle te katastrofe prestala je redovna
komunikacija između Midgard-zemlje i drugih planeta-zemlji. Tada, kao
rezultat zloupotreba korišćenja Prirodnih Sila Midgard-zemlje od viših
kasti Antlanja (Atlantide) je uništen Mali mesec Fata, a njeni fragmenti
su pali na Midgard-zemlju, pri čemu se promenio ugao nagiba ose planete.
Tada, kada je došlo do izazvanih ovom katastrofom kretanja
kontinentalnih ploča, moćnih zemljotresa, vulkanskih erupcija, itd, bile su
uništene prirodnim stihijama i mnoge poletno-sletne piste za Vajtmane i
Vajtmare, i prekrasni gradovi i druge velike građevine naših predaka, i tek
tada su zaključane Međuzvezdane Kapije! A do tog vremena one su bile
105
aktivne, a kristali za njihovo upravljanje su stajali na svojim mestima.

Pored toga, za vreme svog putovanja Nastja je posetila Visoke
Jerarhe Svetlih Sila na njihovim planetama-zemljama. I ti jerarsi su bili
Boginje: Karna, Želja, Sreća (Dolja), Nesreća (Nedolja), Tara, Dživa i Bog
Tarh Perunovič (Daždbog). Stoga, na planetama-zemljama ovih Svetlih
Jerarha, barem na nekim od ovih planeta-Zemlji morale su postojati
Međuzvezdane Kapije! Ali Nastja stiže do ovih planeta-zemlji samo na
Vajtmanima i Vajtmaraima. A to znači da su se događaji u Priči o Jasnom
Sokolu desili ili u vreme rata između Svetlih i Tamnih Sila, kada na
Midgard-zemlji nisu postojale Međuzvezdane Kapije, jer su društveni
paraziti uništili nuklearnim udarima neke planete-zemlje, na kojima su
Krugovi Mnogovratni (Troara-zemlja); ili nakon planetarne katastrofe od
pre 13 025 godina (2017. godine), kada su mnoge Međuzvezdane Kapije na
Midgard-zemlji bile uništene stihijama, a preostale Međuzvezdane Kapije
su bile isključene spolja. I samo zahvaljujući "letećoj zvezdi" Barnardi
uspelo se da se TAČNO UTVRDITI KADA SU SE DEŠAVALI OPISANI
U PRIČI DOGAĐAJI — PRE 1549 GODINA! A sada da se vratimo
Vajtmanima i Vajtmarima.
Setimo se, da su naši preci zvali Veliki Vajtmar "Velikom Nebeskom
Kočijom". Takvi brodovi namenjeni su za vrlo daleke letove, pre svega, za
letove od jedne Galaksije u drugu. Ovi brodovi mogli su da nose u sebi, kao
što je već pomenuto ranije, ne manje od 144 Vajtmana. Vajtmani su se
koristili kao istraživački svemirski brodovi i za kretanje između susednih
zvezdanih sistema, koji su bili udaljeni na relativno "malim" rastojanjima,
a takođe i kao trgovački brodovi. Može se pretpostaviti da je bilo dva tipa
svemirskih brodova — MEĐUGALAKTIČKA KLASA — VELIKI
VAJTMARI i GALAKTIČKA KLASA — VAJTMANI. Klasa galaktičkih
svemirskih brodova (Vajtmani) — korišćeni su za kretanje unutar jedne
Galaksije između bližih zvezdanih sistema. Klasa intergalaktičkih
svemirskih brodova (Vajtmari) — za kretanje između susednih i daljih
Galaksija i unutar Galaksija na velike razdaljine.
Potvrda toga je činjenica opisivanja razlike u brzini kretanja u
prostoru u VAJTMANU i VAJTMARU. Samo u slučajevima putovanja
VELIKIM VAJTMAROM — "VELIKOM NEBESKOM KOČIJOM",
"VATRENIM KOČIJAMA" i "NEBESKIM KOČIJAMA", primenjivano je
106
savijanje prostora. To je korišćeno, očigledno, pri velikim prostornim

skokovima, na primer, od jedne do druge Galaksije. Na malim rastojanjima
u okviru jedne Galaksije, pri preletu od jednog zvezdanog sistema na
drugi, ni Vajtmani, ni Vajtmari ne koriste savijanje prostora, iako se kreću
brzinama većim od brzine svetlosti.
Očigledno je da su "Velika Nebeska Kočija", "Ognjena Kočija",
"Nebeska Kočija" — u običnom govoru, različite varijante imena jednog
istog intergalaktičkog svemirskog broda — VAJTMARA. Pored toga, neke
razlike u nazivu i opisu intergalaktičkih svemirskih brodova — Vajtmara —
su posledica, pre svega, njihovih tehničkih razlika, koje se mogu pojaviti
za sledećih razloga:
1. Svaki od tih brodova je napravila različita civilizacija.
2. Svaki od ovih svemirskih brodova pripada različitim modelima,
vrstama intergalaktičkih brodova, stvorenih od strane iste civilizacije.
U svakom slučaju, Vajtmari korišćeni za kretanje u prostoru na veoma
velikim kosmičkim razdaljinama, znatno prevazilaze rastojanja raspoloživa
za Vajtmane. Vajtmani su, najverovatnije, mogli lako da uđu u atmosferu
planete, da izvrše sletanje na površinu i bilie su im potrebne za sletanje
relativno male poletno-sletne površine. Upravo to objašnjava njihovu
primenu za prevoz trgovačke robe. U opisu se pominju RAZLIČITI
trgovački vajtmani: zlatni, vatreni i srebrni. Osim toga, zanimljivo je to,
da je na poletno-sletnoj pisti na planeti-zemlji Boginje Sreće (Dolje)
stajalo nekoliko tipova Vajtmana: «…u dolini, gde su Vajtmani različiti
stajali. Videla je ona Vajtman Srebrni, pereobula se u četvrti par
gvozdenih čizmi, i zamolila dobre ljude da je povezu sa sobom…» .
«VAJTMANI RAZLIČITI stajali…», ali Nastja je izabrala VAJTMAN
SREBRNI. To može da znači da je SAMO VAJTMAN SREBRNI imao
mogućnost da je odbaci na planetu-zemlju, gde je živela Boginja Nesreća
(Nedolja). Znači, da su ipak razne civilizacije ili ujedinjena civilizacija
imali RAZLIČITE svemirske brodove — Vajtmane. SPOLjAŠNjE
RAZLIKE govore o tome da su bili različitih tehničkih karakteristika, što,
zauzvrat, govori o nezavisnom razvoju civilizacija ili saveza civilizacija,
koje su se podržavale među sobom kako trgovački, tako, možda, i drugim
vrstama odnosa.
Samo na jednoj, trećoj po redu planeti-zemlji njenog putovanja, na
107
poletno-sletnoj stazi su stajali različiti Vajtmani, što daje mogućnost da

se napravi zaključak o tome, da je najverovatnije, ta treća planeta-zemlja
bila trgovački centar za mnoge civilizacije. I pre svega, to je povezano sa
pogodanim za sve položajem te planete-zemlje u prostranstvu i sa
činjenicom da je ta planeta-zemlja bila na raskrsnici trgovačkih
svemirskih puteva...
Pre odlaska sa planete zemlje Boginje Džive Nastja dobija poklon i od
nje — zlatni ram i iglu! Svaki put Nastja dobija dar, i taj dar je uvek
neobičan. Baš kao i Nastjin kosmički put, pokloni takođe, treba da imaju
svoju funkciju u Priči. Uloga samohodnog klupčeta putemernog već je
manje-više postala jasna, ostaje samo da sačekamo, kada će se ostali sami
pokazati. Zanimljivo je, da na planeti-zemlji Boginje Džive, koja izgleda
kao Midgard-zemlja, Nastja nije koristila poklon Boginje Karne —
samohodno klupče putemerno!..
108
2.8. Planeta zemlja Čertoga Finista

A sada, vratimo se ponovo tesktu Priče:
«…Preobula je Nastenka poslednji par gvozdenih čizama i otišla u

nebeskoj kočiji sa divne zemlje.
Iako je brzo nebeska kočija žurila među zvezdama na nebu, Nastji se
činilo da je ovaj put najduži. Koliko vremena je prošlo, niko ne zna, samo
je Nastja poslednje železne čizme iznosila, poslednji železni hleb pojela, i
onda se put nebeskih kočija završio.…»
Nastja se ponovo obuva u poslednji par gvozdenih čizama i upućuje u

Čertog Finista, a kada se put nebeskih kočija završio, Nastja je "iznosila"
taj poslednji par gvozdenih čizmi i "pojela" poslednji gvozdeni hleb. To što
je iznosila par gvozdenih čizmi i pojela gvozdeni hleb — je samo slika
prevazilaženja razdaljina od nekoliko svetlosnih godina, što više ni kod
koga ne izaziva sumnju. Na primer, poslednji let ka Čertogu Finista bio
11,2 SVETLOSNIH GODINA, a prvi let Nastijin na planetu-zemlju
Boginje Karne je bio 4,2 SVETLOSNE GODINE. Poslednji let Nastjin je
skoro TRI PUTA duži od prvog, a po završetku svakog leta ona je
"iznosila" JEDAN PAR gvozdenih čizmi i "pojela" JEDAN gvozdeni hleb.
Dakle, još jednom vidimo da to nije neverovatan zaplet, već samo NAČIN
KRETANjA NA NEVEROVATNE RAZDALjINE, nepristupačne za
razumevanje svesti običnih ljudi, koji se ne udaljavaju od svog rodnog
doma, čak ni do obližnjeg kontinenta na Midgard-zemlji, a da ne govorimo
o drugim planetama! Tako da, gvozdene čizme i gvozdeni hleb — NISU
BAJKOVITA PRIČA, VEĆ SAMO SLIKA, KOJU SU PRIMENjIVALI
PRIPOVEDAČI, DA PRENESU SVOJIM SLUŠAOCIMA PREDSTAVU O
RASTOJANjIMA OD NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA! Ova
pretpostavka je potvrđena činjenicom da je Nastja, odlazeći u potragu za
Jasnim Sokolom u Čertog Finista, znala samo rastojanje do njega —
ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH DALjINA— 27 DALEKIH DALjINA ILI 37,8
SVETLOSNIH GODINA! Nastja nije mogla da zna, da će morati da ima
ŠEST LETOVA IZMEĐU PLANETA-ZEMLjA, DOK ONA NE STIGNE
DO ČERTOGA FINISTA! I ona je stigla do planete-zemlje u Čertogu
Finista, gde bi trebalo da bude njen suđeni — Jasni Soko:
109
«…Spustile su se nebeske kočije na Zemlju, Daždbog Tarkh

Perunovič pokazao je Nastji na koju stranu treba da se uputi i govori joj:
— Na oproštaju uzmi od mene poklon, devojko mila, traku
mnogobojnu; kada ti sasvim teško bude, ti zapleti traku mnogobojnu u
svoju kosu ognjenu, a šta će posle biti -videćeš.
Pošla je Nastenka, a kako je bila bosa, mislila je: «Kuda idem? Zemlja
je sada tvrda, STRANA, treba da se naviknem na nju...» ...»
Zanimljivo je, da je Bog Tarh samo ukazao Nastenki pravac u kome

treba da traži Jasnog Sokola, i na rastanku joj dao TRAKU
MNOGOBOJNU! Sve ovo govori o tome, da njen dolazak na ovu planetu-
zemlju nosi "nezvanični" status, drugim rečima, ona je stigla tamo
TAJNO! Tarh Daždbog Perunovič — je Jerarh visokog statusa u
hijerarhiji Svetlih Sila, i to što je tajno sleteo sa Vajtmarom na planetu-
zemlju govori o tome, da sa ovom planetom-zemljom, na kojoj je bio Jasni
Soko, NIJE SVE U REDU! I to nije jedina neobičnost ove planete-
zemlje, ali nećemo da žurimo sa zaključcima i nastavićemo analizu Priče.
Zanimljivo je i to da se prvi put u Priči govori o tome da se Nastja
otpravila u potragu BOSA. Neko može da se pozove na to da je Nastja
iznosila svoj POSLEDNjI PAR GVOZDENIH ČIZAMA. Dakle, to je
istina, ali ... svaki par gvozdenih čizama Nastja je OBUVALA, samo kada
je sedala u sledeći Vajtman ili Vajtmar, i iznosila ga PRE NEGO ŠTO BI
KROČILA NA NOVU PLANETU-ZEMLjU! Ali samo na planeti-zemlji u
Čertogu Finista u Priči se govori o tome, da je ona kročila na površinu
planete-zemlje BOSA, a Bog Tarh, umesto udobnih čizama, daje joj
TRAKU MNOGOBOJNU!
Zanimljivo je i to da Nastja po PRVI PUT GOVORI O TOME DA JE
PLANETA ZEMLjA — TUĐA! A druge planete-zemlje na njenom putu su
za nju bile SVOJE? Na kraju krajeva, na njima Nastja TAKOĐE nikada
ranije NIJE BILA! Šta onda znači njen koncept TUĐE PLANETE
ZEMLjE?
Odgovor na ovo i ostala pitanja mogu se naći veoma brzo, ako se
setimo da su naši preci ZVALI STRANIM, PLANETE-ZEMLjE, SAMO
ONE KOJE SU BILE ILI U PAKLENOM SVETU, ILI SU BILE
110
ZAROBLjENE OD STRANE TAMNIH SILA, SLUGU KOJE SU NAŠI

PRECI NAZIVALI ISTO TUĐINCIMA! Čertog Finista ulazio je u tako
nazvan Svarožji krug, tako da NIJE MOGAO DA BUDE DEO PAKLENOG
SVETA — PRIPADAJUĆEG TAMNIM SILAMA! Ostaje samo jedno —
planeta-zemlja, na kojoj je bio Jasni Soko, BILA JE NAPADNUTA OD
STRANE TAMNIH SILA — DRUŠTVENIH PARAZITA! I onda sve
dolazi na svoje mesto i tajno iskrcavanje Nastje na tu planetu-zemlju, i
zašto takav Jerarh, kao što je Bog Tarh Perunovič, nije hteo da se objavi
njegov dolazak na tu planetu-zemlju! Sada ostaje samo da se utvrdi još —
GDE se nalazi planeta-zemlja Čertoga Finista, na kojoj se nalazio Jasni
Soko?
Udaljenost od Midgard-zemlje do Čertoga Finista je 37,8
SVETLOSNIH GODINA. I ponovo među TRIDESET zvezdi-blizanaca
našeg Sunca tu je i zvezda Dzeta ()Mreža (Reticulum), još jedan
kandidat za blizanca Sunčevog sistema. Spektralni tip zvezde Dzeta
Mreže— G1-2V, apsolutna zvezdana veličina М = 4,82, prividna zvezdana
veličina V = 5,24. Masa zvezde-blizanca našeg Sunca je skoro jednaka
masi našeg sunca — 1,00 Ms, veličina zvezde Dzeta Mreže, takođe je,
veoma blizu sunčevoj — 0,99 Rs, i udaljena je od Sunčevog sistema,
prema različitim astronomskim podacima, na 37,0-39,5 SVETLOSNIH
GODINA! Spektralna temperatura površine tog svetlila je T oko 5850К,
malo se razlikuje od sunčevog. Starost zvezde Dzeta ()Mreže
(Reticulum), takođe je, oko ŠEST MILIJARDI GODINA!
Pretpostavlja se da bi planeta sa tečnom vodom od ove zvezde
trebalo da bude na udaljenosti 1,1 а.е., a period obrtanja oko zvezde
Dzeta ()Mreže mora biti oko 1,1 godine. Dakle, postoji dvojnik
Sunčevog sistema upravo tamo, gde ukazuje Priča — na 27 DALEKIH
DALjINA OD MIDGARD-ZEMLjE. Rastojanje od 37,8 SVETLOSNIH
GODINA DO ČERTOGA FINISTA, dato u Priči, treba smatrati
najautentičnijim, makar zato, jer su naši preci LETELI NA DRUGE
ZVEZDE, dok savremeni astronomi SAMO GLEDAJU zvezde kroz
teleskope i druge uređaje, a tek nedavno je postavljen izvan atmosfere
Midgard-zemlje teleskop Hubble. Pored toga, za vreme, proteklo posle
događaja u Priči, sve zvezde su se premestile na horizontu sa onih mesta,
na kojima su bile ranije. Tako da, van svake sumnje, zvezda Dzeta
111
()Mreže (Reticulum) i jeste zvezda u Čertogu Finista, planeta zemljia na

kojoj je bio Jasni Soko, koga je tražila Nastja.
Iznenađujuća stvar u svemu ovome je da su događaji opisani u Priči,
dobili potpuno neočekivanu potvrdu njene autentičnosti 1961. godine, kada
su supružnike Barni i Beti Hil oteli vanzemaljci. Evo šta su saznali
istraživači ovog slučaja:
«…Ali, najiznenađujuće i sa neočekivanim posledicama se desilo kada

je Beti ohrabrena, pitala "kapetana", odakle su oni doleteli. U odgovoru,
on je pokazao mesto na "zvezdanoj karti", koju je ona kasnije pod
hipnozom reprodukovala. Kaže Beti Hil: “ ... pitala sam 'šefa', odakle je,
jer ja znam, rekla sam mu da on nije sa Zemlje. On je pitao da li znam
nešto o Svemiru? Ja sam odgovorila negativno. Praktično, ja ništa nisam
znala. On je rekao, da bi on hteo, da ja znam više. Rekla sam mu da želim .
On je prešao u sobu do ugla stola i nešto otvorio... On je izvukao
odatle kartu i pitao da li sam videla ranije nebeske karte. Ja sam prešla u
sobu, i došla do stola. Gledala sam: karta je duguljasta, nešto više u širinu.
Na mapi su razbacane tačke. Neke su male, kao igle. Druge su veličine
novčića. Bile su linije, krive linije, polazeći iz jedne tačke do druge. Od
velikog kruga išlo je mnogo linija. Mnoge od njih su išle na drugi krug,
najbliži, ali ne tako veliki. To su bile debele linije. Ja sam ga pitala, šta
one znače. On je odgovorio da je debela linija komercijalna ruta. Druge
linije određuju mesta, gde su ranije išli. Tačkaste linije pokazuju
ekspediciju. Pitala sam ga odakle je. On mi je odgovorio pitanjem: 'Gde
ste vi na ovoj karti?' Ja sam rekla, smejući se, da ne znam. Onda je on
rekao: 'Ako ne znate gde ste vi, ja ne mogu da vam objasnim odakle sam
ja”.
Za kartu Beti Hil zainteresovao se astronom-amater Marjan Fiš iz
Ohaja. Fiš je polazio od toga, ako na mapi, koju je nacrtala Beti, postoji
bar neki deo istine, onda ona mora da reflektuje deo noćnog neba,
posmatrano od strane vanzemaljaca sa njihove rodne planete, odakle je i
doleteo "brod". Posao Fiša je bio paklen. On je uzeo 200 perli, koje su
predstavljale zvezde, koje se nalaze na rastojanju od 50 svetlosnih
godina od Zemlje. U zavisnosti od njihovog spektra, obojio je perle
različitim bojama i okačio na plafon na niti različitih dužina, poštujući
112
rastojanja.
I u toku od pet godina provodio je sve svoje slobodno vreme,
ispitujući svoju "galaktičku mapu", gledajući sa jedne ili druge zvezde. Fiš
je pronašao takvo mesto, odakle bi se na zvezdano nebo otvorio takav
pogled kao na mapi Hil. Našao je da su moguće rodne planete vanzemaljaca
ZVEZDE SAZVEŽĐA MREŽICA (lat. Reticulum)— DZETA I ILI
DZETA II, koje se nalaze na 37 svetlosnih godina od Zemlje — oko 350
biliona kilometara. Profesionalni astronomi ocenili su rad Fiša veoma
visoko. Profesor univerziteta države Ohajo Valter Mičel sa grupom
studenata uradio je proveru. Dve velike lopte, koje je nacrtala Beti Hil,
identifikovane su od Fiša kao zvezde Dzeta I i Dzeta II sazvežđa
Retikuli. Mičel je postavio u računar položaj stotine bližih nama zvezda i
napravio program koji simulira zvezdano nebo, kako se vidi iz Zete
Reticuli u pravcu Sunca. Ono što je bilo upečatljivo, karta se skoro
potpuno poklopila sa crtežom Hilove.
Još misterioznija je sledeća činjenica. Svoj crtež Beti Hil je uradila
pod hipnozom 1964. godine. Devet zvezda tog crteža Fiš je prepoznala, a
tri zvezde nije uspela da identifikuje. Ove tri Zvezde bile su otkrivene od
strane astronoma kasnije, 1969. godine…»27.
Eto tako, štaviše, na neočekivan način, informacije iz "Priče o Jasnom

Sokolu" dobile su punu potvrdu 1961. godine, od ljudi koji nikada nisu čuli
ovu Priču. Isto tako i sadržaj Priče u potpunosti potvrđuje informacije
koju su preneli ljudima supružnici Hil. I još nekoliko veoma važnih
momenata iz priče Beti Hil. Na holografskoj karti vanzemaljaca, koju je
pokazao kapetan SIVIH, je nekoliko vrsta linija — debele linije ukazuju
TRGOVINSKE ILI KOMERCIJALNE PUTEVE, tanke linije označavaju
planete koje su povremeno posećivali, a isprekidana linija označava —
njihovu EKSPEDICIJU! A na kraju krajeva, prema tekstu Priče, Nastja se
kretala sa jedne planete-zemlje na drugu prvo trgovačkim međuzvezdanim
putevima, a svoj poslednji let je imala na Vajtmaru Boga Tarha
Perunoviča, i ovaj let u potpunosti odgovara kategoriji ekspedicionog leta!
Eto, takav slučaj se ovde dobio!
Pored toga, postoji mnogo dokaza toga, da su vladini krugovi SAD
27
Preuzeto sa sajta «Калейдоскоп Тайного, Непознанного и Загадочного».
113
stupali u kontakt upravo sa civilizacijom SIVIH! A ako uzmemo

informacije iz Slavjano-Arijevskih Veda, postaje kristalno jasno, zašto se
toliko pažnje posvećuje upravo tome, da planeta-zemlja, na kojoj je bio
Jasni Soko, pripada zvezdi Dzeta () sazvežđa Mreža (Reticulum), sa
koje sustigli vanzemaljci, nazvana u Priči TUĐA ZEMLjA! Na taj način,
ČERTOGU FINISTA, barem delimično, odgovara SAZVEŽĐE MREŽE
(RETICULUM):
10. (74). Ali doći će iz Sveta Tame neprijatelji Tuđinci,

i naučiće da glagoljaju Deci Čovečjoj
reči laskave, lažju prikrivene.
I počeće da odvode na stranputicu stare i male,
i kćeri Čovečije uzimaće sebi za žene...
Mešaće se među sobom...
i među ljudima... i među životinjama...
I počeće da se tome uče
svi narodi Midgard-Zemlje,
a one, koji ne budu slušali njihove reči
i ne budu sledili dela nečasna Tuđinaca,
predaće mučenjima i stradanjima...…
11. (75). Neki od njih i u ovo vreme

pokušavaju da proniknu na Midgrad Zemlju,
da bi činila svoja mračna dela,
da bi odvodili s puta Sila Svetla
sinove i kćeri Rase Velike.
Cilj im je da ubiju Duše Dece Čovečije,
kako nikada ne bi dostigli
Svetli Svet Prave i Asgard Nebeski,
stanište Bogova-Pokrovitelja
Roda Nebeskog i Rase Velike.
A takođe i Nebeske Zemlje i Seljenija,
gde stiču pokoj Svetomudri Preci vaši...
114
12. (76). Po njihovoj SIVOJ koži

prepoznaćete neprijatelje Tuđince...
Oni imaju oči boje Mraka, i dvopolni su,
mogu biti žena ali i muškarac .
Svako od njih može biti otac, ili majka...
Bojama oni pokrivaju lica svoja,
ne bi li ličili na Decu Čovečiju...
i nikada ne skidaju svoju odeću
da se ne bi obnažila zverinja njihova nagota…28
Dakle, iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda kristalno je jasno, TUĐIM

ZEMLjAMA naši preci su nazivali planete-zemlje iz Sveta Tame —
Paklenog Sveta, odnosno zvezdanih sistema, gde se naselili RASA
DRUŠTVENIH PARAZITA — RASA SIVIH HERMAFRODITA, i
planete-zemlje Svetlih Snaga, koje su oni zauzeli:
………………………………………………
2. (130). Odgovori Perun Mnogomudri:
Znajte, Čuvari Kapija Međusvetja,
u Svargi se Velika Asa odvija,
u Makoši, u Radi, u Svati i u Rasi
sada se bije Velika Bitka,
u njoj su sa TUĐIM RATNICIMA PAKLA
Svetli Bogovi iz Prave
stupili u žestok okršaj...
Svargu Veliku brane oni...
i Svet čiste, deo po deo
od RATNIKA MRAKA, iz TAMNOG SVETA…
3. (131). Od tih zlih neprijatelja

što su cvetne Zemlje u prah pretvarali,
što su prolivali krv nevinih stvorenja,
ne štedeći nigde ni male ni stare...
Zato su se mnoge Kapije zatvorile,
28
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Пятая, 40-41 с.
115
da ne bi NEPRIJATELJI TUĐINCI dospeli

na Svetle zemlje Svarge velike...
i da ih ne bi stigla sudbina Troare
- koja je u Radi Presvetloj
Mudrom Ljubavlju Svetove ozarila…29
U ovom odlomku iz Slavjano-Arijevskih Veda veoma jasno se vidi da

su TUĐEZEMCIMA naši preci zvali pridošlice iz PAKLA (PAKLENIH
SVETOVA) i zvali su ih još RATNICIMA TAME IZ TAMNOG SVETA!
Ali i to nije sve! U Slavjano-Arijevskim Vedam još se navodi i KOJA
KOSMIČKA RASA SE PRETVORILA U DRUŠTVENE KOSMIČKE
PARAZITE:
11. (139). Vi na Midgardu živite spokojno

od davnih vremena, kada mir beše utvrđen...
Pamteći iz Veda, dela Daždboga,
kako je porušio TVRĐAVE KOŠĆEJA
koje su se nalazile na najbližoj Luni ...
Tarh nije dozvolio podmuklim KOŠĆEJIMA
da razruše Midgard, kao što su razrušili Deju ...
.........................
Ti KOŠĆEJI, VOĐE SIVIH,
izgiboše zajedno sa Lunom u polučasti ...
Ali platio je Midgard za slobodu
Daarijom koju sakri Veliki Potop…30
U poglavlju stoji - TUĐEZEMCI IZ PAKLA KOŠĆEJI, VLADARI

SIVIH! Zanimljivo je i to, da se Zvezdani Ratovi javljaju periodično, u
određenim intervalima: "...po isteku Svarožjeg Kruga i Devedeset Devet
Krugova Života...". Svarožji Krug je ništa drugo nego period precesije ose
Midgard-zemlje, i jednak je 25 920 godina. Svaki Krug Života je 144
godina, pa je Devedeset Devet Krugova Života jednako 14 256 godina. A
sve zajedno je ravno 40 176 godina! Prema Slavjano-Arijskim Vedama,
29
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 67-68 с.
30
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 71 с.
116
samo u nedavnoj prošlosti je bilo tri Zvezdana Rata između Sila Svetlosti i
Sila Tama. Pored toga, rukav naše Galaksije u kojoj se nalazi Sunčev
sistem, tokom rotacije naše Galaksije "Mlečni put" oko svoje ose, i u
napred njenom kretanju u našem Univerzumu, periodično ulazi u prostor,
koji je kontrolisan od straneTamnih Sila.
Vreme, kada se rukav naše Galaksije nalazi u predelu kontrolisanom
Tamnim Silama, naši preci su nazivali Noćima Svaroga. Poslednja Noć
Svarog je počela u Leto 6498 od S. M. Z. H. (988 godine nove ere) i
završila je u Leto 7506 od S. M. Z. H. (1995-1996 godine nove ere). To
znači da je naš Sunčev sistem već izašao iza granica Paklenog Sveta i
nalazi se u graničnoj oblasti, što, zauzvrat, znači da će se civilizacije
Svetlih Sila ponovo vratiti u predele Sunčevog sistema, a Tamne Sile će
pokušati da ne dozvole to, i nastupiće ČETVRTI ZVEZDANI RAT!
Tačnije, on se već dešava punom brzinom, ali na potpuno drugom nivou,
koga NIKADA RANIJE NIJE BILO.
Štaviše, principijelno novi nivo vođenja Ratova Zvezda primenjuju
upravo Svetle Sile, a Tamne, zbog svog evolucionog ograničenja,
nastavljaju da vode rat po starom! U principu, poslednji, ČETVRTI
ZVEZDANI RAT između Svetlih i Tamnih Sila već su DOBILE SVETLE
SILE! Na Midgard-zemlji su ostali na vlasti SAMO SLUGE TAMNIH
SILA — SLUGE SIVIH, lišeni podrške svojih svemirskih domaćina!
Međutim, to je druga tema, a sada da se vratimo RASI SIVIH.
To, da RASA SIVIH I JESU TAMNE SILE — DRUŠTVENI
PARAZITI, vrlo je jasno iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda. «KOŠĆEJI,
VLADARI SIVIH» — u tim rečima direktno se ukazuje da su Košćeji
TAMNI JERARSI I UPRAVLjAJU RASOM SIVIH! Prema tome
TUĐEZEMNI RATNICI PAKLA — VAZALI KOŠĆEJA — SU IZ RASE
SIVIH! Krug je zatvoren. Nastja stiže na planetu-zemlju u Čertogu
Finista, koja je već napadnuta od strane Tamnih Sila, što govori o tome,
da je Čertog Finista, koji se nalazi u istom rukavcu naše Galaksije, kao i
mi, ušao u u predele vladavine Paklenog Sveta PRE NAŠEG SUNČEVOG
SISTEMA! A planete-zemlje, koje su napale Tamne Sile, prolaziće kroz
sledeće:
117
6. (134). ..........................................
To se dogodilo sa mnogim Zemljama,
gde su boravili neprijatelji iz Sveta Tamnoga...
Njih su privlačila bogatstva u nedrima
tih Zemalja prekrasnih...
Laskanjem stekavši poverenje žitelja,
ZATROVALI su ljude međusobnom mržnjom...
Tako su u tim svetovima nastali ratovi…
7. (135). Nakon što su ratovi okončani,

PREŽIVELE SU OZRAČILI ciranom...
I ljudi su izgubili Svest i Slobodu
te su po naređenju neprijatelja TUĐEZEMNIH
bogatstva svoje Zemlje dobavljali...
A kada na tim Zemljama više nije bilo bogatstava
i kad su utrobe Zemaljske do kraja iscrpljene
tada su neprijatelji uništili sve ljude
i odvezli sve što su na tim Zemljama sakupili...
A na Zemlje iz kojih su Tuđezemce proterali,
na njih su oni Faš-razrušitelj upravljali...31
Kao što se može videti iz ovog odlomka Slavjano-Arijevskih Veda, Crni

su izazivali ratove na planetama-zemljama Svetlih Sila, koje su planirali da
osvoje. Rat uvek odbacuje civilizacije planeta-zemlji na primitivniji nivo, a
tek nakon toga PARAZITSKA SIVA RASA PREUZIMA KONTROLU
NAD OVIM PLANETAMA-ZEMLjAMA. Nije izuzetak bila ni Midgard-
zemlja. Rat, izazvan IZGNANICIMA IZ VIŠIH VLADAJUĆIM
KRUGOVA ANTLANjA (ATLANTIDE), DOVEO JE DO PLANETARNE
KATASTROFE PRE 13 026 GODINA (2017. godine), koja je odbacila
civilizaciju Midgard-zemlje na nivo kamenog doba. Onda su tokom sledeće,
poslednje Noći Svaroga, Tamne Sile u potpunosti preuzele kontrolu nad
Midgard-zemljom!
31
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Девятая, 68-69 с.
118
Međutim, u vreme događaja iz Priče o Jasnom Sokole Midgard-zemlja

se još samo približavala najnovijoj Noći Svaroga. Dok je planeta-zemlja u
Čertogu Finista, na kojoj je bio Jasan Soko, VEĆ BILA POD POTPUNOM
KONTROLOM TAMNIH SILA! Zapravo zato Nastja govori o tome, da
ona stupa na TUĐU ZEMLjU, to je razlog zašto je Bog Tarh Perunovič
tajno sleteo na ovu planetu-zemlju. I još jednu stvar imajmo na umu pre
nego što se vratimo analizi neposrdnog teksta Priče. Predstavnici
PARAZITSKE SIVE RASE, prodirući na jednu ili drugu planetu-zemlju,
počinju da se MEŠAJU sa stanovnicima iste «…MEŠAĆE se među
sobom...i među ljudima... i među životinjama...…», stvarajući, na taj
način, sebi sluge, koje nose u sebi NjIHOVU GENETIKU! Stvarajući, na
taj način, ne samo nosioce svoje genetike, već i nosioce svog
MENTALITETA, oni inspirišu ta stvorenja mislima o
BOGOIZABRANOSTI STVORENOG NjIMA NARODA! Iako, kao što
veoma jasno sledi iz teksta Slavjano-Arijevskih Veda, nakon što njihove
"bogoizbrane" sluge obave svoj zadatak na izvlačenju SVIH RESURSA
PLANETE ZEMLjE, PARAZITSKA SIVA RASA UNIŠTAVA SVE,
UKLjUČUJUĆI I "BOGOIZBRANE" NA OVIM PLANETAMA-
ZEMLjAMA! I evo, pred nama u Priči, otkriva se prva planeta-zemlja u
Čertogu Finista (sazvežđe Mreže), koja je VEĆ POD SLIČNOM
KONTROLOM SIVIH! Dakle, postaje izuzetno važna ANALIZA
MENTALITETA STANOVNIKA OVE PLANETE-ZEMLjE, POSEBNO
MENTALITETA ONIH KOJI SU PREUZELI ULOGU "IZABRANIH"
NA NjOJ! S obzirom na sve ovo, da se vratimo na analizu teksta Priče o
Jasnom Sokolu:
«…Prošlo je malo vremena. I vidi – stoji na polju bogat dvor. A na

dvoru prelep trem; krila mala, prozore krase. Na jednom prozoru sedi
vatrenoskosa, važna domaćica i gleda Nastenku.
Prisetila se Nastenka: da obuje čizme, nema ih, poslednji par
gvozdenih čizama je iznosila i poslednji hleb gvozdeni je pojela na putu.
Reče ona CRNOOKOJ i VATRENOKOSOJ domaćici:
— Zdravo domaćice! Treba li vam radnica za hleb, odeću i obuću?
— Može biti -odgovori domaćica - A umeš li ti peći, vodu nositi i jelo
spremati?
119
— Ja sam sa mojim ocom bez majke živela, ja sve umem.

— A umeš li ti prati,ušivati,i tkati?
Setila se Nastenka poklona, što su joj boginje darivale.
— Umem -odgovori.
— Hajde uđi onda - reče domaćica - u KUHINJU LJUDSKU
Ostala je Nastenka da radi na stranom bogatom dvoru. Ruke
Nastenkine su poštene i vredne, svako delo dobro uradi.
Domačica gleda Nastenku sa radošću : nije bilo kod nje još tako
uslužne, dobre i vredne radnice; i jede Nastenka hleb jednostavan, zaliva
ga kvasom, ne pita za čaj. Pohvalila je Nastenku domačica svojim
ćerkama:
— Gledajte – reče - radnicu kod nas u dvoru; kakva je, pokorna, tako
mlada i lica nežnog!..»
O ovoj planeti-zemlji Nastja, ne govori ništa! Ni o svetilu na nebu, ni o

vegetaciji, uopšte ni o čemu, što je povezano sa prirodom ove planete
zemlje! Ali... ona slobodno diše na ovoj planeti, jede jednostavan hleb,
izrađen na ovoj planeti-zemlji, pije kvas, napravljen na ovoj planeti-zemlji!
A to govori o tome da je i ova planeta-zemlja bila slična Midgard-zemlji! I
još jedna stvar. Na svim planetama-zemljama, gde je Nastja doletala, nju
su uvek nahranili i napojili, i na spavanje slali. I to nisu radili obični ljudi,
već Boginje! A na ovoj planeti-zemlji je upoznala na putu crnooku i
ognjenokosu NE Boginju, već jednostavnu domaćicu! I ova domaćica joj ne
nudi sklonište i hranu-piće, kao što su to radile Boginje na drugim
planetama-zemljama, već joj nudi da RADI za hleb i krov nad glavom! Po
prvi put u Priči nije govoreno o trudu, već o radu!
I to daleko od toga da je slučajno. U nekoliko fraza Priče prenosi se
razlika između mentaliteta i pogleda na svet Svetlih Svetova i onih, koji
su pod kontrolom Tamnih Sila! I još, prema ovom pasusu, Nastja se
VEOMA RAZLIKUJE OD DRUGIH ZAPOSLENIH NA OVOJ
PLANETI-ZEMLjI! To je i razumljivo, jer su najveći deo preživelih ljudi
SIVI OZRAČILI CIRANOM, ČIME SU PRETVORILI LjUDE U
BIOROBOTE! Sasvim je prirodno da biorobot ili sluga NIJE U STANjU
DA SE TRUDI, KAO SLOBODAN ČOVEK! I zapravo to razlikuje Nastju
od ostalih radnika njene domaćice:
120
«…Pogledale kcćerke Nastenku.

— Fu! - govore one - Neka je fina, a ja sam zato lepša od nje, i
zgodnija, i u mojoj kosi se vatra preliva, a a u njenoj kosi samo se slama
održava!
Naveče ,kada je završila poslove po domačinstvu, sela je Nastenka da
prede. Sela je ona na klupu, uzela srebrni ram i zlatno vreteno. Prede ona,
iz kudelje nit tananu. Nit nije prosta, već zlatna. Prede ona, i sama gleda u
srebrni ram, i mašta, da vidi ona tamo svog Jasnog Sokola: gleda on nju,
kako ona živi. Gleda Nastenka njega i razgovara sa njim:
— Suđeni moj Sokoliću, zašto si ti ostavio mene, da plačem za tobom?
Eto, na sestre moje nerazumne tama je pala, što su nas razdvojile, i krv
tvoju prolile..
A kćer gazdarice došla je baš tada u odaje za poslugu, stoji, gleda i
sluša.
— O kome ti pričaš devojko? - pita ona - I kakva je to zabava u
tvojim rukama?
Nastenka joj govori:
— Govorim o svom suđenom - Jasnom Sokolu. A eto ja nit predem,
peškir za Sokola vezem. Biće to njemu, da jutrom belo lice obriše.
— A prodaj meni svoju zabavu! - govori kćer gazdaričina - I ja takođe
imam muža Jasnog Sokola,i ja ću njemu takođe niti presti..
Pogledala Nastenka crnooku kćer gazdaričinu, ostavila je svoje zlatno
vreteno i govori:
— Nije to kod mene zabava, to je posao u mojim rukama. A srebrni
ram i zlatno vretence ne prodajem, meni je to podarila dobra bakica.
Uvredjena kćer gazdaričina nije htela zlatno vretence iz svojih ruku
da ispusti.
— Ako nije na prodaju – govori - Daj onda meni da to radim, a ja ću
tebi već nešto pokloniti..
— Pokloni -reče Nastenka - Dozvoli meni da ja tvog muža Jasnog
Sokola, jednim okom vidim. Možda, on pamti mog Sokola!
Kćer gazdaričina razmisli, zamahnu kao vodopadom ognjenom kosom i
složi se.
— Izvoli devojko – reče - daj mi tvoju zabavu.
Uzela ona od Nastenke srebrni okvir i zlatno vretence, i sama misli:
121
«pokazaću joj ja mog muža Jasnog Sokola,za kratko, i ništa neće da mu se

desi. Daću mu USPAVLJUJUĆI NAPITAK, a sa tim zlatnim vretenom sa
majkom ću sve POZLATITI!»
Ćerka Nastjine domaćica veoma snažno podseća svojim ponašanjem na

njene starije sestre. Samoljublje i prezir prema drugima, posebno prema
svojim slugama, "izvire" iz nje. Ali još više od toga iz nje "izviru"
POHLEPA i ŽELjA DA POSEDUJE SVE NAJBOLjE. I to se pokazuje,
kada domaćicina ćerka vidi u rukama Nastje dar Boginje Karne — srebrni
tanjir zlatno veretence. U njoj se odmah pojavljuje želja da poseduje ovo
blago! I kada Nastja odbija da proda dar Boginje Karne, nudi joj trampu! I
za to, da bi se DOMOGLA SEBI ŽELjENOG, ONA JE SPREMNA NA
SVE! Čak i na to, da pokaže Nastenki svog muža — Jasnog Sokola! Ali pri
tome ona priprema PREVARU. Zaključujući dogovor sa Nastenkom, ona
planira da uspava svog muža Jasnog Sokola, i već vidi, kako se ona sa
majkom svojom OBOGATILA POMOĆU TOG VERETENCETA ZLATNOG!
U ovih nekoliko redova Priče, živo i slikovito prenosi se MENTALITET
DRUŠTVENIH PARAZITA I NjIHOVIH SLUGU — IZABRANIH! Lično
BOGAĆENjE ZA SIVU RASU I NjIHOVE SLUGE JE — IZNAD
SVEGA! I, kao što se može videti iz ovog odlomka Priče, ćerka domaćice
je za bogaćenje spremna na prevaru i izdaju, u principu, ona prodaje na
neko vreme Nastenki svog muža Jasnog Sokola! A sada da se vratimo na
tekst Priče:
«…Noću se vratio Jasni Soko iz podnebesja. Preobrati se on u dobrog

mladića i sede da večera sa porodicom: mati- gazdarica i Jasni Soko sa
ženom.
Kćer gazdaričina poslala je da pozovu Nastenku: pustila je da služi
ona za stolom i da Jasnog Sokola vidi, kakav je dogovor bio. Nastenka je
služila za stolom, jelo je posluživala i sa Jasnog Sokola pogled nije skidala.
Jasni Soko je sedeo, ništa nije govorio. Nije prepoznao on Nastenku:
Umorila se ona od dugog puta, idući k njemu, i od tuge za njim promenilo
joj se lice, i još mu je žena davala da pije napitke različite.
Završili domaćini večeru, ustao je Jasni Soko i pošao u svoju sobu na
spavanje
122
Nastenka tada govori mladoj ognjenokosoj gazdarici;

— Leti po dvoru mnogo muva, poćiću ja kod Jasnog Sokola u
sobu da oteram muve, da mu ne bi smetale.
— Pusti je da ide!- reče stara gazdarica.
Mlada gazdarica sada opet razmisli.
— A, ne – reče - neka čeka.
I sama ode za mužem, dala mu je puno napitka za spavanje i vratila
se. «Može - mislila je - kod radnice čak i zabava za mene ima!»
— Idi sada -reče ona Nastenki - idi muve od Jasnog Sokola oteraj!..» .
Nije prepoznao Jasni Soko Nastju, kada ih je ona služila za stolom. I

pomislila je Nastja, da je razlog u tome, što se ona promenila u licu tokom
dugog puta u vreme potrage. Da, i USPAVLjUJUĆI NAPITAK je ćerka
domaćice u piće Jasnom Sokolu dodavala. Na ovom mestu Priče vredi se
setiti da je Jasni Soko — slika ptice-ratnika, ZAŠTITNIKA ZEMLjE
RUSKE, I SA NjEGOVIM BUĐENjEM POVEZUJE SE PREPOROD
ZEMLjE RUSKE! Tako da USPAVLjUJUĆI NAPITAK I NEBUĐENjE
SEĆANjA JASNOG SOKOLA u tom kontekstu stiču sasvim drugi smisao.
A Nastja već DELUJE KAO SLIKA ZEMLjE RUSKE, KOJA
OČEKUJE DA PROBUDI IZ SNA SVOG OSLOBODIOCA! I to se
pokazalo teškim poslom. I još jedan momenat! Žena Jasnog Sokola pre
nego što dozvoli Nastenki da otera muve od svog usnulog muža, dala mu je
JOŠ uspavljujući napitak. I učinila je to, kako bi od Nastje dobila još
nešto, ako ona "odjednom" ponovo poželi da vidi njenog muža. Jasno vidljiv
parazitski mentalitet, mentalitet KORISTOLjUBLjA, tačnije —
šićarđijski, koji je spreman da se okoristi od svega!
«…Došla je Nastenka u sobu kod Jasnog Sokola i oterala muve. Vidi

ona: spava, njen dragi srcu, dubokim snom.
Gleda njega Nastenka i ne može ga se nagledati. Nakloni se ka
njemu blizu, jednim dahom sa njim diše, i šapuće mu:
— Probudi se suđeni moj Jasni Sokole, eto ja sam tebi došla:
sedam pari gvozdenih čizama sam iznosila, sedam gvozdenih hlebova sam
pojela!
A Jasni Soko spava dubokim snom, on oči ne otvara i ni reč ne
123
odgovara.
Došla je u sobu žena Jasnog Sokola i zapita:
— Oterala si muve?
— Oterala - odgovori Nastenka - odletele su kroz prozor.
— Onda, idi spavaj u ljudsku.».
Šta sve nije uradila Nastja — ne čuje njene reči i molbe Jasni Soko,
spava dubokim snom! I ponovo je u Priči slika noći, ali noć nije prosta, već
je NOĆ SVAROGA! Noći Svaroga, tokom kojih se dešavaju prilično snažni
negativni uticaji na ljude Bele Rase, i između ostalog, u isto vreme se
proizvodi nameran, kontrolisan društvenim parazita, negativan uticaj na
svest i volju ljudi. U Slavjano-Arijevskim Vedama se govori o tome, da su
SIVI OZRAČILI ljude CIRANOM! Sve ovo se u potpunosti poklapa sa
slikom OPIJENOG NAPITKOM JASNOG SOKOLA — ZAŠTITIKA
ZEMLjE RUSKE, koji ne pamti svoju suđenu — Nastenku — SIMBOL te
same ZEMLjE RUSKE!
Dakle, u Priči se odražava ne samo sudbina jednostavne ruske
devojke, već je prikazana sudbina Rusi, ratnici-zaštitnici koji su na dugo
vremena pali pod jak uticaj Tamnih Sila, zaboraviće svetlu prošlost svog
naroda i svojim rukama će pomoći Tamnim Silama, uništavajući i prošlost i
budućnost sopstvenog naroda. Gubitak sećanja Jasnog Sokola i to što on
nije bio u stanju da prepozna Nastju, i jeste slika budućnosti, koja je
čekala slavjano-arijevce u bliskoj budućnosti! Ispostavilo se da je Priča o
Jasnom Sokolu — PRIČA - UPOZORENjE! U Priči je prikazana
BUDUĆNOST MIDGARD-ZEMLjE na primeru toga šta se desilo na
jednoj od planeta-zemlji iz Čertoga Finista (sazvežđe Mreže)! A sada
nastavimo analizu:
«…Drugog dana, kada je Nastenka sve poslove završila, uzela je ona

srebrni tanjir i vrti po njemu zlatno jaje: vrti ga u krug i novo zlatno jaje
se pojavi po tanjiru – vrti ga i drugi put i opet se novo zlatno jaje pojavi.
Videla je to kćer gazdaričina.
— Opet –reče - i takve zabave kod tebe ima ! Prodaj mi, a od mene
traži šta hoćeš.
Nastenka odgovori
124
— Prodati ne mogu, meni je dobra bakica taj poklon dala, ja ću tebi

tanjir sa jajima pokloniti. Evo uzmi!
Uzela poklon kćer gazdaričina i obradova se:
— A možda tebi nešto treba Nastenka? Traži šta hoćeš.
Nastenka odgovori sa molbom:
— Meni je samo malo potrebno. Dozvoli da opet od Jasnog Sokola
muve teram, kada na spavanje pođe.
— Izvoli - reče mlada gazdarica.
A sama misli:« Ništa mom mužu neće biti od pogleda strane devojke!
A spavaće on od napitka, oči neće moći otvoriti, a kod radnice, može biti,
još neka zabava ima!»»
I ponovo, bilo je dovoljno da ćerka domaćice vidi kod Nastje srebrni

tanjir sa zlatnim jajetom na njemu, što je opet u njoj probudilo neodoljivu
POHLEPU! Dobivši željeno blago, ćerka domaćice ponovo omogućava
Nastenki da pogleda njenog uspavanog muža, a da bude sigurna, ona opet
opija Jasnog Sokola uspavljujućim napitkom:
«…Naveče, tako i bi, vrati se Jasni Soko sa podnebesja, preobrati se

u dobrog mladića i sede sa porodicom da večera.
Žena Jasnog Sokola pozvala je Nastenku da za stolom poslužuje,
postavila je ona kašike, rasporedila pehare po stolu, a sa Jasnog Sokola
pogled ne skida. A Finist gleda i ne vidi je - ne prepoznaje je njegovo
srce..
Opet, kako je bilo, dala je gazdaričina kćer mužu svom napitak za
spavanje i na spavanje otpratila. A radnicu Nastenku je poslala njemu da
mu muve otera.
Prišla je Nastenka Jasnom Sokolu, počela ga zvati i plakati nad njim,
mislila je - sada će se probuditi, pogledaće je i prepoznati. Dugo ga je
zvala Nastenka i suze sa svog lica brisal,a da ne bi pale na belo lice
suđenog i ukvasile ga. A Jasni Soko je spavao, on se nije probudio i svoje
oči nije otvarao.…»
Nastju je ponovo čekao neuspeh! San Jasnog Sokola je bio od

uspavljujućeg napitaka veoma jak, i nije mogla Nastja da probudi svog
125
suđenog! Svaki takav pokušaj da se probudi Jasni Soko predstavlja

pokušaj da se zemlja ruska oslobodi od zaraze, donešene na Midgard-
zemlju Tamnim Silama tokom Noći Svaroga! Ali... dok spava Jasni Soko —
zaštitnik zemlje ruske — pokušaj je osuđen na neuspeh. Svaki dar Boginja,
koji daje Nastja ćerki domaćice, SIMBOLIZUJE BOGATSTVO ZEMLjE
RUSKE, KOJE SE GUBI U TOM SUKOBU. Uostalom, zlato zemlje ruske
je najdragocenije za RASU SIVIH PARAZITA! Ali Nastja ne ostaje bez
nade, baš kao što i u zemlji ruskoj nada ne umire, bez obzira na gubitke:
«…Trećeg dana Nastenka pozavrši sve domaćinske poslove, i sede na

klupu, uze zlatni ram i iglu. Drži ona u rukama zlatni ram, a igla sama po
platnu veze.
Veze Nastenka, sama razgovara:
— Vezi,vezi, moj crveni vezu, vezi za suđenog mog, za Jasnog Sokola,
biće to njemu na ljubav.
Mlada gazdarica u blizini je bila; prišla je ona do nje, videla u rukama
Nastenkinim zlatni ram i iglu, što sama veze. Oseti ona u svom srcu zavist
i pohlepu, i reče:
— Oh, Nastenka, draga i lepa devojko. Pokloni mi tu zabavu, traži šta
hoćeš, u zamenu uzmi! Zlatno vretence je kod mene, predivo napredivam,
platno imam a zlatni ram sa iglom nemam – ne vezem ništa. Ako ga u
zamenu nećeš dati, onda mi prodaj! Ja ću tebi svaku cenu dati!
— To nije moguće! - reče Nastenka - nemoguće je zlatni ram sa iglom
prodavati, ni u razmenu dati. Njih mi je dobra i lepa boginja poklonila. I ja
ću ih tebi na poklon dati!
Uzela mlada gazdarica ram i iglu, a pošto Nastenki nije dala ništa, ona
joj reče:
— Dolazi, kada hoćeš, kod muža mog, Jasnog Sokola, da muve teraš.
Pre si me samo za to pitala.
— Dolaziću, i neka bude tako - reče Nastenka.…»
I treći dan sve se ponavlja! Kako je videla žena Jasnog Sokola zlatni
ram i iglu, tako su pohlepa i zavist ispunili njeno nezasito srce. Dobivši od
Nastje željeno, ona već SAMA nudi Nastenki da noću od Jasnog Sokola
tera muve:
126
«…Posle večere mlada gazdarica spočetka nije htela dati Jasnom

Sokolu napitak za spavanje, a onda je razmislia i dade mu napitak.: «Zašto
on da gleda devojku, neka spava!»
Otišla je Nastenka u sobu uspavanom Jasnom Sokolu. Zaigralo je
njeno srce. Prišla je ona njegovim belim grudima i zavapi:
— Probudi se, probudi, suđeni moj, Jasni Sokole. Ja sam kroz sedam
zemalja nebeskih peške pošla, kroz nebesa Svarožja letela, tebi idući.
Sama smrt se umorila da hoda samnom po zemljama nebeskim, sedam pari
gvozdenih čizama su moje noge iznosile, sedam gvozdenih hlebova na
nebesima sam pojela.Ustani ,probudi se, suđeni moj, Sokoliću. Sažali se
nada mnom!
A Jasni Soko spava, on od napitka stranog ništa ne čuje, i ne čuje
glas Nastenkin.
Dugo je Nastenka budila Jasnog Sokola, dugo je plakala nad njim, ali
ne probudi se on, jak je bio ženin napitak. Pade jedna gorka suza
Nastenkina na grudi Jasnog Sokola, a druga suza pade na njegovo lice.
Jedna suza je opekla srce Sokoliću,a druga mu otvori oči, i on se u taj čas
probudi.…»
Ćerka domaćice se nije mnogo kolebala, da da ili ne da svom mužu

uspavljujući napitak, ali je ipak učinila sve po starom! I ponovo je dugo
Nastja pokušavala da probudi Jasnog Sokola, pričajući mu o svojim
stradanjima, dok ga nije pronašla, ali TUĐEZEMNE BILJKE su bile tako
jake da ništa nije osećao i ništa nije čuo Jasni Soko! Snaga tuđezemnog
napitka je toliko jaka da NE MOŽE zaštitnik zemlje ruske da čuje i oseća
bol svoje zemlje! I u ovom je pokazana slika stradajuće i umiruće zemlje
ruske, koja PRODUŽAVA DA BUDE U ROPSTVU, DOK SE NjEN
ZAŠTITNIK — JASNI SOKO — NALAZI POD DEJSTVOM
TUĐEZEMNOG OTROVA!
I samo kada OČAJ I PATNjA ZEMLjE RUSKE POSTANU
NEPODNOŠLjIVI, SAMO ONDA GORKE SUZE ZEMLjE-MAJKE,
KONAČNO DOSTIŽU SRCE I OČI JASNOG SOKOLA, TEK TADA ĆE
SE ON PROBUDITI! I ponovo u Priči o Jasnom Sokolu nema ničeg
slučajnog! Gorke suze žežu srce... Samo, kada GORKA SUZA ZEMLjE
127
RUSKE rastopi led na srcu — OSLOBODIĆE SE RUSI OD DEJSTVA

UTICAJA DRUŠTVENIH PARAZITA, A DRUGA SUZA ĆE —
OTVORITI RUSIMA OČI, TADA I SAMO TADA ĆE SE PROBUDITI
ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE I OSLOBODITI JE! U Slavjano-
Arijevskim Vedama direktno se govori o PSI-GENERATORIMA
PARAZITSKE SIVE RASE, koji lišavaju ljude VOLjE I SVESTI! Govori
se o ZRAČENjU LjUDI CIRANOM! U Priči se isto govori o
TUĐEZEMNOM NAPITKU, koje čini to isto sa ljudima — potiskuje
VOLjU I SVEST!
Dakle, u Priči se jasno i otvoreno govori o tome šta je potrebno da
bude UKLONjEN TUĐEZEMNI UTICAJ, koji pretvara ljude u "zombije"!
Uticaj koji pretvara ljude u BIOROBOTE! Ti generatori društvenih
parazita su bili uništeni u poslednjih nekoliko godina Poslednje Noći
Svaroga. Ali to nije dovoljno! Potrebno je da ljudi OTVORE OČI,
neophodno je da ljudi vide ISTINU I SHVATE, šta se sa njima desilo! A
to je moguće SAMO KROZ PROSVETLjENjE ZNANjEM, KOJE ĆE
OTVORITI USPAVANU GENETIKU RUSA!!!
— Ah – reče - šta me je to opeklo?

— Suđeni moj, Jasni Sokole - odgovori mu Nastenka - probudi mi se,
evo ja sam ti došla. Dugo-dugo sam te tražila! Nepodnošljivi su putevi ka
tebi, a ja sam ih izdržala. Trecu noć te zovem, a ti spavaš, ti se ne budiš
,ti na glas moj ne odgovaraš! Tvoj sam poklon sačuvala!
Pokazala je ona njemu malu kutijicu, u kojoj je ležalo sivo pero..
I tu prepozna Jasni Soko svoju Nastenku, prelepu devojku. Tu se on
obradova njoj, pa od radosti ni reč nije mogao izreći. Prigrli on Nastenku
na grudi svoje bele i poljubi joj usta šećerna.
Razbudivši se, priviknuvši se, da je Nastenka sa njim, on joj reče:
— Ako bi sada ti postala golubica plava, moja verna lepa devojka,
onda bi odleteli zajedno odavde!
Onda Nastenka uze traku mnogobojnu, poklon Tarha Perunoviča,
uplete je u svoju kosu rusu i u taj čas se preobrazi Nastenka u golubicu, a
suđeni njen u Sokola.
Uzleteli su oni u noćno nebo i svu noć su leteli jedno uz drugo, do
same zore, do same ZORE....
128
Kao što je ranije pomenuto, bilo je već tri borbe Svetla i Tame, i
očekuje se POSLEDNjA BITKA! Ove bitke su se odvijale kroz 40184
godina, a o najnovijoj takvoj bici saopštio je Rodovima slavjano-arijevski
Bog Perun pre 40 021 godinu (2017. godine). Prema Slavjano-Arijskim
Vedama, kolebanja u vremenu između Treće i odlučujuće Četvrte Borbe
Svetla i Tame može sastaviti samo JEDAN KRUG ŽIVOTA — 144
GODINA, kako u jednu, tako i u drugu stranu! U Priči o Jasnom Sokolu
ukazuje se preciznije! Oslobođenje Zemlje Ruske, a samim tim i
odlučujuća Bitka Svetlosti i Tame će POČETI SA ZOROM NOVOG
DANA SVAROGA, nakon poslednje, TREĆE NOĆI SVAROGA!
Poslednja Noć Svarog je završena u leto 7504 od SMZH (1995-1996.
godine), i trajala je SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA — 1008 godina, počev
od Leta 6496 od SMZH (988 godine)! I TUĐEZEMNI, OPIJAJUĆI
NAPITAK U OVOJ NOĆI SVAROGA JE POSTALA GRČKA RELIGIJA,
KOJU SU KASNIJE POČELI NAZIVATI HRIŠĆANSTVOM! Uostalom,
nije slučajno da je krštenje Zapadnih ruskih granica počelo u Leto 6496
od SMZH (988 godine)! Takva slučajna "podudarnost" prosto NE MOŽE
DA BUDE! I taj TUĐEZEMNI NAPITAK - RELIGIJA blokirala je srce
i oči ruskog naroda:
11. (91). SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA SKRIVAĆE

TAMA zemlje Rodova Rase Velike ...
Mnogi će ljudi poginuti od metala i ognja...
Teška će vremena nastati
za narode Midgard-Zemlje,
brat će ustati na brata, sin na oca,
poteći će reke krvi ...
Majke će ubijati
svoju nerođenu decu...
GLAD i DUHOVNA PUSTOŠ
ZAMUTIĆE glave mnogih ljudi iz Rase Velike
i izgubiće oni veru u pravdu i istinu...
12. (92). No, neće dopustiti Bog-Tvorac Jedini

i Rod Nebeski pogibelj Rase...
Ponovno uzdizanje Rase Velike
129
i buđenje Duha-pokrovitelja
sinova Roda Nebeskoga
doneće Beli Pas ,
koga će Bogovi poslati
na Svetu zemlju Rase Velike...
Očistiće se Sveta zemlja
od HILJADUGODIŠENJEG ROPSKOG IGA
neprijatelja Tuđinaca
koji na žrtvu prinose
krv i tela dece svoje,
i lažju i udvorištvom neistinim
TRUJU Duše dece Roda Nebeskog...32
Dakle, u Priči o Jasnom Sokolu NIJE NIMALO SLUČAJNO Nastja,
kojа simbolizuje ZEMLjU RUSKU, pokušavala da probudi spavača Jasnog
Sokola upravo noćima, i NIJE NIMALO SLUČAJNO da joj uspeva da ga
probudi upravo neposredno pre zore TREĆE NOĆI! Na kraju krajeva, u
Slavjano-Arijevskim Vedama se kaže da će preporod ZEMLjE RUSKE
početi upravo posle MILENIJUMSKOG JARMA TUĐEZEMNIH
VRAGOVA, koji zapravo TRUJU DUŠE LjUDI! A na kraju krajeva, Jasni
Soko i jeste ptica-ratnik, ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE, SA ČIJIM
BUĐENjEM POČINjE NjENO OŽIVLjAVANjE! Zar nije mnogo
"slučajnih" podudarnosti između smisla Priče o Jasnom Sokolu i stvarnih
događaja iz prošlosti našeg naroda?! Da li je previše mnogo "slučajnih"
podudarnosti između Priče o Jasnom Sokolu i teksta Slavjano-Arijevskih
Veda?! Naravno, slučajno se ništa ne dešava.
Stvar je u tome, da je TUĐEZEMCIMA — PARAZITISKOJ SIVOJ
RASI — uspelo da prodre i da proširi svoju aktivnu delatnost na Midgard-
zemlji TEK POSLE PLANETARNE KATASTROFE PRE 13 026 GODINA
(2017. godine)! Uspeli su da prodru, ali su delovali NA POČETKU, PRVO U
ZEMLjAMA, KOJE SU U OSNOVI, NASELjAVALI LjUDI CRNE I
ŽUTE RASE! Upravo u okviru ovih zemalja i ovih rasa TUĐEZEMCI SU
STVARALI SVOJE LUNARNE KULTOVE! I samo potpuno se utemeljivši
u tim zemljama, koje su okruživale Slavjano-Arijsku Imperiju — Veliku
Tartariju — posredstvom KULTA ZLATNOG BIKA i KULTOVA
32
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 48 с.
130
OZIRISA - ATTISA - ADONISA - DIONISIJA tuđezemci su počeli

da porobljavaju zapravo prostranstva slavjano-arijevaca, počevši sa
Zapadnom provincijom Velike Tartarije — Kijevske Rusi!
UPRAVO U POSLEDNjOJ NOĆI SVAROGA TUĐEZEMCI su počeli
da porobljavaju ruski narod i njegove zemlje! Dozvolite mi da vas
podsetim da je koncept Dana i Noći Svarog — pojam prostora i prirodnih
pojava, a to znači, da je njihovo trajanje NEJEDNAKO PO
VREMENSKIM INTERVALIMA! Trajanje Noći i Dana Svaroga zavisi od
dužine u prostoru, negativnih ili pozitivnih za duhovni razvoj, područja, u
koje ulazi rukavac naše Galaksije kada se rotira oko svoje ose i kreće u
našem Univerzumu!
Zato se u Slavjano-Arijevskim Vedama navodi da će poslednje NOĆI
SVAROGA NA SEDAM KRUGOVA ŽIVOTA OBAVITI TAMA ZEMLjE
RODOVA RASE VELIKE! Ako bi trajanje Dana i Noći Svaroga bilo ISTO,
onda Bog Perun ne bi objašnjavao svojim slušaocima pre 40 021 godine
(2017. godine) trajanje Noći Svaroga! U to vreme TUĐEZEMCI još ni
blizu nisu bili Midgard-zemlji, i svi njegovi slušaoci su dobro znali i
razumeli šta su Dan i Noć Svaroga!
I o tome se direktno govori u Slavjano-Arijevskim Vedama! I čak i
nakon planetarne katastrofe od pre 13 026 godina (na 2017. godine)
tuđezemci nisu odmah mogli da se temeljno nasele na Midgard-zemlju!
7. (87). Mnoštvo Krugova Života proći će

Midgard-Zemlja po Putu Svarogovom,,,
Deca Čovečija ponovo će sazidati gradove i hramove
onim Bogovima koje pamte...
Život pravedan i srećan
vratiće se na zemlje Velike Rasenije...
Ali žreci TUĐINCI…
IZ HRAMOVA ZLATNOG BIKA
…I ŽRECI UBIJENOG BOŽJEG ČOVEKA,
ZAŽELEĆE DA UNIŠTE NJIHOV MIR I SPOKOJ,
JER TI ŽRECI ŽIVE
OD PLODOVA TUĐEG RADA...33
33
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 46-47 с.
131
Iz ovog teksta sasvim je jasno, da su posle planetarne katastrofe

preživeli u njoj, ponovo izgradili nove gradove i Hramove ONIM
BOGOVIMA, KOJIH SE SEĆAJU! "Bogovima, kojih se sećaju..." U ovih
nekoliko reči daje se razumevanje toga, da su posle katastrofe ljudi
izgubili veći ili manji deo POGLEDA NA SVET, koji je bio kod njih DO
KATASTROFE! Uostalom, nije slučajno Nastja nazvala NAVIGATOR, koji
joj je dala Boginja Karna, kao čarobno samohodno klupče putemerno! To
je bilo posle katastrofe, kada na Midgard-zemlji nije više ostalo visoke
tehnologije, mnogi predmeti za domaćinstvo naših predaka viđeni su očima
njihovih potomaka, kao MAGIJA! Zato se ljudima izvrnuto razvio koncept
koji su naši preci ULAGALI U REČ BOG!
DO KATASTROFE MOGUĆNOSTI SVETLIH JERARHA LjUDI SU
RAZUMELI KAO REZULTAT RAZVOJA ČOVEKA, DOSTIGNUT NA
NIVO STVARANjA — UTICAJA SVOJIM UMOM NA PROCESE
MIKRO - I MAKROKOSMOSA! Zapravo ČOVEK, a ne neko
NATPRIRODNO BIĆE! POSLE KATASTROFE ljudi su počeli da
sagledavaju slične stvari, kao NATPRIRODNE! To je bilo moguće, jer je
katastrofa ODBACILA civilizaciju Midgard-zemlje SA GALAKTIČKOG
NIVOA RAZVOJA U KAMENO DOBA!
I upravo to je stvorilo NEOPHODNE USLOVE za dalje osvajnje
zemalja Velike Rasenije, o čemu i piše u Slavjano-Arijevskim Vedama:
8. (88). I doći će žreci Tuđinci

u zemlje Rase Velike
prerušeni u trgovce i pripovedače
i lažljive legende doneće sa sobom
i počeće da uče životu nepravednom
ljude Rase Velike
ne znajuće za Zlo i Obmanu...
I mnogi ljudi će skrenuti na stranputicu
pavši u mreže Prelesti i Obmane,
i menjaće Svet Prave
za devet poroka:
raspusništvo, laž, samoljublje, bezduhovnost,
neispunjavanje duga, lenjost i stomakougađanje...
132
9. (89). I ODREĆI će se mnogi ljudi

Svete Vere Predaka svojih
i počeće da slušaju reči
žreca iz Tuđih zemalja
koje su LAŽ NEISTINITA
što odvodi Decu Čovečiju
sa puta Sila Svetla...
Vremena krvi i bratoubistava
doneće Tuđinci žreci
na prostore zemalja Rase Velike
i počeće da obraćaju ljude u veru svoju...
10. (90). Ljudi Rase moliće

za pomoć žrece Tuđince,
što služe Tuđim bogovima
i bogu Sveta Tame...
I žreci ubijenog Bšžjeg čoveka,
s lažljivom srdačnošću počeće da ih teše,
i ZAVLADAĆE DUŠAMA NJIHOVIM,
i BOGATSTVOM Dece Čovečije...
I proglasiće ljude Rase Velike za robove boga,
koga su sami ubili...
I govoriće im
da STRADANJE SE BOGATSTVOM JAVLJA,
JER STRADAJUĆI ĆE BOGA UGLEDATI …34
Siva parazitska Rasa se kroz svoje "izabrane" sluge upravo u

poslednjoj Noći Svarog uvukla u zemlje Velike Rasenije i u toku hiljade
godina POTPUNO ih ZAROBILA! Pri tome slavjano-arijevske zemlje su
ZALIVENE krvlju slavjano-arijevaca, i pri tome, izvršen je masovni
GENOCID korenskih naroda te Imperije, u osnovi ruskog naroda!
Poslednji Krug Života Noći Svaroga, čiji veliki deo pada u 20. vek, bio je
34
«Славяно-Арийские Веды», Саньтии Веды Перуна, Круг 1, Саньтия Шестая, 47-48 с.
133
najteži za autohtone narode Rusije, posebno ruskog! Noć pred zoru uvek
je najtamnija!
Tuđezemci i njihove sluge su pokušali da unište fizički najčistiji
genetske narode Bele Rase! Oni su žurili da unište ruski narod pre nego se
ON OSLOBODI OTROVA I PROBUDI! Siva Rasa preko svojih slugu
pokušala je da uništi narod, čijim buđenjem iz sna njima preti da IZGUBE
U POSLEDNjOJ BORBI SVETLOSTI I TAME! Uostalom, NIJE
SLUČAJNO, saglasno TORI, nad izabranim narodom SIJALA SVETLOST
BOGA JAHVE-JEHOVE ONDA, KADA SU SVI OSTALI NARODI
POTONULI U TAMU I HAOS:
………………………………………………………..
2. Jer evo, MRAK ĆE POKRITI ZEMLJU i GUSTA MAGLA NARODE,
A NAD TOBOM ĆE ZASIJATI SVETLO GOSPODA, i slava njegova .
3. I IĆI ĆE NARODI KA SVETLOSTI TVOJOJ i CAREVI — KA
SJAJU SIJANJA TVOG.
4. Podigni oči i pogledaj unaokolo! Svi se SAKUPLJAJU IZ ZEMLJA
IZGNANSTVA i idu k tebi, sinovi tvoji izdaleka idu, i KĆERI TVOJE
pored, CAREVIMA OBRAZOVANE BIĆE.
5. Tada ćeš videti ti, i blistaćeš, i zbunjen od radosti, i odlučnog srca
blagodarnog, — i POSTAĆE TVOJE SVE IZOBILJE ZEMLJI,
BOGATSTVO NARODA PREĆI ĆE K TEBI.
……………………………………………………….….35
Sasvim "SLUČAJNO" SVETLOST BOGA JAHVE-JEHOVA

ZASIJALO JE ONDA, KADA JE POČELA NOĆ SVAROGA, i sasvim
"SLUČAJNO" KRAJ SVETA — ARMAGEDON, PREMA ISTOJ TOJ
TORI, POČEO JE 1995. GODINE! I zaista, u Leto 7504 od SMZH
(1995-1996. godine) počeo je NOVI DAN SVAROGA! Dakle, u Priči o
Jasnom Sokolu govori se o TRI NOĆI SVAROGA, i tek PRED ZORU
POSLEDNjE, TREĆE NOĆI NASTENKI USPEVA DA PROBUDI
JASNOG SOKOLA! Događaji Priče zapravo prikazuju ono što bi trebalo
da se desi na Midgard-zemlji, a ne u dalekom Čertogu Finista (sazvežđe
Mreže)! Na kraju krajeva, u svakom slučaju, Jasni Soko je —
35
Пятикнижие и гафтарот. Книга «Дварим», Йешаягу LX, 2-5, 9-16, 1286-1287 с.
134
ZAŠTITNIK ZEMLjE RUSKE, I NjEGOVO BUĐENjE VEZANO JE ZA

PREPOROD RUSI! A Rus je, UVEK bila na Midgard-zemlji! A sada da se
vratimo na tekst Priče:
«…A dok su leteli, Nastenka zapita:

— Sokole, Sokole, a kuda ti letiš, tvojoj ženi je dosadno!
Finist - Soko je sasluša i odgovori:
— Ja tebi letim,prekrasna devojko. A ko muža menja za zlatno
vretence, za srebrni ram i iglu, toj ženi muž nije potreban.
— A zašto si se oženio sa takvom ženom? – ptala je Nastenka - Volja
tvoja nije bila?
— To, vidi, nije bila volja moja, već ljubavni napitak, to je sudba, a ne
ljubav!
I oni poleteše dalje jedno uz drugo. A u ZORU, spustili se oni na
zemlju blizu nebeske kočije Tarha Perunoviča. Ukrcao je Sokola i
golubicu Daždbog na svoju nebesku kočiju, i DOVEZAO RAVNO NA
MIDGARD-ZEMLJU... »
135
2.9. Midgard zemlja. Povratak

Jasni Soko objašnjava Nastenki razloge svoje ženidbe sa ćerkom
domaćice, kod koje je RABotаla (radila) Nastja. I on direktno kaže da
očigledno on NIJE po svojoj VOLjI nju uzeo za ženu, već pod uticajem
TUĐEZEMNOG LjUBAVNOG NAPITKA! Napitka, koji LIŠAVA ČOVEKA
NjEGOVE SVESTI I VOLjE! U Slavjano-Arijevskim Vedama govori se o
tome da su preživele ljude na zarobljenim TUĐEZEMCIMA planetama-
zemljama neprijatelji OZRAČILI CIRANOM, i to je lišavalo ljude
SVESTI I VOLjE! I u jednom i u drugom slučaju rezultat je isti — čovek
je lišen svesti i svoje volje! I ponovo interesantan smisleni obrt se koristi
u Priči.
Zapravo, u ZORU i Jasni Soko i Nastja u vidu golubice, spuštaju se
blizu nebeskih kočija Tarha Perunoviča, koji ih odovodi DIREKTNO NA
MIDGARD-ZEMLjU! Upravo na Midgard-zemlju, a ne negde drugde! A na
kraju krajeva, ako se još setimo, da su Tarh Perunovič i njegova sestra
Tara — zaštitnici zemlje ruske, onda sve dolazi na svoje mesto! Bog Tarh
Perunovič u ZORU novog Dana Svaroga dovodi Jasnog Sokola, probuđenog
iz raspametujućeg sna, na Midgard-zemlju! Dovodi u zoru novog Dana
Svaroga, tokom kojeg će se održati POSLEDNjA, ODLUČUJUĆA BITKA
SVETLOSTI I TAME! A na kraju krajeva, buđenje iz sna Jasnog Sokola,
ptice-ratnika, legende povezuju sa početkom PREPORODA ZEMLjE
RUSKE! Tako se krug zatvara! U Priči se direktno govori o pobedi Svetlih
Sila nad Tamnim i u ovoj, poslednjoj Borbi Svetlosti i Tame!
I još jedan veoma zanimljiv momenat u Priči. Tokom svog putovanja sa
planete zemlje na planete-zemlje, Nastja pre polaska obuva gvozdene
čizme, i u vreme sletanja na drugu planetu-zemlju ona troši jedan par
gvozdenih čizama i jede jedan gvozdeni hleb! Na planetu-zemlju u
Čertogu Finista, na kojoj je bio Jasni Soko, Nastja stiže nebeskim
kočijama boga Tarha Perunoviča, i tokom tog leta je iznosila poslednji
par gvozdenih čizama i pojela poslednji gvozdeni hleb! Polazeći sa
Midgard-Zemlje, Nastja je imala sa sobom sedam para gvozdenih čizmi i
sedam gvozdenih hlebova, i njih je već sve potrošila. I šta se dalje
dešava?
I dalje, Nastenka i Jasni Soko sedaju zajedno na nebesku kočiju boga
Tarha Perunoviča — Vajtmar — i u jednom preletu od dvadeset sedam
136
dugih daljina (37,8 svetlosnih godina) oni su na Midgard-zemlji! A

najzanimljivije je, na šta opet skoro niko ne obraća pažnju - ni Nastja, ni
Jasni Soko NE obuvaju sedam pari gvozdenih čizmi i NE jedu tokom
veoma dugog leta sedam gvozdenih hlebova! To u potpunosti potvrđuje, da
su gvozdene čizme i gvozdeni hleb u priči samo slika, kojom
pripovedači donose do svojih slušalaca ideju o udaljenosti drugih planeta-
zemlji od Midgard-zemlje, a nisu bili predmeti potrebni za putovanja od
jedne do druge zvezde…
A sada da se vratimo na drugo značenje, koje je za nas najviše
interesantno i važno. Saglasno višeznačju, ostavljenom od strane naših
predaka u Priči, dalje, u teoriji, trebalo je da budu opisani događaji vezani
za preporod zemlje ruske:
«…Poleteli su oni rodnoj zemlji, rodnom kraju, a kada su doleteli do

poznate šume, pogleda Nastenka okolo, vidi ona - dvor roditelja u skufu
šumskom stoji, kao i ranije. Požurila Nastenka roditelja svog da vidi, i tu
se brzo preobrati ona u prekrasnu devojku. A Jasni Soko udari od vlažnu
zemlju i postade sivo pero.
Uzela je Nastenka pero, sakrila ga sebi na grudi i otišla ocu.
— Zdravo kćeri moja najmlađa, najdraža. Ja sam mislio, da tebe na
svetlosti Svarožjoj nema. Hvala, što oca, roditelja svog nisi zaboravila, u
rodni skuf što si se vratila. Gde si bila tako dugo, zašto pod očev krov nisi
dolazila?
— Oprosti meni, mili oče. Takva je meni je bila potreba.
— Što se treba, onda se i mora. Hvala, što je potreba prošla.…»
Kao-prvo, želeo bih još jednom da skrenem pažnju na to, da je

nebeskim kočijama — Vajtmaru Boga Tarha Perunoviča — bio potreban
SAMO JEDAN let od Čertoga Finista do Midgard-zemlje na ТРИДЕВЯТЬ
DALEKIH DALjINA— 37,8 SVETLOSNIH GODINA!
Kao - drugo, budući da je bila na šest različitih planeta-zemlji i
vrativši se nazad na Midgard-zemlju, Nastja je potrošila na sva ova
zvezdana putovanja i nazad SAMO NEKOLIKO GODINA svog života!
I u Priči se daje potpuno POBIJANjE TEORIJE RELATIVNOSTI
AJNŠTAJNA! Jer, prema ovoj "teoriji", kretanje brzinom, VEĆOM OD
137
BRZINE SVETLOSTI, JE NEMOGUĆE! A pri kretanju brzinom

svetlosti, vreme na svemirskom brodu MORA DA SE ZAUSTAVI! A to
znači da je Nastja MORALA DA OSTANE SKORO ISTA KAO ŠTO JE
BILA, a za sve preostale na Midgard-zemlji trebalo je da prođe više od
37,8 + 37,8 = 75,6 GODINA! Zašto više od 75,6 godina? A evo zašto!
Prema «TEORIJI» AJNŠTAJNA, KRETANjE BRZINOM SVETLOSTI,
U PRINCIPU JE NEMOGUĆE! Dakle, za vreme leta Nastje, čak i sa
brzinom približnom brzini svetlosti, na Midgard-zemlji trebalo je da
prođe NE SAMO STOTINU GODINA!
A Nastja je posetila ŠEST PLANETA-ZEMLjI RAZLIČITIH
ČERTOGA-SAZVEŽĐA I VRATILA SE KUĆI, A NjENE STARIJE
SESTRE JOŠ UVEK SE NISU UDALE, A NjEN OTAC JE ŽIV,
ZDRAV I NASTAVLjA DA RADI NA SVOM DOMAĆINSTVU! A ako se
uzme u obzir, da prema tradiciji naših predaka, muškarac nije mogao da se
oženi pre nego što mu bude 21 godina starosti, a devojka nije mogla da se
uda, ako je mlađa od Kruga godina (16 godina), onda ispada da, kada je
Nastenka napunila 16 godina, njen otac je imao ne manje od 21 + 13 + 16
= 50 GODINA! I to pod pretpostavkom ako smatramo da su se sva deca u
porodici njenog oca rađala JEDNO ZA DRUGIM! Eto, takva se
matematika dobija!
A ako se uzme u obzir da je JASNO DOKAZANO, da je putovanje
Nastje u druge zvezdane sistema bilo POTPUNO REALNO, dok su u isto
vreme stavovi "teorije" Ajnštajna već demantovani
EKSPERIMENTALNIM PODACIMA POSLEDNjIH DECENIJA (i ne
samo poslednjih), i da NIKADA NISU BILI NIČIM POTVRĐENI, onda
treba da se fokusiramo NA STVARNE ČINjENICE, A NE NA
GLUPOSTI, TIPA TEORIJA RELATIVNOSTI AJNŠTAJNA (za više
detalja videti N. Levašov «Teorija Univerzuma i objektivna
realnost»)! А REALNE ČINjENICE sadržane su upravo u Priči o
Jasnom Sokolu! U isto vreme iz pitanja Nastjinog oca je jasno, da je
prošlo NE MANjE OD DVE-TRI GODINE (ali i ne više) nakon što je
otišla na svoj put! A sada je vreme da se vratimo na tekst Priče:
«…A desilo se to na praznik Triglava, u okolini se veliko tržište

otvorilo. Okupo je izjutra otac i starije kćeri da idu sa njim na tržište,
138
poklone sebi da izaberu.

Otac je i najmlađu kćer pozvao, Nastenku..
A Nastenka odgovori:
— Oče - recče – Ja sam od puta sam umorna i nemam ništa obući. Na
tržištu će, svi, biti lepo ljudi obučeni.
A starije sestre govore mlađoj:
— Uzmi našu odeću, naša je sva lepa!
— Ah, sestrice, hvala vam! - reče Nastenka – meni vaša nije po meri!
Meni je i u rodnoj kući dobro.
— No, neka bude po tvom - reče joj otac - a šta tebi sa tržišta da
donesem, kakav poklon? Reci, oca ne žalosti!
— Ah, oče, ništa meni nije potrebno, sve ja imam! Nisam bez razloga
na dalekom putu bila, i od puta sam se umorila.…»
Zanimljivo je, da su Nastja i Jasni Soko stigli na Midgard-zemlju uoči

praznika "Triglava"! To je proslava kraja proleća i početka leta, a slavi se
15. juna. To je praznik trijumfa života. Postoji nekoliko "Triglava", na
primer, "Svarožji Triglav" — Svarog-Perun-Veles, od kojih se svaki smatra
da je najjači, odnosno, PRAV, JAV I NAV! Kod naših predaka nikada nije
bilo RELIGIJE, kod njih je bila VERA — prosvetljenje znanjem, i ceo svet
je za njih bio materijalan. I Svet PRAV, i Svet JAV, i Svet NAV! Za naše
pretke Svet NAV — Svet duhova, bio je toliko stvaran kao i Svet JAV!
Samo materijalizam slavjano-arijevaca se u osnovi razlikuje i od tzv
vulgarnog materijalizma, i metafizičkog, i od dijalektičeskog! Kod drevnih
RUSA svi ti Svetovi su bili samo deo JEDNOG MATERIJALNOG SVETA
UNIVERZUMA, ali to je tema za poseban razgovor …
A ime praznika "Triglava" omogućava nam da tačno odredimo i dan
kada se Nastja vratila u očev dom: 15. jun, 470 ili 471. g. n. e. — 33.
TRAVENj GODINA 5978 ILI 5979 OD SMZH! Dakle, u Priči o Jasnom
Sokolu daje se veoma precizna informacija ne samo o koordinatama
Čertoga-sazvežđa, koje je posetila Nastja tokom potrage za svojim
suđenim, već i TAČAN DATUM NjENOG POVRATKA KUĆI! Tako da je
pred nama zaista PRIČA — obogaćena slikama o stvarnim događajima iz
prošlosti našeg naroda, i prošlosti ne tako daleke! Zaista, VELIKE
PROŠLOSTI, ČAK I AKO FRAGMENTI, KOJI SU SAČUVANI U
139
TRENUTKU STVARANjA PRIČE, LEŽE IZVAN PREDSTAVA

SAVREMENE CIVILIZACIJE! Čak i u Priči, naši preci su uspeli mudro i
harmonično da NASLOŽE NEKOLIKO SLOJEVA INFORMACIJA jedan
na drugi, tako da svaki slušalac Priče čuje i uči iz nje SAMO ONO NA
ŠTA JE SPREMAN, NE VIŠE!
Samo zahvaljujući tome, Priča o Jasnom Sokolu je stigla do naših
dana u usmenom obliku kakvim je ona bila stvorena. Bez obzira koliko su se
trudili paraziti i njihove sluge, u dubinama ogromnih prostranstva Rusije,
ljudi su od usta do usta predavali od generacije na generaciju
ORIGINALNU PRIČU. Komplikovan sistem, od nekoliko nivoa informacija
u jednom, je omogućio da se sačuva iskonski smisao Priče o Jasnom Sokolu
kroz ljude, od kojih mnogi nisu imali pojma ni o zvezdama, ni o svemirskim
letovima, ni o Noćima i Danima Svaroga!
I kao da nije dovoljno čudno , društveni paraziti i njihove sluge su
POMOGLI TOME, čak i ne shvatajući na koji način. Zamenjujući
originalna značenja reči ruskog jezika, da bi uništili ISTINU, oni su time
postigli to, da obični ljudi, predajući Priču od usta do usta, razumeju
mnoge reči Priče iskrivljeno, ali koje su ostale u uobičajenom i prvobitnom
smislu i NISU POGREŠNO PREDSTAVLjALI PRIČU! Tako je i mnogim
STARIM REČIMA RUSA DAT DRUGI SMISAO, one (reči) su samim tim
sačuvane za potomstvo. Sada je potrebno samo da se povrati
ORIGINALNI SMISAO RUSKIH REČI, i naš će se jezik PONOVO
ISPUNITI PRAVIM SMISLOM I SNAGOM.
U reč «ČERTOG» — "sazvežđe" — tokom Noći Svaroga počeli su da
daju značenje mesta življenja — govore «u ČERTOGU PRINCA», na
primer, reči «DALj» i «DALj DALEKA» transformisale su se u reči
DALEKO, U DALj itd., koje znače ne udaljenost do zvezda, već
udaljenost od nečega na samo hiljade, a ponekad i stotine kilometara! Pod
rečju «ZEMLjA» počeli su da razumeju ne planetu, koja se okreće oko
zvezde, već susednu teritoriju na jednoj istoj planeti. I u izvesnoj meri
zahvaljujući tome, "Priča o Jasnom Sokolu" došla je do nas U USMENOJ
FORMI u svom originalu obliku! Zahvaljujući činjenici da narodna duša NE
PODLEŽE bilo kakvoj CENZURI, za razliku od pisane reči. A sada, da se
vratimo na tekst Priče:
140
«…Otac je sa starijim kćerkama na tržište otišao. Istovremeno uze

Nastenka svoje pero. Ono pade na pod i postade prekrasni mladić, Jasni
Soko, još lepši nego ranije. Nastenka se divila, od sreće njene nije mogla
ništa da kaže. Tada joj reče Sokolić:
— Ne divi mi se Nastenka, ja sam od tvoje ljubavi ovakav postao.
— Ja želim da ti se divim – reče Nastenka - ti si za mene uvek isti,
ja tebe svog volim.
— A gde je roditelj tvoj - otac?
— Na tržište sa sestrama je pošao.
— A ti zašto, Nastenka moja, nisi pošla sa njima?
— Ja imam suđenog sada, mog Jasnog Sokola. Meni ništa sa tršišta ne
treba.
— I meni ništa ne treba – reče Finist - ja sam od ljubavi tvoje bogat
postao.
Okrete se Soko od Nastenke, i zazvižda kroz prozor. Tada se na zov
njegov pojavi zlatna kočija, sa tri bela konja sa dugom grivom do zemlje
raspuštenom. Obukli su se oni, seli u trojku, a konji poleteše kao vihori.
Stigoše oni na tržište u grad, a trziste se tek otvorilo, sve odlični
proizvodi na njemu, i sve više ljudi po putevima stiže.
Sokolić je kupio na tržištu sve proizvode i sva jela što su tamo bila, i
naredi da se to odveze u skuf šumski, roditelju Nastenkinom. Samo jedna
mala kola on nije uzeo, njih je ostavio na tržištu.
Pozvao je sve ljude što su došli na tržište, da budu gosti na svadbu
njegovoj i Nastenkinjoj.
Pošli su Jasni Soko i Nastenka u skuf šumski. Idu oni brzo, konji
belogrivi vazduh od vetra ne hvataju.
Na pola puta videla Nastenka svog oca i starije sestre. Oni su na
tržište jahali i još nisu dojahali. Nastenka im je rekla da se u dvor vrate,
na svadbu njenu i Jasnog Sokola iz čertoga Finista.
A kroz tri dana sakupiše se gosti u skufu šumskom, svi ljudi sa velikih
udaljenosti i okoline. Došao je i stari volh u skuf šumski, on je blagoslovio
savez porodični sina svog sa Nastenkom, i napravili su divnu i bogatu
svadbu. U hranu na svadbenoj gozbi dodavali su maslo iz srebrne posude
za maslo sa zlatnim poklopcem, što ga je boginja Nesreća poklonila, tako
ukusnu hranu još niko nije probao. Od brašna samlevenog mlinskim
141
kamenom od malahita napekli su medene kolače, tako slatke kakve niko

još u tim mestima nije probao. A kada je zasvirala Nastenka na
guseljkama, ceo svet je zaigrao.
Na toj svadbi pradedovi naši i naše prabake su bili, dugo su se oni
veselili, mladoženju i nevestu su veličali, od proleća do zime se ne bi
razišli da nije stiglo vreme za žetvu, kada se i svadba završila, i na
veselju gostiju nije ostalo. Svadba se završila, na svadbeno veselje gosti
su zaboravili, a verno zaljubljeno srce Nastenke zauvek je ostalo
zapamćeno u rodovima slavjanskim na rodnoj Midgard -Zemlji.…»
Tu je i završila Priča o Jasnom Sokolu... Završila se venčanjem Nastje

i Jasnog Sokola, ali se ne govori samo o ljudskoj sreći u ovom odlomku
Priče. Dozvolite mi da vas podsetim da je Jasni Soko simbol ptice-ratnika,
zaštitnika zemlje ruske, i zapravo sa njegovim buđenjem povezuje se
preporod otadžbine, oslobođenje Midgard-zemlje od kontrole Sila Tame
—PARAZITSKE SIVE RASE I NjENIH SLUGU! Venčanje — to je još i
simbol nastavka života, SIMBOL NOVE GENERACIJE RUSA, KOJI ĆE
SE POJAVITI POSLE POBEDE SILA SVETLA NAD TAMOM!
Venčanje — to je još i simbol jednostavne ljudske sreće, kada su dve
polovine povezane u jednu celinu! A na kraju krajeva, od sreće običnih
ljudi, svaka porodica razvija budućnost celog naroda, nacije! Na kraju
krajeva, svaka porodica — to je kao "kapljica" čiste vode ako u porodici
postoje ljubav i razumevanje. I ove "kapljice" čiste vode, spajaju se
zajedno, stvaraju snažan tok - "reku" narodnu, koja se pretvara u POTOK
ŽIVOTA, koja brzo prerasta u DUŠU NARODA i dolazi do njegovog
PREPORODA NA POTPUNO NOVI NIVO! Narod može da napreduje
samo onda kada su ljudi koji čine taj narod ili naciju, srećni, kada se
smeju i raduju deci, kada se žene osmehuju i kada su muškarci jaki i
slobodni…
U Priči se direktno ukazuje na to da se događaji ne dešavaju u
pradavna vremena! Kada se govori o tome, da su na venčanju Nastje i
Jasnog Sokola bili naše babe i dede i prababe, onda to jasno ukazuje na
relativno nedavne događaje, da je drugačije rečeno bilo bi drugačije! I
svadbene svečanosti su završile, prema Priči, u vreme žetve, što
potvrđuje ispravnost zaključaka o vremenu povratka Nastje sa svojim
142
suđenim kući — 15. jun, 470 ili 471 nove ere. — 33 TRAVENj LETA 5978
ILI 5979 OD SMZH. I još jedna stvar... Preostali "magični" pokloni
Boginja Nastenki, na Midgard-zemlji ni kod koga nisu izazvali iznenađenje,
a to znači, da se još sasvim nedavno čak i obični ljudi na Midgard-zemlji
NISU BOJALI OD NjIH, kao kada su se posle, početkom dvadesetog
veka, ljudi bacali u stranu pri prikazu voza, auta ili aviona! I to se
događalo SAMO POSLE JEDNOG MILENIJUMA "DUHOVNOG
PROSVETLjENjA" HRIŠĆANSKE CRKVE!
143
Glava 3. Sadašnjost. Bajka «Finist— jasni soko»
Živeo je jednom jedan seljak. Umrla mu je žena i ostao je sa tri

ćerke. Želeo je starac da nađe radnicu u domaćinstvu da pomogne. Ali
najmlađa kćerka, Marjuška, reče:
— Ne treba oče, da najmiš radnicu, sama ću ja voditi domaćinstvo.
Počela je ćerka Marjuška da domaćinstvo vodi. Sve ona zna, sve joj
ide dobro. Voleo je otac Marjušku: drago mu je da tako pametna ćerka
raste. Sama po sebi - Marjuška bi lepotica. A sestre njene— zavidne i
zlobne, same po sebi - one su ružne bile i pomodarke — ceo dan sede i
ulepšavaju se, narumenjavaju se, u nove haljine se oblače.
Pošao otac na pazar i ćerke pita:
— Šta da vam, ćeri, kupim, čime da vas obradujem?
A odgvaraju najstarija i srednja ćerka:
— Kupi nam po šal, ali da ima cvetove velike, zlatom obojene.
А Marjuška ćuti. Pita nju otac:
— А šta tebi, ćeri, da kupim?
— Kupi meni, oče, pero Finista — jasnog sokola.
Vratio se otac, doneo ćerkama po šal, a pero nije našao.
Pošao je otac i drugi put na pazar.
— Hajde, — govori, — ćeri, naručujte poklone.
Obradovaše se najstarija i srednja ćerka:
— Kupi nam čizme sa srebrnim potkovicama.
A Marjuška opet ponavlja:
Hodao je otac ceo dan, čizme je kupio a pero nije našao. Vrato se on
bez pera.
Pošao je starac i treći put na pazar, a najstarija i srednja ćerka
govore:
— Kupi nam haljine.
A Marjuška, opet, moli:
Hodao je otac ceo dan, a pero nije našao. Izašao je iz grada, i srete
na putu starca:
— Zdravo, dedice!
144
— Zdravo, mili! Kuda put putuješ?

— Sebi, dedice, u selo. U meni je bol: najmlađa ćerka je tražila da joj
kupim pero Finista — jasnog sokola, a ja ga nisam našao.
— Imam jedno takvo pero, ono je starinsko; ali za dobrog čoveka, u
redu je. Daću ti ga.
Izvadio je dedica pero i dao mu ga, a ono je najobičnije. Nastavio je
seljak i razmišlja: «Šta je u njemu Marjuška lepog videla?»
Doneo je starac poklone ćerkama, najstarija i srednja se rugaju
Marjuški i smeju:
— Kako si bila luda, tako ti je. Stavi pero u kosu nek te krasi!
Marjuška nije rekla ništa, otišla je u stranu, i kada su svi zaspali,
bacila je Marjuška pero na pod i rekla,:
— Ljubljeni Finist — jasni soko, pokaži mi se, ne puštaj da čekam!
I pokazao joj se mladić lepote neopisive. Ujutro je mladić pao na pod
i postao soko. Otvorila mu je Marjuška prozor, i uzleteo je soko ka plavom
nebu.
Tri dana je Marjuška prizivala k sebi mladića; preko dana on je leteo
kao soko po podnebeslju, a s večeri doletao Marjuški i postajao dobri
mladić.
Četvrtog dana zle sestre su to primetile — i odale sestru ocu.
— Mile ćeri, — govori im otac, — bolje da gledate sebe!
«Dobro, — misle sestre, — videćemo šta će dalje biti».
Postavile su one u ram prozora oštre noževe, a same se pritajile, da
posmatraju. I evo doleteo je jasni soko. Doleteo je do prozora i ne može u
sobu Marjuški. Borio se, borio, i sve je grudi isekao, a Marjuška spava i ne
čuje ga. I reče tada soko:
— Kome sam potreban, taj će me i naći. Ali to neće biti lako. Naći ćeš
me, kada tri para gvozdenih čizmi iznosiš, tri štapa gvozdena polomiš, tri
kape gvozdene pocepaš.
Čula je to Marjuška, skočila sa kreveta, pogledala u prozor, a sokola
nema, i samo je krvavi trag na prozoru ostao. Zaplakala je Marjuška
gorkim suzama — oprala je suzama krvavi trag i postala još lepša.
Otišla je ona ocu i govori mu:
— Nemoj mi braniti, oče, pusti me na put, dalek-daleki. Ako je Živina
volja — srešćemo se, ako umrem — onda znam, tako je u rodu napisano.
145
Žao je ocu bilo ljubljenu ćerku da pusti, ali je pustio.

Naručila je Marjuška tri para čizmi gvozdenih, tri štapa gvozdena,
tri kape gvozdene i otišla na put dalek- daleki, da traži voljenog Finista —
jasnog sokola. Išla je čistim poljem, išla tamnom šumom, visokim
planinama. Ptice su joj veselim pesmama srce radovale, potoci lice belo
umivali, šume tamne pozdravljale. I niko nije mogao Marjušku da povredi;
sivi vukovi, medvedi, lisice — sve životinje su njoj dolazile. Iznosila je par
cipela gvozdenih, štap gvozdeni polomila i kapu gvozdenu pocepala.
I izlazi Marjuška na livadu i vidi: stoji koliba na kokošjim nogama —
vrti se. Govori Marjuška:
— Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda! Hoću u teba da
uđem, hleba da jedem.
Okrenula se koliba pozadi prema šumi, a Marjuški ka spreda. Ušla je
Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga.
Videla baba-jaga Marjušku, i zаgrme:
— Fuj, fuj, ruski duh miriše! Crvena devojka, poslu ideš, a od posla se
sklanjaš?
— Tražim, bako, Finista — jasnog sokola.
— O lepotice, dugo imaš ti da tražiš! Tvoj dragi je iza tridevet
zemlji, u tridevetom carstvu. Opila ga je napitkom kraljica-čarobnica u
oženila ga sa njom. Ali, ja ću ti pomoći. Evo tebi srebrni tanjir i zlatno
jaje. Kada stigneš u trideveto carstvo, postani radnica kod carice. Kada
posao završiš — uzmi tanjir, stavi na njega zlatno jaje, samo će se vrteti.
Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da
vidiš.
Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. Mračna je šuma, strašno je
bilo Marjuški, boji se i korača, i susrete mačku. Skoči ona ka Marjuški i
zaprede:
— Ne boj se, Marjuška, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne
gledaj za sobom.
Protrlja mačku po leđima i bi tako, i Marjuška krenu dalje. A šuma
postade još tamnija.
Išla je, išla, Marjuška, čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu
gvozdenu pocepala i stigla do kolibe na kokošjim nogama. Oko nje je
ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori.
146
Govori Marjuška:
sklanjaš?
— Da li si kod moje sestre bila?
— Bila sam, bakice.
— Dobro, lepotice, ja ću ti pomoći. Uzmi srebrni ram i zlatna igla.
Igla će sama vesti srebrom i zlatom po rumenom somotu. Želeće ona da to
kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš.
Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. A u šumi nešto galami,
grmljavina, zviždanje, lobanje šumu osvetljavaju. Strašno je bilo Marjuški.
Ugleda psa, pa poče da beži:
— Av, av, Marjuška, ne boj se, rođena, idi napred. Biće još strašnije, a
ti idi i idi, ne gledaj za sobom.
Reče on i bi tako. Marjuška je krenula dalje, a šuma postade još
tamnija.
Za noge su je hvatali, za ruke vukli... Ide Marjuška, ide i ne gleda za
sobom.
Dugo je išla ona — čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu
gvozdenu pocepala. Izašla je na poljanu, a na poljani koliba na kokošjim
nogama, Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori.
Govori Marjuška:
— Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda!
Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Skroz crna, a iz usta jedan
zub viri.
sklanjaš?
147
— To će teško biti, lepotice, ti ćeš ga naći, a ja ću ti pomoći. Evo ti

srebrni konac i zlatno veretence. Uzmi u ruke, samo će se okretati, a te
niti nisu obične, već zlatne.
— Hvala tebi, bakice.
— Dobro, hvala ćeš posle reći, a sada slušaj, šta ću ti reći: želeće
zlatno vreteno da kupi — ti ga ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da
vidiš.
Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla, a u šumi grmi, vrućina: iznad
nje zviždanje, sove huču, miševi iz rupa izlaze — i svi na Marjušku. I vide
Marjuška — dolazi joj u susret sivi vuk.
— Ne brini, — reče on, — već sedi na mene i ne osvrći se.
Sede Marjuška na sivog vuka, i sve ispred njih zagleda. Ispred široka
stepa, livada somotska, reka medna, obale strme, planine oblake dodiruju.
A Marjuška jaše i jaše. A pred Marjuškom pojavi se kristalni dvorac. Trem
uvučen, mali prozori, a sa prozora carica gleda.
— Ajde, — govori vuk, — silazi, Marjuška, idi i zaposli se kao
sluškinja.
Sišla je Marjuška, uzela prtljag, blagodarila vuka i krenula ka
kristalnom dvorcu. Poklonila se Marjuška carici i govori:
— Ne znam, kako da vas zovem, kako da vam udostojim, da li vam je
potrebna radnica?
Odgovori carica:
— Odavno tražim radnicu, ali takvu, koja ume da pere, tka, šije.
— Sve to znam da radim.
— Onda ulazi i uhvati se posla.
I postala je Marjuška sluškinja. Danju radi, a kad pade noć — uzima
Marjuška srebrni tanjir i zlatno jaje i govori:
— Vrti se, vrti, zlatno jaje, po srebrnom tanjiru, pokaži mi moga
dragoga.
Zavrte se zlatno jaje po srebrnom tajiru, i prikazuje joj Finista —
jasnog sokola. Gleda njega Marjuška i suzama ga zaliva:
— Finist moj, Finist — jasni sokole, zašto si me ostavio samu, tužnu,
za tobom da plačem!
Čula carica njene reči i govori:
— Prodaj ti meni, Marjuška, srebrni tanjir i zlatno jaje.
148
— Ne, — govori Marjuška, — nisu za prodaju. Mogu ti ih dati, ako

dozvoliš da Finista – jasnog sokola vidim.
Mislila se carica, mislila.
— Dobro, — govori, — neka bude. Noću, kada on zaspi, pokazaću ti ga.
Došla je noć, i ide Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu.
Gleda ona — spava njen srcu dragi, snom neprobudnim. Gleda ga Marjuška,
ne može se nagledati, ljubi ga u usta šećerna, privija uz grudi bele, —
spava i ne budi se njoj srcu dragi.
Nastupilo je jutro, a Marjuška nije probudila dragog...
Celi dan je radila Marjuška, a naveče je uzela srebrni ram i zlatnu
iglu.. Sedi i šije, sama razgovara:
— Vezi se, vezi, za Finista — jasnog sokola. Da ima čime jutrom da se
obriše.
— Prodaj ti meni, Marjuška, srebrno vreteno i zlatnu iglu.
— Neću prodati, — govori Marjuška, — mogu ti ih dati, ako dozvoliš
da se sa Finistom — Jasnim Sokolom vidim.
Mislila ona, mislila.
— Dobro, — govori, — neka tako bude, dođi kada padne noć.
Došla je noć. Ode Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu, a on
spava snom neprobudnim.
— Finist moj, Jasni Sokolu, ustani, probudi se!
Spava Finist — jasni soko krepkim snom. Budila ga je Marjuška — nije
ga probudila.
Nastupio je dan. Sedi Marjuška za svojim poslom, drži u ruci srebrni
konac i zlatno vretence. A carica navaljuje: prodaj mi i prodaj!
— Da ga prodam ne mogu, ali ti ga mogu dati, ako dozvoliš sa Finistom
— Jasnim Sokolom da se vidim.
— Dobro, — govori ona.
A sama misli: «Ionako ga neće razbuditi».
spava snom neprobudnim..
Spava Finist, ne budi se. Budila ga je, budila — nikako ne uspeva, a
zora samo što nije.
149
Zaplaka Marjuška:
— Ljubljeni moj Finist — jasni sokole, ustani, probudi se, Marjušku
svoju pogledaj, srcu svom je prigrli!
Pade Marjuškina suza na golo rame Finista — jasnog sokola i opeče
ga. Probudi se Finist — jasni soko, i vidi Marjušku. Zagrli je i izljubi:
— Da li si to stvarno ti, Marjuška! Troje gvozdenih para čizmi
iznosila, tri štapa gvozdena polomila, tri kape gvozdene pocepala i mene
našla? Pođimo onda odmah domu.
Počeli su oni da se spremaju, a carica to videla i naredila da se u
trube duva, da se o izdaji njegog muža razglasi.
Okupili su se prinčevi, savet su održali, kako Finista — jasnog sokola
kazniti.
Tada Finist – jasni soko, reče:
— Koja je, po vašem mišljenju, prava žena: ona, što čvrsto voli ili ona
koja prodaje i vara?
Slaglasili su se svi, da je žena Finista – jasnog sokola — Marjuška.
I oni su počeli da žive srećno do kraja života. Otišli su u svoju zemlju,
gozbu napravili, u trube zaduvali, puškama pucali, i bio je takav praznik,
koji se i sada pamti.
150
Glava 4. O bajci «Finist – Jasni Soko»

A sada pred nama nije "Priča o Jasnom Sokolu", već bajka "Finist —
Jasni Soko". Čak i u samom naslovu priče već je postavljeno ozbiljno
ISKRIVLjAVANjE! Finist — to nije ime čoveka, već ime čertoga-
sazvežđa!!
Dakle, već od samog početka u priči se daje lažna postavka. Jasni
Soko je od slike ptice-ratnika, inkarnacije Volha — Boga Rata, spasitelja
Zemlje ruske, sa kojim je povezano oživljavanje Rusije nakon jarma
Tamnih Sila, postao Finist! U ovoj verziji Jasni Soko se pretvorio samo u
neku vrstu reči, epitet, tipa "crvena devojka" itd.
Ali to nije sve, to je samo "cveće", to je samo početak distorzije
Priče o Jasnom Sokolu, a "bobice" ove distorzije će "sazreti" i pojaviti po
meri analize teksta bajke i poređenje iste sa analizom Priče!
Transformacija Priče kroz prizmu hrišćanske cenzure u bajku urađena je,
najverovatnije, u nekoliko faza, sa kojima u bajci sve manje i manje ostaje
od Priče.
I učinjeno je to veoma vešto, iz veka u vek, toliko da ruski narod nije
ni primetio da je ostao "slomljenog korita" umesto realnog opisa
događaja, kao i stara dama iz poznate bajke A. S. Puškina "O starici i
zlatnoj ribici"! Samo u bajci. A. S. Puškina starica je dobila "razbijeno
korito" zasluženu kaznu, a u bajci "Finist — jasni soko" ruskom narodu su
"razbili korito" okliznuvši ga namerno, da se sakrije od njega ISTINA o
njegovoj velikoj prošlosti...
151
4.1. Komentari o bajci «Finist — Jasni Soko»
A sada obratimo pažnju na tekst same bajke:
«Živeo je jednom jedan seljak. Umrla mu je žena i ostao je sa tri

ćerke. Želeo je starac da nađe radnicu u domaćinstvu da pomogne. Ali
najmlađa kćerka, Marjuška, reče:
— Ne treba oče, da najmiš radnicu, sama ću ja voditi domaćinstvo.
Počela je ćerka Marjuška da domaćinstvo vodi. Sve ona zna, sve joj
ide dobro. Voleo je otac Marjušku: drago mu je da tako pametna ćerka
raste. Sama po sebi - Marjuška bi lepotica. A sestre njene— zavidne i
zlobne, same po sebi - one su ružne bile i pomodarke — ceo dan sede i
ulepšavaju se, narumenjavaju se, u nove haljine se oblače.… »
Nestao je u potpunosti opis života porodice seljaka i to da je imao sa

suprugom Mladom Zareslavnom devet sinova i tri ćerke. Izbačen je i način
života, običaji, sve što je povezano sa vedskim tradicijama ruskog naroda.
Posle smrti supruge seljak želi da uzme u kuću radnicu sa strane, ali u
Priči se navodi njegova želja da se ponovo oženi udovicom bobilkom. U
vedskim vremenima unajmljenih radnika NIJE BILO UOPŠTE, u
domaćinstvu su radili samo članovi jedne porodice. Nastja iz Priče se
pretvorila u Marjušku u bajci. U Priči sve TRI ĆERKE Ljubomira
Vedaslavoviča su bile čudesno lepe i po LEPOTI RAVNE, а
TEMPERAMENTA — RAZLIČITOG, starije sestre Nastjine su bile
razmažene vaspitanjem njihove majke i zavidne, a u bajci — starije sestre
Marjuške su — ružne i zavidne... Ali, vratimo se na tekst bajke:
«…Pošao otac na pazar i ćerke pita:

— Šta da vam, ćeri, kupim, čime da vas obradujem?
A odgvaraju najstarija i srednja ćerka:
— Kupi nam po šal, ali da ima cvetove velikе, zlatom obojene.
А Marjuška ćuti. Pita nju otac:
— А šta tebi, ćeri, da kupim?
Vratio se otac, doneo ćerkama po šal, a pero nije našao.…»
152
U bajci se tržište pretvorilo u pazar. Kada je starija ćerka pitala oca

da im donese poklone sa pazara, neke fraze se doslovno poklapaju sa
sličnim frazama iz Priče:
«…Starija ćerka Zabava govori ocu:

— Donesi mi, oče, ŠAL, DA VELIKI CVETOVI NA NJEMU BUDU
I ZLATOM OBOJENI…».
Sve ovo govori o tome da su autori BAJKE JASNO KORISTILI

PRIČU KAO SVOJ IZVOR, KOJI SU PROPUSTILI KROZ SVOJU
CENZURU! Dakle, "srodstvo" Priče i bajke je — van svake sumnje! Ali, u
šta su pretvorili Priču, propustivši je kroz crkvenu i svetovnu cenzuru?
Hajde da uporedimo: kada je reč o tome u bajci o Marjuški, ona je pitala
oca da joj donese pero Finista — jasnog sokola, a u Priči Nastja traži od
svog oca da joj donese pero Jasnog Sokola iz ČERTOGA FINISTA! U
korenu tekstovi Priče i bajke upadljivo se razlikuju jedan od drugog! I,
kao što možete pogoditi, ove fundamentalne razlike su prisutne zato, što
se one tiču ZAISTA VAŽNIH INFORMACIJA, KOJE SAOPŠTAVAJU
O ZVEZDANOJ PROŠLOSTI RUSA. Ali, ne bi trebalo da bude kod
ruskog naroda VELIKE PROŠLOSTI, TIM PRE, ZVEZDANE, a ovde u
Priči ona POSTOJI! Znači, u bajci NIŠTA NE BI TREBALO DA ČAK I
PODSEĆA NA TO, inače ne prolazi verzija o "divljim slovenima", koji su u
10. veku nove ere živeli u zemunicama, pa čak ni svoje države nisu imali…
A sada, vratimo se opet tekstu bajke:
«…Pošao je otac i drugi put na pazar.

— Hajde, — govori, — ćeri, naručujte poklone.
Obradovaše se najstarija i srednja ćerka:
— Kupi nam čizme sa srebrnim potkovicama.
A Marjuška opet ponavlja:
Hodao je otac ceo dan, čizme je kupio a pero nije našao. Vrato se on
bez pera.
Pošao je starac i treći put na pazar, a najstarija i srednja ćerka
153
govore:
— Kupi nam haljine.
A Marjuška, opet, moli:
Hodao je otac ceo dan, a pero nije našao. Izašao je iz grada, i srete
na putu starca:
— Zdravo, dedice!
— Zdravo, mili! Kuda put putuješ?
— Sebi, dedice, u selo. U meni je bol: najmlađa ćerka je tražila da joj
kupim pero Finista — jasnog sokola, a ja ga nisam našao.
— Imam jedno takvo pero, ono je starinsko; ali za dobrog čoveka, u
redu je. Daću ti ga.
Izvadio je dedica pero i dao mu ga, a ono je najobičnije. Nastavio je
seljak i razmišlja: «Šta je u njemu Marjuška lepog videla?»
Doneo je starac poklone ćerkama, najstarija i srednja se rugaju
Marjuški i smeju:
— Kako si bila luda, tako ti je. Stavi pero u kosu nek te krasi!
Marjuška nije rekla ništa, otišla je u stranu, i kada su svi zaspali,
bacila je Marjuška pero na pod i rekla,:
— Ljubljeni Finist — jasni soko, pokaži mi se, ne puštaj da čekam!
I pokazao joj se mladić lepote neopisive. Ujutro je mladić pao na pod
i postao soko. Otvorila mu je Marjuška prozor, i uzleteo je soko ka plavom
nebu.…»
Ponovo je primetna ista slika: bajka skoro u potpunosti odgovara

tekstu Priče u svemu, što se tiče domaćih sitnica, ali, kako samo
pripovedanje bajke dotiče "oštre trenutke", njen sadržaj "iznenada"
postaje potpuno drugačiji! Nestaju mnogi detalji života i tradicije vedske
prošlosti. Drevni Volh se pretvorio samo u malog starog čoveka, a cela
priča Drevnog Volha o svom sinu — Jasnom Sokolu — o tome, da mu je on
tražio da preda pero onoj crvenoj devojci koja će ga tražiti, a takođe, i to
što se Jasni Soko nalazi u Čertogu Finista... sve to pri "transformaciji"
Priče u bajku "nekako" nestaje! Dramatično se menja u bajci i to, kako
starije sestre reaguju na pero Jasnog Sokola. U bajci one pogrdno
nazivaju svoju mlađu sestru LUDOM (DUROM). A to govori o tome, da je,
154
kada su zapisivali priču, već bilo iskrivljeno značenje reči DURA! Prema
shvatanju naših predaka, DURA — to je ŽENA URA ili DUŠA URA! Pored
toga, u Priči Nastja NE ZNA u čemu je tajna pera Jasnog Sokola, i samo
slučajno ispuštajući ga na pod, saznaje tajnu pera. A u bajci Marjuška,
ostavši sama, baca pero na pod i zahteva da se pojavi ljubazni mladoženja.
U Priči su prikazani divni odnosi između Nastenke i Jasnog Sokola, a u
bajci — ni o kakvom duhovnom zajedništvu između Marjuške i Finista ni
reči nema:
«…Tri dana je Marjuška prizivala k sebi mladića; preko dana on je

leteo kao soko po podnebeslju, a s večeri doletao Marjuški i postajao
dobri mladić.
Četvrtog dana zle sestre su to primetile — i odale sestru ocu.
— Mile ćeri, — govori im otac, — bolje da gledate sebe!
«Dobro, — misle sestre, — videćemo šta će dalje biti».
Postavile su one u ram prozora oštre noževe, a same se pritajile, da
posmatraju. I evo doleteo je jasni soko. Doleteo je do prozora i ne može u
sobu Marjuški. Borio se, borio, i sve je grudi isekao, a Marjuška spava i ne
čuje ga. I reče tada soko:
— Kome sam potreban, taj će me i naći. Ali to neće biti lako. Naći ćeš
me, kada tri para gvozdenih čizmi iznosiš, tri štapa gvozdena polomiš, tri
kape gvozdene pocepaš.
Čula je to Marjuška, skočila sa kreveta, pogledala u prozor, a sokola
nema, i samo je krvavi trag na prozoru ostao. Zaplakala je Marjuška
gorkim suzama — oprala je suzama krvavi trag i postala još lepša.…»
Kada neko čita bajku, onda se stvara utisak da čita KONCEPT PRIČE,
štaviše, veoma kratak, ne baš vešt i veoma specifičan — od Priče se
oduzima sve što je povezano sa vedskim nasleđem naših predaka, sa
galaktičkom prošlosti naše civilizacije. Finist sopštaa Marjuški to da u cilju
da ga pronađe, mora da IZNOSI TRI PARA GVOZDENIH ČIZAMA,
TRI ŠTAPA GVOZDENA DA IZLOMI I TRI GVOZDENE KAPE DA
POCEPA! U Priči se govori o tome, da pronađe Jasnog Sokola može samo u
Čertogu Finista, a za to je potrebno SEDAM PARA GVOZDENIH ČIZMI
DA IZNOSI I POJEDE SEDAM HLEBA GVOZDENIH!
155
Dakle, bajka je značajno skraćena u poređenju sa Pričom. Da, to je i

razumljivo! Onima koji su prepraviili Priču u bajku, ničim nisu mogli da
zamene putovanja Nastje sa jedne planete-zemlje na drugu, posebno ako
se uzme u obzir, da je međuzvezdanih letova bilo SEDAM! Nisu mogli da
zamene i još mnogo toga, ali o tome kasnije.!
U bajci Marjuška treba da iznosi tri para gvozdenih čizama i polomi
tri gvozdena štapa, ali na kraju krajeva, gvozdene cipele i gvozdeni štapovi
su — predmeti jednog reda, u vezi su sa kretanjem! To je sličan koncept
ulja — nafta. A zašto je tu gvozdena kapa, koja još mora i da se pocepa —
nije jasno! Ako u Priči slika gvozdenih čizama i gvozdenog hleba ima
smisla, onda ga gvozdena kapa nema— "ni na selu, ni u gradu"! Može biti,
sve je to veoma teško za razumevanje i nije dato takvim ljudima kao što
sam ja? To može biti, ali može biti da u bajci postoji bar nešto, što će mi
to dozvoliti da razumem? Ostaje samo da pratimo dalje tekst:
«…Otišla je ona ocu i govori mu:

— Nemoj mi braniti, oče, pusti me na put, dalek-daleki. Ako je Živina
volja — srešćemo se, ako umrem — onda znam, tako je u rodu napisano.
Žao je ocu bilo ljubljenu ćerku da pusti, ali je pustio.
Naručila je Marjuška tri para čizmi gvozdenih, tri štapa gvozdena,
tri kape gvozdene i otišla na put dalek- daleki, da traži voljenog Finista —
jasnog sokola. Išla je čistim poljem, išla tamnom šumom, visokim
planinama. Ptice su joj veselim pesmama srce radovale, potoci lice belo
umivali, šume tamne pozdravljale. I niko nije mogao Marjušku da povredi;
sivi vukovi, medvedi, lisice — sve životinje su njoj dolazile. Iznosila je par
cipela gvozdenih, štap gvozdeni polomila i kapu gvozdenu pocepala.
I izlazi Marjuška na livadu i vidi: stoji koliba na kokošjim nogama —
vrti se. Govori Marjuška:
sklanjaš?
156

— O lepotice, dugo imaš ti da tražiš! Tvoj dragi je iza tridevet
zemlji, u tridevetom carstvu. Opila ga je napitkom kraljica-čarobnica u
oženila ga sa njom. Ali, ja ću ti pomoći. Evo tebi srebrni tanjir i zlatno
jaje. Kada stigneš u trideveto carstvo, postani radnica kod carice. Kada
posao završiš — uzmi tanjir, stavi na njega zlatno jaje, samo će se vrteti.
Želeće ona da to kupi — ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da
vidiš.…»
I šta nam bajka saopštava? Sa čuđenjem smo otkrili izvrtanje onoga

što je u Priči. Rastojanja u DALEKIM DALjINAMA — mnogim svetlosnim
godinama — pretvaraju se u put daleki u okviru jednog kontinenta. Ime
"Čertog Finista", do kojeg od Midgard-zemlje ima ТРИДЕВЯТЬ DALEKIH
DALjINA — 37,8 SVETLOSNIH GODINA — u "magičnoj" bajci se
pretvara u ime čoveka — FINISTA! Ime sazvežđa, kome danas odgovara
SAZVEŽĐE MREŽE, odjednom je postalo ime ČOVEKA! Ali to nisu još sva
iznenađenja bajke! Iznosila je Marjuška neke gvozdene cipele, štap
gvozdeni izlomila, kapu gvozdenu pocepala i... bila je blizu kolibe na
kokošjim nogama! U ovom slučaju slika gvozdenih predmeta je potpuno
apsurdna, nema nikakvog smisla, čak ni skrivenog.
Ako je u Priči slika gvozdenih čizmi i gvozdenog hleba služila za
stvaranje slike kod slušalaca, od kojih većina nikada u svom životu nije
putovala dalje od obližnjeg toržišta-bazara ili grada, razumevanje
ogromne udaljenosti čak i najbliže Midgard-zemlji zvezde na dostupnom
za njih nivou, to u bajci udaljenost od kuće Marjuškine do kolibe na
kokošjim nogama, ne može biti velika! Zbog toga, primena slike gvozdenih
čizama, štapova i kapa, izazvana je potrebom da se kamuflira Priča pod
bajkom!
Vidljivo je, da je bajka nastala onda kada je originalni tekst Priče bio
dobro poznat još mnogima. Upravo se ovim i objašnjava zamena imena
Nastje na ime Marjuška. Na taj način, zajedno sa Pričom, koja se usmeno
prenosila u narodu iz generacije u generaciju, kreirana je bajka, snažno
iskrivljena Priča, ali koristeći "skelet" Priče. Priča se prenosi usmeno
među običnim ljudima, a bajka je napisana, i nju mogu PROČITATI SAMO
PISMENI! I pismenih među običnim narodom u vreme stvaranja bajke već
157
je bilo malo, a obrazovani slojevi stanovništva odrastali su već pod

strogom kontrolom hrišćanstva! Dakle, na ovaj način je učinjen pokušaj da
se zameni u sećanju ljudi istinita informacije Priče na lažnu! U Priči prvi
susret Nastje sa Boginjom Karnom se dešava na planeti-zemlji Boginje. A
u bajci Marjuška se sreće sa baba-jagom — košćatom nogom, koja joj još i
saopštava gde je Finist i kod koga! Baba-jaga prenosi Marjuški da se
Finist nalazi U TRIDEVЯTЬ-OJ ZEMLjI, U TRIDEVЯT-OJ DRŽAVI!
Čini se, već možemo da se radujemo! U Priči se pominju druge planete-
zemlje, ali... radost je, ispostavilo se, nekako prerana! U tom obliku, kao i
data informacija, fraza "za tridevяtь zemalja" ukazuje ne na drugu
planetu-zemlju, već na DRUGU DRŽAVU! Što se još i naglašava — u
TRIDEVЯT-OJ DRŽAVI!
I ispostavilo se da TRIDEVЯTЬ ZEMLjI — nije ništa drugo nego
udaljino carstvo-država, i to je sve! Baba-jaga saopštava Marjuški o tome
da je carica-čarobnica opila Finista napitkom i oženila ga sobom, i daje joj
srebrni tanjir i zlatno jaje. I ponovo slika, uzeta iz Priče, uvodi se u bajku
u iskrivljenom obliku. Srebrni tanjir i zlatno jaje Nastenki daje Boginja
Želja, koja je živela na drugoj planeti-zemlji, koju je posetila Nastenka.
U bajci srebrni tanjir i zlatno jaje Marjuški daje baba-jaga, pa čak
joj i ukazuje na to šta treba da uradi sa ovim srebrnim tanjirom i zlatnim
jajetom — zamenu za priliku da vidi Finista! A na kraju krajeva, u Priči
Nastja TEK TREĆU NOĆ RAZMENjUJE SREBRNI TANjIR I ZLATNO
JAJE ZA PRILIKU DA VIDI JASNOG SOKOLA! I još jedna stvar...
Nastja SAMA, bez ičijeg saveta predlože da razmeni dobijene poklone za
priliku da vidi na spavanju Jasnog Sokola. Stiče se utisak da su autori
bajke žurili da što je brže moguće završe svoj posao i bez mnogo mašte,
nisu mogli ništa ništa vredno truda da smisle, umesto da izbace iz Priče
PRAVE INFORMACIJE!
I još jedan trenutak... U priči baba-jaga daje Marjuški isti poklon koji
u Priči dobija i Nastja od Boginje Želje. Postavlja se onda pitanje: da li su
nakon krštenja Kijevske Rusi Boginju Želju nazivali baba-jaga? Na kraju
krajeva, sve što je u vezi sa prestavama naših predaka, hrišćanski
sveštenici proglasili su paganskim predrasudama i ocrnili, kako god su
mogli! Ne, Boginja Želja nije postala baba-jaga! Naši preci su poštovali
Boginju-Zaštitnicu dece-siročadi i dece uopšte — Baba Jogu (Joginja-
158
Majka)! Baba Joga je — večnoprekrasna, ljubazna Boginja-Zaštitnica, u

hrišćanskim vremenima "evoluirala" u babu-jagu — koštanu nogu. Veoma
"bliska" sličnost! Ali ni to nije sve!
Vedska Baba Joga putovala je po Midgard-zemlji na vatrenim
Nebeskim kočijama (Mali Vajtmar), a zatim na konju po svim zemljama, u
kojima su živeli Rodovi Velike Rase i potomci Roda Nebeskog, sakupljala je
decu-siročad po gradovima i selima:
«…U svakoj Slavjano-Arijevskoj šumi, čak i u svakom mnogoljudnom

gradu ili naselju, Boginju-Pokroviteljicu su znali po zračećoj
LjUBAZNOSTI, NEŽNOSTI, KROTKOSTI, LjUBAVI i svečanim
čizmama, ukrašenim zlatnim ornamentima, i pokazivali joj gde žive deca-
siročad. Obični ljudi zvali su je Boginja na različite načine, ali uvek sa
ljubavlju, kao BABA JOGA ZLATNA NOGA, a i sasvim jednostavno —
Joginja-Majka.
Decu-siročad Joginja je dovodila u svoj divan Skit, koji se nalazio u
samoj šumi, u podnožju Irijskih planina (Altaj). Sve je to činila u cilju da
spase od sigurne smrti te poslednje predstavnike drevnih Slavjanskih i
Arijevskih Rodova.
U podnožju Skita, gde je Joginja-Majka sprovodila decu-siročad kroz
VATRENI OBRED INICIJACIJE POSVEĆEN DREVNIM VIŠIM
BOGOVIMA, bio je Hram Roda, isklesan unutar planine.
Pored planinskog hrama Roda u steni je postojalo specijalno
udubljenje, koje su Žreci Roda zvali Peš Ra. Iz njega se izdizala kamena
platforma, podeljena na jednaka udubljenja, pod nazivom "lapata". U
jedno udubljenje, koje je bilo bliže Peši Ra, Joginja-Majka je ostavljala
uspavanu decu-siročad u belim haljinama. U drugo udubljenje stavljala je
suva drva, nakon čega je lapata počinjala sama da se kreće nazad u Peš
Ra, a Joginja je potpaljivala drva.
Za sve prisutne na Ognjenom obredu to je značilo, da su siročad
posvećena Drevnim Višnim Bogovima, i da ih u zemaljskom životu Rodova
više neće niko videti. TUĐEZEMCI, koji su ponekad bili prisutni na
Ognjenom Obredu, veoma slikovito su opisivali u svojim krajevima, da su
svojim očima gledali, kako su MALU DECU ŽRTVOVALI Drevnim
Bogovima, bacajući ih žive u Ognjenu Peć, i da je to radila Baba Joga.
159
Stranci nisu bili svesni toga, da kada je platforma-lapata počinjala da se

kreće u Peš Ra, da je poseban mehanizam spuštao kamene ploče na
platformu - lapatu, i odvajao udubljenje sa decom od Ognja.
Kada bi se razgorela Vatra u Peši Ra, Žreci Roda bi preneli siročad iz
udubljenja na lapati u prostorije Hrama Roda. Nakon toga, siročad su
vaspitavali u Žrece i Žrice, a kada bi postali odrasli, mladići i devojke su
stvarali porodice i nastavljali svoj Rod. Ali ništa od toga tuđezemci nisu
znali i nastavili su da šire bajke o tome da divlji Žreci Slavjano
Arijevskih naroda, a posebno, krovožedna Baba Joga, prinose siročad kao
žrtvu Bogovima. Ove glupe tuđezemne bajke su uticale na predstavu
Joginje-Majke, posebno nakon hristijanizacije Rusije, kada je sliku
prelepe mlade Boginje zamenila slika stare, zle i grbave žene sa
neurednom kosom, koja krade decu, pali ih u peći u šumskoj kolibi i onda ih
jede. Čak i ime Boginje Joginje su pogrešno citirali, i počeli da je zovu
"Baba Jaga — košćata noga" i počeli da plaše Boginjom decu…» 36
Dakle, postaje kristalno jasno, ko je ZAPISAO PRIČU —

TUĐEZEMCI! Dozvolite mi da vas podsetim da su TUĐEZEMCIMA naši
preci nazivali predstavnike Tamnih Sila, infiltrirane na Midgard-zemlji
agente SIVE RASE iz Paklenog Sveta! Do nasilne hristijanizacije svaki
čovek na ruskim zemljama je znao ko je Baba Joga, i ni za koga nije bila
tajna obred očišćenja vatrom u Peši Ra i to da niko decu-siročad nije
pekao žive, i tim pre, niko ih nije jeo.
Zanimljivo je i to, što u bajci "Finist — jasni soko" Baba Joga, iako se
već pretvorila u ružnu staricu sa košćatom nogom, još uvek nije pekla u
peći decu! U bajci ona pomaže Marjuški i daje joj čarobni predmet. To
govori o tome da su u sećanju ljudi i dalje ostali neki odjeci vedske
tradicije, i autori bajke nisu smeli potpuno da diskredituju Babu Jogu. U
drugim bajkama, zapisanim, najverovatnije, kasnije, nego bajka "Finist —
jasni soko", oni (tuđezemci) iskrivljuju istinu mnogo više. Na primer, u
bajci "Sestrica Alenuška i brat Ivan" baba-jaga lovi decu-siročad da ih
jede! To je način na koji su društveni paraziti postepeno promenili
folklorne predstave, zamenjujući dela svetlih Jerarha sa suprotnom
suštinom, i nametali ljudima već od detinjstva crnu laž, Krivdu umesto
36
«Славяно-Арийские Веды», Инглинизм, Часть Первая, Боги-Покровители, 61-63 с.
160
Pravde.
Čak i na osnovu analize ruskih narodnih bajki može se videti kako su
TUĐEZEMCI — PARAZITISKA SIVA RASA — promenili mentalitet
ruskog naroda, namećući mu umesto vedskog, svetlog mirozdanija, lažno i
uništavajuće po svojoj suštini, sujeverje Tore! I napravili su ovu zamenu
dovoljno lagano, postepeno zamenjujući iz narodne svesti vedski pogled na
svet i koncepte. Svom snagom je delovao, takozvani, "efekat kukavice"! I
na primeru poređenja "Priče o Jasnom Sokolu" i priče "Finist — jasni
soko", to se vidi golim okom svakom zdravomislećem čoveku. I još jedan
momenat, Baba Joga je letela po prostranstvima Midgard-zemlje na
vatrenoj nebeskoj kočiji — Malom Vajtmaru, a u kasnije vremenom, baba-
jagu su smestili u stupu, na kojoj je letela po Belom Svetu i kidnapovala
siročad!
Vrlo je zanimljiva analogija, potvrđujući pretpostavku o tome, sa kime
su TUĐEZEMCI "otpisali" tu sliku, istina "malo" je podesivši! I opet, sve
su to radili TUĐEZEMCI i to već ukazuje na veoma određenu ideju. Na
isti način TUĐEZEMCI su postepeno zamenili suštinu vedskih narodnih
praznika, koji su čvrsto "sedeli" u genima ruskog naroda.
Kao što je već dobro poznato svima, ZEMLjAMA su naši preci zvali
DRUGE planete-zemlje, a TUĐEZEMCIMA, kao što je već pomenuto u više
navrata, pridošlice sa planeta-zemlji Tamnih Sila. Na taj način, postaje
kristalno jasno, ko je i za šta iskrivljivao ruske Priče. Time se bavila na
Midgard-zemlji PARAZITSKA SIVA RASA! Njene sluge su delovale po
strogim uputstvima svojih gospodara, delovale polako, ali sigurno,
oslanjajući se na rezultat njihovih akcija u budućnosti.
Zapravo zato su se našli u pravo vreme hrišćanskih "sveci", dani
bogosluženja koji su dolazili baš u vreme drevnih vedskih praznika i...
vremenom su u potpunosti prevedeni na hrišćanstvo. A ako tog dana nije
bilo željenog "sveca", onda se taj "svetac" neočekivano pojavljivao... i za
to je bilo potrebno samo za njega smisliti odgovarajuću legendu! I upravo
ova osobina kameleonstva u dejstvima društvenih parazita je dovela do
toga da se ruska ortodoksna crkva u velikoj meri razlikuje od katoličke.
Što i služi kao upečatljiv dokaz da hrišćanska crkva deluje kao kameleon,
prilagođava se lokalnim običajima, da bi dobila potpunu kontrolu nad
svešću narodnih masa, u ovom slučaju — Rusa! A sada da se vratimo na
161
tekst bajke:
«…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. Mračna je šuma, strašno

je bilo Marjuški, boji se i korača, i susrete mačku. Skoči ona ka Marjuški i
zaprede:
— Ne boj se, Marjuška, idi napred. Biće još strašnije, a ti idi i idi, ne
gledaj za sobom.
Protrlja mačku po leđima i bi tako, i Marjuška krenu dalje. A šuma
postade još tamnija.
Išla je, išla, Marjuška, čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu
gvozdenu pocepala i stigla do kolibe na kokošjim nogama. Oko nje je
ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori.
Govori Marjuška:
sklanjaš?
— Da li si kod moje sestre bila?
— Bila sam, bakice.
— Dobro, lepotice, ja ću ti pomoći. Uzmi srebrni rami zlatnu iglu. Igla
će sama vesti srebrom i zlatom po rumenom somotu. Želeće ona da to kupi
— ti ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da vidiš.…»
U priči se pojavljuje novi lik — mačka, koje u Priči nije bilo, put u
priči Nastenki je pokazivalo samohodno klupče putemerno — navigator, a
u bajci ga je zamenila mačka! Ali ni to nije sve. U bajci Marjuška ponovo
dolazi do baba-jage, sestre prve, koja joj daje SEREBRNI RAM I
ZLATNU IGLU, koja sama veze srebrom i zlatom po rumenom somotu! A u
Priči Nastja dobija na poklon od BOGINjE DŽIVE ZLATNI RAM I
IGLU!! I Boginja Dživa nalaže Nastji, kako pravilno treba da koristi njen
poklon: "...ti dršku držiš, a igla sama veze..."! Dakle, Boginja Dživa iz Priče
162
pretvara se u još jednu babu-jagu, sestru prve! Da, TUĐEZEMCI, koji su

sastavljali bajku, nikakvom maštovitošću očigledno nisu vladali! Zato su
veoma primitivno i nespretno delovali. Ali i druga baba-jaga pomaže
Marjuški u bajci…
«…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla. A u šumi nešto galami,

grmljavina, zviždanje, lobanje šumu osvetljavaju. Strašno je bilo Marjuški.
Ugleda psa, pa poče da beži:
— Av, av, Marjuška, ne boj se, rođena, idi napred. Biće još strašnije, a
ti idi i idi, ne gledaj za sobom.
Reče on i bi tako. Marjuška je krenula dalje, a šuma postade još
tamnija.
Za noge su je hvatali, za ruke vukli... Ide Marjuška, ide i ne gleda za
sobom.
Dugo je išla ona — čizme gvozdene je iznosila, štap polomila, kapu
gvozdenu pocepala. Izašla je na poljanu, a na poljani koliba na kokošjim
nogama, Oko nje je ograda, na kočevima glave, a svaka glava ognjem gori.
Govori Marjuška:
— Kolibo, kolibo, stani ka šumi unazad, a meni spreda!
Marjuška u kolibu i vidi: sedi tamo baba-jaga. Skroz crna, a iz usta jedan
zub viri.
sklanjaš?
— To će teško biti, lepotice, ti ćeš ga naći, a ja ću ti pomoći. Evo ti
srebrna konac i zlatno veretence. Uzmi u ruke, samo će se okretati, a te
niti nisu obične, već zlatne.
— Hvala tebi, bakice.
— Dobro, hvala ćeš posle reći, a sada slušaj, šta ću ti reći: želeće
zlatno vreteno da kupi — ti ga ne prodaj. Traži Finista — jasnog sokola da
vidiš....»
I ponovo još jedna obmana. U Priči Nastja dobija od BOGINjE
KARNE kao poklon srebrni konac i zlatno veretence! A u bajci Marjuška
163
dobija ovaj poklon od TREĆE BABA-JAGE! Od sve TRI BOGINjE IZ

PRIČE, koje su dobile pseudodvojnice u bajci, samo Boginju Karnu Nastja
zvala Boginja-baka! A preostale dve su večno molade i lepe, uključujući i
nepominjanu u Priči Baba Jogu — Joginju-Majku, koju su TUĐEZEMCI
pretvorili u zlu i strašnu babu-jagu, kojom su počeli da plaše decu!
Zanimljivo je i to što je u bajci "Finist — jasni soko" svaka sledeća baba-
jaga gora od prethodna. I još se u bajci ponovo pojavljuje novi lik —
govoreći pas koji ukazuje Marjuški put i daje joj uputstva…
«…Blagodarila je Marjuška baba-jagi i pošla, a u šumi grmi, vrućina:

iznad nje zviždanje, sove huču, miševi iz rupa izlaze — i svi na Marjušku. I
vide Marjuška — dolazi joj u susret sivi vuk.
— Ne brini, — reče on, — već sedi na mene i ne osvrći se.
Sede Marjuška na sivog vuka, i sve ispred njih zagleda. Ispred široka
stepa, livada somotska, reka medna, obale strme, planine oblake dodiruju.
A Marjuška jaše i jaše. A pred Marjuškom pojavi se kristalni dvorac. Trem
uvučen, mali prozori, a sa prozora carica gleda.
— Ajde, — govori vuk, — silazi, Marjuška, idi i zaposli se kao
sluškinja.…»
I ponovo se u priči pojavljuje novi junak — govoreći SIVI VUK, koji i

donosi Marjušku do kristalnog dvorca, u kome je živeo Finist — jasni soko.
U Priči se opisuju događaji koji su se desili na šest različitih planeta-
zemlji, ali se opis ovih događaja ne doživljava kao neverovatan. A u bajci
se pojavljuju govoreće ljudskim glasom životinje. U Priči Nastju u čertog
Finista dovozi na svojoj vatrenoj nebeskoj kočiji — Malom Vajtmaru —
Tarh Daždbog Perunovič, koji se u bajci pretvara u govorećeg sivog vuka:
«…Sišla je Marjuška, uzela prtljag, blagodarila vuka i krenula ka

kristalnom dvorcu. Poklonila se Marjuška carici i govori:
— Ne znam, kako da vas zovem, kako da vam udostojim, da li vam je
potrebna radnica?
Odgovori carica:
— Odavno tražim radnicu, ali takvu, koja ume da pere, tka, šije.
— Sve to znam da radim.
164
— Onda ulazi i uhvati se posla.

I postala je Marjuška sluškinja. Danju radi, a kad pade noć — uzima
Marjuška srebrni tanjir i zlatno jaje i govori:
— Vrti se, vrti, zlatno jaje, po srebrnom tanjiru, pokaži mi moga
dragoga.
Zavrte se zlatno jaje po srebrnom tajiru, i prikazuje joj Finista —
jasnog sokola. Gleda njega Marjuška i suzama ga zaliva:
— Finist moj, Finist — jasni sokole, zašto si me ostavio samu, tužnu,
za tobom da plačem!
— Prodaj ti meni, Marjuška, srebrni tanjir i zlatno jaje.
— Ne, — govori Marjuška, — nisu za prodaju. Mogu ti ih dati, ako
dozvoliš da Finista – jasnog sokola vidim.
Mislila se carica, mislila.
— Dobro, — govori, — neka bude. Noću, kada on zaspi, pokazaću ti ga.
Došla je noć, i ide Marjuška u spavaonu Finistu — Jasnom Sokolu.
Gleda ona — spava njen srcu dragi, snom neprobudnim. Gleda ga Marjuška,
ne može se nagledati, ljubi ga u usta šećerna, privija uz grudi bele, —
spava i ne budi se njoj srcu dragi.…»
I ponovo bajka prilično snažno podseća na zaplet iz Priče, samo

Nastenkin tanjir i zlatno jaje nisu činili da svaki okret jajeta na tanjiru
dovodi do pojave drugog zlatnog jajeta. I koristila je Nastja tanjir i
zlatno jaje trećeg dana svog rada kod tuđezemne domaćice, a ne prvi dan,
kao što je to uradila Marjuška. To, naravno, nije bitno, ali... ipak stvara u
glavi slušalaca haos. I to, takođe, NIJE SLUČAJNO! Sličan trik vam
omogućava da kreirate kod ljudi mentalni haos, kada se na postojeći
temelj pogleda na svet stvara haos u glavama, i korak po korak, premešta
sa jednog temelja na drugi!
Takvo "premeštanje" je obično dizajnirano za nekoliko generacija,
kada svaka nova generacija "naizgled" ležerno gubi deo nasleđa svojih
predaka, umesto čega dobija lažno. I zbog toga, što se zamena prostirala
vekovima, sve se dešava praktično neprimetno, i jednog "divnog dana"
narod se "probudi" i ispostavlja se da kod njega više ništa njegovo nije
ostalo, a da je sve stvoreno društvenim parazitima lažno! A sada ćemo
165
nastaviti proučavanje ovog procesa na konkretnom primeru:
«…Nastupilo je jutro, a Marjuška nije probudila dragog...

Celi dan je radila Marjuška, a naveče je uzela srebrno vreteno i
zlatnu iglu.. Sedi i šije, sama razgovara:
— Vezi se, vezi, za Finista — jasnog sokola. Da ima čime jutrom da se
obriše.
— Prodaj ti meni, Marjuška, srebrno vreteno i zlatnu iglu.
— Neću prodati, — govori Marjuška, — mogu ti ih dati, ako dozvoliš
da se sa Finistom — Jasnim Sokolom vidim.
Mislila ona, mislila.
— Dobro, — govori, — neka tako bude, dođi kada padne noć.
spava snom neprobudnim.
Spava Finist — jasni soko krepkim snom. Budila ga je Marjuška — nije
ga probudila.…»
I ponovo Marjuška koristi još jedan poklon dobijen od treće baba-

jage, gotovo isto kao što i Nastja u Priči koristi poklon od Boginje Karne.
Ni drugu noć ne može da probudi Finista — jasnog sokola! I upravo tako,
kao uzgred, zamenjene su svetle slike Boginja i Bogova naših predaka na
još pozitivnije likove, koji čine dobro, slično delima Jerarha Svetlosti, ali
već spoljnim izgledom izazivaju odbacivanje na podsvesnom nivou. Baba-
jaga u bajci "Finist — jasni soko" JOŠ NE PROŽDIRE DECU, ali... druga
u tekstu bajke baba-jaga je još ružnija od prve, a treća — ružnija od
druge.
Na taj način, na nivou podsvesti postavljeno je odbacivanje slika u
celini. Postepeno, iz generacije u generaciju, osim ružnog izgleda, baba-
jagi počinju da pripisuju i proždiranje siročadi, koje ona kidnapuje na
svojoj stupi! A ipak... Divna slika Svetlih Boginja je opoganjena! I potomci
slavjano-arijevaca već počinju da računaju dela Svetlih Bogova naših
predaka akcijama stvorenja Tame!
Na primer, kao rezultat takve manipulacije svešću naroda, Boginja-
166
Zaštitnica Svetlih Sila Baba Joga pretvorena je u saveznicu Koščeja

Bezsmrtnih. U to vreme, Koščejima su naši preci nazivali Knezove Tame,
Vladare Paklenog Sveta, JERARHE SIVE RASE! Eto, takve se zaista
"čudesne" zamene pogleda na svet primećuju prilikom transformacije
Priče u bajku! A sada obratimo pažnju na bajku ponovo:
«…Nastupio je dan. Sedi Marjuška za svojim poslom, drži u ruci

srebrnu daščicu i zlatno vretence. A carica navaljuje: prodaj mi i prodaj!
— Da ga prodam ne mogu, ali ti ga mogu dati, ako dozvoliš sa Finistom
— Jasnim Sokolom da se vidim.
— Dobro, — govori ona.
A sama misli: «Ionako ga neće razbuditi».
spava snom neprobudnim..
Spava Finist, ne budi se. Budila ga je, budila — nikako ne uspeva, a
zora samo što nije.
Zaplaka Marjuška:
— Ljubljeni moj Finist — jasni sokole, ustani, probudi se, Marjušku
svoju pogledaj, srcu svom je prigrli!
Pade Marjuškina suza na golo rame Finista — jasnog sokola i opeče
ga. Probudi se Finist — jasni soko, i vidi Marjušku. Zagrli je i izljubi:
— Da li si to stvarno ti, Marjuška! Troje gvozdenih para čizmi
iznosila, tri štapa gvozdena polomila, tri kape gvozdene pocepala i mene
našla? Pođimo onda odmah domu.
Počeli su oni da se spremaju, a carica to videla i naredila da se u
trube duva, da se o izdaji njegog muža razglasi.
Okupili su se prinčevi, savet su održali, kako Finista — jasnog sokola
kazniti.
Tada Finist – jasni soko, reče:
— Koja je, po vašem mišljenju, prava žena: ona, što čvrsto voli ili ona
koja prodaje i vara?
Slaglasili su se svi, da je žena Finista – jasnog sokola — Marjuška.
I oni su počeli da žive srećno do kraja života. Otišli su u svoju zemlju,
gozbu napravili, u trube zaduvali, puškama pucali, i bio je takav praznik,
167
koji se i sada pamti.…»
U bajci, baš kao i u Priči, Marjuška pokušava da tri noći za redom

probudi Finista — jasnog sokola. I tek u zoru poslednje, treće noći, ona
nije mogla da ga probudi, već tek nakon toga kada je njena suza pala na
golo rame Finista — jasnog sokola. I ponovo, pri ukupnoj sličnosti radnje,
došlo je do primene "efekta kukavice"! U Priči o Jasnom Sokolu jedna
suza Nastjina pada na njegovo srce i žari ga, a druga — na oko. Kao i tamo,
i ovde gorke suze bude spavajućeg, ali... u Priči gorke suze Nastjine ga
oslobađaju od opijenosti Tamnih Sila, kada gorka suza Nastjina padne na
njegovo srce.
Dozvolite mi da vas podsetim da se slika gorkih suza, padajućih na
srce, u brojnim bajkama koristi kao simbol oslobođenja čoveka od vlasti
Tamnih Sila. U bajkama "Kameno srce", "Snežna kraljica" i u nekoliko
drugih, te gorke suze zapravo oslobađaju čoveka od vlasti Tamnih. U
čuvenoj bajci Andersona "Snežna kraljica" glavni likovi Kaj i Gerda
nalaze se u sličnoj situaciji, kada se Gerda otpravlja u daleke krajeve da
spasi Kaja koga je otela Snežna kraljica. Ledena Snežna kraljica
pretvorila je Kaja u bezdušnog, ravnodušnog prema svakom, čoveka i...
samo gorka suza Gerdina rastopila je led u njegovom srcu, i on je ponovo
postao svoj!
Kao što se vidi, slika gorkih suza, koje greju srce — veoma je široko
rasprostranjena u bajkama. Ova slika se pojavljuje u bajkama i Pričama i
uvek je bila povezana sa oslobađanjem čoveka od uticaja i vlasti Tamnih
Sila. Naravno, to je samo slika, jer srce uvek simbolizuje prisustvo ili
odsustvo duhovnosti. A gorka suza je uvek bila simbol patnje i muke
narodne, KRITIČNO VREME ZA BUDUĆNOST NARODA! Jer u kritično
vreme narod se uvek budio i uzimao u svoje ruke oružje za spasenje svoje
Otadžbine. U Priči o Jasnom Sokolu ova slika se otkriva u potpunosti,
naročito ako obratimo pažnju na to, da je DRUGA SUZA Nastjina pala
Jasnom Sokolu na OČI! Da, to je simbol buđenja i prosvetljenja ISTINE!
U bajci ista takva suza Marjuškina pada na rame Finista — jasnog
sokola! Izgleda da suza goruća pada, i pada ona na Finista — jasnog sokola,
ali... ona pada na RAME! A ipak... potpuno nestaje duboko značenje,
sadržano u slikama, u vezi sa srcem i očima! Razblažuje se suština onih
168
pojmova, koje je nosila u sebi Priča, koji su jasni SVAKOM čoveku! Na taj
način, nenametljivo pomerajući smisaone akcente, TUĐEZEMCI, veoma
dobro vladajući različitim psihotehnikama, kap po kap, menjaju pogled na
svet ruskog naroda, nameću mu svoje lažne predstave. Da bi to videli,
moramo da pogledamo taj proces sa strane, sa udaljenosti u milenijuma!..
Pogovor
Većina ruskih bajki završava rečima — BAJKA JE LAŽ, U NjOJ
NEMA NAGOVEŠTAJA ISTINE, ONA JE DOBROJ MLADEŽI
LEKCIJA! Bajka — ona je izvedena iz Priče, koja se zapravo javlja
izvorom pouzdanih informacija o događajima iz prošlosti našeg naroda. Pri
uporednoj analizi "Priče o Jasnom Sokolu" i priče "Finist — jasni soko"
vrlo je jasno pokazana priroda akcije PARAZITSKE SIVE RASE na
Midgard-zemlji za poslednjih hiljadu godina na iskrivljenju suštine ruskih
priča, koje su nosile u sebi ne samo informacije o STVARNIM
DOGAĐAJIMA IZ PROŠLOSTI, već i ideju o MIROVOZRENIJU naših
predaka!
Kada društvenim parazitima nije uspelo da pobede Svetle Sile na
Midgard-zemlji u otvorenim borbama da preuzme vlast silom, posle
brojnih neuspelih pokušaja, oni su promenili taktiku. Delujući na Midgard-
zemlji, agenti SIVE RASE su shvatili da dok god kod stanovnika Midgard-
zemlje postoji vedski pogled na svet, oni su NEPOBEDIVI! Ogromne
vojske, koje su PARAZITI SIVE RASE regrutovali od OTPADNIKA,
uvek bi bile razbijene armijama Svetlih Sila. Drugačije i ne može biti!
Pogled na svet, koji su stvorili društveni paraziti za otpadnike, zasnivao se
na temelju LUNARNOG KULTA — KULTA SMRTI i, naravno, lišavao je
vojske Tamnih Sila hrabrosti, snage duha, itd.
Otpadnici nose u sebi evolucioni otklon, postaju kao delujući agenti
SIVE RASE - duhovni robovi! A duhovni robovi NE MOGU DA BUDU
hrabri i nesebični. Posle nekoliko ozbiljnih poraza u ratovima, izazvanih
društvenim parazitima, čak i posle planetarne katastrofe pre 13 026
godina (2017. godine), koju su takođe sami i organizovali, vođe SIVE
RASE su shvatili, da čak i odbacujući civilizaciju Midgard-zemlje na nivo
kamenog doba, nisu bili u stanju da postignu pobedu. Onda su počeli da
stvaraju društveno oružje — religije, u cilju da unište sistem pogleda na
169
svet naroda Svetlih Sila, i na kraju, ipak, da steknu vlast nad Midgard-
zemljom!
I nisu slučajno društveni paraziti stvorili religiju-oružje protiv Bele
Rase u Egiptu — Zemlji Planina Rukotvorenih! Za stvaranje takvog oružja
agentima SIVE RASE bilo je neophodno da prvo detaljno ISPITAJU
sistem predstava Bele Rase, koja je bila na Midgard-zemlji osnovna snaga,
koja je sputavala ekspanziju društvenih parazita. I to im je uspelo!
Stvoreno od njih ORUŽJE radilo je besprekorno! Posebno efikasno
delovalo je "oružje" tokom prošle Noći Svaroga, kada je svest narodnih
masa bila pod snažnim negativnim uticajem same Prirode.
Međutim, ovaj put društveni paraziti nisu ograničeni samo negativnim
uticajem Noći Svaroga. Oni su imali koristi od znanja, stečenih na prevaru
od viših sveštenika Drevnog Egipta, koji su ih dobili od najviših jerarha
Antlanja (Atlantide) koji su bili lišeni svojih žezla i bili proterani u Egipat
nakon planetarne katastrofe pre 13 026 godina (2017. godine). Društveni
paraziti dobili su u svoje ruke i alat, pomoću koga su reprogramirali "Izvor
Života", smeštenog u utrobi Midgard-zemlje za neutralisanje negativnog
uticaja na ljude Noći Svaroga.
Paraziti Sive Rase reprogramirali su "Izvor Života" da suzbija
aktivnost Bele Rase nakon što je Midgard-zemlja ušla u granice Paklenog
Sveta, kao posledica rotacije naše Galaksije oko svoje ose. I to se
dogodilo u poslednjoj Noći Svaroga! Svetli Jerarsi NISU mogli da prelaze
granice Paklenih prostora kontrolisanih Tamnim Silama, barem ne
otvoreno, u suprotnom je to moglo da se iskoristi od strane Vladara Sivih
za optužbe Svetlih Snaga za agresiju i da isprovocira još jedan Zvezdani
Rat između Svetla i Tame, kada su snage Tame imale prednost.
Pored svega navedenog iznad, SIVA RASA PARAZITA još je i
promenila POGLED NA SVET BELE RASE! Jer dok je postojala vedska
filozofija, Bela Rasa je bila NEPOBEDIVA! Analiza teksta "Priče o
Jasnom Sokole" i priče "Finist — jasni soko" jasno pokazuje kako su
Tamne Sile — društveni paraziti — tokom mnogih vekova, polako ali
sigurno, radili zamenu vedskog pogleda na svet na svoju pseudovarijantu,
uništavajući celokupnu percepciju naroda, namerno stvarajući sukob
između genetskog sećanja naroda i njegove svesti.
Stvarajući, na taj način, sukob između nametnutog im
170
pseudomirozrenija i genetske memorije naroda, uspeli su da slome i

poslednje uporište Bele Rase — Veliku Tartariju u Leto 7283 od SMZH
(1775. godine nove ere), i to rukama onih rusa, kojima su oni i nametnuli
pseudomirozrenije! Čak i u tom slučaju oni su mogli da dođu do pobede
samo rukama svojih protivnika, dela njih koje su pretvorili u svoje oružje!
A sada je došlo vreme svima da otresu sa sebe OBMANE TAMNIH
SILA, i ovaj put ZAUVEK oslobode se od DRUŠTVENIH PARAZITA!
Iskreno se nadam da će ova knjiga pomoći da se to uradi!
Николай Левашов,
28 jula 2009 gоdine.
www.levashov.org
www.levashov.info
www.levashov.name
171

Priča o Jasnom Sokolu - Srpski PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priča o Jasnom Sokolu - Srpski PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Čitanje neiskrivljenih tekstova ruskih Priča ispostavilo se ne samo

© Николай Левашов, 2009.

prevod: Mitrović Dušan

Naime noseći cipele od železa gledali su ljudi, kako da prevaziđu

stojimo sada, šta je naš temelj?! Dakle, na čemu mi još stojimo? To je

GLAVA 1. Prošlost. Priča o Jasnom Sokolu

Živeli-bili u drevnom vremenu u skufu šumskom1 orač-trudbenik2

Sestre njene starije su takodje bile prekrasne, samo im je bilo

Pošao je otac na tržište, našao je poklone starijim kćerkama, kakve su

— Donesi meni, oče, iz davnih vremena čizme, pa neka kovači

— A meni, oče mili, donesi pero Jasnog Sokola iz čertoga Finista.

— A ti, Nastenka, zatakni svoje pero u kosu, da te krasi pred

pero u svoju ruku, približila sebi, pomilovala ga i pero slučajno pade na

A želja starijih kćerki je bila, da se reše noćnog gosta, da se

— Ne brani meni, oče, otpusti me na put daleki, za tri-devet dalekih

dragom ocu i starijim sestrama, kurgan majčin posetila, darove Rodu i

Ujutru boginja Karna probudi Nastenku i govori joj:

— Tražim, bakice, Jasnog Sokola iz čertoga Finista. Bila sam kod

zemlju zasipaju. Vidi Nastenka - more tirkizno, šuma zlatnolisna blizu, a na

Izašla je iz kule starica dobra lica, još starija od Boginje Želje i

— Udji, mila, u kulu, dragi gost ćeš moj biti.

— Ja sam boginja Tara, sestrice, ne gledaj to što izgledam mlada, ja

Preobula je Nastenka poslednji par gvozdenih čizama i otišla u

— Zdravo domaćice! Treba li vam radnica za hleb, odeću i obuću?

mlada i lica nežnog!

Pogledale kcćerke Nastenku.

«pokazaću joj ja mog muža Jasnog Sokola,za kratko, i ništa neće da mu se

oteram muve, da mu ne bi smetale.

— Pusti je da ide!- reče stara gazdarica.

I sama ode za mužem, dala mu je puno napitka za spavanje i vratila

— Onda, idi spavaj u ljudsku.

I tu prepozna Jasni Soko svoju Nastenku, prelepu devojku. Tu se on

Uzela je Nastenka pero, sakrila ga sebi na grudi i otišla ocu.

Glava 2. Analiza Priče o Jasnom Sokolu

2.1. Midgard Zemlja. Početak

«Živeli-bili u drevnom vremenu u skufu šumskom orač-trudbenik

"Priča o Jasnom Sokole" počinje sa opisom života jednostavnog

toga, u mnogim selima ljudi su nastavili da prate staru tradiciju. Ali ni to

imena gledajući u suštinu duše i davali su im imena u skladu sa tom

organizma žene, već i da se obezbedi pun razvoj nerođenog deteta. I to je

Makoši, umrla je oračeva žena-laduška Mlada Zareslavna....» I ponovo, u

«…Napravljena joj je KRODA celim svetom , upriličili su joj slavnu

I ponovo se sreću reči, sasvim neshvatljive savremenom ruskom

Nakon smrti svoje žene Nastjin otac je planirao da oženi neku

«…Stari orač-trudbenik živeo je u radu i prosperitetu štedeći svoje

Otac nije hteo da opterećuje kućnim poslovima svoje ćerke, i smislio

A sada ćemo nastaviti:

«…A najmladja ćerka, Nastenka, govorila je ocu:

«…Nastenka je od ranog detinjstva radna bila. A starije ćerke,

Nastja je od detinjstva bila RAdna — RAdna! Reč «Radna» potiče od

«…Počela je Nastenka umesto svoje majke gazdinstvo po skufu

Otac je vaspitao svoju najmlađu ćerku da bude vredna, nezavisna,

«…Sestre njene starije su takodje bile prekrasne, samo im je bilo

premalo njihove lepote, brinule su da pribave rumenila i belila i još lepu

Dakle, muško i žensko vaspitanje se veoma razlikuju, i ne zato što su

«…Došla je potreba ocu da na tržište ide. On je pitao svoje kćeri:

Kao što sledi iz ovog odlomka, najstarija i srednja sestra Nastjine

objasniti značenje reči ČERTOG!

«…Pošao je otac na tržište, našao je poklone starijim kćerkama, kakve

«…A Nastenka nije bila uvredjena.

«…Vreme je prolazilo, i opet je ocu došlo vreme da ide na tržište. On

A Proleće je slušala stariju sestru i reče: