40СП0Д

НИЈО ОТВОРИО
ОМРТ

св. Иринеј ЈЈионски

св. Јустин Философ
св. Кирило Јерусалимски
св. Јефрем Сирин
св. Василије Велики
св. Јован Златоуст
св. Григорије БоГослов
св. Амвросије Милански
св. Макарије Велики
св. Симеон Нови БоГослов
св. Нектарије ЕГински
св. Јован ШанГајски
старац КЈ\еопа
архим. В. Бакојанис
монах Митрофан
Фотије КондоГлу
 Не Шреба туговати, него се треба
олити за своје најрођеније да Господ
одели њима анђеоско насел>е. То се
ражи. А тугом се ништа не постиже.
'еби се здрав. >,е ремети, и својом тугом
?мети мир душама који су оне добиле
) Господа. Зато Шреба да будемо м о- БИБЛИОТЕКА
ипвени, да се молимо за евоје рођене. ОБРАЗ
ипо не Шреба да ШуГујемо. ТуГоваШи СВЕТАЧКИ
КЊИГА ЧЕТРНАЕСТА
1 своје рођене који су оШишли Господу
/је хришћански - Шо је незнабожачки.
'и се овде припремамо за вечни живош.
оеба да будемо блаГодарни, захвални
оГу за оне које Господ узима Себи.
Ако се иису блаГовремено покајали ми
реба да се молимо од срца Господу да
I опросиш Грехе, јер нема Греха нео-
чктивоГ, осим Греха непокајања. За
<е који нису стиГли да се покају ми
>рамо да чинимо добра дела за спомен
за покој душама њиховим, јер то се
шма пред Б о г о м . Једино Господ може
1ослободи душу од мислених уза у које
она запала још у овом живоШу и
'ешла са Шим пакленим особинама у
чносШ. Једино БоГ мо.же да ослободи
шу. ЗаШо, блаГо мени, Шреба да се
киипе за своје ближње који су се
окојили, чините милостињу и добра
ла у њихово име. Највише шШо м о-
емо да учинимо за наше миле и драГе
ји су БоГу оШишли да се молимо Богу,
Шамо Где се сваки дан служи свеШа
IШурГија да се молимо са њихов покој,
да дамо имена наших ближњих да се
мињу на ЛиШурГији и да молимо Пр<1&0С<14КН<1 / И НС И ОН Д р с К 4 ШКОД4
ЈшшенРкс и монахе да се моле за покој ПрН Хр4/Иу
СБСТОГ 44СКС4НДр4 Н6БСК0Г
1.\ових душа. Б С О Г | ) 4 Д , и, 4 р 4 Д У Ш 4 Н 4 63
сшарац Тадеј
 ЗБО РН И К ТЕКСТОВА
св. Иринеј Лионски, св. Јустин Философ
св. Кирило Александријски, св. Јефрем Сирин
св. Јован Златоуст, св. Василије Велики
св. Григорије Богослов, св. Амросије Милански
св. Макарије Велики, св. Симеон Нови Богослов
св. Нектарије Бгински, св. Јован Шангајски
старац Клеопа, свешт. Григорије Дјаченко
архим. Василиос Бакојанис, монах Митрофан
Фотије Кондоглу, Дејвид Ричи

ГОСПОД НИЈЕ
СТВОРИО СМРТ
Књигу ириредио
Јован Србуљ

БЕОГРАД
 П Р4 В .0 С Л 4 К М 4 /ММСН0Н4рСК4 Ш К 0 4 4
ПРИ хћ4Лу
С&СТОГ 44СКС4НДР4 НСБСКОГ
В 6 о г р 4 Д . и, 4р а д у ш 4 Н 4 63

Б И Б Л И О Т Е К А "О Б Р А З С В Е Т А Ч К И "

ГОСПОД НИЈЕ СТВОРИО СМРТ

Зборник текстова

Рецензенти
Протојереј Ставрофор
Хаџи-Љубодраг Петровић
Владимир Димитријевић

Уредник издања
Јован Србуљ

Технички уредник
Велимир Бирманац

Дизајн корииа
Драган (Радомиров) Пејовић

Коректура
Виолета Јелачић-Србуљ

Шшамиа
Чигоја штампа
 Свети Оци
о тајни живота и смрти
 Умесшо увода
Смртни час

Инокеншије архиеиискои Херсонски

И з Б еседа - о смртном часу

Смрт је велика и страшна тајна. Најтајанственије и најужасније
у тој тајни је сам тренутак растајања душе од тела, оно што се дешава
у унутрашњем бићу умирућег, или прелаз, поновно рођење из живота
телесног у живот чисто духовни, из привременог у вечни.
"Наступа последњи час човека на овом свету. Б олест која га је
довела до смрти је већ прошла; она је пољуљала основе телесног
организма и учинила га неспособним за даљу активност у том виду, и
тело више не служи духу. Тада се живот душе почиње да одваја од
делова и органа тела с којима је дотад деловао. Грчевити покрети и
необични потреси целог организма показују како је тешко то одвајање
душе од тела; и што је јачи организам, што је већа била повезаност
духа с телом, то су јачи потреси, јер је духу потребно више снаге да се
одвоји од тела. Како је страшан тај призор! А к о погледате бољ е
видећете да се не ради само о физичкој патњи. Душа дрхти осећајући
да се несвојевољно брзо приближава вечности; у страху се труди да
се заустави на том страшном путу; хоће да се уклони од оних ужаса
који је очекују или да овлада собом и тим ужасима да би мирније и
смелије прошла. А л и сви ти покушаји, које смрт која се све више и
више ближи гуши, проузрокују неизрециву узнемиреност и раздра-
женост свих снага и душевних осећања и одражавају се на лицу и
целом стању самртника. Да, овладати собом и путем смртним и свим
његовим ужасима - какав је то незамислив задатак! И ја не мислим
да она крајња одважност која не мисли о животу и смрти, а још мање
о вечности и која смело срља у смрт, као, нпр, у бици с непријатељем
или самоубиству, правилно испуњава тај задатак. Та је одважност
слепа и смела само до тренутка саме смрти; а у тренутку смрти душа
прогледава - и питање је, смела душо, да ли ћеш тад бити тако смела
пред оним што ћеш угледати.
За то време док се на нижим ступњевима духовног живота, онима
којима је душа непосредно везана за т е л о , одвија та ужасна
предсмртна борба - у унутарњем животу духа, у вишој сфери духовног
битија се дешава нешто сасвим друго. Тамо су стеге тела слабе; зато
се дух брже и лакше ослобађа пролазног живота, и док се доле још
одвија борба, горе се он сам ослобађа и пре дефинитивне смрти тела

7
већ лебди као ван тела. Тако се дешава да се у тре:-:;-т. г.гнближавања
смрти човек, или тачније његов дух, у зем аљ ск : м =нд> привиђа
блиским по срцу људима далеко од свог тела. А ли ч : =ек> почиње да
се открива и вечност; он је већ надомак ње. Он још увек б и л н земаљске
предмете, иако магловито и нејасно; још увек чује, мада неразговетно,
овдашње звуке; још увек има помешана земаљска осећања али му се
већ привиђа и други живот. Он примећује предмете и појаве које други
не виде, чује необичне звуке, схвата оно што ми по природи ствари
не можемо да појмимо. Још неколико минута - и човек је у вечности.
И, одједном, облик његовог битија се мења: дух његов види самог
себе, своје сопствено биће какво га није видео у телу; најудаљеније
предмете он не види више телесним очима, већ непосредним разумом
и оно до чега је раније долазио само разумом сад као да види очима;
он више не говори одвојеним звуцима речи, већ мишљу, а оно што је
раније могао да замисли само у мислима сад већ као да изражава речју;
предмете не додирује рукама, већ осећањима; најфиније предмете који
су за њега раније били неухватљиви и недодириви он сад грли
осећањима као рукама; не помера се ногама, већ самом снагом воље;
и оно чему се раније приближавао споро и с муком, савлађујући
простор и време, сад тренутачно постиже: никакве материјалне
препреке га више не задржавају. Прош лост види као садашњост, ни
будућност му није тајна као пре, нема за њега више поделе на простор
и време: нема ни сати, ни дана, ни година, ни векова, нема ни великих
ни малих раздаљина, све се слива у један момент - вечност, вечност
која се никад не завршава и стално само почиње; све се спаја у једну
тачку гледишта, а та тачка гледишта не подлеже никаквим мерама.
Шта он види и осећа? Вечност која му се открила га запрепашћује;
њена бесконачност преплављује његово ограничено постојање; све
његове мисли и осећања се губе у бесконачности. Он види предмете
за које ми немамо ни појма ни имена; чује оно што на земљи не може
да изрази ни један глас ни звук; његова стања и осећања не могу бити
изражена код нас ни једним језиком и никаквим речима. Он налази
светлост и мрак, али не овдашње: такву светлост за коју је наше сунце
као свећа; мрак у односу на који би наша најмрачнија ноћ била светлија
од дана. Он тамо среће слична себи бића и препознаје у њима људе
који су такође отишли из овог света. А ли каква је то промена! Т о
више нису она лица и она земаљска тела: то су саме душе, потпуно
разоткривене, са својим унутрашњим особинама које их и облаче у
одговарајуће ликове. П о тим ликовима оне препознају једна другу; а
снагом осећањ а препознају оне с којим а су се збли ж а в а ле у
овоземаљском животу. Онда дух среће бића која су му такође сродна
по природи, али таква да одмах, чим им се приближи осети њихову
несамерљиво већу снагу над њим. Једна излазе из дубине бескрајног
мрака, и цело њихово биће је мрак и зло; она мисле, делују и живе
само по злу; у себи имају и другима доносе само патњу; мука и пропаст
прате њихов сваки покрет. А л и то је још увек у нижим сферама
духовног света, најближим земаљском свету. А тамо даље дух види
бесконачно море недостижне светлости из које излазе друга бића,

8
 још јача, њихова природа и живот је само безгранично добро,
незамисливо савршенство, неизрецива љубав; неописива светлост
испуњава њихово биће и прати сваки покрет.
Дакле, у том чудесном свету дух човека, слободан, снагом своје
духовне природе као и неодољивом силом теже сродног јој света лети,
лети све даље и даље до оног места или, тачније речено, до оног
степена до ког могу да дођу његове духовне снаге, и сав се чудесно
препорађа. Да ли је то онај дух који је живео у човеку на земљи,
ограничен и везан телом, једва приметан испод масе тела, који му је у
потпуности служио као роб, да без тела, очигледно, није могао ни да
живи ни да се развија? Да ли је то онај нејаки дух који је овде с толиком
муком развијао своје идеје које нису велике, своја осећања која нису
дубока, своје тежње које нису јаке, који је тако често и лако падао
под бременом чулности и свих услова земаљског живота? Најзад, да
ли је то онај дух у коме је добро било углавном само у заметку, и зло
се крило дубоко тако да он скоро да није био свестан ни једног ни
другог у себи, и све је у њему било тако слабо и измешано да је зло
побеђивало над добрим и да је у злу провиривало понекад добро, и да
се често једно ириказивало у виду другог? Шта се сад с њим десило?
Сад се све - и добро и зло брзо, са изузетном силином, разоткрива;
његове мисли, осећања, морални лик, страсти и хтења - све се то
развија у неизмерним размерама; он не може ни да их заустави, ни да
их промени, ни да победи; безграничност вечности их фасцинира;
његове мане и слабости се претварају у потпуно зло; његово зло
постаје бесконачно; његове муке и духовне болести постају бескрајне
патње. Можете ли да замислите сав ужас тог стања? Твоја душа -
која сад није добра, али која још гуши и крије своје зло, тад ће потпуно
открити своје зло; твоја зла осећања која су овде још суздржана тамо
ће се претворити у бес ако их овде не искорениш. А к о овде и владаш
собом, тамо већ ништа нећеш моћи да урадиш са собом: све у теби и
с тобом ће прећи тамо и развити се у бесконачност. Шта ћеш онда
постати? А к о овде ниси добар, тамо ћеш бити мрачни, зао дух. О, сам
себе тад нећеш препознати, или не - исувише добро ћеш се тад
препознати, много бољ е него овде. Помоћи никакве и ниоткуда неће
бити, понеће те твоје зло но свом нахођењу тамо где живи вечно,
бесконачно зло, у заједницу мрачних, злих сила. И на том путу нећеш
моћи ни да се зауставиш, ни да се вратиш, и довијека ћеш се мучити -
чиме? Гневом због свог зла које ти више неће давати наду да ће бити
бољ е, нити да ћеш имати мир са самим собом, - и због те зле средине
која ће бити јача од тебе, која ће те вечно окруживати и мучити. А
шта ће бити с добром душом? Добро ће се такође разоткрити у својој
пуноћи и снази; оно ће се развијати с пуном слободом коју овде није
имало, откриће све своје унутрашње врлине које су овде остале
сакривене, непрепознате и нецењене, сву своју унутрашњу светлост
која је овде затамњивана, све своје блаженство које је овде несхваћено
и пригушено разним животним мукама. И узнеће се ова душа свом
снагом свог природног, морално развијеног и врлински узвишеног
стремљења горе, у највише сфере оног света, тамо где у бескрајној

9
светлости живи Источник и П рвообраз свег добра, у заједницу
светлих, најчистијих бића, и постаће анђео, тј. исто такво чисто,
светло, блажено биће. Безгранична љубав ће је сједињавати с Богом,
анђелима и сличним јој душама. Она ће заувек остати чврста у својој
доброти, и никакво зло - ни унутрашње ни спољашње је не може
поколебати ни изменити, нити нарушити њено блажено стање. А л и
душа неће живети испразно и само се сладити својим добром и
блаженством; она ће деловати - али сада својим просветљеним умом,
непомраченим и безгрешним, у спознавању тајни за нас неодгонет-
нутих и непознатих, - тајна Бога, устројства света, нас самих и вечног
живота; деловаће свом снагом својих сад слободних и негушених
осећања срца развијајући свој нови виши живот, деловађе свом
силином својих духовних тежњи на путу који јој је указан судом вишње
Правде и Љубави, - ка циљу који је одређен у предвечним идејама
царства Божјег.
Шта још да вам кажем? Показао сам вам само прелазак човека
у вечност и, тако рећи, дао основе загробног живота. На сва даља
питања ћу одговорити са: не питајте"1.
Ми немамо ни једно непосредно сведочанство о томе како се
одвија прелазак човека из пролазног живота у живот вечни: над
крајем људског живота је руком самог Промисла Божјег прострта
непровидназавеса. "К ом ож е дајепридигне м ак ар м ало?-Т ом ож ем о
да очекујемо само од оних од наше браће који су већ прошли кроз
врата смрти. А л и док су они били пред вратима смрти, нису знали
шта их тамо чека; а кад су их прошли и кад су се ова врата за њима
затворила, нема више могућности да се окрену назад и да нам кажу
шта је било с њима док су их пролазили.
Б ољ е разјашњење велике тајне смрти бисмо могли да очекујемо
од оних којима је било дато да се врате назад у овај свет из оног, тј. од
људи васкрслих из мртвих. Нема много таквих у целој историји
човечанства, али их је било, и то баш они које је из мртвих васкрсао
наш Спаситељ, као, напр., праведни Лазар. Нема сумње, савременици
тих људи, из љубопитства, нису пропустили да сазнају шта се дешава
с човеком у време његове смрти. А л и ако су нешто и сазнали, по
Промислу Божјем, до нас скоро да ништа није дошло. А најверо-
ватније је - тако се мени чини - да ти васкрсли никоме нису ни откри-
вали тајну смрти, мада су је сами упознали. Зашто је нису откривали?
Зато што им то није било дано, или чак зато што то нису могли да
учине. Јер за узвишене и натприродне предмете ни нема речи на
нашем земаљском језику. И за једно и за друго сведочи апостол Павле
који је како сам каже био узнесен до трећег неба, где је видео и чуо
мноштво ствари и речи "којијех човјеку није слободно говорити" (2
Кор. 12,4). Из даље свете историје хришћанства имамо сведочанства
људи који су се вратили из области смрти; али та се сведочанства
тичу више оног што су умрли видели и срели после смрти, у другом
животу, него оног што су искусили у тренутку саме смрти ".

1Беседа Јована, епископа Смоленског, на дан Успења Пресвете Богородице

10
 Св. Теофан Зашворник (упокојио се 1894)

М исли о умрлима
Губитак блиских људи је једна од највећих несрећа коју човек
доживљава у овом земаљском животу. У таквим приликама су се
многи људи обраћали преосвећеном епископу Теофану, молећи га за
савет и молитву. Епископ Теофан би обично удовољавао молиоцима
и у својим писмима им давао одговоре на питања која су му упућивали.
Та писма, по својој једноставности и у исто време по дубоком поимању
духовног живота, имају изузетан значај за све.
Епископ Теофан сматра да је потпуно природно затужити и
заплакати над умрлим ближњим: али та жалост треба да буде умерена
и да не прелази у очајавање.
"Н ије могуће не жалити, - писао је Светитељ неком човеку
поводом смрти његових родитеља, - таква нам је душа; али с мером.
Шта је главно у човека: тело или душа? Душа. Када је душа жива и
човек је жив. А када умире, шта умире: душа или тело? Тело, а душа
остаје жива. Дакле, умрли су живи; живи су и ваши родитељи. Они су
се само одвојили од вас и живе на другом месту. Тамо ћете и ви кад
дође ваше време отићи - и угледаћете се. Растанак је само привремен.
Зато и кажем да није могуће не туговати, али само мало, као кад се
тугује због одласка од куће у школу. Ми замишљамо умрле онаквима
какви су били, како су лежали на столу у мртвачком сандуку... и како
су у гробу, чак и наричемо: како ти је тамо тесно, како ти је тамо
мрачно и влажно... А у ствари тамо ни нема оних које оплакујемо.
Они су на другом месту, поред нас чак, само у потпуно друкчијем
обличју".
"Плачите, плачите, - писао је на другом месту Светитељ једној
мајци, - нема у томе ничег неприродног нити недостојног. Чудно би
било ако мајка не би жалила због ћеркине смрти. А л и треба знати
меру: не очајавати и не заборављати оне појмове о смрти које ми,
хришћани, имамо. Умрла! Није она умрла, већ тело, она је жива и
живи исто као и ми, само у другом обличју битија. Она вам и долази и
гледа вас. И мора бити да се чуди што ви плачете и очајавате, јер је
њој боље. Оно обличје живота је изнад нашег. А к о би се она појавила
и ако бисте је ви замолили да опет уђе у тело, она се нипошто не би
сложила. Зашто да јој се противите, да желите оно што она не жели?
Каква је то љубав?
Није могуће не жалити за тим што нисте могли да јој последњи
пут погледате у очи, да чујете њене последње речи, да је последњи
пут као мајка загрлите. Само плачите. А ли не много. Њ ене телесне
очи су се затвориле, и она сад гледа душевним очима. Гледајте и ви
њу душом својом. Немојте је у гробу замишљати: ње тамо нема; тамо
је њено тело, а она је ван њега, можда сад крај вас баш стоји. Уста јој
ћуте, али вам говори срцем. Слушајте и чућете:"Мамице! Н е тугуј и

11
не очајавај. Ја сам стобом, и добро ми је !" Одговорите и ви њој:"Слава
Богу ш тоти је б о љ е ". Немавише загрљаја. А л и она може собом, као
душа, да загрли вашу душу и биће исто тако топло као што су топли
обични загрљаји. Одговорите и ви смирене душе сећањем на њу."
Велика је утеха за хришћанина то што умрли и после смрти
настављају да опште с нама, с душом.
На питање шта се дешава са умрлима, Светитељ је писао:"Т е л о
се враћа у земљу, а душа добија од Господа место које је заслужила,
где пребива до краја света у радости ишчекивања или у ужасној
муци.Тамо је земља за нас затворена. Шта је тачно тамо подробно не
знамо...Једно се само зна...то да тамош ње стање у потпуности
одговара ономе како се човек овде усмерио, на Земљи. Како да се
усмери је дато у Јеванђељу и Посланицама. Т о је оно што је за нас
сада важно. Пош то циљ није на земљи, већ у другом виду битија, онда
је разумно бринути се о томе како се добро припремити за тамо. А к о
се не припремимо све је пропало.
Н е мучите се тиме шта је тамо и где ћемо бити, а кад се појаве
таква питања, кажите себи: добрима ће тамо бити добро, а лошима
лоше; у складу с тим једнима ће место бити светло, а другима тама".
Зашто дајемопоменумрлима? "Затош тонам јетако заповеђено
да чинимо, - одговарао је светитељ. А да је то било заповеђено види
се из тога што није било никада да се у Цркви Божијој није чинио
помен. Дакле, то нам је од Апостола и Самог Господа". Помињати
треба не само своје рођаке, већ и све православне хришћане у свако
доба и у свакој молитви. И сами ћемо тамо бити, и та молитва нам је
потребна као што је сиромаху комад хлеба и чаша воде. Знај да је
молитва за умрле јака због заједнице, због тога што се говори у име
целе Цркве. Исто као што по природи ствари кад бременита жена
дише, снага дисања прелази на дете, тако је и овде: Црква дише
заједничком за све молитвом, а снага молитве прелази на умрле који
у у недрима Цркве, а ову чине живи и мртви. Немој да те мрзи да у
:вакој молитви споменеш сву своју браћу и очеве који су умрли: то ће
ш бити твоја милостиња.
Да је неопходно спомињати умрле показује већ изречена чиње-
ница да се општење с њима наставља: " Они су живи, и наше општење
с њима се не обуставља. Као што се молимо за живе не правећи
разлику између оних који иду праведним путем или неким другим,
тако се молимо и за умрле без обзира на то да ли су међу праведнима
или међу грешнима. Т о је дуг братске љубави. Док нас последњи суд
не раздвоји, сви, живи и мртви, чине једну Цркву. И сви смо дужни да
се међусобно односимо као делови једног тела, у духу доброте и
љубави, и живи и мртви, без раздвајања због смрти".
"Судбина умрлих није решена до општег суда. До тада не можемо
никог сматрати дефинитивно осуђеним, и због тога се м олимо
уздајући се у неизмерно милосрђе Божје".
Губитак деце у раном узрасту је за родитаље посебно тежак.
Многи су чак склони томе да мисле да је то казна родитељима за
њихове грехе. У писмима еп. Теофана налазимо следећи одговор:

12
 " Не ради се увек о казни. Некад је у питању добро деце и самих
родитеља. Ми смо слепи и то не видимо... и због тога се бунимо...и
хулимо на Бога, као да Он није у праву. А Он је све уредио на најбољи
начин".
На другом месту, подробније развијајући исту мисао, еп. Теофан
пише за утеху једној ожалошћеној мајци следеће: "Ћ ерка је умрла
добра, пуна врлина. Треба рећи: "Слава Теби, Господе, што сије одмах
узео не увукавши је у грех и прелести света". А ви тугујете: "зашто ју
је Бог избавио од ових наслада и узео је у Своје свето царство чисту
и непорочну. Испада да је бољ е да је одрасла и упознала све тешке
грехе, што данас није чудно, нарочито за тако симпатичне каква је,
као што кажете. била. И то је мудра мајка - жали што јој је ћерка
снашена и није погубљена".
На крају ћемо навести још два одломка из писама еп. Теофана.
Писмо сестри на самрти: "Збогом, сестро! Нека Господ благо-
слови твој одлазак и пут. Ти нећеш умрети. Т е л о ће умрети, а ти ћеш
прећи у живи свет, жива, свесна и препознаћеш цео свет који ће те
окруживати. Тамо ће те дочекати отац и мајка, браћа и сестре. По-
клони им се, поздрави их и замоли да се побрину за нас. Окружиће те
твоја деца својим радосним поздравима. Тамо ће ти бити бољ е него
овде. Зато се не плаши смрти која иде: она је само врата у бољи живот.
Твој А нђео Чувар ће узети твоју душу и повешће је онде куда Бог
заповеди. Надолазиће греси - кај се за све и имај чврсту веру да ће
Господ и Спаситељ изгладити све грехе покајника. И твоји су греси
изглађени кад си се покајала. Учвршћуј своју веру и не раздвајај се
од ње. Нека ти Господ да миран одлазак! Дан-два и бићемо заједно.
Зато не жали за нама. Збогом, Бог с то б о м !"
Из писма сестрином м уж у:".. .Одмах после смрти почиње подвиг
проласка кроз митарства. Овде је сестри потребна помоћ. Мислите
на ово и чућете вапај:"помози". На то треба да усмеримо сву своју
пажњу и љубав према њој. Ја мислим да ће највећи показатељ ваше
љубави према њој бити ако се одмах после смрти почнете да молите
за њу у њеном новом стању и новим неочекиваним потребама. И тако
се непрестано молите за њу Богу, нарочито у току првих шест недеља,
па и даље. П о причи Теодоре, молитве њеног старца су помогле ан-
ђелима да се изборе са злим дусима. Исто ће бити и са вашим мо-
литвама. Н е заборавите на ово, - то је љубав! Што пре и мене оба-
вестите.. .и ја ћу почети с молитвом, и деца нек тако раде... Превише
се жалостити и очајавати нема много смисла".
Н е стремите земљи. Све је пролазно - само је загробна срећа
вечна, непроменљива, сигурна. И та срећа зависи од тога како ћемо
проживети овај наш живот!

13
 П ом ен умрлих
Обичај помињања умрлих се среће још у старозаветној цркви (4
М ојс 20, 29;5 М ојс 34, 8;1 Цар.31, 13; 2 Мак. 12, 43). У хришћанској
цркви се за овај обичај зна од најстаријих времена. У старим
литургијама које су дош ле до нас се срећу и молитве за умрле.
Нарочито јасно о томе говоре Установе Апостолске. Т у налазимо
молитве за умрле приликом евхаристије, као и у дане који су нарочито
погодни за то, а то су: трећи, девети, четрдесети и година дана - са
значењем које им Црква придаје и данас. Потоњи оци и учитељи
Цркве, објашњавајући смисао помињања мртвих у молитвама и
приликом узношења бескрвне жртве и милостиње, често сведоче да
су помен мртвих установили још А постоли и да се то поштује у целој
Цркви, као и да је литургија за умрле или приношење бескрвне жртве
за њихово спасење најјаче и најделотворније средство у молитви за
милост Божју.
Св. Црква непрестано узноси молитве за наше умрле очеве и
браћу на свакој служби и нарочито на литургији. Осим тога, св. Црква
у одређено време прави нарочите помене свих наших отаца и браће
по вери који су се удостојили хришћанске смрти, као и оних које, због
изненадне смрти, Црква није испратила својим молитвама у загробни
живот. Таква опела се називају васељенска.
Осим заједничког помена постоји још и посебан помен сваког
умрлог понаособ. За помен новопрестављених Црква је одредила
првих четрдесет дана од дана смрти, сматрајући да је тај број, по по-
тврди св. Писма, довољан рок за очишћење од грехова и умилостив-
љењ е Бога (1 Мојс. 7,12; 4 Мојс. 14,31-34; уп. Мат. 4,2). Осим тога, од
тих четрдесет дана молитви за умрле се нарочито посвећују трећи
дан у успомену на васкрслог у тај дан Спаситеља, девети дан - по
благочестивој жељи Цркве да би се дух упокојеног убројио у девет
анђелских чинова, и четрдесети дан - по старозаветном примеру
оплакивања Мојсија у Израиљу током четрдесет дана и по вези тог
дана с даном вазнесења Господа. И на крају, умрли се помиње и на
годину дана од смрти, као и на рођендан и имендан, зато што је жив и
бесмртан по духу и једном ће бити потпуно обновљен када Господ
изгради и само његово тело.
Св. Макарије Александријски је једном питао анђеле који су га
пратили у пустињи: "Какву корист душе умрлих имају од приношења
Богу у трећи, девети и четрдесети дан?" А нђео је одговорио: "Бог
није дозволио да нешто у цркви Њ еговој буде непотребно и беско-
рисно; већ је устројио у Својој цркви небеске и земаљске тајне и за-
поведио да их извршавамо. Када се у цркви трећег дана врши при-
ношење, анђео чувар олакшава души умрлога муке кроз које она про-
лази због раздвајања од тела; лакше јој је због приноса у цркви Божјој
који је за њу учињен, због чега се у њој рађа добра нада. У току два
дана души је дозвољено да заједно с анђелима пратиоцима иде по
земљи куда хоће. Зато душа која воли тело лута понекад близу куће
у којој се растала с телом или близу гроба у који је тело положено; и

14
 тако проводи два дана као птица која тражи себи гнездо. А добро-
чинитељска душа иде по оним местима на којима је обично чинила
добро. Трећег дана Онај Који је васкрсао из мртвих наређује свакој
хришћанској души да се, подражавајући Њ егово васкрсење, вазнесе
на небо и поклони Богу. Дакле, Црква има добар обичај да трећег
дана врши принос и молитву за душу. П осле поклоњења Богу души
се показују разна иријатна пребивалишта светих и лепота раја. Све
то разгледа душа шест дана дивећи се и славећи Творца свега, Бога.
Гледајући све то она се мења и заборавља на муке које је имала кад је
била у телу. А к о је крива за грехе онда кад угледа насладе светих
почиње да жали и прекорава себе говорећи: јао мени! К олико сам
опустела у оном свету! Понесена задовољавањем страсти провела
сам велики део живота у немару и нисам служила Богу како треба да
бих могла да се удостојим ове благодати и славе. Јао мени јадној!...
П о истеку тих шест дана када је гледала све те радости праведних,
анђели је поново узносе на поклоњење Богу. Дакле, добро чини Црква
вршећи деветог дана служ бе и приносе за умрлог. П осле другог
поклоњења Владика свију заповеда да душу однесу у пакао и покажу
јој места мучења, разне делове пакла и разноврсне муке на којима су
душе грешника који непрестано плачу и шкргућу зубима. П о овим
местима душа лута тридесет дана, стрепећи да сама не буде осуђена
на овакве муке. Четрдесетог дана опет се узноси на поклоњење Богу;
и онда јој Судија одређује место по њеним делима. Дакле, правилно
поступа Црква када чини помен за умрле четрдесетог дана".
"Упокој, Господе душе умрлих слугу твојих!

Архимандриш Кииријан (уиокојио се 1960)

О молитви за умрле
Црква нам објашњава зашто је потребна молитва за умрле, какву
корист душе имају од ње. Устима својих Отаца и Учитеља нам говори.
Ми не знамо светоотачку литературу и философију које треба да
знамо више од свих других наука. Онда пођимо у Цркву!
Све што нам је потребно за спасење душе ћемо чути с клироса и
амвона. У стихирима, канонима, тропарима, а нарочито у синакса-
рима, пролозима и Минејима су сабране истине које нам је дала Црква.
Снага молитве је огромна! Молитвени уздаси Цркве слабе силе
пакла и олакшавају душама неодређено стање у коме се налазе пре
суда. Осим мучења и власти пакла још нешто нас мучи у смрти: то је
неразјашњеност овог нашег живота. Тренутак телесне смрти не значи
прекид за душу: као што је иживела до последњег тренутка земаљског
живота, тако ће и наставити да живи до Страшног Суда. А л и какав
ће бити тај живот, ми не знамо... Понешто ту кажу наши Минеји и

15
Триоди (у Цркви) и наша душа у њиховим молитвама налази утешан
и умирујући одговор.
У Православљу јасно и одређено звучи исповест личног живота
свакедуше: какојеж ивелаовде каоодвојено "ја" утелесном омотачу,
тако ће живети и живот будућег века, чекајући Суд, а после Суда у
прослављеном и преображеном телу, у пуној мери учествујући у
рајском блаженству (ако га се удостојила). Наша немирна душа још
у животу налази велику утеху у православном схватању смрти.
На проскомидији јереј на дискосу образује тајанствено Небеско
Царство, свечану Цркву на небу: Агнеца Божјег, с десне стране Ње-
гова Царица, Мати Божја, девет чинова светих: светитељи, апостоли,
преподобни, мученици, и бесребреници. И уз те чинове светих, уз
засијале небеском лепотом на земљи ликове православних хришћана,
иду и честице за све умрле у вери и нади на вечан живот; и те честице
евхаристијског хлеба ће се заједно са честицама светих омити у часној
животворној Крви Агнеца. И тиме се греси свих тих људи који су
некада живели чисте, а душама се олакшавају њихове муке.
Верујемо ли ми у то, верујемо ли, људи православни? Јер ово
није могуће схватити разумом, већ само вером. Г осподе, помози моме
безверју!
Велика је моћ наше молитве, чак и нас грешних. П омолимо се
за наше мртве, јер и за нас ће се молити после наше смрти која је већ
ту близу. Не венцима и мермерним споменицима, не извештаченошћу
погребних церемонија, већ јаком молитвом за њихов вечни мир. Неће
бити тада тешко умирати са сазнањем да ће се и за мене грешног
узносити молитва и да ће се у сећање на мене приносити света
евхаристијска жртва.
У Православљу нема смрти, јер је смрт само уска међа између
овог живота и живота у будућем веку, смрт је само привремено раз-
двајање душе и тела. Нема смрти ни за кога, јер је Христос васкрсао
за све. Тамо је вечност, вечни мир и вечнаја памјат у Бога и у Богу.
Н е муслимански рај са хуријама пред очима, не мрачна и не-
сносна нирвана, не одвратна и досадна реинкарнација, - већ тихе рајске
долине, неугасива Светлост у непролазном Дану Христова Царства.
Вечно блаженство, вечна литургија, где херувимску песму певају сами
херувими и серафими, а не људски гласови. Вечнаја памјат, вечна
литургија у Богу и у Бога!
"Животе Христе, у гр о б си положен био,
и смрћу својом смрт си уништио,
и источио си живот свепгу " .
"Живот Х рист ов окусивши смрт,
ослободи људе од смрти,
и сад свима дарује ж и вот " .
(1. статија "похвала " на јутрењу у Велику Суботу)

16
Св. Тихон Задонски (уиокојио се 1783)

Горњ и Јерусалим
У горњем Јерусалиму нема страха од других племена, нема
бојазни од непријатеља, нема опасности од болести, смрти, глади,
хладноће, сиромаштва, непријатељства, мржње, злобе и других зала;
не чују се тамо жалбе, нема плача, туге и уздаха. Нема бриге за јело,
пиће, одећу, за кућу и укућане; тамо нема буре и непогоде, већ је
стално пријатно ведро; нема јутра, вечери, ноћи, увек је дан; нема
јесени и зиме, већ је увек умерено пролеће и лето; чује се, види и
осећа само пријатно, весело и лепо. Тамошњи житељи су увек будни,
али не и уморни, живе, а смрт не чекају; тамо је живот без напора,
радост без туге, здравље без болести, богатство без губитка, част
без опасности, блаженство без недаћа. Тамо је сунце без облака,
светлост без таме, сјај без мрака; тамо нема ни старих, ни слепих, ни
хромих, ни изнемоглих, ни унакажених, већ је све у цвету младости и
у узрасту зрелог човека, узраста Христовог; тамо нико не вређа и не
вређа се, не мрзи и није омражен, не гневи се, не љути и није љутит;
нико никоме не завиди, сви су задовољни оним што имају, зато што
више од онога што има не жели, пребива у таквом блаженству од
којег нема већег, украшавају га слава и част које не тражи.
У тој славној и блаженој заједници је најпотпунија тишина, мир,
љубав међу блаженим житељима, узајамна радост, утеха и весеље:
зато што воле једни друге као себе, радују се једни другима као себи:
јер виде једно друго у блаженству као себе.

Епискои ГеорГије

Ч ек ам васкрсењ е мртвих
Људски живот је у својој дубини неизрециво тајанствен. Овај
наш живот је дар Божји, који нам је дат одозго и није ничим заслужен,
он је дар бесконачне љубави нашег Творца, некакво стално чудо на
којем треба стално изнова да захваљујемо. Хвала Богу за све! Живот
је тајанствен. А ли за нас је посебно тајанствена смрт, крај земаљског
живота, кад као да нам се одузима тај дар Божји, као да нестаје за
нас, али у ствари, што наша вера зна, уопште се не одузима и не
нестаје, већ се само преноси у други план битија, план који нам засад
није видљив. " А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви
живи" (Лука 20, 38).

17
 За неверујућег човека, који се труди да стварно проникне у тајну
смрти, сама смрт као и сав људски живот чији је крај смрт остаје на
крају крајева нешто несхватљиво, мрачно и загонетно. А л и за човека
верујућег смрт је предмет вере, чак наде. Иза мрачних и страшних
врата смрти наша вера види вечни живот, вечну светлост. Иза тих
мрачних врата долази до сусрета сваког од нас с нашим заједничким
Господом и Творцем, који прима сваког ко је у свом земаљском
животу ж ељно ишчекивао истински живот и светлост. Зато ми,
хришћани, не треба да "жалимо за умрлима" као остали људи који
"немају наду"(1 Сол. 4, 13). У тузи и жалости наше срце треба да
буде спремно да предосети већ васкршњу радост будућег живота,
радост која својом унутрашњом снагом сведочи о превасходству наше
вере над свим чисто људским ишчекивањима.
"Бог није створио човека да буде трошан, већ га је учинио сликом
Свог вечног битија: али завишћу ђавола у живот је ушла смрт, и они
који му припадају знају за њу. А "душе праведних су у руци Б ож јој"
(П рем Сол 2,23-3). Смрт је ушла у људскиживот из "зависти ђавола"
одмах после греха. Она се појавила као "плата за гријех" (Рим. 6, 23)
после пада који је ђаво изазвао. А л и онај човек који је једном пао у
ђавоље мреже греха и смрти сам не може одатле никако да се извуче.
П о својој сопственој кривици човек је послушао ђавола и упао у јаму
из које сам више не може да изађе. Човеку је потребно спасење од
Бога. Само Једини Бог Творац може да га спасе из милосрђа Свог.
З бог тога је и дошао на земљу, родио се с нама и умро с нама и за нас
- безгрешни Богочовек, и Он је испунио сав наш живот светлошћу
Свог присуства и развезао узе наше огњем Својим Божанским. Крс-
ном смрћу и Васкрсењем Својим Христос, оваплоћени Бог, победио
је власт смрти над нама. Он је устао из гроба и ушао у славу Своју. И
ако се ми сада с Христом сједињујемо - и у животу и у смрти нашој -
вером у Њ ега и преко Тајни Његових, у последњи дан ћемо не само
устати с Њим, већ и ући у славу с Њим. А ли већ и сад ће нам наша
привремена смрт бити само блажени прелаз у други, бољ и живот.
" Ја сам васкрсеније и живот: који вјерује у мене ако и умре живљеће.
И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек" (Јов. 11,
25-26), - каже Господ. Христос васкрсе из мртвих, васкрснућемо и ми
за њим. Христос васкрсе, и више нико од оних који верују не лежи у
гробу безнаде. "Заиста устаде Господ" (ЈЈука, 24,34),имићемозаиста
васкрснути с Њим. Жене мироносице су трећег дана дошавши на гроб
Христов нашле га празна, зато што је пречисто тело које су Јосиф и
Никодим положили ту на Велики Петак увече мртво, у Васкршњу
ноћ устало одатле ж иво."Што тражите живога међу мртвима? - каже
А н ђео женама. - Исуса тражите Назарећанина распетога; уста, није
овдје" - у гробу (Лука, 24, 5; Марко, 16, 6). И оне исте ране које је
Распети на Велики Петак задобио од клинова и копља десет дана
касније додирује А постол Тома. "Видите руке моје и ноге моје: ја сам
главом; опипајте ме и видите!", - каже Васкрсли својим ученицима
(Лука, 24, 39).

18
 Распети је васкрсао. Умро је као човек сличан нама. А ли . као
Бог, васкрсао је своје мртво људско тело из гроба. Да је Христос био
само Бог, а не Богочовек, не оваплоћени Бог, Он не би могао да умре.
А без његове смрти ми се не бисмо спасили од смрти. И не бисмо
могли да певамо у светлу ноћ да је Он васкрсао из мртвих "смертију
смерт поправ". Управо захваљујући Његовој смрти ми се спасавамо
од смрти.
Да Христос није био истински човек, не би било ни Крсне смрти
на Голготи. А да Он није био Бог, сама та Крсна смрт била би
бесмислена; бесмислене би остале тад и све друге безбројне патње
људске. Јер да Христос није био Бог, после смрти Њ егове не би било
Васкрсења Његовог и животоносног гроба. Као истинит Бог и истинит
човек смрћу и Васкрсењем је Христос извршио чин нашег спасења.
Улазак Христа Богочовека у мрачну област наше смрти озна-
чава крај саме смрти. "Смрти славимо умртвљење, адово разрушење,
другог живота вечни почетак". Смрти као такве више нема. " А к о си
и у гроб сишао Бесмртни, али си разбио силу пакла сјајем Божан-
ства"... Смрт није више тамница без излаза за оне који доспеју у њу.
Треба само да путем вере - и у животу и смрти - следимо Христа
Богочовека, Распетог и Васкрслог за нас. И тада, ако смо умрли са
Христом, и васкрснућемо с Њим. А оне речи које је А нђео упутио
светим Мироносицама се односе на смрт сваког од нас:" Ш то тражите
живога међу мртвима?"
"Љубазни, - каже Апостол, - сад смо дјеца Божија, и још се не
показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он,
јер ћемо Га видјети као што јест" (1 Јов. 3, 2). "Јер ово распадљиво
треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у
бесмртност" (1 Кор. 15, 53). И "уништиће смрт заувијек, и утрће
Господ сузе са свакога лица" (Ис. 25, 8). Чекамо васкрсење мртвих и
живот будућег века. Амин.

Филареш, мишроиолиш московски

Б есм ртност људске душе

Сунце је зашло за хоризонт; вечерња румен је прошла. А л и ево
већ нестаје ноћ, и почиње да руди зора... Вера и нада предвиђају
светлу зору новог славног живота после мрака смрти... Човек на
самрти је светлост која залази чија зора већ руди над другим светом.
"О, човече, неизоставно бесмртни, макар о томе и не мислио,
макар то и не хтео! Пази да не заборавиш своју бесмртност, да тај
заборав бесмртности не постане смртоносни отров и за смртни живот
твој и да те заборављена бесмртност на би убила заувек, ако ти се
кад је не очекујеш и ниси спреман одједном јави. Не говори очајнички:

19
сутра ћу умрети, да би се још необузданије предао уживањима смртног
живота. Већ кажи с надом и страхом: "сутра ћу умрети на земљи и
родићу се или на небу или у аду". Дакле треба хитати, треба се под-
визавати, да би се хранио и учвршћивао у теби почетак небеског, а
не адског рођења".

Б еседа старца о будућем телу човековом

Браћа су упитала старца: "Каква ће бити наша тела после вас-
крсења свих?" - Старац је одговорио:
"Наша тела ће тада бити налик на огледала која одражавају у
себи предмете. У њима ће бити јасно исписана сва наша дела и откриће
се пред свима. У телима целомудрених сви ће видети њихове подвиге
и напоре, а тела нечистих ће свима показати своју нечистоћу и
наказност” .
- "Како ће се показати оно што је скривено и невидљиво"?
- " Исто онако као што се откривају плодови сакривени у дрвету.
Знате да када дође пролеће његов дух приморава дрвеће да се мало
по мало разоткрива, показује оно што је било сакривено, износи из
себе цвеће и плодове. Тако ће и Господ заповедити нашим телима да
у судњи дан покажу све тајно, открију и тела и речи наше - дела као
плодове, а речи као лишће".
- " Да се и данас не дешава нешто томе слично с телом?"
- "Неш то томе слично се може и данас видети. Зар не износи
наше тело повремено оно што је у њему сакривено? Тако нам у раном
узрасту излазе зуби, касније почиње да расте брада, а у старости ничу
седе. А л и у велики судњи дан биће откривено све што је скривено. И
дела и речи и помисли свих, данас сакривени и невидљиви, биће
потпуно јавни и отворени. Јер нема ништа сакривено што се неће
открити, ни тајно што се неће дознати (Матеј 10, 26). Докле Господ
не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће
савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога (1 Кор. 4,5).
- Милосрдни Господе! Покриј тад нашу наказност, нек се не види
тајно бешчашће наше пред анђелима и арханђелима, пред апостолима
и свим праведницима.
- А к о се плашимо да изађемо пред суд Христов у својој ружноћи,
чујмо, дакле, Божијег Апостола који каже: да очистимо себе од сваке
поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему
(2 Кор. 7, 1). Када покајањем очистимо сву поган, у дан откривења
свих тајних дела наших и помисли заоденућемо се не стидом и срамом,
већ славом и чашћу.
- "Шта треба да чинимо да би се што бољ е очистили".
- "Треба чешће да уздижемо ум наш од земаљског на небеско,
на анђеоске ликове, на непролазне лепоте вечног царства небеског.
Такође мислите на то како ће доћи Бог и Спаситељ наш Исус Христос,
на онај дан у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре
распасти, а земља и дјела што су на њој изгорјеће (2 Петар 3,10), на

20
то како ће пред судијом света стати сви људи од Адама до последњег
рода, и како ће праведни, по вољи Господа, примити царство небеско,
а грешници вечне муке ада. Ето о чему треба увек да мислимо! Таква
размишљања ће довести душу до умиљења, и душа ће донети плодове
врлина у славу Христа, истинитог Бога нашега".

(према П рологу, 14. март)

Свеши Јован Злашоусш

"Пакао и будуће муке су неиздрживи, али ако замислимо и

хиљаду паклова, нема ничег горег од тога да нас Христос омрзне, да
чујемо од Њ ега.."не познајем вас". Лакше је поднети хиљаду муња
него видети кротко лице Господа како се одвраћа од нас и мирно око
Њ егово које не трпи наш поглед. Ономе ко воли је тешко не зато
што због увреде вољеног трпи неко зло, већ највише зато што је
увредио вољеног. Држаћемо се мисли да није тешко трпети муке, већ
грешити. А к о нас Бог и не би казнио, ми сами би требало да се
подвргнемо казни што смо били тако незахвални Благодатном. А к о
волимо Христа како треба, сами ћемо себе кажњавати за своје грехе".

П оука о васкрсењ у мртвих

Не питај ме, драги мој, како тело може да устане и да постане
непропадљиво. Када делује сила Божија, онда за питање "како" нема
места. А л и шта ја причам о Богу. Он Сам је устројио да ти стално
васкрсаваш час у семењу, час у уметности, час у металним предме-
тима. Тако семење ако не умре, и не иструне, неће израсти клас. Тако
ти гледајући зрно које трули и разлаже се не сумњаш у његово
заскрсење, већ то сматраш најјаснијим доказом за себе, јер ако оно
не би сатрулило, не би никад ни васкрсло. Тако размишљај и о свом
телу: кад видиш распадање, тада нарочито мисли на васкрсење.
Стварно, смрт није ништа друго до потпуно уништење пропадљи-
вости, јер смрт не уништава само тело, већ и његову пропадљивост.
Исто се може видети и на металним стварима: узме се златоносна
земља и пошто се баци у огањ, добије се злато; исто тако се од смесе
песка и других материја прави чисто стакло. А сад ми реци, зар
благодат Божија не може да уради оно што чини огањ? К о имајући и
мало памети може то рећи? Помисли како те је Б ог створио на
почетку и не сумњај у васкрсење. Зар није земљу он узео тада и
обликовао? Шта је теже: створити од земље тело, жиле, кости, кожу,

21
нерве, артерије, очи, уши, ноге итд. и свакоме од ових делова дати
нарочиту и заједничку делатност или учинити бесмртним подвргнуто
пропадању? Како је, реци ми, Бог створио безбројне силе и скупове
анђела, арханђела и виших чинова? Ја не могу да укажем на други
начин, осимна тајда М уједовољно било самода зажели. Зар Творац
толике бестелесне војске не може да обнови иструнуло тело људско
и дарује му највише достојанство? К о је тако неразуман да може у
ово да сумња и да пориче бесмртност?

* * *

Зосима, не онај славни, древни Отац чије се речи налазе у

Д обротољ убљ у, већ једноставни монах-схимник и подвижник руског
манастира, је овако говорио: "К о жели царство небеско, тај богатство
Божије жели, а Самог Бога још не љ у б и ... Света љубав је обгрљена
ХрИ9Т9вим патњама; обојена Њ еговом крвљу Божанственом; јер је
ради љубави Христос пострадао и крв Своју пролио да би нас нриволео
у љубав к себи и између себе... За љубав према људском роду, Господ
је страдао, и љубав је природа Божија, и туђ љубави - туђ је и Б огу".
Дивно је и то што се баш од тог истог непознатог руског монаха
и чувара Апостолске љубави сачувала још једна прича: о његовом
иредосећању адских мука.
Једном се старац овако молио: "Господе! Дај ми да познам муке
грешника да не бих никад заборавио Твоју велику милост према мени
недостојном и да сам велики грешник". М ало после те молитве једног
дана (прича сам старац Зосима) "одједном сам осетио неиздрживу
патњу у целом свом бићу, душевном, телесном и духовном; та ужасна
патња се не може изрећи никаквим речима: душа је познала шта су
то адске муке грешника. Ништа нисам видео ни чуо, али у мени је све
болело и мучило се неиздрживо: душа, све тело, свака длака на глави,
чини ми се, је патила... И ја ужаснут падох пред Господа молећи се,
али ништа нисам могао да кажем, само завапих: "Господе пом илуј!”
- и он ме је помиловао, и одједном је све прошло, и сузе умиљења и
захвалности су саме обилно потекле".

22
 Е. Тихомиров

П р н к а з п о је д и н а ч н о г суда - митарства

а. Претходне напомене
"Суду Божјем над појединачним душама после растанка душе с
телом претходи, ио учењу православне Цркве, њихово истјазавање у
такозваним митарствима кроз која оне, пењући се са земље у пратњи
анђела, пролазе кроз ваздушни простор где их зли дуси задржавају и
приказују све њихове грехе у животу".
П о правди Божијој суди се душама које су изашле из тела преко
анђела - како светих, тако и злобних. Први, за време земаљског
живота човека, памте сва његова добра дела, а други све његове грехе.
Кад душа почне да се пење к небу вођена од стране светих анђела,
духови мрака јој разоткривају непокајане грехе као жртве сатани,
као залог везе и једнаке с њима вечне судбине.
За истјазавање душа у ваздушном простору силе мрака су уста-
новиле посебне судове и страже у одређеном поретку. Од земље до
самог неба налазе се свуда страже палих духова. Свакој посебној
стражи одговара једна врста греха и ту се душа мучи. Т е ђавоље
страже и судови у списима отаца називају се митарства, а духови који
им служе - митари.
У Христово време и у првим вековима хришћанске цркве митари
су били сакупљачи пореза. С обзиром на то да је та дужност услед
једноставности древних обичаја била поверавана особама без
нарочите одговорности и поверљивости, митари су примењивали сва
средства насиља, разне врсте лукавстава, ситничарења, безбројне
злоупотребе и нељудско разбојништво. Они су обично стајали на
градским јавним местима и нико није могао да побегне од њиховог
погледа. З бог свог понашања постали су страх и трепет за народ.
Сам појам митар означавао је човека без осећања, правила, способног
на свако злодело, низак поступак, речју, у сваком погледу изопаченог
човека. У том смислу Господ пореди упорно непослушне Цркви са
незнабошцима и митарима (М ат 18,17). За старозаветне поклонике
истинског Бога није било ничега одвратнијег од идолопоклоника, а
нсто тако омражен им је био и митар. Назив митар је пренесен с људи
на зле духове који чувају по дужности прелаз од земље к небу. Као
синови и повереници лажи, демони оптужују људске душе не само за
стварно извршене грехе, већ и за оне које ови никад нису учинили.
Они прибегавају измишљотинама и преварама, користе се клеветом
и безобразлуком да би отели душу из руку анђела и повећали број
адских слугу.
Господ Исус Христос који Сам невидљиво извршава суд над
појединачним људским душама уз помоћ анђела пушта на њега и
"опадаче браће наше" (Апок., 12, 10) - зле духе да би се сва дела

23
душе беспристрасно оцењивала. "И треба, каже св. Василије Велики,
суд Божји да буде ненасилан, и да личи на оне људске судове, у којима
оптужени има право на оправдање, да би видевши своја дела јасно и
добивши заслужену казну потврдио непобитност судова Божјих, при-
знавши да је казна праведна, или да, будући помилован, види да му је
опроштено по закону и реду".
"Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме
лажни свједоци; али злоба говори сама против себе" (Псал. 26,12) -
тако говори Дух Свети у име људске душе описујући њену невидљиву
борбу с невидљивим непријатељима.

б) Унење Цркве о митарствима

Учењ е о ваздушним митарствима се први пут среће у чувеном
делу св. Атанасија Александријског-у његовом "Житију св. Антонија
Великог" које је написано око 365. године, када је и преведено на
латински језик (око 365-370 г.) и уживало је поштовање у целом хриш-
ћанском свету, како на Истоку, тако и на Западу. Св. Златоуст саветује
свим хришћанима да читају то житије; а блажени Августин каже да
га је "читање житија св. Антонија Великог упутило на ирави пут".
Св. Атанасије Велики ириповеда следеће: " Једном су га (А н то-
нија) око осам сати, пошто се помолио се пре него што је узео храну,
анђели узнели на висину. Демони у поднебесју су се томе противили:
анђели су, препирући се с њима, захтевали да наведу разлоге своје
побуне, јер Антоније није имао никаквих грехова. Демони су се
трудили да изложе грехе које је он починио од самог рођења;али
анђели су им запушили уста рекавши им да не треба да му броје
сагрешења од рођења која су већ опроштена благодаћу Христовом,
већ, ако имају, нек наведу грехе које је починио после тога како је
одласком у монахе посветио себе Богу. Демони су у оптужбама
изговорили много безобразних лажи; али пошто су њихове клевете
биле неосноване, Антонију се отворио слободан пут. И стог часа се
освестио и видео да стоји на оном истом месту на којем је стајао у
молитви. Заборавивши на храну, целу ноћ је провео у сузама и
уздасима, размишљајући о мноштву непријатеља човекових, о борби
с њима, о тешкоћи пута ка небу, кроз ваздух и о речима А постола :
"Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с управитељима таме
овога свијета, с духовима пакости испод неба" - који (т.ј. А п остол),
знајући да ваздушне власти само то и траже, само се о томе и брину,
томе теже и труде се да нас лише слободног пролаза на небо, саветује:
"узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан"
(Ефес., 6,13), "да се посрами онај који се противи, не имајући ништа
зло говорити за нас" (Тит., 2, 8).
Св. Јефрем Сирин каже: "Када се приближе зле силе, када
надолази страшна војска, кад душа мора да напусти тело и пође на
незаобилазни суд, тад се јадни човек тресе, као да је земљотрес, сав
дрхти. Узевши душу оне је односе у ваздух где су управе, власти и
светодршци сила зла. Т о су наши зли оптужитељи, страшни порез-

24
ници, клеветници; они нас дочекују, описују, осматрају и броје грехе
тог човека из младости и старости, хотимичне и нехотимичне, учи-
њене делом, речју, помишљу. Јадна душа ће тамо доживети велики
страх и ужас од безбројног мноштва непријатеља који је окружише
тамом и који је клевећу да не би отишла на небо и населила се у свету
живих, у земљи живота. А л и свети анђели је узимају и одводе".
Св. Макарије Велики учи: "Кад се душа човека растаје од тела
извршава се нека велика тајна. Јер ако је она крива за грехе онда
долазе војске демона, злих анђела и сила мрака да је узму и одведу на
своју страну. Овоме нико не треба да се чуди. Јер ако се човек, док је
још у животу на овоме свету, покорио, предао њима, зар га још више
неће поробљавати и управљати њиме кад оде из овог света? Ш то се
тиче другог, бољ ег дела људи, с њима се друго дешава. Т е свете слуге
Божје још у овом животу се налазе стално уз анђеле, свете духове
који их окружују и чувају. А кад се њихове душе растану од тела,
анђеоски ликови их примају у своје друштво, у светли живот, т.ј.
доводе их Господу."
Св. Јован Златоуст, рекавши да самртника, ма ко био на земљи,
обузима збуњеност, страх и недоумица када угледа страшне власти
анђеоске и мрачне силе које су дошле да би одвојиле душу од тела -
додаје: "Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, добра
дела, заступања за нас од анђела приликом проласка кроз ваздушни
простор. А к о нам је кад путујемо у туђу земљу или туђи град потребан
водич, колико нам је онда потребно водича и помоћника да нас
проведе поред невидљивих власти и светодржаца ваздуха који се зову
гонитељи, митари, цариници"! - У име почивше хришћанске одојчади
св. Златоуст овако говори: "Свети анђели су нас мирно одвојили од
тела, и ми смо слободно мимоишли ваздушне власти. Имали смо
поуздане водиче. Лукави дуси нису нашли у нама оно што су тражили,
нису видели оно што су хтели да виде. Видевши неоскрнављено тело,
они су се постидели; видевши чисту душу, страну злоби, посрамили
су се; не нађоше у нама порочних речи и умукоше. Дош ли смо и
уништили их; прошли смо кроз њих и нестали су: " замка се раскиде, и
ми се избависмо. Благословен Господ, који нас не даде зубима њихо-
вијем да нас растрж у"(Псал 124, 7, 6). Када се то завршило анђели
који су нас водили су се узрадовали; почели су да нас љубе, јер смо
оправдани и да нам говоре веселећи се: " Агнеци Божји! Радујемо се
вашем доласку овамо: отворио вам се прародитељски рај; предато
вам је крило Аврамово. Примила вас је десна рука Владике, глас
Њ егов вас је иризвао на десну страну. Благонаклоним очима вас је
погледао, у књигу живота уписао". А ми рекосмо: "Господе, праведни
судијо! Лишио си нас земних блага, немој нас лишити небеских.
Одвојио си нас од отаца и мајки - не одвој нас од твојих Светих. Знак
крштења се цео на нама сачувао; тело своје ти враћамо чисто, јер је
остало чедно". И још: "И ли не знате како муче душу греси на дан
смрти? Како узнемиравају срце? У оваквим тренуцима сећање на
добра дела попут сунца за време буре смирује узнемирену душу. Јер
ако будемо будни, овај страх ће бити стално с нама и за живота; кад

25
постанемо без осећаја, онда ће он несумњиво да се испољи када се
будемо растајали с овим животом. Јер и роб највише тугује кад га
изводе на суд: тад највише стрепи, кад се приближава суђењу, кад
треба да поднесе рачун. Зато, много ћеш чути прича о ужасима
последњег тренутка и о страшним привиђањима која су неиздржива
за самртнике, тако да дрхте на одру и страшне погледе упућују онима
око себе, док се душа труди да остане у телу и неће да се растане од
њега уплашена оним што види. Јер ако ми, гледајући страшне људе
дрхтимо, како ли ћемо се мучити кад видимо страшне анђеле и не-
умољиве силе како се приближавају, кад нам повуку душу да је одвоје
од тела, и она ће много плакати, али узалуд и без користи."
Исто пишу, мање или више подробно: св. Григорије Ниски (о
крштењу), св. Епифаније (о јересима, ћ Х Х У ), Евсевије Кесаријски
(ОетопМг. Еуап§е1 III, 5; РгаерагаГ Е\'апа. XI, 20), Паладије Еленопољски
(Лавсаик гл. 24), Макарије Александријски (С лово о исходу душе).
Св. Василије Велики на једном месту каже: "Нико да се не вара
празнијем ријечима "(Ефес; 5, 6), јер "онда ће изненада напасти на
њега погибао" (1 Сол 5, 3) и захватиће га као бура. Доћи ће мрачни
анђео, насилно ће повући и одвести твоју душу обремењену гр>есима,
која се често враћа ономе што оставља овде и тихо рида, јер јој се већ
затворило оруђе плача". А на другом месту каже: "Поразмисли (о
последњем дану), јер несумњиво, нећеш ти једина живети вечно; за-
мисли пометњу, прекидање даха и час смртни, Божију пресуду која
се приближава, анђеле, душу која се страшно мучи, јер има грешну
савест и упућује жалосне погледе на онај свет".
Евсевије, епископ Галикански, поучава: "У тренутку кад душа
треба да напусти тело касно је за кајање за своја безаконија. Авај!
Шта ће бити с њом када је виновници смрти (зли дуси) почну вући по
широком ваздушном простору и мрачним путевима?"
Преподобни Симеон, Христа ради јуродиви, који је достигао
хришћанско савршенство, причајући ђакону Јовану о приближавању
своје смрти и великој плати на небу која му је објављена откровењем
свише, каже: "Н е знам ништа у себи што би било достојно небеске
плате, једино ако Господ усхте да ме помилује Својом благодаћу. Знам
да ћеш и ти ускоро да идеш одавде; зато се побрини, колико год имаш
снаге, за душу своју да би могао безбедно да прођеш кроз област
ваздушних духова и да избегнеш кнеза таме. Господ мој зна да сам и
ја обузет великом тугом и страхом док не прођем та страшна места
на којима се испитују сва дела и речи људске".
Блажени Јован милостиви, патријарх Александријски, стално
је беседио о смрти и о раздвајању душе од тела онако као му је то
предао преподобни Симеон Столпник. "Кад душа изађе из тела и
почне да иде ка небу, њу срећу многи дуси и подвргавају разним
тешкоћама и мучењима. Дакле, муче је због лажи, клевете, љутње,
зависти, гнева, злопамћења, гордости, сквернословља, непокорности,
сувишка, ср ебр ољ уб љ а , пијанства, преједања, гатања, мржње,
убиства, лоповлука, немилосрђа, блуда, прељубе. У време преласка
душе од земље к небу свети анђели не помажу: помажу јој једино

26
 њено покајање, добра дела, а највише - милостиња. А к о се не
покајемо због неког греха овде из заборава, милостињом се можемо
спасити од насиља ђавољих митарстава. Браћо! Знајући ово, бојмо
се горког часа сусрета са суровим и безмилосним митарима, часа у
ком нећемо знати шта да одговоримо нашим учитељима. Покајмо се
сад за све наше грехе, дајмо милостињу по својој снази која ће моћи
да насспроведе са земље на небо и спаси од духова. Велика је њихова
мржња према нама, велики нас страх чека у ваздуху, велика мука":
П реподобни Максим Исповедник каже у својој посланицИ
Кувикуларију: "К о се од мени сличних, упрљаних грехом, не плаши
присуства светих анђела који изгоне из тела оног који треба да оде
из овог живота, по наредби Божјој, силом, гневно, и против његове
воље? К о се, свестан својих злодела, не плаши сусрета са суровим и
немилосрдним, лукавим дусима".
"Кад душа узлети после смрти кроз ваздух према вратима
небеским, каже свети Исихије, имајући са собом и у себи Христа, она
се неће уплашити својих непријатеља, већ ће храбро, као и сад, да им
одговара на вратима. Само да не ослаби и не престане до свог исхода
да вапи и дан и ноћ за Исусом Христом. Он ће се осветити за њу убрзо
према Свом истинском и божанском обећању израженом у причи о
неправедном судији. Да, кажем вам, осветиће се и у овом животу, и
после изласка душе из тела. - Доћи ће наш час смрти и нећемо моћи
да га избегнемо. О, кад би кнез света и ваздуха који тад треба да нас
сретне нашао да су наши греси безначајни и кад не би могао да нас
оптужи праведно! У противном случају узалудно ћемо плакати. " А
онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити
учинио по вољи његовој, биће врло бијен" (Лука, 12, 47). Не види
светло онај који се слеп родио: тако и онај што није свестан не види
богати сјај вишње благодати и неће се ослободити лукавих и Богу
мрских дела, речи и помисли. Такав, после смрти своје, неће слободно
проћи кнеза тартара".
Преподобни Исаија Отшелник у завештање својим ученицима
је оставио следеће речи: " свакодневно имати пред својим очима смрт
и бринути се о исходу душе из тела и како ћеш проћи поред власти
таме која ће те дочекати у ваздуху"(Слово 1). У 16. Слову он каже:
" Помисли само колика је радост душе онога ко се предао на служење
Богу и који је обавио ту службу". П о исходу његовом из овог света
његова дела ће се подвизавати за њега: анђели ће му се узрадовати
кад виде да се ослободио власти таме. Кад душа изађе из тела прате
је анђели; у сусрет јој иду мрачне силе које желе да је задрже, муче у
нади да ће наћи у њој нешто своје. Тада се не боре анђели са непри-
јатељима, већ и дела која је душа починила, она је штите и чувају од
непријатеља не дајући им даје додирну. А к о делањена победе, анђели
јој певају песму хвале и воде је с весељем пред лице Божје. У тај час
она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је
претрпела. Усрдно и свом снагом се потрудимо да за време овог
крагког века чинимо добро и сачувамо га од додира зла, да би могли
да се спасимо од руку кнезова таме које нас већ ишчекују: а они су

27
лукави и немилосрдни. Блажен онај у коме нема ничега што њима
припада: његова радост, весеље, мир и венац су преко сваке м ере” .
"Освести се, душо моја, обраћа се скитски инок Јевагрије самоме
себи, и помисли како ћеш издржати изненадни растанак свој с телом,
кад страшни анђели дођу по тебе и узму те у час у који се не надаш и
у време за које још не знаш! Која ћеш дела послати пред собом у
ваздух кад почну да те муче због твојих дела непријатељи твоји
ваздушни”.
Учењ е о митарствима налазимо такође и код Јована Лествич-
ника, преподобног Теодосија Печерског, св. Кирила Туровског, Мар-
ка Ефеског, Гаврила Филаделфијског, св. Димитрија Ростовског и
других.
Учењ е о митарствима је ушло и у животописе светих и у песме и
молитве које православна Црква користи.
Свети великомученик Јевстратије, претрпевши страшне муке и
учинивши дивна чудеса, пре него што је над њим извршена смртна
казна због непоколебивог исповедања Христа, изрекао је молитву
Богу у којој Му се прво захвалио за милост и зато што му је помогао
да победи у време земаљских патњи невидљивог непријатеља, ђавола,
а онда, прелазећи на предстојећи растанак душе и тела каже:
"Узнемирила се и разболела душа моја при изласку свом из отпалог
и јадног тела. Да је не би уловио у нечему лукави непријатељ и бацио
у таму за знане и незнане грехе почињене у овом животу, Владико,
буди милостив према мени, и нек душа моја не угледа мрачни поглед
лукавих демона, него нек је приме анђели Твоји светли и пресветли.
Слава Твом е светлом имену, поведи ме Својом силом на Твој
божански суд. Кад будем на суду, нека ме не зграби рука кнеза овога
света да би ме бацила, грешног, у дубине ада; него нек изађем пред
Т е б е, буди Спаситељ и Заштитник мој. Ове телесн е муке само
увесељавају Твоје слуге".
Исто тако је и свети великомученик Георгије, који је уништио
сва ужасна мучења која су смислили његови злобни мучитељи
благодаћу Христовом и који је васкрсао мртваца пред њиховим очима
и збацио идоле именом Господњим, на месту извршења смртне казне
изрекао следећу предсмртну молитву: "Благословен Господ Б ог мој
који ме не предаде у чељусти ловаца мојих и не обрадова их тиме, већ
избави душу моју као птицу из ловачке мреже! Владико! Чуј ме и
данас: изађи пред мене у час моје смрти и избави душу моју од клевета
ваздушног кнеза, тог ужасног противоборца и од његових нечистих
духова. Н е оптужи за грех оне који су се огрешили о мене, већ им
даруј да Т е познају и, познавши Те, добију део са изабраницима Твојим
у царству Твојем".
Велики угодник Божји и зналац тајни, св. Нифонт, епископ
кипарског града Констанце, једном приликом је молећи се видео како
се небеса отварају и мноштво анђела од којих једни силазе на земљу,
а други се пењу горе носећи људске душе у небеске просторе. По-
сматрао је тај призор и видео два анђела како иду према висинама
носећи душу. Кад су се приближили блудном митарству, изађоше пред

28
њих духови - митари и с гневом рекоше: "Ова душа је наша! Како
смете да је носите поред нас, кад је она наша?" А н ђели одговорише:
"На основу чега ви кажете да је она ваша?" - Духови одговорише:
"До саме смрти је грешила, прљала се не само природним, већ и
ванприродним гресима, и још је осуђивала ближњег и, што је од свега
горе, умрла је не покајавши се. Шта имате на то да кажете?" - Анђели
одговорише: "Заиста нећемо поверовати ни вама ни вашем оцу, са-
тани, док не упитамо анђела-чувара ове душе." Кад га упиташе анђео-
чувар рече: "Тачно, овај човек је много сагрешио; али чим се разболео,
почео је да плаче и да исповеда грехе своје Богу. Да ли му је опро-
штено, то Бог зна. Његова је власт, слава Његовом праведном суду” .
И тада анђели, презревши оптужбе духова, уђоше с душом на небеска
врата. - Затим је блажени угледао другу душу коју су такође носили
анђели. Зли духови истрчаше пред њих и завапише: "Ш то носите душу
златољубиву, блудну, свадљиву и разбојничку без нашег знања?"
Анђели одговорише: "Ми добро знамо да је она, иако јеп ала у све то,
плакала, уздисала, исповедала се и давала милостињу, и зато јој је
Бог опростио". Зли дуси рекоше: " А к о је ова душа достојна милости
Божје, онда узмите све грешнике на свету: ми овде немамо шта да
радимо". - Анђели му одговорише: "Свим грешницима који испо-
ведају са смирењем и сузама своје грехе биће опроштено по милости
Божјој, а онима који умру не покајавши се Бог ће судити". Тако су
постидевш и духове прош ли. О п ет у глед а Светац душ у неког
богољубивог човека, чистог, милостивог, испуњеног љубављу према
свима, како се узноси на небо. Зли духови стајаше у даљини и шкр-
гуташе зубима на ову душу; а анђели Божји јој излазише у сусрет на
небеска врата и поздраваљајући је говорише: "Слава Теби, Христе
Боже, што је ниси предао у руке непријатеља и што си је избавио од
ада!" - Блажени Нифонт је исто видео како зли духови вуку неку
душу у пакао. Т о је била душа неког слуге кога је господар мучио
глађу и тукао и који се, не могавши да истрпи муке, обесио, поучен
од ђавола. Анђео-чувар је ишао у даљини и горко плакао, зли дуси су
се радовали. - Опет је Светац угледао душу како је анђели носе кроз
ваздух и како је зли дуси отимају од њих код четвртог митарства: ова
душа је бачена у таму бездана. Т о је била душа човека огрезлог у
блуду, враџбинама и разбојништву, који је на пречац умро не по-
кајавши се.
Света Црква у својим песмама саопштава и подсећа своје стадо
на учење о митарствима да би им у душе посејала душеспаситељски
страх и припремила их за безбедан прелаз из привременог живота у
живот вечни.
У "М олебном канону Господу Исусу Христу и Пресветој Бого-
родици", који се пева при разлучењу душе од тела сваког православног
човека, читамо следеће:
"Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано про-
ђем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на
страшним путевима и изненадно истражује сваку реч" (песма 4, тро-
пар 4).

29
 "Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних
варвара, и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем" (песма 8,
тропар 2).
"Отерај далеко од мене светодршца-управитеља горких ми-
тарстава" (песма 8, тропар 3).
У "Келејном правилу", у молитвама после катизама, Црква даје
следеће:
"Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умиљења да Т е њима умо-
лим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно
место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и
сурових демона ће ме срести" (по 4-ој катизми).
"Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог
живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом
благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизре-
циву"(по 17-ој катизми).
У молитви која се говори пре кондака и икоса "Акатиста Бо-
городици" чита се следеће:
"О, Мајко Цара небеса и земље! Измоли опроштење свих мојих
сагрешења, подај ми живота исправљење и да на крају мирно прођем
ваздушне непријатеље".
"Мртви тобом (Богомајка) оживљују. Јер си живот ипостасни
родила: неми дотад постају благоглагољиви, кужни се очишћују, бо-
лести нестају, а ваздушних духова мноштва се побеђују" (4 тропар 8.
песме).
У "Осмогласнику" се Богородици упућују следеће молитве:
" У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда,
распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне
осуде" (петак, глас 4, песма канона 8).
"И збавим е,П речиста,у смртном часу од мучењађавољих" (че-
твртак, глас 4, песма 6).
"У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и
страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног
избави ме" (уторак, глас 4, песма 8).
"Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода
мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших"
(петак, глас 3, песма 6).
"Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице,
изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељу-
сти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано
прошао поред кнезова таме у ваздуху" (субота, глас 2, песма 9).
У "Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго
мучи" читамо:
"Ето све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели
послани од Бога, немилостиво тражећи душу моју несрећну" (Треб-
ник).
"Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и
силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену" (исто, песма 1,
тропари 2 и 3).

30
 "Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и
избавите од свих митарстава злих" (исто, песма 7, тропар 2).
У "Канону Анђелу-Чувару":
"Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица не-
пријатељскакад се смирена душамоја одтелаотрж е" (Каноник, песма
6) .
" Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер
дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке
непријатеље отерај" (исто, песма 9).
"М олим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви
кад будем пролазио митарства љ утог светодршца" (песма 9).
У другој молитви Светитељу Николају, Мирликијском Чудо-
творцу, чита се:
" На исходу душе моје помози ми, отпалом: умоли Г оспода, Твор-
ца свих ствари, да ме избави од ваздушних митарстава и вечних м ука".
М олба за избављење од ваздушних митарстава се исто налази и
у молитви преподобном Сергију Радоњешском и у молитвама другим
Светитељима.

в.) Основе за учење о митарствима у СвеСпом Писму

"Непрекидна, стална употреба свуда у Цркви учења о митар-
ствима, нарочито међу учитељима четвртог века, непорециво сведочи
о томе да су га њима предали учитељи старијих векова и да се заснива
на апостолском предању", да се оно, другим речима, заснива на Све-
том Писму и да се у потпуности слаже с њим.
Прво што смо рекли у вези са митарствима је да самртницима
кад им се растаје душа од тела долазе анђели Божји и духови-му-
читељи. И Сам Спаситељ у причи о богаташу и Лазару примећује:
" А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово"
(Лука, 16, 22).
А у причи о човеку који је имао добру летину и који је рачунао
да ће поживети у изобиљу и весељу, Бог му каже: "Безумниче! ову
ноћ узеће душу твоју од тебе" (Лука, 12, 20), узеће, мучиће (према
црквенословенском тексту), по свему судећи, зли духови.
Свети Јован Златоуст овако размишља: "Лазара су онда однели
анђели. Док су, насупрот, душу оног (богаташ а) узеле неке страшне
силе које су, можда, и послане због тога, јер душа не одлази сама из
овога живота, то и није могуће. А к о ми кад путујемо из града у град
тражимо водиче, колико ће тек души бити потребна помоћ, јер је
ишчупана из тела и треба да уђе у нов живот? Зато она, излазећи из
тела, често се час пење, час спушта, и боји се, и дрхти. Јер свест о
гресима нас увек мучи, а нарочито онда кад треба да будемо одведени
на тамошње муке и страшни суд".
Осим тога, Свето Писмо нас учи да су анђели уопште " службени
духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спа-
сеније" (Јевр., 1,14), да се они брину за нас у току целог нашегживота
(Псал, 91, 10, 11), да су наши нераздвојни заштитници, водичи, на-
рочито анђео-чувар кога свако добија на крштењу (М атеј, 18, 10;

31
Псал., 34, 7). П осле свега овога је јасно да нас ови добри духови не
остављају без помоћи и у тешком тренутку смрти, да не одбијају да
прате нашу душу, да је воде и подржавају и у току страшног и потпуно
непознатог јој прелаза из садашњег живота у вечни. С друге стране,
Свето Писмо учи да су све радње злих духова усмерене на нашу
пропаст (Ефес., 6, 12; 2 Тим., 2, 26; 1 Сол., 3, 5), да наш противник
ђаво, са својим клеветама "као лав ричући ходи и тражи кога да про-
ждере" (1 Петар, 5, 8). Зар није за очекивати да он неће испустити
погодан случај да, ако је могуће, погуби нашу душу у тренутку ра-
станка с телом?
Друга ствар која се спомиње у учењу о митарствима је да душа
човека на путу у вишњи свет кроз ваздушни простор стално среће
пале духове. И реч Божја сведочи о томе да је ваздух напуњен "ду-
ховима пакости испод неба" (Ефес., 6, 12) - напуњен, наравно, не
телесно или материјално, већ духовно, да је њихов кнез - кнез "који
влада у вјетру” (Ефес., 2, 2) и да душа људска, дакле, чим изађе из
тела неизбежно ступа у њихову област.
Треће из учења о митарствима је то да митари-мучитељи заус-
тављају душу на њеном путу ка небу, подсећају је на разне врсте њених
грехова и својски се труде да је осуде, док добри анђели који прате
душу у исто време подсећају је на њена добра дела и брину се да је
оправдају. Такво делање духова злобе је врло природно: они не могу
а да не знају и да се не сећају наших грехова, не могу а да не улож е
сав труд у то да нас, у погодној прилици, осуде, јер су они, по учењу
Светог Писма, стални наши кушачи и саучесници свих наших злодела
(1 Сол., 3,5; 1 Јов., 3,8) и хоће само једно - да нас лише вечног спасења
(Ј1ука, 8,12; 1 Петар, 5,8). Толико је и делање добрих анђела природно
и благотворно за нас, јер они су наши наставници у сваком добру и
руководиоци за вечно спасење (Јевр., 1, 14), ван сваке сумње знају
наша добра дела, и из љубави своје не могу а да не утичу на наше
оправдање.
И четврто и последње у учењу о митарствима је да Бог не спро-
води Сам појединачни суд над душом људском по њеном разлучењу
од тела, већ допушта духовима злобе, као каквом оруђу Свог стра-
шног правосуђа, да је муче, и - заједно с овима - користи као оруђе
Своје благости и добре анђеле. А к о и на скончању света, кад се јави
у свој Својој слави да суди живима и мртвима, Господ неће Сам не-
посредно да извршава све што се тиче суда, него "послаће анђеле
своје и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње
и бациће их у пећ огњену" (Мат., 13, 41, 42; в.24, 31), шта је чудно у
томе ако ће и суд над појединцима да извршава не непосредно, већ уз
помоћ духова који му служе - наравно, присуствујући притом не-
видљиво и Сам као свеприсутан. Исто тако, ако знамо да Бог даје да
пали духови, пре општег суда када ће и они коначно да добију своју
казну (Јуда, 6), раде против човека (Јов., 1,12; 1 Петар 5,9) и понекад
их употребљава још на земљи као Своја оруђа праведног гнева против
грешника, као "зле анђеле" (Псал, 78,49; 2 Кор., 5, 5) - шта је чудно
ако им Он даје да буду исто таква оруђа правде Њ егове и за време

32
појединачног суда над људским душама, користећи притом као оруђе
благости Своје и добре анђеле.

г) Две неопходне напомене о митарствима

1) Шта се збива с душом у првих четрдесет дана по њеном раз-
лучењ у од тела? Зашто се четрдесетог дана, а не одмах или не-
посредно после смрти решава судбина покојника (мада не дефини-
тивно и без могућности промене по благодати Божјој која се измољава
вером и Црквом) на Христовом привременом суду до свеопштег
васкрсења и суда? Зар морално стање и врлине онога који је извршио
подвиг живота не могу да се одреде без претходних испитивања, чак
мучења?
Потпуно је јасно да су морално стање и врлине човека не само
увек откривени за нашег Судију Господа, већ су и самој души човека
одређени у самим њеним добродетељним расположењима и делима
чим се појаве или изврше. А ли ствар је у томе да се морално стање и
врлине људског духа могу у потпуности сопственој свести и осећању
открити (пре разоткривења карактера и поретка вечног живота после
свеопштег васкрсења) никако друкчије до с извесном постепеношћу
и по реду, при постепеном откривању његовој свести и осећањима
унутрашњег реда и процеса образовања у њему извесних располо-
жења и обављања извесних радњи. Тај морални ред и процес се за-
снива увек на слободној вољи или самоопредељењу човека, али не
друкчије, него под утицајем живих духовних сила светлости и таме.
Ово се сад извршава тајно. А ли без одређеног разграничења онога
што припада слободном самоопредељењу човека од онога што при-
пада утицају на њега духовног света не може се потпуно објаснити и
одредити човеку његово морално стање и врлине. И, ево, пред вама
се открива дубоки смисао такозваних митарстава, или некаквих
духовних кушања кроз која пролази душа у прво време по растанку
од тела, - кушања, тј. утицаја на њу сила светлости и мрака. Наравно
да је карактер тих мука сада потпуно неразјашњен за нас, јер одговара
већ новом, нама још непознатом поретку загробног битија, и зато га
није могуће замислити друкчије него у складу са представно-чулним
поретком овдашњег живота. Управо тако, а не друкчије, нам Црква,
по сведочењу светих, и саопштава о тим митарствима... Кроз та
митарства или кушања души постаје јасно њено морално стање и
вредност: они се, заиста, и не могу друкчије да прикажу него једино у
односу на земаљско поприште човека, у односу на светло назначење
његово од Бога и у односу на пад његов у адски мрак. Зна се да
моралне радње и покрети верника бивају овакви или онакви, добри
или лоши, судећи по томе колико је он пажљив, будан или немаран
према свом дугу на свом земаљском попришту, према сећању на оно
што га чека у рају или паклу. Све ово, са постепеношћу својственом
духовном животу, и треба да се открије са свом снагом свести душе
кад се испитује њено морално стање и вредност, док јој суд Христов
(појединачни), са отвореном, јасном самој души правдом, не одреди

33
 судбину до коначног, одлучујућег суда. Постепен поредак свег овог,
несумњиво, у складу са самом суштином и основама нашег спасења,
се у потпуности слаже с поретком Христових стања од његове смрти
до Вазнесења које је потврдило и овенчало све Њ егово дело, до пре-
стола Бога, јер се и сам поредак тих Христових стања, осим што је
заснован у Божјим мислима и плановима, слагао, без сваке сумње, са
пријемчивошћу људске М у природе нама сродне.
2) Треба рећи и то да као што су, уопште, приликом приказивања
предмета из духовног света за нас који смо обучени у тело, неизбежне
црте мање-више чулне, човеколике, тако су оне присутне и у учењу о
митарствима. Зато треба добро запамтити поуку коју је преподобни
Макарије Александријски добио од анђела када је започињао разго-
вор о митарствима: "земаљске ствари овде узимај као да су најслабији
приказ небеских". Митарства треба замишљати не у грубом и чулном
смислу, већ, колико год је то нама могуће, у духовном смислу, и не
треба се везивати за детаље који су код разних писаца и у разним
причама саме Цркве различити, док је основна мисао о митарствима
јединствена (упор, напр, подробан приказ митарстава код светог
Кирила Александријског и у житију преподобног Василија Н овог).

Превод са руског: Биљана Вићентић

34
Свеши Јусшин Философ

ФраГменш о Васкрсењу
1. Реч истине слободна је и самовласна; она не жели да бива
испитивана посредством аргумената, не допушта да пред слушаоцима
буде истраживана доказима. Јер њено благородство и веродостојност
захтевају да верујемо ономе ко ју је послао. А реч истине бива слата
од Бога; стога ни њена слобода није горда. Будући да се слободно
обзнањује, она с правом жели да се докази понуђеног учења не траже,
пошто других доказа изузев саме истине, која јесте Бог, ни нема. Јер
је сваки доказ јачи и веродостојнији од онога што се доказује, пошто
оно што спочетка није било признавано, пре него што је предочен
доказ, његовим навођењем задобија веродостојност и учвршћује се у
своме значењу. А нема ничега јачег и веродостојнијег од истине, тако
да онај што тражи доказе за њу наликује ономе ко би у погледу
осећања што се у њему јавља почео да тражи доказе за нешто што је
очигледно. К ао критеријум за оно што се једино разумом може
појмити служи осет, а за осет нема другога критеријума изузев самог
осета. Као што сада оно што разумом поимамо сводимо на осет и
преко њега проверавамо да ли је истинито или лаж но оно што
тврдимо, те не предузимамо даље провере, верујући самоме осету,
тако и учења која се тичу света и човека ми потчињавамо истини, те
сходно њој просуђујемо да ли су ваљана или нису; међутим, основне
поставке истине не проверавамо ничим другим, верујући самој истини.
А истина јесте Бог, Отац свега, Који је савршени Ум. Син Њ егов
Л огос дошао је к нама у телу, показујући Себе и Оца, и дао нам у
Себи Самом васкрсење из мртвих, и након тога живот вечни. Т о је
Исус Христос, Спаситељ наш и Господ; управо у Њ ему садржан је
доказ и веродостојност Њ ега Самога и свега. Стога они који Га следе,
познајући Га, верују у Њега као у доказ, и у Њ ему налазе мир. А л и
пошто противник (тј. Сатана) не престаје да многе напада, већ на
различите начине смишља зло - против верних да би их одвукао од
вере, а против неверних да какогод не поверују - неопходно је, рекао
бих, да и ми, наоружани речима вере којима ништа не може наудити,
војујемо са њим слабих ради.
2. Проповедници лажног учења тврде да нема васкрсења тела;
јер је немогуће да тело, пошто буде подвргнуто распадању и трулењу,
буде изнова васпостављено у истом облику. Осим тога, очување тела
није само немогућно, тврде такви, већ и некорисно, додајући својој
тврдњи оптужбе против тела, износећи његове недостатке, и у њему
јединоме сагледавајући узроке грехова, тако да, по њиховим речима,
васкрсне ли тело, то значи да ће истовремено бити наново васпо-

35
 стављени и његови недостаци. Такви измишљају и софизме попут
следећих: ако тело буде наново васпостављено, значи да ће васкрснути
у целости и са свим удовима својим, или делимично. А к о тело треба
да устане само делимично, то показује немоћ Божију, јер значи да је
неке удове Он био у стању да очува, а друге није. А к о пак тело буде
имало све своје делове и удове, није ли апсурдно приписивати му ту
целовитост после васкрсења из мртвих, уколико знамо да је Спаситељ
казао: "О васкрсењу нити се жене нити се удају; него су као анђели
Божији на небу" (М т. 22, 30; Мк. 12, 25)? Ангели, казују поборници
овакве тврдње, немају плоти, не једу, не састају се; зато васкрсења
тела неће бити. Тврдећи ово и овоме слично, они се старају да оспоре
верне. А има и оних што тврде да се Исус јавио само духовно, а не у
телу, и да је само привидно имао телесно обличје, настојећи да на тај
начин тело лиши обећања (тј. васкрсења и новога живота). Према
томе, најпре ћемо разрешити оно што се њима чини тешким за разу-
мевање, да бисмо затим навели доказе за то да ће се и тело сачувати.
3. Они казују: ако тело васкрсне у целости и ако буде имало све
удове, онда ће нужно имати и све функције тих удова - зачеће у ма-
терици, изливање семена из мушког уда и томе слично. Нека само
ово послужи као основ за расуђивање: чим докажемо лажност овакве
претпоставке, читав њихов закључак пашће у воду. Наравно, тачно
је да активни удови врше оне функције које смо предочили; међутим,
не сме се са пуном сигурношћу тврдити да су те функције они нужно
вршили по свом првобитном устројству. Да бисмо разјаснили речено
размотрићемо следеће. Функција материце јесте зачеће, као што је
код мушког уда то изливање семена. И премда ће ови удови бити у
стању да обављају те функције, то не значи да је неопходно да се они
владају по свом првобитном устројству, јер видимо да многе жене не
зачињу, као да су бесплодне, премда поседују материцу: сходно томе,
само постојање материце није нужно повезано са зачећем. Осим тога,
ово се не односи само на бесплодне жене, него и на девственице, које
се клоне полног општења, једне од самог почетка, а друге од одре-
ђеног доба. На исти начин и мушкарци, као што видимо, чувају
девственост - неки од ране младости, а други од одређеног доба, тако
да раскидају брак - незаконит услед похоте која се за њега везује1.
Постоје такође и животиње које не рађају, премда поседују материцу,
као што су муле, међу којима се ни мужјаци не множе. Према томе,
уздржање од састајања, како међу људима, тако и међу бесловесним
створењима, налазимо и пре будућег века. И Господ наш Исус Христос
није се родио од дјеве из неког другог разлога, него како би укинуо
рађање на основу незаконите похоте и показао началнику зла да Бог
може обликовати човека и без људског састајања. И после рођења
Он је у сваком другом погледу, односно у погледу хране, пића и оде-
вања, водио живот у плоти, али није чинио једино оно што се односи
на састајање; неке, неопходне телесне нагоне Он је прихватио, док

1 Неки (Марап и Грабе) ове речи тумаче на следећи начин: раскидају неза-
конити брак склопљен из похоте.

36
друге, који нису неопходни, није допустио. Јер тело, уколико је лишено
хране, пића и одеће, страда, а уколико је лишено састајања које није
законом прописано, не трпи никакво зло. Сем тога, Господ је пред-
сказао да ће брачно састајање у будућем веку бити укинуто, рекавши:
Синови овога вијека жене се и удају; а који се удостојише добити
онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају, јер су
као анђели" (Лк. 20, 34-36). Дакле, нека се они којима је вера далека
не чуде што ће плот, која већ сада оставља оваква дела, од њих бити
слободна у будућем веку.
4. Дакле тако, кажу они. Значи, ако тело устане, следи да ће
бити наново успостављено у истом облику у каквом је и умрло: ако је
ко умро с једним оком, значи да ће исти такав и устати, човек хром и
по васкрсењу биће хром, онај коме недостаје неки други уд у истом
ће облику васкрснути. О, заиста су очи срца њиховог ослепиле! Зар
такви нису видели да су по речи Господњ ој и на зем љ и слепи
прогледавали и хроми ходили! Све то је Спаситељ чинио најпре ради
тога да се испуни оно што је за Њега казано преко Пророка: "Тада ће
се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се " и остало (Ис.
35, 5; исп. Мт. 11, 5), а као друго, да би нас уверио да ће приликом
васкрсења тело бити обновљено у целости. Јер ако је Он на земљи
исцељивао телесне слабости и обнављао целовитост тела - утолико
пре ће то учинити приликом васкрсења, тако да ће тело устати као
потпуно и целовито. На тај начин разрешава се оно што се њима
чинило необјашњивим.
5. Даље, од оних који одбацују васкрсење тела једни држе да је
то немогуће, други тврде да је Бога недостојно васкрсење плоти,
ништавне и презрене, трећи налазе да плот уопште нема обећања.
Пре свега, чини ми се да против оних који сматрају да је Богу не-
могућно да васкрсне плот ваља истаћи као очигледно оно што сами
не виде - да се на речима називају вернима, а да су на делу неверни и
чак и гори од неверника. Јер сви народи који поштују идоле верују да
је њима све могућно, као што и песник Хомер говори:
"... б о г о в и с в е м о г у
и л а к о ..."
(Одисеја, глава X, 306)

Хомер додаје и реч л а к о , како би показао величанство силе бо-

гова, а ови су невернији (од пагана). А к о су пагани приписивали
свемогућство идолима, својим боговима који "уста имају, а не говоре;
очи имају, а не виде" (Пс. 115,5), и који су заправо демони, по речима
Писма: "јер су сви богови у народа ништа" (Пс. 96, 5), утолико пре
смо ми који се најбоље и истините вере држимо дужни да нашем Богу
верујемо, када имамо доказе: прво, доказе везане за порекло прво-
зданог (Адама), пошто је он Богом саздан од земље, а то је већ до-
вољан доказ силе Божије; као друго, они који о овоме размишљају
треба да обрате пажњу на прејемствено (сукцесивно) потицање људи
једних од других, и да се утолико пре диве појави да се од најмање
капи течности образује такво живо биће. Наравно, када би ово (вас-

37
 крсење тела) било само пуко обећање, без пројављивања на делу,
оно не би заслуживало да у њега верујемо више него у друго; међутим,
његова веродостојност посведочује се на делу. Примере васкрсења
показао нам је Спаситељ; али о њима ћемо говорити нешто касније.
А сада доказујемо могућност васкрсења, и молимо да нам синови и
кћери Цркве опросте што ћемо користити аргументе који су, по свему
судећи, спољаш ње природе и који су позајмљени из света: (ово
чинимо) најпре због тога што ништа, па ни сами свет, није изван Бога,
јер је он Њ егова творевина, и као друго зато што се обраћамо
неверницима. Када бисмо ово казивали вернима, било би довољно да
рекнемо само једно - да овако верујемо; међутим, у овом случају
неопходно је служити се доказима. Већ наведени аргументи довољно
доказују могућност васкрсења тела, али пошто су неверници одвећ
заражени неверовањем, понудићемо им опширнији доказ, не на основу
вере, која им је далека, него на основу неверја, матере њихове, односно
на основу онога што нам нуди свет. Јер ако им на тај начин докажемо
да је васкрсење тела могуће, они ће заслужити велику срамоту, пошто
ће се показати да нису кадри да следе ни поруке које даје вера, ни
аргументацију коју нуди свет.
6. Проучаваоци света, које називамо мудрацима, говоре да ва-
сељену чине - једни, као Платон - материја и Бог, други, као Епикур
- атоми и празнина, трећи, као нпр. стоици - четири стихије: ватра,
вода, ваздух и земља. Довољно је поменути најраширенија мишљења.
Платон учи да је све Бог саздао из материје и по Својој промисли;
Епикур са својим следбеницима тврди да је све произашло из атомадз
празнине по некаквом случајном пориву природног кретања телО ,
док стоици све изводе из четири стихије уз посредство делатности
Божије. А л и и поред толиких размимоилажења, међу њима има
извесних заједничких поставки, које сви признају: прво - то да биће
не може нити настати из ничега, нити се вратити у ништа и нестати,
а друго - да постоје неке неуништиве стихије од којих води порекло
свака ствар. А уколико је то тако, према начелима свакога од њих
поновно васпостављање плоти показаће се као могућно. Јер ако по
Платону постоји материја и Бог, и једно и друго је неуништиво (не-
разориво); Бог заузима место уметника или онога који даје облик
материји, а материја служи као глина, восак или нешто слично. Дело
које је обликовано од материје - статуа или фигура - мож е се
уништити, а сама материја - глина, восак или нека друга супстанца -
је неуништива. Тако, рецимо уметник обликује од глине или воска и
живо представља фигуру животиње: ако се касније њ егово дело
уништи, њему није немогућно да, помешавши елементе и поново
направивши исту ту материју, направи истоветно дело. Дакле, према
П латону, Бог, К оји је Сам неуништив, и К оји уз то располаже
неуништивом материјом, може да након уништења дела обликованог
од те материје обнови исти такав састав (елемената) и направи исту
онакву ствар каква је била и она пређашња. П о мишљењу стоика,
тело је настало мешањем четири стихије, и пошто се разложи на те
стихије, оне остају неуништиве; зато четири стихије, ако по Божијој

38
 промисли буду истоветно помешане и сједињене, могу да изнова
сачине исто онакво тело какво су сачињавале раније, каогод што,
ако неко направи смесу од злата, сребра и бакра, а потом зажели да
!е разгради, тако да сваки метал буде одвојен, он може, ако усхтедне,
да опет од њих начини исту смесу коју је и претходно направио.
Такође, нрема Епикуру, атоми и празнина су неуништиви и од атома,
сједињених у одређеном поретку и стању, образују се остала једињења
и само тело, које, пошто временом буде уништено, бива разграђено
на исте оне атоме од којих је постало. А пошто су атоми неуништиви,
њима никако није немогуће да се састану и сједине у истоветном
поретку и стању и затим сачине исто онакво тело какво је претходно
од њих било обликовано; ово је исто као што уметник који прави
мозаик, начини од камичака представу животиње, и када се доцније
мозаик распадне од зуба времена или уметниковом вољом, он, рас-
полажући истим тим комадићима, може да их сакупи, распореди у
истоветном поретку и начини исту онакву представу животиње. Па
зар је онда могуће да Бог није кадар да телесне удове који су се међу
собом раздвојили изнова сабере и начини тело истоветно ономе које
је раније саздао? - На овај сам начин довољно доказао могућност
васкрсења тела на основу незнабожачких појмова. А ако и по пој-
мовима неверника није немогућно васкрсење тела, не значи ли то да
је оно утолико могућније према појмовима верних?1
7. Даље ваља говорити против оних који унижавају плот и говоре
да је она недостојна васкрсења и небеског живљења, најпре из разлога
што је суштина њена земља, и још због тога што је плот пуна сваког
греха, те приморава и душу да греши скупа с њом. Рекло би се да
такви људи не знају сво дело Божије, не знају ни првобитно порекло
и стварање човеково, ни ради чега је створено све што постоји у свету.
Зар Л огос не говори: " Да начинимо човјека по Својему обличју, као
што смо М и ”? (1. Мојс. 1,26). О каквомчовеку Он говори? Очигледно,
о илотском. Јер Л огос говори:" А створи Господ Бог човјека од праха
земаљскога" (1. Мојс. 2, 7). Јасно је да је човек, створен по обличју
Божијем, био плотски. Није ли зато апсурдно да се за плот, Богом
саздану по Његовом обличју, говори како је лишена славе и ниш-
тавна?1 2 Да је наше тело ствар која има поштовање пред Богом види
се најпре из тога што ју је Он саздао, а сваки скулптор и сликар воли
представу коју је створио; то се може схватити и из осталих твари у
овету, јер је оно ради чега је све остало створено најугодније Самоме
Саздатељу. - Тако је, казују они; али плот је греховна, те стога и душу
приморава да греши скупа са њом. А л и узалуд они окривљују плот и
само на њу сваљују грехе и тела и душе. Јер како би плот могла да
греши сама по себи, ако нема подстрека за то и почетка греха у самој
души? Као што у пару волова, ако изађу из јарма и раздвоје се међу
собом, ниједан од њих неће моћи да оре одвојено, тако и душа и тело,

1 Својеврсну скраћену верзију овог поглавља нуди Атинагора (5ирр1. р. Сћг.

с. 35).
2 Овакве мисли, поред Атинагоре, излаже Тертулијан (Је гезигг. сагп. с. 5-7).

39
 када се раскине свеза између њих, не могу ништа сами по себи чинити.
Уколико је пак и сама плот греховна, једино ради ње дошао је Спа-
ситељ, по речи Својој: "Ја нисам дошао да позовем праведнике на
покајање, него грјешнике" (Мк. 2,17). Дакле, ако је плот, као што је
доказано, у уважавању пред Богом, и ако је изнад сваке твари, онда
је Он с правом мора сачувати.
8. Сада ваља оповргнути оне који тврде да, премда је плот пре-
васходно дело Божије, Њ ему угодније од сваке твари, она ипак нема
обећање васкрсења. Није ли апсурдно да нешто што је створено са
таквим усрђем и поштованије од свега осталог С аздатељ може
презрети до те мере да се оно претвори у ништавило? Скулптор и
сликар, уколико желе да представе које су створили остану ради
њихове личне славе, обнављају их уколико се оштете; па зар је могуће
да Бог толико не мари за Своје саздање, да не брине за васпостављање
његовог постојања, да оно доспева у стање ништавила? За онога ко,
пошто сагради дом, сруши дело руку својих, или уколико се тај дом
сруши сам од себе не поведе о томе рачуна, премда је у стању да га
изнова дигне, кажемо да се узалуд трудио; зар онда не бисмо окривили
Бога да је Њ егово дело било узалудно? А ли Непролазни није такав,
и није безуман У м васељене. Нека умукну неверници, ако сами нису
способни да верују. Бог је призвао плот на васкрсење, и Он јој обећава
живот вечни. Јер благовестећи сиасење човеково, Он обећава да ће
и плот спасти. А шта је човек друго до разумна животиња сачињена
од душе и тела? Зар је душа сама по себи човек? Не - то је човекова
душа. А зар се тело може назвати човеком? Не, оно се назива телом
човековим. А к о ни једно ни друго појединачно посматрано не чине
човека, већ се човеком назива само биће сачињено из једињења једног
и другог1, а Бог је човека призвао на живот и васкрсење: онда је Он
призвао целину, односно душу и тело, а не један део. Јер није ли ап-
сурдно да, док су у свом постојању душа и тело повезани у једну
целину, једно чувати, а друго не? А пошто, као што је доказано, није
немогуће да плот буде васпостављена за постојање, каква је онда
разлика - да се душа очува, а плот нестане? И ли сматрају да је Бог
завидан? А л и Он је добар и жели да се све спасе, и не само душа и са
њом тело слушаше Њ ега и проповед Њ егову и узвероваше у Христа
Исуса, него и једно и друго беше омивено, и једно и друго чињаше
правду1 2. Н е значи ли ово Бога представљати неблагодарним или
неправедним, ако Он једно жели да сачува, а друго не, премда су и
душа и тело веровали у Њ ега? - Тако је, веле они. А л и душа је
нетрулежна, јер је она део и дах Божији, и зато је Њ ему угодно да
очува Своје и Себи сродно, док је плот трулежна и није од Њега, као
што је случај са душом. Према томе, каква би благодарност била
потребна Њему? И како се уопште Његова сила и доброта пројављују,

1 Иста ова мисао готово се буквално понавља код светог Иринеја (а<1у. ћаег.
V. С. В. § 1). Исп. такође код Атинагоре (Це гехигг. с. 15) и Тертулијана (де гебигг.
сагп. с. 34; аДу. Маус. IV, с. 37).
2 Исп. Иринеј, ас!у. ћаег. II. с. 29. § 1. Тертулијан, <1е ге5 игг. сагп. с. 8.

40
уколико Он чува само оно што се по природи својој може очувати и
што представља Њ еговдео?Такво биће и само по себи може да остане
целовито, тако да онај ко чува душу не чини ништа велико; јер њој и
припада неуништивост, пошто она, као дах Божији, представља део
Његов. Н е заслужује благодарност онај ко чува своје, јер то значи
чувати себе самога. К о чува део себе самог, тај сам по себи чува себе,
како не би остао лишен тога дела. Такво дело није дело некога ко је
добар. Јер нико неће назвати добрим човека који чини нешто добро
својој деци и унуцима. Ово чине и саме дивље звери, које радо пристају
и на смрт ако им је неопходно да живот положе за младунчад своју.
А ли ако неко то исто учини слугама својим, он се с правом може
назвати добрим. Стога нас је и Спаситељ учио да "љубимо непри-
јатеље" (Ј1к. 6,27), у противном, "каква нам је хвала?" (Лк. 6,32). На
тај начин Он нам је показао да је добро дело волети не само оне које
смо родили него и туђине. И оно што је нама заповедио, Сам је испунио
далеко раније.
Н е ш т о д а љ е .1
9. А к о Њ ему тело ни за шта није било потребно, зашто га је
исцељивао? И што је најважније, Он је васкрсавао мртве1 2. Ради чега?
Није ли ради тога да би показао какво ће бити васкрсење? И како је
Он васкрсавао мртве? Да ли душе њихове или тела? Очигледно, и
једно и друго. Када би васкрсење било само духовно3, онда би Сам
Васкрсли морао да одвојено покаже тело где лежи и одвојено душу
која битује. А ли Он то није учинио, него је васкрсао тело, потврђујући
у Себи Самом обећање живота. А ради чега је Он устао у плоти која
је поднела страдање, него да покаже васкрсење плоти? И желећи да
ученике, када М у нису веровали, увери да је ваистину устао у телу,
док су Га они гледали и сумњали, казао им је; "Ш то сте збуњени?
Видите да сам Ја главом" (Лк. 24, 38, 39). И дао им је да Га опипају, и
показао им трагове клинова на рукама. И када су потпуно познали да
је то Он и да се у телу налази пред њима, позвали су Га да једе са
њима, како би се и на тај начин несумњиво убедили да је Он заиста
васкрсао у телу. Тада је Он окусио од меда и рибе. Показавши им на
тај начин да је истинито васкрсење тела, желећи да покаже и то да
није немогуће телу да узиђе на небо, јер је по Његовим речима "наше
живљење на небесима" (Јн. 14, 2, 3; Филипљ. 3, 20), вазнео се пред

1 Овако Јован Дамаскин наводи одломак из овог списа. На изостављеном

месту, како се претпоставља, износио се доказ истинитости оваплоћења Христова.
Следе позитивне оспове учења о васкрсењу плоти, које се састоје: 1) у томе да је
Христос друге васкрсавао и Сам васкрсао у оној плоти која је страдала (гл. 9). 2) у
самом појму васкрсења и 3) у циљу Христовог доласка (гл. 10).
2 Ово се износи код Иринеја (аЈу. ћаег. V. С. 12-13) и Тертулијана (Пе гезигг.
сагп. с. 38).
3 Аутор овде има у виду гностике, који, признајући бесмртност душе, и не
будући кадри да одбаце јасно учење Светог Писма о васкрсењу, поводом питања:
шта ће васкрснути? прибегавају интерпретацији речи в а с к р с е њ е у преносном зна-
чењу, подразумевајућп под њом излазак душе из тела и прелазак из овдашњег жи-
вота у највише познање. Исп. код Тертулијана <Је гебигт. с. 19.

41
 њиховим очима на небо онаквим какав је био у телу. Дакле, ако неко
после свега што је речено затражи додатне доказе за васкрсење, тај
се ни по чему неће разликовати од Садукеја, јер је васкрсење тела
"сила Бож ија"1 и изнад сваког расуђивања, будући да се вером пот-
крепљује и да је видљиво у делима.
Н е ш т о да љ е .
10. Васкрсење се односи на умрлу плот, али дух не умире. Душа
се налази у телу, а бездушно тело не живи, и када се душа из њега
удаљи, не постоји. Јер тело је обиталиште душе, а душа обиталиште
духа. Ово троје очуваће се код оних који имају искрену наду и чврсту
веру у Бога. Према томе, разматрајући оне основе које постоје у свету,
не налазимо да је немогућно васпостављање плоти; с друге стране,
Спаситељ у читавом Еванђељу показује очување наше плоти; па ако
је тако, зашто бисмо прихватали вери противно и погубно учење и
безумно се повлачили кад зачујемо да је душа бесмртна, а тело тру-
лежно и неспособно да поново оживи? Т о смо и пре познања истине
чули од Питагоре и Платона. А к о би то исто говорио Спаситељ и
проповедао само спасење душе, шта би нам Он онда донео ново у
односу на Питагору и Платона са свим следбеницима њиховим? А
сада је Он дошао да благовести нову и нечувену наду. Истински ново
и нечувено дело је то што Бог не обећава да ће очувати непропад-
љивост непропадљивог, него да ће пропадљивом даровати непропад-
љивост.1 А л и начелник зла, не будући кадар да другојачије искриви
ово учење, послао је своје апостоле, који уносе разна зла и погубна
учења, изабравши их међу онима што распеше нашег Спаситеља: они
су носили име Спаситељево, али су творили дела онога који их је
послао, и преко њих само име Божије подвргнуто је хули. А к о тело
неће устати, зашто га обуздавамо и не дозвољавамо да се приволева
похотама, зашто не поступамо попут лекара, који, видећи пред собом
очајног болесника коме нема оздрављења, допуштају таквоме човеку
да испуњава све своје жеље? Лекари знају да ће такав умрети. А ово
чине они што мрзе плот, лишавајући је, у оноликој мери колико то од
њих зависи, наслеђа: из овог разлога они је срамоте, пошто њу очекује
само да постане леш. А ако наш Исцелитељ Христос, удаљавајући
нас од похота, плоти нашој прописује њој својствен целомудрени и
уздржљиви начин живота, јасно је да је Он чува од грехова, будући да
она има наде на спасење, слично као што лбкари болесницима којима
има наде не допуштају да задовољавају све своје прохтеве. \

Превод с руског: др Ксенија Кончаревић

1 Исп. Мт. 22, 29, где Христос говори Садукејима да не знају Писма нити силе
Божије.

42
Свеши Иринеј} Еиископ Лионски

Оповргавање јерешичкоГ схвашања о

будућој судбини душе и тела*
1. Окренимо се осталим тачкама њиховог учења. Када кажу да
ће по савршавању свега њихова Мати опет ући у Плирому и добити
Спаситеља за супруга, а они сами да ће се раставити од својих душа,
и да ће, поставши разумни духови, бити невесте духовних анђела; да
ће Демијург, кога називају душевним, ступити на место Мајке, а душе
праведних да ће наћи покој у средњем месту, и, уопште, када кажу да.
ће се слично сјединити са сличним, духовно са духовним, а материјално
са материјалним, они противрече самисеби,јер душатако не прелази
у средње место, ка сличним бићима, сходно своме суштаству, него
сходно својој делатности, јер, по њиховим речима, душе праведника
иду овамо, а душе безбожника пребивају у огњу. Јер, ако се све душе
по своме суштаству успокојавају, и припадају средњем месту просто
зато што су душе, будући да су све од једног суштаства, онда је
излишна вера, излишан је и силазак Спаситеља. А к о пак оне такво
место добијају због своје праведности, онда је то не зато што су душе,
него зато што су праведне. А ако би душе пропале када не би биле
ираведне, онда праведност има снагу да спасе и тела, јер зашто их не
би спасила када и она (тела) учествују у праведности? А к о природа и
суштаство спасавају, тад ће се све душе спасити, а ако спасава
праведност и вера, зашто се онда не спасу и тела, која, као и душе,
могу да добију непропадљивост? Јер ако праведност једно спасава
због учешћа у њој (душу), а друго не спасава (тело), у том случају она
показује или немоћ или неправичност.
2. Познато је да се дела праведности савршавају у телима. Стога,
или ће све душе нужно прећи у средње место и неће имати суд, или ће
и гела, која су учествовала у праведности, заједно са душама које су
суделовале у њој, достићи места свежа, ако само може праведност ту*У

* Свети Иримеј Лионски, "Против јереси - Разобличење о побијање лажне

гносе", књига друга, глава 29.
У овом делу које се састоји од пет књига, свети Иринеј излаже лажно учење
гностицизма (прва књига), затим га побоја аргументима философије (друга, трећа
и четврта кшига), да би на крају (иета књига) изложио хришћанску есхатологију.
Гпостицизам је јеретичко учење из првих векова хришћанства које је полазило од
тога да поседује тајно знање (гносис) којим човек треба да се ослободи илузорног и
ЗЛ02' материјалног света, тс да уђе у духовни свет коме и припада. Најзначајнији
представници гностицизма били су Василид, Валентин и Керинт, док је близак
гностицизму био и Маркион.

43
да доводи она бића која су суделовала у њој. Истинита и тврда биће
реч о васкрсењу тела у коју ми верујемо, пошто ће Онај Који васкрсава
да непропадљивим и бесмртним учини и наша смртна тела која су
сачувала праведност. Јер Бог је изнад природе; Он има хтење јер је
добар, има силу зато што је моћан, и пуноћу зато што је све-богат и
савршен.
3. Јеретици сасвим противрече себи када кажу да не прелазе све
душе у средње место, него само душе праведника. Је Мати је - кажу
они - по природи и суштаству произвела три рода бића: први, који је
произашао из немира, туге и страха, и то је материја; други, од
усмеравања (обраћења), и то је душевни; и трећи, онај који је она
произвела из созерцања анђела који окружују Христа, а то је духовни.
А к о ће бића која је она произвела због своје духовности свакако да
уђу у Плирому, а материјално као материјално остаће доле и при
распламсавању огња који се у њему налази биће потпуно уништено,
зашто онда неће све душе да пређу у средње место, где они шаљу и
Демијурга? Шта ће да уђе у њихову Плирому? Душе ће се, по њиховим
речима, налазити у средњем месту; тела ће, пошто имају материјално
суштаство, разложивши се у материју, изгорети у огњу који се налази
у њима. А са уништењем тела и преласком душе у средње место од
човека не остаје више ништа да би ушло у Плирому. Јер човеков
разум, његов ум, мисао, настројеност ума и томе слично, није ништа
засебно од душе, него су то покрети и дејства саме душе, који без ње
немају никакво суштаство. Шта ће од њих остати да би уш ло у
Плирому? Јер и они ће, ако су душе, остати у средњем месту, а ако су
тела, изгореће са осталом материјом.

Бесмисленосш учења
о пресељењу душа *1

1. Њихово учење о пресељењу душа из тела у тело можемо да

оповргнемо тиме што се душе не сећају ничег од онога шта је пре
било са њима. Сједињење са телом не би могло потпуно да уништи
сећање и јасну представу о ономе што се раније догодило. Јер ако би
оне биле створене зато да би истражиле сваки вид делања, морале би
да се сећају онога што је раније учињено, како би било допуњено оно
што недостаје и како се не би непрекидно занимале све једним и истим,
те да се не би узалуд трудиле, нарочито кад су због тога дошле у овај
свет. Као што се сада душа човека који у време одмора тела спава,
сећа много чега од онога што она сама види и што чини у снови-
ђењима, и то саопштава телу, чак понекад и после много времена -
неко на јави прича о ономе што је видео у сну - тако би она требала
да памти и оно што је чинила пре доласка у ово тело. Јер ако се душа

* Свети Иринеј Лионски, "Против јереси - Разобличење и побијање лажне

гносе", књига друга, глава 33.

44
после сједињења са телом и распростирања по свим његовим удовима
сећа онога што је накратко било виђено у сну или представљено у
уобразиљи, и уз то још само од стране ње саме, онда би тим пре морала
да се сећа онога што је чинила дуго време и током целог раздобља
претходног живота.
2. Због тога се Платон, древни атињанин који је први увео ово
схватање (У чењ е о сеоби душа не припада Платону, него Питагори
који га је усвојио од Египћана, прим.прев), када није могао да га
заштити, досетио чаше заборава, мислећи да ће на тај начин избећи
овакве потешкоће, али за то није пружио никакав доказ, него је само
догматски саопштио да, приликом ступања у овај живот, демон поји
душе заборавом пре но што уђу у тела. Тако је, а да то није ни
приметио, запао у другу, још већу потешкоћу. Јер ако чаша заборава,
када се из ње отпије, може да избрише сећање на све што се догодило,
откуд онда ти Платоне то знаш, када се твоја душа сада налази у
телу, то јест - када је она пре ступања у тело окусила од демона
напитак заборава? А к о се сећаш демона, чаше и уласка (у овај живот),
онда мораш знати и остало. А ако то не знаш, онда нема истине у
повести о демону и неосновано смишљеној чаши заборава.
3. Против оних који веле да је само тело то које узрокује заборав,
може се дати следећа примедба. Како душа памти оно што само она
види у сну и у време просуђивања приликом напрезања ума, док тело
мирује, и саопштава то својим ближњима? Кад би само тело било
узрок заборава, онда душа која постоји у телу не би памтила оно што
је давно спознала путем вида или слуха, него чим би се очи одвратиле
од предмета посматрања, ишчезло би и сећање на њих. Јер постојећи
у самом оруђу заборава, она не би могла да зна ништа друго осим
онога што види овога тренутка. Како би она могла, будући у телу, да
спозна Божанско и да га запамти, кад је само тело, како они кажу,
узрок заборава? Чак су и пророци, у време свога пребивања на земљи,
када се врате у уобичајено стање душе, памтили оно што су духовно
видели или чули у виђењу небеског, и то су саопштавали другима;
тело не производи у души заборав онога што је она духовно видела,
него душа учи тело и саопштава му о духовном виђењу које је имала.
4. Т е л о није јаче од душе, кад оно од ње добија дисање, живот и
раст, него душа влада и управља телом. Она у крајњој линији заостаје
у својој брзини ако тело учествује у њеним покретима, али не губи
своје знање. Јер тело је налик оруђу, док душа заузима место умет-
ника. Као што уметник сам по себи брзо долази до идеје, али спорије
је остварује путем инструмента, услед непокретности материјала, те
брзина његовог ума повезана са спорошћу оруђа доводи до умереног
дејства - тако се и душа, будући у јединству са телом, у одређеној
мери задржава услед тога што је њена брзина ограничена спорошћу
тела, али не губи у потпуности своје снаге и, дајући живот телу, сама
не престаје да живи. Тако она телу саопштава и остало, но не губи
знање о томе, ни сећање на ствари које је видела.
5. Стога, ако душа не памти ништа о свом пређашњем стању,
него овде добија познање постојећег, то значи да она никада није била

45
у другим телима, да није чинила ништа што сада (умом) не види, за
шта не зна, нити је знала. Него, као што свако од нас добија своје
тело кроз твораштво Божије, тако добија и своју душу. Јер Бог није
тако сиромашан и не оскудева да не би могао сваком телу да дарује
његову сопствену душу, исто као и посебан карактер. И зато када се
испуни број који је Он Сам одредио, сви уписани у књигу живота
устаће са својим сопственим телима, са својим душама и умовима,
којима су угодили Богу. Они који су заслуж или казну биће јој
подвргнути такође са својим душама и телима, у којима су одступили
од доброте Божије. И једни и други престаће да рађају и да се рађају,
да се жене и удају, да би тако род људски, сагласно одређењу Божијем,
био закључен и да би сачувао склад Оца.

Душе се сећају онога шшо су учиниле

у телу и бесмртне су*
1. Душе не само да настављају да постоје, не прелазећи из тела у
тело, него и чувају онај карактер тела који су имале док су биле
сједињене с њим, сећају се дела која су чиниле овде и која су сада
престале да чине - то је Господ веома исцрпно објаснио у причи о
богаташу и Лазару, који је нашао гтокој у наручју Авраамовом. Т у Он
каже да је богаташ познао Лазара после смрти, а такође и Авраама,
и да се сваки од њих налази на своме месту, да богаташ моли да му на
крају буде послат Лазар, коме он није давао чак ни мрвице са своје
трпезе. Господ такође говори о одговору Авраамовом, јер Аврааму
је био познат не само његов сопствени положај, него и положај
богаташа, и заповедио је онима који не желе да дођу у место мучења
да слушају Мојсија и пророке, и да приме ироповед Онога Који је
имао да васкрсне из мртвих. Кроз то се сасвим јасно види да душе
настављају да постоје и да не прелазе из тела у тело, да оне чувају
лик човека тако да могу да буду препознате, да памте како је овде (у
овом свету) Авраам имао пророчки дар, и да сваки чин душа добија
заслужено обитавалиште још пре суда.
2. А к о овде кажу, да душе које су недавно настале не могу дуго
време да тако остану, него или треба да буду нерођене, како би биле
бесмртне, или, ако су рођене, треба да умру заједно са телом, нека
знају да само један Бог, Господ свега, нема ни почетка ни краја, него
је заиста и увек исти и неизмењив. А л и сва бића која су од Њ ега
настала, која су створена и стварају се, добијају рођење и самим тим
су испод Творца свога, будући да нису беспочетна, него, по вољи Бога
Творца постоје, и настављају да постоје током дугог низа векова,
пошто им Он дарује и то да у почетку настану, и то да после постоје.

* Свети Иринеј Лионски, "Против јереси - Разобличење и побијање лажне

гносе”, књига друга, глава 34.

46
 3. Јер као што су небо изнад нас, свод, сунце, месец и остале
звезде, и сва лепота њихова, иако раније нису иостојали, добили своје
постојање, и вољом Божијом дуго време остају, тако и онај ко овако
мисли и за душе, духове, и сва створена бића никако неће погрешити,
јер све што је створено има почетак свога настајања, и наставља да
постоји док је угодно Богу да то буде и траје. У прилог оваквом миш-
љењу сведочи и дух пророчки говорећи: је р О н з а п о в е д и и с т в о р и ш е
се, п о с т а в и и х з а св а Г д а и з а у в е к (Пс. 148, 5-6). О спасењу човека он
говоријош иовако:ж олно Т е је з а ж и в о т ., и д а о с и м у д а м у с е п р о д у ж е
д а н и д о в е к а (Пс. 21, 4) - гтоказујући како Отац свега даје и то, да они
који се спасавају поживе довека. Јер живот није од нас, нити је од
наше природе, него се дарује по благодати Божијој. Зато, онај ко
сачува дар живота и заблагодари Ономе Који му га је дао, добиће и
дуге дане у векове векова (Овде се не говори о уништењу злих људи,
него о њиховом лишавању блаженства; прим.прев). Господ је онима
који су му неблагодарни објавио: а к о нисСпе б и л и в е р н и у м а л о м , к о
ће вам д а т и в е л и к о ? (О во је или слободно коришћење, по сећању,
Спаситељевих речи из Еванђеља по Луки /16,10- 11/, или је узето из
египатских апокрифних Еванђеља; наведене речи готово у истом
облику срећу се и у другој посланици која се приписује св. Клименту
Римском; нрим.прев) - показујући да они који у овом привременом
животу покажу неблагодарност Ономе К о им је тај живот даровао,
оправдано неће добити од Њега дуге дане у векове векова.
4. Но, као што тело душе није сама душа, него је присаједињено
души док је то Богу угодно, тако и сама душа није живот, него уче-
ствује у животу који јој је даровао Бог. Зато и пророчка реч о прво-
створеном каже: и п о с и ш ч о в е к д у ш а ж и в а (Пост. 2,7) - учећи нас да
је душа кроз учешће у животу постала жива, тако да се посебно схвата
душа, а посебно живот који она има. Када Бог на тај начин дарује
живот и његово непрекинуто трајање, онда је могуће да и душе, којих
раније није било, наставе своје постојање, кад Бог усхте да оне постоје
и трају. Јер у свему треба да влада и да управља воља Божија, а све
остало треба да се предаје Њему, да Му се потчињава и служи. Сад је
доста речено о пореклу и животу душе.

47
 Б ог дарује сиасење целом човеку,
који се састоји из тела и душе*
1. Бог се прославља у Своме створењу, чинећи га сличним и
налик Сину Своме. Јер Очевим рукама, то јест кроз Сина и Духа,
човек, а не део човека, ствара се по обличју Божијем. Душа и дух
могу да буду делови човека, али никако не цео човек. Савршени човек
је сједињење и савез душе, која је добила Дух Очев, са телом, које је
саздано по лику Божијем. Зато и А постол каже: м у д р о с т Г о в о р и м о
м е ђ у с а в р ш е н и м а (1. Кор. 2, 6), називајући савршенима оне који су
примили Духа Божијег и кроз Духа Божијег говоре свим језицима,
као и Он што је говорио. И ми смо на сличан начин слушали многе од
браће у Цркви, који су имали пророчке дарове и говорили у Духу
разним језицима, који су ради опште користи износили напоље
скривене тајне људи и тумачили тајне Божије: такве А п остол назива
такође и "духовнима", а они су духовни због суделовања у Духу, а не
због унижења или уклањања тела, и не због тога што су постали само
једно (дух). Јер ако неко уништи биће тела, и у виду буде имао само
дух - такво биће неће више бити духовни човек, него дух човеков или
Дух Божији. Када се овај дух, сједињен са душом, сједињује са
створењем, тад човек постаје, услед изливања Духа, духован и са-
вршен, и то је човек створен по лику и обличју Божијем. А к о у души
не буде духа, такав човек је заиста човек душевни, и будући да остаје
телесан биће несавршен: он има лик (Бож ији) у створењу, али не
добија сличност (подобије) кроз Духа и остаје несавршен. Н а тај
начин, ако неко одузима лик и одбацује дело (Бож ије), ту се више не
ради о човеку, него или о неком делу човека, како сам горе рекао,
или о нечем другом, осим човека. Зато је Апостол, тумачећи самог
себе, спасеног човека објаснио као савршеног и духовног, говорећи у
првој Посланици Солуњанима овако: а С а м Б о г м и р а д а в а с п о с в е т и
п о т п у н о , и в а с и е л и д у х ва ш и д у ш а и т е л о д а се с а ч у в а б е з п о р о к а за
д о л а з а к Г о с п о д а н а ш е Г И с у с а Х р и с т а (1. Сол. 5,23). Какав је разлог
он имао да моли за ова три, тј. за душу, тело и дух, да буду у целини и
потпуно сачувани о доласку Господњем, ако није знао о установљењу
и сједињењу ова три, и о једном истом спасењу? Зато савршенима и
назива оне који Господу показују ова три без порока. Дакле, савршени
су они, који и Дух Божији сачувају у себи, и душе и тела сачувају као
непорочне, чувајући веру Божију, тј. у Бога, и који су праведни у
односу према ближњем.
2. Зато он назива ову творевину храмом Божијим: н е з н а т е л и
д а с т е х р а м Б о ж и ји и д а Д у х Б о ж и ји о б и т а в а у в а м а ? А к о н е к о р а з а р а
х р а м Б о ж и ји , р а з о р и ћ е њ еГа Б о г ; је р ј е х р а м Б о ж и ји с в е т , а т о с т е
в и (1. Кор. 3,16-17) - јасно називајући тело храмом у коме живи Дух.
Тако и Господ говори за Себе: р а з в а л и т е о в а ј х р а м и за т р и д а н а ћ у

* Свети Иринеј Лионски, "Против јереси - Разобличење и побијање лажне

гносе", књига пета, глава 6.

48
га п о д и ћ и . А О и г о в о р а ш е о х р а м у т е л а С в о г а (Јн. 2, 19, 21). И не
само храмом, него храмом Христа (А п о с т о л ) назива наша тела у
следећим речима упућеним Коринћанима: н е знап1е л и д а су Гпелеса
ваш а у д о в и Х р и с т о в и ? Х о ћ у ли, да кл е, у зе п ш у д о в е Х р и а п о в е и о д
(1. Кор. 6,15). Тојегов ори о н ео неком
њ их н а чи н и т и у д ове блудниие?
другом духовном човеку, јер тај нема ништа са блудницом, него Он
наше тело, тј. плот, које пребива у светости и чистоти, назива удовима
Христовим, а када оно има посла са блудницом, постаје удовима
блуднице. Зато је и рекао: а к о н е к о р а з а р а х р а м Б о ж и ји , р а з о р и ћ е
њ е г а Б о г . Није ли дакле највеће богохуљ ењ е говорити да храм
Божији, у коме живи Дух Оца, и удови Христови, не учествују у
епасењу, него бивају уништени? А то да тела наша устају не по својој
природи, него силом Божијом, он говори у посланици Коринћанима:
а т е л о н и је за б л у д н е г о за Г о с п о д а , и Г о с п о д ј е за т е л о . А Б о Г и
Г о с п о д а в а с к р с е , и н а с ћ е в а с к р с н у т и с и л о м С в о јо м (1. Кор. 6, 13).

Превод с руског: Младен Станковић

49
Свеши Кирило Александријски

Беседа о исходу душе

и о страшном суду
Бојим се смрти због горчине њене. Страшим се геене бесконачне.
Ужасавам се тартара, где ни најмање топлине нема. Грозим се таме,
камо се ни трачак светлости пробити неће. Трептим кад помислим на
црва који ће разједати неподношљиво, и чијем нагризању неће бити
краја. Цептим пред ангелима страшним који ће бити присутни на Суду.
Уж ас ме обузима при помисли на дан страшног и нелицепријатног
Суда, на страхобни престо, на праведно Суђење. Стравим се реке
огњене што пред престолом тече, киптећи грозовитим пламеном чији
су језици попут мачева оштрих. Плашим се мука непрекидних. Дрхтим
пред казнама којима краја бити неће. Зебем од мрака. Тресем се пред
тамом најкрајњом. Стрепим од ланаца што никада неће бити рас-
кинути - од шкргута зуба, од ридања неутешног, од неминовних
разобличења.
Судија праведни неће позивати ни потказиваче, ни сведоке; неће
Му бити потребне туђе изјаве или докази кривице; али што смо год
чинили, што смо год мислили - све ће изнети на видело пред очима
нас грешних. Тада се нико неће за нас заузимати; нико нас неће моћи
од злострадања ослободити - ни отац, ни мати, ни кћер, нити ко други
од сродника наших, суседа, пријатеља, добротвора - нико, нико! Нити
ће нас ма шта моћи избавити - ни раздавање имања, ни голема бо-
гатства, ни гордост величине и моћи земне: све ће се то, прахом
будући, у прах и претворити. Онај ко доспе пред лице Судије сам
самцијат ће ишчекивати да му се пресуда изрекне, а она ће га, већ
према делима његовим, или од казне ослободити, или на муке ве-
ковечне осудити.
Ај,теш ко мени, тешко мени! Савестће меразоткривати, иПисма
сведочити противу мене, кривицу моју доказујући! Теш ко теби, душо,
од које злосмрадије нечистоте исходи због гнусних дела твојих! Авај
мени! Разорих храм тела свога и Духа Светога ражалостих! О, Гос-
поде, праведна су дела Твоја, и прави путеви Твоји, и неиспитљиве
намере Твоје! Због привремене насладе греховне, гле, мучим се вечно,
и због плотских сласти предајем се огњу. Н о праведан је Суд Божији,
јер призиван бејах - и не хтедох слушати, поучаван бејах - и не обраћах
пажњу на назидања; доказе ми изношаху, но ја их занемаривах. А у
оно што прочитах и познадох веровати не хтедох. Н е помишљах да је
зло за мене да остајем у немарности, лености и унинију, већ, проводећи
време у безглавом тумарању и разговорима испразним, љ убљ а х

50
наслађивати се и опијати таштином и бригама овога света; у радо-
стима и весељу световном провођах све године, месеце и дане живота
свога; и трудио сам се, и подвизавао, и страдао - али све то у метежном
и пустошном старању за ово привремено, пролазно, земаљско.
А ли каквом ће се страху и трепету изложити душа, каква јој
борба предстоји, и шта би морала стећи као попутнину за онај не-
умитни час када се буде разлучивала од тела - на овоме, авај, нисам
устављао мисли своје нити се тиме за времена занимао. При исходу
душе из тела окружују нас, са једне стране, војске и силе небесне, а с
друге - поглавари таме, непријатељске силе што под својом влашћу
држе свет злобе поднебесне, старешине ваздушних митарстава, ис-
тјазатељи (мучитељи) и надзиратељи дела наших, а са њима и ђаво,
човекоубица од искони, силан у злоби својој, чији је језик, по речи
Пророковој, попут бритве наоштрене (Пс. 52,4): "оштре су стреле у
јакога, као угљевље смреково" (Пс. 120, 4); "сједи у потаји као лав у
пећини” (Пс. 10, 9) та велика змија, отступник, пакао готов да нас
прогута, кнез над силама таме што има моћ смрти, онај, дакле, који
на један посебан начин мучи душу, предочавајући јој и побрајајући
пред њом све грехе и безакоња што их учинисмо делом, речју, у знању
и незнању, од младости па све до смртнога часа, када се душа одводи
на Суд Божији.
Можеш ли да замислиш, душо моја, какав ће те страх и ужас
обузети у дан када угледаш пред собом мрачна лица грозних и дивљих,
сурових, немилосрдних и бестидних демона? Већ само виђење њихово
страхотније је од сваке муке. На њих гледајући, душа се испуњава
смућењем, обузима је узбуђење, неспокој, жеља да се куд било сакрије,
само да их не гледа, да к ангелима Божијим припадне.
На руке А нгела примљена, и под њиховим окриљем проходећи
ваздушна пространства и узлазећи на висину, душа на своме путу
наилази на разна митарства (царине) - нешто налик на нарочите
скупине духова што будно пазе на усхођење душа, заустављајући их
и чинећи им препреке у стремљењу њиховом ка Царству. Свако
митарство као посебна скупина духова предочава души одређене
грехе њезине. Прво је митарство место где се полажу рачуни за грехе
оговарања и разузданости стомака. Овде се истражују греси учињени
речима људским, као што су лажи, клевете, заклињања, гажење
заклетви и завета, празнословљење, злословљењ е, вођење таштих
разговора, излагање светиње потсмеху, безобразне и непристојне
речи (сквернословљењ е). Том е се придодају и греси махнитости
стомачне (чревобјесија) - блудне радње, пијанство, неприлично сме-
јање, нечиста и непристојна љубљења, безобразне и разблудне песме.
А њима насупрот Ангели Свети што негда поучаваху душу и вођаху
је путем добра износе све оно што је устима својим и језиком заживота
лепо и честито изрицала: указују на молитве њене, благодарења,
појање псалама и песама духовних, читање Светога Писма - једном
речју, истављају све оно што смо уснама својим и језиком принели
као благопријатну жртву Богу. Друго митарство духова обмане и
преласти односи се на оно што смо очима својим гледали: они износе

51
 све што нам је страшћу испуњавало иоглед, што се очима чинило
иримамљивим, те дограбе свакога ко је са пристрашћем непристојне
погледе упућивао, без потребе љубопитљив (радознао) био или
необуздано очима гутао (оно чега му је ваљало клонити се). Треће је
митарство духова силеткарења - за грехе ухођења и потказивања.
Све што преластно раздражује слух наш и насладом нас злобном
испуњава налази се у њиховој надлежности: они бележ е све што смо
са пристрашћем волели да слушамо и чувају та сведочанства до дана
Суда. Ч етврто је митарство оних духова што страже над чулом
мириса: све што служи за страсно наслађивање чула мириса - мирисни
екстракти из растиња и цветова, миришљаве водице, разне масти које
разблудне жене обично користе ради прелашћивања - све је то у
надлежносги иследника са овог митарства. П ето митарство бдије над
оним што је рђаво и ружно учињено путем додира руку. Остала су
митарства - митарство злобе, зависти и љубоморе, сујете и гордости,
раздражљивости и гнева, жучне распаљивости и јарости, блуда,
прељубочинства и рукоблуда, убиства, врачања и других богомрских
и скврних дела, о којима овога пута нећемо говорити подробно, јер
ћемо то изложити другом приликом у ваљаном поретку, будући да
свака страст душевна и сваки грех имају своје иследнике и истјазатеље
(мучитеље).
Гледајући све ово и још много тога, и то далеко горег, душа се
ужасава, трепти и дрхти докле год јој не буде изречена ослобађајућа
или осуђујућа пресуда. Како је тегобан, мучаи, плачеван и неутешан
тај час ишчекивања - шта ли ће се десити? - када је душа мучена
неизвесношћу! Силе небеске тад стоје наспрам нечистих духова и
објављују добра дела њена, учињена поступцима, речима, помислима,
намерама и мислима; између добрих и злих ангела душа стоји у страху
и трепету, све док због дела својих - речи и поступака - буде или осуди
подвргнута и свезана, или оправдана и ослобођена; јер ће свако бити
свезан узама властитих греха својих. И ако се душа због побожног и
богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Ангели
Божији, и она ће се неустрашиво винути пут Царства, у пратњи светих
сила, као што казује Писмо: "И који пјевају и веселе се, сви су извори
у Теби" (Пс. 87,7). Да се испуни што је писано: "И жалост и уздисање
бјежаће" (Ис. 35, 10). Ослободивши се од лукавих, злих и страшних
духова, душа постаје наследницом те радости неизрециве. А к о ли се
пак покаже да је душа нека живот проводила у немару и неуздржању,
зачуће онај страшни глас: "Нека се узме безбожник, нека не види
славе Господњ е!” (Ис. 26, 10). И наступиће за њу дани гнева, муке,
беде итескобе, дани таме и мрака. Оставиће је Ангели Божији и узеће
је грозоморни демони, који ће је најпре без милости мучити, да би се
затим душа, везана нераздрешивим узама, стровалила у земљу црну
и непрозирну, у најдоње одаје њене, у сужањство преисподње, у
тамнице пакла, где су заточене душе грешника умрлих од постања
света - "у земљу тамну као мрак и у сјен смртни", у земљу невидела
вечног, "гдје нема промене и гдје је видјело као там а", као што казује
Јов (Јов 10, 22), онамо где вечити бол, и бескрајна жалост, и ридање

52
непрестано, и свагдашњи шкргут зуба, и несустајуће уздисање пре-
бивају. Онде је жалост многа и свагдашња. Авај мени! Авај мени! -
вапије душа. - Ох, нема помоћи мени, и никога да ме избави! - Не
може се речима дочарати та најкрајња тескоба жалосног стања у коме
се обрела душа; језик одбија да искаже боле и страдања душа што се
онде у заточењу обретоше. И нико од људи није кадар ни замислити
тога и толикога трепета и ужаса, каогод што ниједна уста људска
нису властна описати сав јад и тескобу душа заточених. Јаучу оне
вазда и без престанка, али нико да им се смилује; вапију - и нико их не
чује; ридају - но никога да их утеши, да им помоћ даде; преклињу и
лелечу - но ко ће им милост и састрадање пружити!
А онда - камо силне похвале овога света? Камо сујета и таштина?
Камо укусна јестива и насладе сваковрсне? Камо изобиље и ситост?
Камо маштарије и накане наше? Камо спокојство, камо мир? Куд ли
се дедоше имања наша? Где ли је племенитост рода и порекла? Где
лепота? Где телесна снага? Где чари женске, варљиве, пагубне? Где
дрскост бестидна? Где одећа дивна? А нечиста и гнусна сласт од
греха? О, где, где ли су они што се за мрском насладом мужелож-
ништва повођаху? Где они што се мазаху и окруживаху миомирним
уљима и мирисима? Где они што се весељаху са тимпанима и цитрама?
Куд ли се сакри високоумље оних што без страха живљаху? Куд неста
пристрашћеност према новцу и имовини и отврдлост срца што одатле
исходи? Куд отиде нечовечна она гордост што се свију гнуша и
подстиче на уважавање једино себе самога? А метежна и пустошна
слава људска? И нечистота, и похота незасита? И величина, и гос-
подство? Где је цар? Где кнез? Где старешина? Где учитељи? Где
они што се горђаху многим добрима својим, немајући састрадања
према убогима и Бога презирући? Камо позоришта, представе и
весеља? Камо исмевачи светиње, смешљивци, подсмешљиви и без-
брижни? Камо одела мекана и постеље удобне? А раскошна здања и
широка врата? Где ли су они што без бојазни проживеше век свој?
Тада, кад угледају себе без свега овога, о, како ће се само ужаснути!
И ужаснувши се, заридати! И смућење доживевши, задрхтати! Трепет
ће их обузети и бол, као жену која рађа, и. ношени ковитлацем бурним,
скршиће се! А ј, где је мудрост мудрих, где благоглагољивост бе-
седника, где ученост ташта? "Посрћу и љуљ ају се као пијани; све му-
дрости њихове нестаје" (Пс. 107, 27). "Гдје је мудрац? Гдје књи-
жевник? Гдје препирач овога вијека?” (1. Кор. 1, 20).
Помислите стога, браћо моја, каквима би ваљало бити нама, нама
што ћемо неизоставно положити рачун за сваки поступак наш, и
велики и мали! За сваку празну реч чак ми имамо дати одговор
Праведноме Судији (М т. 12, 36). И с друге стране, каквима нам се
ваља показати у томе часу како бисмо у Бога милост задобили да,
када једни од других разлучени будемо, станемо с десне стране Цара
Н ебескога? У коликој нам се мери ваља припремити за радост
неизрециву - да зачујемо слаткогласни зов Цара над царевима упућен
онима с десне стране престола Његова: "Ходите благословени Оца
Мојега; нримите царство које вам је нриправљено од постања свијета"

53
 (М т. 25, 34)? Тада ћемо наследити добра "што их око не видје, и ухо
не чу, и у срцу човјеку не дођоше, што их припреми Бог онима који
Га љ убе" (1. Кор. 2, 9); и тада нас више неће узнемиравати никаква
жалост, никакав бол нити каква бојазан. И зато чешће на то помиш-
љајмо!
Старајмо се да замишљамо и бесконачне муке грешника, и стид
који ће осећати пред лицем Праведнога Судије, када, доспевши на
страшни суд, не буду кадри ни речи изустити у одбрану своју. Какав
ће их срам обузети када буду одвојени са леве стране Цара! Каква ће
их тама прекрити када им Господ проговори у гневу Својем и јарошћу
Својом збуни их (Пс. 2,5), и када им рече: "Идите од мене, проклети,
у огањ вечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим" (Мт.
25, 41). Јаох, јаох! Каква ће жалост и бол, каква тескоба, трепет и
страх какав обузети дух њихов, када зачују страхотни глас свију сила
небесних: "Вратиће се у пакао безбожници" (Пс. 9,17). Да силног ли
ужаса! Какав ће се плач, и ридање, и вапај зачути из уста оних што их
одводе на горко и вечито мучење! Како ће јецати, лелекати и патити!
А ј, како је језиво то место где је ридање непрестано и шкргут зуба,
које се тартаром назива, а кога се и сам ђаво страши! Грдна ли при-
зора: геена са огњем што се не гаси, огњем што букти али не светли,
и црв који не спава и све разједа! Л еле и куку! Каква ли је тек тама на
том месту у које никаква светлост никада не продире! И какви ли су
- ох, жалости! - ти немилостиви и свирепи ангели постављени за
истјазатеље на мукама, што срамоте болно и сурово туку! А они што
су на мукама из све снаге вапију и ридају, али нема никога ко би их
избавио; гласом својим ка Господу вичу, али их не чује ухо Његово. И
тада такви дођу у познање ништавности свега житејског и земаљског,
и огади им се све што овде држаху за добро и вредно, и насладе
негдашње дођу им горче од жучи и свакога отрова.
А ј, тешко грешницима! Гле, праведници стадоше с десне стране
Оца, а ови се жалосте. Сада, докле грешници ридају, праведни се
веселе; праведници у заклону Вишњега почивају, а грешници у муци
и јаду. Тешко, тешко грешницима! Они осуду себи примају, а пра-
ведници, гле, славу и хвалу. Ох, јада! Докле се праведни сваким добром
наслађују, дотле чемерни грешници у свакој оскудици пате! Да грдног
ли стида! Докле се праведници чествују, дотле грешни унижење трпе!
Праведници у светости благују, грешници у огњу не мирују. Правед-
ници у слави пребивају, грешници у бешчашћу труну. Праведници се
у свете обитељи настанише, грешници занавек изгнани бише. Пра-
ведници чују позив себи: "Ходите благословени Оца Мојега, насле-
дите Царство које вам је нриправљено од постања свијета", а греш-
ници глас који говори: "Идите од Мене проклети у огањ вечни који је
уготовљен ђаволу и ангелима његовим". Праведници у рају добрују,
грешници се у огњу неугасивом злопате. Праведници ликују, греш-
ници пак свезани испаштају. Из уста праведничких појање, из уста
грешничких ридање. Праведници трисвету песму узносе, грешници
троструко проклетство своје оплакују. Праведници се слаткопојем
наслађују, грешници због своје несрећне погибли страдају. Правед-

54
ници у недрима Авраамовим благују, грешници у врелим таласима
Велијаровим испаштају. Праведници у спокојству, а грешници у
неспокоју и смућењу пребивају. Праведници благодаћу орошавани, а
грешници огњем паљени. Праведници се веселе, а грешници од силне
туге сахну и суше се. Ето праведних у величанству, а грешних у тру-
лежи. Праведници се већма узвишују, грешници се све дубље сур-
вавају. Праведнике светлост окружује, грешнике пак тама непро-
зирна. Праведници блаженством испуњени, а грешници сметени и
утучени. Праведници се созерцавањем Бога наслађују, а грешнике
пламен огњени пали. Праведници се сасудима изабраним показаше,
грешници лак сасудима адовим. Праведници су попут злата жеженог,
сребра очишћеног, камења драгог, многоценог, а грешници ништа
друго нису до дрва, слама, сено којима се ватра потпаљује. Праведници
су пшеница царска, а грешници кукољ погибли. Праведници - семе
изабрано, а грешници - коров и храна огњу. Праведници су со бо-
жанствена, а грешници - задах и злосмрадије. Праведници - чисти
храмови Божији, грешници - скврна обиталишта демона. Праведници
у светлим одајама благују, грешници у безданој провалији тугују.
Праведници у блиставој светлини, у светлости лучезарној, а грешници
у мрчави непрозирној. Праведници са Ангелима, грешници са демо-
нима саживују. Праведници у светлости, грешници у тмини. Пра-
ведници Светим Духом (Параклитом) тешени, грешници са демонима
љутим злострадањем мучени. Праведници пред престолом Влади-
чиним стоје, грешници пред мраком непрозирним. Праведници свагда
на лик Христов погледају, а грешници су без престанка са обличјем
ђавола суочени. Праведници се тајнама Божијим од Ангела поучавају,
грешницима демони своје тајне откривају. Праведници молитве
узносе, грешници плач и ридање непрестано. Праведници у вишњим
насељима пребивају, грешници у низинама гмижу. Праведницима је
место на небесима, а грешнима у бездану. Праведници у живот вечни
достигоше, грешници у погибли смртној завршише. Праведници у
руци Божијој добрују, а грешници са демонима саживују. Праведници
у општењу са Богом пребивају, а грешници заједничарима сатане
постадоше.
Теш ко грешнима, када их разлуче од праведника! Теш ко греш-
нима, јер се дела њина на видело износе и помисли срца обзнањују!
Теш ко грешнима, јер лукаве намере њихове разобличене бивају, и
плетива злих помисли што их испуњаваху одмотавају се и истражују,
и мисли одмеравају! Теш ко грешнима, јер су мрски Ангелима светим
и гнусни пред лицем мученика Христових! Теш ко грешницима, јер
их из одаја изгоне! Јаох, какво тада кајање наступа! Јаох, какве туге,
какве беде, јаох, какве буре ш тосетада подиже! Страшноје разлучен
бити од светих, и још страшније разлучити се од Бога! О, какво је то
бешчашће - по рукама и ногама свезан и у огањ бачен бити! Како је
болно и како тужно у таму најкрајњу послан бити, да шкргут зуба
испушташ и копниш у тешком и непрестаном злострадању. Како је
језиво када се језик од пламена суши! И како невесело за кап воде
кумити, и не добити је! О, чемерно је у огњу се мучити, вапијати и

55
ридати, и помоћи не видети. Јер онде је честар непроходни и амбис
бездани. Неће отуд сужањ главе извући, и неће изласка бити ономе
ко је у заточеништву тамошњем; зидови су тамнични непробојни, и
стражари љути и свирепи, и сам затвор без зрачка светлости; узе
неразрешиве, окови се скинути не дају. Слуге адскога онога пламена
дивље су и сурове; оруђа им за мучење страхотна; нокти чврсти и
несаломиви; жиле волујске бритке и болне; катран ужарени мутан и
прокључао; мучењу томе сметлиште је поприште; седишта до усијања
загрејана; врелина неиздржљива, црв воњав и злосмрадан; за милост
и опроштај не зна тај суд; судији је лицепријатије страно; нема за-
узимања за ослобађајућу пресуду; и лица су силника посрамљена: вла-
стела, гле, убога постаде, цареви обништаше, мудраци разум изгу-
бише, слаткоречиви беседници безгласним се показаше, богати у
лудости ту предстадоше.
Не чују се притворне речи ласкаваца; све неистине и лажи лукаве
обелодањене су; неправда се тврдица показала; воњ гуши сребро-
љупце; скривена поквареност лицемера на видело је избила; гнојни
чиреви што прекривају осуђене кривици су њиховој сразмерни, јер је
све откривено и обзнањено. Тешко грешницима, јер су пред Богом
нечисти, скврни и мрски! Душе њихове иловачом се начинише и
оскврнише! Какво се заударање шири од тела њихових због блуда
што починише, због незаситости блудничења и блудног преједања!
О, колико су оскврнили и тела и душе своје, не очувавши светле
одежде крштењске! Како су се ови несрећници за живота без стида и
срама преједању и раскалашном пијанству одавали, сврх сваке мере
пунећи утробу своју, за уздржање не знајући и не задовољавајући се
неопходном мером задовољења потреба својих, јер су богатство своје
на чулна задовољства расипали, попут свиња се у чулним сластима
ваљајући, дане и године живота свога у нечистим помислима, злим
намерама, празнословљу и певању разблудних песама проводећи!
Како су у слепилу своме изменили срце своје, не примивши у ум
чињеницу да су се са Христом сјединили и од ђавола одрекли! Колико
су се од истинитог пута удаљили, у тами незнања ходећи, сновима се
лености предајући и на дно се адово уривајући! Како су се од светлости
врлина отуђили, греховну тмину узљубивши, да би греховним путем
злобе ходили! О, како ли заборавише на долазак Господа Бога и Спаса
нашега Исуса Христа, на безбројна и неиспитљива доброчинства
Његова! И како су уопште могли да, већ благодаћу светога крштења
очишћени и Духом Светим освештани, миром духовне радости укра-
шени, ништавне, гнусне и ненасите сласти ради тако велике дарове
потцене и духу се блуда и прељуботворства потчине? Теш ко онима
што синовство Богу оставише и сластима се овога света приволеше!
Теш ко онима што се мудрошћу овога света залудеше! Теш ко онима
што таму греховну узљубише! Теш ко онима што се од светлости
истине удаљују! Теш ко онима што у мраку греха ходе! Теш ко онима
што светли дан Богопознања оставише! Теш ко онима што се зле-
худом обичају смехотворства одају! Теш ко онима што се украсима
свакојаким ките да би душе људске у нечисте блудне насладе сур-

56
вавали! Уистину, претерано украшавање себе самога удица је ђа-
волова; а онима што за спасењем жуде и за њиме трагају тај је обичај
мрзак. Теш ко онима што једни на друге клевете изричу! Теш ко до-
ушницима и онима што раздоре и немире изазивају! Теш ко криво-
клетницима сластољубља ради! Тешко онима што заклетве своје газе!
Тешко стомакоугодницима, којима је трбух бог (Ф ил. 3, 19). Теш ко
пијанцима!
А л и благо ономе ко се у овоме животу унижава и смирује Бога
ради; узвисиће га Свевишњи Бог, и А нгели прославити, и неће се на
суду наћи са леве стране престола Господњег! Блажен је муж што је
у молитвама постојан, у постовима трпељив, у бдењима радостан,
борећи се и сан одгонећи, вазда готов да ради славословљења Божијег
колена преклони, да се у прса удара, да руке своје шири, очи ка небу
управља, мисао уставља на Ономе што седи на престолу славе, што
испитује бубреге и срца (Откр. 2,23). Јер ће се такав вечним добрима
насладити и пријатељем, братом, сином и наследником Божијим
назвати; и лице ће његово засијати као сунце, у дан судњи, у царству
небеском. К о истину љуби, пријатељ Божији постаје, а ко је лажи
вичан, са демонима другује. Коме је обмана мрска, проклетства се
избавља. К о искушења подноси, пред престолом Христовим исповед-
ничке венце прима. Ко у неприликама роптањем и негодовањем, а у
жалости унинијем и хулом даје одушка себи, пао је у преласт и таквоме
нема уздања. Човека кротка, тиха, смиреноумна Бог хвали, А нгели
славе и људи чествују. А човека гневљива, јаросна и жучна ненавиди
Бог; такав се храни плодовима горчине бесовске, вином се змијске
јарости опија и отров аспиде испија, од кога лека нема. Чисти срцем
славу Божију созерцавају, а они што ум свој оскврнише и зло учинише
лице ђавола гледају. Они што рђаве и штетне мисли противу ближњих
имаху сами себе од удеоничарења у божанском одлучују. Онима што
се миришљавим мастима мажу, лица своја белилом и руменилом
прекривају и драгим се камењем украшавају не би ли уловили и
преластили душе других жељама нечистим, похотама непотребним и
угађањима сатанским, таквима у дан суда међу људима благоча-
стивима и вернима места бити неће, већ ће скупа са онима што за-
повести Божије презираху у злострадањима испаштати. К о је са
страшћу на туђе добро и лепоту погледао, рајске се красоте лишава.
Они што се падовима туђим радују сами се у грех строваљују. Они
што за туђим чезну губе и оно што је њима припадало и у пропаст
одлазе. Гордељивци, ташти, човекоугодници са ђаволом осуђени би-
вају. Лицемери се са сатаном злопате. Они што тело своје преко мере
и потребе питају, душу своју гладном остављају. К о греши при пуној
свести и без принуде, а затим се не каје, бива мучен са неверницима.
Онима што говоре: "у младости намје дозвољено грешити, акајаћемо
се у старости" ругају се демони и прелашћују их, јер такви греше
свесно и слободном вољом, или пристају на грех, и не бивају удо-
стојени покајања, већ их у младим годинама смрт покоси, као негда
Амона цара јудејска, који прогневи Бога нечистим намерама и сквр-
ним мислима својим. Ускомешаше се у мудровањима својим они што

57
 веле: "сутра ћемо се већ покајати, а данас ћемо грех учинити", и по-
мрачи се неразумно срце њихово; јер такви и данашњи дан упропа-
стише оскврнивши и развративши тело своје, душу упрљавши и ум
помрачивши, мисао замагливши и глас савести заглушивши, а да ни
помислили нису да ће их можебити колико сутра изненадна смрт
уграбити.
Они што блудне падове своје не оплакују, и над грехом пре-
љубочинства не ридају, и муке покајне због оскврњења мужелож-
ништвом немају, и горко не ридају гнусобе малакије (рукоблуда) ради
- нико међу њима није кадар кајати се искрено због пређашњих греха
својих и будућих се клонити. Они што за изгубљеним благом душе
своје не трагају, неће стећи ни оно што бива обраћено на спасење;
они што не воде рачуна о нагомилавању губитака и штета својих, не
само да добитка имати неће, већ ће и главу изгубити; они што се у
благоразумности не труде и у молитвама не страже робови својих
таштих и стидних помисли постају, и, већ заробљени будући, тога се
злехудог обичаја и нехотице, мимо своје воље држе. Који су на бо-
гослужењу немарни, многога бивају лишени. Који са вољом и пажњом
Свето Писмо не слушају, већ се сањивости и лености предају, са пет
лудих девојака заточени биће изван одаја Небеског Женика. Они што
занемарују пост као средство што одводи спасењу у стомакоугађање
се заглибљују и бивају побеђивани гресима што противу њих блудном
похотом војују. Они што нису одржали заповести Божије бивају
рањени од демона и на пакао се огњени осуђују. Они што се од Цркве
Божије и Светих Тајни удаљују, непријатељи Божији и другови демона
иостају. И јереси безбожних јеретика биће посрамљене, и род ће
невернички пропасти попут војски јудејских, каогод што ће уста
богоборних Јевреја замучати. А када седне на престо Свој Онај што
срца и бубреге испитује, оштрије од свакога двосеклога мача, про-
дирући све до раздеобе духа и тела, удова и мозга, и судећи свакој
помисли и свакој мисли што из срца исходи - тада се неће очима твојим
открити тек делић некаквог мноштва, но ће све бити обелодањено,
све обзнањено. Тада се вук неће моћи скрити испод руна овчијега,
нити ће спољаш њи изглед поступака моћи прикрити унутарње
помисли. Нема саздања које Саздатељу своме не би добро знано било,
већ смо сви обнажени и до краја откривени пред очима Његовим.
И стога, наоружајмо се заповестима Божијим противу плотских
страсти; смиримо помисли горде; устанимо на борбу са ђаволом;
озаримо мисао своју бодрошћу духовном (трезвљењем); грешне ж еље
угушимо; постарајмо се да стекнемо свагдашњу готовост и љубав
према молитви, ум трезвен, мисао бодру, савест чисту, уздржање не-
престано, пошћење усрдно, љубав нелицемерну, чистоту непатворе-
ну, целомудрије нескврњено, смирење истинско. Потрудимо се за-
добити неуђутно псалмопојање, читање без надимања, колено-
преклоно стајање без гордости, мољење непресушно, живљење чисто,
речи наших истинитост, стр ан ољ убљ е усрдно, м илостивост без
оклевања, трпљење благоугодно. Зауставимо бујицу жучи своје, гнев
искоренимо, удаљимо од себе униније, јарост одсецимо, тугу одба-

58
цимо, среброљубље згазимо, да се какогод смрти што васцели род
људски коси не устрашимо, и пред упропаститељем душа не за-
дрхтимо.
Истинска је једино она смрт која душу од Бога удаљује, а не она
што је од тела разлучује. Јер Бог је живот; и ко себе самога од Њ ега
одваја, тај умире и нема смелости пред Богом, јер се од живота удаљио.
Истинска смрт јесте смрт од ђавола. Отац смрти, ђаво, као добро
наоружани бојовник чека да нападне на нас у дане свете и да нас сво-
јој власти потчини, како би потом рекао: "Победих војнике Христо-
ве, женску им лепоту показавши; преластих слух њихов; погубих их
гордошћу и стомакоугађањем; у похотама их заплех; пијанством их
саблазних; одгурнувши их од Бога, стровалих их у бездан блуд-
ничења".
Н е дајмо демонима нечистим да нам се изругују; јер Бога Самога,
себи Спаситеља, демонима погубитеља, имамо. Жртвено тело ово на
себи носећи, нећемо смрти избећи, али се ни смутити нећемо, но се
мужанствено дићи на борбу са демонима нечистим, све до победе.
Будемо ли у срцу носили страх Божији, а сећање на смрт у души -
нека демона, макар се и сви до једног противу нас оружали, неће нам
моћи наудити, већ ће се попут овнова што у зид узалуд ударају по-
казати; залуд сва упињања њина, пошто ће бедем душа наших ста-
меним и неразоривим наћи, јер ће с нама Господ Бог наш бити, Коме
приличи слава, част и моћ навек века. Амин

Превод с руског: др Ксенија Кончаревић

о
59
Свеши Јефрем Сирин

Размишљања крај Гроба

Једном приликом запитао сам истину: "Чији је ово гроб? И ко је
тај што у њему лежи? Јер ми ништа од онога што видим то не казује."
А истина, коју ово запитах, даде ми овакав одговор: "Славни
цар погребен је овде; дођи и погледај колико је унижење његово. А
крај њега лежи сиромах, и ништа их не разликује."
Приђох плочи гробној и најпре разазнах сиромаха. Он беше
дубоко спуштен у земљу, и лобања му већ би обезличена.
Обавијено паучином, у праху лежаше тело његово; зубе му не
прекриваше кожа, уста му прахом испуњена беху, а кости, обнажене
од плоти, предочаваху само слику трулежи и праха.
Угледавши тога убожника у толиком унижењу, помислих: "Онај
ко владаше народима зацело није толико унижен."
"К ао што је овде, - расуђивах ја, - цар узнесен над сиромахом,
тако је и у гробу тело његово у већој слави него ли тело сиромахово."
Па ипак, и њега, место гордељиве славе, гнусоба прекриваше, и
тело му лежаше у праху, а не на престолу величанства.
Од лобање му, место свакојаких миомириса, само злосмрадије
исхођаше, и место сваковрсних раскошних украса једино трулеж гроб
тај испуњаваше.
И тада уздахнух и рекох: " А ј, како дубоко свака величина пада!
И колико страшно унижење сваку славу очекује!"
" Био цар или просјак, у гробу ниједан од њих није изнад другог. ”
И зато, човече, не уздај се у богатство: оно ће овде остати; не
полажи наду своју на оно што поседујеш: јер имање неће у шеол (хебр.
ад - прим. прев.) с тобом поћи.
Н е уздај се, човече, у лепоту своју; та она ће у гробу иструнути.
Видех како се незасити ш еол пуни, али никада није до краја
испуњен; што више мртваца у њега улази, то му се чељуст већма
разјапљује.
Н еизбројиве хиљаде и богатих и убогих онде леж е; видех
безбројно мноштво оних што онде леже, међу собом непомешани.
Они нечујно леже у гробовима својим; немају ни гласа, ни осе-
ћања; нико није кадар устати и ослободити се заједно са пријатељем
својим.
Ни силници нису кадри ништа стећи у шеолу; ни моћници, ни
гордељивци онде нису у стању над другима узвисити се.
Не могу се тамо сластољупци насладама препуштати, каогод што
користољупцима тамо нема умножавања богатстава својих.

60
 И цар и злато његово у гробу леже, и не користе једно другом; и
богаташ и ризница његова онде пребивају, и једно не користи оно
друго.
Лежи у гробу грешник, и са њим неправда његова, која у геени
остаје; лежи у гробу и праведник, и са њим сва страдања његова, ради
којих га рај чека.
Лежи у гробу убоги, са њим и милостиње његове, и царство га
очекује.
Пажљиво се загледах у кости богатих и убогих - јесу ли заиста
кости богаташке лепше од костију сиромашких?
А ли онде красота леполиких ишчезе; ишчезоше раскош и слава;
и они што се у свилу одеваху онде обнажени, црни попут угља,
пребивају.
Посве обезличени леж е они што негда лице своје умиваху;
мољци источише очи ради којих се негда није жалило украса.
Онде леже они што се разонодама препуштаху, у одвратни гнус
прометнуше се; онде пребивају они што велелепност љубљаху, и што
ништа постадоше.
Онде су они што гордост узљубише, и мрзак је изглед њихов;
они што љубљаху да вазда први буду ничице падоше лицима својим.
Гле, пријатељи испразне учености ума су лишени; љубитељи
презреног богатства ни хлеба насушног крај себе немају.
Заједно онде непријатељи леже, и кости су им помешане.

Победа Христова над смрћу

На мене се угледајте, несрећници; за мном ходите, убожници, и

немојте тужити због тога што међу ништавним дошљацима почивате.
Нека за мном пођу горди, који се пред сабраћом богатством
преузносе. Нека на мене гледају они миловидни, који се спољашњости
других смејаху.
Од мене се мудрости научите, ви бесрамни презритељи твари
Божије; од мене се уразумите, ви што се премудрости Творчевој
подсмевасте.
Научите се од мене благоразумности, ви лепотани што се про-
лазном лепотом гордите.
Младићи богато нагиздани, задрхтите од оног ужаса који је мене
у стање трепета довео.
Дан и ноћ плачите за собом, девојке; јер не знате како је ужасна
земља у којој ћете обиталишта себи наћи.
Читава та земља јесте земља мртвих; страхобни мрак чувар је
ризница њених; владарка њена, смрт, свакога дана риче попут лава.
Горостаси онде везани леже, и црв растаче тела њихова; без-
гласна су уста мудрих и гле, у ш еолу они смрадном нечистотом по-
стадоше.
И младиће и девојке смрт коси на раскршћима својим, свакога
дана без престанка чари њихове губећи.

61
 Смрт је те земље господарица; слуге у њој су убице; ни гос-
подарица ни слуге њене за милосрђе не знају.
Сила те злобне господарице лежи у војсци мрачних духова,
губитеља рода људскога.
Свакога дана они смрти на услузи стоје, а она седи у својој одаји,
окружена војскама ликовањем испуњених оријаша.
Сагиње главу своју Адам и пленом змије постаје; вапије од муке
и болести, али несрећнику помоћи нема.
Исполини, синови Сифови и Јенохови, ти славни и прелепи го-
ростаси што на себи мане нису имали, сви су у шеолу смрћу покошени.
Ко ће ужасе те земље дочарати? К о ће описати каквим је стра-
хотама она окружена? Свако ко у њу крочи задрхти.
Вратар је онде смрт, стражари утамничених - демони, нристав
је трулеж што лепоту телесну прождире.
Авај! Шта се то са мном збило, браћо моја? Плачите и ридајте
због мене несрећнога; ш еол ме утамничи, смрт разјапи на ме чељуст
своју.
Видим како она распадању тела прелепих девојака предаје, како
се све чари њихове у шеолу у одвратну трулеж претварају.
Да ли је ико, браћо моја, могао да се из те земље спасе и исприча
шта се онде збива, да онише све патње којих су пуне улице њене?
Ридајте, браћо моја, за собом, и свакога дана један другога опла-
кујте; јер ћете онде бити лишени љубави и друштва оних које
љубљасте.
Весели се и радује смрт, ликује ш еол и муком мучи, с радошћу
отвара врата своја и родове и покољења људска гута.
И каогод што је тај свезли мучитељ навикао оне најдивније про-
ждирати, тако је прогутао и у земљу своју одвукао О ног Најпре-
краснијег и Најсветијег.
У тамне одаје своје увео је Горостаса и сакрио Га онде.
А ли са свим величанством Својим устаде Силни, свеза смрт у
њеном властитом станишту, у окове врже и збаци мучитеља што се
над човечанством узвишаваше.
Он потпуно разори шеол незасити, који прождираше и на муке
бацаше чак и тела светих; Он повика, и демони затрепташе, и тама
задрхта од гласа Његова.
У ужас Он баци чете и војске смрти; стење у оковима својим и
гласно вапије ш еол на поседима својим.
Оглашава се у њему гласом својим Лав - и сва су врата његова
срушена; падоше зидови сластољупца, сагнуше главе оријаши његови;
јер страхобно и силно у њему глас Орла - Христа, Сина моћнога Бога,
одјекује.
Посрамљена је сада смрт: клонула је глава онога смутљивца који
умисли Богом постати. Глас Христов у царству погиблифазлеже се,
и смутљивац паде и клону главом својом.
Христос позва Адама из тмине у коју беше сурван и каза: "Где
си, Адаме дивни, ти што негда саветом жене своје прелашћен би?
Устани сада, ти прекрасна, устани ти величанствена и оскврњена
слико; гле, смрвљена је глава змијина, и смрт и сатана погубљени.

62
 Устани кроз Сина Јединородног и прослави Оца и Духа. Он чеда
твоја васкрсе, да живот у брачној одаји наследе.
Устани, Адаме дивни, руком Очевом саздани; гле, Едем - оби-
талиште твоје, рај који си био изгубио, чека те.
Устани, скупа са чедима својим васкрсни силом Онога К о те у
лочетку сазда. Већ одавно за тобом рајско дрвеће тугује.
Устани, предивни, подсмехни се мучитељу који плот твоју му-
чаше; згази главу ове змије која жуди да прождире птиће твоје."
Устаде Адам, поклони се Господу Који сиђе да га потражи и
рече: "Са чедима својим скупа клањам се Теби, Господе, Теби што
нас пале походи да би нас подигао.
К лањ ам Ти се, Господе и Боже мој, благодаримТи, Спасе, Који
избављаш живот наш од смрти што се тако дуго удима мојим изру-
гиваше.
Молим Ти се, Боже мој, не остави ме, Господе, у земљи овој, да
ме не би више мучио тај убица од искони.
Свакога нека посети милост Твоја, Животе наш и Светлости
наша; јер си нас и у почетку, по доброме извољењу Своме, у рај на-
станио.
Некада у рају ја зачух глас Твој и скрих се, јер наг бејах; али у
месту погибли, где лежах, зачувши глас Твој, духом се крепим.
Нека Ти је хвала, Господе, што ме спасаваш! Нека Ти је хвала
због тога што васкрсаваш мене мртвог!
Читав род наш приноси Ти благодарење за то што нас, мртве,
васкрсаваш.
Нека Ти је хвала од вишњих, које у почетку узвиси заповест
Твоја; нека Те признају и нижњи, које васкрсава наредба Твоја!
Божанству Твоме хвалу пева васцела васељена и све што је у
њој. Нека Ти је хвала од свих уста, јер си једини Ти хвале достојан!"

О сећању на смрт

Не заборављајте, браћо, где сте сада и где ћете изјутра осванути.

Неки колико јуче у домовима својим збор збораху, а сада у гробовима
муком муче. Блажен је онај ко се у овоме дану онога будућег сећа.
Упоредите један дан са другим. Дани су попут путника; не на-
лазећи себи сталног обиталишта, чак ни не тражећи себи места где
би отпочинули, један другога и сустижу и растају се. Б лаго оном ко
ка Господу нашем отиде!
Смрт приклања ухо своје, слушајући где намислисмо лето, а где
зиму провести, и спушта на нас грабљиву руку своју. Благо ономе ко
на то да је смртан помишља!
У двојице браће руке стиснуте; ненадано између њих смрт прође,
и гле, један је уд од другог раздвојен, један део од другог растављен.
Благо ономе ко ка Господу нашем отиде!
Смрт и моћнима живот одузима, сагиње их к земљи и у трепет
доводи биће њихово, крај врата кућних скромни сандук приправља

63
им, у ш еолу моћне кости њихове слаже. Благословен Онај Који
посрами смрт костима Јелисејевим!
Долази смрт и граби оне што се браком саставише; брачна
постеља опустеће, радосне песме у вапај се претворити, ликовање на
плач изаћи. Благо теби, девственице, што си се брака одрекла!

Пролазност природе људске

Ходите, браћо, погледајте ово труљење у гробовима. Како ба-

хато смрт царује, како страшно човечанство упропашћује и с пре-
зиром га граби! Гле, она Адама посрами, и гордост света уништи.
Човечанство се у шеол стровалило, и онде се предаје труљењу; али
једнога дана живот ће иримити. Обнови васкрсењем твар Своју, Ти
Који си милошћу испуњен!
Ходите, погледајте на те црве што тела расиаднута прекривају,
тела што су у великом мноштву у граду мртвих Амони (Језек. 39, 16)
смрћу погубљена. Тамо, као видљива слика распадања, мртва тела
мољцима и црвима изједена леже, лешеви што никакву гордост не
штују и сваког заблуделог посрамљују, сваког ко јури за пустоши
овога чемерног света.
Ходите, љубљени и дивни. и у гробу, том месту жалости, страшан
ћете призор разазнати: гле, свака красота људска онде трули, сваки
украс у прах се претвара, и, место мириса, смрад трулежи што се
оданде шири свакога пролазника далеко одгони; стога се нико онамо
приближити не може, нити на ближњега свога погледати.
Ходите амо, кнезови и силници, ви што се гордости приволевате,
погледајте до каквог унижења род наш доспева, и немојте високо
ценити звучних звања својих; јер њима је крај смрт. Б ољ е од све-
укупног мноштва премудрих књига мртва тела ова свакога ко поглед
свој на њих управља уче да ће се човек сваки на крају у овај бездан
унижења сурвати.

Осећања човека на самрти

Благословен Онај Који у почетку, по доброти Својој, природу

нашу сазда, и Који ће при крају времена, по љубави Својој, учинити
обновљење наше.
Из нраха ће устати сва твар да Ти одговор даде, Господе; нека
ни ја не будем посрамљен пред војскама оних што су у светлост
обучени.
Остај у миру, жалостима испуњено привремено обиталиште моје;
бреме грехова мојих не допушта ми да у царство уђем.
При крају свакоме праведни суд и испитивање предстоји, па шта
ћу чинити ја? У трепет ме доводе прегрешења моја.

64
 Молите се за мене Благоме Господу сви ви, браћо моја, како ме
:оеме грехова мојих у ономе часу угушило не би.
Гле, приближава ми се А нђео смрти хотећи да ме у трену лиши
:>пштења са свима што су ми блиски.

Победа Христова над смрћу

Благословен Христос! Он нама мртвима наду на живот дарова,

н род наш утеши тиме што ћемо се, премда се сада распадамо, ипак
опет обновити.
Почујте, ви смртни, тајну васкрсења; она је до овога дана и часа
скривена, али ће у последње време у светој Цркви обзнањена бити.
Три дана Исус дошљак у смрти бејаше, и Он сужње њене избави,
обиталиште њено похара, подиже род наш.
Горђаш е се и преузношаше негда смрт, говорећи: "Јереји и
цареви заточени су у становима мојим."
А л и славни војитељ изненада продре у царство смрти; крадомице
уђе онамо глас Њ егов и славу смрти оконча.
Мртви у шеолу мирис живота осетише, те стадоше један другоме
објављивати да је надање њихово испуњено.
Смрт спочетка над смртнима цароваше, докле једини Владар не
заблиста и докле крај гордости њезиној не учини.
Глас Његов, слично одјеку силнога грома, до умрлих допре и
обзнани им да су од ропства избављени.

Размишљање крај гроба

Једаред приседох крај гроба у који ћу ускоро положен бити, и

мисленим оком посматрах мртва тела што онде беху.
И спазих онде тела некада пријатног изгледа где су у прах пре-
творена; на образима миловидним све црте изнакажене постадоше.
Видех лепо грађена тела где прострта у праху леже: распаде се
обличје њихово, иструле плот њина.
Разазнах онде прекрасне црте лица обезличене, и удове лишене
складног саодноса, међу собом помешане.
Видех очи како јаме дубоке постадоше, а красноречива уста
опазих како занемеше, немајући више пријатно устројство своје.
Приметих како лепа боја тела ишчезе и у прах се претвори, и
голе кости угледах једне од других одвојене.
Видех трулеж природе наше, и дубок пад и унижење њено; и у
ужасу дивљах се колико нас је сатана понизио.
И мене ће ово исто задесити, замишљах у уму своме; и ја ћу убрзо
бити у таму заточен; помислих на то, и сузе ми из очију потекоше.
Подигох поглед на пријатни ваздух, погледах и на обиталиште
шеола, и видевши шта ме тамо чека, ридајући горко сам над собом
заплаках.

65
 Замислих лепоту природе и распадање које ће је сустићи, и у
великој тузи сузе пролих због онога што Адам нама, синовима ње-
говим,учини.
Представих себи како људи живе у овом толико жуђеном свету,
а потом у гробовима труну, и заридах горко.
Погледах на живе на земљи и мртве у гробовима и задрхтах,
ужаснут оним што људе чека.
Данас нам још реч на земљи казују, сутра смо у шеолу безгласни;
данас нас људи још лепотом привлаче, сутра су обезличени и од-
вратни.
Данас нам човек насладу пружа мирисима својим, сутрадан се
од тела његовог задах шири; данас још земљом ходи, сутрадан му
ноге непомичне.
Данас заповеда и узвишује се на земљи као бог да је, сутрадан
је, непомичан и нем, у тами међу мртвима заточен.
Славан беше Адам у почетку, али је крај Адамов низак и мрзак;
почетак у рају, крај у тами.
Узвишен и славан у почетку, дубоко унижен постаде Адам при
крају; почетак је његов међу рајским дрвећем, крај пак у мраку шеола.
Ж уђено беше прво обиталиш те његово, одвратно и ужасно
последње станиште. Прво бејаше на висини величанства, потоње - у
праху земаљском.
Славан беше први предео његов; у другоме он многе трудове
носијаше; последњи је горак, мрачан, сваком жалошћу испуњен.
О, како је то страшан ударац! Какав дубок пад и са колике
висине! Из рајске обитељи он се у гроб сурвава!
Место да са дусима беседимо и у рају пребивамо, плот своју ми
као плен мољцима, и трулежи, и црвима предајемо.
Место првобитне славе у коју Адам у Едему оденут беше, гроб
његов трулеж и мољац окружују и разједају.
Она дивна грађа и спој удова, у почетку обликована од Оца,
иоставши леш у гробу, у легло црва претвори се.
Из Едемске славе, у коју Адам узнет беше, синови се његови у
ш еол стровалише, и трулеж им плот разједа.
Такав пад горки због греха Евиног сустиже нас; прамајка сама
баци чеда своја у унижење, смрт и трулеж.
Сатана злоковарно (лукаво) преко змије Еву опчини, а преко
ње главу рода нашега саблазни. И ово нас упропасти, до тако жалосне
срамоте доведе.
Ето шта заиста видех, браћо, ето о чему размишљах у уму своме,
седећи покрај гроба.
Док гледах на мртваце што онде почивају, у уму моме стадоше
се мисли ројити, на нешто скривено наводећи ме.
Увидео сам и разазнао сада, љубљени, да је смрт слика правде
Божије; јер она све без разлике граби.
Н е стиди се ни цара, ни великог, ни малог; већ прождире све
скупа, и цара, и сиротог, и убогог.
Као што правда у дан примања плате неће на лица гледати, тако
и смрт у дан кончине никога штедети неће.

66
 И цара, као и свакога другог, она као јадног и обнаженог про-
ждире, и њега као последњег међу људима свезује, и њега у ш еол
баца - онамо где сви пребивају.
И власт, и величанство кнезовима одузима; јер ни величанства,
ни власти више нема у онога ко кроз капију смрти прође.
Гле, високе она савија, моћне и горде приморава да повијени
улазе на тесна врата гроба, у коме их заробљава.
Надмене и гордељиве уводи и у обиталишту мртвих зазиђује, са
угњетенима и несрећнима равна их у шеолу.
Горде смирује, оне што се преузносе унижује, дајући им, каогод
и људима без угледа, простом свету, наслеђе труљења у шеолу.
Ходи амо, мудраче, и погледај овде правду Божију, и прослави
Судију Праведног, Који на лице великога и богатога не гледа.
Погледај на цара у порфири његовој, у величанству и слави што
му припадаху; а затим осмотри како се у прах претворио, и прослави
Онога што се навек века превазноси.
Погледај на владара докле је украшен велелепним одеждама
царским, а затим погледај на њ у шеолу, међу мртвима, када му мољац
и црв одар постадоше.
Гледај: он негда наређиваше и узвишаваше се попут бога, а сада,
ево, као и сви остали, скупа са пониженима у ш еолу трули, гласа од
себе не дајући.
До тако велике једнакости (видех ја) доводи смрт, која свакога
прождире; и свеопште труљење свију служи нам као слика правде
Божије.
Страшни дан смрти, љубљени, великом дану освете наликује; и
један и други подједнако су правични.
И дан смрти, који одавде самога цара граби, за њега је неумољив;
и правда неће умањити плату коју је човек заслужио.
Сви су по природи једнаки и у рођењу, и у смрти, и у уништењу;
ниједан није гори од другог, нити је ко бољи од ближњег свог.
И васкрсење је свима подједнако: у велики дан обновљ ењ а
васкрснуће сви, и добри, а са њима скупа и зли.
За све је једнако васкрсење, јер ће сви у исто време устати; али
различна је плата; јер ће свак плату по правди примити.
Није свима једнака плата, као што је свима једнако васкрсење;
већ свако долази и настањује се у оној земљи коју је сам себи уготовио.
У васкрсењу је једнакост, а у плати - различитост; устаће сви
скупа, али ће различне награде примити.
Тамо, у велики дан обновљења, свако ће поћи и настанити се у
одаји што ју је овде себи уготовио.
Као што је овде, у овом привременом обиталишту, свако себи
станиште саградио, тако ће и у време давања плате свако у своје место
почивања доспети.
Од овога часа, па докле крај не наступи, узносићемо песму хвале
и славословити милост Судије Праведнога, који ће доћи да тела наша
васкрсне.

67
 Нека је хвала Оцу, Који из недара Својих роди и Сина нам посла,
а Он сиђе, од наше смрти окуси и у Своме васкрсењу васкрсење наше
показа!
Тако мудри лекар најпре сам окуси од оног лека што ће га
болеснику пружити, како би га и болесник смелије иримио.
Христос је видео колико је роду људскоме страшна смрт; стога
је Сам сишао, по милосрђу Своме смрт окусио, еда бисмо и ми смелије
смрт дочекивали.
З бог тога, од Христа па до дана данашњег, смрт је за нас само
сан и разлучење душе од тела до дана обновљења нашега.
Благословен Добри и Милостиви, Који нам у васкрсењу Своме
показа васкрсење наше, и Који нам, начинивши се Сам првенцем међу
мртвима, залогу нашега васкрсења подари!
На Тебе умрли гледају, чекајући да Тобом из гробова устану:
засијај им као светлост, жалосне развесели.
Ево, Господе, мртви су попут семења у земљи скривени; пошаљи
животворни дажд, и тела ђе њихова попут семења васкрснути.
Гле, мртви у земљи леже, као што семе лежи у бразди; ниспошљи
животворну росу Твоју, и тела ће васкрснути, као што са семеном
бива.
Тебе очекује мир њихов, да им заблисташ у обиталишту мртвих
и пробудиш их да у нетрулежности Тебе славослове због спасења
што им Ти даде.
Васкрсни мртвило наше, о Благи, обнови иструлелу плот нашу,
обнови је из праха; Тебе ишчекује обнова наша.
Од мртвих и од живих, и од свију Тобом сазданих светова нека
Ти је хвала, Господе, из рода у род, и славословље кроза сву вечност!
Амин.

Распра између сатане и смрти

Једаред зачух сатану и смрт где се међу собом препираху која од

њих већу власт над човеком има. Смрт указиваше на моћ своју којом
побеђује све; сатана на злоковарност (подм уклост) своју, којом
свакога у грех уводи.
Ходимо, почујмо како о победи распарављају побеђени, они који
никада не побеђиваху и они што не побеђују. - "Н е преузноси се,
смрти, над праведницима! А к о и долазе синови Господа Твога к теби,
то само по заповести Господњој бива."
- "Тебе, лукави, једино онај ко тож ели слуша; а к мени и к о хоће
и ко неће долази". - " У твом је поседу, смрти, само тешки јарам
мучења, докле су мреже моје и окови моји привлачни."
"Слушај, лукави: твој јарам свак ко то пожели збацује; а моје
иго нико не може избећи." - "Ти, смрти, јарам свој стављаш само на
болесне; а ја власт своју пројављујем понајвише на здравима."

68
 Разлучење душе са телом

У великој тузи и жалости пребива душа када је повлаче тамо и

овамо, приморавајући је да иде некамо. Демони желе да она са њима
пође у геену; Ангели би хтели да скупа с њима она у обиталишта
светлости достигне.
У то време ни пријатељи, ни браћа, ни љубљени, ни ближњи, ни
познаници нису јој мили; и богатство, и имање она држи ни за шта,
помишљајући искључиво на то колико греха на себи носи и како су
они големи.
Душа тада лебди око тела и поручује му: "Збогом! Ево, смрт ме
узима, те одлазим." А тело души узвраћа: "Љ убљ ен а душо, с миром
иди! Нека нас Господ Који нас сазда од ада избави."

Молитва човека на самрти

да помилован буде на суду

Помилуј ме, Оче, по милосрђу Своме; на суду Твоме нека се јави

на мени милост Твоја; у дан знамења Твога из праха подигни ме!
М илост Твоја, Господе, створи ме и у почетку сазда слику нашу; Ти
заповешћу Својом васкрсни тела наша у дан скончања света.
Када се јави Цар наш Исус, устаће сви што у гробовима беху.
Разлећи ће се глас животворни и све починуле пробудити. Уж ас ве-
лики обузеће свакога када буду постављени престоли. Посрамиће се
тада нечастиви и у ш еол отићи.
Приближава се дан суда, и све ће нечистоте откривене бити. Па
ко ће онда чист пред Тебе изаћи у часу када се књиге отворе? Тамо
неће бити места покајању, и неће се услишити молитве; јер тај је дан
дан коначне пресуде, на коју приговора и примедби бити неће.

Величанство човеково приликом саздања његовог

и унижење у смрти

Како је велики и славан Адам приликом стварања свога! И како

је големо унижење његово у часу смртноме! Нека га узвиси васкрсење
Твоје!
Устројењем својим показа мудрост Творца свога, а уништењем
својим - злобу злоковарног. Н о нека се посрами лукави обновљењем
Адамовим!
Прекрасан је и велик човек у стварању своме, и унижен у кон-
чини својој. У животу своме он, рекло би се, нешто значи, али у смрти
- као да ништа није. Узвиси га, Господе, Ти Који судиш и осуђујеш,
испитујеш и оправдаваш.

69
 Човек је прилика Божија, а смрт његова смрт је бесловесних.
Нека се узвиси, Господе, лик наш!
У свету човек има дар речи, а у шеолу безгласан пребива; нека
се обнове песмопоји његови!
У овај дан, када се разара састав наш, ослободимо се од пус-
тошних брига, погледајмо на свет, на то како ишчезава, и почнимо
служити Господу нашем!
У овај дан, у који уста нема постају и више никаквог гласа не
издају, дан у који извор вода и бујице речи пресушују, нека се утешимо
речју Твојом!

Разлучење душе и тела

Тебе, Сине Божији, примих за се као попутнину, и када гладан

бејах, Тобом се, Спаситељу света, засићивах. Нека бежи огањ од удова
мојих; нека га одагна мирис тела и крви Твоје; крштење нека ми буде
лађа непотопљива; нека Тебе, Господе наш, угледам онде у дан
васкрсења.
Душа вели: " У гостионици сам живела, и Власник дома посла по
мене; не могу и даље у њој остајати; онај кога по мене посла изгони
ме: Изађи из стана свога, пребивалиште ово напусти. - Остај, дакле, с
миром, плоти, ти обиталиш те привремено, да бих те угледао с
радошћу у дан васкрсења."
Хитро дођоше да ме одведу, а ја и не знадох; онај што је по мене
послат већ преда мном стоји, а ја ни не осетих. Избави ме, Господе
наш, од оне осуде којој је ђаво, ненависник непорочних синова Твојих.
подвргнут, и са светима Твојим у царство ме уведи, да узнесем песму
хвале и прославим Те скупа с њима.
Душа казује телу: "Како је горка чаша твоја, смрћу напуњена!
Како је страшно ово време и како тежак час искушења! Остај с миром,
пријатно обиталиште у коме живљах докле то угодно Господу беш е."
Каква ће жалост срце грешниково испунити у часу када Судија
Христос седне на страшни престо Свој, када сви нараштаји преда њ
изађу и када се тајне свију срдаца открију! Страшан је суд, страшан
Судија, страшан тај час. Благо ономе кога закрили доброта Твоја,
Господе!

Поводом помора

Велики празник смрт је дочекала: сазвала је и сабрала сва пле-

мена и народе; сазвала је цареве и кнезове, силнике и поседнике.
Дозвала је васељену са свих крајева њених, сабрала родове и
нараштаје, острва и становнике њихове од једнога краја земље до
другога; и раширио је ждрело своје незасити шеол, који сва покољења
прождире.

70
 Као цар смрт у обиталишту мртвих стоји, окружена војскама
својим, безбројним хиљадама, легионима и неизбројивим мноштвом
људи које сазва како би је сви познали.
Оборила је човечанство и у таму к умрлима стровалила; међу
безгласнима читава је брда од красноречивих назидала. Чељусти су
гробова разјапљене, а врата одаја затворена.
Напунише се гробови телима умрлих, без житеља домови запу-
стели остадоше; прокрчен је пут што к мртвима води, а пут ка живима
запусте.
Не знају за ситост шеол и обиталиште пагубе, гробови не говоре:
"доста" (Приче Сол. 30, 16). Сваки труд, свако дело синова људских
прекиде се.
Оставише имања своја и домове, свако раку себи копа; дан и
ноћ копају гробове себи и нема им од њих избављења.
Свак се стара да што пре раку за тело своје уготови, и та му је
рака пријатнија од постеље под раскошним прекривачем.
Свако хита да ископа онолико гробова колико укућана има;
продаје све што има, само да погребну одећу себи уготови.
И злато, и блага - све је потцењено; само су гробови на високој
цени.
Они што износе мртве, као непресушна бујица, прекривају пут
до станишта мртвих; због мноштва самртника ни гробова довољно
нема; свак се само за свој гроб стара.
Брине се да најпре своме праху гроб приправи, а тек затим и
другима. М ало је земље за гробове; сва је изривена, сва ископана.
Непогребени мртваци леже, и тела њихова што се распадају нема
ко да до раке однесе.
Иш чезло је надање људско, наступио је дан смрти.
Свако животу претпоставља да ископа себи раку и у њој се
настани, бојећи се да, ако умре, неће имати ко да му прах сахрани.
Живи блаженима називају умрле који раније преминуше, те се
обичног погребења и дужне почасти удостојише.
Злосмрадном постаде земља у којој су мртваци закопани, јер је
сва лешевима испуњена. Иструлила је миловидна лепота и у гнус се
међу мртвима преиначила.
Пријатност и привлачност тела у ш еолу у црве се прометнула.
Велики је празник крај гробова; онде су живи и мртви; мртви у
земљи погребени, а живи над ракама лелечу.
Иструлише састави и људских тела обличје; не разликује се слуга
од господара свога, нити човек грдан од леполиког. Смрт попут косца
дође, те васцело човечанство покоси.
Из мајчиног наручја младенце преоте, из колевки децу уграби,
младиће са поља и девојке са тремова покупи.
Заручнике са брачног весеља одведе, у плач и тужење га пре-
окрете; тек венчане без даха животнога остави и брачну одају њихову
разори.
Оконча ликовања и песме и плачне вапаје измами.
Неко хиташе да изађе из града, али га смрт сусрете и покоси;
други беше на врата покуцао, а смрт се из одаја кућних огласила.

71
 Неко иђаше улицама, али смрт изненада пресече ход његов;
други се за пут спремио, но смрт преда њ искочи.
Н еко гозбу припремаше, но смрт му не даде да се провесели;
други бежаше од господара свога, али га смрт задеси и ослободи.
Где је кога смрт задесила, онде му је и гроб приправила.
Домови опустеш е и безљ удни постадоше, а раке се чак и
препунише.
Свакоме је гробу чељуст широм отворена, а на сваком дому
капија замандаљена. Неста смеха са земље; свака радост ишчезе.
П лач и уздаси чују се онде, туга и жалост владају; са болом и
сама земља вапије и Господу моли се;
"Заповеди, Господе, смрти незаситој да задржи погубаону руку
своју; постала сам попут удовице; смртне болести обузеше м е."
Улице изумреше, домови пусти и ненасељени, на раскршћима
се глас човечији не чује.
По милосрђу Своме, Г осподе, жалне крике бесловесних створова
услиши.
Гумно плаче за власником својим; земљоделац напусти посао
свој; стадо за пастиром рида, по брдима расејано и разасуто. Сетно
рже ат и горко тужи за господаром својим.
Гле, њиве нам пропадоше, јер неста оних који би земљу обде-
лавали; плачу виногради и ливаде што служаху као пасиште стоци.
Затвори, Господе, капије шеолу, загради разјапљене чељусти
смрти, запечати уста гробовима, у којима разјарена смрт зјапи.
Пустош у домовима влада, пустош на тржницама; од болести и
краста на ранама обиталишта се људска усмрдеше, тржнице се за-
дахом мртвих тела испунише.
И напољу, и унутра, и онде, и овде, посвуда воњ од трулежи влада.
Смрт међу нас постави жрвњеве своје, о којима сва васељена бруји, и
посред њих све народе земаљске убаци, самлевши их као грожђе што
се измуља.
Немојмо заборавити, браћо, какав је празник код нас смрт себи
приредила. Чак и да нам је срце од камена, морали бисмо да осетимо
шта нас је задесило.
Да нам се какогод не деси да у време гнева ридамо, а чим се од
казне ослободимо, сиротињу на плач нагонимо.
Немојмо само данас милостиви бити, а већ сутрадан окорели у
мржњи својој остајати;напротив, Бога молимо сви, и у свако доба, од
чистога срца, да пагубни помор овај од нас одагна и да, по милосрђу
Своме, гнев Свој устави; а када при крају времена у слави Својој
походи нас, да и ми са Њим скупа у одаје уђемо.

Поводом помора

Каква Је сада потреба ма о чему удаљенијем приповедати? Гле,

смрт нађе себи пашу у стаништима нашим, и сваки нараштај про-
ждире.

72
 Једним ударом бича гнева она и оца, и мајку, и чеда њихова гони;
на земљу поваљује им тела и кости по гробовима расипа.
У наручју матера љ убљ ен а деца умиру; младенци, скупа са
утробом што их роди, попут цвећа сахну.
Онемела лежи мајка; у крилу јој дојенче, љуби је и косом се
њеном и плетеницама игра.
Зове је језиком својим што је само лепет кадар издавати, али
она муком мучи, не пева му песме успаванке, не обасипа га пољупцима
врелим.
Камо се скрило у њој оно врело неизрециве мајчинске љубави?
И зашто уста што некад ћућораху сада не љубе плод утробе своје?
Зашто не прекорите, другарице, ту мајку немилосрдну? Та чедо
јој је на грудима, а она ни да га погледа!
Зашто јој не речете: "Како си сурова, друго! Не видиш ли да је
ово плод утробе твоје, онај кога девет месеци носијаше у утроби
својој?
Не видиш ли да је то онај ради кога си мужа имала, ради кога си
се о кући старала, само да мајка његова постанеш и семе за собом -
наследника имања свога оставиш?
Ради чега, пошто си га родила, сад одбацујеш и презиреш чедо
своје? Зашто га усне твоје не љ убе док ти се око врата обавија?
Пружи к њему руке своје, мајко у које љубави нема; загрли мла-
денца свога, дојке своје уснама његовим приближи, целивај га с
љубављу."
О, неисказане туге! У очима нашим ни суза нема, и уста се наша
за болне вапаје затворише.
Мртви су власници кућа; гле, домови местом ужаса постадоше;
али нико ни да помисли да ће и његову кућу иста судба задесити.
Напуштено је богатство; нема више оних који би њиме распо-
лагали; отац умре, и син распрострт лежи, и младенац је мртав, и мати
му без дисаја.
Ради чега се толико старамо о животу, препуном свакојаких пат-
њи и невоља, а не похитамо да пре свега гроб себи нађемо и погребења
се удостојимо?
К о ће нас однети и предати земљи, ако још само мало заоста-
немо? Мноштво је народа нестало; опустеше станишта наша, нестаде
људи у њима.
Изађите на улице и погледајте на тај дугачки низ мртвачких
сандука; на ужас свију, тела што се распадају на гомилама леже.
К о је икада видео такав призор несреће и ужаса, као ми што
угледасмо? Гле, трска се у руци писаревој преломи, и књига, пре-
врнувши се, испаде.
У једном сандуку износе на сахрану по два, по три ученика;
учитељ је пао духом, родитељи разум изгубили.
Девојке у раскошној одећи својој, невесте са венчићима, младо-
жење, младићи и деца, попут стада оваца у ш еол одлазе.
Они целомудрени, што се у домовима својим скриваху без
излажења, попут бесловесника одбачени су, и нема никога да им тела
узме и преда их да се погребу.

73
 Гробари од умора сусташе; нико се за ближњега постарати неће;
заиста, настао је час да пси и звери гробарима људи постану.
Дигнимо руке своје к небу и са уздасима Господу завапимо: " Не
предај погибли, Господе, тела непотребних слугу Твојих, не допусти
да плен крвожедним псима и птицама небеским постану!
Н е допусти да се кићене младожење и невесте у срамоти по
земљи развлаче, и да, место да се раскошном одећом и плетеницама
поносе, храна зверовима постану!
Не допусти да штовања достојни старци и старице по улицама и
раскршћима леже, и да их пролазници заобилазе као см етлиш те!"
Уздахнимо пред тим призорима; обуцимо се у жалост и скру-
шеност, призовимо к себи у помоћ милост Божију, докле не утрне
светиљка наша.
Нека Ти је хвала, Оче и Сине, од мртвих и од живих, и славо-
словље Духу Светоме кроза сва времена! Амин, амин.

Предсмршно завешшање *

Ја, Јефрем, ево умирем и завештање ово пишем, желећи да

свакоме на сећање оставим понешто од онога што имам, како би ме
се они што ме нознају опоменули макар због речи мојих.
Авај! Време је моје прошло, и трајање година мојих ишчезе.
Гкање је моје завршено, и чунак на разбоју дошао је до краја.
У љ е у светиљци пресушило је, дани и часови моји прођоше,
најамник је одживео годину своју и путник окончао време своје. Са
свију страна окружише ме стражари, те ме нагоне да хитам, а на врат
ми ланце метнуше, као да сам какав разбојник.
Да ридам? А л и нема никога ко ми ме чуо. Да вапијем за помоћ?
А л и нема онога ко би ме избавио. Теш ко теби, Јефреме, на суду, када
станеш пред престо Синовљев! Они што те знају окружиће те са свију
страна.
Јаох, какве срамоте! Теш ко ономе ко онде постиђен буде!
Ти, Исусе, Јефрему суди и немој препустити суда другоме. Јер
коме Бог суди, тај на суду милост задобија.
Чуо сам од мудрих и сазнао од учених: ко царево лице угледа,
неће бити предат смрти, ма и грешан био.
Куку мени, браћо моја! Шта ме ово задеси? Ридајте и плачите
због удела мога! Дођоше по мене они што пожурују да ме одведу,
каогод и са другима што беше.
Силно ме је устрашио Осија, прекоревајући ме и оптужујући:
"сиједе косе попадају Јефрема", а он се не постиде (Ос. 7, 9).

* Ово завештање очувано је у сиријском изворнику и у преводу на грчки.

Овде је понуђен превод са сиријског. Места означена цртом (-) не постоје у сиријском
изворнику, већ су допуњена на основу превода на грчки.

74
 И још: "Јефрем је јуница научена”, али која врат свој од јарма
уклањ а(Ос. 10,11).И акокогодрекне да Осијаово казује за Јефрема,
сина Јосифова, ја ипак знам да он не би разликовао једног Јефрема
од другог, и мене од другог кога.
Теши ме унеколико Давид, говорећи: "Јефрем је крјепост главе
М оје" (Пс. 60, 7). Не желим да се овим хвалим, Бог ми је сведок, али
вама, браћо моја, желим да заповест дам, вас да поучим и убедим, да
бисте ме у молитвама и прозбама својим помињали, како би ме се
макар због речи мојих опоменули они што ме знају.
Приђите к мени, дакле, и затворите очи моје: гле, решено је дело
моје - дужан сам умрети, пресуда је изречена - растајем се од вас, не
могу више остати.
Ж ивотом се вашим кунем, ученици моји, и животом самога
Јефрема, да он више неће сићи са одра свога на који се попео; јер сам
тешком болешћу обремењен, и муке су моје неподношљиве.
Пред очи ваше знамење истављам, стављам пред вас огледало и
V њему лик, да бисте непрестано на њега погледали и старали се да
му се уподобите.
Ни дању, ни ноћу, читавог живота свога, ни о коме злословио
нисам, и откако постојим, ни са ким се свадио нисам.
А л и без престанка сам на сабрањима излазио на мегдан от-
ступницима. Јер ви знате да и пастир чије је стадо овчије удара пса
свога 140Ји, видећи вука где се приближава тору, не хита звери у сусрет
и не лаје на њу.
Човек мудар нема у себи мржње ни према коме; а ако кога и
ненавиди, то само глупак може бити. Исто тако човек глуп ни према
коме љубави нема; а љуби ли кога, то само глупак може бити.
(Н е чудите се, браћо моја, што су ме се неки одрекли приликом
обучавања послушању. И међу дванаесторицом Апостола нашао се
Један издајник, Јуда. Знате и ово: да у винограду обично најпре расте
трње, каогод што се и међу ружама на бодље убада. Пред вама, као
пред браћом искреном и једнодушном, потврђујем да је вера моја
здрава, и чак са заклетвом сведочим да је она ваистину непоколебива.
Јер ж елим да тврда буде мисао ваша о ненарушивој и једино-
началственој вери међу вернима).
Заклињем се Оним што је силазио на гору Синајску и из камена
се јављао (2. Мојс. 17, 6); заклињем се устима што завапише: "И ли "
■Мк. 15, 34) и тиме сву твар да уздрхти примораше.
Заклињем се Оним што од Јуде продат беше и у Јерусалиму
тучен би; заклињем се силом Онога што по образу Своме ударце
прими, и величанством Онога што пљување претрпе заклињем се.
Заклињем се у три имена Огња (5. Мојс. 4, 34) и јединственим
бићем Божијим и јединственом вољом Њ еговом кунем се да се од
Цркве одвајао нисам и да никада нисам устајао противу свемогућства
Божијега.
А к о сам какогод у уму своме узвишавао Оца изнад Сина, нека
ме Он не помилује. А к о сам умањивао Духа Светога пред Богом, нека
се тамом прекрију очи моје.

75
 А к о сам исповедао другојачије у односу на оно што сам говорио,
нека будем бачен у таму најкрајњу. А к о лицемерно говорим, нека
заједно са злима у огњу горим.
А к о овако казујем да бих људима угодио, нека ме Господ не
послуша на суду.
Заклињем се и вашим, ученици моји, и животом својим: Јефрем
немађаше никакве имовине, ни жезла, ни кесе за новце, јер сам чуо
речи Господа нашега: "Н е сабирајте себи блага на земљи" (М т. 6,
19).
Ходите к мени, браћо моја, кажите ми збогом и отпустите ме;
растајем се с вама. Заклињем вас, љубљени моји, сећајте ме се у мо-
литвама и прозбама својим, јер у греховној пустошности и метежности
проведох дане и часе своје.
Заклињем вас, ученици моји, заклетвама које се не смеју по-
газити; да не буду узалудне речи моје, не кршите заповести мојих.
А к о ме когод испод жртвеника сахрани, такав да не угледа жрт-
веника Божијег; јер није прилично смрадној нечистоти да на светом
месту лежи.
А к о ли ме когод у храму погребе, такав да не угледа храм све-
тлости; јер је ташта слава некорисна ономе ко је славе недостојан.
Свако ће обнажен стати (пред лице Господње) да за себе одговор
да. Зашто онда одавати почасти ономе ко властиту част није очувао?
Онога ко сам себе није прославио не треба ни свет да прославља.
Све пролази, као што сте чули од Господа нашег (М т. 24, 35);
стога са сузама ово казујем, браћо моја. Храм саздан од камена раз-
метнуће се, као што сте и чули, и читали (Мт. 24, 2); а храм телесни
устаће да прими нлату своју и изађе на суд. Господ наш не суди камењу.
али суди синовима човечијим.
Немојте ништа од мене узимати себи за успомену, браћо моја,
љубљени моји, децо моја, чеда свете Цркве; јер за успомену имате
оно што сте чули од Господа нашега, Који свима нама живот дарова.
У зм ете ли ш тогод од Јефрема, јеф рем ће морати да даде
одговор. Јер Господ ће ми казати: теби су више веровали него ли Мени.
А да су на Мене веће уздање полагали, не би ништа узели од тебе за
успомену.
Немојте ме сахрањивати са мученицима; јер грешан сам, и ништа
не вредим; због недостатака својих страшим се чак и да се приближим
костима њиховим.
А к о се слама приближи огњу, огањ се још већма разбукти и
уништи је. Ову забрану нисам дао због тога што ми је мрска близина
мученика, већ се због недостатака својих бојим.
Чуо сам шта казује Пророк: Ноје, Данило и Јов неће избавити
ближње своје (Језек. 14, 14, 18); "Човјек неће никако брата осло-
бодити", и сродник неће дати откупа за сродника свог (Пс. 49, 7).
К о ме понесе на рукама својим, нека му се руке губом прекрију,
као што беше са Гијезијем; него, подигавши ме на рамена, носите ме
што брже можете да будем погребен као презрен; јер јадно прођоше
дани моји.

76
 Зашто бисте ме прослављали, када сам пред Господом посрам-
љен? Зашто да ме блажите, када добрих дела немам?
Када би вам когод описао дела моја, свако од вас пљунуо би ми
у лице. И када би злосмрадије грешника осећали они што му се при-
ближују, сви би побегли од задаха Јефремовог.
К о положи поред мене у гроб свилену одећу, нека буде бачен у
таму најкрајњу. Полож и ли ко са мном порфиру, нека буде бачен у
пакао огњени.
У мфој раси и у кукуљици земљи ме предајте; јер су украси не-
прилични слузи непотребном, и раскош је некорисна мртвацу што у
гробу лежи.
Грешан сам, као што већ говорах. Нека ме нико не хвали. Пред
Богом су откривена дела моја: Њ ему су позната безакоња што их
учиних. Оскврњен сам нечистотом и неваљалством, сав сам потамнео
од греха.
Које само нечистоте у мени нема? Какав ли грех на мени не
лежи? Свако неваљалство, свако безакоње и нечистота, као што већ
казах, у мени пребива.
Ходите, Едешани, браћо моја, господо моја, децо и оци, донесите
оно што сте обећали и положите у гроб са братом вашим.
Донесите оно што сте обећали, браћо моја, и положите преда
мном, како бих ја сам, док сам још иоле при памети, томе одредио
цену.
Нека се продају скупе хаљине, нека се новац од њих донесе и
разда сиромасима, убогима и потребитима.
И вама ће ово остати за успомену, а мени на корист послужити.
Вас ће за ово милост Божија наградити као оне што раздадоше, а
мене као онога што вам то саветовах.
А л и другачија је плата за дела, а другачија за речи. Онај што
даје изнад је онога који прима, као што сте чули, љубљени (Дап. 20,
35).
Благодарим вам, браћо моја, за све што сте ми уделили и чиме
сте ме почаствовали, премда сам недостојан; јер у гресима проведох
дане своје.
Који прима пророка, плату пророчку примиће, као што устима
Својим уверава Учи тељ наш (М т. 10, 41). А вама је знано да у Њему
чема неистине.
И премда сам грешник, Христос ће вас наградити, јер сте ми
Њега ради и због уздања у Њ ега овакву част указали. Онај ради Којега
сте ме почаствовали, љубљени, наградиће вас за завете ваше и при-
миће жртве ваше. И иако нисам пророк, плату пророчку примићете.
Благословен нека је град Едеса у коме сте настањени, та мати
мудрих! Живим је устима њу благословио Син преко ученика Свога.
(Када је цар Авгар, саздатељ тога града, преко изасланика из-
разио ж ељу да прими Спаситеља Који се јавио на земљи, Владара
свега, Христа Господа, рекавши: "Ч уо сам за све што си учинио и
колико си од Јудеја што Те одбацише претрпео; зато дођи овамо и
скугта са мном живи; ја имам невелики град, и он ће и Теби и мени

77
послужити", тада је Господ, задививши се вери његовој и пославши
вечите веснике Своје, град овај благословио, учврстивши темеље
његове.)
И благослов овај нека на њему пребива, докле не дође Свети!
А ко код себе задржи било шта од онога што ми је обећао, смрћу
Ананијином да умре, као што тај несрећник намисли да обмане
А постоле, те паде мртав пред ноге њихове.

(Д ок Јефрем ово говораше, неко од оних што крај њега стајаху,

човек веома угледан, би савладан нечистим духом, те истога трена
припаде к одру те стаде громогласно ридати. А Јефрем му каза: " Шта
то уради, човече?" А овај, зачувши те речи, намах устаде и каза:
" Донео сам једно скупоцено одело са намером да га с тобом положим
у гроб. А ли чим си заповедио да ништа у гроб не стављамо крај тебе,
изменио сам ту намеру, говорећи: А к о већ неће бити погребен у
таквоме оделу, зашто бих га уопште показивао? А к о већ каже да
уделимо штогод убогима, онда ћемо потребитима дати онолико ко-
лико им буде неопходно од нечега другог што имамо." А блажени му
одговори: "Иди и изврши намеру своју". А затим, помоливши се за
њега и руке своје на њ положивши, исцели га од духа нечистог, те
настави):
К о преда мном воштаницу понесе, нека га огањ из утробе његове
прогута. Шта ће пламен ономе кога жеже властити огањ његов? Чим
се видљиви огањ упали, од њега букне и онај унутарњи, скривени.
Мени је довољна моја унутарња мука; немојте је још и увећавати
оном спољашњом. Боље, браћо моја, сузе своје због мене иролијте,
због пријатеља мојих, и због свију мени сличних.
У гресима и у некорисној метежности проведох дане своје; и у
дан када се не надах дође и нападе ме лупеж; у час када не помишљах
прикраде ми се и приближи разбојник, гонећи ме да пођем одавде у
земљу мени непознату.
Заклињем тебе који ме одводиш, немој ме смућивати и мучити.
А поступиш ли са мном онако како по гресима својим заслужујем,
велики ће ме страх обузети; и шта ли ће онда са мном бити?
Чим се сетим шта све чињах, колена моја почињу клецати и зуби
цвокотати; чим дозовем у сећање све што учиних, ужас ме обузима.
Јер уоиште ничег доброга не учиних у све дане моје, ништа добро
не сврших откако ме на свет донеше родитељи моји.
Н е полажите са мном у гроб мирисе, јер је та част мени беско-
рисна. Н е стављајте миомирних твари, јер ме од суда избавити неће.
С моле мирисне у светилишту упалите, а мене молитвама ис-
пратите; кад благоухани принесите на дар Богу, а мене земљи пре-
дајте, псалме појући.
Место да мирисе расипате, сећајте ме се у молитвама својим; јер
каква је корист мртвацу од миомира који није кадар осетити? Смоле
мирисне у светилишту упалите, да би се они који улазе онамо њиховим
благоухањем наслађивали.

78
 Нечистоту злосмрадну немој прекривати свиленом одећом, која
више ни за шта неће моћи послужити. Остави је да лежи на смет-
лишту, јер она не осећа почасти која јој се указује.
Богатоме доликује велелепност, а убогом сметлиште; царевом
потомку, гле, царство припада, а дошљаков је удео убогост.
Не полажите ме у гробнице ваше, јер ми ни за шта неће послу-
жити украси ваши. Богу сам се заветовао да ћу са странцима погребен
бити.
Исти сам такав дошљак и странац као и они; са њима ме погре-
бите, браћо моја. Свака птица свој род љуби, па тако и човек љуби
себи сличне.
Погребите ме на гробљу онде где су срцем скрушени погребени,
да би Син Божији, на доласку Своме, и мене оросио и подигао скупа
за њима.
Погледај, Господе, на заклетве моје, да ми се покаже милост
Твоја. Молим Те, Сине Милосрднога, немој поступати са мном по
гресима мојим.
" А к о ћеш на безакоње гледати, Г осподе, Г осподе, ко ће остати?"
|Пс. 130,3). Затражиш ли одговор на суду, Господе, нико се оправдати
неће.
"Да се свака уста затворе", као што је писано, "и сав свијет да
буде крив Богу" (Римљ. 3,19). Н е губим наду, говорећи ово, већ само
понављам оно што је писано.
Шта ћеш добити, Сине Милосрднога, будем ли бачен у огањ?
Покажи на мени свакидашњу милост Своју, да сви увиде доброту
Твоју.
А к о пак строго будеш судио, ваистину, као што је правда Твоја
обзнанила, неће се оправдати ни један од хиљаде, ни двојица од десет
хнљада (Пс. 13, 3).
- Зар је могуће, Јефреме, да се умирујеш тиме да нећу судити
људима, да ће праведници бити изједначени са безаконицима, добри
и непорочни са онима злима?
Не; никада не може бити заједнице између светлости и таме.
Еда ли би се могли изједначити А в ељ и убица његов Каин? И ли како
би заједно обитавали мученици и прогонитељи њихови, због којих ће
мученици на небо вапити и тужити се?
А к о и казујем ово, ја не молим да се добри и зли изједначе; него
молим Тебе, Сине Доброга, помилуј ме, помилуј пријатеље моје и
оне што су мени налик.
Ето шта изрекох, и шта казујем, и од речи своје одступити нећу:
ако Ти, Господе, милост Своју не покажеш, нико неће угледати цар-
ства.
Јер је од свију у тело обучених само Један чист од греха. И ово
не казујем само зато што сам сам грешан, него је и у Писму заиста
казано онако као што вам предочавам, браћо моја.
Остави мудровања своја, Јефреме, говори ми А н ђео смрти; ни-
какве користи немаш од китњастих речи својих; они што те одводе
неће те послушати.

79
 И у силном гневу још ми казује: Огради уста своја; неће сви
пропасти као ти што ћеш; сваки грешник мисли да су и сви други
исти као он, и слепац држи да су сви други њему слични.
Ходите, браћо моја, положите ме; јер већ губим снагу, и убрзо
ме неће бити; испратите ме молитвом, псалмима и приносима.
А када се наврши тридесет дана од кончине моје, учините ми
помен, браћо моја; јер мртвима помажу приноси живих што се за њих
чине.*
Нисте ли приметили како, када живо вино у винограду зрије, и
мртво у глиненом крчагу превире?
И ако се, љубљени моји, у луковици која шири од себе тежак
мирис буди осећај (докле једна расте у пољу, из друге ничу изданци у
кући), не значи ли то да су умрли дужни да далеко више осећају када
се за њих номен чини?
Успротивићеш ми се, мудрацу: "Ово се дешава по природним
законима, а природа ме неће уверити, док ми не предочиш доказе".
А л и стрпи се: предочићу ти, ако желиш, и доказ из Писма. Мој-
сије је у блаженству своме Рувиму казао: "Даживи Рувим и не умре"
(5. Мојс. 33, 6).
А када мртви не би могли задобијати помоћ, зашто је онда син
Авраамов благословио Рувима? И ако помишљаш да умрли не осе-
ћају, чуј шта говори Апостол: "ако мртви уоиште не васкрсавају,
зашто се и крштавају за мртве?" (1. Кор. 15, 29).
Синови Матавијини, држећи се једино путева истинитих, жрт-
вама умилостивљења су, као што је записано, загладили грехе оних
што се оскврнише паганским жртвама и падоше у бици (2. Мак. 12,
40-46).
Не значи ли то да још већма свештеници Сина Божијега светим
жртвама и молитвама уста својих могу чистити грехе умрлих?
А ли када дођете да ми чините помен, нико међу вама нека грех
и безакоње не твори, него пребивајте у чистоти, целомудрености и
светости, браћо моја, и у бдењу.
Ово није нужно зато што је грех неваљалства тежи од свију
грехова; јер има греха тежих и од блуда, већ је ово нужно како не бих
потпао под одговорност вас ради; јер ће ми Господ наш казати:
Јефреме, окупио си око себе ове прељубочинце и блуднике, а писано
је да ће таквима Б ог судити на последњем суду (Јевр. 13, 4).
И шта још да кажем? Ужасно се бојим, љубљени моји, али и
сада понављам оно што говорах малопре.
Коме Бог суди, тај задобија себи милост на суду.
Плотска похота у телу јесте оно исто што и квасац у брашну: њу
производи човек, као што гвожђе даје огањ, и чим настане у њему,
захвата га и развраћа га.
Приближите се к мени, ученици моји, примите благослов силом
благословеног Пастира. Ја нисам Ноје, али ви будите попут Сима и
Јафета.

* И у грчком и у сиријском тексту стоји: С п р и д е с е т и д а н . А то указује на на-

рочит обичај древне Цркве да се помени, сем другим данима, врше и у тридесети
дан по кончини.
80
 Нисам Мелхиседек; али ви будите благословени каогод Авраам
_7то беше. Нисам ни Исаак, али примите благослов као што Јаков
•чини.
Нисам Мојсије; али ви будите слични Исусу, сину Навиновом;
ннсам Илија, али ви примите духа мога, као Јелисеј.
Нека увелича Христос спомен твој, дивни оче, нека засија све-
тлост твоја попут ангелске, нека просијаш у слави као Мојсије, да
сзи што на тебе погледају разумеју да си слуга Божији!
Бог Авраамов нека услиши тебе, који си ишао стопама мојим,
Аврааме, и чим узажелиш да отвориш уста своја, нека их Господ
испуни надахнућима мудрости, као што чух да Пророк каза: "Отвори
уста своја, и Ја ћу их напунити" (Пс. 81,10)!
Нека те Господ услиши, Симеоне, када год Га призиваш у мо-
литви својој; у који год град дошао, нека ти Б ог да да онде напуниш
Цркву као чашу! Доћи ће невесте да те виде; доћи ће девојке, за-
творене (у одајама својим) да усрдно упијају спасоносне поуке твоје,
дл од тебе помоћ задобију, да се у тебе поуче о спасењу душе, да од
тебе чују реч премудру и душекорисну, и прославићеш се у свету као
зндар међу рањенима на бојном пољу.
Непорочни, простосрдачни и искрени Маре из А гела , ти који си
непорочан не по природи, већ по простоти воље своје: нека ти Онај
на Кога си се надао, кренувши за мном у страдањима мојим, заједно
са праведницима да награду какву свети задобијају!
Војниче и ловче, Зиновије из Месопотамије, реч твоја нека буде
лопут огња, и нека сажеже трње јереси; као шумски пожар, тако нека
нх попали реч учења твога; као Давид побеђуј и обарај синове заблуде
наместо Голијата. Обуци се у оружје Пророка и у оклоп Апостола;
Господ твој нека ти буде сапутник и непобедива војска твоја!
Проклета нека је мати твоја, Павлоне! Теш ко утроби која те је
родила! Јер си узимао учешћа у свим јересима, и свакојаке спорове
измишљао, те си стога све трудове своје изгубио, као што Јуда без
сребреника својих оста. Стуб који си оставио (1. Тим. 3,15) показаће
чудо на телу твоме, јер си надање положио на трску стучену, жезло
крста оставивши.
Бунтовниче Арвате, нека се искорени сећање на тебе међу љу-
дима, јер си вино Христово одбацио, а пио си дрождину (мутљаг) греха;
Син, Којега су хулила уста твоја, нека ти затражи одговор за сра-
моћење Своје!
Проклети да су аријани и манихеји, катари и офити, маркионити
и евномијани, вардесани и кукити!
Проклети да су павлијани и виталијани, суботари и ворворијани,
скупа са учењима других нечистих јереси!
Благословен свако ко Цркву свету изабра! Т о је јагње кога вук
не растрже, голубица чиста што је јастреб не сустиже.
"Чаша је у руци Господу, вино ври, наточио је пуну" (Пс. 75, 8);
одступници су је испили и опили се, одвојили се и устали противу
Исуса.
Као што бесно псето, чим му се пружи прилика, уједа и господара
свога, тако и одступници хуле изричу на Господа свога.

81
 Нека је хвала Ономе Који је над њима узнесен, и Чија је висина
њима недоступна! Јер када би нечастиви могли какогод на небо се
вазнети, и онамо би, у премирне вишње обитељи, распре своје унели.
Браћа њихова дрзнуше се и пожелеше негда да на небо доспеју;
али правда их је осудила, и нечастивци су посрамљени и постиђени.
И ако је оне што жељаху да доспеју у обитељ вишњих А нгела
сустигао такав суд и таква казна, каквој ли ће осуди, браћо, бити
подвргнути они безочници који би да разделе Оца, Сина и Духа?
Остајте у учењу моме, и не отпадајте од вере моје, ученици моји.
Ко сумња штогод у погледу Бога, нека, као Каин, буде "потукач и
бјегунац на земљи" (1. Мојс. 4,12).
Онога ко умањује Сина пред Оцем, живога нека земља прогута.
К о у Дух Свети посумња, нека не задобије помиловања.
К о на Цркву устаје, нека му се тело, као Гијезију, покрије губом.
К о од моје вере одступа, нека га сустигне Јудино вешање.
Велико је злочашће хула, љубљени, клоните је се; онај ко зло-
слови и хули, греши против Бога живога. А ми имамо довољно те-
лесних грехова; немојмо им дометати још и бешчашће.
Само у овоме је надање моје и утеха моја пред Богом, да никада
не злословљах Господа свога, и хула не изађе из усга мојих. Јер сам
мрзео, Господе, оне што Тебе ненавиде, и нисам волео непријатеље
Твоје.
Речи моје напишите на срцима својим и сећајте ме се; јер ће вам
по смрти мојој свакојаки злочастивци доћи "у одијелу овчијем, а
унутра су вуци грабљиви" (М т. 7, 15).
Слатке су беседе њихове, али су наклоности срца њихових пуне
горчине. Добри су они по спољашњости својој, али од сатане долазе.
Клоните се таквих и учења њиховог, и не приближавајте им се.
Познато вам је да човека ухваћеног на оном месту где су цара
вређали изводе пред суд и испитују; па, премда је невин и премда се о
цара није огрешио, он добија казну због тога што није показао ревност
спрам цара. Зато немојте имати заједнице са лажним учитељима и
немојте општити са неверницима.
Лакше је са демоном, неголи са неверником живети. Против
демона можеш клетву изговорити, и он ће се удаљити, јер неће властан
бити супротити се имену Исусовом; али невернику можеш и хиљаде
клетви упутити - такав неће одступити од зло бе своје, нити ће
оставити безумља свога.
Лакше је демона учити, неголи синове заблуде обраћати. Јер и
демони исповедаху и говораху: "Ти си Син Божији", Господ (Мк. 3,
11); насупрот овоме, неверници упорно тврде да Он није Син Божији.
Сатана што у њима обитава исповеда (Господа), али они чврсто
остају у своме противљењу. А к о је могућно врби на голом камену
порасти, онда је и одступнику могућно учење (Христово) примити.
Лакше је планини, према Писму, да се до долине спусти, лакше је
врби, да би се реч пророчка испунила, на голом камену израсти, неголи
одступнику истину научити. А к о ли гавран може белим перјем
обрасти, онда и човек злочастиви може праведан постати.

82
 А л и када зими заснежи, и пахуље почну прекривати перје
■звраново, онда се и он за неко време чини као да је бео од снега што
»г. на перју лежи. Тако се понекад и злочастиви људи, чујући за суд,
.жасну будућих мука, покају, али не задуго, за оно што су учинили,
=з неко време оставе пређашњи начин живота и обр ате се од
шочашћа свога.
Почујте поуке ове, ученици моји, сачувајте у сећању речи што
зпм казујем, не одступајте од вере моје и не газите речи мојих.
Доћи ће време када ће се све што је писано догодити, и када ће
:е испунити предсказање: " Док не прође небо и земља, неће нестати
ни најмањега словца или једне црте", као што са заклетвом изрече
Учитељ наш (М т. 5,18); а вама је знано да су речи Њ егове нелажне.*
Ево иде, и већ је близу онај што ме одводи. Остави, Јефреме,
дровања своја. Молим Те, Господе Исусе, као што човек преклиње
гријатеља свога: немој ме поставити са леве стране Себи када поново
хоћеш.
Казаћу вам још нешто, а животом вашим кунем се да је то истина.
чдда сам био још сасвим мали, лежећи на коленима матере своје,
гадео сам као у сну нешто што се касније оправдало. На језику ми је
изникла грана винове лозе; расла је све више и више, и до неба се
. звила; на њој се појавило неизбројиво мноштво плодова, а лишћу не
:<еше краја. Разрастајући се све више и више, ширећи се унаоколо,
?на се распрострла по читавом свету; са ње људи плодове сабираху, и
длодова им не понестајаше, штавише, што више гроздова кидаху, то
;е број њихов већма умножаваше.
Гроздови јесу беседе, а лишће песмопоји. Дародавац овога јесте
Бог. Нека М у је хвала за доброту Њ егову! П о благоизвољењу Своме
Он ми је даривао све то из ризнице Своје.
Збогом, пријатељи моји; молите се за мене, љубљени! Дошао је
чзс да трговац крене у земљу своју. А л и авај! Имање је моје по-
трошено, сва су блага моја развучена. За добрим људима нико не
длаче, јер такви у гроб силазе живота ради. А л и због мене, због
ближњих мојих што су ми слични пролијте сузе своје, браћо моја; јер
> пустошности проведосмо дане и године своје.
Збогом, земљо, нека синови твоји у радости пребивају, нека се
мир у црквама чува, нека се прекрате гоњења од нечастивих, нека се
неваљали људи праведнима начине и грешници покајање принесу!
Мир теби што ме одводиш, што душу моју из тела узимаш и
разлучујеш их у засебне обитељи до васкрсења!

Док Јефрем ово говораше, и докле сав свет плакаше, једна де-
војка која се ту нашла, по имену Лампротата, кћи војног заповедника

* У сиријском изворнику иза ових речи следи подужа прича о борби Мојсија
;а египатским врачарима, која се уопште не односи на завештање и која прекида
нит приповедања. Како примећује издавач, та прича преузета је из неког другог
списа Јефрема Сирина, и овамо уметнута немаром преписивача.

83
едеског, са горким сузама и ридањима узвикну: Пропаде Едеса, јер се
сада руши бедем њен, помрачује се светлост њена! А онда, прошавши
кроз велико мноштво људи и жена, девојка приђе болеснику, паде му
на груди и са сузама говораше: Заклињемте Оним Који је благоволио
да у теби обитава и да кроз тебе говори, преклињем те, дозволи да
начинимо нови сандук, онакав какав бих ја хтела, један за тебе и други
за мене, те да овај мој ставимо у подножје ногама твојим, да се не
бисмо растајали - у царству или у аду, свеједно.
- Иди од мене, девојко, и нека Господ прослави спомен твој! А ли
ме твоје прозбе смућују, и слуху моме горке су речи твоје. Истина је
да ти ридање приличи, али нисам кадар испунити ж ељу твоју. Бојим
се саблазни, да не каже когод после смрти моје: Јефрем ју је волео.
Иди, учини то што си молила, али нека у томе са тобом учествују и
други. Само немој правити мермерни саркофаг, јер почасти мени не
доликују. Једну ти дајем заповест, и свим женама које се с тобом
друже: не користи носиљке и не допуштај да те мужеви носе над собом;
јер сам чуо реч апостолску да је "мужу глава Христос (1. Кор. 11,3).
Зато имај на уму да те чека суд, да се не постидиш пред Судијом. Чух,
наиме, како је писано: да ће свакоме бити дато по делима његовим
(Римљ. 2, 6).
А тада се девојка закле и рече пред свим сабрањем: кунем се
Богом, Којему си служио од младости до старости своје, да се више
нећу служити носиљкама, и да ме људи понети више неће. А к о се
притворно заклињем, нека увене младост моја; и ако зановест твоју
не одржим, нека се посрамим пред свима.
Блажени одговори: Пре но што умрем, желим да ти благослов
дам: Нека се од дома твога не одузме Господство навек века, докле
не дође Бог да разори небо и земљу.

Превод с руског: др Ксенија Кончаревић

84
Свеши Макарије Велики

Будући живош
Кад људска душа изађе из тела, тада се савршава једна велика
7-.'на. Јер ако је крива за грехе, онда долази гомила демона, и зли
анКели и мрачне силе хватају ту душу и одводе је у своју област. И
нд1ко не треба да је изненађен због тога; јер ако им се душа потчинила
г довиновала и у овом животу, док се налази у овом веку, ако им је
бовала, тим пре они ће је задржати и остаће у њиховој власти када
-лази из света. А што се тиче добре стране, треба да знаш да ствари
—ојс овако: уз свете слуге Божије још овде пребивају анђели и света
-> *овна биће окружују их и чувају. Када одлазе из тела, тад анђелска
лица примају њихове душе у своју област, у чисти век, и тако их одводе
Г осподу.
Истинска смрт је унутра - у срцу, и она је скривена; њоме умире
>нутарњи човек. Стога, ако је неко прешао из смрти у скривени живот,
он заиста заувек живи и не умире. Чак и ако тела таквих временом
пропадну, опет ће васкрснути у слави јер су освештана. Зато смрт
хришћана називамо сном и успењем.
Као што трговац када се враћа из далека, остваривши велику
добит, шаље домаћима, да би му прибавили вртове и неопходну одећу,
а када дође у домовину доноси са собом велико богатство и са великом
радошћу дочекују га укућани и родбина, тако бива и у духовном. А к о
неки стичу себи небеско богатство, онда за то сазнају суграђани, тј.
духови светих Анђела, и диве се говорећи: "велико су богатство стекла
наша браћа која су на зем љи". Такви приликом свога одласка, имајући
Господа уз себе, са великом радошћу узлазе ка онима који су горе, а
они који су са Господом примају их, припремивши тамо за њих
боравишта, вртове, свесветле и драгоцене одежде.
А к о се човек, који се још налази у борби - када у његовој души
делују и грех и благодат - престави из овога света, где ће отићи тај
који поседује и једно и друго? Отићи ће тамо, где (њ егов) ум има свој
циљ и омиљено место. Ти, ако те спопадне невоља или борба, треба
само да се супротставиш и да омрзнеш грех. Јер то што је дошло до
борбе није твоја ствар; али да омрзнеш грех - јесте. И тада ће Господ,
видећи твој ум, зато што се подвизаваш и љубиш Господа свом душом
својом, истога часа удаљити смрт од твоје душе (то је Њ ему лако) и
примиће те у Своје наручје и у светлост. У једном трену истргнуће те
из чељусти таме и брзо преместити у царство Своје. Богу је лако да
све у тренутку саврши, само ако имаш љубав према Њему. Б ог од
човека захтева његово делање, јер душа је удостојена да буде у оп-
штењу са Божанством.

85
 'Грудна жена у себи носи свога младенца, у тами, може се чак
рећи, и у нечистом месту. И ако се догоди да младенац у предвиђено
време коначно изађе из утробе, она види створење које је ново за
небо, земљу и сунце, и кога никада пре није видела. Истога часа
пријатељи и родбина веселог лица узимају младенца у загрљај. А ако
се услед неке незгоде догоди да младенац умре у утроби, онда за то
одређени лекари морају да прибегну оштрим оруђима, и тада
младенац прелази из смрти у смрт, из таме у таму. Исто то примени и
на духовно. Они који су примили у себе семе Божанства имају га
невидиво у себи, и услед греха који у њима живи, сакривено је ово
семе у њима на тамним и страшним местима. Стога ако се ограде и
сачувају семе, у одређено време јавно ће га породити, и коначно, када
се разиђу са телом, примиће их Анђели и сва вишња бића. А к о пак
онај који је на себе узео оружије Христово да би се храбро борио
изнемогне, брзо се предаје непријатељима и, када се растане са телом,
из таме која га сада обавија прелази у другу, још страшнију таму и у
пропаст.
Као што сакупљачи пореза, седећи у тесним пролазима, заус-
тављају и киње пролазнике, тако и демони проналазе и задржавају
душе; и ако се душа није потпуно очистила, онда, приликом свога
изласка из тела, неће добити дозволу да уђе у небеска обитавалишта
и стане пред Владику свога, него ће је прозрачни демони нонети доле.
А л и они који пребивају у телу, уз труд и велико напрезање, још могу
да стекну благодат свише од Господа; и они ће заједно са онима који
су достигли упокојење због добродетељног живота отићи ка Господу,
као што је Он Сам обећао: и гд е С а м Ја, о н д е ћ е и с л у г а М о ј б и т и (Јн.
12,26), и у бесконачне векове ће да царују са Оцем и Сином и Светим
Духом, сада и увек и у векове векова!
Свако треба да се подвизава и да се стара да напретком у свим
добродетељима задобије онај храм, и да верује да се он задобија овде.
Јер ако се разори наш телесни храм, немамо други у коју би прешла
наша душа :д а се, како је речено, и о б у ч е н и , н а г и н е н а ђ е м о (2. Кор. 5,
3), то јест да не будемо лишени општења и јединства са Духом Све-
тим, Који једино и може да пружи мир верној души. Зато се они, који
заиста јесу хришћани, када излазе из овога тела тврдо надају и радују
да имају управо онај н е р у к о т в о р е н и х р а м . Тај храм је сила Духа
Светога Који у њима обитава. И ако пропадне телесни храм - они се
тога не плаше; јер имају небески духовни храм и ону непропадљиву
славу која ће у дан васкрсења да подигне и прослави и храм тела,
како вели апостол: О н а ј К о ј и ј е п о д и г а о Х р и с ш а и з м р ш в и х о ж и -
в о т в о р и ћ е и с м р и ш а т е л а н а с к о ји ж и в и м о Д у х о м Њ е г о в и м у нама\ и
још: да се и ж и в о т И с у с о в ја в и у с м р т н о м ш е л у н а ш е м (2 . Кор. 4,11);
и: д а б и ж и в о т , као што је речено, п р о Г у гп а о о н о ш т о ј е с м р т н о (2.
Кор. 5,4).
Стога се вером и добродетељним животом постарајмо да још
овде себи стекнемо ону одећу, да се не бисмо, обучени у тело, показали
наги; и тад у дан онај ништа неће прославити тело наше. Јер у мери у
којој се свак удостојио да због вере и усрдности постане причесник

86
 Духа Светога, у онај ће дан бити прослављено и тело његово. Што је
-уша сада сабрала у своју унутарњу ризницу, то ће се онда открити и
показати изван тела, онако као што и дрвеће, када прође зима и када
га огреје невидљива сила сунца и ветрова, попут одеће производи и
пушта из себе напоље лишће, цветове и плодове, и као што у то време
из унутарњих недара земље излази пољско цвеће, и њиме се облачи
земља и трава - као кринови за које је Господ рекао да с е н и С о л о м о н
с в о ј о ј с л а в и н е о д е н у к а о је д а н о д њ и х (М т. 6, 29). Јер све то служи
за пример, као слика и прилика хришћана у дан васкрсења.
Т ако је за све богољубиве душе, то јест за све истинске хришћане,
први месец Април; а то је дан васкрсења. Јер се тада силом Сунца
правде изведе изнутра слава Духа Светога, која покрива и облачи
те.та Светих, иста она слава коју су имали скривену у својим душама.
Јер оно што душа сада има у себи, то ће се тада показати у телу. Тај је
чесец п р в и м е с е и у Г о д и н и (И зл. 12, 2); он доноси радост целој тво-
ревини; он, отварајући земљу, у одећу облачи обнажено дрвеће; он
тоноси радост свим животињама; он код свих шири весеље; он је за
хришћане први месец, то јест време васкрсења, у коме ће њихова тела
’ ити прослављена неизрецивом светлошћу која је сада још у њима
:акривена, то јест силом Духа, Који ће тада да буде њихова одећа,
храна, пиће, радовање, весеље, мир, вечни живот. Јер тада ће Дух
Божији, Кога су се већ сада удостојили да приме у себе, постати за
њих сва лепота светлости и небеске красоте.
Зато свако од нас треба да се подвизава и труди, да брижљиво
>'чражњава све добродетељи, да верује и моли од Г оспода да унутарњи
човек већ сада постане причесник оне славе и да душа добије општење
> оној светости Духа, како бисмо, очистивши се од прљавштине
г.орока, имали о васкрсењу у шта да се обучемо наша нага тела, да
покријемо њихову срамоту оним што ће их оживотворити и заувек
>покојити у Царству Небеском, јер, по Светом Писму, Христос ће
поћи с небеса и васкрснути све потомке Адамове, све који су од века
починули, и разделиће их на два дела, па они који буду имали Њ егово
сопствено знамење, то јест печат Духа Светога, њих ће објавити као
Своје и поставити с десне стране Себи. Јер каже: о в ц е М о ј е с л у ш а ју
Глас М о ј ( З н . 10,27); и: п о з н а је м С в о је и М о ј е М е н е п о з н а ју (Јн. 10,14).
Тада ће се због добрих дела њихова тела оденути у Божанску славу,
:■ они сами биће испуњени том духовном славом, какву већ сада имају
> душама. На тај начин, они који су прослављени Божанском свет-
лошћу и у з н е с е н и на о б л а ц и м а у с р е т а њ е Г о с п о д у у в а з д у х у , биће,
како је написано, с в а г д а с Г о с п о д о м (2. Сол. 4,17), царујући с Њим у
бескрајне векове векова! Потрудимо се да предострожно на себи
имамо знак и печат Господњи, јер у време суда, када Б ог буде спро-
водио раздељивање и када буду сабрана сва племена земље - цео Адам,
када Пастир сазове стадо Своје, тада ће сви који на себи имају знак
препознати свога Пастира, и Пастир ће препознати оне који на себи
имају Њ егов сопствени печат, и сабраће их из свих народа; чуће глас
Његов они који су Његови и поћи ће за Њим. На два дела разделиће
се свет; један део ће бити тамно стадо, које одлази у огањ вечни, а

87
 други - света савршена паства. К01а се \ зво.ди ка неГ|ссим.-. Оно а:тс
смо сада стскли у душама. го ће тада да засија и да се покаже. и оден\ ће
тела у славу.
. Хоће ли о васкрсењу сви удови да васкрсну? Богу ништа није
тешко. Такво је и обећање Његово. П о људској немоћи и људском
разуму то изгледа немогуће. Као што је Бог, узевши прах и земљу.
начинио некакву другу природу, тачније телесну, несличну земљи, и
створио многе врсте природа, као што су власи, кожа, кости и жиле,
и као што игла бачена у огањ мења боју и претвара се у огањ, али се
природа железа не уништава него остаје иста, тако ће и о васкрсењу
сви удови бити васкрснути и, као што је писано.ни д л а к а с г л а в е ва ш е
н е ћ е п р о п а с т и (Лк. 21,18); све постаје светлоносно, све се погружава
и претвара у светлост и у огањ, али се не разрешује и не постаје огањ,
тако да би, како неки тврде, нестала пређашња природа. Јер Петар
остаје Петар, и Павле - Павле, и Филип - Филип; сваки, испуњен
Духом, пребива у својој сопственој природи и бићу. А ако тврдиш да
се природа разрешава, те нема више Петра или Павла, него је у свему
и свуда Бог, онда ни они који одлазе у пакао не осећају казне, нити
они који одлазе у Царство осећају благотворност.
Сада представи себи врт у коме је сваковрсно плодоносно дрвеће
- крушка, јабука, винова лоза, са плодовима и лишћем; али, и врт, и
сво дрвеће и лишће, изменили су се и претворили у другу природу, и
све је постало светлоносно. Тако се и људи мењају о васкрсењу, и
њихови удови постају свети и светлоносни.
Као ш тосе Госиодње тело, када се успео на гору, прославило и
преобразило у Божанску славу и бескрајну светлост, тако се и тела
Светих прослављају и постају блистава. Јер као што је унутарња слава
Христова у тој мери била распрострта и засијала на телу Христовом,
тако ће се, слично томе, и сила Христова која постоји унутра у
Светима у онај дан излити напоље - на тела њихова: зато што се они
већ сада умом својим присаједињују Христу. Јер је написано: је р ј е и
О н а ј К о ј и о с в е ћ у је и о н и к о ји се о с в е ћ у ју с в и су осј је д н о Г а (Јевр. 2,
11); и: с л а в у к о ју с и М и д а о Ја С а м д а њ и м а (Јн. 17, 22). Као што се
једном ватром пале многе светиљке, тако и тела Светих - тих удова
Христових - морају да постану једно исто са Самим Христом.
И савршени, све док пребивају у телу, нису избављени од бриге
за слободу и налазе се у страху; зато се на њих и пуштају искушења.
Само онда када уђе у онај град Светих, душа може да пребива без
невоља и искушења: јер тамо нема брига, или невоља, или напора,
или сатане, или борбе; тамо је спокојство, радост, мир и спасење. Тамо
је међу њима Господ, Који се зове Спаситељ, јер спасава заробљене,
Који се зове Лекар, јер даје небеско и Божанско лекарство и исцељује
страсти душе које у некој мери господаре над човеком. Речју: Исус је
Цар и Бог, а сатана - мучитељ и зли кнез.
Будући да неки продају имање, пуштају робове на слободу, ис-
пуњавају заповести, али се не труде да у овом свету задобију Духа
Светог, неће ли, пошто тако живе, бити спречени да уђу у Царство
Небеско? Т о је веома танани предмет за расуђивање. Јер неки тврде
 и^р.чво једно и да је пакао један; ми пак кажемо да постоји
-; =пени. разлика и мера у једном истом Царству и у једном
-екл> Као штоЈе у свим удовимаједна душа, и у врху она делује
, у' ;
>. док доле ставља у покрет ноге, тако и Божанство обухвата
•■5 , -
; ри. и небеске и оне које су испод бездана, и посвуда у целости
и > творевини, иако је по својој неизмерности и необухват-
ги и изван створења. Стога Само Божанство обухвата људе и
V премудро управља. Будући да се неки моле не знајући шта
други посте, неки служе - Бог, праведни Судија, свакога на-
. по мери вере. Јер шта год да они раде, раде у страху Божијем
н и .> сви они синови, цареви, наследници.

Превод: Младен Станковић

89
Свеши Симеон Нови БоГослов

Беседа чешврша

1) О томе да је смрт душе удаљавање из ње Духа

Светога, и да је жалац њен грех; и да су смрт и
труљење тела налик на смрт и развраћење душе.

2) И о томе које су одлике мртвости и живости

душе.

3) О томе на који начин се трулеж и смрт

укидају; и о томе да смрт сада није искорењена,
него погажена и учињена ништавном.

4) О томе како се после смрти прослављају тела

почивших Светих; такође и о васкрсењу и
праведном суду Божијем.1

1. Као што тело умире када се од њега одваја душа, тако и душа
гине када се од ње одваја Дух Свети. Жалац ове смрти јесте грех, јер
су смрт и трулеж последице греха. Душа је кроз грех умрла за живот
вечни, одвојивши се од Духа Светога и од царства Њ еговог. Видиш
ли каква је веза између душе и тела, односно да тело не може живети
без душе? И опет, како се душа удаљава и оставља тело са којим је
била заједно, и чијим посредством је испољавала своју снагу и де-
латност? Ово видећи, помисли да је на сличан начин и првостворени
човек био сједињен са Светим Духом Саздатеља свега, Бога, али
пошто је прелашћен од лукавог ђавола, и пошто је злоупотребио сло-
бодну вољу којом га је Бог обдарио, прекршио је заповест Божију и
одмах био лишен благодати Светога Духа, која га је закриљавала.
Услед овога замрла је душа, а затим је и тело умрло; и телесна смрт
догодила се на такав начин да се након ње, која нам је видљива, ми
домишљамо о смрти душе, која нам је невидљива: јер смрт и трулеж
тела јесте прилика (представа) смрти и разврата душе.
Међутим, другачија је природа тела, а другачија природа душе.
Природа душе је мислена, док је природа тела чулна. И још нешто:

90
 тело се најпре развратило, а затим умрло, јер је из њега изашла душа
- а то и јесте телесна смрт; али са душом није било тако: она је најпре
умрла, јер ју је напустила благодат Божија, а затим се развратила.
Оскврњење душе јесте скретање са пута непосредне и праве мудрости
- заправо то да је права мудрост изопачена и постала развратна, пошто
Је похотно почела жудети за свим што је зло. Јер када се праве
помисли развраћају, истога трена као чкаљ и трње у души почињу да
расту изданци зла. На тај начин, као што се у мртвом телу умножавају
црви, тако бива и са душом лишеном благодати Божије: у њој такође
као да су се намножили црви - завист, лукавство, лаж, мржња, непри-
штељство, погрда, злопамтивост, клевета, гнев, јарост, туга, освета,
гордост, охолост, сујета, немилостивост, грамзивост, крадљивост, не-
правда, неразумна похота, оговарање, суђење другима, завидљивост,
свадљивост, понижавање, исмевање, славољубље, кршење заклетви,
кривоклетство, заборав Бога, дрскост, бесрамност и свако друго зло,
које је Богу мрско; стога је човек већ престао да буде по слици и
прилици Божијој, онакав какав је саздан у почетку, већ је почео
попримати слику и прилику ђавола, од кога исходи свако зло.
2. Као што душа, та разумна и мислена сила, спаја у једно тело,
које се састоји од многих делова, и то плоти, костију, нерава, жила,
коже и осталог, све ово, на чудесан начин везујући то својом снагом и
ваљано одржавајући у потпуној хармонији, тако да сви ови делови
тела један другоме помажу, и један другог подржава, будући да су
повезани истом душом, а када душа излази из тела, тада се сви ови
делови тела, губећи међусобну везу, распадају и подвргавају трулежи
т ако 11 благодат Духа Светога спаја душу саму са собом својом
божанском силом и оживотворава је, сводећи као нека Душа - душе
многе и различите помисли и ж еље њене на једну вољу Божију, у
чему се и састоји истински живот њен; а када се благодат Духа Светога
одваја од душе, тада се све њене помисли и ж ељ е распршују и
развраћају. Према томе, само ако је могуће да било које тело људско
без душе остаје у хармонији и своме поретку, могућно је и да душа
човекова без благодати Светога Духа опстаје у потребном стању, у
својственом јој поретку, са свим одликама разумности. А л и оно је
немогуће, а ово још немогућније. Управо обрнуто: као што је човек
који нема душе мртав по законима овога света, тако је и онај ко нема
благодати Духа Светога мртав по законима Божијим; и никако није
могућно да такав има обиталиште на небесима, јер је свако ко је мртав
I у било ком смислу) за то обиталиште непостојећи (беживотан). Због
овога сваки човек који у Христа верује неизоставно мора да се крсти,
да би био изнова рођен и обновљен Духом Светим, поставши нова
твар. А ко се не роди од горе, тај, како Господ сведочи, не може ући
у царство Божије, па чак га не може ни угледати; а ко га не може ни
угледати, њему је још немогућније да га задобије.
Улазак у царство Божије не дарива се само за добра дела, већ и
за веру. Њ еговог виђења ми се удостојавамо преко рођења свише, а
његовог задобијања - преко добрих дела што их чинимо снагом вере.
Због тога онај ко верује и крсти се водом и Духом улази у царство

91
Божије као рођен за њега. И опет, ко се родио од горе, гледа царство
Божије и тада већ, будући убројан међу војнике и ученике (синове)
царства Божијег. задобија га за добра дела што их чини, а каква нико
не може чинити пре но што постане војник царства Божијег. Јер као
што људска природа на светлост овога света долази имајући удела у
клетви Адамовој, тако на светлост царства Божијег она (из купјељи)
долази, имајући удела у благослову Исуса Христа. И ако не постане
заједничар божанске природе Христове, ако не прими благодати Духа
Светога, не може ни помислити, ни учинити било шта што је достојно
царства Божијег, не може да изврши ниједну заповест од оних што
нам их је Христос завештао (да будемо синови царства); јер Христос
је Онај Који дела у свима онима што призивају свето име Његово.
Овога ради Бог је постао човек, да у Њега, као у Бога, сиђе Бог Дух
Свети, и да пребива у Ономе од Кога се није одвајао, да би се доцније
преко заједничарења и сједињавања с Њиме Божанство сједињавало
са сваким човеком који са Њим општи, и који у једно, односно у вољу
Божију, спаја све помисли и све ж еље своје. Т о и јесте васкрсење
душе у овоме животу. Јер преко општења, прихватања Богочовека
Исуса и удеоничарења у Њему душа се изнова оживљује и прима своју
првобитну непропадљивост силом и благодаћу Духа Светога, Који
се прихвата преко заједничарења са Исусом и иројављује одлике новог
живота, задобијеног том благодаћу, на тај начин што почиње да служи
Богу у светости и правди пред очима Његовим, а не људским, као
што говори апостол Павле: "К олико ли ће више крв Христа ... очи-
стити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и
истинитоме" (Јевр. 9, 14). Као што, када је живо тело, у њему очи-
гледна бивају дејства душе, исто тако и када је душа жива у њој очита
бивају дејства Духа Светога: доброта, вера, кротост, уздржање. Душа,
када кроз веру прими мислену силу Духа Светога (које се Адам лишио
преступањем заповести, да би услед тога скренуо од правих помисли
на странпутице, све до немогућности да било шта исправно поима),
види и разуме да врлина заправо није ништа друго до испуњење воље
Божије, каогод што и сви љубитељи истинске мудрости, учитељи и
проповедници доласка Христовог и вере у Њ ега уче да је врлина у
правом смислу заправо то да сваки човек што у Христа верује чини
искључиво вољу Божију, односећи се према добрима овога живота
као да је мртав; тако да само у делима везаним за испуњавање за-
повести Божијих он буде препознаван као жив, и да само у том кругу
испољава кретање и енергију. Т о и јесте одлика живости душе.
3. А касније,након васкрсења,ителоћезадобити нетрулежност,
коју је души Бог даривао већ сада, оживотворивши је у овоме животу.
На тај се начин по безграничној милости Божијој открива један велики
и чудесни домострој Божији: душа бива васкрсавана у овоме животу,
а тело умире, и пресуда Божија: "Прах си, и у прах ћеш се вратити"
не укида се; приликом општег васкрсења васкрснуће и тело, такође
примивши нетрулежност. Смрт није укинута и није остављена неде-
латном у овоме животу, но је само згажена и презрена; јер када би
она овога часа била укинута, људи више не би умирали.

92
 Пош то су хришћани после крста и васкрсења Христова добили
уверење да умирући прелазе из смрти у живот и у радост сапребивања
са Христом, они прижељкују смрт. Јер ако је живот душе Дух Христов,
каква је корист ономе што Га је задобио од живљења у овоме свету,
дакле и од удаљавања од оне радости што се пружа сапребивањем са
Христом? Срећни су они који су, поверовавши у Христа, умрли одмах
након крштења; јер они су умрли обукавши се у Христа и пошли у
други живот, носећи царску одећу Божанства Христова. А л и још су
срећнији и блаж енији они ш то поживеше овде и после светог
крштења, тако да су, обукавши се у царске одежде као у свеоружје
Божије, ступили на поприште борбе са непријатељем нашим ђаволом,
да би га на крају победили са свим његовим замкама и злим лукав-
ствима, благодарећи за ту победу Христу Који је био с њима и Који
им ју је даровао, да би тек затим, после ове победе, умрли; они про-
живеше свој век, подвизавајући се у славу Христову, Који тај добри
подвиг налаже свакоме што у Њ ега верује. У томе је слава Христовњ
да хришћани, војујући са демонима, не буду побеђивани (него да п№
беђУЈУ)- имајући уз себе непобедивога Христа. Јер је у сваком хрида-
ћанину Христос Онај Који војује и побеђује, и Он је Онај што призива
Бога, и моли се, и благодари, и страх Божији у души одржава, и иште
са мољењем и смирењем - све то чини Христос, радујући се и веселећи
када види да у сваком хришћанину постоји и пребива онакво убеђење
У ђ оме веродостојно исповеда да је Христос Онај Који све ово чини.
Због овога сваки хришћанин у погледу свих добрих дела што их твори
треба да исповеда да их не чини он сам, него Христос; ко не мисли
тако, узалуд се хришћанином назива.
Љ уди се рађају на свет да би прослављали и благодарили Бога,
знајући да свако добро од Њега исходи. И опет, након труда и подвига
понетог на овом месту чемера и жалости где су рођени, они умиру по
заповести Божијој, да би се одморили од трудова са надом да ће некада
васкрснути и живети животом непрестаним, без икакве жалости и
оскудице. Јер премда Христос, Који је вазда с њима, Онај Који у њима
дела, ипак и они сами, и поред све немоћи своје, носе велики труд да
би Христа одржали у заједници са собом. З бог тога су сва лукавства
и све замке ђаволове срачунате на то да хришћане саблазне, да их
отргну из Његових руку, и да их подстакну да у стању самопрелаш-
ћивања говоре или макар мисле да су, тобоже, сами по себи и вла-
ститим старањем изнедрили неку добру помисао, или казали такву и
такву благоразумну реч, или учинили одређено добро дело, макар и
најнезнатније. И управо против тога непрестано је усмерен велики
подвиг хришћански.
Свакој богобојажљивој души предстоје два велика подвига: први
- да задобије благодат Духа Светога, јер нико нема могућност чак ни
да крочи на пут спасења, а некмоли да по њему ходи, уколико не
задобије унапред тајанствену благодат Свесветога Духа; други, онај
тежи, састоји се у томе да ту благодат, стечену великим знојем и
трудовима, не изгуби. Ово губљење благодати дешава се из следећег
разлога: пошто благодат Божија дуже време пребива у души, ходећи

93
са н>ом путем ка спасењу, после извесног времена диже се на њу силна
и тешка борба налик на опу коју онисује пророк Давид, вапијући ка
Богу: "Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на
ме. Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога" (Пс. 3, 1-2),
односно (говоре) да се твоје спасење не врши силом Бога твога, већ
твојом властитом мудрошћу и снагом. А к о се душа сложи са таквом
сугестијом, благодат одлази од ње. А ли ако она, одбацивши такве
помисли, почне заједно с Давидом узносити хвалу Богу: Т и си, Г о с п о д е ,
з а с т у п н и к м о ј и п о м о ћ м оја , ш и си сл а в а м о ја и О н а ј К о ји у з н о с и
Главу м оју , Т и б о ж а н с к о м б л а го д а ћ у С в о јо м са д е л а в а ш у м е н и сп а с е њ е
- благодат Божија пребиваће са њом. Т о је тај други подвиг.
м оје, а н е ја
који следи после првог: у првом се задобија благодат Духа Светога,
док други, велики подвиг да не будемо лишени благодати Божије коју
смо већ задобили, предстоји души до последњег издисаја нашега.
Душа. наиме, заједно са блаженим Апостолом Павлом, који се много
потрудио, дужна је громогласно, да је чују сви А нгели и сав род
људски, кликтати: "Не ја, него благодат Божија која је са мном" (1.
Кор. 15, 10) - дакле, нисам ја учинила никакво добро сама од себе,
него благодат Божија која је са мном. Јер су и апостоли, и пророци, и
мученици, и јерарси, и преподобни, и праведници - сви они исповедали
овакву благодат Духа Светога, и ради таквога исповедања њеног, а
уз помоћ њезину, добрим се подвигом подвизавали и трку своју са-
вршили. Т о је била она вера што су је сачували; они су, дакле, веровали
да је победница над великим, веома честим и многоразличним теш-
коћама које су сретали у животу, а у стању такве слабости природе
људске какву су у себи сагледавали, била благодат Божија чији су
удеоничари вазда били. Поверовавши на самом почетку да тако јесте
и мора да буде, искусили су то и на делу и ваљано спознали; а спо-
знавши то, заблагодарили су Богу Који је овако уредио; заблаго-
даривши, овако су исповедали; исповедавши тако, овенчали су се:
овенчавши се, прославили су се, имајући у себи знамења обожења,
јер су се начинили причасницима Божанске природе. а тиме и бого-
вима по благодати, који. боговима будући, имају да вазда пребивају
са Господом у новом животу.
Људи, као разумна и мислећа бића, долазе на свет да би про-
слављали Бога. Једино су они од свију разумних твари способни да
познају, величају и благодареТворцу Богу. Гледајући натвар, они се
диве Саздатељу, и познавши величанство Његово, недокучиво и без-
гранично, клањају Му се, штују Га и трепте пред Њим; а при томе се
труде да живе у истини и правди, онако како је благоугодно Богу,
показујући богоиознање као истинито сведочанство богоугодног
живота и благочашћа и обрнуто, показујући богоугодни живот и
благочашће као сведочанства богопознања. Јер ко поседује богопо-
знање и познаје Бога, тај Га без сумње и почитује, и служи Му, односно
верује и клања Му се као Богу и богоугодно живи; "Сваки који гри-
јеши није Бога видио нити Га је познао", казује Јован Богослов (1.
Јован. 3, 6). И заиста је тако. Јер ко познаје Бога, природно је да Га и
поштује и трепти пред Њиме; а може ли се онај ко трепти пред Њиме

94
 и боји Га се до те мере заборавити да себи допусти да учини било шта
небогоугодно, када зна да је Бог свуда присутан и све види? Нека се
сваки човек грешни увери да није видио нити познао Бога, и да, умре
ли у таквој тами и незнању, доцније неће васкрснути ни за шта друго
до за вечне муке, вечне управо стога што тамо више неће бити смрти
која би ово мучење прекратила. А онај пак ко је Бога видео и познао,
те стога не дозвољава себи да лакомислено и без страха пада у грех,
показујући на овај начин да се не само Бога боји, но и да Га љ у б и ,
прећи ће у други живот са надањем и чекањем васкрсења мртвих, те
ће и васкрснути за радост неизрециву, ради које се људи и рађају и
умиру. Рођени за овакву радост, презру ли је и проведу ли живот свој
у тами и незнању Бога, по васкрсењу ће трпети двојако мучење, се-
ћајући се и тога да су били рођени за радост неисказиву, и тога да су
је презрели због лакомислености своје и својом је кривицом изгубили.
З бог тога нека нико од људи што дођоше у овај свет, а особито
нико од хришћана, не мисли да је рођен да би се њиме (животом)
наслађивао и у његовим радостима уживао, јер када би то био крај и
сврха рођења нашега, онда не бисмо ни умирали! Н его нека држи на
уму да је на овај свет дошао, најпре, да би битовао (почео да постоји)
из небића, каквим је пре тога био; друго, да би слично постепеном
телесном узрастању постепено напредовао и у духовном узрасту, те
да би добрим подвигом усходио у оно свештено и боголепно стање
које дочарава блажени Павле, говорећи: " Док не достигнемо сви ... у
човјекасавршена,у мјеру растапуноћеХристове" (Ефес. 4,13); треће,
да би се удостојио обитавања у небеским насељима, убројан међу чин
светих Ангела, појући са њима победну песму Пресветој Тројици,
Која, каогод што му Једина дарује биће, тако му благодаћу Својом
дарује и добробит, односно оно свештено боголепно стање о коме
смо говорили.
Па ипак, и поред свега тога људи не само што не усмеравају
дела своја ка томе једином циљу ради кога су се и родили као људи,
односно да, достигавши у меру раста пуноће Христове, постану богови
по благодати, већ, напротив, чине све насупрот овоме, и то са великим
усрђем, одајући се гресима на све могуће начине, да би на крају били
бачени на вечите муке, ради којих ми не долазимо у овај свет. Јер је
вечити огањ адски приправљен ђаволу и другим демонима, докле се
ми рађамо са назначењем да постанемо достојни Бога након смрти.
А ко је Бога достојан? Човек праведан, који у истини пребива, кротак,
благ, испуњен састрадањем, милостив, штедар, добар, дуготрпељив,
незлобив, човекољубив. А л и ниједан човек не може бити такав уко-
лико не постане удеоничар благодати Божије по вери у Христа; сходно
томе, ако ко није овакав, очигледно је да или не верује у Христа, или
се само гради верујућим, у суштини будући неверником. Јер ко ис-
тински у Христа верује, тај је или већ постао овакав каквим смо га
описали, или се на све начине подвизава да таквим постане уз помоћ
благодати Божије, без које нити ко може постати свет, нити то може
и пожелети.

95
 4. Душа која се удостојила да постане причасница благодати
Божије, пошто је сама освештана, по природном последичном реду,
освештава и све т е л о своје; јер, обједињујући и одржавајући у
целосности читаво тело, она пребива у свим удовима његовим; стога
и благодат Духа Светога, каогод што задобија душу, тако исто и тело
чини својим обиталиштем. Међутим, док се душа налази у телу,
Свесвети Дух не пројављује у томе телу сву славу Своју; јер је
неоиходно да душа до краја живота сама показује своју добру вољу,
да ли ће следити благодат Духа Светога на доличан начин. А л и када
дође крај, и када се душа одвоји од тела, пошто је подвиг (такмичење,
као на тркама) већ завршен, те душа, задобивши победу, исходи из
тела овенчана непропадљивошћу, јер је ваљано подвиг свој савршила.
онда, кажем, благодат Духа Светога и у телу ове душе пројављује
освештавајућу силу своју, услед чега мошти Светих - голе кости или
нетрулежна тела, свеједно - изливају исцељења и лече свакојаке
белести. Када се душа одвоји од тела са смрћу његовом, она сама, без
учешћа тела, почиње да пребива са читавим Божанством, односно са
благодаћу Божијом, и сама бива бог по благодати; тело пак остаје
без душе само са Божанством и пројављује људима божанску силу
кроз чудеса (не посредством душе, него непосредно од Божанства).
Тада ни душа у својим дејствима не може да наилази на нрепреке
услед телесне спутаности, будући да је од тела одвојена, нити се пак
тело због душе не оптерећује лишавањима у задовољавању својих
потреба, то јест ни глађу, ни жеђу, ни било чим сличним. А ли пошто
су се обоје, и душа и тело, избавили од сваке нужде и сваког искушења
којмма су се раније подвргавали услед међусобне повезаности, сада и
благодат Божија делује без икакве препреке и у једном и у другом,
тако да и душа и тело постају у целости Божији, усиновивши се Богу
ради богоугод н ог ж ивљења свога које провођаху у свету, када
пребиваху у заједници.
Међутим, у време свеопштог васкрсења и тело ће задобити
непропадљивост какву је Бог даривао освештаној души. Јер, како
говори Свети Григорије Богослов, исто онако као што је у овом свету
душа такође суделовала у телесним тескобама и невољама, што је
било условљено њиховом тесном повезаношћу, тако ће и тада телу
од душе бити пренето стање радости којим ће располагала душа. Тада
ће душа прожети читаво тело и постати једно са њим, и дух, и ум, и
бог по благодати, и све трулежно и смртно биће тада обузето животом.
Јер као што је у Адаму плот била захваћена трулежношћу услед греха,
а због плоти је и душа у својим дејствима постала као да је од праха
земаљског, и, сва се приволевши земаљском, запала је у толико не-
знање Бога, да неки нису знали чак ни да ли Бог постоји, тако ће у
време васкрсења бити све супротно овоме, силом Духа Светога
оваплоћеног благодаћу Божијом; тада ће плот, силом Духа Светога,
бити прожета душом, која је већ пребивала у стању уривености у Бога,
у живот истинити, у стању у коме као да је сва душа имала свег Бога,
те је у свему видљив био једино Он. Да кажем још једноставније:
боголепна благодат васкрсења показаће тада, у будућем веку, све

96
 наше супротним од онога стања у коме пребивамо и живујемо у ово-
ме животу; и као што је у овоме животу смрт услед греха попримила
силу и моћ, прожевши собом све, тако ће у будућем она по правди
пропасти и сама бити прогутана благодаћу. Смрт, сада згажена и
посрамљена васкрсењем Христовим, тада ће, након свеопштег вас-
крсења, бити у потпуности укинута, као што казује свети Павле;
"Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт" (1. Кор. 15, 26). Сада, у
овоме животу, смрт пребива у своме времену, представљајући (за све)
казну за први Адамов преступ (грешницима), пресецање грешности
(праведнима), одмор од свештених подвига; али у будућем веку, као
што ће бити укинут живот овога света, тако ће и смрт напокон
престати и биће укинута; и тада, каогод што се људи више неће рађати
и живети на начин својствен овоме животу, тако више неће ни умирати
као сада, и смрт ће бити укинута. А л и тада ће постојати један други,
неизрециви живот, и друга смрт, тежа и горча од садашње, односно
вечито мучење. Јер сви који овде не постану заједничари са Христом,
или обеш часте то заједничарство њему противним ж ивљењ ем,
односно не поживе по Христу, налазе се у опасности да тамо буду
иодвргнути казни најтеже смрти, која (казна) се неће моћи укинути.
У овом свету Б ог је, оваплотивши се, дошао да уништи смртну
пресуду, која је представљала лакшу казну; али тамо, у другом животу,
где више неће бити овакве смрти (која је велика утеха за оне што су
носили јарам мука и патњи, јер се смрћу од њих ослобађају), каквог
може бити лека и избављења (од оне друге смрти, смрти што не укида
живот)? С друге стеране, у овоме свету, од Адама до Христа Господа
није било ниједнога потпуно спасеног човека (већ само у надању),
јер су сви имали удела у прародитељском греху (од којега се ис-
купљење још увек само ишчекивало). А сада, пошто се савршио ова-
плоћени домострој Господа нашег, многи бивају саобразни Христу
(истински спасени). Зато онима који ће у другом животу бити осуђени
неће преостати више никаква утеха нити икаква нада на спасење, јер
и они, попут првих, могадоше бити саобразни Христу, али не хтедоше.
Тако и за пале ангеле који се учинише демонима неће бити милости,
јер и они су, када је већи део ангела, не оглушивши се о вољу Божију,
остао у своме чину, могли ту вољу одржати, али не хтедоше.
О, да је и нама да се учинимо саобразнима Христу, како бисмо
се удостојили живот вечни задобити у Христу Исусу Господу нашем,
Коме нека је слава, част и поклоњ ењ е са Оцем и Светим Духом
занавек! Амин.

Превод с руског: др Ксенија Кончаревић

97
Свеши Некшарије Егински

О бесмршносши душе*
Увод у питање бесмртности душе1

"Ја сам Бог А враам ов, Бог И сааков н Бог Јаковљ ев. Бог н и је
Бог м р т в и х , (М т. 22, 32). Ова истина, коју нам открива
неГо ж и в и х "
Свето Писмо, јесте прво учење у које човек треба да поверује да би
познао себе: ко он јесте, који је циљ и сврха његовога битовања у
овоме свету и које је његово назначење. Без (ове) богооткривене му
истине, човек је неспособан да позна себе; јер недовољно познавање
богооткривене истине води човека лажним теоријама и погрешним
учењима, а ови, пак, доводе до апсурдних закључака. Јер ум сам по
себи неспособан је да проникне у тајне. Откривење је светлост која
просветљује и води ум човеков у његовим истраживањима, узводећи
га ка истини. Држећи се те светлости, показаћемо на дијалектички
начин да човек има бесмртну душу...
Да би философија могла доћи до истинитих закључака фило-
софирање мора бити засновано на Откривењу (Бож ијем). Философ
мора веровати да је примио живу душу од Бога да би могао да је позна.
Уствари, он (увек) већ зна да у њему постоји нешто што је различито
од материје, али он не зна и ш ш је то. Да би тај увид постао знање
неопходна је вера у богооткривену истину. Онај који философира
мора најпре поверовати у духовну природу која га чини (у исти мах) и
оним који сазнаје и предметом сазнања, да би тек тада могао да тежи
да у потпуности позна ту природу. Постојање живе душе је неспорна
чињеница за верујуће, али је скривена тајна за неверујуће. Вера је
око душе којим душа сазрцава себе и прониче у невидиво и скривено.
Бог је човеку открио његово узвишено порекло и омогућио човеку
да позна бесмртност своје душе да би га привукао к Себи, да би га
побудио на врлину и узводио лествицом самоусавршавања. Одбаци-
вати богооткривену истину значи одбацивати назначење и сврхо-

* Текст је превод са енглеског: 31. №с(апо5 (Керћа1а§), Рго1е§ошепа Сопсегшп§

ТДе 1тшоПаП(у оСТћс 5ои1, РгооСб оСТће 1шшоПаН(у оСТНе 8ои1, и: Сопб(ап(те Сауатоб,
МоДегп Сгеек РНПоборћег« оп Тће Нитап 8ои1,1п5ћ(и(е Рог ВухапНпс АпН МоДегп Сгеек
3(исНе5, Белмонт, 1987, пп. 59-86. К. Каварнос је лично изабрао и превео на енглески
језик текстове овог зборника, који представља избор из опуса седам модерних грчких
нравославних мислилаца (Бенјамин Лезвоски, Петар Враилас-Арменис, Јован Скал-
цунис, Св. Нектарије Егински, Никола И. Луварис, Фотије Кондоглу и И. Н.
Теодоракопулос).
1 Из кљиге, С т у д и ја о б е с м р т и о с т и д у ш е , Атина, 1901, стр. 7-9, 11.

98
 витост свега, о којима сведочи Сам свезнајући Творац, Који није
створио ништа што је несврховито. Човеково усавршавање - које би,
у случају да нема живе душе (у човеку), било и бесмислено и немогуће
- неопходно је са становишта назначења и сврховитости света, јер би
без тога стварање човека било само бесциљна игра.
Нека нико, зато, не каже да је човек велики (само) по свом его-
изму. Јер је, уистину, велики и духован човек1, који је створен по
образу свога Творца и Бога. Он је, стога, боголик и богонадахнут и
пријемчив за Божије откривење, и отуда је - због свог узвишеног
порекла, господствености своје природе и карактера своје душе - виши
од свеколике створене природе. Дух човеков се уздиже к Богу, бива
просветљаван Божијом светлошћу и, развејавајући маглу таме мате-
ријалног (у човеку), познаје " о н о ш т о о к о н е в и д е и у х о н е чу, н и т и
у ђ е у с р и е ч о в е к о в о " (1. Кор. 2, 9).
Бог обитава и дела у човеку... Онај, Кога у себи не може са-
држати ни свецели козмос, обитава мистички у срцу микроскопскога
човека. Ово звучи чудно, али је истинито. Начин је мистички, а Божије
Откривење се пројављује кроз сопствене учинке. Бог је бесконачан
и козмос лежи на длану Њ егове руке, а човек је прегршт прашине.
Па, ипак, човек се узвисује изнад козмоса и изнад Небеса, и умним
очима сазрцава величанство творевине, испитује и истражује козмос
својим умом, открива законе који управљају козмосом, премерава
огромна растојања и димензије небеских тела, сазнаје о специфичној
тежини, чврстини и количини елемената од којих се састоје небеска
тела, и, уопште гледано, о њиховој природи, и о привлачењу и од-
бијању огромних планета у козмичким пространствима.
Просветљиван Божијом светлошћу, човеков ум се уздиже ка
Творцу козмоса, проучава Њ егов карактер и формулише тврдње о
Његовим својствима... Просветљиван Божијом светлошћу и окреп-
љиван Божијом благодаћу, човек се узвисује изнад свих неразумних
природа и - премда одевен у земаљско тело - надмеће са природом
небеских Ангела...
Божија Премудрост је створила човека као возглављење тво-
ревине да би он могао да поима и позна свог Творца и Бога... Човек је
разлог стварања света. Да, човече, Бог те створи богом на земљи.
Грех и отпадање од Бога лишише те тог знања. Грех и отпадање од
Бога помрачише твој ум, створен да сазрцава Бога. Они те заведоше
на странпутицу и низвргоше те у глиб страсти, које помрачише
светлост образа (Божијег у теби). Да, познај да јеси по образу и по-
добију Божијем, и да имаш бесмртну душу која је назначена да бла-
годаћу (Бож ијом) живи вечно. Истражуј себе да би увидео и уверио
се колике твоје активности и колика твоја дела сведоче о бесмртности
душе.

1 То јест: унутарњи човек, душа или дух.

99
 Докази бесмршносши душе1

1. Активности душе као доказ бесмртности душе

Разумна душа човекова бави се умним размишљањем, трага за

разлогом свога постојања, уздиже се ка идеји Бога и неопходности
постојања Бога. Ова размишљања, будући мислена, морају имати и
мислени узрок. Тај мислени узрок мора бити потпуно различит од
свега материјалног. А будући да свет у коме човек обитава јесте
магеријалан, нужно је да порекло разумне душе доведемо у везу са
другим, нематеријалним светом. Ово нас, пак, обавезује да признамо
бесмртност душе као такве, јер смрт влада само над телесношћу
материјалнога света, док душа, будући да није саздана од материје
овога света, није подложна смрти**.
Ум се уздиже до поимања нематеријалних ствари. Да је ум по
природи материјалан, он не би био у стању да поима идеје немате-
ријалних ствари. Разумна душа човекова поседује не само моћ тра-
гања за стварима које су по природи идеалне, већ и моћ идеалисања
ствари које су потпуно материјалне, ослобађајући исте од њихове
материјалне копрене и сагледавајући их као апстрактне идеје, као и
моћ уздизања до универзалних идеја кроз интуитивно мишљење.
Душа је свесна себе и свесна свога поимања. Душа прониче и
тежи да сазна не само спољашње објекте, већ и да позна себе саму и
своје активности, да расуђује о себи и изриче тврдње о каквоти својих
чинова и активности. Душа не само да прима у себе обиље истина,
већ и сама постаје ризница мноштва појмљених истина: она поима
вредност тих истина и деловање тих истина на њу саму. У з то, душа

^ Из књиге С т у д и ја о б е с м р т н о с т и д у ш е , стр. 36-66. Св. Нектарије износи де-

ветнаест доказа о бссмртности душе. Изоставио сам последњи доказ (стр. 68-77)
због његове обимности и нсмогућности да се исти сажме. Деветнаести доказ носи
наслов: "Доказ бесмртности душе на основу судбине народа н Божијега Промисла,
који се изводи из философије историје” (К. Каварнос).
* Ово место би требало прецизирати читалаца ради. Св. Григорије Палама
б о г о с л о в с т в у ј е да је и душа смртна, јер је створена, а све што је с т в о р е н о јесте
смртно јер нема у себи сопственога живота, већ га прима од нестворених снергија
Божијих. Св. Нектарије Егински, нема сумње. овде доказује да је душа бесмртна, у
смислу да, за разлику од тела, не потпада под власт трулежности као видивог знака
смртности. Смрт душе је духовна и мистичка последица огреховљености и непока-
јаности, а умрла душа јесте она која се удаљи од Бога и лиши животворних снергија
Божијих. Душа је смртма по природи, а бесмртна по Љубави и Вољи Божијој, а за
ту бесмртност је неопходна сарадња човекове љубави и вол.е са Божијом Љубављу
и Вољом. Св. Теофан Затворник говори о "вечној смрти душе", тј. стању свецеле
погружсности иешжајане душе у адске муке богоостављемости и апсолутне самоће.
По овоме се хришћанско схватање бесмртностн душе радикално разликује од па-
ганско-античког схватања бесмртности душе ( п р и м . п р е в .) .

100
осећа природну склоност к натприродним истинама и тежи да живи
духовним светом ових истина. Ово сведочи о бесмртности душе.
Философи в еле1: све што је самодејствено и свагдадејствено је-
сте бесмртно. Отуда душа, будући свагдадејствена у себи и по себи
јесте бесмртна.

2. Тежње душе као доказ бесмртности душе

Разумна душа има натприродне, бескрајне тежње. Да разумна

душа зависи од тела и умире заједно са телом, онда би она нужно
била потчињена телу и следила га у свим његовим прохтевима.
Независност (душе од тела) би, у том случају, била супротна како
законима природе тако и разуму, зато што би нарушавала хармонију
између тела и душе*. Да је зависна од тела душа би се потчињавала
телу и следила га у свим његовим прохтевима и жељама, док, на-
против, душа управља телом и намеће своју вољу телу. Душа пот-
чињава и обуздава прохтеве и страсти тела, и управља њима по својој
вољи. Овај феномен је познат сваком разумном човеку, и ко год је
свестан своје разумне душе свестан је господарења душе над телом.
Послушност тела души, када га ова води ка самопоричућем жртво-
вању у име њених узвишених идеја, јесте доказ господарења душе
над телом. Власт душе (над телом ) и душино жртвовање њеног тела
до смрти у име њених начела, идеја и ставова било би, пак, потпуно
несхвативо да душа умире заједно са телом. Смртна душа никада не
би могла да се уздигне до таквих висина и никада не би могла да преда
себе на смрт заједно са телом у име бесмислених апстрактних идеја,
будући да за смртну душу ниједна узвишена идеја и ниједна узвишена
храбра мисао тада не би имала никаквога смисла. Стога, душа која је
способна за такве ствари мора бити бесмртна1 2.

3. Историјски доказ бесмртности душе

О бесмртности душе сведочи универзално веровање свих народа

у њену бесмртност. Историјске чињенице показују да читав људски

1 То јест Платон ( Ф е д а р 245ц-е и З а к о п и , X, 896а-б). Упореди са оним шта

каже Св. Аганасије: "Ако, као што показасмо, душа покреће тело и није покретана
другим стварима, следи да је кретаље душе спонтано и да се ово спонтано креташе
душе наставл,а и после полагања тела у земљу" (И з а б р а н а б и б л и о т е к а н и к е јс к и х и
п о с т - н и к е јс к и х О т а ц а , том IV, № « Уогк, 1892, стр. 21).
* То јест: такву "хармонију" тсла и душе као физиолошко-хемијске функције
тела, која би се састојала у "хармоничној" потчињености душе телу ( п р а м . п р е в .) .
2 Унор. К. Јасперс: "Пројаве л,убави и извојевање победе над самим собом
доводе човека до свести о стварности неупоредиво вишој од пролазне, емпиријски
стварне ствариости, о стварности која одјекује речју - бесмртност" ( Ф и л о с о ф и ј а и
с в е т , стр. 137).

101
род верује у живот после смрти1. Ми ову наду срећемо како код
варварских и дивљачких, тако и код цивилизованих народа. Чињеница
да су људи свих времена, свугде и на сваком степену развоја при-
хватали идеју живота после смрти и имали наду у њега јесте доказ
човековог најдубљег уверења у бесмртност сопствене душе. Ова нада
у бесмртност зри у чврсто уверење и развија се до те мере да све
моралне активности човекове почињу да извиру управо из овог уве-
рења. Овај феномен би био немогућ да је веровање у бесмртност душе
тек пуки израз човекове егоистичне жеље, да није засновано у самој
природи људскога духа и да не извире из дубина човекових. Мудраци
свих доба говоре о бесмртности душе.
Здрава философија је увек одбацивала учења оних философа
који су, у различитим епохама, застрањивали у епикурејство. Неги-
рати бесмртност душе значи приписавати крајње озбиљну грешку
Божијој Премудрости што је уопште утиснула једну такву илузију,
једну такву химеру* у срце човеково. Да човек није бесмртан, он не
би имао разумну душу, нити би био у стању да уопште замисли бе-
смртност.

4. Метафизички доказ бесмртности душе

О бесмртности душе сведочи и истраживање моћи и особених

својстава душе. Једноставност душе и нематеријалност њене суб-
станце указују на њену бесмртност. Такође, њена самосвест, њена
моћ слободнога избора и самосуштности (ашехоимоп), као и њена
слобода за сазнање указују на то да душа припада духовном свету.
Затим, њена тежња да се приближи бескрајно савршеном Бићу, њена
иманентна сврховитост (егНе1есћЈа), и непрекидна активност њеног
духа показују да је душа живи ентитет који у себи нема разлога да
умре, нити да се распрши нити да нестане. Све ово, стога, сведочи да
душа опстаје и после свог одвајања од тела и да је бесмртна.
П латон доказује бесмртност душе, пре свега, њеном једно-
ставношћу и нематеријалношћу њене субстанце. А у вези са одласком

1 Многи философи су наглашавали ову чињеницу, а међу њима Ралф Валдо

Емерсон и Карл Јасперс. Емерсон пише: "У првим записима о било ком иоле кул-
турном и умном народу, увек се може наћи траг о извесном веровању у други живот...
Није било ни једне епохе у којој није постојало учење о будућем животу" (П и с м а и
д р у ш т в е н и ц и љ е в и , Бостон, 1894, стр. 308). А Јасперс каже: "Већина нас одувек је
веровала и још увек верује у то да ће наставити да живе (и после смрти). Верни
Хришћани верују обећањима Библије. За Хиндусе ствар је проклетства што је свака
душа живела у безброј облика у прошлости и што ће живети у новим облицима и у
будућности: они верују у реинкарнацију. Примитивни народи су веровали да се
њихови преци јављају као духови. Грци су имали Празник Свих Душа за време кога
су увесељавали своје мртве; празновање се окончавало позивом душама да се врате
у свој свет. Нема краја набрајању различитих начина на које се вера у наставак
живота носле смрти пројаваљивала широм света" ( Ф и л о с о ф и ј а и с в е т , стр. 134).
* То јест, веровање у бесмртност душе.

102
душе из овога света, Платон објашњава да приликом смрти човекове,
умире његов смртни део, а да се бесмртни део његов удаљава од смрти,
остајући цео и неуништив: "Нема сумње, дакле, да је душа бесмртна
и неуништива1.

5. Телеолошки доказ бесмртности душе

Разумна душа човекова - будући једноставна и (сачињена) од

нематеријалне субстанце, и имајући таква својства за сопствени
развој, усавршавање и достизање крајње сврховитог циља - мора бити
бесмртна.
А к о је човекова душа смртна, ради ког циља, онда, човек има
таква узвишена својства, такве моралне моћи, такву пријемчивост за
узвишено, такве бескрајне тежње и читав свој духовни и морални
живот? Овај проблем је решив искључиво ако се призна бесмртност
душе. Без признавања бесмртности душе, догађаји човековог ду-
ховног и моралног живота остају нерешива загонетка, а човекова
борба у сопственом етичком и духовном животу остаје борба без
победе и стремљење без циља.

6. Етички доказ бесмртности душе

О бесмртности душе сведочи и тежња душе к највишем добру.

Под највишим добром подразумевамо оно крајње добро, које је су-
штински и истински више од свих осталих добара, и у коме човек
може пронаћи свој етички спокој, апсолутни мир душе и духовну
радост, кроз коју се његова душа преиспуњава неисказивога умиљења.
Т о крајње добро јесте најсавршеније добро, пунота добара, у којој
свака чежња бива задовољена и свака нада испуњена. Т о највише
добро јесте Царство Божије, које је духовна заједница, заједница Бога
и људи, и човеково учешће у светости, љубави, благодати и бла-
женству Божијем. Царство Божије јесте оно за чим човекжарко чезне
и трага, за шта се бори током читавог свог живота на земљи, жр-
гвујући сва добра овога света да би се насладошћивао Царством
Божијим. А ли, иако човек жртвује све да би задобио то највише добро,
он, ипак, (у овом животу) тек делимично онитује етичку срећу (Цар-
ства Божијега), зато што му, све време његовог земаљског живота,
власт ђавола приређује безбројне разлоге за жалост. Ч овеку је
немогуће да у овоме свету постигне потпуно блаженство, зато што
спокој његове душе и мир његовога срца често бивају нарушавани
тешким телесним мукама, увредама и ожалошћењима од стране
ближњих, пустошењима и разарањима које доносе ратови, страда-
њима од глади и болештина, ужасима земљотреса, несрећама које

Види: Платон, Федар, 106е.

103
сналазе његове сроднике и пријатеље, и, уопште узевши, жалостима
које долазе што од моралних, што од материјалних узрока. Све ово
ограничава етичку срећу човекову у овоме животу, а чежња за
највишим добром остаје неиспуњена. Али, сама ова чежња јесте израз
осећања извесне празнине у души која тражи да буде испуњена, као и
наде у могућност потпуног испуњења. Ово нас нужно води ка за-
кључку да ће душа, чије бескрајне тежње остају неиспуњене у овоме
свету, примити потпуно испуњење својих тежњи тек по свршетку
овога живота и по свом уласку у вечни живот, где је највише добро и
апсолутно блаженство.
Чежња душе за највишим добром се, у овоме свету и животу.
испуњава тек делимично и, искључиво, у ограниченој мери, и то не
само тамо где влада зло, већ и тамо где преовладавају врлина и све-
тост, зато што ђаво, и тамо где су врлине, напада и бори се против
Царства Божијег, сејући кукољ у жито. Разум, стога, захтева да
признамо да ће се савршено испуњење тежњи к највишем добру
испунити тек у будућем животу, где владају апсолутна љубав, радост
и мир (Царства Божијега). На тај начин, сама жарка жеља за нај-
вишим добром, с једне стране, сведочи о томе да ће човек потпуно
испуњењење те своје ж еље остварити тек у будућем животу док нас,
са друге, уверава у бесмртност душе човекове.
До истог закључка долазимо разматрајући и питање моралнога
савршенства, коме душа тежи да кроз дисциплиновање и потчиња-
вање тела. Тежња за моралним савршенством јесте израз унутарњег
стремљења разумне душе ка уздизању изнад овог материјалног света
ка другом, духовном свету. Та тежња сведочи о томе да је човек
назначен за непрестано узрастање које има за циљ апсолутно савр-
шенство. Но, ансолутно савршенство се налази у апсолутном животу,
а апсолутни живот у надсветовном свету. Отуда нас морално са-
вршенство нужно упућује на апсолутни живот, на бесмртност.

7. Доброта Творца као доказ бесмртности душе

Читава творевина збори о доброти Бога, Онога Који преобилно

обдарује средствима за остварење среће Своја словесна створења. И
срећа човекова би требало да буде потпуна, све док човек располаже
тим средствима и има на располагању читав створени свет. Па, ипак,
срећа човекова је непотпуна, и свакодневно видимо да људи ропћу и
ж але се да су несрећни. Н ека бескрајна чежња опхрвава срце
човеково, које - будући тешко рањено празнином (коју осећа) у себи
- непрестано тежи да исту и испуни. Човек се бори за испуњење чежње
свога срца, али његово срце и даље остаје празно. Ниједно од добара
земаљских није довољно да испуни ту празнину срца човековог. Нема
утола чежњи човековој, његово срце остаје рањено и срећа се удаљава
од њега. Разлог овог неутола није у самој природи ствари, већ у души
човековој, која, будући бесмртна, има бескрајне тежње и која, стога,
попут жеднога јелена, жарко чезне и иште насладошћење највишим

104
добром, које је њен крајњи циљ... Сведобри Бог не би утиснуо у срце
човеково неутоливу чежњу, која би човека чинила несрећним, да није
за човека наменио и утољењ е те чежње. А из тога што та чежња
остаје неиспуњена у овоме свету следи да ће она бити испуњена по
човековом одласку из овога света, у будућем животу, где ће човек
живети срећно и вечно. Стремљење највишем добру је, дакле, доказ
бесмртности душе1.
А к о човек уопште налази икакву релативну срећу на овој земљи,
он је проналази управо у убеђењу да има бесмртну душу и да по
окончању садашњега живота почиње будући, непрестани и бескрајни,
живот у коме ће се насладошћивати савршеном срећом. А к о човек
уопште налази икакву утеху у својим животним страдањима, он је
проналази управо у нади да ће се у будућем животу насладошћивати
највишим добром. А к о на немирном мору и у бурама искушења
животних човек уопште налази икакво мирно пристаниште, он га
проналази тако што се оријентише према бесмртности, у којој се
налази највише добро... А к о човека лишите наде у будуће насла-
дошћење највишим добром, човек постаје најнесрећније од свих ство-
рења, а његов живот ноћ без месечине... Такав човек би се, жалостан
и сломљен, потуцао кроз живот, а можда би, у наступу очајања, чак и
сам себи окончао живот1 2. Према томе, нада у насладошћивање нај-
вишим добром, будући да има моћ утехе, јесте Божанска и као таква
- истинита. Отуда, човек - надајући се у уживање највишим добром -
верује да има бесмртну душу. Бог нас мистички обавештава о томе и
Божија доброта, која се пројављује свугде, уверава човека да има
бесмртну душу.

1 У истом расположењу, Емерсон запажа: "Нема ничега у природи што је

каприциозно, или хировито, или случајно, или неутемељено. Природа се никада не
креће скоковито, већ увек постепсно и у утемељеним помацима. Постојање потребе
указује на то даје задовољење потребе у самом саставу створења које осећа потребу;
потреба за храном, потреба за кретањем, потреба за сном, потреба за дружењем,
потреба за сазнањем нису тек некакви касумични хирови, већ потребе које су уте-
мељене у самој структури створења, и треба да буду задовољене храњењем, кре-
тањем, спавањем, дружењем, сазнавањем. Ако постоји жеља да се живи, и то (да се
живи) на једном вишем нивоу, са већим знањем и моћју, то је зато што су и живот и
знање и моћ добри за нас, као и зато што смо ми природно обиталиште тих дарова...
Све што видим учи ме да верујем Творцу за све оно што не видим. Ма шта било то
што је велики Промисао припремио за нас, то мора бити нешто велико и штедро, и
у великом стилу Његовога дела. Будућност мора одговарати стилу наших спо-
собности: памћења, наде, имагинације, мишљења" (К њ и ж е в н о с т и д р у ш т в е н и ц и -
љ е в и , стр. 319-321).
2 Овакав став исказује и Виљем Џејмс: "Сама убеђеност", запажа он, "да овај
природни поредак није нешто коначно, већ само знак или визија, извесно спољашње
приказање многострукога козмоса, у коме духовне силе имају последњу реч, јер су
вечне, доволша је да живот учини вредним живљења, упркос свакој супротној
претпоставци, коју намећу околности на природном плану (живота), Уништи ову
унутарњу убеђеност... и одједном нсстаје сва свстлост и сијање егзистенције! Врло
често тада ступа на сцену изопачени поглед на живот - самоубиство" ( В о љ а з а в е р у ,
Њујорк, 1897, стр. 56-57).

105
 8. Идеја о бесмртности душе у нама као доказ
бесмртности душе

Да човек има бесмртну душу доказује и сама чињеница да он у

себи носи идеју бесмртности душе. Човек долази до идеја на основу
света који га окружује. Природа свакодневно учи човека о смртности
свих створења и њиховом потпуном нестанку. Отуда би идеја смрти
и нестанка требало да буде човеков коначни закључак... Међутим,
човек - упркос сликама смрти које гледа свакодневно - носи у себи
идеју бесмртности. Како је човек од идеје смрти дошао до идеје
бесмртности? Како је почео да верује у истину о бесмртности и на
њој засновао читав свој живот? Извођење (идеје) бесмртности из
(идеје) смртности немогуће је и, стога, неспроводиво. Човек, дакле,
до идеје бесмртности није дошао на основу природе. Идеја бесмрт-
ности је од Бога и само Бог може човеку да подари идеју бесмртно-
сти... Човек је, дакле, идеју бесмртности примио од вечнога Бога.
Човек као биће које је кадро да прима дарове од Бога има пријем-
чивост за дарове Бож ије, и кадар је да поима Б ога и Њ его в о
Откривење. Човек је идеју бесмртности примио и заимао од Бога,
будући да је није могао примити ниоткуда другде. Човек, дакле, има
пријемчивост за Бога, он поима Бога, имајући дух којим заједничи са
Богом, Који открива Себе (човеку). Према томе, човек није бездушна
и безумна материја, већ биће са душом и умом, пријемчиво за Божије
Откривење. Такво биће мора имати бесмртну душу, јер заједничи са
Богом и јер га Бог поучава и умудрује даром усавршавања, који би
без бесмртности био бесмислен. Човек, стога, има бесмртну душу.

9. М орално задовољство које се у човеку рађа од

врлинског живота као доказ бесмртности душе

Онај који живи врлинским животом опитује у себи задовољство

које је непознато онима који не живе врлински: на пример, када
олакшава невољу онима који су обремењени немаштином, када теши
несрећне и чини их учесницима своје сопствене среће, када имајући
две кошуље једну даје човеку који дрхти на зимској студени... Насиље
над правдом побуђује оврлињенога човека на гнушање и одбрану
правде. И такав човек се бори за правду, истину и слободу. И када
умире, он, у тим последњим тренуцима, опитује задовољство које
испуњава његово срце због тога што умире борећи се за врлину. Он
се не брине о себи, он је равнодушан према свом сопственом животу,
он презире смрт и брине се искључиво о резултату своје борбе, о својој
победи, о победи правде, о тријумфу истине и поразу лажи, о рушењу
тираније, о ослобођењу и раскидању окова ропства. Како је необ-
јашњиво ово осећање! Оно је нерешива загонетка за оне који не ве-
РУЈУ У бесмртност. Једино бесмртност може да надахне човека на
бесмртне идеје. Једино бесмртност може да открије вредност врлине

106
ономе који чезне за врлином... Једино бесмртност побуђује човека на
велике жртве. Она надахњује војнике да полажу живот за своју
дужност. Она подстиче на самопорицање оне који теже знању за добро
људскога рода. Она подиже свете Мученике у народима. Она теши
оне који страдају за врлину. Она успокојава срце које је рањено не-
захвалношћу. Она подстиче богате да раздају своје богатство сиро-
машнима и сиромашне да трпе своје сиромаштво са моралним спо-
којем. Она самртнику даје храброст да спокојно ишчекује долазак
смрти. Бесмртност, говорећи мистички у срцу човековом, побуђује
човека на сва његова племенита дела..
Морално задовољство које се рађа у срцу човековом, стога, јесте
плод бесмртности душе, која је по образу Божијем и која, стога, носи
у себи одлике и вечност свог Праобраза. Душа је, дакле, свесна да је
бесмртна и због тога побуђује човека на жртву ради правде, истине,
лепоте, добра и савршенства. Бесмртност, такође, даје човеку и хра-
брост неопходну за испуњавање њених заповести и награђује га осе-
ћањем моралнога задовољства као јемством највишега добра што је
припремљено човеку. Човек је, дакле, створен за бесмртност.

10. Идеја вечности као доказ бесмртности душе

Човек уводи идеју бескрајности у све што га занима. Он тежи да

прошири своје битовање и на све могуће начине покушава да постигне
тај циљ коме тежи... Човекова борба на земљи је усмерена на обез-
беђење сопствене вечносности. Човек чезне и тежи да кроз своја от-
крића и достигнућа остави за собом неизбрисиве трагове свога жи-
вота. Мисао о посмртној слави његов је најслађи сан, који ублажава
муке напора које улаже да би продужио сећање на своје битовање.
Човек неће да обраћа пажњу и намерно затвара очи пред чињеницом
да променива природа овосветских ствари недвосмислено и увек
изнова говори о пролазности свега. Он тежи да продужи, ако не себе,
оно барем своје име. Он не може да се помири са понижењем (не-
станка). Он сматра да продужава своје битовање кроз своје потомке.
Неки унутарњи глас га убеђује да неће нестати по окончању свог
земаљског живота, већ да ће живети негде другде, насладошћујући
се задовољством које ће бити награда за његова постигнућа на земљи.
И човек као да сматра ту смрт суштински немоћном, премда очи-
гледном, препреком својим (бескрајним) плановима, и наставља да
улаже огромне напоре, заборављајући на смрт и крећући се кроз
живот више као бесмртно него као смртно биће. И што му се више
чини да ће његова постигнућа наставити да живе и после његове
смрти, то се више надахњује. И, гле, чудне ли тајне: гроб и смрт (за
њ ега) као танушни облаци бивају развејани блештавим зрацима
бесмртности!

107
 11. Љубав према лепоти, добру, истини и правди
као доказ бесмртности душе

Љ убав ирема узвишеним стварима јесте нсихички феномен који

сведочи о постојању душе, док сам карактер ствари којима се душа
заокупља говори о њеној бесмртности. Унутарња склоност човекова
ка философији, жеља да кроз релативно савршену радост достигне
до савршене, неисказиве радости у проналаску истине, сведочи о
човековој духовној природи и њеном карактеру. Љубав према леноти,
добру и истини јесте лествица којом се човек уздиже изнад видиве
творевине ка другачијем, духовном свету, где душа сазрцава пре-
мудрост Творца, поима Њ егова предивна дела, диви се Њ еговој
свемоћи и свугде открива Његово присуство. Бог говори човеку лицем
у лице! Какав велики дар! Каква моћ! Каква велика част и слава за
земаљскога човека! Да ли би, дакле, Божија Премудрост обдарила
човека таквим моћима да човек тек тако ишчезава у гробу? Какав
би онда био њихов смисао? Од какве би користи оне биле ако све
нестаје после смрти?
Како онда бива то да се, супротно природи**, прашина1 заноси
узвишеним идејама? Како то да физички човек више воли да се бави
истраживањем натнриродног него нриродног? Откуда у материји тај
ерос према духовним стварима? Где одлази тај ерос? Куда одлази
радост2 - та Божанска, духовна амвросија** што оживљава човека
који се бави ф илософијом?*** У каквом су односу материја и дух?
Дух се као такав весели када се, откривајући истину, усавршава и
успиње пречагу по пречагу на лествици усавршавања. А л и зашто би
се и материја радовала? Какву корист од тога има материја, поготово
с обзиром на то да она осећа све већи бол и муку што се више таква
духовна усхићења и задовољства умножавају и појачавају? Каквом
се то радошћу радује тело док се дух опија небеским нектаром? А к о
је човек само материја, зашто се онда материја не задовољава тиме
што ће се ваљати у самој себи, већ тежи да се узвиси? А к о тело
човеково чека гроб и потпуно расточење, зашто се онда оно жртвује?

1 То јест: човек.
2 То јест: после смрти човекове.
* То јест: супротно палој, смртној природи човековој ( п р и м . п р е в .) .
** Амвросија је код Старих Грка била божанско пиће којим су жеђ толили
олимнски богови. Хришћанска ромејска (византијска) култура је преузела готово
читав корпус античке-грчке терминологије. Тако је и "амвросија" код Св. Нектарија
Егинског, као и код других Отаца Цркве, метафора за напајаље нествореним
Божијим енергијама, којим Хришћани живе ( п р и м . п р е в .) .
*** То јест: хришћанском теоријом и праксом, аскетско-светотајинским
животом покајничког очишћења, благодатног просветљења и обожења - црквеним
животом, или - како веле Свети Оци - "философијом у Христу" и по Христу. Хриш-
ћанска философија и јесте, како сама реч каже, "љубомудрије" (мудрољубље),
лично-саборна љубав према Светој Премудрости, Премудрости Која спасава јер
Личност, Спаситељ, Оваплоћени Логос, Богочовек Исус Христос ( п р и м . п р е в .) .

108
 II. што је најчудније од свега, зашто би се Бог открио телу, ако је
дбина тела човековог да потпуно изгуби своје знање о Богу?
Човек трага за Творцем света, за његовим сведобрим Умет-
ннком, за Устројитељем козмоса. Човек тежи да позна Онога од Кога
с примио идеју лепоте која преобилно нрожима свецелу творевину.
Поредак, хармонија у свим стварима, премудро устројство и функ-
лионисање козмоса, његова свечудесна лепота и зрачећа величан-
ственост уздижу ум човеков ка Праузроку, ка Ономе Који је све ство-
рио Својом Премудрошћу. Све ово (у човеку) разбуктава Божански
ерос за философију и сазнање, којим човектежи да проникне у дубине
Божије Премудрости, да буде мистички уведен у тајне стварања света,
да појми како је створено све што постоји и како Бог обдржава (у
битију) све шго постоји. Проучавањем ових ствари човек открива
сзедоброст Творца и узраста у љубави према Највишем Добру*, Које
привлачи човека к себи...
Ови психички феномени били би потуно неспојиви са Прему-
дрошћу Божијом, ако би гроб означавао крај човековог битовања.
Али. из чињенице да би то било супротно Премудрости Божијој следи
д.1 човек има дух кадар за богопознање, који је, стога, и бесмртан. Јер
с смртно биће, као оно које ће нестати, недостојно такве части и
.лаве1. Човек, дакле, има бесмртну душу, због тога што тамо где је
' :топознање тамо је и бесмртност.

12. Глас савести као доказ бесмртности душе

Савест је непоткупиви судија, чувар закона којег је Сам Бог

.днсао у срце човеково. Било је неопходно да тај закон има и свог
л.зара, а чинови (човекови) свога судију. Постојање овога двога у
:: зеку сведочи о човековој слободи, о човековој одговорности за
:: пствене чинове, о човековом односу према Законодавцу, као и о
лесмртности душе. Јер, када човек не би имао бесмртну душу, тај
:акон би био непотребан, савест би била неш то нам етнуто и
:с зразложно, а човекови чинови не би била моралног карактера, већ
лскључиво иуки природни поступци. А ли о истини да у човеку постоји
: .:пнсани закон и (савест као) свагдабудни чувар тог закона сведочи
а лре универзално веровање људскога рода2 а, затим, и морално
: ање свакога човека, који или чини добро или чини зло, који или
за тај закон или га крши. Човек који чува морални закон препознаје
. г по свом карактеру. Његов душевни мир и спокојство његовог срца
гледају се на његовом спокојном лику као у огледалу, и његов је
»л в о т попут потока који тихо тече кроз чаробну ливаду. Његова дела
-• "оступци изражавају наду у будућу награду... Кршитеља моралног

" То јест: према Највишем Добром - Тројичном Богу ( и р и м . и р е в .) .

То јест: части и славе богопознања.
- То јест: универзално веровање људског рода у то да постоји савест.

109
 закона непрестано узнемирава оптужујући глас његове сопствене
савести, и он се временом претвара у бедан и ужасан призор. Од њега
беже мир и спокој, те две голубице, та символа врлине и добра. Његов
искежен и изобличен лик бива помрачен мрачним бојама унинија,
сломљености, клонулости, потиштености и очајања. Такав човек чека
казну. Па, ипак, ако погледамо свршетак и једног и другог (човека),
видећемо да су на надгробном споменику грешниковом исписани
дитирамби и символи победе и тријумфа, док је на неугледном
споменику праведниковом урезана тек једна палмова гранчица, а деси
се, понекад, да праведник буде беславно и далеко од очију људи
закопан без сандука у земљу и да гроб где почива тело овог духовног
атлете остане непознато. Откуда ова антитеза? Где је ту правда? Да
ли је то праведник обманут? Где је награда коју је очекивао, за коју
се борио и у коју је веровао својом светом вером? Гле, нестао је и
земља га покрива потпуно. Да ли је то његово надање била тек пусти
сан? Да ли га је то глас његове савести обмануо? Грешник, пак, кога
је опомињала његова савест јер је отворено кршио морални закон,
проживео је живот свој са почастима и славом, и (после свега) још
добио предивни гроб и трајно сећање на своју славу. Да ли је то страх
и немир (његове душе) био безразложан, а опомињући глас савести
његове - бесмислен? Не! Праведник није обманут, јер је, живећи у
складу са захтевима моралног закона, живео у складу са својим
назначењем. Морални закон је дарован човеку да би човек могао да
одржи свој однос са Богом и да би могао да сачува, развије и усаврши
себе. Стога, онај који држи закон није обманут, јер испуњава своје
назначење. А ли , није обманут ни кршитељ закона, јер он, кршећи
закон, води рат против Дела Божијег, и сноси за то тешку одго-
ворност, и свестан је те своје кривице, јер му о томе сведочи његова
сопствена савест. А ли , зашто Божија Правда не даје (још овде) и
нраведнику и грешнику по заслугама његовим? Управо због тога што
човек живи и после смрти, и што ће у бескрајном и вечном животу
праведници примити плату за своје трудове, а грешници плату за своје
грехе.
Божија Правда би била само празна и бесмислена реч, ако не би
додељивала свакоме по делима његовим. Бог је праведан и воли
правду, из чега следи да врлина прима награду, а грех - казну. А ли , из
чињенице да се Божија Правда не пројављује овде у потпуности следи
да ће се она коначно испунити тек у будућем животу, који чека све
људе. Савест је, дакле, јасан доказ човекове моралне слободе и
бесмртности његове душе. Што се тиче пригушене савести, довољно
је рећи да и она, у таквом стању, такође, сведочи о постојању савести:
човек који изгуби познање истине пригушује своју савест, али она,
упркос овоме, наставља да (пригушено) оптужује човека због кршења
закона. Што се, пак, тиче умрле савести, рећи ћемо да је то врло ретка
појава и последица крајње огреховљености. Такви случајеви нимало
не оспоравају опште начело да је савест непоткупиви судија.
Самопреиспитивање претпоставља слободу, а слобода претпо-
ставља разумност, из чега следи да човек који расуђује о сопственим

110
чиновима јесте разумно и слободно биће, које има пуну свест о томе
шта чини, и које ће бити кажњено или награђено за то што је чинило.
Према томе, они који нису награђени у овоме животу примиће награду
за своју врлину у будућем, вечном и непролазном животу.
Свети Павле, А постол незнабожаца, у својој посланици Рим-
љанима (7,15-23), описује суд савести и то не на догматички, већ на
психолошки и философски начин. Он, једном здравом аргументаци-
јом, доказује да је морални закон записан у срцу човековом и да је
савест постављена као истински судија свих човекових чинова. Савест
увек сведочи о томе да ли је неки иоступак у складу са моралним
законом или, пак, супротан том закону. Савест подржава истину.
указује почаст врлини, хвали моралну мудрост и признаје ово троје
као једино што је добро, богоугодно и прикладно човеку као разумном
бићу. Глас савести неућутно одјекује у срцу свакога човека. Ниједна
духовно осетљива особа никада није порекла постојање овога гласа
и његовога суда, као ни унутарњу побуну којом савест устаје против
кршитеља Божијега закона, против кршитеља Божијих начела и
заповести. Савест, стога, јесте доказ деловања Божијега закона у
нама, закона којег је Бог записао у срцима људи за усавршавање
њихових бесмртних душа.

13. Унутарње откривење Бога као доказ

бесмртности душеУ

У прилог доказивању бесмртности душе човекове навешћемо и

доказ унутарњег откривења Божијег, кроз које човек (од Бога) бива
поучаван натприродним истинама и ономе што је корисно и неопходно
за његово спасење. Човек често дугује спасење своје душе и свог жи-
вота управо том унутарњем откривењу Божијем. Оно, кроз мистичко
надахнуће, човека избавља од опасности и открива му, и када је будан
и када спава, како догађаје који се дешавају на великој удаљености,
тако и оно што се још није ни догодило, откривајући му, на тај начин,
вољу Божију. Овакво Божије откривање (удаљених и будућих) до-
гађаја јесте доказ који потврђује човеков однос са Богом, Божије
.тарање о човеку, човеково крајње достојанство, духовну природу
човекову и бесмртност његове душе. Они који поричу ове истине
поричу себе саме, узвишеност свога достојанства, циљ и сврху свога
битовања у овоме свету, баш као и своје порекло и своје назначење.
Због тога такви кроз живот газе попут неразумних животиња, и пре-
стрављени долазе до његовог свршетка, и стоје ужаснути над отво-
реним гробом. Колико су само пута такви материјалисти, филосо-
фирајући над гробом, дошли до преумљења и признали своју грешку?
Колико су се само пута такви људи, у тим тренуцима, одрицали чи-
тавог свог живота, што се збивало као последица разбуктања вере у
бесмртност душе пред лицем смртнога часа? Т о се дешава често зато
што се сви којп се приближују свршетку овога живота истовремено

111
приближавају и будућем животу. Душа човекова се тада ослобађа
свог многог бремена и раздрешује од уза које су је сапињале овде, на
земљи. Дух човеков се ослобађа свих излишних брига и са њега по-
чињу да се подижу облаци таме, који су га дотад препокривали.
Светлост вечнога живота продире у помрачени ум човеков и про-
светљује га, и ум човеков заслепљен гледа у небеску зору која почиње
да свиће изнутра и отима се ка њој. Човек се погружава у молитвено
размишљање о вечном животу и у таквој молитвености предаје дух
свој, потпуно сигуран у стварност будућег живота, јер се тај вечни
живот већ открио у њему.

14. Хришћански живот као доказ

бесмртности душе

Сматра се да је хришћански живот једини човеку долични и

човека достојни живот. Зашто? Шта је то светост? Шта је то свети
живот? Шта значе ови појмови? Да то можда нису речи без значења?
Да људски род можда не греши у своме поштовању Божијега закона?
Да те и такве лажне идеје о Божијем закону живота, о себи самом и
сопственом назначењу можда нису довеле човека до апсурдних и
погрешних начела, на основу којих човек разликује свети од несветога
живота, праведни од грешнога живота?
А ли , како се уопште таква грешка могла проширити широм
света? Како то да читав људски род, да све расе на овој Земљи и сви
језици света имају речи које изражавају овакве идеје? Како то да,
чак, и дивљаци учење о врлини' сматрају кључним учењем у својим
незнабожачким религијама? Проучи све најдревније религије са свих
континената, обиђи читаву Земљу, претражи унутрашњост Африке
и даљине Америке, отиди до земаља где живе дивљачка племена,
носети острва на океанима, упореди фундаментална начела религија
из најудаљенијих земаља, које су међусобно раздвојене огромним
растојањима, и уверићеш се да сви поштују свети и праведни живот,
и да сви сматрају да су Богу блиски и дивљења достојни једино они
који воде такав живот...
Да ли би то опште мњење људскога рода могло бити погрешно?
Немогуће је да баш сви заједно у погледу овога буду у заблуди. Опште
мњење је, дакле, истински судија који просуђује о вредности или
безвредности неке ствари. Оно што општељудско мњење потврђује
као добро заиста јесте добро, а оно што то мњење одбацује као рђаво
заиста јесте рђаво12.... Стога праведни живот јесте метод човековог

1 Наравно, врлину онако како је они схватају сагласно своме схватању света
и морала.
2 Упореди: Аристотел, Н и к о м а х о в а е т и к а , X, 2: "Они који поричу да сви теже
стицаљу онога што је добро несумњиво причају бесмислице. Јер ми тврдимо да је
добро оно што сви сматрају добрим, а онај који доводи у питање наше уверење у
мњење читавог човечанства тешко ће нас убедити да верујемо његовом мњењу".

112
усавршавања, којим он постаЈе наЈвеличанствениЈе, наЈдивотниЈе и
најузвишеније створење на Земљи.
А ли , чему то самоусавршавање и сви ти напори, ако иста судбина
чека и савршене и несавршене? Чему све то, ако ће студена тама
гроба покрити заувек и једне и друге, ако ће се и личност онога који
је стремио к савршенству расточити заједно са растакањем његовога
тела? Зашто би Творац Својом премудром творачком моћи положио
у човека моћ самоусавршавања којом човек - подвизавајући се, тру-
дећи се и жртвујући се - треба да се иреобрази у највеличанственије
биће, ако је све то усавршавање без икакве сврхе? А ли , Премудрост
Божија искључује сваку несврховитост! Која је онда сврха (човековог
духовног усавршавања)? Ово питање захтева удубљивање и велику
пажњу. Погледајмо зато која је сврха човековог усавршавања кроз
врлински и свети живот.
Сврха усавршавања човековог кроз етички и врлински живот,
будући да је дело Божије В ољ е и Премудрости, мора бити узвишена,
велика и Божанска, достојна Божије Воље. Савршенство и светост
којој човек стреми јесте - обожење ( тгјеоспст) 1, јер Бог је једини Са-
вршени и Свети. Према томе, сврха човековог стремљења ка са-
вршенству кроз етички и свети живот јесте обожење човеково. Бог,
дакле, хоће да човека учини богом и зато је у човека полож ио
способност за (духовно) узрастање и љубав (ерос) према савршенству,
ради кога се човек бори и подвизава. Мистички глас Божији, који
збори у срцу човековом, крепи човека у овој борби, којој је судија -
Бог, Онај Који невидиво води и подржава човека, Који ушаптава речи
живота у срце човеково и Који узводи човека к циљу за који је човек
и створен. Ето због чега ни читав све г са свим својим уживањима, и
насладама, и славом, и велелепношћу, и сујетом житејском не може
скренути са пута (усавршавања) онога који се бори за врлину и свети
живот. Глас Божији, који мистички збори у срцу човековом, толико
је јасан и разговетан да га разумеју и цивилизовани људи и дивљаци.
Овај глас чини и најварварскије дивљаке - људским бићима и сачувава
у човеку одлике које га чине различитим од неразумних животиња и
човеколиких мајмуна. Човек, дакле, није створен да би нестао, већ да
би постао причасник Божије доброте и светости. Човек, стога, има
бесмртну душу.

1 Грчки Оци Црквс византијскога периода, као и они к о ји су живели пре и

после тог периода, често говоре о обожењу (тдеота), и наводе места из Светога
Писма где се говори о обожењу. Често се позивају на место из Псалама: " Р е к о х :
б о г о в и с т е и с и н о в и с т е С в е в и ш њ е г а с в и " (Пс. 82, 6). Друго место које често наводе
јесте из 2. иосланице Св. ап. Петра: ".. .Д а к р о з њ и х п о с т а н е т е п р и ч а с н и и и Б о ж а н с к е
п р ч р о д е " ( 2 . Петр. 1, 4). Обожсње значи потпуно сједињење са Богом, учешће у
Божијем савршенству и светости.

113
 15. Религијски доказ бесмртности душе
Религиозност сведочи о бесмртности душе, зато што религи-
озност јесте унутарња пријемчивост човекова за духовно заједничење
са вечним Духом Божијим... Људски дух се, у својој чежњи за вечним
Духом Божијим, инстинктивно двига и спонтано уздиже ка Њему.
Када људски дух крене да сазна свет око себе, он се не зауставља
нигде, нема покоја нигде, већ се непрестано креће и свагда трага за
новим сазнањима. Дух човеков тежи да се уздигне до вечног Духа
Божијег, у Коме ће, како верује, наћи мир за којим трага. Овај фе-
номен је нешто што је универзално и среће се код свих народа и раса
на Земљи. Никада не беше народа који није имао (некакву) религију.
Никада не беше народа који није живео (некаквим) богопоклоњењем.
Религиозност и богопоклоњ ењ е сведоче о постојању унутарњег
импулса духа човековог да трага за Богом. Порицати ову истину значи
порицати човекову духовну природу. Онима који поричу ову истину
немамо шта да кажемо, јер су такви сами себе већ порекли, будући да
су порекли свој духовни живот, чежњу свога духа, чежњу своје душе.
Ми се обраћамо онима који признају своју духовну природу, унутарњи
импулс свога духа да трага за Богом, унутарњу склоност своје душе
да се уздиже изнад земаљских ствари и обитава у Духу Божијем.
Религиозност сведочи о бесмртности душе човекове, зато што Је она
плод човековог унутарњег осећања заједнице његовог духа са Духом
Божијим. Религиозност је нужна иоследица Божијег заједничења са
човеком и човековог заједничења са Богом.
У з то, религиозност логично происходи из усрдности потраге
људскога духа за вечним Духом Божијим, јер дух који трага за вечним
Духом Божијим не може тежити упразно, не може бити у заблуди.
Дух човеков стреми и уздиже се ка Духу Божијем, зато што је сигуран
у постојање вечнога Духа Божијег и зато што осећа своју сродност
са Њим. Дух човеков осећа своју бесмртност и стреми ка Бесмртноме.
А дух који стреми ка бесмртности не може бити смртан. Бесмртност
јесте оно што човека привлачи к бесмртности. Двигање духа
човековог (ка бесмртности) сведочи о сопственој бесмртној природи.
К ао плод заједничења духа човековог са Духом Божијим, рели-
гиозност сведочи о бесмртности душе.
Ову истину, такође, потврђују и религијске врлине1, које се
разрастају у срцу религиознога човека. Ове врлине се у свој својој
лепоти и величанствености откривају у (Хришћанству као) бого-
откривеној религији**. Религијске врлине сведоче о истинском зајед-

1 Св. Нектарије врлиие дели на религијске (духовне) и етичке. Религијске

врлине су вера, нада и љубав. И једном и другом врстом врлина Св. Нектарије се
бави у својој књизи С а м о п о з н а њ е .
* Овде морамо имати у виду да је текст писан 1901. године и да тада, сасвим
сигурно, још није било теолошки артикулисано данашње општеирихваћено разли-
ковање православног Хришћанства као Цркве, са једне, од "религије", са друге
стране, а по коме православно Хришћанство, као објава свештене историје спасења,

114
ничењу Бога и човека. о деловању Бога у души човековој. Хриш-
ћанске религијске врлине јесу величанствени доказ Божијег зајед-
ничења са човеком; а Божије заједничење са човеком и даровање
Божијих дарова човеку сведочи о бесмртности душе човекове. Према
томе. и религиозност сведочи о бесмртности душе човекове.

16. Унутарњи импулс за богопоклоњење

као доказ бесмртности душе

Још један чудан и потпуно необјашњив феномен за заговорнике

материјалистичких теорија јесте богопоклоњење. Какав је то фе-
номен? Каква је т о чежња за непознатим? Каква је т о склоност, какво
је то искање и каква је то тајанствена љубав према Богу? Зашто ум и
срце човеково - да би се клањали и исказивали своју оданост Богу -
теже да се одвоје од материјалног света и да се уздигну ка Небесима?
Каква је то склоност човекова да се одриче сопствене телесности да
би се усредсређивао на тај други ентитет у себи, који је различит од
тела? Какав је то ентитет који себе назива "ја" (его ) и који тежи да
се ослободи телесних окова да би могао да се неометано посвећује
бављењу потпуно духовним стварима, да би могао да се погружава у
размишљање о стварима које су туђе свету што га окружује? Како
то да материјални човек воли да се бави духовним идејама? Какве су
то идеје? Узмимо, на пример, верника који одбацује свет и ствари
овога света да би се посветио служењу невидивом Богу и који пот-
чињава себе апсолутној вољи Његовој. Каква је то зависност? Шта
нагони човека да потчини своју вољу? Ево, гле, таквога човека како
пред цветом хвали Творца тог цвета. Лепота цвета рађа у срцу ње-
говом осећање богопоклоњења, које измамљује песму хвале Творцу.
Његове усне певају невидивој природи (Бож ијој), његов језик пева
химне хвале невидивој Творачкој Моћи, његово срце се весели а његов
дух усхићује у оваквој побожности. Он верује да испуњава своју
дужност, коју му је наложио извесни унутарњи и тајанствени глас,

не само да није религија, већ иредставља крај сваке религије и религиозности као
' секуларних" феномена карактеристичних за палу историју, феномена који сведоче
о нзгуб.љеној заједници са Богом и човековим "секуларним" покушајима да премости
онтолошки бездан између себе и Бога. Св. Нектарије Егински користи појмове
“рслигија" и "религиозност" у, за то време, уобичајеном смислу: као синоним за
општел.удску религиозиост, тј. дејствовање иконе Божије у човеку, које човека
надахљује на побожност.философију, уметничко стваралаштво... дејство кога човек
може бити несвестан, полусвестан или свестан, али од кога не може да побегне
будући да је ћотто геНфозиз. Но, због овога аргументација Св. Нектарија Егинског
нимало не трпи, јер је овај његов спис био настао не као теолошко-догматички
спис, већ као хришћанско-философски оглед о бесмртности душе, писан -на језику
свога времена и у контексту тадашњег спора материјалиста и идеалиста - управо за
учене људс и културно-научно јавно мњење тога времена које је радикално доводило
у питање и “религијску" суштину човека и бесмртност човекове душе, што уосталом
чини (или је већ довршила?) и данашља цивилизација ( п р и м . п р е в .) .

115
чију је заповест морао да послуша. И из оваквог мистичког догађаја
човек излази препун умиљења.
А ли , већ у следећем кораку, његовом погледу се изненада от-
кривају нови иредмети (дивљења), и ново осећање побожности навире
у његовоме срцу и његов језик спремно почиње да пева нове химне
хвале предивним делима чудесне Премудрости Творца. На сваком
кораку откривају се уметничка дела (Творчева), сваки поглед пре-
познаје ремек-дело (Њ егово); и свако ремек-дело (Творчево) побуђује
човека на ново певање похвалних химни. Премудрост, доброта и
Промисао Божији, који се наглашено пројављују у свему, изазивају
посматрача да се одваја од створенога света и уздиже ка Творцу...
Овакав човек хода земљом, али дух његов обитава у непознатој
стварности.... Свецели живот његов постаје низ одвајања од зе-
маљскога света. Њ егова храна је храна Духа Светога. Њ егово једино
задовољство јесте да молитвено размишља о превеликим делима
Божијим. Песмопоји теку са његових усана попут врујева непресуш-
ног извора. Њ егово срце постаје свето место где обитава Бог. Иако
живи на земљи, земља му је туђа. Његова чула, као отмене слуге ње-
говога духа, служе његовој узвишеној вољи, тражећи свагда нову при-
лику за прослављање Творца. Такав човек читавим својим животом
тежи да се приближи премудром Творцу, Кога воли свом душом
својом и свим срцем својим и свим умом својим, и Коме стреми непре-
стано. Да ли је могуће да такав човек (живи тако а да) није познао
Творца? Да ли је могуће да такав човек грли пуку празнину и небиће?
Зар небиће може да се открива као (Највише) Биће? Како би небиће
уопште м огло да се открива у срцу побожнога човека ? Не, никако!
Свемоћни Творац Који обдржава у бићу све што постоји јесте веч-
нобитујуће Биће, Онај Који јесте одувек и јесте заувек. Т о је Бог,
Који је премудро створио све што постоји, Б ог Који открива Себе у
свету, Бог-Лепота, Чија својства привлаче човека, одвајајући га од
материјалног света да би га учинила становником у становима вечнога
блаженства.
Богопоклоњ ење је, дакле, човеково истинско уздизање, оно је
моћ која узвисује човека, истинска лествица која га узводи са земље
на Н ебо, у живот вечни. Богопоклоњење огосподствује и освећује
човека, чинећи га богоподобним. Богопоклоњење усавршава човека,
чинећи га сином Божијим, по речи: " Р е к о х : б о г о в и с т е и с и н о в и с т е
С в е в и ш њ е г а с в и " (Пс. 82, 6). Да ли је, онда, могуће д ' зкав човек
умре попут животиња, да ишчезне потпуно, да се ра ? Никада,
никада! Човек мора имати и има бесмртну душу!

116
 17. Човекова сазнајна природа као доказ
бесмртности душе
Човек се рађа као љубитељ знања, као љубитељ сазнања1. А
шта је то љубав према знању? Шта је то стремељење к сазнању? Шта
је то што човек жели и за чим трага? Гле, све што човек види својим
очима украшено је одеждом лепоте и поретка. Све изгледа врло
добро. Све што постоји толико је прожето привлачним својствима да
побуђује осећања угодности, задовољства и усхићења у свакоме,
испуњавајући и задовољавајући укусе свих. О, колико би човек
требало да буде задовољан! Какво обиљ е благослова! Да, све је
преобилно даровано (човеку), а човек, ипак, поврх тога тежи и чезне
за сазнањем!1 2
Т о је чудна чежња. Откуда се она рађа у човеку? Ово је потпуно
немогуће објаснити уколико не признамо постојање разумне мођи у
човеку, која - здружена са духовним моћима - подстиче човека да
стреми ка знању. Склоност сазнању је захтев разумне душе, коју ве-
сели не оби љ е уживања, већ откриће разлога настанка свакога
створенога бића и проницање у закон њиховога одржања. Душа
човекова свугде у творевини трага за премудрошћу Творца. Она тежи
да се сусретне са творачким Духом (Светим) и да се погрузи у Њ егове
дубине. Она тежи да сазна све ствари и да их појми умом. Она тежи
да се уподоби Богу...
Да ли код иједне животињске врсте запажамо овај феномен?
Које то још животиње напуштају чулне ствари и окрећу се потрази
за стварима натчулним? Која је епоха у читавој историји показала
један једини такав пример? Како, онда, да се - имајући бројна сведо-
чанства о таквим човековим натчулним усхитима - не уздижемо ка
духовном свету да бисмо тамо пронашли наш истински идентитет,
који је суштински различит од свега што припада чулноме свету? О,
заиста, познање истине није својство материје, већ духа. Човек је више
духовно, него материјално биће, зато што се више усхићује духовним
него материјалним стварима. Да ли је, онда, могуће да је дух - који је
примио такву чежњу, који се тако уздиже ка Богу, који трага за Богом
у свему и који се усавршава богопознањем - део материје и да се враћа

1 Упореди са оним што вели Аристотел: "Сви људи по природи теже сазнању.
Знак овога јесте л>убав према чулима; јер их, и мимо њихове корисности, волимо
њих ради самих, а највише од свих - чуло вида. Наиме, не само када намеравамо да
делујемо, већ и када не намеравамо да чинимо ништа, изабирамо гледање радије од
свега другог. Разлог овоме јесте у томе што нам чуло вида највише од свих осталих
омогућава сазнање..." (М е т а ф и з и к а , I, 980а).
2 Човекова потрага за философским знањем, за мудрошћу, не долази од
физичке потребе, од борбе за физички опстанак. Напротив, она претпоставља да
су материјалне потребе претходно већ задовољене. Тако Аристотел примећује: "И
када су сва таква умећа већ била заснована, пронађене су науке које нису ни ради
уживања ни ради животних потреба, и то најпре на местима где беше доколице "
(М е т а ф и з и к а . I. 9816).

117
у материју после смрти човекове? Не! Милијарду пута - не! При-
хватити једну такву идеју значи увредити истину, увредити дух чо-
веков. Не, душа није материја и није некаква излучевина мозга1, већ
особена творевина Божија, створена по образу Творца на земљи да
би живела вечно у духовноме свету. Да, човек је створен за бе-
смртност12.

18. Друштвени живот човеков као доказ

бесмртности душе

Друштвени живот је врло снажан доказ бесмртности људске

душе... Чуда уметности и знања свих епоха, која побуђују свакога на
дивљењ е и усхићење, јесу плод друш твеног живота човековог.
Друштво обезбеђује човеку сва потребна средства за његов развој.
Друштво је мајка човекових првих идеја. Друштво је, као поуздана
ризница, сачувало сва дела људскога духа, уметности и науке, и
предала потоњим поколењима свеколико духовно богатство Прош-
лости. Друштвени живот је - осигуравши очување, развој и напредак
- омогућио бољитак и срећу човекову. Према томе, друштво је велико
добро, својеврсни "рог изобиља", непресушни извор благослова и
обезбедитељ свакога бољитка.
А ли , која је то свезујућа свеза друштва? Која је то чврста стена
на којој је друштво засновано? Која је то сила која човека чини
друштвеним (бићем)? Да ли је настанак првих друштава последица
пуке унутрашње потребе (за окупљањем), сличне оној коју испоља-
вају животиње када се окупљају у крдо? А к о је то тако, како да онда
човекова рационалност није разорила тако заснована друштва?
Човекова моћ да објективира све што му је спољашње производи
безброј грешака и води човека у чинове насиља против његових
ближњих. Идеја да је (само) некакав заједнички интерес навео људе
да изграде прва друштва јесте претпоставка која, заиста, није неве-
роватна, али која не важи у погледу очувања тих друштава. Она
изражава истину о нужности друштвенога живота, али нема шта да
каже у погледу начина његовог одржања. Свеза узајамног интереса
није довољно јака да би сачувала друштво, зато што похлепа и друге
страсти производе обману, превару и подмукло кршење сваког (дру-
штвеног) споразума. У з то јачи увек могу да угњетавају и истребљују

1 Св. Нектарије алудира на изреку француског лекара и философа Кабаниса

(1757-1808.) да мозак излучује мисли као што јетра излучује жуч.
2 Аргумент који Св. Нектарије износи у овом пасусу близак је следећем месту
код Св. Атанасија: "Ево зашто душа размишља о стварима бесмртним и вечним, и
зашто их држи у уму: наиме, зато што је и сама бесмртна. И баш као што телесна
чула - будући да је тело смртно - за своје предмете имају смртне ствари, тако из
тога што душа сазрцава и промишља бесмртне ствари следи да је и она сама бесмртна
и да живи вавек" (И з а б р а н а б и б л и о т е к а н и к е јс к и х и п о с т - н и к е јс к и х О т а ц а , друго
коло, том IV, стр. 22).

118
слабије, и да тако разарају друштво. Стога, узајамни интерес није до-
вољно јако средство за одржање јединства једног друштва. Друштва
се одржавају и развијају моралним законом. Друштва се не би одржала
да нема моралног закона. Морални закон је, дакле, био и јесте свеза
која држи друштво сједињеним. Т о је тако зато што је морални заког
неопходни предуслов за изградњу друштва, будући да једино моралнв
закон омогућава заснивање друштва, односно развој и напредак чо-
веков.
Из чињенице да напредак, срећа и развој - као средства не-
опходна за усавршавање човеково - јесу плодови друштва, које, тако,
представља њихов предуслов, следи да без друштва ни развој, ни
напредак ни усавршавање човеково нису могући, као и да су друштво
и друштвени живот истински неопходни за људски живот. А будући
да друштво не може да опстаје без моралног живота, човек је дужан
и обавезан да води моралан живот да би друштво могло да опстаје и
да би он, живећи у друштву, и сам могао да се развија, усавршава и
живи срећно...
А ли , етичко узрастање и усавршавање кроз друштвени живот
јесте нешто што је потпуно несхвативо и излишно ако је човек биће
које нестаје. Све што постоји има своју сврху, зато што је Бог-Творац
све премудро створио. Да ли је онда могуће да су морал и самоуса-
вршавање човеково без сврхе? А к о све што постоји нужно има своју
сврху, јер за то В оља Божија има свој разлог, која је онда сврха чо-
вековог етичког усавршавања? А к о човека посматрамо као пуко
материјално биће, чије се постојање окончава гробом, тада се врлина
и усавршавање показују као узалудно мучење и јалово разметање, а
цена коју човек плаћа за њих на уштрб телесних угодности као
превелика у односу на предности које врлина и усавршавање доносе.
А ли , да ли је могуће да етичко усавршавање човеково бива по велику
телесну цену само зато да би, потом, нестало у гробу? Не! Хиљаду
пута - не! Зато што би то било супротно Премудрости и Правди Бо-
жијој.... Стога, човек као друштвено и етичко биће има бесмртну душу.
Они који поричу бесмртност душе подривају како морални закон
тако и основе друштва, које ж еле да сруше и претворе у рушевине да
би, онда, могли да докажу да је човек - мајмун, за кога тврде да је
њихов предак. На сву срећу, друштва су свагда са гнушањем одба-
цивала овакве разорне идеје и супротстављала им своју моралну снагу
и моралну свест наслеђену од својих врлих предака. Материјалистичке
идеје су увек квариле друштва, док су етичке и психолошке1 идеје
увек доносила добро друштвима. Историја свих народа сведочи у
прилог овоме. Погледајмо историју Старе Грчке. Грчка је отаџбина
философије. К о је од философа донео добро Грчкој? Чије су фило-
софске идеје узвисиле Грчку? А чије су философске идеје исквариле
и понизиле њене грађане? Погледајмо, најпре, Сократа, Платона,

1 Придев "психолошке" Св. Нектарије користи у строго етимолошком смислу

да би означио идеје које се односе на душу (грч. л а ^ х д 6) као ентитет који се
суштински разликује од материјалног организма, тј. тела.

119
 Аристотела и Плутарха, као и друге делатнике узвишене философије.
Које ће их доба заборавити? К о се не диви добу у коме живљаху ови
философи као славном и великом? А , затим, погледајмо друштво
епикурејаца. Какви људи беху Диагора, Аристип, Хегесија и њима
слични - сарадници древне покварености? Каква беху њихова дела?
Њихове странице у књизи историје су празне. Шта би се десило да су
идеје таквих философа задобиле опште поверење? Али , ко би уопште
могао да прихвати као здраве и истините идеје и начела која уни-
штавају саму основу друштвеног живота? К о би могао да подржи
поглед на свет који се противи самој срећи и добру човековом, и који
уништава све што је лепо, добро, господствено, узвишено, дивљења
достојно, драгоцено и Божанско, да би на рушевинама тога градио
све што је ругобно, зло, недостојно, ниско, презира достојно, по-
кварено и сатанско? К о би пристао да поверује да је такав посу-
новраћени живот - живот прикладан за човека? Нико, и то зато што
је човек свестан свог (богоданог) господственог порекла, чак и када
не зна своје корене!

Б и б л и о г р а ф с к а б е л е ш к а о С в. Н е к т а р и ју Е г и н с к о м

Овај угледни теолог и православни философ родио се 1. октобра

1846. године у Силиврији, Источна Тракија. Са четрнаест година
отишао је у Константинопољ, где је радио као продавац у радњи код
једног свог рођака. Имајући жарку ж ељу за учењем, није на овом
послу остао задуго. Запослио се као надзорник у једној грчкој школи,
где је имао прилику да похађа више разреде, а да, истовремено, предаје
млађим разредима.
Са двадесет година напустио је Константинопољ и отишао на
острво Иос. Тамо је постављен за учитеља у основној школи у селу
Литија, где је предавао седам година, после чега се замонашио у
познатом иоском манастиру Н еа Мони, основаном још у време
Византије. У том манастиру је остао три године, које је посветио
темељном самообразовању. Желећи да усаврши своје образовање на
један систематичнији начин, отишао је у Атину, где се уписао на
тадашњу Богословску школу при Атинском универзитету. Пош то је
дипломирао на тој школи, на позив Патријарха александријског,
отишао је за Александрију. Патријарх александријски је 1886. године
рукоположио Нектарија у чин јеромонаха. Нектарије је 1889. хиро-
тонисан за митрополита пентапољског. Локалне интриге су имале за
последицу да је 1890, на основу лажних оптужби, био уклоњен са своје
митрополије.
Вратио се у Грчку где га је Министарство за црквене послове
1891. године наименовало за проповедника, а 1894. за управника
Ризаријеве црквене школе у Атини. На том положају остаје све до
1908. године, када је поднео оставку да би остатак свога живота провео
у молитви, молитвеном размишљању и писању у манастиру на острву
Егина, недалеко од Пиреја. Св. Нектарије Егински се упокојио 8.
новембра 1920. године.

120
 Још за живота од многих поштован као човек светога живота,
Нектарије је, од стране Синода Васеленске Патријаршије, канони-
зован 1961. године.
Поред многобројних богословских књига и чланака, у његов опус
спадају и следеће философско-религијске књиге: Скице о човеку
(Атина, 1893.), О истинском и лажном образовању (Атина, 1894.),
Ризница светих и философских изрека (Атина, 1895-96), Студија о
бесмртности душе (Атина, 1901.), Самосазнање (Атина, 1904.).
Као теолог и православни философ, Св. Нектарије је сматрао
да постоји својеврсно сагласје између боготкривене теологи је и
истинске философије. Бавећи се старогрчком философијом, Св.
Нектарије је усвојио становиште Св. Климента Александријског о
односу теологије и философије по коме су старогрчки философи
наслутили многе истине о Богу, души и врлини, и на известан начин
припремили Грчки народ за касније примање богооткривене истине.
Од свих философа, Св. Нектарије се најчешће враћао на Платона,
посебно када се бавио питањем бесмртности душе. Но, Св. Нектарије
у свом хришћанско-философском доказивању бесмртности душе
радикално надилази Платоново паганско-философско учење о души.

превод са енглеског:
Матеј Арсенијевић

121
Свеши Јован Шатајски

Живош иосле смрши

Ч екам ва ск р се њ е м р т в и х и
ж и в о т б у д у ћ е г ве к а
- Никејски Символ вере

Бескрајна и неутешна би била наша жалост за умрлим ближњим

да нам Господ није дао вечни живот. Наш живот би био бесциљан
уколико би се завршавао смрћу. Која корист би била онда од врлина
и добрих дела? Онда би они који кажу "да једемо и пијемо, јер сутра
ћемо умријети!" (1 Кор. 15,32) били у праву. А ли човек је створен за
бесмртност и Христос је Својим васкрсењем отворио врата Царства
Небеског, вечног блаженства онима који су веровали у Њега и живели
праведно. Наш земаљски живот је припрема за будући живот, а та се
припрема завршава смрћу. Људима предстоји да једном умру, а онда
суд (Јевр. 9,27). Тад човек оставља све своје земаљске бриге; тело му
се распада да би поново устало кад буде Опште Васкрсење.
А л и душа његова наставља да живи не прекидајући своје по-
стојање ни на тренутак. Многа јављања мртвима су нам дана да би
делимично сазнали шта се дешава с душом кад напусти тело. Када
престане гледање телесним очима, почиње гледање духовним. Обра-
ћајући се у писму својој сестри на самрти, епископ Теофан Затворник
пише: "Па ти нећеш умрети. Т е ло ће твоје умрети, а ти ћеш прећи у
други свет, жива, свега свесна и преиознаваћеш сав свет око себе"
("З а душу корисно штиво", август 1894).
П осле смрти душа је жива и њена чула су изоштрена, а не ос-
лабљена. Св. Амвросије Медиолански уч и :" Пошто душа и даље живи
после смрти, остаје добро које се не губи са смрћу, већ расте. Душу
не задржавају никакве препреке које јој смрт поставља, она је још
активнија, јер делује у својој властитој сфери без икакве везе с телом,
које јој је пре на терет, него на корист" (Св. Амвросије "Смрт као
добро").
Преподобни ава Доротеј, Отац из 6. века, сажима учење раних
Отаца у вези с овим питањем: " Јер душе све памте шта је било овде,
како кажу Оци, и речи, и дела, и мисли, и ништа тада не забораве. У
псалмује речено: "тај дан пропадну све помисли његове" (Пс. 146,4);
то се каже о помислима овога века, тј. о изградњи, имућству, ро-
дитељима, деци и свим радњама и поукама. Све ово је о томе како
душа излази из тела, гине... А шта је учинила од врлина или страсти
све то памти и ништа не ишчезава за њу... И, како рекох, душа ништа

122
не заборавља од оног што је чинила у овом свету, већ се свега сећа по
изласку из тела, и то бољ е и јасније пошто се ослободила земаљског
тела" (А ва Доротеј, Поука 12).
Велики подвижник 5. века, преподобни Јован Касијан, јасно
формулише активно стање душе после смрти у одговору јеретицима
који верују да је душа после смрти несвесна: " Душе после растанка
од тела нису празне, не остају без икаквих осећања; то доказује
јеванђељска прича о Лазару и богаташу (Лука 16, 22-28)...Душе
умрлих не само да се не лишавају својих осећања, већ не губе ни
расположења своја, тј. наду и страх, радост и тугу, и нешто од оног
што очекују на свеопштем суду већ сад почињу да предосећају...оне
постају још живље и још ревносније почињу да славе Бога. И заиста,
ако размотримо сведочење Св. Писма о природи саме душе, неће ли
бити крајња глупост или безумље - макар имало посумњати у то да
најдрагоценији део човека (тј. душа), у којој се, по блаженом Апо-
столу, налази слика Божја (1 Кор. 11,7; Кол. 3,10), после одвајања од
угојеног тела у коме се налази у овом животу, постаје као безосећајан
- она која садржи у себи сву силу разума, собом чак нему и безосећајну
плот чини осећајном? Одавде следи и да својство самог разума тражи
да дух, по одвајању од те плотске угојености која слаби, своје разумне
снаге доведе у најбоље стање, прочисти их и учини финијим, а не да
их се лиши"(стр. 178-179).
Савремена "посмртна” искуства су снабдела људе зачуђујућим
чињеницама о свесности душе после смрти, о већој оштрини и брзини
душе после смрти, о већој оштрини и брзини њених умних способ-
ности. А л и те чињенице нису довољне да заштите човека у том стању
од обмана у "вантелесној" сфери; треба владати целим хришћанским
учењем о том питању.

Почетак духовног виђења

Духовна виђења често почињу код самртника пре смрти, и још

док виде људе око себе и чак причају с њима они виде и нешто што
други не виде.
Ово искуство самртника је праћено током векова, и данас овакви
случајеви нису новина. Међутим, овде треба поновити оно што је
раније речено: само у благодатним посетама праведника када се
појављују свети и Анђели ми можемо да будемо сигурни да су то
стварно била бића из другог света. У обичним случајевима, када
самртник види своје умрле пријатеље и рођаке, то може да буде само
природно познанство с невидљивим светом у који треба да уђе; ис-
тинска природа ликова умрлих који се појаве у том тренутку је
позната, могуће, једино Богу, - и нема потребе да ми улазимо у то.
Сигурно је да Бог даје то искуство и као најочигледнији начин
да се самртнику стави на знање да онај свет није потпуно непознато
место, да онај живот такође карактерише љубав коју човек гаји према
својим ближњим. Преосвештени Теофан дирљиво излаже ову мисао

123
У речима упућеним умирућој сестри: "Тамо ће те дочекати отац и
мајка, браћа и сестре. Поклони им се и поздрави их - и моли да се
заузму за нас. Окружиће те твоја деца са својим радосним поздравима.
Тамо ће ти бити бољ е него овде."

Сусрет с духовима

А л и по изласку из тела душа се налази међу другим духовима,

добрим и злим. Обично она стреми онима који су јој ближи по духу, и
ако је још у телу била под утицајем неких од њих, она ће и остати
зависна од њих и по изласку из тела, ма како се одвратни они чинили
у сусрету.
Овде нам се поново напомиње да онострани свет, мада нам неће
бити потпуно туђ, неће бити ни само пријатан сусрет с вољенима "у
луци" среће, већ духовни судар који испитује расположење наше душе
за живота - да ли је више нагињала ка Анђелима и светима водећи
живот испуњен врлинама и по заповестима Божјим, или се пак иутем
немара и безверја учинила погодном за друштво палих духова. Пре-
освештени Теофан Затворник лепо каже да се у ваздушним митар-
ствима душа пре искушава, него што се оптужује.
Мада је сама чињеница суда у загробном животу ван сваке сумње
- како појединачног суда одмах после смрти, тако и Страшног суда
на крају света - спољашња осуда Божја ће бити само одговор на
унутрашње расположење које је душа у себи изградила у односу на
Бога и духовна бића.

Прва два дана после смрти

У току прва два дана душа ужива у релативној слободи и може

да посећује на земљи она места која су јој драга, али већ трећег дана
она одлази у друге сфере.
Овде архиепископ Јован просто понавља учење познато Цркви
од 4. века. Предање саопштава да је Анђео који је пратио преподобног
Макарија Александријског у пустињи рекао, објашњавајући црквено
помињање умрлих трећег дана од смрти: "Када се трећег дана у цркви
за душу изврши приношење, А нђео јој ублажи жалост коју осећа због
раздвајања од тела, јер славословље и приношење у цркви Божјој за
њу буди у њој добру наду. Јер се у току два дана души даје да, заједно
са Анђелима који су уз њу иде по земљи где хоће. Зато душа која
воли тело лута понекад око куће у којој се растала од тела, некад око
гроба у који јој је положено тело; и тако она проводи два дана, као
птица, тражећи себи гнездо. А врлинска душа иде по оним местима
где је обично чинила добра дела. Трећег дана Онај Који је васкрсао
из мртвих налаже свакој хришћанској души да се подражавајући
Њ егово васкрсење узнесе на небо и поклони Богу" ("Р еч и св. Мака-
рија Александријског о изласку душа праведних и грешних").
124
 У православном чину сахрањивања умрлих преподобни Јован
Дамаскин живо описује стање душе која се растала од тела, али се
још увек налази на земљи, а не може да општи с драгим особама које
види:" Авај, какав подвиг чека душу која се растаје од тела! На А нђеле
очи подиже, узалуд се моли: ирема људима руке пружа, али не налази
помоћника. О овоме, драга моја браћо, мислимо у нашем кратком
животу, молимо Христа за покој умрлих и за велику милост нашим
душама" (Чин опела мирјана, стихира самогласна, глас 2).
У писму мужу своје сестре на самрти св. Теоф ан пише: "Па
сестра неће умрети; тело умире, а лице остаје. Прелази само у други
поредак живота. У телу које лежи испод ликова светих и које се после
износи ње нема, и у гроб је не сакривају. Она је на другом месту. Жива
је исто као сад. У прво време и прве дане биће поред вас - само што
не прича и не може да се види, иначе је ту...Имајте то у мислима. Ми
који остајемо плачемо за онима који одлазе, а њима је лакше: то стање
је радосно. Они који су умрли, а онда су у тело враћени, налазили су
га веома неудобним за живот. Исто ће и сестра осећати. Њ ој је тамо
боље, а ми очајавамо као да се с њом нека несрећа догодила. Она
гледа и сигурно се чуди том е" (" За душу корисно штиво", август 1894).
Треба имати у виду да овај опис прва два дана после смрти пред-
ставља опште правило, које ни у којем случају не обухвата све си-
туације. И стварно, већина цитираних у овој књизи одломака из
православне литературе не потпада под ово правило, - и то из
очигледног разлога: Светитеље који се нису ни везивали за мирске
ствари. него су непрестано живели у ишчекивању преласка у други
свет, чак не привлаче ни она места где су чинили добра дела, они
одмах почињу да се узносе на Небеса. Други пак, понут К. Икскула,
почињу, по Божијем промислу, да се узносе пре него што истекну два
дана по особитој милости Божјег Провиђења. С друге стране, сва
савремена "посмртна" искуства, ма како била фрагментарна, не пот-
падају под ово правило: вантелесно стање је само почетак првог
периода бестелесног лутања душе на местима која је везују за земљу,
али нико од ових људи није провео у стању смрти довољно дуго да би
чак могао да сретне два Анђела који треба да их прате.
Неки критичари православног учења о посмртном животу сма-
трају да су слична одступања од правила " посмртног" искуства доказ
противречности у православном учењу, али ови критичари схватају
све исувише буквално. Опис прва два дана (као и осталих) никако
није некаква догма; то је само модел који показује најопштији ред
посмртног искуства душе. Многи случајеви, како у православној ли-
тератури, тако и у причама о савременом искуству, где су се мртви
одмах јављали живима првог или другог дана после смрти (понекад у
сну) служе као пример истинитости тога да душа стварно остаје близу
земље неко време. (Права јављања мртвих после овог кратког пе-
риода слободе душе су много ређи и увек бивају по Божјој В ољ и с
неким нарочитим циљем, а не нечијом слободном вољом. А л и до
трећег дана, а често и пре, тај период се завршава.)

125
г

Митарства

У то време (трећег дана) душа пролази кроз легионе злих духова

који јој преграђују пут и оптужују за разне грехе у које су је сами
увукли. У складу са разним откривењима постоји двадесет таквих
препрека, тзв. "митарстава", а на сваком од њих се истражује овај
или онај грех; прошавши једно митарство, душа прелази на следеће.
И само ако их успешно прође све, душа може да настави свој пут
избегавши да буде одмах бачена у ад. Како су ужасни ови демони и
митарства може се видети и из тога да је Сама Богородица, када јој је
Арханђел Гаврило саопштио о приближавању њене смрти, молила
Сина Свог да избави Њену душу од ових демона. Као одговор на Њене
молитве Сам Господ Исус Христос је сишао с небеса да узме душу
Пречисте Своје Мајке и одведе је на небо (то се видљиво изображава
на традиционалној православној икони Усиења). Уистину је страшан
трећи дан за душу умрлог, и зато су јој нарочито потребне молитве.
У шестој глави је наведен низ светоотачких и хагиографских
текстова о митарствима, тако да нема потребе да овде још нешто
додајемо. Међутим, и овде можемо да приметимо да описи митарстава
представљају модел мука које душа подноси после смрти, а инди-
видуално искуство се може јако разликовати. Небитне појединости
типа броја митарстава су, наравно, од секундарне важности у по-
ређењу са главном чињеницом да се душа стварно ускоро после смрти
излаже суду (појединачном) на коме се "сумира" шта је урадила у
"невидљивој борби" коју је водила (или није водила) на земљи против
палих духова.
Даље у писму мужу сестре на самрти Теофан Затворник пише:
"У брзо после смрти почиње подвиг проласка кроз митарства. Тамо
ће јој бити нотребна ваша помоћ! Мислите на ово и чућете њен вапај
вама унућен: помозите!" - ето на шта треба да усмерите сву вашу
пажњу и љубав. Мислим да ће најстварнији показатељ ваше љубави
према њој бити ако се од тренутка смрти, остављајући бригу о телу
другима, одвојите и у самоћи утонете у молитву за њу у њеном новом
стању јер она сада има неочекиване нотребе. Стално будите окренути
ка Богу у молитвама - за помоћ њој, не само у току шест недеља, већ
и дуже. У Теодорином казивању, вреће из које су Анђели узимали да
би се отарасили митара су биле молитве њеног старца. Исто ће бити
и са вашим молитвама... Не заборавите ово да чините... Т о је љ уба в !"
Критичари православног учења често погрешно схватају ову
"врећу злата" из које су намитарствима Анђели "плаћали за дугове"
блажене Теодоре; понекад је погрешно пореде с латинским појмом о
"вишку заслуга" светих. Овде исто ти критичари исувише буквално
разумеју православне текстове. Овде се нема у виду ништа друго до
молитве Цркве за умрле, тачније, молитве светог и духовног оца.
Форма којом се ово описује, - скоро да нема ни потребе о томе
говорити - је метафорична.
Православна Црква сматра учење о митарствима тако важним
да их спомиње у многим богослужењима. Црква нарочито излаже

126
ово своје учење свој својој умирућој деци. У " Канону на исход душе"
који свештеник чита крај самртничког одра постоје следећи тропари:
"Удостој ме да, одлазећи са земље, не будем задржан од ваз-
душног кнеза, насилника и мучитеља, што на страшном путу стоји и
испитује" (Песма 4).
"Предај ме, о Владичице, у свештене и часне руке Светих анђела,
да њиховим крилима заклоњен, не угледам бешчасно, смрадна и
мрачна лица демона" (Песма 6).
"Ти која роди Господа Сведржитеља, далеко од мене одагнај
горких митарстава поглавара и владара овога света, кад будем на
самрти, да бих те прослављао вавек, света Богородице" (Песма 8).
Овим речима Црква припрема умирућег православног хриш-
ћанина за предстојећа искушења.

Четрдесет дана

Затим, успешно прошавши кроз митарства и поклонивши се

Богу, душа у току тридесет седам дана посећује небеске обитељи и
адске бездане још увек не знајући где ће да остане, и тек јој се четр-
десетог дана одређује место до васкрсења мртвих.
Наравно, нема ничег чудног у томе што, прошавши митарства и
заувек раскрстивши са земаљским, душа треба да се упозна с правим
оностраним светом у чијем ће једном делу пребивати вечно. Према
откривењу А нђела преподобном Макарију Александријском, наро-
чито помињање умрлих у Цркви деветог дана после смрти (осим
општег симболизма девет анђеоских чинова) је повезано с тим да су
души до тада биле показиване рајске лепоте и тек после тога, у току
остатка четрдесетодневног периода су јој показивали мучења и ужасе
ада, да би јој четрдесетог дана било одређено место где ће чекати
васкрсење мртвих и Страшни Суд. И овде се ради само о општем
правилу или моделу посмртне реалности, и без сумње, сви умрли не
завршавају свој пут у складу са овим правилом. Знамо да је Теодора
стварно завршила своју посету аду управо четрдесетог - земаљским
мерама мерено - дана.

Стање душе до Страшног Суда

П осле истека четрдесет дана неке душе пребивају у стању иш-

чекивања вечне радости и блаженства, а друге - у страху вечних мука
које ће тек почети после Страшног Суда. До тада још увек су могуће
промене у стању душа, нарочито ако се приноси за њих Бескрвна
жртва (помињање на Литургији) и узносе се молитве.
Учењ е Цркве о стању душа на небу и у аду до Страшног Суда
детаљно је обрадио свети Марко Ефески.
Корист од молитви, како заједничких, тако и личних за душе
оних који су у аду је описана у житијама светих подвижника и у

127
 светоотачким списима. У житију мученице Перпетуе (III век) на при-
мер, судбина њеног брата јој је била откривена кроз представу воде
која се налазила тако високо да он није могао да је дохвати с оног
прљавог и неиздрживо врелог места где је био затворен. Захваљујући
њеној усрдној молитви која је трајала дан и ноћ, он је успео да дохвати
воду и она га је угледала на светом месту. На основу тога је схватила
да је ослобођен казне (Житија Светих, 1. фебруар). Сличан пример
постоји и у житију подвижнице монахиње Анастасије ЈТогачове која
се упокојила у нашем двадесетом веку: "Она је у своје време предузела
молитвени подвиг за свог рођеног брата Павла који се удавио у
пијаном стању. Прво је отишла код блажене Пелагије Ивановне која
је живела у Дивејевском манастиру да је упита шта да чини за
олакшање загробне судбине брата који је тако несрећно и нечасно
окончао свој земаљски живот. Овако су се договориле: да се Ана-
стасија затвори у своју келију, да пости и моли се за брата и да сва-
коднево по сто педесет пута говори молитву "Богородице Дјево"...
П осле четрдесет дана имала је овакво виђење: дубока провалија, а
на дну као крвави камен, а на њему - два човека с гвозденим ланцима
око врата од којих је један био њен брат. Када је ово испричала
блаженој Пелагији, ова ју је посаветовала да подвиг понови. П о истеку
следећих четрдесет дана угледала је исту ону провалију, исти камен
на коме су била иста она двојица с ланцима, с тим што је њен брат
устао, обишао око камена, опет пао на камен и ланци му се опет на-
ђоше око врата. Пош то је иснричала ово Пелагији Ивановној, ова је
опет посаветова да се и трећи пут моли. П о сле четрдесет дана
Анастасија угледа исту провалију и исти камен на коме се сад налазио
само један непознат човек, а њен брат је отишао од камена и нестао;
онај што је остао на камену је говорио: "Благо теби што имаш јаке
заступнике на земљи". П осле овога блажена Пелагеја је рекла: "Твој
брат се ослободио од мука, али није задобио блаженство" ("З а душу
корисно штиво", јун 1902.).
Има много сличних случајева у житијима православних свети-
теља и подвижника. Онима који су склони претераном буквализму у
погледу ових виђења треба, највероватније, рећи да форма коју имају
ова виђења (обично у сну) није, наравно, обавезно "фотографија"
стања у коме ће се налазити душа у оном свету, већ пре представа
која нам саопштава духовну истину о томе да се стање душе поправља
молитвама оних који су остали на земљи.

Молитва за умрле

Колико је важно помињање на Литургији може се видети из

следећих случајева. Још пре прослављења светог Теодосија Черни-
говског (1896) јеромонах (чувени старац Алексије из Голосејевског
скита Кијево-Печерске Лавре, који је умро 1916.) је преоблачећи
мошти Свеца, седећи крај њих задремао и угледао пред собом Свеца
који му је рекао: "Хвала ти за труд око мене. Молим те да споменеш

128
моје родитеље кад будеш служио Литургију"; рекао му је њихова
имена (јереј Никита и Марија). (П ре овог виђења имена су му била
непозната. П осле неколико година од канонизације у манастиру у
коме је св. Теодосије био игуман пронађени су документи с именима
Светитељевих родитеља који потврђују истинитост виђења.) "Како
можеш ти, Светитељу, да тражиш моје молитве, а сам стојиш пред
Небеским Престолом и дајеш људима Божју благодат?" - упитао је
Јеромонах - "Да, то је тачно, одговори св. Теодосије, али приношење
на Литургији је јаче од мојих молитви".
Зато су парастос и домаћа молитва за умрле корисни, као и добра
дела која се чине у спомен, или прилози Цркви. А л и нарочито је
корисно спомињање на Литургији. Било је много јављања мртвих и
других догађаја који потврђују да је помињање умрлих корисно. Многи
од оних који су умрли у покајању, али га за живота нису испољили су
били ослобођени од мука и добили мир. У Цркви се стално узносе
молитве за покој умрлих, а на коленопреклоној молитви на вечерњој
на дан Силаска Светога Духа се нарочито моли " за оне који су у аду".
Св. Григорије Велики је одговарајућина питање: "шта би могло
да буде корисно за душе после смрти?" у својим "Разговорима" рекао:
"Свето жртвоприношење Христа, наше спаситељне Жртве, при-
чињава огромну корист душама чак после смрти, ако су њихови греси
такви да се могу опростити у будућем животу. Зато душе умрлих
понекад моле да се за њих одслужи Литургија...Наравно, сигурније је
да ми сами за живота чинимо оно што се надамо да ће други чинити
за нас после смрти. Б ољ е је учинити да исход буде слободан, него
тражити слободу нашавши се у ланцима. Зато треба свим срцем да
презиремо овај свет као да је његова слава већ прошла, и да свако-
дневно приносимо Богу жртву наших суза кад приносимо на жртву
Њ егово свето Т е л о и Крв. Само ова жртва има снагу да спаси душу
од вечне смрти, јер тајанствено представља смрт Јединородног Сина"
(IV ; 57, 60).
Св. Григорије наводи неколико примера ј ављања умрлих живима
с молбом да се за њих одслужи Литургија за упокојење или са за-
хвалношћу због тога; једном се тако један заробљеник, кога је жена
сматрала мртвим и за кога је у одређене дане заказивала Литургију,
вратио из заробљеништва и испричао јој како су га у одређене дане
ослобађали од окова - баш у оне дане када је за њега служена
Литургија (IV; 57, 59).
Протестанти обично сматрају да су црквене молитве за умрле
неспојиве са неопходношћу задобијања спасења превасходно у овом
животу;" А к о Црква може да те спасе после смрти чему онда борбе и
тражење вере у овом животу? Једимо, пијмо и веселимо с е "... Наравно,
нико од оних који су имали овакво мишљење никад није ни достигао
спасење уз помоћ црквених молитви, и очигледно је да је такав аргу-
мент веома површан и чак лицемеран. Црквена молитва не може да
спасе онога ко не жели спасење или ко се никада у животу није ни
трудио да га задобије. Донекле се може рећи да је Црквена молитва
или молитва појединих хришћана за умрлог још један резултат живота

129
тог човека: за њега се не би молили да за живота свог није учинио
нешто што би могло да побуди молитву после смрти.
Св. Марко Ефески такође разматра питање црквене молитве за
умрле и олакшања које им она доноси и наводи за пример молитву
св. Григорија Двојеслова за римског императора Трајана, - молитву
која је надахнута добрим делима овог паганског императора.

Шта ми можемо да учинимо за умрле?

Сви они који желе да покажу своју љубав умрлима и да им пруже

реалну помоћ, могу то на најбољи начин да учине молитвом за њих, а
нарочито помињањем на Литургији, када се честице извађене за живе
и умрле стављају у Крв Господњу уз речи: "Омиј, Господе, светом
Крвљу Твојом грехе овде поменутих слугу Твојих, молитвама Светих
Твојих".
Ништа бољ е ни више ни не можемо да урадимо за умрле, осим
да се помолимо за њих помињући их на Литургији. Т о им је увек
потребно, нарочито у првих четрдесет дана кад душа умрлог тражи
пут ка вечним насељима. Т е л о тада ништа не осећа: оно не види
окупљене ближње, не мирише цвеће, не чује надгробне говоре. А ли
душа осећа молитве које се за њу узносе, захвална је на њима и блиска
је духовно са онима који се моле.
О, сродници и ближњи иокојника! Цините за њих оно што је
потребно и што је у вашој моћи, употребите ваш новац не на спо-
љашње украшење сандука и гроба, већ на помоћ сиромашнима за
вечнују памјат умрлих, на Цркву у којој се за њих узносе молитве.
Будите милостиви према умрлима, побрините се за њихову душу. Исти
пут је и пред вама, и како ћемо тада хтети да нас помену у молитвама!
Будимо онда и сами милостиви према умрлима.
Чим неко умре одмах зовите свештеника или му јавите да би
прочитао "М олитве на исход душе", које се по правилу читају после
смрти сваког православног хришћанина. Постарајте се да колико је
год то могуће опело буде служено у цркви и да се над умрлим пре
опела прочита Псалтир. Опело не мора да буде савршено уређено,
али је неопходно да буде потпуно без скраћивања; мислите тада на
умрлог, а не на свој комфор. А к о у цркви у исто време буде било
неколико покојника, немојте одбијати да опело буде заједничко. Боље
је да опело буде одслужено истовремено за неколико умрлих, јер ће
молитва окупљених бити јача, него да се служи неколико опела
заредом и да се због недостатка времена и снаге скраћују, јер је свака
реч молитве као кап воде за жедног. Одмах се побрините и за то да се
покојник помиње сваки дан у току четрдесет дана на Литургији.
Обично се у црквама у којима се свакодневно врши служба умрли
спомињу четрдесет дана и више. А л и ако је опело било у храму у
коме нема свакодневних служби, сами рођаци треба да се побрину за
то онде где се свакодневно служи. Добро је такође дати прилог за
покој душе умрлог неком манастиру или у Јерусалим где се на светим

130
местима узноси непрестана молитва. А ли четрдесетодневно номи-
њање треба почети одмах после смрти кад је души нарочито потребна
молитвена помоћ. И зато с помињањем треба почети на најближем
месту где има свакодневних служби.
Побринимо се за оне који су отишли на други свет пре нас,
учинимо све што можемо за њих сећајући се речи: "Блажени мило-
стиви, јер ће бити помиловани" (Мт. 5, 7).

Васкрсење тела

Једног дана ће овај пролазни свет пропасти и наступиће вечно

Царство Небеско у коме ће душе искупљених сједињене са својим
васкрслим телима, бесмртне и непролазне, заувек бити са Христом.
Тада ће делимичну радост и славу за коју чак и сад знају душе на небу
заменити нуноћа радости нове творевине за коју је човек и биб
створен; али они који нису хтели спасење које је на земљу донео
Христос мучиће се вечно - са својим васкрслим телима заједно - у
аду. У завршном поглављу "Тачног изложења православне вере"
преп. Јован Дамаскин описује стање душе после смрти:
"Верујмо и у васкрсење мртвих. Јер ће оно уистину бити, биће
васкрсење мртвих. А ли , говорећи о васкрсењу, ми мислимо на васкр-
сење тела. Јер је васкрсење поновно подизање оног што је пало; како
ће душе, будући бесмртне, да васкрсну? Јер ако је смрт одвајање душе
од тела, васкрсење је, наравно, поновно сједињавање душе и тела, и
поновно уздизање умрлог живог бића. Дакле, само тело које је нро-
падљиво ће васкрснути као непролазно. Јер Онај Који га је у почетку
створио од праха земаљског може поново да га васкрсне после ње-
говог пропадања и враћања у земљу од које је и настало вољом
Творца...”
Наравно, ако је само једна душа чинила добра дела, само ће она
и бити овенчана славом. И ако би само она стално била предата
задовољствима, праведно би она једина и била кажњена. А л и пошто
душа није тежила ни добру ни злу одвојено од тела, праведно је да и
једно и друго добију заслужену казну...
Дакле, васкрснућемо, јер ће се душе опет сјединити с телима
која ће постати бесмртна и која ће збацити са себе оно пропадљиво, и
изаћи ћемо пред страшни Христов суд; и ђаво, и његови демони, и
његов човек, тј. антихрист, и нечасни људи, и грешници ће бити бачени
у огањ вечни, не материјални као овај овде, већ онај за који само Бог
зна. А они који су чинили добро ће као сунце засијати заједно с Ан-
ђелима у животу вечном, заједно с Господом нашим Исусом Христом,
увек гледајући на Њ ега и пред Његовим погледом, наслађујући се
непрекидним весељем које од Њ ега истиче, славећи Га са Оцем и
Светим Духом у бесконачне векове векова. Амин.Дстр. 267-272).

Превод: Биљана Вићентић

131
Савременици о вечним
питањима
Сшарац Клеопа

О Сшрашном Суду
На страшном суду, Христос ће судити анђелима и човечанству,
ђаволима и свим народима света. Онда када Син Човјечији буде дошао
у Својој слави ставиће грешне са леве стране а праведнике са десне
стране, и свакоме ће исплатити по његовим делима.
А ли да знате да ће коначан суд бити јављен, јављањем знака
Крста на небу. Јер каже: И видјеће се на небесима знак Сина Чов-
1ечијег, Крст Спаситеља, Који ће доћи на облацима и сијаће јаче од
сунца. Тада ће угледати Крст сви народи, и они што га не поштују,
како долази пред Христом Царем на небесима, и носиће га (К рст)
анђели да осветли народе, и као што каже јеванђелист Матеј: Плакаће
сви народи света.
Онда ће сви упознати чији је знак Крста, К о долази за њиме, Ко
је имао Крст и К о је распет на Јћему. Т о је Христос, Спаситељ света.
Био је обичај код Римљана и Египћана, када би морао неки цар
посетити двор, пред њиме би носили жезал. Значи ишао би царски
жезал, којега су носили слуге и говорили: "Долази цар". Тако ће ан-
ђели носити Крст на небесима, пре почетка Страшнога суда.
И када виде да Крст светли на све стране света, сви незнабожачки
народи који су хулили на Крст, и хришћани који су исто псовали и
нису се покајали и све секте које су одбациле Крст, у великом страху
ће бити, знајући да после Крста долази Онај, Који је на Њ ему разапет,
и Који је Крст имао као оружије којим је уништио пакао. П о пока-
зивању Светог крста, други знак суда је глас трубе, глас трубе има да
се чује. Неки се светитељи питају: "Да ли ће бити само једна труба?"
Јер апостол каже да ћемо се променити на глас трубе, као у једном
трепету. А јеванђеље овако каже: "Кадаће Богпослати анђеле Своје
са трубама". Да ли ће само једна труба бити?
Не. Када чујеш глас трубе, то је глас Христа; тако разумеју Свети
Оци. А када ћеш чути да шаље анђеле Своје са трубама, те трубе ће
носити милиони анђела.
Који анђели ће доћи са овим трубама? Казује нам Свети Гри-
горије Богослов: чета поглаварства или начала. Они чувају међе цар-
ства света. Јер свака држава има анђела свог, сваки град има свог
анђела, свако село, сваки предео има свог анђела чувара, као што
нам казују и богонадахнути Оци. Ови анђели који чувају села, градове,
нределе и државе јесу анђели из чете начала.
Најниже јесу чете анђела, а друга је чета архангела, а трећа је
чета поглаварства или начала. Ова мисија њима припада. Као што

135
господарства ветрова и ваздуха чувају њихово тако и ови анђели
чувају међе народа.
Т о је оно што рече велики Пророк Мојсије: И метнуше државне
међе по броју анђела Господњих. А л и не само да свака држава, град
и село имају свог анђела, него и сваки човек има свог анђела чувара
још од божанског крштења. Т о је велика част сваког хришћанина!
Незанабожачки народи једва да имају по једног анђела на свако село
или град, а православни хришћани имају сваки по анђела чувара.
Шта ће да учине ови анђели на суду? Трубиће златним трубама.
И послушајте шта каже Свети Григорије Богослов у "Речи о Стра-
шноме Суду", какву ће снагу имати ове трубе: Какве трубе ће бити
оне што парају небеса, одвојиће стихије, отвараће гробове, разбиће
капију пакла, и отвориће Вишњу небеску капију. Такав ће земљотрес
бити, да ће се земља љуљати као лист, када буду трубе затрубиле.
Сви народи ће бити у страху, и ако би могли умрети, умрли би
хиљаду пута од гласа трубе. И када ове трубе затрубе, ово треба да
знате, сви гробови од постанка света, има да се отворе од када је први
човек умро па до данас: и на глас ових труба Дух Свети сићи ће да
васкрсне сво човечанство од постања света.
Т е л о човека сачињено је од четири стихије: од земље, воде,
ваздуха и ватре. На коначном суду у трену, наша телеса добиће облик
од ова четири елемента од којих су била сачињена, докле смо живели
у свету.
Ове трубе, када буду затрубиле, подизаће све народе од постанка
света и сви људи ће бити узети на облаке, као што каже св. ап. Павле,
и стајаће у очекивању Господа јер их земља неће моћи прихватити, и
ако би били мали као лист. Зато ће стајати у ваздуху, а престо Стра-
шнога суда биће изнад Долине Плача.
К о је био у Јерусалиму, зна да је Долина Гетсиманска на истоку
Јерусалима, зове се и Долина Плача или Долина Јосафата, онуда где
тече речица Кедрон. Изнад оне долине и брда Елеон, стајаће у ваздуху,
Престо Спаситеља, а небеса и сва земља биће пуни анђела и васкрслих
људи, од душа праведника скупљених на Страшном Суду.
Онда када трубе затрубе, имаће снаге да трубе и на ниже, и на
више. Заједно са отварањем пакла, заједно са отварањем небеса,
поред душа свог човечанства позваће се и сви ђаволи на суд, а који
немају броја, и све духове изводиће из пакла, и позваће их на суд да
положе рачун што се нису поклонили Творцу и зашто су хиљадама
година наговарали свет да чини зло.
Онда, испуниће се оно што каже пророк Давид: Позваће небо
одозго, и земљу одоздо, да изабере народ Свој. Када чујеш да зове
небо то означава анђеоску силу, сви анђели небески има да сиђу на
глас трубе.
И када чујеш да зове земљу, одоздо, означава све људе који на
земљи и све духове пакла, позвани ће бити у ваздуху да се покаже
њихово зло.
Јер пише: Позваће небо одозго, и земљу одоздо.
Зашто? Да изабере народ Свој. Онда ће одвојити, као што каже
Јеванђеље, праведнике од грешника, као што одваја пастир овце од

136
коза: и отићи ће они што су добро чинили у живот вечни, а они што су
чинили зло, у вечну осуду и муке.
А л и , браћо, када труба суда затруби и милиони труба ће
заскрснути све људе, да ли ћемо васкрснути као што смо сада или као
кад смо умрли?
Да ли ће онај човек или она жена тако васкрснути? Сачувај
Боже! На суду нема старости, нема материје да би могао видети, него
сви ће васкрснути у старости од тридесет година. Нико неће бити
дете или старац, него ће сви имати године Спаситеља при крштењу.
Сви ће имати тридесет година.
Осим овога, да знате, тада када васкрсну милијарде и милијарде
лл ди, свако ће тело сијати по учињеним добрим делима. Ево, ни душе
неће бити исте, него по делима њиховим. Они што су грешили, имаће
тамна тела; који су више грешили, имаће још тамнија, а велики
грешници ће бити као ђаволи тамни.
Добри ће бити бели, а други бељи и светли. Јер Свети Јефрем
Сирин каже: "П о спољаш њем изгледу, на суду познаће се дела
човека".
И не само то. Када ће сусрести Господа у ваздуху, грешници и
лоши неће ићи по ваздуху, остаће на земљи. А праведни, по величини
праведности, издигнуће се са земље.
Неки ће бити на један метар од земље, други на сто метара: други
на хиљаду: други на небу; у зависности од дела. Овде има да се упозна
праведност Бога. Привукла те земља? Служио си земљи, и земаљским
добрима на овом свету? Зато остани на земљи, јер оданде одлазиш у
пакао! А они праведни, и ако су се уздигли шаку изнад земље, у векове
векова на више има да иду. Ићиће из силе у силу, као што каже пророк
Давид, из славе у славу ка Богу, Који нема граница. Јер они се удо-
стојише да лете са земље. А они што осташе на земљи иду са ђа-
волима, доле, где ће бити осуђени. Тако ће бити на суду!
Телеса која ћемо примити на дан васкрсења, неће да умиру, а
телеса грешника гореће у векове векова, и неће се топити, јер нису
материјална телеса, као ова што се опеку на свећу или на неку шибицу.
Каква телеса ћемо имати у дан васкрсења, каже нам св. апостол
Павле: Сеје се у слабости, устаје у сили. Т ело које примају праведници
након суда, знате ли, колику силу има?
Може трести цео свет као јабуку; могу селити планине, могу
савладати земаљске чете само претњом. Толико ће снаге имати пра-
ведни. Посејаће се у слабостима, устајаће у снази.
И поново апостол каже и друго својство праведника. Посејаће
се нечасно, устаће у слави. Шта сејемо у гробовима? Црве, смрад,
храну за црве, земљу... Иди неком гробу након сахране, код љ убљ еног
твога, јер ће смрдети јаче од све прљавштине света, након неколико
дана. Мука ти је, бежаћеш од њега! Да ли ће тако устати сви при
васкрсењу? И грешници устаће са нетрулежним телима, али потам-
њени и ружни, чиме ће се показати њихова дела; а праведници неће
бити такви.
Посејаће се нечасно у земљу, јер након тела постајемо храна за
црве, земља и смрад. А л и сутра биће: "Устајаће у слави". Телеса

137
праведника сијаће више од сунца, као што каже Спаситељ. О н д а ће
п р а в е д н и ц и с и ја т и к а о с у н и е у и а р с т в у О и а М о је г а .
Замислите сада, ако би било подне и видео би сунце на небу, и
видео би још једно сунце, и видео би још сто сунца, и видео би хиљаду
сунца, онда од страха не би знао где да идеш! Од страха би умро! А ли
када ће доћи милиони праведника и сијаће више од сунца, каква ће то
светлост бити? Како је страшно, каква ће чуда завладати земљом
када се покаже толика слава праведника који ће доћи? Тако ће до-
лазити праведници на суд, у слави већој од сунца. Међу овима највише
ће сијати свети на небу: Апостоли, Пророци, Мученици, Преподобни;
сви калуђери који су водили анђеоски живот; пастири душа, који су
добро чували Христово стадо; они што су постили и молили се чистим
срцем; мајке са децом коју су гајиле у страху Господњем; деца невина,
они што су задржали чистоту тела и девичанство, они што су били
милостиви, смирени, благи срцем и сви који су љубили Христа и
Њ егову Цркву и живели у светости и правој вери.
И опет каже велики апостол Павле: Посејаће се душевно тело,
устаће духовно тело. Неће се више подизати земаљска телеса. Знате
ли коју снагу имају духовна телеса? Знате ли колико су фина? Као
што каже Василије Велики и блажени Јероним и богонадахнути отац
Јован Златоусти. Духовна телеса јесу као телеса анђела, бесмртна,
светла, и могу ићи брже од муње.
Таква ће бити и наша душа, када изађе из тела. Јер пророк
Језекиљ каже: Трчаће, Господе, у журби душе праведника и брже од
зрака муње вратиће се Теби. Мислите да душа, након изласка из тела,
иде овако као и ми?
Брже од муње иде, јер таквом брзином и анђео се креће. Може
обићи свет за трен.
Тако, тела праведника, као што показују богонадахнути оци, као
муња понашаће се. За трен, тела праведника сићиће до пакла, или
уздигнуће се до неба, иду на крај света и нико их не може зауставити,
тако су танана и такву силу имају. Чујеш шта каже свети апостол
Павле: Посејаће се у трулежности. Т о ће бити четврта особина,
васкрслог тела; у с т а ћ е у н е т р у л е ж ју . Зар се не сеје у трулежју када
се човек зачне? Потом, видиш да се тело квари на земљи, зато га
мораш брзо сахранити? А потом, у гробу, не претвара ли се у земљу
и смрад? А л и после васкрсења, устаће у нетрулежју, каже велики
апостол Павле.
Тела праведника након васкрсења имају анђеоске особине. Не
умиру више, не старе не знају за болести, немају болове, немају по-
требе за јелом, не може их мач сасећи, не гори их ватра, не могу их
окови задржати, пролазе кроз затворена врата, као што је прошао
Спаситељ након Васкрсења. Ова трулежна тела постају нетрулежна
кроз васкрсење.
Т о су четири особине сваког тела након васкрсења. Када се труба
суда огласи три пута радоваће се онај који се удостоји ових особина,
да буде прав пред Богом и да прими ове дарове, то јест: нетрулежност,
част, духовну снагу и славу. Анђели са неба који чувају стихије и који

138
ће трубити на Страшном Суду јесу анђели чувари, који чувају човека
од Богом даног Крштења па све до његове смрти.
Зато, обавезни смо, када се молимо Богу изјутра и увече, поред
уобичајене молитве, да чинимо неколико метанија при којима се
молимо овако:
"С в е т и а н ђ е л е , ч у в а р е м о г а ж и в о т а , м о л и се Х р и с т у Б о г у , за
м ене Г р е ш н о га ".
М олите се анђелу чувару, јер он путује са нама цео живот, од
Крштења до смрти, и пратиће душу четрдесет дана кроз Митарства
ваздушна, до нашег суда, а и у последње време биће посредник ради
помиловања наше душе коју је он чувао. Амин.

Пуш душе после смрши

Браћо моја, да се подсетимо бесмртности душе. Да знате јер смо
на овој земљи странци и путници. Чујте шта каже Псалтир: Ништа је
човек на земљи и странац као његови родитељи. Нико не остаје на
овом свету. Нисмо дошли да останемо овде. Овде је све пролазно,
нестално; изашли смо рођењем и осванућемо смрћу. Свети и бого-
бојажљиви Јов каже овако: Из утробе моје мајке пао сам у јаму. Ч ули
сте? Толики му се учини живот на земљи, након 400 година. Јер, после
битке, Б ог му подари још 140 година живота, после кушања толиким
мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе своје мајке
скочи у раку. Један скок учини му се живот.
Чујете ли чиме нас упоређује Дух Свети? "Човек је као трава,
његови дани су као цвет пољски; тако ће цветати." И поново: "Његови
дани као сенка пролазе." И поново: " Дани моји као сенка прођоше а
ја сам као трава увенуо."
И поново каже: "Угасили се као дим дани моји и кости моје
осушише се". И опет: "Дани наших година су као мрежа паука". Са
мрежом паука упоређују се наши дани. Т о јест, колико је слаба мрежа
паука тако је и наш живот слаб на земљи: сенка смо, сан и цвет на
земљи!
Бог каже Исаији - слушај пророче, вичи и кажи пред народом:
"Све тело човека јесте трава и сва слава човека је као цвет траве.
Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове".
Да се не ослањамо на овај живот, јер је сенка и сан.
Знате ли шта остаје у векове? Душа. Т е л о постане земља. Јер
сахрањујемо а потом откопамо мртве и за мало времена постану се
прахом. Након неког времена ни кости не остају; све се претвара у
ништа. Т о је прва заповест, је р з е м љ а је с и и у з е м љ у ћ е ш о т и ћ и . А л и
душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не
може умрети. Тако је начинио Бог.
А ли , да бисте знали шта се дешава са душом када човек умре,
рећићу вам који је пут душе након смрти, по предању Православне
Цркве.

139
 Од смрти и до 40 дана након смрти, када се дешава појединачни
суд душе и Бог резрешава где да останемо, на добром или лошем, до
коначног суда, то је време пролазно, нестално време, за праведнике
и грешнике.
Када човек умре и када преда душу своју, у том моменту испред
њега се појављују онолико ђавола колико је греха чинио и онолико
анђела колико је добрих дела имао у животу. Тако каже Св. Јефрем
Сирин. А овде је велика битка. Јер свете снаге боре се са ђаволима
да придобију душу, пошто ђаволи говоре да је душа њихова јер је
грешна, али анђели кажу да има више добрих дела. И велика је борба,
и зато се душа плаши да напусти тело. "Завеже јој се језик" када све
ово види. Она види пуно, али не може да искаже. Она би рекла: "Ево
колико ђавола је д ош ло!"
Видео је у Старој Агапији отац Јевтимије, недељу дана уочи
смрти, како су се борили анђели са ђаволима за душу, говорећи:
"Погледај како се боре! Анђели Господњи са златним крунама на
глави и ударају ђаволе. Гледај како беж е!1 1
Н ед ељ у дана уочи смрти прорекао је да ће умрети, јер би
изабрани човек од Бога, како говораше сестринство. А ли не виде
сви ову тајну да би је изрекли; могу видети али не и исказати.
Онда, у смртном часу велики значај има и анђео са крштења.
Када он дође, сви се одстрањују. Анђео којега смо примили на Светом
Крштењу, има велику снагу. Зато када се молите код куће, након
завршетка молитава, да чините, да обавезно чините неколико мета-
нија и анђелу којега сте примили на Крштењу и да говорите овако:
"Свети анђеле, чувару мога живота, моли се Христу Богу, за
мене грешнога (или греш ну)!"
Јер овај анђео не само да нас сада чува, него нас он чува и после
смрти. Он путује са нама кроз митарства, до 40 дана и имамо га као
заштитника од Богом даног Крштења. А к о не би било њега, ђаво би
чинио са нама све што жели.
Чујете шта се каже у Псалтиру: "Неће задремати онај што те
чува". И поново каж е:" Стаће анђео Господњи око оних што се плаше
Њега и избавиће их'1. Јасно је да анђео је онај што нас чува у садашњем
животу и након смрти, до 40 дана. Долази онај анђео и каже: "У кло-
ните се, ђаволи! Ја познајем живот ове душе, од њеног рођења до
сада".
И анђео, долазећи почиње да прича са душом овако: "Н емој се
плашити, сестро душ о!" Свети Григорије Ниски каже нам зашто је
назива сестром. Јер и анђео и душа јесу разумна бића, самовласна,
словесна и духовна, као што каже Свето Јеванђеље: "И биће сви као
анђели Божији".
Ево твог тела! Припази душо, ово је твоје тело, то је твоја кућа
у којој си становала. Са овим си се зачела у утроби мајке твоје, са
овим си живела 20,60,80 година, колико је ж елео Господ да ти подари
на земљи; јер у Бога је живот а не у нас.
Припази, душо, када ће труба затрубити на страшноме суду, за
трен има да васкрсне ово тело, као што га видиш, и бићеш са њим и

140
отићићеш на суд као што каже апостол Павле: "Сви ће стајати пред
збором суда Исуса Христа, да прими свако по ономе што је чинио,
добро или зло". А нђео чувар има да је поново подсети: "Ево, сестро
душо, када си био мало дете, послала те мајка да донесеш кофу воде
или да донесеш зелениша из баште, или да дотераш гуске са паше,
или да урадиш неки послић у дворишту. Ето тако си мислио онда;
тако си онда разумео!"
И почиње да је подсећа још из детињства какво је добро учинила
овим телом и какво зло.
"Ево овако си чинио, када си био први разред у школи, у други,
у трећи; ево тако си чинила! Након изласка у свет, када си била девојка
или момак, када си се оженио или удала, ево то си чинила!" И подсећа
је из детињства и до смрти свакога дана и сваког часа шта учини. Јер
душа, након изласка из тела, памти пуно. Она је као сунчани зраци.
Не отежује је земља нити тело да би заборавила. Све ће видети као у
огледалу.
Т о се дешава првога дана након смрти.
Други дан након смрти дешавају се грозније ствари. Другог дана
након смрти узима је анђео чувар и води је свуда где је човек ишао
током целог живота. Онда ће се десити оно што пише у Псалтиру:
Зашто се плашим у злом дану? Јер безакоње моје овладаће мноме.
Ц ела слика живота човека откриће се другог дана након смрти.
А ли ћеш рећи: "Оче, како може душа човека да прође за један дан
онуда куда је човек ишао цео живот?"
Душа обилази свет за трен ока. Наша душа и анђео чувар иду
брже него зрак муње, као што каже П и см о:"Трчаће, Господе, у журби
и брже од зрака муње, душе праведника вратиће се Теби" - читамо
код пророка Језекиља и још на неким местима.
Душа је мисаоно биће и не стигнемо казати речи језиком а ми-
слима смо обишли земљу пре изговора; ево, као кад бих рекао сада:
Пекинг, Њу- јорк, Москва, Букурешт, Сихастриа.
Таквом брзином путује душа, када напустимо тело. И није ни-
каква тешкоћа да иде другог дана са анђелом куда је ишла целог
живота.
Она ће само мислити и стићиће на оно место, јер путује као мисао.
И где је води другога дана? Води је где је човек ишао целог
живота, и показаће јој где је учинила добро а где зло. И показује јој
само истину. "Ево, овде си играла, овде си се опијала, овде си блуд-
ничила са толиким женама или мушкарцима, овде си псовала, овде
си пушила, овде си побацила толико деце, овде си проклињала, овде
си крала, овде си певала, овде си се улењила, овде си се осветила
некоме. Понизила си и проклињала, била си се. Ниси се исповедила,
ниси постила и недостојно си се причестила!"
И показује јој и добра дела: "Ево, душо, овде си ишла у цркву:
овде си слушала реч Бога, овде си помиловала сиромахе, овде си учила
децу страхом Господњим; овде си читала свете књиге, овде си пре-
трпила гњев са радошћу, овде си поучила некога, тамо си чинила ми-
лостињу, оденула си нагог, овде си напојила жедног, примила си
странца".

141
 Показује јој све, све, и душа не може рећи ништа, јер јој показује
само истину, јер анђео не може слагати. Показује јој добра и зла дела.
И чуди се душа и пита анђела:
- Свети анђеле, како ти познајеш све ово?
- Како да не знам, ако сам стално био уз тебе!
Ти си јела, ја нисам јео, ти си спавала, ја нисам, ти си пио, ја не
могу пити, ти си одмарала, ја не могу. Ја нисам дух који може јести,
или пити или спавати. Ја сам бдио стално - као што каже у Псалтиру:
"Неће задремати онај што те чува". Јер да нисам био уз тебе, ђаволи
би те бацили у пропаст, заједно са твојим видљивим и невидљивим
непријатељима. Ја сам те чувао и стално сам био уз тебе и стално сам
записивао шта мислиш. Јер познајем твоје мисли и шта говориш и
шта чиниш, добро или зло".
Т о се дешава другога дана. Води је анђео чувар онуда где је ишла
целога живота.
А у трећи дан након смрти, душа ће видети нас. Видеће да плаче
мајка, плаче сестра или жена или муж. Види да га оплакује родбина и
буде му жао. А ли не носи нашу бригу; она мисли онда само о себи и
говори: "Они остају на земљи и покајаће се, јер имају времена да чине
добра дела. А л и ја где одлазим? К о ће мени тамо помоћи?"
И тако иде други дан онуда куда је ишла цео живот. А ли у трећи
дан је застрашујуће. Придодаће се нашој души анђели пратиоци, шест
анђела носилаца светлости и са оним од крштења, јесу седам, да би са
нама прош ли застраш ујућа митарства. Ч у ли сте о ваздушним
митарствима ваздуха. Тада се врше службе за оне који ж еле милост
од Бога и да их сачува од мрачних духова из ваздуха.
Најзначајније Свете тајне за оне који умиру јесу исповест и Свето
Причешће, као и помирење са свима. А ли одмах након смрти служи
се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем и милостињом,
која помаже души када пролази митарства. Јер Црква, пошто нам је
духовна мајка моли се за душу, која јој је кћерка по дару, кроз
крштење, да би лако прошла митарства. Шта се дешава док душа
пролази кроз ваздушне царине? Онда ће видети коју корист је имала
због исповедања грехова. А к о н е б и Б о 1 о с т а в и о и з м е ђ у Њ е Г а и н а с
т а јн у С в е т е И с п о в е с т и , н и је д а н ч о в е к н е б и се сп а с а о . Јер каже
апостол Јаков: "М ного сви грешимо и нико није без греха".
А л и између нас и Бога постављена је тајна исповести, која је
друго крштење, као што каже презвитер, чули сте шта каже на ис-
повести:" Од времена када си се другим крштењем крстио, по поретку
хришћанских Тајни".
Сада се види колико је душа имала користи од исповести кад
пролази митарства.
Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да се разболи мајка,
сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, кћерка, немој прво доводити
лекара; прво доведи свештеника да би га исповедио и да се очисти од
свих грехова.
Човек се мора исповедати обавезно барем четири пута годишње,
читавог живота, за време четири поста, али поготово када видиш да

142
:е разболео. Онда позови брзо свештеника да га исповеди. А не онда
када му се завеже језик и губи свест; него у времену када има чисту
;авест. И реци: оче, мајко, младићу, кажи шта си учинио.
Нека напише у неку свеску, ако зна нека се подсети свега, јер
ако си успео да га наведеш на добро исповедање, задобио си једну
д\шу. Јер шта говоре Свети Оци? И ако је имао неко смртне грехе,
зрло тешке, ако је умро исповеђен, извадиће га Црква. Он остаје у
паклу док се не очисти, јер каже Свето Јеванђеље: Ништа нечисто
неће ући у Небеско Царство.
Чуо си шта каже један светитељ? Видео је огњено море и из тог
мора излазили су бели голубови као снег и летели су ка небу. И тамо
Зеше пакао и чуо је галаму и кукњаву. "Како, Господе, из огња да
излазе голубови?", упита се он. Голубови су биле душе праведника,
који су се очистили епитимијом обитавања у аду и платили су све
што су морали исплатити.
Јер Црква посредује са земље највише кроз Свете Литургије.
Јер жртва и откуп наш чини се крвљу Исуса Христа. Као што каже
апостол: "Њ егова крв чисти нас од свакога греха".
Хришћанин, ако је умро исповеђен и ако, сачувај Господе, има
тешке грехе и није понео епитимију, он ће епитимију издржати у
паклу. А л и из пакла га може извадити Црква, кроз Свете Литургије,
разрешењем и милостињом и тако ће отићи у рај.
А л и а к о ј е н е к о у м р о н е и с п о в е ђ е н ј о ш и з м л а д о с т и , а и м а о је
с м р т н е гр е х е , т е ш к е , т о је к а о к а д б и у м р о н е к р ш т е н . Све службе
које ће се на земљи служити за такву душу мало ће јој помоћи; јер
ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.
Тако су ђаволи поставили митарства, ако би могли да нико не
прође ка небу. Знате ли зашто имају ову мржњу и завист против људи?
Јер душе праведника допуњују број отпалих ангела. О в а ј с в е т
о н о л и к о ћ е д р ж а п л и Б о г - као што показује Св. Симеон Нови Богослов
- д о к се н е д о п у н и б р о ј п а л и х а н ђ е л а д у ш а м а п р а в е д н и к а . Читате ли у
Псалтиру? "Отпали ангели здробиће главе и многих на земљи."
Док се испуни број палих анђела који су пали, јер их беше много;
трећи део анђела како каже Откровење: "Видео сам великог ђавола,
црвеног, који повуче својим репом трећи део звезда и баци их на
земљу".
Паде трећи део анђела из свих легиона; и од херувима и од се-
рафима, и од осталих, који су имали исту мисао са сотоном, да би
били исти као Бог. И зато мрзе толико ђаволи, јер знају да свака душа,
ако нрође на небо, као што каже јеванђеље: "И биће сви као анђели
1"осподњи", биће на њиховом месту и одузеће им све.
Зато чекају у ваздуху и говоре: "Ево насје Б огзбацио са неба, а
ове душе желе да оду овуда Богу, и заузеће наше место!" И онда
Господ допусти да ђаволи буду на путу душе, јер Бог је праведан, а не
само милостив и учинили су ђаволи ове царине између неба и земље,
да би бацили у ад оне што умиру непокајани за тешке грехе.
И ево како су поређани: Прва је царина због злоречја; друга због
клеветања; трећа због љутости, потом похлепности и тако даље, од
најмањих греха, до највећих.

143
 И ко није споменуо зло? Ко се није љутио? Ко није био похлепан?
К о се није улењио? К о није попио чашу више у свом животу? Или ко
није пао мислима, или у машти и делом у блуд, у опијање, колебање у
вери и у остале телесне грехове, или душевне, као што читамо у
животу Свете Теодоре?
Чули сте шта је рекла Света Теодора када је стигла на митарство
пијанства...
"Чудила сам се врло јер ђаволи су ме подсетили о свим чашама
ракије и вина које сам попила у животу. И показаше ми колико сам
пила, у ком тренутку и са киме сам била и колико пута се напијала и
колико сам пута пила. И питала сам свете анђеле:
- Како све ово знају ђаволи?
- Рекоше ми: и они су били анђели!
Да знате јер на Крштењу, поред доброг анђела, који стоји са
десне стране хришћанина, имаш још једног анђела из легеона па-
клених господара, једног ђавола који стоји крај левог рамена. Онај
записује што си зло учинио и које си зло говорио и све грехе учињене
у животу. А л и добри анђео записује и добро и зло. Тако верује Хри-
стова Црква.
Сада да видимо шта се дешава са душом исиовеђеног, када долази
ђаво са свитком где су забележени сви људски греси. Не налази их
више забележене! Онда ђаволи урлају, вриште и љуте јер овој души
која је имала велике грехе, побачаје, блуд, крађе, псовке, пијанке и
друге, не налази ништа записано. Када је хришћанин, преко искрене
исповести, био разрешен од стране свештеника на земљи, Дух Свети
избриса тамо све његове грехе. Реч Христова каже: "Све што ће
свештеник разрешити на земљи, биће разрешено и на небу". Нисте
ли чули? Шта ђе он свезати на земљи, свезаће и на небу. Значи, ова
тајна исповести је тако велика, пошто има снаге да очисти човека од
свакога греха, да га разреши свих греха. Јер само ако је човек био
паметан у животу, ако се чисто исповедао, лако ће прећи застрашујућа
ваздушна митарства трећег дана. И мериће му се добра дела са лошим.
Добра дела јесу у облику драгуља, а лоша дела јесу у облику обичног
камена или друге мере.
Душа је врло мудра. Она види где иде. А к о види да је на ми-
тарствима греси вуку наниже, почиње да илаче и бива тужна, поготово
ако види хиљаде ђавола који је желе отети на свакој царини. И каже
јој анђео чувар:
- Немој се плашити, душо, јер не познајеш суд Бога! Немој се
плашити!
Душа се провуче под анђеоска крила, када види онолико хиљада
ђавола. Ђаво је тако ружан да када би дошао овде где се ми налазимо,
не би нико остао жив. Сви бисмо умрли због страха од палог анђела.
А л и душа када види хиљаде ђавола повлачи се под крила анђела и
каже:
- Господо моја, анђели, немојте ме оставити! Плашим се пуно
ових!
И кажу јој анђели:

144
 - Немој се плашити, душо, јер си са нама! Ми смо Божија гарда,
која ће те пратити!
Сачувај Боже, да после 40 дана не паднеш у њихове руке! А ли
сада немој да бринеш, јер те ми чувамо!
У трећи дан наша душа пролази ваздушна митарстђа и тачно у
трећи дан када је напустила тело, у истом тренутку стиже по први
п\ т пред Престо Пресвете и Животворне Тројице.
И шта види она тамо? Јер Свето Писмо каже: Бога нико није
никада видео. А ли шта види онда душа?
А ли Бога, Исуса Христа, Њ ега је видео цели свет. И није ли био
Бог? Видео Га Авраам, видеоГаМ ојсије; међутим, видели су Га како
је Он ж елео да се покаже. А л и природу Бога нико није видео, нити
херувими нити серафими. Суштина Божија је недоступна свакој
рационалној мисли са неба и земље.
Шта види наша душа трећега дана, када по први пут стигне пред
престо Бога? Ево шта види, по сведочанству Светих Отаца. Гледаће
неописану светлост, милијарде пута јачу од сунца, и миомирис Духа
Светога. Чује песме херувима и серафима и појављују се неки облаци
златни и плаветни, и пролазе ка истоку, и анђели клече над њима,
заједно са душом.
И одједном зауставе се на месту окренутом ка истоку. Јер зато,
да запамтите, клањамо се ка истоку када се молимо; јер престо Бога
је ка истоку. Ниси ли видео шта каже Св. Писмо? И насадише рај у
Едему ка истоку. Нисте ли чули шта каже Исаија? Исток је његово
име. Нисте ли чули шта каже Псалтир, који држите у својој кући?
Господ се попео на небеса, ка истоку. Значи ка истоку је престо
Пресвете Тројице.
И зауставе се ови облаци и анђели су ту који клече заједно са
душом која је иста као они. Трећи дан душа има да чује овај глас на
Адамовом језику: " Носите ову душу шест дана у Р а ј". Јер у току шест
дана пролази нам душа по Рају брзином мисли. Тада анђели узимају
душу брзином муње и воде је ка Рајским баштама.
Када стигне душа тамо са анђелима, нико не може исказати ону
лепоту. И онда ће видети, као што каже Свети Андреј за један цвет
из Раја, да је скупљи од свих народа света, од свих украса и богатства;
јер онај цвет има живот, никада неће више увенути или умрети.
Тамо ће она видети, као што рекох, "Рај уживања", "Палату
новог Сиона", "Небески Јерусалим" и колико још имена помиње
Свето Писмо.
А л и велика радост је када душа чује певања милиона анђела,
херувима и праведника, који певају тамо. П о том види ш аторе
праведника, о којима се помиње на парастосу, као што каже Свети
Козма, који је био по Рају. Колике лепоте има тамо!
Долази се на неке ливаде, на нека поља без краја. Појављује се
дрвеће са златним листовима, златним цветом и под сваким стаблом
по један шатор и у шаторуузлатан сто, и на дрвећу певају птице чија
крила нико не може описати како су лепа; а ове итице неће умрети у
векове векова.

145
 И чуди се душа, јер код некога је сребрни шатор, код некога
златни, код неког од оникса, од рубина, од сафира и од осталих
богатстава која се помињу у Откривењу.
Она ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвећа доносе род
на свакој грани по 70 врста воћа. Певају и лишће, и цветови, певају
птице; теку реке меда и млека преко оних ливада.
Миомирис Духа Светог, којег човек не може исказати. А ли
највећа радост душе када пролази по Рају је друга. Сусреће се са њеним
рођацима и пријатељима.
Да знате, браћо, да из нашега рода имамо и у Рају и у Паклу, јер
Бог је праведан. К о је чинио зло отишао је у пакао; ко је чинио добро
отишао је у Рај. И тамо у Рају познаћеш када стигнеш, деду или
прадеду (рођаке).
А к о би те сада питао: "Познајеш ли свог претка од пре триста
година?" Како да познајеш! Једва познајеш онога уназад 50-60
година.Тамо у Рају, познају се људи једни са другима. Свети Јован
Златоусти каже: "Питаш ме како се душе познају у Рају? Подсети се
јеванђеља и приче о богаташу и убогом ЈТазару. Како је умро богат а
како Авраам? Хиљаде година између њих прође и познали су се и
говораху узајамно".
Тамо у Рају сусрећу те рођаци, јер они имају, уколико су добро
чинили, највреднију ствар - спасење, и говоре: "Е мој нећаче, еј! Ти
си онога, из оне државе, и онога села. Ми смо рођаци са тобом. Ми
смо се упокојили пре тебе сто година, триста година. Ти си онога, ти
наснепознајеш, али ми те познајемо. Мизнамо где одлазиш. Ти идеш
на суд душе. На 40 дана има да се одлучи где ћеш отићи, у Рај или
пакао.
А к о ћеш наћи милост пред Богом и послаће те к добру, да дођеш
поред наших станова, јер ево какву лепоту имамо овде; какве палате
и каква чудеса, које човек не може да појми.
И ево тако дочекују душе, и душа путује по Рају шест дана.
Онда душа заборавља да је живела на овој планети, да је имала
мајку, да је имала сестру, да је имала брата...
Јер она тамо гледа другу радост, страну за овај пролазни свет. И
онда анђео са Крштења када види да се душа радује врло, приближи
јој се и говори јој овако, ако зна да је душа праведна: "Душо, ево,
након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде!" А л и ако зна да
је грешна казаће јој: “ С е с т р о , д у ш о , н е м о ј се р а д о в а т и ; н и с а м т е
д о н е о д а о с т а н е ш о в д е . Д о в е о сам т е д а в и д и ш шпла с и и з Г у б и л а у
к р а т к о м в р е м е н у к о л и к о с и ж и в е л а на зе м љ и , а к о н и с и и м а л а сппрах
п р е д Б о г о м и н и с и се и с п о в е д а л а и н и с и п о с т и л а и н и с и и ш л а у и р к в у
и н и с и ч и н и л а д о б р а дела\"
Када душа чује да не остаје у Рају - јер она мисли да ће тамо
остати у векове - колика радост је у Рају, потамни и почиње да плаче
горко.
- Како, не могу остати? - пита анђела чувара.
- Н е! одговара јој анђео. Овуда ћеш проћи да видиш колико су
неки људи зарадили за мало времена, страхом Божјим и шта су
изгубили неверници, који се нису поклонили Богу!

146
 Т.-.ко пролази душа шест дана по Рају, и са три која је прошла
“Гстходно пред престолом ПресветеТројице, чине укупно девет дана.
\ након девет дана долазе поново, као муње са неба, анђели, и одводе
. г.ред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост.
Она не види Бога, јер ни херувими Га не могу видети; само
:зетлост. неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају
:е облаци и након девет дана чује ову реч, ако је душа праведна: " О в а
, . и и 1 н е к а и м а у ж и в а њ е и р а д о с т б е з гр а н и и а с в и х д е в е т ч и н о в а
: ћ е л с к и х ! " А ли ако је грешна: " О в а д у ш а д а н ем а у ж и в а њ е и р а д о с т
_'-з гр а н и и а с в и х д е в е т ч и н о в а а н ђ е л с к и х ! " Ове речи ће чути након
:евет дана, а потом ће чути следеће: "Водите ову душу по паклу 30
::на . Онда је узимају анђелиокрећу јек а западу, ка пакленом месту,
кече нема краја. И онда ће душа, када је анђели одведу у пакао,
•гледати тамо шта пише Свето Писмо: " П а к а о ј е н а јн и ж и " . " Б у н а р
Ј -.б и н е " и " Ј е з е р о о г њ е н о " из Апокалипсе. Тамо ће угледати ц р в а
не х м и р е, о коме јеговориоХристос, Бог наш; угледаће неугасиви
:>гањ. црни огањ који гори милијарде пута врелији од земаљске ватре
н који нема граница у својој дубини.
Тамо ће видети најкрајњији и најцрњи мрак, шкргут зуба и тар-
тар. о чему читате у Писму.
И када види онолико мука и толико врста ђавола, угледаће и
његове рођаке које се муче, као што их је видео и у Рају. И рођаци
знајV куда ће проћи, излазе му у сусрет и вичу му: "Брате, неђаче,
\н\ че, ти ћеш ићи на посебан суд. М олимо те из свег срца моли Бога
н за нас, ако ћеш завршити у добру. Ево, ми се мучимо овде толико
година, по двеста, по триста, по пет стотина година!"
Као што се радоваше душа у Рају када је видела рођаке на добром
месту, тако се сада љути на све ове рођаке, који су, због грехова
њихових, били одређени за муке.
И пролазе тридесет дана брзином мисли, као муња, и душа види
небројене и неизречене муке пакла.
Значи, тридесет дана по паклу, и са девет која су прошла када се
вратила из раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе анђели душу по
трећи пут пред престо Пресвете и Животворне Тројице, у близину
светлости неизрециве, да би се Богу поклонила.
И тада, на 40 дана, чуће рвај глас на арамејском језику, глас
Лвраама, ако је душа праведна: \'Водите ову душу у Ган Едем!", т. ј. у
\живање и радост без граница; аАи ако је, сачувај Боже, грешна, чује:
Водите ову душу у Ш еол или Х а д ", т. ј. у пакао и муку.
Анђели Божији, иако су добри и милоСтиви, ако им Бог нареди
да је воде, са тешкоћом је воде, али је воде, у пакао.
А к о би неко видео како наша душа онда моли анђеле, када види
да је воде на муке, плакали би и темељи света. Провуче се испод крила
анђелских и каже:
- Анђели Божији, пресвети, предобри, немојте ме оставити! Где
ме водите? Чијим рукама ме водите? К о ће мене извући оданде? К о
ће имати још милости према мени? К о зна са лица земље у каквим
мукама одлазим?

147
 А анђели плачу и говоре:
- Сестро, душо, ми смо слуге Бога, ми имамо заповест. Не
можемо ништа више учинити, осим како нареди Творац; да те водимо
ка добру или злу!
И воде је, ако је, сачувај Боже, душа живела у злу, у греху и без
нокајања воде је у пакао, а ка добру је воде ако је била добра и чувала
закон Божји, воде је тада у Рај; према делима, добрим или лошим.
Т о се дешава 40 дана након смрти. Зато Црква, духовна наша
мајка, брине о нама и чини помене после одласка сваког смртника
након 3 дана, на 9 дана и након 40 дана, јер се онда одлучује где ће
стајати наша душа, у злу или добру.
Од 40. дана остају још једна вратанца отворена за нашу душу.
А к о је душа била у правој вери православној и била је истинити син
Цркве Христове, и ако није пала у неку секту или залутала другде,
или ако је имала тешке грехе а исповедала се и причешћивала, Црква
је може вадити из мука пакла кроз свете службе и кроз милостињу.
Ц р к в а ј е н а ш а д у х о в н а м а јк а , која нас је родила на богомданом
Крш тењу водом и Духом. Црква је стуб и тврђава истине, Црква је
тело Христово, Црква је невеста Јагњета, као што пише у Откровењу.
Зато, она има велику смелост према њеној глави са небеса који
јестеХристос. Чули сте штакаже Христосу Јеванђељу: "Ја сам чокот,
а ви сте лоза; који остаје у Мени, доноси пуно рода, а ко не остаје у
Мени, у ватру се баца".
Значи, запамтите! К о не остаје у Цркви, не остаје у телу Хри-
стовом. К о се одцепи од Цркве, сви секташи који су изашли и пре-
мрежили свет - јер има тренутно преко 800 секти само у Европи - то
је кукољ из пшенице, то је сотонино семе; "Господе, каже Јеванђеље,
- ниси ли посејао добро семе на њиви Твојој?"
А л и одакле кукољ? Зло биће, тј. ђаво, учини ово. Секташи јесу
трава која расте у сенци Цркве, људи покварени у мислима и вери,
преко којих сотона жели да обмане друге. Да их не слушате! К о се
отцепи од Цркве, отцепио се од Тела Христовог. Ево да вам илу-
струјем: А к о би ово стабло било натоварено до врха бехаром или
плодовима, и ако би се један ластар некако откинуо и пао због тежине
доле, да ли ће то још родити? Шта се дешава? Осушиће се и за-
ложићемо ватру.
Таква је и душа која се отцепи од Цркве. Отцепила се од тела
Христовог. Јер Црква је, као што каже велики апостол Павле, тело
Христа. И онај ластар, она душа која се отцепила од Цркве, у векове
векова неће више родити и неће имати спасења. Јер Дух Свети и снага
Духа Светог, долази преко силе рукоположења, од апостола до епи-
скопа, од епископа до свештеника и од свештеника се предаје вер-
ницима преко Тајни које одреди Бог да их врши свештеник, као ико-
ном Божанских Тајни. Нина један други начин не долази Дух Свети у
Цркву.
Чувајте се! Бежите колико можете, као од ђавола, од оних што
вас уче да се ие поклоните Светом Крсту, или Богородици, или пак
да не идете у цркву, или да не слушате свештеника. Они долазе са

148
сотоном у свом срцу, и у мислима, да вас одвоје од Цркве, од наше
логматске истине, од наше православне вере, која је неизмењена већ
21)00. година, од Христа.
Сада су секте поникле као печурке након кише, а све секте су
лош ле углавном са запада. Штампао сам књигу против секти, и
показао сам тамо историју, одакле су дошле, и којим циљем су дошле.
Долазе са циљем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душе!
Немојте излазити из лађе спасења. Немојте ићи из Христове
Цркве. Црква је наша духовна мајка. Она насјеродила водом и Духом
на Крштењу. Значи да поштујете Цркву и свештенике и архијереје и
Свети Синод.
Држите се наше Цркве као увек. Да будемо добри хришћани и
да испунимо заповест Светог апостола Павла: Дајте ономе коме треба
част - част; дужнику дуг; коме страх - страх, и никоме немојте остати
дужни.
Шта пише у посланици Римљанима: "Свака душа нека се покори
власти јер свака власт је од Бога". И ноново каже: "Онај што се не
покорава власти, законима Божијим се супроставља".
Изашла је нека проклета секта, врло опасна за државу и Цркву,
која се назива "Јеховини сведоци". Ови су највештији против власти,
државе и Цркве. Да бежите од њих као од ђавола, као од сотоне!
Ови, не само што нису хришћани, него су рђавији од свих незнабожаца.
Чувајте се сваке секте, останите синови Цркве Христове, као што су
били дедови ваши и прадедови кроз векове.
Останите у Цркви, држите се ваше мајке, која је Црква. Јер,
сачувај Боже, и ако човек оде у пакао због његовоих неисповеђених
и непокајаних грехова, Црква га може извући кроз Богом дане Ли-
тургије, преко помена, милостињом и жртвом.
Б е з Ц р к в е н ем а с п а с е њ а ! К о ј е и з а ш а о и з Ц р к в е н ем а в и ш е Х р и -
ст а , је р ј е Ц р к в а Т е л о Х р и с т о в о . К о ј е и з а ш а о и з Ц р к в е , н и је с и н
Б о г а п о д а р у К р ш т е њ а , н е г о п о с т а је с о т о н и н си н , је р се о и ш е п и о о д
д у х о в н е м а јк е и п р е д а д е се с в о ји м м њ е њ и м а и и з г у б и се.
Господ нек вам помогне. Овим завршавам и молим вас из свег
срца да имате страх Господњи, немојте заборавити молитву, и да се
молите и за нас грешне. Амин.

Мисли о смрши
Увек треба да имате мисли упућене ка смрти, ка Суду, ка по-
следњем тренутку вашега живота, ка Царству Божијем, ка слави
праведника, ка одлучивању о вама у дан Суда, јер све ово одржава
нас у будности. Кад помислим да ћу умрети а да ми час смрти није
познат, коликорнда морам бити спреман?
- Ко нам може рсћи да ћемо се сутра, када сунце сване, још видети?
Да ли то знате'?уМожемо ли гарантовати да ћемо сутра осванути?
Ево, ја не могу торарантовати; јер живот није у мојим рукама. Заболи

149
 ме нешто, а потом - све је готово. Тако је то. Кад би мислио на смрт,
то би ти пуно помогло да не грешиш.
Најбољи саветник, највећи саветник, ако бисмо га тражили у
свом животу - то је смрт. Тако говоре Свети Оци.
Светог Василија упита философ Еуб, чувени професор у А лек -
сандрији.
- Василије, која је твоја философија? Која је највиша фило-
софија?
- Увек да мислимо на смрт.
Шта смо ми, браћо? Прах и пепео! Трулежни црви овога света!
Земља! "Шака земље на дну гроба" - то смо ми.
Зашто смо хвалисави? Зашто смо тврдоглави? Зашто смо на-
чинили друго сунце и звезде на небесима? Највећа лудост је када човек
уздиже самога себе. Највећа лудост јесте кад човек не признаје своју
немоћ.
Заболи те нешто увече, и изјутрате више нема! Отишао си, умро
без исповести - пропао си! Где су тирани? Где су цареви света? Где су
храбри овога века? Где су шахови Персије? Где су цареви Кине? Где
су султани Турске? Где су египатски фараони? Где су Наполеони
Француске? Где су кесари Рима? Где су кајзери Немачке? Где су?
Где?
На дну иакла, ако нису чинили добро! А ли , ако су добро чинили
благо њима јер су отишли из једног царства у друго Царство. Бог
суди свим потчињенима. Атомска ироиаст је на вратима. У моменту
се можемо истопити. А онда ће човек видети кога је разгневио. А
Бог је тако добар, подарио ти је живот, разум, поглед, слух, мирис,
укус, осећајност, храну, ваздух, светлост. Све ти је подарио, све, и
тебе одржава, и заповеда земљи да подари толико врста хране, воћа,
сласти.
Шта нам није подарио? Зар ћеш затворити очи и казати: "Па,
нисам знао!"? Замислите која је то лудост? Колико хуле! "На небо
хуле њихова уста" - како пише у Псалтиру.
Жалосни сте ви! Б ољ е да се нисмо ни родили него да кажемо
тако нешто. Жалосни су сви они који ће икад рећи да ишта без Бога
могу направити. Жалосни сте ви! Спаситељ рече: Осганите у Мени, и
Ја у вама, јер без Мене ништа не можете учинити. Шта можемо учи-
нити?
Ево сада нас стиже нека стрела, и готово!
А ли где одлазиш? Јер, ако би пакао био удаљен и двеста хиљада
година мала би то раздаљина била. Ти би помислио: "П осле двеста
хиљада година ћу утећи!" А ли то је вечност.
Свети Антоније рече ученицима: "Увек мислите на вечност.
Стално мислите, јер ако си и испратио залазак сунца немој бити си-
гуран да ћеш јутро дочекати. И ако изјутра видиш излазак сунца, немој
бити сигуран да ћеш вече дочекати. Јер живот није у нашим рукама.
Жалостан ја! Пише у Псалтиру: Господе, Ти си Твојом пеђу измерио
наше дане.
Шта не би дао човек да поживи још један сат, када стиже смрт?

150
 Да вам испричам једну причу.
Беше неки цар Персије. Он је био среброљубац. Начинио је себи
златни намештај, имао је кућу сву од злата - и намештај начини од
:купога дрвета, дрвета којег пламен не сагорева, него га лепшим чини.
А ли толико је заволео злато да скупи у седамдесет и пет кутија -
дукате, новце (златне) - и стисну се рука његова; удари већи порез
народу, и чинио је терор на многе друге начине.
А л и жена му би мудра:
- Човече, колико ћемо ми живети кад си толико злато сакупио?
- Ћути! Злато је моћније од свега.
И разболи се цар и на самрти би. Онда покупи све мудраце Пер-
сије и упита их колико ће још поживети. А л и имаше једног мудрог
философа и лекара, који се звао Синдоније.
Онај му је говорио само истину. И зато га је цар мрзео, што му
није никада угодио. Имао је око себе доста лицемера који су му по-
влађивали: "Ваше височанство, у векове ћете живети." А л и онај му
је говорио истину: "Ево тако мораш урадити."
Цар пожели да га погуби, јер га је као цар могао погубити, али
би себи касније говорио: "Има право, јер увек ми говори истину."
А ли га је мрзео, јер је истина увек била ружна. Спаситељ је рекао:
А к о Мене омрзну, знајте да ће и вас омрзнути". И позва цар лекаре
и философе, који му говориш е:" Ваше височанство, пуно ћете година
поживети"! Позовите Синдонија, рече цар!
- Синдоније, шта велиш, хоћу ли поживети?
Синдоније му постави му руку на пулс и рече:
- Сунце неће сванути и ти ћеш бити готов!
- Тако велиш?
- Да! А к о се неће овако збити, глава нек ми оде. Пусти ме да
живим до сутра!
Позове остале:
- Да, величанство, рекоше, биће ти добро, поживећеш!
- А к о будем поживео више него што рече Синдоније, за сваки
сат живота даћу по један сандук злата! Са 75 сандука злата поживећу
још седамдесет и пет сати, рече цар.
А сви узвикнуше:
- Ваше височанство, живећеш! Направићу ти инјекције; ја ћу те
масирати; ја ћ у ти лекове давати; ја ћу ти масирати ноге... - само да би
добили по један сандук злата!
Позове потом Синдонија:
- Шта велиш Синдоније? Даћу и теби сандук злата ако ћу по-
живети један сат дуже.
- Мени ако ћеш и све дати, не могу ти подарити не читав сат, већ
ни тренутак, јер живот није код нас, он је код Бога.
- Шта кажеш?
- Као што сам ти рекао: нећеш осванути. П ола сата пре изласка
сунца, ти ћеш отићи.
А остали му рекоше:
- Ваше височанство, пусти Синдонија; подари нама новац, јер
учинићемо ми већ нешто. Донећемо лекове из разних држава.

151
 Цар би спреман да подари све кутије да би поживео: - Даћу сандук
за један сат! Само да не буде као што рече Синдоније.
А шта би представљало још 75 сати? Лудост. Како се човек везује
за овај живот!
Ево шта, брате, када је реч о истини, треба да говориш само
истину. Јер живот није код нас, не вреди ти ни да подариш сандук
злата да би поживео један сат.
А л и ј а не знам шта бих дао да ми Бог, када будем умирао, подари
још један сат за покајање! Видиш како је вредан живот?
Л л и а к о ж е л и ш д а ж и в и ш у в е к о в е в е к о в а ч и н и Б о ж и ју в о љ у ,
в р а т и се п о к а ја њ у и ч и н и д о б р о д а б и п о ж и в е о у в е к о в е . А к о не, ч ек а
иге м у к а у в е к о в е в е к о в а .
Сачувај нас, Боже! Сачувај, Боже! Зато сам рекао, да се не
уздамо у људе, сачувај Боже, и у њихове речи. Свако од нас је шака
земље, на дну гроба.
Иди до гробља и покажи ми ко је цар а ко војник; ко је министар
а ко генерал. Иди тамо, онима који су поумирали пре 50 - 60 година.
Тамо да ми покажеш, гд е је а р х и је р е јс к а миСпра, гд е је и а р с к а
к р у н а . г д е ј е и и п а п ф и л о с о ф а , г д е су з н а ч к е ге н е р а л а ; покажи ми, да
видимо! Сви смо једнаки. Тамо смо сви пепео. И не можеш рећи да
није истина. Ово не можеш рећи никада.
Ето шта смо! Да се не уздамо у овај живот, јер овај живот свакога
вара. Отићи ћеш на дно пакла ако се у овај живот понадаш и заволиш
га. Онај који у овом кратком животу чини нешто за спасење душе.
тај ће бити најмудрији на овоме свету. За ово мало времена колико
трајеживот, пош тоје пролазан, он је само наша кратка посета земљи
- помоћу које можемо зарадити вечност, живот вечни.
Зато, немој полагати наду у ово трулежно тело, или у паре, или
у чиновнике, или у части, или у занат, или у лепоту, или у било шта
друго што желиш; јер све је пролазно.
Чујеш ли шта пева свети Јован Дамаскин? Велика је то мудрост!
"С в е ј е с л а б и је о д сен к е, с в е је в а р љ и в и је о д сна, у т р е н у т к у с в е
о в о см р т обу хва т а . Н е го П риђит е, љ у б љ е н а бр а ћ о , у сн у л о м е да
м о л и м о м и р о д Х р и с и ш и наиш м душ ам а вел и ку м и л о с т ."
Т о је стиховна која се пева када носиш уснулог ка гробу. Ч уо си
шта каже? Све је слабије и од сенке. све је варљивије од сна, у тренутку
све ово смрт обухвата. Зашто су Свети Оци целог живота плакали?
Зашто им се капци осушише од суза, као светом Арсенију Великом?
Носио је мараму у недрима, јер толико је плакао и стално очи
брисао. М исли су му биле ка небу! Пали су му капци, и био је
седамдесет година у пустињи. Зашто? Јер је мислио на вечност.
Дође један код мене, није напуштао известан грех, а беше стар и
рече ми:
- "Оче, дајте ми строжу епитимију, јер не могу оставити пушење.
- Дедо, остави цигару, јер ћеш на дно пакла отићи!
- Оче, навикао сам се, и не могу је оставити.
- Дсдо, стар си и не знаш када ће смрт стићи!
- Желим да прекинем, али не знам како!

152
 - А к о не можеш избећи грех, како ћеш избећи пламен пакла?
- Страх ме је пакла, али пушење не могу оставити!
Имао сам чирак са дебљом свећом, и рекох му:
- Дођи овамо! Држи прст изнад свеће!
- Јаој! Н е могу!
- Држи га тамо!
И дохватим му руку и задржах је.
- Н е могу, оче, пече ме!
- Држи је тамо, брате! А када поново дође ђаво са кушањем, ти
стави свећу изнад руке. Желиш да одеш у пакао? Тамо нема свеће.
Пећи ће те пламен милијарде пута јачи. Стави руку у пламен! Сачекај
док сагори, док крв процури, док ти рука не отпадне! Да видиш да ли
ћеш још пожелети?
- Добро велиш, оче, тако ћу чинити! Од сада нећу више имати
потребе за цигаретом док сам жив.
- И ако ће те још неки грех заробити, држи руку у пламену и да
је не извучеш док се не сетиш пакленог пламена. А ово ти је правило
да изговараш "Господе Исусе..." и држиш руку над пламеном, И онда
да видимо хоћеш ли још душу прљати смећем? Ето, а ако заборавимо
овај пламен, онда од вечитог пламена нећемо утећи!
Теш ко нама, јер узалуд угледасмо сунце на овоме свету. Шта,
мислиш да је ово шала? Христос ти говори, рекли су ти пророци, рекли
су ти патријарси, рекли су ти праведни и долази Бог са неба и говори
да постоји вечни пламен, тамо где се овај огањ никада не гаси, и њихов
црв не спава.
Долази Б ог и каже ти да постоји вечни огањ!
Зар би морао још неко да нам каже, браћо, о дану Суда? И Он
ти рече: " В е ж и т е м у р у к е и н о ге , и б а и и т е Га у н а јв е ћ у т ам у. Т а м о ће
б и т и п л а ч и ш к р Г у т з у б а ." Да ли је ово шала?
Господ тако вели! Рече да постоји геена, пламен таме без
светлости, милијарде пута јачи од земаљскога, и нема дна нити
границе у векове векова, где се ђаволи муче, и непокајани грешници
са њима. Чуо си причу о монаху Андреју? Који би три минута у аду
(видео је вечне муке), а учини му се више од триста година. Т о је
записано у "Житијима Светих."
Видиш каква чуда постоје! Добро размислите! Зар је ово шала?
" А к о сам Ја са небеса дошао да страдам због тебе, да проливам
Своју крв, пресвету и пречисту, да положим живот због тебе и рекао
сам ти да постоје вечне м уке!". Шта могу уз ово још казати? Када ти
буде рекао: " Одлазите, одавде, проклети у огањ вечни." Колико прав-
де показује Он! И: "Дођите благословени Оца Мојега, и наследите
Царство Небеско, спремно за вас од постанка света".
Јесте ли видели? За неке је припремљено Царство, а за друге
вечна казна. Сачувај, Боже! Стојмо са страхом, и пазимо!
Јер овај живот нас вара, и ово тело вуче нас у смрт.
Само у смрт.
Оно је најбољи друг са ђаволом; најбољи од свију.
Оно те вуче ка стомакоугађању, ка препијању, спавању, ка блуд-
ничењу, ка весељу, ка ленствовању, ка опуштености, ка среброљубљу
и ка прекомерном стицању материјалних добара.

153
 Ево како те ђаво вуче греху! Лош друг и лукав, који нас увек
поробљава, стално нас проклиње и стално погружава, и одваја од нас
анђела Господњег.
Највећи душманин који повлачи у смрт и вечно страдање; по-
кварен још из Раја, са којим војујемо да га добру повучемо, а он опет
злу одлази - то је тело.
А л и Бог је дошао са Његовим даровима и подарио нам Крштење
и много оружије; и покајање и исповедање да бисмо се исправили, да
бисмо се спасли.

О Смрши
К о може бити сигуран да ћемо живети до сутра или сат више?
З бог тога што наш живот није сигуран на овој земљи, и зато што се
зауставља код гроба, у ономе што следи причаћемо о двема стварима:
о смрти и савести.
Прво, рећи ћемо нешто о смрти. Због прве Божије заповести,
коју су прекршили наши прародитељи, речено је: "Смрћу ћете ум-
рети". И заиста, по прекршају ове заповести, две смрти су наишле на
човечански род. Адам, након 930 година и Ева, након 950 година,
примили су телесну смрт, а духовна смрт трајала је 5508 година, до
доласка у телу Новога Адама - Христа, Бога и Спаситеља Нашег.
А ли , зашто је Адам тако назвао Еву - тј. "живот" иако би је с
правом могао назвати - смртницом, јер преко ње је смрт дошла у овај
свет? Тако би то било. А ли уместо да је назове смртницом он је назвао
животницом, јер каже: "Инадену Адамженисвојој име Ева што значи
ж ивот". Како онда кроз Еву долази смрт, а Адам је назива животом?
К оји је узрок? К о ја је тајна одгонетањ а овога? Ево која! Да
послушамо шта каже Свети Григорије Ниски: "Због два узрока Адам
је наденуо име својој жени Ева, т.ј. живот. Прво, јер она је морала
бити мати свију по телу, пошто је она родила прво дете, Каина, и
донела је у живот прво човечанско биће. Друго, јер је кроз тајну Еве,
кроз праунуку прве Еве, кроз Пресвету, Пречисту Богомајку и увек
Дјеву Марију требало да на овај свет дође - Христос".
Ево из ког је разлога Адам, будући пророк и прва Божија тво-
ревина, пророковао да се Еви да ово име, због ова два узрока. Прво
што је постала мајка свију живих, како пише Писмо - једно сведо-
чанство имамо у Св. Писму, у предању, од Светих Отаца - а друго.
иако је смрт дошла кроз жену, исто кроз њу мора да дође пунота
времена и живот.
Да би уништио човечански род сотона узе из Раја три ствари:
жену, дрво и непослушност. Пунотом времена, Нови Адам - Христос
- истим тим оружијем победио је смрт и сотону: жена, дрво-крст и
послушност. Овим супротним стварима, супротност победи.
Послуш ност Христа према Оцу небеском, до смрти, и смрћу на
Крсту, излечи иепослушност Адама и нашу; дрветом Крста излечи

154
;е рана која је дошла преко дрвета; кушањем са забрањеног дрвета,
кроз окушање гвожђа и челика; и кроз Пресвету, Пречисту Бого-
родицу Марију, кроз тајну Еве, излечи се грех прве Еве и смрт која је
дошла у свет.
А ли ми размишљамо и о нечему другом. П рош ло је од Адама до
потопа 2642 године. За све то време није се ништа изменио човеков
живот.
Живео је Адам 930 година и Ева 950 година, а Н оје, други Адам
човечанства, живео је 950 година. Н оје би велики пророк и угодник
Г осподњи, бринуо је веома да сачува током свог живота један велики
дар: кости Адамове, тело Адама, његовог прародитеља.
Најскупље мошти овога света он је чувао, а до њега чували су
их други, старији патријарси. Н оје би осми од Адама, а Матусал шести.
И предадоше их један другоме, као најскупљи дар; прво саздање од
Божијих руку - Адамове кости.
Ч ули сте Писмо, када је Ноје имао 500 година ожени се и, 100
година живећи, изроди три сина: Сима, Хама и Јафета. А када Н оју
би 600 година почео је потоп, и трајао је годину дана.
Падала је киша само 40 дана и 40 ноћи, али барка се заустави
тек након једне године, јер чули сте шта каже Постање: "А л и од
десетог до шестог месеца спала је вода, три месеца, и једва се почеше
назирати врхови највећих планина у свету". Једва су се примећивали
врхови иланина, а хука воде и облачност ваздуха нису престајали.
Од седмог месеца до четвртог спала је вода, и пустио је Н оје
голубицу. Када је изашао из барке, поред планине Арарат, данашња
Јерменија, земља би пуста, пуна блата, пуна Господње љутине, јер би
подављено све живо, осим оних што су били у барци. Изаш ли су у
поље Сенара и принели жртву Богу.
П отом се појави дуга, као што је вама познато, знак завета
између човека и Бога, да неће више бити потопа. И изашли су Нојеви
синови - Сим, Хам и Јафет. Симу даде Азију, Хаму даде Африку -
зато су тамо Црнци, а сам Хам би проклет, а Јафету даде Европу.
А л и Н оје се постара - када су се његови синови растављали, јер
сваки оде на другу страну након што умножише потомство - да им
подари скупу одору, коју је чувао и коју је носио у барци, а она би
скупља од свог злата. Било је то тело Адамово, онакво какво га Бог
направи. Биле су то Адамове кости. И рече им Ноје: "Драги моји,
земља је пред вама; од сада растите и множите се и напуните земљу,
јер тако рече Господ"; јер, по други пут истим речима благослови
човека, као што је написано у Библији.
"Н е дајем вам злато, не дајем вам сребро, не дајем вам драго
камење. Све ово можете наћи на земљи, по планинама и свугде. Дајем
вам једну ствар скупљу и вреднију од свију: дајем вам тело пра-
родитеља нашег Адама, првог човека света".
И подели им Адамове кости. Главу даде Симу, у Азији, средину
тела даде Јафету, у Европу, а ноге даде Хаму. А синови његови упи-
таше га:
- А л и шта ће нам ово толико значити?

155
 - Велику корист ћете имати, увек када их будете гледали!
- Коју корист?
- Када будете видели Адамову главу, сетићете се да је његова
душа у адским мукама, јер сагреши Господу, а ви ћете се тада про-
будити и рећи: "Сачувај Господе! Да не завршимо као наш праро-
дитељ! Да не наљутимо нашег Творца, ј ер ево кости Адамове су овде
а његова душа мучи се у адским мукама јер сагреши закону Господ-
њем".
Е в о н а ју з в и ш е н и је ф и л о с о ф и је к о ју д а д е Н о је с и н о в и м а њ е г о в и м :
д а н е з а б о р а в е д а ће и о н и у м р е т и . Да виде Адамове кости, да се и
они ирисете да су прах и пепео, јер одмах по смрти долази суд и тешко
ономе који гази закон Божији.
Н а ју з в и ш е н и ја ф и л о с о ф и ја п о д о в и м н е б о м ј е м и с а о о с м р т и .
Василија Великог питао је велики философ из Александрије, Еуб:
- Реци ми, о великану! - јер су заједно похађали школу у Атини,
а у оно време била је Александрија велики центар културе хриш-
ћанства и незнабожаца - реци нама, која је најузвишенија хришћанска
философија?
- И рече Василије Велики:
- Највећа философија под небом је да увек имамо пред собом
сећање на смрт.
Јер наши прародитељи, док год су пред собом имали смрт нису
грешили. Колико им је пута у Рају сотона убацивао ове мисли: ''Идите
дрвету и окусите", јер би лепо за поглед и род би доброг укуса, род
који може да убије. А ли би му Адам одговорио: "Нећу". Зашто? Јер
"рече Бог да у онај дан када окусимо од овог дрвета, смрћу ћемо
умрети." И због страха од смрти није хтео да окуси.
Видевши сотона да су наши прародитељи наоружани овим снаж-
ним оружијем, т.ј. мишљу о смрти, шта је потом смислио? Да им из-
брише из помисли смрт. Уш ао је у змију, као што рече Василије Ве-
лики, јер у Рају све животиње су говориле, а змија је имала дуге ноге.
није се вукла по земљи.
Након што змија превари прародитеље, Бог је прокле да се вуче
на трбуху, јер узеше јој се ноге. Ноге змије се и данас налазе у њеном
трбуху. И то само да би се испунила заповест да иде на трбуху, да једе
земљу и да буде проклета, јер је преко змије сотона успео да уђе и
разговара са Адамом.
- Шта је рекао Бог? - питала је змија.
- Ево шта рече, одговори Адам: Све дрвеће Раја, све баште, све
ово је наше, али са оног дрвета да не једемо.
- А л и зашто? -питала је лукава змија.
- Рекао је да када са њега окусимо, смрћу ћемо умрети.
- Није истина! - рече сатана кроз змију - нећете умрети.
- Како је могуће? Зашто?
- Знате зашто вам је Богтакорекао? Бојисе да ћете када окусите
са оног дрвета, постати богови као Он и бићете истоветни Њему, јер
због велике љутње коју има наспрам вас, да се не бисте узвисили као
Он, забранио вам је да једете; јер онога дана када окусите, ваше очи
ће се отворити и бићете као богови!

156
 Чујеш? Бог говори Адаму да ће умрети, а змија каже да неће
умрети! И Адам оставља свог Створитеља и слуша змију, сотону који
говораше кроз змијина уста. И поверова овој лажи, погази заповест
и наследи смрт; и духовну и телесну.
Љ убљ ени верници, мајке и сестре, неколицина вас је само овде.
У животу помогла ми је милост Господња, причао сам хиљадама, и
ако говорим једноме, или хиљадама, исто ме толико стаје. Само
неколико душа нас има. Када не бисмо заборављали учење Св. Отаца
и Св. Писма, не бисмо више Б огу грешили. Чујеш ли шта каже
премудри Исус, син Сираха: Сине, увек се подсећај онога што следи
на крају (живота) и у векове нећеш сагрешити.
Зашто? А к о помислим на смрт, смрт ме зауставља не само да
помислим зло него и да га изговорим или учиним. Знам да ће Бог
измерити и мисли и речи и дела живота мог када будем душу предавао.
А к о мислим о смрти, чуваћу се свега. Чујеш ли шта пише на
"Вратима покајања"! Видећете да та књига третира четири ствари:
смрт, суђење, Рај и Пакао. А к о би ова књига била штампана у де-
сетине хиљада примерака, цео свет би ишао у Рај. Наравно, само ако
би је прихватио и схватио.
Нама хришћанима пуно значи помисао на смрт, јер показује шта
је човек, где одлази и шта ће бити у дан смрти и суђења.
Там о стоји написано да највећи саветник у животу није ни
философ,нису ни анђели,негосмрт. "Узми, човече,засаветникасмрт,
толико она премудрости има да те научи да ни С олом он у својој
премудрости, ни анђели, ни философи света, нико те неће посаве-
товатикао смрт". Зашто? С мртте овако саветује: "Човече, не мисли
зло, јер ћеш умрети! Немој красти, јер ћеш умрети! Н емој лош е
причати, јер ћеш умрети! Немој мрзети брата свога, јер ћеш умрети!
Немој бити развратан, јер ћеш умрети! Немој се напијати, јер ћеш
умрети! Немој се са другим судити, немој покушавати никоме зло
чинити, брини о својој души, или ћеш умрети!"
К оли ко философије доноси смрт! Чујеш шта каже св. Јован
Дамаскин: "О смрти, смрти, бољ е бисмо те називали живот, јер онај
што стално мисли о теби, живи" Знајте да нас Соломон не може
научити толикој премудрости као смрт. Василије Велики каже: ”И
Соломон, љубитељ премудрости, да није заборавио на смрт не би га
жене покориле, не би га стигло њихово подсмевање, не би им чинио
по вољи, не би отпао од Бога и не би се поклонио идолима".
Ето, премудри Соломон, пламен дара премудрости, постао је
поклоник идола и подизао је храмове идолима, одбацујући Бога након
40 година владавине. Зашто? Заборавио је да ће умрети. Њ ега кори
књига премудрости, Исуса, сина Сирахова: "Ојачао си телесно, ојачао
си у греху и заборавио си Створитеља, Који ти подари мудрост, којом
си водио народ 40 година".
Жалосни ми, јер не грешимо док не заборавимо на смрт. Ни један
грех не пролази од мисли ка осећајима, нити кроз нашу уобразиљу,
ако пред својим очима имамо смрт.
А к о з а б о р а в и м о см рт , ум рећем о, а к о не з а б о р а в и м о см р т , ж и -
већем о, б и ћ е м о ж и в и у в е к о в е век ова .

157
 К о је икада мислио на смрт није никада сишао с ума, нити
сагрешио Богу? Значи да нам је смрт добар сапутник, добар пријатељ
и велики саветник. Не плашимо се ње, и не заборављајмо је. Највећа
мудрост нека нам буде у животу - смрт. Никада ти она неће улити
зло. Увек ће ти говорити: чувај се греха, човече, јер ћеш умрети. Она
ти каже највећу истину. Зашто? Јер ће ти увек говорити да си тек
пролазник, умрећеш и стајаћеш пред Богом, да положиш рачуне о
свему што си мислио, што си учинио, о свему што си урадио.
Шта вели Александар Македонски, велики философ - који је
учио философију о души и смрти од античког философа Аристотела
- када је покорио Персијско царство и победио Дарија и Египатско
царство, заузео је царства поред Еуфрата и Воза и остала Царства.
Долазили би му философи и говорили:
- Твоје величанство, Дарије има много злата, драгог камења,
палате, а његова сабља је у облику осмоугаоника, и дршка јој укра-
шена са два и по килограма камења прескупог, и позлаћена. Дођи да
је видиш!
А он би им одговарао:
- А к о је смрт, ништа није! Шта ћу чинити у рату Даријевом
сабљом? Ево, у руци држим лаку сабљу, брзу као муња. Т о је парада.
Да је понесем, и ставим на коња, да види народ како светли о појасу?
- Дођи, царе и узми Даријеву жену, јер он побеже и обесише га
два војника.
- К о је обесио Дарија? К о им допусти да га обесите, јер нисам
наредио да се веша! Рекао сам да узмемо царство, а њега да пустимо
да живи - јер би он освојио остала царства, и прошао би даље. Други
би му рекли:
- Узми једну од његових кћери, јер има најлепше кћери овога
света! Има две кћери. А Александар Македонски одговори:
- Немојте их довести да их видим, јер одрубићу вам главу.Мене,
који сам покорио онолико народа, да ме зароби женска лепота? Овај
цар умре у 35. години, неожењен и отрован. Говорили би му Птоломеј
и Сенека, његов секретар, и Антиох и Никанор и Византије и остали
ово:
- Твоје величанство, није ти ништа важно; ни злато, ни лепота!
- Н е! А к о ј е с м р т , н и ш т а н и је .
Зато и када је умро, када је победио сва царства, када је видео да
су му дали сладак отров да попије, рече:
- Данас сам попио чашу слатку и горку!
- Шта је, ваша висости?
- Умирем!
Скупили се философи, генерали, цареви. А он им рече:
- Н е плашим се смрти! Верујем у једнога Бога, као што ме научи
јеврејски архијереј, када сам покорио Палестину. Он ми рече да је
један Бог.
- Како се зове ваш Бог? -упитах архијереја.
- Један је Бог, Који створи небо и земљу. Зове се Саваот!
- Шта значи Саваот?

158
 - Господ над војскама.
- Да ли управља војском и доле (на земљи)?
- Н е брини, твоје величанство! Он управља небе?ском војском.
Са Њиме се не можеш мерити! Њ ему се ја клањам. /
Тако је Александар Македонски познао Бога и Почео је да буде
милостив. Када је морао умрети, упитали су га генерали:
- Ваше височанство, од чега да ти направимо гроб? Од мермера?
Од злата? Од драгог камења, од рубина, од оникса? Сво скупо камење
набројали су му.
А он одговори:
- А к о ј е с м р т , н и ш т а н и је ! Да ми не направите гроб од злата
или драгог камења. Него направите ми гроб и ковчег од камена, и да
ме не облачите у златне хаљине. Н его, једноставно, као обичног
човека. И да направите две рупе на ковчегу, једну са леве а друге са
десне стране.
- Зашто овако?
Онуда да ми протурите руке и да их оставите празне, да виде сви
да нисам ништа узео са собом после смрти.
Видите браћо, мудрост цара Александра Македонског. Да не
помисли неко да је ишта понео са собом након смрти. Шта је
египатским фараонима вредело што су у својим пирамидама трпали
небројено и злато и сребро? Пронаћиће то други, а музеји ће се
обогатиће. Шта је користило? Понели су са собом? Не! Знате ли шта
су понели са собом? Добро дело! А к о су га творили - били су мудри.
А и египатски фараони су чували велику мудрост о смрти. Имали
су једног човека, кога су плаћали, а звао се човек смрти. Када би
фараон пио, јео и веселио се, долазио би овај слуга са једном од-
сеченом главом, ставио би м ун астои р ек ао: "Царе, једи, пиј ивесели
се, али сети се да ћеш умрети!"
Да завршимо, мада о смрти имамо много шта причати, поготово
овим црнорисцима, јер ми монаси имамо велика обећања пред Богом,
и увек мислимо о смрти! Јер смрт не бира младог, старог, не тражи ти
личну карту, нити војну књижицу. Н е гледа да ли си мирјанин или
монах, спреман или неспреман.
Да нам Пресвети Бог помогне да нас, када будемо склопили очи,
не нађе неспреме.

О чешири закона по којима ће

Христос судити свету
Рекао сам неколико речи о смрти. Сада ћу вам нешто говорити
о савести, јер ко сачува савест чисту, смрт ће га сусрести срећног и
спремног. Савест је исправни судија кога је Бог усадио у свакога од
нас.
Савест не може никад бити одраз материје. Она је глас Бога у
сваком човеку, увек га кори, када греши: "Човече, зашто си ово
учинио?"

159
 Овај закон је природан и имају га Кинези, имају хришћани, имају
и будисти и браманисти и муслимани. Т о је први закон који је Господ
усадио у срце сваког човека од постанка, по којем се руководио свет
до писаног закона.
Питао ме неки адвокат неверник:
- Оче, ја не могу да схватим Последњи Суд!
- А л и зашто, брате? Како то?
- Како, оче, има Христос да суди, ако сам ја био Кинез или из
неког другог народа, који није чуо о Христу? Они тамо нису чули за
Христа. Да ли Бог кажњава неправедно? Он је праведан. Како ће
мени судити, и још и да ме казни, ако ја нисам никада чуо о Христовом
Јеванђељу?
- Сачекај мало! Ти знаш да бараташ папирима, да чиниш оно
што ти је познато. Свето Писмо не познајеш. Ти си рационалиста,
начињеш ствар са стоте стране и све уништиш на крају.
Четири су закона по коме ће Бог да суди целом свету. Н е један,
него четири. Нико неће избећи праведност Бога, био он Кинез, или
браманиста, или будиста, или хришћанин, или муслиман, или Јеврејин,
јер Бог је праведан као што каже апостол: Бог је праведан, а сви људи
лажови.
Б ог је, пошто је праведан, ставио закон да би свима судио
праведно. Чујеш? Четири закона.
Први закон је закон природе или закон савести
П о овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата
Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен од савести
јер паде у очај и повика овако: Грех је мој велики, и не може ми се
опростити.
Пао је у очајање, јер је убио свог брата Авеља, пастира; јер Бог
прими ономе жртву, а овај би завидљив, те изађе у поље и уби га.
Закон савести говорио му је: "Шта си учинио? У би о си свога
брата!" Ч у о је Б о га :
- Каине, где ти је брат?
А он уместо да каже: "Господе сагреших", рече:
- Шта, зар сам ја чувар свога брата?
И рече му Бог:
- Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.
П ош то си ово учинио свим казнама казнићу те, и ако би тебе ко
убио седамдесет пута седам пута казнићу га.
И поживи Каин преко хиљаду година, као што је написано, и
нико га не уби, јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се
седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?
Прва казна би очај, потом, дрхтање, па плач, јер плакао је је-
цајући на земљи, потом, страх, јер бежао је са једне на другу страну
земље, јер се плашио да га Бог не види; потом, проклетство земље да
не даје свој род и остало, као што пише Св. Писмо у Постању,
глава 4.
Сваки човек са ове земље када чини зло, савест га мучи, и говори
м у :"Зашто си зло чинио? Т о је први закон који Бог даде човеку, назван
закон савести или закон природе.

160
 Д р у Г и з а к о н , који вечно стоји пред нама, као што нам показује
Свети Григорије Ниски, и који нам се јавља са неба и показује нам
Бога јесте закон с т в о р е њ а . К о створи небо, земљу и све што постоји?
Месец, траве, цвеће, рибе, мора, реке, камење, стабла, планине, све
животиње на тлу, у води и ваздуху?
К о све ово направи, браћо?
К о направи време васионе које тако прецизно ради, да га нико
не може подражавати? Нико други, осим Д об р ог Б ога! Центар
усмерења целог света је Творац, Бог, Који постави поредак свему.
Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:
"Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи свод
небески."
Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању:
кроз звездани систем, којим се путује милијарде година брзином све-
тлости, њиховим померањем, са таквом прецизношћу да то зачуђује
мисли највећих астронома света.
Сетимо се Исака Њутна, великог енглеског физичара, који је
био 30 година атеиста, а када је открио "Закон универзалне гра-
витације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању, и не
допушта јој да се удаљи, нити да се уништи, нити да путује без икаквог
закона међу осталим небеским телима, оставио је на крају ин-
струменте на сто и рекао:
В е л и к и си, Г о с п о д е , и ч у д е с н а су д е л а Т в о ја , и н п је д н а р е ч н и је
д о в о љ н а д а п о х в а л и ч у д а Т в о ја .
Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке, дошао страху
Господњем, упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли
Кеплер, Исак Њутн и остали, које ми време не дозвољава да споменем,
преобративши се када угледаше творевину Бога? Да није препуштена
сама себи, да има један центар координације и прецизност која
задивљује сваку памет, спознавши ово - преобратише се.
Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно, а има
их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница, и неће ни имати
у векове векова, јер превелика је премудрост Творца.
Значи други закон који имамо је закон творевине, или креације.
Јер преко природног сазирања у духу, ми се уздижемо од твари ка
њиховом Творцу.
А к о видиш барку, мораш се сетити да она има свог мајстора
који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу, мораш знати да је
њен кројач добар. А к о видиш палату, или неко лепо здање, знаћеш
да је то урадио добар архитекта. А к о видиш тачан сат, знаћеш да је
сајџија био добар. И ли било шта друго да видиш, не можеш рећи да је
настало само.
Значи, све ово нам указује да постоји један Творац, а када знамо
да постоји, треба да слушамо Њ ега да нас не би казнио по правди.
Т р е ћ и з а к о н ј е п и с а н и З а к о н , д а т о д Б о Г а , М о ј с и ј у н а С и н а ју ,
т .ј. д е с е т з а п о в е с т и и и е о С т а р и З а в е т , п о к о м е ћ е б и т и с у ђ е н о
и з а б р а н о м н а р о д у , Ј е в р е ји м а .
Ч е т в р т и и п о с л е д њ и з а к о н је З а к о н Д а р а , З а к о н са в р ш е н о ст и ,
З а к о н љ у б а в и И с у с а Х р и с т а , т ј. С в е т о Јева н ђељ е. П о о в о м б о ж а н -

161
 с к о м з а к о н у с у д и ћ е се х р ш и ћ а н и м а , к р ш т е н и м а у и м е П р е с в е т е Т р о -
ји и е .
Први је природни закон по коме ће се судити свим народима до
краја земље. Други закон, закон творевине, је исти као и први. П о
првом и другом закону судиће се свим народима овога света, осим
хришћанима и Јеврејима. П о писаном закону, т.ј. по Старом Завету,
судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јеванђеља биће суђено
свим хришћанима, јер наш закон је савршенији од осталих закона.
А л и ако згазимо овај закон, већи грех ћемо имати, и више јада има-
ћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Г оспод остави
оваквог судију.
Да се не заваравамо, браћо, и да умислимо да Господ не зна шта
чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси
знао, јер си био Кинез или Турчин или атеиста.
Незнабожац си, али савест си имао и по томе има да ти се суди.
Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи
небо, сунце, земљу и све остало, да би потом размишљао и бојао се
Бога, Који створи све?
Амин.

О иаклу
Рећићу неколико речи о паклу. Толико сте пута чули реч пакао
у Богом надахнутом Јеванђељу, у Светом Писму, у учењима Светих
Отаца, и у предању Православне Цркве. А ли да ли сте себи икада
поставили питање шта је пакао?
Шта је пакао? Да знате да је пакао царство смрти: пакао је оно
место где се муче, по правди Божијој, ђаволи и сви они што наљутише
Бога, чинивши по својој вољи на овом свету.
Пакао је царство ђавола, чија је копија очајање; где је прозор -
мрак; сто - велики смрад; јело је -глад, пиће је - жеђ, сат је - плач,
постељина - пламен, ред је неред преко нереда те страшне провалије.
А ли , знате ли колико је врста мука у паклу? Девет врста мука је у
паклу и све су вечите и врло тешке.
Прва мука у паклу је тама, као што каже пророк Исаија. А л и не
ова тама коју ми видимо на земљи. Тама, страшна. Видели сте у
Египту, и целој земљи Гесема, јер где су били Јевреји била је светлост,
а у целом Египту беше тама. Нико није знао куда да иде. Шта Бог не
може? Све је у Његовим рукама. Мрака има и у овом свету, али у
паклу је вечити мрак. Тамо је мрак толики да га можеш опипати
руком. Т о говори и богонадахнути Јов: Сићићу у земљу вечите таме,
која нема светлости, али неће је ни имати у векове.
Да, о овом мраку сведочи наш Спаситељ Исус Христос у Своме
Јеванђељу када каже: Вежите им руке и ноге и баците их у таму
бескрајну, показујући овим, као што каже и богонадахнути отац
Јефрем Сиријски, да је то тешка тама.

162
 З н а ч и , п р в а м у к а к о ја в л а д а ц е л и м п а к л о м ј е т а м а а е и з р е н и в а
и неза м и сл и ва .
Д р у г а м у к а , п о с л е т ам е, је с т е п л а ч и ш к р у г у т з у б а . Толике се
сузе изливају у паклу у току једног дана да, ако би се таква количина
скупила на земљи, то би чинило више од Тихог океана. Тихи океан
има 48000 километара, од Северног пола до Јужног пола; има 18500
километара ширине, а понегде има 11 километара дубине. А само у
паклу, у току једног дана, сузе које се пролију тамо чиниле би океан
већи од Тихог. Толики је плач у паклу.
Т р е ћ а м у к а ј е н а з а м и с л и в и с м р а д . А к о би се скупили сви смра-
дови са лица ове земље на једно место, не би сачинили милиграм оног
смрада из пакла. Да бисте могли замислити какав је смрад у паклу,
рећићу вам једну причу.
Два брата од једне мајке отишла су у манастир да се замонаше.
Један оде у манастир и имао је велико трпљење, велику смиреност,
послушност без двоумљења, и оста у манастиру до своје смрти. А
други изгуби трпљење и рече да иде назад свом оцу и мајци. Брат
који остаде у манастиру стално га је саветовао:
- Брате, немој се вратити у свет. Чуо си шта каже Јеванђеље:
"Нико, стављајући руку на плуг да не погледа уназад". Немој одлазити
,брате, у свет, јер велика су искушења када остављаш манастир и
хоћеш да одеш поново у свет.
А л и он одговори:
- Не, ја одлазим!
- Нећеш ли се бојати мука пакла?
- Н е верујем, брате, да су тако страшне муке пакла као што каже
Свето Писмо, као што говоре људи. Т о је написано у књигама да нас
заплаши.
И отиде кући и ожени се и чинио је све по својој вољи. А л и није
живео пуно, само три године, и умре. Чувши калуђер да му брат умре,
почео је да се моли пуно Богу, говорећи: "Господе, покажи ми где је
мој брат; у паклу или Р а ју !"
Након неког дужег времена, у неку ноћ, појави се тамна сенка и
уђе му у келију. И када се бољ е загледао над светлошћу свеће познаде
га.
Сенка му је рекла, плачући и уздишући:
- Познајеш ли ме? Ја сам твој брат.
Беше црн као угаљ. Само га по гласу познаде. И овај,угледавши
га у таквом срамном стању, упита:
- Брате, одакле долазиш?
- Из пакла, јер сам оставио манастир и отишао у свет и руководио
сам се само по себи, из своје главе; умро сам у греху и отишао сам
због грехова својих у муке пакла. ;
И онда га овај упита:
- Брате, знаш ли шта си ми говорио, да муке пакла нису тако
страшне, јер све је то написано само да би за1Цаш ило свет, да се
заплаше људи. Зар је баш тако страшно у паклу? \
- Хиљаде пута су јаче и веће муке пакла од оног написаног; и
ако би шума имала језик и ако би трава земаљска могла причати, не
бисмо могли изрећи какве су тегобе у паклу!

163
 А л и брат се направи да га није разумео.
- Брате, могао бих и ја да их мало окусим, да бих се уверио у
истинитост твојих речи.
- Не можеш чути урлање и вику и кукање из пакла, јер ћеш
умрети.
- А ли , могао бих само мало да опипам пакао?
- Не можеш, јер је тамо огањ који гори милијарду пута јачи него
овај и истопићеш се, јер си од материјалног тела.
- Н е могу видети?
- Не можеш јер ћеш умрети од страха када угледаш ону страшну
слику и гнев Божји!
- А л и како бих ја могао само мало да окусим муке пакла?
- Брате, запамти. Могао би мало оњушити смрад пакла!
Како би обучен у хаљину, подигао је мало свој рукав и потом је
нестао. И када је подигао рукав, толики је смрад изашао из рукава
оне хаљине, да се његов брат обезнани и три дана није могао да изађе
из келије.
Са тешкоћом отвори врата, извуче се из келије и изађе онај смрад
из келије, и распростре се по читавом манастиру.
К а л у ђ е р и су напустили манастир три м есеца з б о г он ог
неподношљивог смрада, који је излазио из оне келије где онај из пакла
подиже свој рукав. Након три месеца, онај тешки смрад нестаде. Када
су се вратили калуђери, нашли су онога из чије келије изиђе онај смрад
и упиташе га:
- Шта би брате са овим смрадом? О дакле је дошао? А он
одговори:
- Знате, оци, имао сам једнога брата у манастиру, који оде у свет
и умро је након три године. М олио сам се Богу да ми покаже где је
мој брат. Након дуге молитве, једне ноћи дошао је код мене и упитах
га где је. Сазнавши да је у паклу, зажелео сам да видим тегобу пакла,
јер познавао сам га као равнодушног. Говорио је да не верује у муке
пакла и да оне нису тешке нако као што је представљено у књигама.
Онда ме он увери да овај језик не може описати колико је тешко
у паклу и да је оно што пише у књигама недовољно описано.
Да би видео муке пакла, рече он, немогуће је, јер ћеш онда
умрети; не можеш ни да чујеш шта је у паклу, не можеш ни опипати;
и даде ми да помиришем мало смрад пакла.
Онда је подигао свој рукав и ево три месеца су протекла од како
овај смрад влада манастиром и тада сте побегли; а једва се и сада
можете вратити.
И повери свом сабору манастира колики је велики смрад пакла.
Т о је трећа казна пакла.
Ч е т в р т а к а зн а у п а к л у је Г л а д и ж е ђ . Чули сте шта каже пророк
Исаија: Огладнеће као пси, и урлаће и жалиће се, и нико неће на-
мирити њихову глад. И Спаситељ нам показује у Светом Јеванђељу,
у причи о богатом и убогом ЈТазару: Оче Аврааме, пошаљи Лазара да
умочи прст свој у воду, да дође и освежи ми језик, јер јако ме мучи
онај пламен.

164
 Ч уо сам шта је тамо. Један прст умочен у воду колико је вредан!
А нама се овде не свиђа вода, желимо вино, ракију, и остала пића.
Жалосни ми што не мислимо на оно што нас чека. Глад и жеђ јесу
четврта казна.
Пета мука, казна пакла је т а р т а р и л е д .
Тартарјејезеро без дна, пуно леда и врлохладно. Т о је и "шкргуд
зуба" о коме говори Богомдано Писмо, т.ј. неиздрживи мраз о коме
нико не може размишљати.
Шеста казна ј е н е у с п а в љ и в и и р в . Тамо су огњени црви који једу
телеса људи и њихове душе у векове векова, и никада не умиру. Тамо
су ватрене аждаје и змије које пливају у пламену пакла, као што рибе
пливају у води. И хватају их, и исисају их, и боцкају их, и гризу их у
векове векова заједно са неуспављивим црвима. Т о је шеста казна.
Седма казна је Геена и л и о г а њ к о ј и с е н е Га си , која је најтежа од
свију. Црни огањ који сагорева у векове векова у тами.
Онога се плаше и ђаволи. Јер су се и они молили Спаситељу,
када је чинио чуда на обали Г алилејског мора, када је истерао ђаволе
из двојице поседнутих:" Знамо Т е ко Си, Син Најузвишенијег; М олимо
те, немој нас послати у вечни ога њ !" Тамо их је слао јер је имао силу.
И ђаволи се плаше геене о којој говори Спаситељ у Јеванђељу: "Где
се огањ не гаси”.
А л и тај огањ није као земаљска ватра, која испушта и светлост.
Ова ватра иако сагорева предмете ипак даје светлост; али онај је црни
огањ као смола, и милијарде пута јачи од овдашњег. Т а к о каже
блажени Јероним.
Колико је снажан пламен који топи челик, али ипак је слаб у
односу на пламен пакла, према њему је као осликан пламен на зиду.
Видео би осликани пламен, а не би те опекао: тако је слаб овај пдамен
наспрам огња пакла. Неугасиви пламен тамо нема потребе за ма-
теријом, као што каже Свети Јефрем: " Јер није он такав као када га
пали материјално у овом свету". Тамо је неугасиви огањ, не пали се
ватра дрвима, него гори неисказаним гневом Бога према свим греш-
ницима.
Оно пламено језеро о коме се говори у Откровењу, које нема
дна у векове векова, гори све зле духове и мучи их у векове векова.
Затокажебогобојажљиви Отац ЈованЗлатоусти: "Н икоод људи
који се у овом животу сећају геене неће стићи у њу". Јер ко мисли о
њој избећиће пакао. К о се сети геене избећиће је. Јер нема човека
који се овог подсећа, све грозоте њене, а да стигне у геену.
Јер одмах када се сети ње он се чува греха и почиње да чини
добра дела, исповеда се, од почетка, чини епитимију и усправља се у
животу. Такав јесте као онај о коме се каже у Писму: "Јер твоје дело
није као јуче или прекјуче; може човек бити до данас ђаво и сутра да
се претвори у светлећег анђела". Само да се подсећа пакла и геене;
јер ако заборави пакао стићи ће у њега, а ако не заборави пакао неће
стићи у њега.
Ево, рећићу вам о геени и о вечности пакла кроз једно чудо које
је записано у некој старој књизи.

165
 У Светој Гори Атонској живео је монах под именом Андрија. И
водио је овај свети живот, у девичанству, посту, аскези, молитви и
бдењу; у чистим мислима, у мислима Светог Писма. А л и разболи се
када је имао близу тридесет година, и би одузет читавих једанаест
година, а није умирао.
Онда, по правди, овај калуђер под именом Андрија постави себи
питање: "Зашто се мучим?" Јер није знао каквим је гресима згрешио
да би боловао на земљи тако грозно. И почео је, сирома, као сваки
човек који не може издржати, да се Богу моли:
"Господе, молим Т е само једно: или да умрем или да оздравим,
јер не могу више издржати! Остадоше ми само кости и кожа!"
М олећи се тако, једне ноћи, засијала је јака светлост у његовој
келији. Плашио се да не буде од ђавола, јер се и ђаво претвара у лик
Христов, у лик анђела, у лик светитеља који сија као сунце, и на тај
начин може да превари човека.
Т о је оно што каже свети А постол Павле: "Није чудо што се
сам сотона претвори у лик анђела светлости и би као слуга пра-
ведности". Т о јест, ђаволи се претварају у лик слугу правде.
Значи, поплаши се монах и почео је да се крсти. И одмах је видео
да улази на његова врата младић лепог лика, осијаног, са штапом од
злата у руци, са златном круном на глави и златним крстом на челу, и
рече му:
- Немој се плашити, оче, нисам ђаво. Ја сам анђео, чувар твог
живота и посла ме Бог да ти кажем нешто. Ја сам одувек са тобом,
све твоје уздахе, све сузе, све болове, све невоље твоје познајем. Јер
ти спаваш, а ја никада не спавам; ти једеш, ја не једем; ти пијеш, ја не
пијем.
Подсетите се шта каже псалтир: " Анђели стоје око оних што се
боје Њ ега и избавиће их; "и неће задремати онај што те чува".
Значи, рече он, ја познајем твоје невоље. А л и ево ти си се почео
молити Богу овако: "Господе, или да умрем, или да оздравим, јер не
могу издржати!" И Бог ме посла да ти саопштим две ствари:
- Које?
- Ево шта каже Бог преко мене: "Ж елиш ли још издржати бол,
годину дана на земљи или да одстојиш три сата у паклу?"
А л и када је он ово чуо, рече:
- Господе, анђеле Божији, ти који познајеш моје невоље, зар да
болујем још годину дана на земљи?! Н е знаш да ми се једна ноћ чини
као годину дана и поготово сви болови ноћу су претешки? Како могу
издржати још годину дана ову ужасну болест? И зашто се мучим?
Јер знам да сам као човек себе приморавао, од када сам дошао на
А тос, да чиним Божију вољу. А анђео Господњи одговори:
- Ти не испашташ због себе. Ти испашташ због твојих рођака,
који су у паклу и Бог нађе тебе и жели да твојим трудом и патњом
избавиш твој род, до деветог колена из пакла. Јер се тако дешава
када један добри калуђер чини дужност, многи из његовог рода се
избављају кроз њега.
Ниси ли чуо шта каже пророк Јеремија? Бог наплаћује роди-
тељске грехове преко деце до четвртог колена. Значи, ти страдаш за

166
твоје прадедове. А л и ако желиш да избегнеш заједно са њима пакао,
изабери да ли да почиваш још годину дана на земљи или три сата у
паклу. А л и пази шта говориш, рече му анђео, јер овога трена узећу
ти душу!
Стајао је и размишљао.
- Добро размисли! -рече анђео.
- Три сата у паклу!
Када је рекао ове речи, узе му душу. И где га одведе? Одведе га
у геену, о којој сам вам говорио малопре, у најтеже место пакла, од
којега се и ђаволи плаше. И када га одведе тамо, и баци у црни пламен,
милијарде пута врелији од овога, био је обухваћен од све таме што је
господарила свуда и почео је урлати и јецати од бола, јер аждаје су га
почеле уједати и мучити; И кад се нађе тамо остаде потпуно без
храбрости, кукао је од оноликог бола и страха. Поче викати из свег
гласа: "Господе, помилуј ме! Господе, опрости ми!"
Након три минута светлост раздвоји таму и појави се анђео
Господњи. Када га виде, почео је викати:
- Жалостан ја! Жалостан ја! Ж алостанја! Све сам веровао, само
ово нисам веровао!
- Шта ниси веровао, оче Андрија?
- Нисам помислио да анђео Господњи може слагати!
- Како је ово могуће да могу ја лагати? Ја нисам грешник, ја
нисам зли дух, ђаво. Ја не могу сагрешити, не могу слагати. Како могу
слагати кад ја јесам божанска светлост, ја јесам друга светлост испод
прве светлости? Како могу слагати?
- А л и како смо се договорили у мојој келији?
- Како?
- Нисмо ли се договорили да ћеш ме извући након три сата? Ево
прошло је више од триста година како се овде мучим!
Рече му ангео:
- Истина је Христос. Није прошло ни сат времена и требало је
да још најмање два сата одстојиш!
- Два сата? повика монах ужаснут. Је ли могуће да је прошао
само сат времена?
- Дошао сам да видим да ли можеш издржати.
Онда рече монах Андреј:
- Господе, ако је ово истина, да је прошао само један сат од када
се мучим у паклу, води ме назад у моје тело болесно и да се тамо
мучим, не једну, већ стотине година, па макар до Христовог доласка,
само да не останем више ни један трен у паклу.
И одједном, брзином мисли, узе га анђео и одведе га назад у тело.
К о је знао да је био мртав један сат? Када је васкрсао, почео је
викати:
- Помилујте ме! Помилујте ме!
И дође монах који је био задужен за његово чување и упита га:
- Шта је, оче? Зашто вичеш?
- Нек се скупи цео сабор манастира.
Било је триста монаха. И ставише га на високу столицу и рече
свима о чуду које га задеси: јер стајаше ни сат времена у паклу а учини

167
му се као триста година. Тако је тешко прошло време. Да нас сачува
милост Бога и Богородице, све оне који су овде, и да не допусти Бог
неком да испроба муке пакла. И све, даром Спаситеља и посредством
Мајке Божије, Светог Јована Крститеља и свих светих да нас спасе,
да се покајемо пре него што напустимо овај свет, и да се са свима
нађемо у вечној радости.
О с м а к а зн а и з п а к л а је о ч а ј а њ е . Тамо је цео свет очајан без Бога.
Затворише се двери и нема више кајања у паклу.
Д е в е т а к а з н а и з п а к л а ј е в е ч н о с т у којој су толике милијарде и
милијарде душа. Нема тамо граница, да ће се човек мучити хиљаду
година или сто хиљада година, него у векове векова.
Јер да би их неко могао описати, једно по једно, не може, јер све
је тешко, и немогуће је да овај језик то опише.
К о може описати бар једну казну, колико само мука доноси чо-
вечијем бићу. Јер праведници након краја добијају четири особине, а
грешници само једну особину: особину бесмртности. Примају бе-
смртност бића, да би горела у векове векова, и да се не заврши горење;
да се муче у векове векова и да не избегну; да ожедне у векове векова
и да немају воде; да им је глад у векове векова и да се не нахране.
Бесмртност имају од суда па надаље, као што каже Христос, да
би се мучили у векове векова. Не дај Боже. Амин.

о Рају
Сада бих казао нешто о Рају у причи коју ћу вам испричати. Рекао
сам вам о великом апостолу Петру, када је зажелео вечито да остане
са својим учитељем Христом на брду Тавору, са Илијом и Мојсијем,
јер је окусио неколико тренутака од славе Раја, и божанске славе
Исуса Христа.
И ево шта ћу вам рећи:
Био је у Цариграду један римски цар године 814, и имао је једнога
брата по телу. Овај је био неожењен. Био је то неки скроман човек,
велики верник и, видећи како овај живот пролази као дим и сан, као
цвет и као сенка, одлучио је да оде у манастир и постане монах.
И отиде у манастир иза планине Цариградске на реци Шангар.
Поделио је цело имање сиромасима, узео је монашку ризу, и доби
име Козма. А монаси, знајући да је учио заједно са царем, и видевши
његову послушност и смирење, поставише га за игумана. Био је игу-
ман око 10-12 година.
Потом се разболи тешком болешћу и мировао је више година, а
касније, једног дана, предаде дух свој. И скупише се монаси у броју од
око три стотине, и почеше плакати за својим пастиром који се упо-
којио, за монахом Козмом. И стајаше и плакаше јер таквог игумана
манастир није имао од самог подизања. И умро је блажени Козма, а
други дан, вољом Божјом, Козма је оживео.
Оживевши, гледао је себе како лежи лицем ка небу, опружен на
једном сандуку. И како су му биле очи уперене ка тавану куће, почео

168
је шапутати неке неразумљиве речи. И стајаше тако скоро један дан.
Потом је отворио очи и, видевши калуђере око себе, поче нешто да
тражи по недрима.
И тражећи по недрима, упита монахе: "Где су она парчад осу-
шеног хлеба које ми даде отац Авраам?". И потом би опет потражио
у недрима и поново питао: "Где су она два парчета осушеног хлеба
којег ми даде отац Авраам?" Онда су монаси приметили да је он имао
откровење, и почеше да плачу, говорећи:
- Оче свети, како сада говори твоја светост? Знаш ли да си умро?
- Знам.
- Знаш ли да си јуче у ово време био мртав? Реци нам, ако можеш,
молимо те и сузама, где си био 24 часа откако си се упокојио? И какав
хлеб тражиш од нас? Какве парчади хлеба тражиш у недрима? Два
парчета сувог хлеба?
Онда је он приметио како је био на ономе свету и рече својим
ученицима:
- Драги моји, окупите се да вам кажем колико сам видео, колико
сам чуо, где сам био и колико ми је Бог помогао да запамтим. Потом
је почео да им говори овако:
"Знам да сам јуче у ово доба умро. И када сам се упокојио, при-
ш ло ми је пуно ђавола, све ружнији од ружнијег. Неки су рикали као
бикови, други су рзали као коњи, трећи су урлали као вуци, четврти
лајали као пси, пети су грактали као вране, шестишиштали као змије,
и сви су се отимали око мене да ме задобију. И говораше: "Ниси се
довољно покајао! Био си брат цара, живео си по дворовима и још
ниси окајао своје грехе у манастиру. Ти си наш !"
И настави да им говори игуман Козма: "Ја, колико сам живео,
имао сам у мојој келији икону два апостола, Андреја и Јована Је-
ванђелисте. И поведоше ме ђаволи.Тако сам убрзо стигао до неке
провалије, до рупе која беше широка онолико колико један човек
може да добаци камен, а њена дубина била је до пакла.
И чуло се из оне провалији, из оне рупе, викање, кукњава, и јаки
узвици. И по свима који су се тамо налазили пролазила је ватрена
река, а онивикаху: "Куку намаи онимакоји су насродили". И ђаволи
хтедоше да ме погурају у ону провалију.
Одједном се појави преко провалије узани мост, широк као два
прста, али без ичега за шта би се човек могао придржати. И рекоше
ђаволи: Од две ствари једну ћеш урадити: или да те бацимо у провалију,
или да пређеш мостић". И настави им казивати свети Козма: "Б ило
ми је тешко учинити и једно и друго. А к о бих пао у провалију, а чинило
ми се да су то уста пакла, и ако ме она прогутају никада нећу оданде
изаћи. А да корачам оним мостом, то је било немогуће јер су сви па-
дали са њега. Када су ме ђаволи дохватили и хтели да ме баце у тај
пламен, повикао сам: "Пресвјатаја Богородице, немој ме оставити!".
И одједном се појавила нека жена обучена у бело, са двојицом апо-
стола. Били су то Андреј и Јован Јеванђелист. И рече Мајка Божија
апостолима: "Јоване и Андреје, узмите ову душу из руке ђавола и
однесите је у Рај, уживање . Онда су се разбежали ђаволи и узеше ме
два апостола, а Богородица се учинила невидљивом.

169
 И рече апостол: "Немој се плаштити, брате Козмо, од сада идеш
са нама. Стани на мост!" И стали су и они на онај мост ширине два
прста. Један је апостол ишао преда мном држећи ме за руку, а други
је исто то чинио идући за мном.
И прешао сам ону провалију тим уским мостом, али је на крају
моста стајао неки Арапин, за кога се чинило да сеже до неба, а имао
је језик ватрен и дуг неколико десетина метара, страшне очи. А имао
је онај Арапин једну отечену руку, њу је држао изнад провалије, а
друга му је била осушена и издужена.
Када нас је видео, померио се и рекао: "Овог пута си прошао,
али доћи ћеш још једном овуда". А ја сам, прошавши поред тог човека,
упитао апостоле Андреја и Јована:
- Свети и апостоли Божији, ко је онај Арапин који је стајао на
другој страни мобта, тамо куд смо прошли?
- Т о је сотона.ТЈуо си шта каже апостол Петар? Кнез власти
ваздушне.
- А ли зашто има бну руку натеклу, ону коју пружа изнад про-
валије?
- З бог толиких дура које узима са моста, и стално их баца у уста
пакла. Јер непрекидно оне долазе са лица земље, а рука му је натекла
због броја оних које је узимао са моста и бацао их у уста пакла.
- Ти ћеш утећи, јер си имао Богородицу заштитницу и нас. Немој
се њега плашити јер ћемо ићи до Раја уживања.
Ишли смо, након што смо прошли тог Арапина видео сам неке
ливаде са милионима и милионима цветова разних боја, са једним тако
пријатним мирисом, што се не налази на лицу земље, и какво не може
нико да замисли. И по оним цветовима дувао је слаб ветар, а изнад
тих цветова била су деца са светлећим крилима и певали су овако:
"Свет, Свет, Свет, Господ Саваот, пуна су небеса и земља славе
Т в о је” .
И тако смо пролазили поред милиона такве деце, која су лебдела
изнад цвећа, а у средини ливаде приметио сам једног старца беле
браде, у лепом оделу, који је светлео као сунце, и ми смо се к њему
упутили. И док сам ишао заједно са апостолима, са Андрејем и
Јованом, онај старац благослови апостоле и пољуби им чело, а они
му пољубише руку. Онда сам упитао апостоле:
- Господо моја, ко је онај лепи старац, и зашто овде има на
милионе овакве деце?
- Ч уо си за "Недра Авраамова"?
- Ч уо сам у Јеванђељу.
- Ето знај, овај је Авраам патријарх, а милиони деце која певају
и лебде изнад цвећа јесу душе праведника које су уш ле у "Недра
Авраамова" и која су била праведна и облагочастива као и он.
Потом се поздрависмо са оним за кога ми рекоше да је Авраам,
а затим смо полетели; летели смо ваздухом великом брзином и стигли
смо на други крај где затекосмо златне зидове са драгим камењем, и
канијама у облику муње. Неки лепи младићи, опасани златном дугом,
стајаше на улазу са исуканим пламеним мачевима; на овој капији и

170
изнад ње била је, као кад сунце излази, светлост као муња. И упиташе
они младићи са капије апостоле Андреја и Јована:
- Где водите ову душу?
- И рече апостол Андреј:
- Имамо заповест од Мајке Божије и од Господа нашег Исуса
Христа да га одведемо до Раја уживања.
Онда су се капије саме отвориле и ушли смо кроз оне зидине.
Тамо сам видео небројене цркве и небеске палате. Нико није могао
избројити онолике цркве, и толика чуда које сам видео, толика да их
ниједан човек међу људима не би могао испричати. Била су ту и стабла
која су само на једној грани родила по 60-70 врста плодова.
Цвеће и лишће ових стабала певали су славословље Богу. И
свако је стабло имало свој шатор; али ни стабла ни шатори нису
личили једни на друге. А у шатору су се налазили сто и столица, од
сувог злата, као и дивна јела и пића. А јела су била различита, а у
сваком шатору, поред сваког стола, стајала је по једна лепа особа, у
узрасту тридесет година.
Сви су били исте старости, јер на Суду сви ће васкрснути у
старости од тридесет година, као што говоре Свети Оци. И тамо су
птице певале, милиони и милиони птица, које нису личиле једне на
друге. Боју крила ових птица само је Бог знао, неке од тих птице су
биле плаве боје, друге црвене или љубичасте, или црне, или беле, или
боје ружа, и певале су неописивом лепотом псалме и молитве. На
неком месту дрво би било од оникса, или од рубина, или од сафира,
на другом би било од аметиста и тако редом. А столови исто, неки од
мермера, други од злата, или од сребра, а ни столице нису личиле
једна на другу. И било је тамо толике лепоте и толиког певања, и
величина дрвећа и шатора, и све те врсте биле су неописиво лепе, а
тој лепоти није било граница.
И тако смо, онуда шетајући, били неми од толике леп оте и
певања. Онда сам упитао апостола Андреју:
- Господо моја, да ли је овде Рај, уживање?
- Не, брате, тек смо стигли у земљу блажених.
Погледај шта пише у трећем блаженству у Јеванђељу: Блажени
су кротки јер ће наследити земљу. Да не помислите да говорим о овој
кварној земљи. Чујете ли каква земља чека кротке! И када смо тек
стигли до земље упитао сам:
- А л и зашто има различитих шатора и јела и пића, све је дру-
гачије, и дрвеће и столице, и птице другачије певају од једног до другог
дрвета? Онда ми рече А п остол Андреј:
- Ниси ли чуо шта каже Спаситељ у Јеванђељу? " У дому Оца
М ојега разни су станови, и ево идем да вам припремим место". Овде,
брате Козмо, да знаш да и шатори и столови и дрвеће и плодови и
птице јесу по величини добрих дела свакога човека.
Како је сваки украсио дрво на земљи, постом, молитвом и ми-
лостињом, чистим животом, добрим делима, тако ће га наћи са друге
стране и радоваће се у векове векова, јер овде нема старости, нема
болести, нема више смрти, нема бола. Зато постоји неистоветност и

171
 разлика од једног дрвета до другог, јер све зависи од учињених добрих
дела сваке душе која је овде стигла. И отишла је душа оног праведника
летећи као мисао, јер тако иде душа, као зрак сунца. И путовао је
онолико колико би један човек пешачио за 500 година на овој земљи.
Ми смо путовали неколико минута јер смо се кретали као мисао.
И срели смо друге зидине милионе пута лепше од ових првих. И
на другој капији у облику муње, нису били младићи, него серафими
са шест крила који су чували улаз. И упитао сам:
- Господо моја, какви су ови зидови, каква је ова палата?
А они су рекли:
- Сада се брате, приближавамо Палати Новога Сиона Христовог,
којега ће поклонити дванаесторици апостола после коначног Суда.
И одједном су се капије у облику муње отвориле, а серафими су
упитали:
- Где водите ову душу?
И рече апостол Јован Јеванђелиста:
- Имамо заповест од Спаситеља и од Мајке Божије да га водимо
у Рај уживања.
Онда су нас пустили и ми смо ушли.
Када смо прошли капију, видели смо златне планине и једну
палату са дванаест темеља, као што стоји у Откровењу, са дванаест
драгих каменова и дванаест врата на дванаест страна, позлаћених
чистим златом, које су блистале као дан, а би и нека светлост која је
сијала милион пута јаче од сунца, а сунце се није тамо видело.
И ова палата имађаше дванаест врата и нисам приметио тамо
ни птицу, нити човека, ни звер, нити анђела. И упитао сам апостоле
који су ме водили:
- Господо моја, шта је ова палата и коју величину има?
И рече апостол Андреј:
- Ова палата је такве величине - кад би човек ишао хиљаду година
не би је обишао. Ово је палата дванаесторице апостола, зове се Нови
Сион, и настаниће је апостоли након Страшног Суда, за њихов труд,
јер су проповедали Јеванђеље у свету и увенчали се мучеништвом,
јер им одрубише главе за љубав и веру у Исуса Христа.
И прошли смо и ову палату, и летели смо преко златних планина,
а тамо је било кристално море, са водом чистом као кристал, и
мирисом ружа којег нема на лицу ове земље. И прешли смо преко
оногмора и стигли смо до једне реке која је текла, као кристал чиста,
са зеленилом цвећа, са лепим дрвећем које нисам видео на земљи, а
над цвећем певале су птице, и говораше следеће:
Блажени су они којима се опростише безакоња, и којима се греси
покрише. И упитао сам апостола Андреја:
- Господо моја, шта говоре ове птице, јер певају из псалма?
- Ч уо си шта кажу? Блажени су они којима се безакоња опро-
стише и греси покрише. Ове птице, сине, неће умрети у векове векова.
Оне су пуне Духа Светог и пророкују и указују да у ову лепоту неће
моћи нико да уђе уколико му се греси не опросте и безакоње покрије.
Онда сам упитао:

172
 - А који се греси опраштају човеку и који се покривају?
И рече:
- Грехе које је човек признао да су греси и исповедио их ду-
ховнику, жалио и држао канон због њих, такви ће се опростити. А
они за које човек није знао да су греси, или их је заборавио, не због
зле воље, него из немогућности, оне ће се покрити милошћу Бога,
јер иначе ниједна душа не би стигла овде.
Чујеш ли шта каже Јеванђеље:
"Ништа нечисто неће ући у Небеско Царство". И тако, про-
лазећи даље, створи се пред нама један тунел, златна једна планина и
велики тунел, али тај је тунел сијао као сунце и тамо би велики сто,
коме се није видео крај. И стајаше људи за столом и анђели их слу-
жише, и сипаше им небеске напитке и служише небеска јела, и би
велика радост. И беше хиљаде и хиљаде оних што су се радовали и
певали и стајали за столом.
И каже свети Козма:
- Када сам погледао за сто, почео сам да препознајем људе из
нашег града, из Цариграда и са села, и наше монахе, и рођаке који су
добро чинили, и пуно сам се радовао јер сам видео познате ликове.
А л и какве користи, јер се задржах само неколико минута а чух глас:
"Узмите овог игумана одавде, одведите га назад, а на његово место
доведите монаха Атанасија из манастира Трајан!". Беше манастир
А лф а близу овог манастира Трајан, као што је наш манастир Си-
хастрије близу манастира Секу. И одмах дође анђео Господњи, го-
ворећи:
- Брате Козма, ево нисмо стигли у Рај уживања.
- А ли где се налазимо?
- А к о прођемо овај тунел стижемо у Рај блаженства, али добисмо
заповест од Христа да те водимо назад у тело, јер плачу монаси за
тобом што су остали без пастира. Имамо заповест да те водимо. Значи
да нећемо доспети у Рај блаженства. Поздравио сам се са свима онима
којими говораху: "Н еб о ј се,братеКозмо,јерћеш поноводоћиовамо,
на кончини твог живота". И узеше ме, и поведоше ме са друге стране,
и прошао сам седам језера бола, и водили су ме да видим муке пакла
и поново смо стигли на ону ливаду где беше Авраам. Одосмо потом
до њега и упита нас Патријарх Авраам:
-Да ли сте га водили у Рај уживања?
А они су одговорили:
- Не, нисмо, него у близину Раја уживања, јер је дошла заповест
од Бога да га вратимо у тело и да оживи, јер туже и плачу за њим
духовни синови!
Онда рече Авраам:
- А к о ће ићи назад на земљу да васкрсне, треба да му подарим
нешто.
И даде ми златну чашу са вином и три комадића хлеба. И пио
сам мало онога вина, и би тако добро и слатко јер прође у моја чула и
памтим да сам појео парче хлеба и летео сам изнад ливада. И стигао
сам поново до оног Арапина који говораше да ћу поново проћи овуда.

173
Прошао сам поново провалију и одједном сам видео себе у манастиру,
као што ме и ви видите.
Знао сам да ми је патријарх Авраам дао три комадића хлеба, и
само један поједох и попих вино у "Недрима Авраамовим". А л и два
комадића су остала и ставио сам их у недра. Т о сада тражим. Молим
вас, вратите ми два комадића хлеба које ми даде Отац Авраам, јер
знам да сам их оставио у недрима. И ако желите, идите брзо до
манастира Трајан и видите да ли се монах Атанасије упокојио!
Када су братија стигла, монаха су уираво из келије износили на
носилима. И рече преподобни Козма:
- Знате ли где одлази Атанасије? Одлази у близину Раја уживања,
за онај сто, анђелски, јер чуо сам какорекоше: "Узмите овога одавде,
вратите га у тело, јер оплакују га и туже за њим монаси његови, и
доведите на његово место монаха Атанасија из манастира Трајан".
Знајте да је монах Атанасије отишао на моје место и радоваће се у
векове векова.
Тако је био свети Козма у Рају и видео је тамо земљу кротких и
станове праведника.
Подсетите се ових речи, за земљу праведника, јер свако ће
добити такво дрво и сто и јела и напитке и птице и све остало у
зависности како ће се иотрудити да чини Божију вољу.
А постол Павле каже:"Наше уживање је на небесима". Благо
оном хришћанину који живи на земљи, а мислима је на небу; мислима
се својим узвиси Богу и по моћима својим труди се у добру да би
отишао у Рај уживања. Тамо нема више смрти, нема старости, нема
бола, нема болести, нема страха. Него у векове ће имати, као што
каже апостол Павле, правду и радост и мир Духа Светог.
Бог и Пречиста Његова Мајка да нам помогну свима да стигнемо
и ми грешници, па макар наследили "делић Раја", као што каже старац
Пајсије у молитви, само да не будемо ван Божијег Раја, да се не бисмо,
сачувај Боже, мучили у векове векова.

ДруГа исшиниша прича о Рају

Х и љ а д у Г о д и н а п р е д Т в о ји м о ч и м а , Г о с п о д е ,
је с т е к а о ју ч е р а ш њ и д а н к о ји п р о ђ е (П с . 89, 4 ).

Беше неки калуђер у манастиру и питао се: "Како може проћи

хиљаду година као један дан?" Тако је лепо у Рају и такво је велико
блаженство да хиљаду година јесу као један дан.
Калуђер беше црквењак и водио је узвишени живот. Он се молио
Богородици неколико година и говорио је: "Мајко Божија, моли се
Спаситељу Христу да ми покаже како хиљаду година пролазе као
један дан? Јер знам да су ове речи Духа Светог истините". М оли о се
три године, и Бог му показа.

174
 Био је црквењак, и после ноћног богослужења остао је сам у
цркви и читао је акатист Богородици. Кључеве је држао у руци а пану
је држао преко рамена. Одједном у храм улете један орао и стаде на
иконостас. А ли био је тако леп, какавог нико још није видео у свом
животу. Био је у хиљадама боја, имао је црне очи и гледао је по цркви.
Свако перо било је као драги камен.
Калуђер, када је видео орла, да је стаонад иконостасом, заборави
да се моли и размисли: "Ја ћу покушати да га ухватим! Јер ако ћу
њега ухватити, неће ми требати друго богатство на овој земљи! Па
макар само једно перо да му узмем!
Скочи ка орлу, али орао одлети у средину цркве. Чинило се да
не може летети. Калуђер за њим. Замало да га ухвати, али орао одлете
у припрату.
"Жалостан ја! Помози, Господе, да га ухватим" !А л и када стави
руку на њега, орао полети, али ниско, и тако одлете из цркве и стаде
на ограду. Када се калуђер залети да га ухвати, орао полети у шуму.
Потом је монах прескочио ограду, говорећи: "Господе, помози
ми да га ухватим!" Замало да га ухвати, али орао опет одлете, сада на
неку ливаду. "Господе, немој ме оставити. Бар једно перо да узм ем !"
Када је покушао поново да га ухвати, орао полете ка једној јели.
Онда је монах почео плакати: "Господе, нисам био достојан да узмем
ни једно перо". И гледао је ка орлу: "Господе, Господе, како је лепа
птица! Нисам видео тако лепу птицу!"
А ли , одједном, орао је почео да пева неку песму коју овај монах
никада није чуо на лицу ове земље. Беше то анђео у лику орла, али
он то није знао; и стајао је и гледао орла, који му је певао 355 година.
Мислећи да му је прошао само један сат, монах за ово време
није ни остарио, а није се ни уморио, нити огладнео, нити ожеднео, и
нико га није приметио.
Одлете орао, а монах је држао кључеве код себе, кад се једном
присети: "Жалостан ја, нисам узео пану али и црква остаде откључана;
одох да закључам цркву".
Стигао је у близину манастира, а кључеве је држао у руци; али
манастир није препознао. Црква би другачије покривена, а келије беху
измењене. Помисли у себи: "Господе, или је мене напустила памет,
или овај манастир није наш". Знајући да се задржао само један сат,
отишао је код чувара са кључевима у руци.
Видећи старца с белом брадом, обасјана лица, рече му:
- Благословите оче! Који пут вас овде доводи?
- Сине, идем да закључам цркву.
- А л и одакле си?
- Одавде, из манастира.
- А где си био?
- Овде, у близини.
- Оче, ниси од наших.
- Не познајеш ме, сине, ја сам онај монах, црквењак и идем да
закључам цркву!
- Сачекај, оче, да идем да јавим игуману.

175
 А л и игуман је уснио један сан у коме је добио следеће откровење,
неки глас који се три пута јављао: "Отворите капије манастира, да
уђе голуб Господњи!"
- О че, дошао је неки старац, сјајног лица, и каже да ж ели
закључати цркву јер је црквењак.
- Отвори му, сине, јер ј'е ово великатајна! Дођи сањим код мене.
Кад су стигли код игумана, овај упита старца:
- Оче, да ли ме познајеш?
- Не.
- Да ли познајеш манастир?
- Н е познајем га више. Цркву познајем, али као да ни она више
није таква. Била је другачије покривена.
- А л и где си био до сада, оче?
- Био сам овде, у шуми.
Игуман нареди да се звони, и да се скупи цео сабор, који је бројао
око 300 монаха.
Потом је одвео овог калуђера ка средину цркве, остави га пред
иконостасом да би га видели сви калуђери, и упита га:
- Оче, од свих ових монаха, познајеш ли некога?
- Жив је Христос, не познајем никога, одговори он.
- Да ли ви познајете овог калуђера? - питао је игуман монахе.
- Н е познајемо га, одговорише сви.
- Оче, ако велиш да си отишао пре сат времена, ко беше игуман
када си отишао? -упита га старац.
- Ава Иларион.
- К о је био еклесијарх?
- Ава Амвросије.
- К о је био економ?
- Ава Кириак.
- К о беше ризничар?
- А ва Геронтије.
Онда рече игуман:
- Велика се тајна открива међу нама. Да дође задужени монах за
архиву. И рече му: - "Иди и донеси архиву манастира овде, уназад са
неколико стотина година и тражи када је био овај ред монаха". Тра-
жио је уназад за 50 година, за 100 година, тражио је 200 година, за 300
година и нису пронашли. И тражили су уназад за 355 година и про-
нашли су неке списе, поједене од мољаца, старе, и заборављене на
тавану манастира. Када су почели читати, почели су да их проналазе.
- Оче, али када си отишао?
- Мора бити око сат и нешто.
- Оче, али за коју ствар си се молио Господу?
- Молим се одавно и читам молитву Богородици да ми Спаситељ
покаже оно што каже у Псалтиру: Хиљаду година пред Твојим очи-
ма, Господе јесте као јучерашњи дан који прође!
- Оче, ево Пресвети и Предобри Бог удостојио те услишења твоје
молитве. Ниси ж елео да верујеш, али сад ћеш поверовати, хтео си да
се увериш. Ево, откада си отишао прошло је 355 година!
Старац је почео плакати. Игуман му одговори:

176
 - Погледај, оче, јер ти Господ показа чудо за које си се у вери
молио. А к о ти се 355 година учинило као један сат, верујеш ли сада
ла су хиљаду година пред Господом као један дан?
- Верујем, оче!
Онда је игуман заповедио неком свештенику да обуче брзо од-
Јејаније, донесе Свете тајне и причести старца пред свима.
Старац прими Свете тајне и рече:
- Оци, опростите, јер велико чудо ми се збило. Лице му се осветли
као сунце. Тражио је од свију опроштај и упокојио се у цркви.

О Рају и паклу
Шта сазнајемо из Светог Писма и од Светих Отаца о Рају?
Свето и богомдано Писмо говори нам о Рају следеће: "И насади
Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега
створи. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојега дрвета
лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво
од знања добра и зла" (Постањб 2, 8-9).
Свети Јован Дамаскин каже следеће о Рају: П ош то Бог зажеле
да начини човека од једне видљиве природе и од једне невидљиве
природе, по лицу и подобију Своме (Постање 1,26), као анђела и гос-
подара целе земље и онога што је на њој, сазидао је човеку прво неку
царску палату, у којој би живео блаженим животом.
Т о је богомдани Рај, насађен у Едему рукама Божијим, дом пун
сваке радости и весеља: јер Едем значи уживање и саздан је на
источном делу, изнад земље.
Има умерену климу и осветљен је најфинијим зраком, покривен
биљкама вечито у цвату, пун мириса и пријатног лахора, пун свет-
лости, превазилазећи сваку лепоту и украс; божанствени предео и
станиште вредно онога који је створен по лику и подобију Божијему.
У њему није становало никакво словесно (разумно) биће осим
човека, дело божанских руку (Свети Јован Дамаскин, Догматика, гл.
11,О Рају).
Свети Василије Велики, указује помоћу Светог Писма да је Бог
сазидао Рај на истоку, и каже: "И насади Господ Бог Рај у Едему, ка
истоку; и ондје намести човека, којега створи". Подразумевало се да
је реч о вредном насађивању твари Божије у Рај уживања, који је
украсио тако велики Створитељ.
2. Што се тиче места Раја Свети Василије Велики не показује
географско место. Он говори само: "Тамо је посадио БогРај, где ветар
нема снаге, где дисхармонија не влада, нити четири годишња доба,
где град не пада, нити муње пале, где нема ни мраза, ни пролећне
влаге, ни летњ е спарине, нити јесење суше... Тамо цвеће дуже остаје
свеже... леп мирис не понестаје и предивне боје купају се у светлости.
Тамо су врсте и врсте птица, које лепотом крила и лепотом
гласног напева, чудесну слаткоћу додају ономе што се види, како би

177
 се човек угостио свим осјећајима: неко - видом, други - слухом, трећи -
пипањем, а многи мирисом и укусом." (Шестоднев, Реч о Рају).
О Рају нам, како Св. Писмо тако и богонадахнути Оци, показују
да је место Раја на истоку. Рај се још назива и "Паредис" што на
персијскомјезику значи "башта пуна садница ицвећа". На јеврејском
- Рај се назива "Пардус". Теофилакт Бугарски исв, Никодим Агиорит
говоре о томе да не мешамо Р а ј са небом, јер једно је небо, а друго Рај
у коме је био први човек. Ово је неколико речи о Рају и његовом
месту.
О паклу знамо из богонадахнутог Писма да је место патње (Мат.
18,8; 23,33; Мар. 9,43; Лука 16,23,28). Знамо да се у паклу муче душе
грешника и тело (Мат. 5, 30; 18, 9). Знамо да је у паклу вечна казна
(Дан. 12, 2; Мат. 25, 46). Пакао има вечити огањ (М т. 18, 8) и вечити
пламен; има реке огњене (Откр. 20,10; 19,20); има пламен који се не
гаси (Ис. 66, 24; Мк. 9, 43); има ватру која све гута (Ис. 33, 14); има
паклену ватру (Мт. 5,22; 10,28; 18, 9) има бездан (2. Петр. 2,4; Откр.
20,1) тамо је црв, плач и шкргут зуба (М т. 13,42; 51,50), као што нам
Господ наш Исус Христос каже.
Богонадахнути отац Јован Златоуст, указује нам колико вреди
човеково размишљање о Рају и паклу, и каже:" А к о о паклу увек
будемо мислили, нећемо завршити у њему". И опет: "Нико од оних
који имају пред собом пакао неће никад пасти у њ ега" (Реч о будућем
СУДУ)-
А где се налази место пакла, по Св. Писму то нам показује
богонадахнути ап. Павле у својој посланици Ефесцима, речима: А л и
Онај што се узвиси, шта значи друго осим да се спусти у најнижа места
земље? Потом каже: Који сиђе то је Онај који и изиђе више свију
небеса да испуни сва. (Еф. 4, 9-10).
Ево сведочанства Св. Писма о месту пакла. Њ егово место "је у
најдоњем делу земље" т.ј. у неизмерним дубинама ваздуха. Зато и
богонадахнути отац Јован Дамаскин, тумачећи овај део Св. Писма,
каже у својим песмама: "Спустио Си се у најниже место зем љ е и
уништио си вековите браве, које држаше оне везане, Христе, и трећи
дан, као Јона из Кита, васкрсао си из гроба" (Васкршња служба, ВИ
- песма).
У књизи "Врата покајања" одштампане на румунском језику у
Братову године 1812. пише: "П у т на небеса путује се силаском
(снисхођењем), као што се пут пакла путује уздизањем (гордошћу),
небо је изнад наших глава, а пакао под ногама нашим, да би стигао на
небеса мораш се смиравати да би себе понизио, јер пише у Св. Писму:
" Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће
се" (Лука 12,11).
Ш то се тиче Раја, он би створен заједно са стварањем првог
човека, којему би поверен да га ради и господари над њиме. Пакао би
створен од Бога и за оне пале анђеле, који су се претворили у ђаволе,
пре стварања првог човека, у моменту када је луцифер мислио да
"буде исти" са Богом. Једно је Рај а сасвим другоЈе Небеско Царство.
Рај би посвећен човеку пре пада, у коме чекају и душе праведника до

178
 страшног Суда, а назван је још и "Авраамова недра"; а небеско
Царство је место где се налази престо и слава пресвете Тројице и где
ће ући душе праведника након страшног Суда, названо још и вечно
блаженство (Мат. 25, 46).
3. Који је број палих анђела са неба, по Светом Писму и Светим
Оцима? На којем месту почивају ђаволи до коначног суда и зашто
могу испитати (кушати), чак и погубити људе?
Богомдано Писмо не показује нам тачно број палих анђела са
неба, него нам говори да су они што су пали са небеса, заједно са
луцифером, били трећи део небеских звезда, тј. анђела (Откровење
12, 4, 9). А стан палих анђела је у ваздуху, месту између неба и земље
(Ефес. 6, 12). На другом месту каже се да су лош и анђели бачени у
таму, далеко од лица Божијег, до коначног суда (Ис. 14,12,15; 2. Петр.
2, 4; Јуде 1,6; Лука 8, 31).
Хришћани, сви прави људи Божији, јесу кушани од злих анђела
допуштењем и вољом Бога, да се не би гордили, да би им се кушала
вера и да би сву наду положили у Бога (2. Коринћ. 12,7; 1. Петр. 1,6-
7). Такође, хришћани су кушани од ђавола да би се испробала љубав
њихова према Богу (И зл. 13, 3); да би се кушала наклоност људи ка
Богу (Деутероном 8,2); да би се издвојили добри од лоших и да би се
удостојили веће плате. Кушање ђавола не превазилази наше снаге,
јер Бог не допушта да будемо кушани изнад наших снага (1. Кор. 10,
13; 2. Петр. 2, 9; Открв. 3,10). (
' 4. Из ког разлога је пао човек из Раја? Из гордости, из непо-
слушности или због преваре ђаволске?
Пао је из свих ових разлога. И због гордости, јер је хтео да
постане исти као његов Творац; и због похлепности, јер јеђаше са
забрањеног дрвета; и због непослушности и зависти и преваре ђавол-
ске (св. Максим Исповедник, Филокалиа, књ. 3. стр. 153; Књ. Постанка
3,1-17; 2. Коринћ. 11, 3; 1. Коринћ. 7, 5; Мат. 4,1; 1. Солуњ. 3, 5).
5. Шта би се десило са Адамом да није јео са дрвета познања
добра и зла, него да је јео са дрвета живота?
А к о би Адам јео са дрвета живота, онда би и његова казна била
без краја, не би умро како би му се смрћу грех опростио, био би бачен
у дубине пакла, заједно са ђаволом, без икакве наде за спасење и
откупљење (Догматика Светог Јована Дамаскина гл. 11).
6. Како би се људски род умножио и шта би се са њиме десило
кад не би Адам сагрешио?
Свети Максим Исповедник каже да је "циљ Божији био да се не
родимо кроз везе венчања, из кварности". А л и гажење заповести
учинило је да се људи умноже преко брака, јер Адам није рачунао на
закон дат од Бога.
Значи, сви који се рађају из Адама, зачињу се у безакоњу, и падају
под казну прародитељску. Ово каже пророк Давид, говорећи: "у греху
ме роди мајка моја" (Пс. 50, 6). Значи, Ева, мајка свију нас, родила је
у греху, из задовољства. Зато и ми, потпадајући под казну наше мајке
Еве, говоримо да се рађамо у греху (Филокалиа, књ. 2. стр. 210).
Неки Свети Оци тврде да, ако Адам не би згрешио, људски род
би се умножио преко речи. У овом погледу каже Свети Василије

179
 Велики: "Шта кажеш човече? Има ли нешто немогуће код Бога? Да
ли Бог, Који умножава птице на све начине, не би могао учинити ово
и са људским родом? (Шестоднев реч 8).
А л и ако питаш како би прошао Адам ако не би згрешио у Рају,
на ово ћу ти одговорити: "Б ог учини човека да би га причестио ра-
дошћу што би био у Божијој близини и због блаженства што би Га
упознао, еда би славио Бога". Он је круна све творевине, он је ми-
крокосмос, као што кажу Свети Оци. Својим телом човек одржава
везу са овим светом, али душом држи везу са Богом. Човек је створен
да буде изабрано дело славе Божије. Његова улога у Рају била је да
испуни Божију заповест и да делом и даром Духа Светог ради на своме
усавршавању, да би учешћем стигао да буде по образу, лику и подобију
Божијему (У чењ е о Православној Вери, стр. 71-73).
7. Како би требало да живимо на земљи да бисмо се искупили од
греха прародитеља Адама који он учини у Рају?
Прво се морамо крстити у име Пресвете Тројице, јер Свето
Крштење отвара Небеско царство, по речима Светог Јеванђеља, које
каже: "А к о се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство
Божије", (Јов. 3, 5).
Након крштења, имамо обавезу да се чувамо грехова и да се
боримо против њих, помоћу дара од Бога примљеног на Светом Кр-
штењу. Крштењем нас је извео из робије, уништавајући грех крстом
и даде нам закон слободе; али за одлуку да ли ћемо следити закон или
пак не, оставио нам је нашу слободну вољу. Значи, од самог Светог
Крштења, по дару Исуса Христа, дарује нам се савршени дар од Бога,
да бисмо испунили цео закон.
А л и на крају, онај што прими ово у тајном виду, а не испуни
закон, због неиспуњења би подвлашћен греху, који није више Адамов
већ онога што није мислио о заповестима, који, узимајући снагу де-
ловања, није завршио посао" (Филокалиа књ. 1. Св. Марко Испо-
ведник, стр. 278). У оној меру у којој вером испунимо заповести, у
истој мери дела и Дух Свети у нама са Својим плодовима (Ибид. стр.
290).
8. Која је прва заповест дата човеку у Рају?
П о речима светог Исака Сирина, прва заповест која је дата чо-
веку у Рају је природни закон, то јест познање и разумевање Божије
творевине. (Филокалија, књ. 10, Реч 5).

превод са румунског:
Влада Петрин

180
архимандриш Василиос Бакојанис

После смрши
П ролог

П реосвећени М и т р оп ол и т П а т р е Н и к оди м

Интересовање људске врсте је од самог почетка било управљено

према животном питању:
"Шта се дешава после смрти?"
Из тог разлога, од највеће је користи позабавити се темом којом
се V овој књизи бави најпоштованији архимандрит Василије Бакојанис,
један од најобразованијих међу свештенством наше Митрополије.
" Онострано" је заокупљало машту како философа, тако и лаика.
Широм света, у свим временима, разноликост у религијама била је
здружена са разноликошћу у погледу ставова везаних за оно што се
коначно дешава са људском личношћу.
Извесно језгро хагиографских истина везаних за вечни живот
сачувано је у различитим веровањима многих народа и та истина се,
\ извесној мери, пројављује из дубина људске свести. Сигурно је,
међутим, да се једино у светлости Еванђеља Христовог и кроз призму
Богом озарене (просветљ ене) и од Христа научене светоотачке
мудрости може несумњиво и ауторитативно разјаснити тај велики
општечовечански проблем.
Писац ове књиге, користећи та мерила и критеријуме током
анализе овог проблема и служећи се једноставним и прихватљивим
начином, упознаје читатеља са хришћанским учењем о овој теми, а
посебно са благом православног хришћанског учења светих Отаца
(подвижника и осталих) како би тема била размотрена на конструк-
тиван, "поуздан и сигуран" начин.
Будући да је тако, благосиљамо овај његов покушај како би,
благодаћу Божијом, био поучан и духовно користан за народ Божији.

Ревносни заступник
Никодим Митрополит Патре

П р е д г о в о р енГлеском и зд а њ у

Ова књига говори о ономе што нам се дешава када умремо.

Ово је доба полу-истина, "размимоилажења" и неприкривених
лажи, доба цинизма и скептицизма, када се сматра да је много тога
што кажемо или у шта смо склони да верујемо погрешна или, у
најбољем случају, недовољно поткрепљена спекулација. Стога је.

181
дакле, у највећој мери важно да знамо праву и веродостојну Истину -
и да будемо у стању да је разликујемо од онога што није истина.
Када тема додирује оно што ће нам вечно прииадати, онда је
јасно да је од највећег значаја да знамо истину.
О. Александар Шмеман каже:
"Истина је критеријум. Сврха хришћанства није у томе да
помогне људима да се помире са смрћу него да им открије Истину о
животу и смрт, како би се људи спасли том истином...
Христос је живот. И само уколико је Христос Живот, онда је
смрт оно што хришћанство каже да јесте, односно непријатељ који
треба да буде уништен а не тајна коју треба разјаснити" ("З а живот
света”).
Христос је рекао: Ја сам П у т , и И с т и н а , и Ж и в о т (Јн. 14; 6).
Њ егове речи су истините. Уколико у потпуној понизности следимо
Њ егове заповести, са љубављу и вером у Њега, онда ћемо сасвим
поуздано у Њ ему наследити и вечни живот.
Осим тога, Он Сам нам је рекао о ономе што може да се деси и
нешто о томе шта ће нам се десити након смрти. Потребно је само да
прочитамо параболу о богаташу и Лазару, убогом просјаку (Лк. 16;
19 - 31). Овде ћемо научити како су ангели однели Лазара на место
утехе, док се богаташ нашао у адским мукама.
А к о пак погледамо Матејево Еванђеље (25; 30 - 46), сам Христос
говори о суштинским елементима Последњег суда.
Постоје, најзад, Христове речи праведном разбојнику изговорене
док је био распет на крсту: З а и с т а и ш к а ж е м : д а н а с ћ е ш б и т и са
М н о м у р а ју .
Све би то било довољно да нас увери. А ли , слабима какви већ
јесмо, често не користи ни сила Христових речи. Чак ни Њ егови
ученици, који су својим очима посматрали Њ егов живот и распеће,
нису били склони да поверују у Васкрсење све док нису добили
сведочанство са ове стране гроба - физичко присуство Васкрслог
Господа. Бог је, у Својој неизрецивој доброти и несагледиво дубокој
љубави према свакоме од нас наставио да нам током векова даје такво
сведочанство кроз самог Христа и светитеље.
Св. Марко Подвижник каже: "Највеће од свих зала је незнање"
и то је став који и св. Теодор Јерусалимски и Сиријски подржава свим
срцем: "Н езнањ еје,уистин у,корен свакогзла".И м ајућ итоуви ду,о.
Василије нам предочава мноштво вредних података и сви они потичу
са несумњивих православних извора. Неке од њих ћемо сматрати
неиријатним, али ми не можемо сакупљати и одабирати. О. Василије
је укључио много важних појединости о томе како Црква помаже и
брине се о преминулима и души преминулог док полази на своје
одлучујуће путовање.
Комбинујући стил који је у исто време лак за читање и разо-
ружавајуће непосредан, писац је у стању да нам врло јасно и разум-
љиво прикаже ову тему, због чега заслужује наше најтошгаје честитке
и најсрдачнију захвалност.

Ен ЈЈили (преводилац на енглески језик)

У Солуну, на Светли понедељак
182
 1. О вечном животу

1. Ч овек ова нем оћ

М н о г е с и л е п о с т о ј е н а з е м љ и , а л ’ н и је д н а к а о ч о в е к с и л н а
(С оф окле, Антигона, 332. стих). И заиста је тако. М ноге чудесне
ствари постоје у овом свету, "али је најчудеснији од свега човек". Ми
сами смо величанствена створења као што су то и многа наша дела.
Будући, међутим, да их свакодневно виђамо, оне нас више не
импресионирају. Блискост ствара омаловажавање. А утом обил је, на
пример, велико и сложено откриће, али како смо сада већ навикнути
на њега, он нас више не импресионира. И сто можемо рећи и за воз,
телефон, авион, свемирски брод, компјутер итд.
Откуда свето? Б о гје човеку даоједан дар: мозак. У з помоћ тог
дара, човек је створио ову задивљујућу цивилизацију. Стога не би
требало величати човечанство као да је оно то учинило, него Бога
који нам је дао тако величанствен и велики дар.
Иако људи у себи носе тако велики дар, дар тако велике снаге,
они немају ништа да кажу о неколицини једноставних појава! Они
нису у стању да их схвате или објасне. Њихови мозгови нису у стању
да се изборе са њима.
Како, на пример, овце сваке године рађају младунчад и женског
и мушког пола? Због чега ти младунци нису само мушког пола? И ли
само женског, него и мушког и женског? З бог чега бадемово дрво
цвета у јануару или фебруару, а не у децембру или, пак, у марту?
Како се месеци разликују? Зашто бадемово дрво доноси бадеме,
зашто не, на пример, орахе или, зашто не хиљаду бадема и један орах?
Како све то успева?
Ово је изузетно необично:
Ми, који поседујемо мозак, правимо грешке у пословима које
свакодневно обављамо. Бадемово дрво, које не поседује мозак и не
дела свакога дана него само једном годишње, не направи ниједну
грешку! Какво објашњење за то могу дати људи са својим моћним
мозговима?
Овај свет, међутим, не сачињавају једино бадеми и овце. Њ ега
сачињавају хиљаде и хиљаде врста, и свака од њих носи своју посебну
загонетку, своју сопствену необјашњиву тајну! Ш то се тиче научника
- специјалиста чији је посао да истражују природу и васељену, њихови
мозгови су збуњени и они остају неми. Чак и они научници који су
атеисти предају се немоћно подижући руке и кажу: "Т о су необјаш-
њиве појаве. Б ог Створитељ неминовно постоји!"
Шта нам то значи? Следеће, што вреди поменути:
Љ уди нису у стању да на одговарајући начин схвате овај видљиви
свет, који виде, чују и који делује на њихова осећања. Како онда могу
очекивати да схвате вечи живот са којим то није случај? Они нису у
стању да схвате видљиво, како онда да схвате невидљиво? Не могу
да схвате оно што се може осетити, а како да схвате оно што се не
може осетити? Не могу да схвате пчелу, па како онда да схвате Бога

183
или вечни живот, а ипак истрајавају на схватању несхватљивог. Ко?
Они који не схватају тајну пчеле.

2. "Д а л и се н ек о о д а т л е в р а т и о ? "
Многи људи постављају питање: "Да ли се ико икада вратио
одозго да нам каже шта се дешава?" Одговор је: "Јесте! И не само
један човек, него много њ их!"
1. Џ. Е. Вајс је написао дубоко мисаону књигу "Предворје".
У тој књизи су описани случајеви људи који су дож ивели
клиничку смрт. Њихове душе напустиле су тело и доспеле у други
свет, а онда су се вратиле. Људи су оживели! Причали су о ономе што
су видели. Неки од њих су били атеисти и покајали се. Постали су
хришћани.
2. За колико таквих случајева чујемо свакога дана, али се они не
помињу ни на радију ни на телевизији?
3. Они који нас редовно посећују из другог света су светитељи
са својим чудима.
Светитељи су били људи као и ми. Свети Нектарије је, на пример,
био исти као и ми. Гледао је, имао душу и тело, јео је, спавао, ходао.
Остарио је, разболео се, отишао у болницу и умро. Сахрањен је у
земљу и његово тело се претворило у прах. К олико је, међутим, чуда
св. Нектарије извршио и наставља да их чини! Т о значи да је светитељ
још увек жив. Шта може да учини мртав човек? Или су пак сва та
чуда дело аутосугестије?
Да ли је чудо исход аутосугестије?
Да ли аутосугестија учини да се не поквари благословена вода?
Да ли је тело светог Спиридона аутосугестијом остало нетру-
леж но око хиљаду и шест стотина година?
Да ли аутосугестија чини да се кандило Пресвете Богородице у
манастиру Ивирону на Светој Гори креће само од себе?
На православни Ускрс, у Најсветијем Гробу Христовом, светлост
се сама од себе излива са мермерне плоче. Да ли је и мермерна плоча
Светог Гроба подложна аутосугестији?
Бесмислено је да верујемо да су чуда резултат аутосугестије.
Чињеница да св. Нектарије твори чуда значи, дакле, следеће:
а) да је он жив и да, према томе, постоји вечни живот;
б) да свако ко умре, прелази у други живот управо због тога
што је св. Нектарије био човек као и ми.

3. К а к о и згл ед а в еч н и ж и в о т

а) Сваки човек размишља о вечном животу, о рају и паклу.

Међутим, било шта да људи замишљају, то није вечни живот, јер су
њихова размиш љања заснована на овозем аљским искуствима,
размишљањима и замислима. Другачије не може ни да буде. За нас,
дакле, који живимо на земљи и у телу, вечни живот остаје тајна.
б) Савле (касније апостол П авле) је ослепео видевши Господа
славејерје бионедостојан. М исмотакође "слепи" када гледамо вечни

184
живот. Када је, међутим, апостол Павле био очишћен и посвећен, он
сам, који раније није имао никакву идеју о томе, открива нам тајне
вечног живота (1.Кор. 13; 12 и 2.Кор. 12; 4).
Неко ко је био врло добро упућен у те ствари био је и св. Симеон
Нови Богослов који нам каже: "Замислимо да је неко у тамници, у
мраку. Н е види ништа што постоји споља: ни спољашњи свет, ни
дрвеће, ни улице, ни људе ни сунце. А ли , ако на тамници постоји
пукотина и кроз њу мало светла допре и у тамницу, то ће му бити
довољно да схвати спољашњи свет и да му се диви. Када, међутим,
буде био заувек ослобођен, изаћи ће из тамнице и наћи ће се на
сунчевој светлости, а онда ће видети сваку ствар и свему ће се чудити.
Ми смо такође, каже св. Симеон, својим страстима затворени у таму.
У след тога ми и немамо идеју о вечном животу. Када једном утекнемо
из тамнице страсти и закорачимо у Светлост Христову, у тој светлости
видећемо вечни живот и задивити се" (Т а Ебркткореча, стр. 231).
Све дотле док немамо никакву идеју о вечном животу, морамо
понизно учити од оних који поседују такво знање и искуство. Они су
светитељи ослобођени од тамнице страсти. Н е допустимо да сами
трагамо у тами и без светлости.
Сам Бог је обећао: Д а ћ у т и б л а г о т а јн о и б о г а т с т в о с к р и в е н о
I Ис. 46; 3) и Он испуњава Своје обећање. Он Својим понизним слугама
открива Своје тајне. О томе сведочи и искуство св. Јована Синајског
- Лествичника. Савршени слуга Божији је "... бездан знања, обита-
валиште тајинстава" (" Лествица",26. поука). Истоветно је и искуство
св. Григорија Синаита: као што ми читамо књиге, светитељи тако
’ читају" вечни живот. Књига је Дух Свети, њено мастило - светлост,
а перо разум: Ј е з и к ј е м о ј т р с к а х и т р о г а п и с а р а (Пс. 45; 2).
— О томе шта је вечни живот грубо ће нам испричати следећи
догађај. Десио се једном истакнутом лекару по имену Генадије,
савременику бл. Августина. Блажени Августин нам овако приповеда:
"Генадије беше материјалиста. Није веровао ни у Бога ниу душу,
ни у бесмртност, ни у пакао, ни у ангеле, ни у ђаволе, и био је врло
поносан због тога.
Једне ноћи, док је спавао, Генадије усни један сан. Поред његовог
кревета појавио се неки младић. Изгледало је да га је он и пробудио и
рекао му: "П ођи за мном".
Генадије је драге воље устао и пошао за њим. Н еко време су
заједно корачали кроз предивна места, док нису дошли до неког града
у коме се чула прекрасна музика.
Г енадије се пробудио испуњен миром. Уживао је у овом догађају,
али како је био материјалиста, није.на то обраћао пажњу. "Ш тета",
рекаоје, "б и о је т о с а м о с а н ".
Од тада је прошло доста времена, а онда се десило да је изненада
угледао оног истог младића који је у сну стајао уз њега и он га је
упитао:
- Да ли ме познајеш, Генадије?
- В рло добро те се сећам.
- Чега се сећаш?

185
 - Сећам се да си једном дошао и да смо заједно отишли у један
град у коме се чула прекрасна музика.
- Како си могао да видиш тај град? Како си морао да чујеш
музику? Да ли си био будан или си спавао?
- Спавао сам!
- Где је било твоје тело?
- У кревету!
- Да ли су твоје очи биле отворене или затворене?
- Затворене!
- Да ли си ме видео?
- Видео сам те.
- Да ли си ме чуо?
- Чуо сам те.
- Како си ме видео? Којим очима си ме видео? И којим ушима си
чуо и мене и музику?
Лекар није знао шта да одговори и младић му је онда рекао:
- Видиш, иако су твоје очи биле затворене, твоја чула неактивна,
а твоје тело обамрло од сна и непомично, ти си живео, делао и доживео
нешто врло пријатно. Ти поседујеш живот који је назависан од тела.
Исто се дешава и након смрти, Видећеш другим очима, чућеш другим
ушима и живећеш без тела. Престани стога да сумњаш да постоји
други живот.
Генадије се пробудио и поново је ж елео да каже да је то био
само сан, али то више није могао. Овог пута се запитао: Да ли је то
био сан или поука?
Није био у стању да да коначан одговор, али је од тог времена
почео да верује. Блаженом Августину је ову повест исприповедао
сам Генадије, тада већ хришћанин. - ' : !

4. М и ж ивим о ж ивот

Како би требало схватити живот? Како живот осетити? Тако

што ћемо га живети! Када живимо, ми већ поседујемо живот.
Вечни живот је Живот. Он се стога осећа и схвата када живимо
вечни живот. Т о се дешава помоћу светих Тајни наше Цркве, а
посебно помоћу св. Причешћа. Сам Господ је рекао: З а и с т а , з а и с т а
ва м каж ем , а к о н е једет ге т е л о С и н а Ч о в е ч и је г а и н е п и је т е к р в и
њ е го в е , н ем ат е ж и в о т а у се б и (Јн. 6; 53), а када Господ каже ж и в о т ,
Он не мисли на биолошки живот, који већ поседујемо, него на живот
вечни. К о ј и је д е м о је т е л о и п и је м о ју к р в и м а ж и в о т в е ч н и (Јн. 6; 54).
К о год, дакле, не живи светотајинским животом, нема осећај за
живот, тј. за вечни живот и окончава тако што га пориче.

186
 2. Смрт

1. Заборав

Јонеско, француско - румунски драмски писац, био је 1972. позван

да отвори један музички фестивал у Аустрији. Он је тада, између
осталог, рекао:" Заборавили смо на основни проблем нашег битисања,
на проблем смрти. Коначан крај је удаљен из наше мисли, јер пред
собом имамо само непосредне циљеве... Н е знамо шта морамо да
чинимо нити куда треба да пођемо. Будући да је наша једина жеља да
наставимо да живимо, наш живот је постао такав да се не може
живети".
И заиста је тако. "Заборавили смо на основни проблем нашег
битисања” . Наши мозгови су постали надмени, наша машта такође.
Ми смо се узнели. Нисмо више укорењени у стварност, а то је смрт.
Нереални смо; живимо и размишљамо као да смрт не постоји!
Шта чекамо? Своју смрт! Сви, без изузетка, чак и млади. Нико
са животом није потписао уговор о његовом продужењу. Њ егов крај
је отворен и датум затварања нам није познат. Смрт, дакле, није
изненадан догађај, будући да је ишчекујемо!
Апсурдно је да људи, иако се непрестано суочавају са смрћу, иако
око њих други непрестано умиру, ни најмање не размишљају ни о
животу ни о смрти, јер су чврсто везани овоземаљским задовољ-
ствима. На тај начин, закопавају се њихови таланти, њихов интелект
и њихова логика. И Бог ће их због тога казнити.
Сви знају да ће умрети. Отуда следи да сви, истина, размишљају
о том е, али без претеране бриге јер нису стварно прихватили
чињеницу да ће умрети. Једна је ствар када мислите о томе како ћете
једног дана умрети, а сасвим друга када прихватите ту идеја. Доказ?
Ми такође знамо да ћемо умрети а ипак размишљамо и живимо као
да се то никада неће десити. Тако су наши животи извештачени.
-—-'Сећање на смрт доводи до тога да се и тела свога одрекнемо" (Св.
Јован Синајски, Лествица, Поука 17).
С друге стране, они који су уистину прихватили чињеницу да ће
једног дана умрети, потресени су до сржи свога бића. Св. Јован
Синајски (Лествичник) у вези са тим каже:
Нећу пропустити да ти саопштим и повест о једном безмолвнику
са горе Хорив. Он је раније стално живео у потпуном нехату, не
бринући се нимало за своју душу. Најзад се разболе и беше као мртав
у току једнога сата. Дошавши к себи, замоли све нас да се одмах
удаљимо од њега. И зазидавши врата на својој келији, проведе унутра
дванаест година, не проговоривши уопште ни са ким ни малу ни велику
реч, и не окусивши ништа друго до хлеба и воде. Само је седео и са
сжасом размишљао о ономе што виде у свом виђењу, не мењајући
уопште свој начин живота пред Господом. Стално ј е био као ван себе,
не престајући да тихо пролива вреле сузе. А када је требало да сконча,
ми развалисмо врата и уђосмо у његову келију. На многе наше молбе
ч\ ли смо од њега само то и ништа више: "Опростите! Ниједан човек

187
који је стекао сећање на смрт никада неће бити у стању да згреши"
("Лествица", 6. поука).
Неш то слично догодило се и византијском цару Исаку Првом
Комнину. Једног поподнева цар је изашао у шетњу. Н аоблачило се и
почела је да пада киша. Севале су муње и потражио је склониште.
Један гром је погодио земљу недалеко од њега. Т о га је потресло и
рекао је: "Био сам тако близу смрти! И шта сам могао да учиним за
своју душу? Ништа!" Вратио се у двор и абдицирао! Отишао је у
манастир и постао монах, манастирски вратар!
Истинска свест о смрти, дакле, потреса људе. Она их спушта на
земљу, чини од њих реалисте. Због тога нам св. Исак Сиријски својим
чистим, философским умом, каже: "Истински брижан и разборит
човек јесте онај ко је на прави начин схватио да долази крај садашњем
животу и жури да прекине са својим греховима и слабостима. Какво
су знање и разборитост већи од ових, него да неко науми да се одрекне
овог живота ради вечности, да не буде искварен грехом, да ниједан
од његових удова не буде унижен смрадом овоземаљских жеља и да
његова душа не буде оскрнављена привидним и спољашњим овозе-
маљским сластима" ("Евергетинос", 4. том, стр.325, 2).

2. З а ш т о је см рт ни час непознат ?

Нико не зна када ће умрети. Т о сазнање припада једино Богу, а

Бог, ако и када то жели, открива га Својим слугама. Та прикривеност
смртног часа је део Божијег провиђења. "Неки истражују и постав-
љају питање, зашто је Бог сакрио од нас тренутак смрти - када је
помисао на смрт толико благотворна за нас? Они, међутим, не знају
да Бог управо кроз то на чудесан начин извршава наше спасење, јер
ниједан човек коме би час смрти задуго унапред био познат не би
журио да прими крштење или да се посвети монашком животу: читав
свој живот проводио би у безакоњу, а крштењу и покајању приступио
би тек на самрти" (св. Јован Синајски, Лествица, поука 6).
Тајанственост која обавија смрт јесте део Божијег провиђења и
из следећег разлога: када би људи знали када ће умрети, умрли би и
пре него што им за то дође време! Њихов живот би, у ишчекивању
страшног смртног часа, био горак, горак као жуч. Неподношљив! У
тој мери неподношљив да је питање да ли би уопште испуњавали своје
верске обавезе.
Без обзира колико личност била снажна, без обзира колико
човек био свет, он нема снаге, нема "способности" да се суочи са
страхотом смрти без Божијег посредовања. А к о је Христос, Који је
Бог, устукнуо пред смрћу и прекинуо молитву да би затражио утеху
од Својих ученика, (в. Мт. 26; 40 - 41), шта у том случају може да
учини обичан човек, чак и у случају да је он, или она, светац? А шта
тек да кажемо за грешнике?

188
 3. Д а ли је с м р ш с л у ч а јн а ?

Следећи догађај десио се у Америци: један човек је одлучио да

се обеси на мосту на реци. Везао је конопац за ограду моста, ставио
омчу око врата и скочио. Док је падао, помислио је да би се нешто
могло догодити због чега се не би обесио па је прислонио пиштољ уз
главу и управио га ка слепоочници. Метак је, међутим, прошао кроз
чвор на омчи и пресекао конопац. Непосредно испод њега, површином
воде је клизио мали чамац у којије човек пао и био спасен! Н е п р о д а ју
.ш с е д в а в р а п ц а за је д а н н о в ч и ћ ? П а н и је д а н о д њ и х н е п а д н е н а з е м љ у
б е з О и а в а ш е га . А вам а ј е и к о с а н а Г л а ви с в а и з б р о ја н а . Н е б о ј т е се,
д а к л е : в и с т е б о љ и о д м н о г о в р а б а и а (Мт. 10; 29 - 32).
Христос је рекао: В а м а ј е и к о с а н а г л а в и с в а и з б р о ја н а
(М т. 10;
30). А к о нам је, дакле, на неки начин и сва коса на глави избројана,
ако је и то под Божијим надзором, онда то у далеко већој мери морају
бити дани нашег живота! А к о чак ни длака не падне са главе а да
Господ за то не зна и без Њ еговог допуштења, онда то мора бити
много истинитије када су у питању људи. Било шта да чини, Он то
чини разборито и расуђујући, иако је за нас већина Њ егових одлука
неразумљива. Управо то је, како каже прича, један ангео Господњи
рекао св. Јовану Милосрдном: "Тамо где је Бог ставио тачку, ти немој
стављати знак питања".
Поставља се, међутим, следеће питање: који су Божији разлози
за човекову смрт? Ми, на пример знамо да крштена новорођенчад,
сколико умру, одлазе у рај. Бог је, као свезнајући, свестан ко ће отићи
V пакао а ко у рај. Због чега онда допушта да одрасту они људи који
ће отићи у пакао; због чега онда они не умиру одмах, чим их крсте?
Због чега некога одмах пошаље у рај, узевши га као новорођенче,
док другима допушта да горе у паклу? Због чега неке узима (ново-
рођенчад), а неке оставља? Да ли код Бога постоје "привилеговани?"
Таква питања су сасвим логична и људска. Д отле допире наш
мозак, и никако даље од тога. Није у стању. Шта ми то захтевамо? Да
схватимо Божије разлоге? Ми не можемо у потпуности да схватимо
ни разлоге својих ближњих, па како мислимо да разумемо (разлоге)
Божије? А к о је чак и најбистрији ум апостола Павла, "уста Божијих",
био збуњен Божијим судовима, шта онда да чини наш ум? О д у б и н о
б о Г а т с т в а и п р е м у д р о с т и и р а з у м а Б о ж и је Г а ! К а к о су н е и с п и т и в и
с у д о в и Њ е г о в и и н е и с т р а ж и в и п у т е в и Њ е г о в и (Рим. 11; 33), јер
свемоћни Бог каже: М и с л и м о је н и с у в а ш е м и с л и , н и т и су в а ш и
п у т е в и м о ји п у т е в и , ве л и Г о с п о д ; н е г о к о л и к о су н е б е с а в и ш е о д з е м љ е
т о л и к о су п у т е в и м о ји в и ш и о д в а ш и х п у т е ва , и м и с л и м о је о д в а ш и х
м исли (Ис. 55; 8 -10).
Требало би, дакле, да и ми запевамо са химнографом:"У дубини
судова Твојих, Христе, у пуноћи премудрости Своје, сваком човеку
си утврдио свршетак живота, одредио му и време и начин" (Триод,
:утрење у суботу пред Месопусну недељу, 1. ода).
Божији разлози могу бити неразумљиви, али су они ипак чове-
кољубиви. У њима се садржи дубиначовекољубља. "Ти, јединиТвор-
че. који си у дубинама премудрости Своје све уредио из љубави према

189
 човечанству и свакоме подарио што је за њега најбољ е" (Триод,
задушна субота). Не само премудрошћу, него дубинама премудрости
и, осим тога, премудрошћу прожетом човекољубљем. "Свакоме си
подарио што је за њега н ајбољ е” . Свакоме, а не само некима! "Над
свим управља доброта Божија" (Василије Велики, 101. посланица).
Бог, дакле, свакога узима у најпогоднијем тренутку. Он је спалио
Содому и Гомору јер је видео да је у људима замрла и последња
искрица покајања. Да су живели дуже, било би им још теже у паклу а,
осим тога, зло би се на тај начин продужило. За њих је најкорисније
било да умру.
Свети Василије Велики о овоме учи: "Размисли сада о томе да је
Бог, Који нас је створио и удахнуо нам живот, свакој души доделио
посебан начин живота и за свакога одредио различит починак, јер је
за неке уредио да током дуго времена остану у телу, док се други, у
складу са тајинственим промишљањем Њ егове мудрости и правде,
брзо ослобађају телесних окова. Исто се дешава и онима који су
заробљени; неки дуго остају у тамници и бивају мучени, док друге
брзо ослобађају страдања. Тако се дешава и са душама. Н еке остају
живе дуже, неке краће, зависно од тога колико се свака од њих
удостоји јер Бог, који нас је створио у мудрости и дубини већој од оне
коју људски ум може досегнути, провиђа све што се тиче свакога од
нас" (Беседа о мученици Јулити).
М ного тога откривају нам и сведочења мученика. Тако је, на
пример, Бог спасао св. Елефтерија многих страшних мука: ужареног
кревета, усијаних решетака, прокључале смоле, бакарне пећи, про-
ждрљивих лавова. На крају је св. Елефтерију одсечена глава. Бог је
могао зауставити џелата и св. Елефтерије не би био посечен, исто
као што је, на пример, зауставио прождрљиве лавове. Његова недо-
кучива премудрост је, међутим, сматрала да је то био најприкладнији
начин да светитељ напусти овај свет. " У дубинама Твоје неизрециве
премудрости свим људима си поставио границу живота и провиђаш
будућност, и Своје верне слуге водиш обитавању у вечном ж ивоту”
(М олебан, 8. глас).

3. Насилна смрт

1. О т п у ш т а њ е Грехова

У св. Еванђељу описује се следећи догађај: У т о п а к в р е м е д о -

ђ о ш е н е к и и к а за ш е м у за Г а л и л е јц е ч и ју к р в П и л а т п о м е ш а са ж р т -
ва м а њ и х о в и м . И о д г о в а р а ју ћ и И с у с р е ч е и м : М и с л и т е л и д а су т и
Г а л и л е јц и б и л и Г р е ш н и ји о д св и ју Г а л и л е ја и а кад су т а к о п о с т р а д а л и ?
Н и с у , к а ж е м вам , н е Г о а к о се н е п о к а је т е с в и ћ е т е т а к о и зГ и н у т и .
И л и о н и х о с а м н а е с т ш т о н а њ и х п а д е к у л а у С и л о а м у и п о б и их,
м и с л и т е л и д а су о н и к р и в љ и б и л и о д с в и ју љ у д и ш т о ж и в е у Ј е р у -
с а л и м у ? Н и с у , к а ж е м вам, н е Г о а к о се н е п о к а је т е , с в и ћ е т е т а к о
и з Г и н у п ш (ЈЈк. 13; 1 - 5).

190
 Постоји много скривених значења у овим речима Господњим.
Ми ћемо се ограничити на следеће:Лко се н е п о к а је т е , с в и ћ е т е т а к о
и з ги н у т ш (ст. 3 и 5). Господ је сасвим категоричан: С в и ћ е т е т а к о
и з г и н у т и . Не, дакле, само неки, него сви. Без изузетка. Т о је за свакога
обавезујуће: С в и .
Господ нема никакав посебан разлог да би се обрачунавао са
неким грешником и како би осетио задовољство због његове трагичне
смрти. Он се не свети, не тражи задовољење, јер у њему нема мржње.
Господ није као људи који су, када се са неким обрачунавају, срећни
када се тој особи догоди нешто лош е, будући да у њима постоји
мржња. Господ је у целости Љубав.
Када Он, дакле каже, с в и ћ е т е т а к о и з г и н у т и , Он то каже из
љубави, јер к о г а љ у б и Г о с п о д о н о Г а ка ра , и к а о о т а и с и н а к о ји м у је
м и о (Приче Сол. 3; 12). Управо због тога што воли човечанство, Он
и каже с в и ћ е т е т а к о и зГ и н у т и .
Господ овде повезује непокајање са насилном смрћу. Тиме
показује да у извесној мери насилна смрт замењује покајање. Као
је Господ рекао: А к о ј е т в о ја н а м ера д а о д е ш у п а к а о , ја ћ у н а ћ и н а ч и н ^ )
д а т е о д в е д е м у р а ј; а к о с и н а м е р и о д а с и ђ е ш д о п а к л е н и х д у б и н а ,
Будући да Г о с п о д
н а ћ и ћ у н а ч и н а д а о б е з б е д и м д а се т о н е д о Г о д и .
(1. Тим. 2; 4) и да свим људима жели добро,
х о ћ е д а се с в и љ у д и с п а с у
Он стога категорично изјављује с в и ћ е т е т а к о и з Г и н у т и .
У житијима светих је забележ ено да су четири свештеника
пож елела да живе као монаси у пустињи. Поставили су себи као циљ
да и на небу буду заједно као што су то били и на земљи. Двојица су
умрла и њихове душе су отишле у рај. Једног дана, један од двојице
браће пошао је у град да би обавио неке послове и ту се препустио
разврату! Ђаво је у њему изазвао немир и помрачио његове мисли,
не допустивши му да се врати на место свог покајања. Он се, међутим,
напокон вратио назад, а пратиле су га душе двојице његове браће
које су биле у рају. М огле су рећи да је за њега било тешко да се
покаје. М олили су Бога да њихов брат који је сагрешио умре насилном
смрћу како би његов грех био опроштен, а он био са њима у рају. Бог
је чуо њихове молитве. Послао је прождрљивог лава да га растргне
на комаде. Другом брату, међутим, који је обитавао у пустињи, Бог
рече за његову невољу. Када је зачуо режање лава, постао је веома
узнемирен. Његов брат је био у опасности! Истог часаје пао на колена
и преклињао Господа да избави његовог брата, и гле: тројица браће
молила су се за свог брата. Двојица су преклињала Бога да га лав
растргне на комаде а један за то да буде избављен. Шта да учини лав?
Појурио је према брату, насрнуо на њега и скочио да растргне његове
удове. Онда је изненада учинио необичан заокрет и нестао. Бог је
чуо молитве оног брата који је још увек био жив. Будући да су она
двојица браће умрла, он би остао сам на земљи, без икакве утехе, док
су они у рају већ имали утеху самог раја ("Евергетинос", 3. том, стр.
504-5).
Тако су се душе у рају молиле да њихов брат умре насилном
смрћу и Бог је био потпуно вољан да услиши њихову молбу. Закључак

191
је да насилна смрт очишћује душу. Њ оме се постиже опроштај греха.
Као што је случај и са болешћу (в. 1. Кор. 11; 32). Има извесне истине
у изреци У б и ј м е д а б и х о т и ш а о у р а ј.

2. Н а си л н а см рт и праведници

М и с л и т е л и д а су т и Г а л и л е ји и б и л и Г р е ш н и ји о д с в и ју Г а л и -
(Лк. 13; 2 - 3).
л е ја ц а к а д су т а к о п о с т р а д а л и ? Н и с у , к а ж ем вам ...
Нису, дакле, грешници једини који умиру насилном смрћу него и
праведници ("Евергетинос", 3. том, стр. 233 -243).

а) О праш т ш њ е Грехова

Мученичка смрт брише грехове. И праведници, као људи, чине

грешке. З бог тога Бог допушта њихову насилну смрт. Бог је казнио
пророка јер је прекршио Њ егову заповест. Заклао га је лав и он се
није вратио у земљу својих отаца. Лав га је, међутим, само заклао,
али га није растргао! Т е л о је леж ало на путу и чували су га пророков
магарац и лав! Тако је пророк насилном смрћу искупио свој грех (в. 1.
Цар. 13). Сличан упечатљив догађај забележен је и у "Евергетиносу":
у пустињи поред Никополиса живео је неки монах. О њему се бринуо
мирјанин и једног дана нашао је монахово тело које је хијена растргла
на комаде. М олио се Богу да дозна зашто се то десило. Бог му је
одговорио кроз једног ангела: "Овај отш елникје, будући само човек,
чинио мање грешке и зато је Господ допустио да овде буде кажњен
трагичном смрћу, како би се у будућем животу пред лицем Божијим
појавио потпуно чист" ("Евергетинос", 4. том, стр. 560).

б) Р а д и веће п о н а ст и

Св. Јован Златоусти каже да је већина оних који су блистали

врлином пострадала мученичком смрћу: праведни А в ељ , св. Јован
Крститељ, св. Стефан Првомученик и многи други. Њ их је Б ог још
више прославио мученичком смрћу и добили су још блиставије круне.

3. С ам оубист ва

Црква не сахрањује самоубице.

Да ли је уопште могуће да Црква не учини нешто што би било
од користи њеном стаду? Зар је уопште могуће да она не жели спасење
својих чланова? Наравно да није. Управо је због тога Она Сама
одредила да није у интересу оних који почине самоубиство нити да
буду погребени, нити да се за њих врше помени.
Из истог разлога Црква током свете проскомидије не треба да
помиње ни оне који су грешни и на демонски начин истрајавају у греху
(Сабрана дела Симеона Солунског). Зато се св. ЈЈитургија служи за
о н е к о ји ж и в е у н е в и н о ст ш и ч а с н и м ж и в о т ш м ( Молитва Приношења).
Како самоубице такође умиру грехом и у греху, и они су не-
достојни да се Црква за њих моли.

192
 Заиста је страшно да човек, ремек - дело стварања и цар природе,
буде сахрањен као животиња. А к о ми осећамо сажаљење, зар га не
осећа и Бог Који је Отац и Човекољубац? Зар Он није узнемирен?
Зар Он не показује самилост према Својој творевини која је крајње
понижена? Одговор ћемо наћи у следећем случају:
Свети Пахомије је једном забранио да буде погребен неки монах
који је живео у непослушности. Рођаци тог монаха су били увређени,
али им је просветљени свети Пахомије, између осталог, рекао: "Оним
што ви сматрате исказивањем почасти преминулом само бисте уве-
ћали његову загробну несрећу; ја сам, међутим, наредивши да његов
леш буде презрен и понижен, покушао да га делимично одбраним
пред лицем непогрешивог Судије и да му мало олакшам. Зато се нисам
бринуо за тело него за вечну душу... Бог, који је извор доброте, за
свакога тражи прилику и разлог како би на нас излио и понудио нам
богатство Своје преобилне доброте и да би нам опростио грехе, не
само у садашњем, него и у будућем животу" ("Е вергетинос” , 4. том,
стр. 556 -57).
Због тог ниподаштавања, када се чини да је човек сахрањен као
пас, Праведни Судија ће утешити његову душу. Према свима, који су
се утопили у мору, које су растргле дивље звери, који су изгубљени у
ратовима и далеко од својих ближњих, који су остали без црквених
молитава, чија је судбина непозната, биће, због тог презира, показано
милосрђе и добиће утеху од Праведног Судије.
Многи од блажених и светих људи који су водили духовну борбу
и били обдарени божанским озарењем (просветлењем), "прижељки-
вали" су такво ниподаштавање. Захтевали су да не буду погребени
него презрени и одбачени као животиње!
Св. Јован Синајски (Лествичник) велича оне монахе који свог
игумана моле да не буду сахрањени као људи, него да буду бачени
дивљим зверима или у речну бујицу, као што се бацају неразумне
животиње. "Светилник расуђивања (тј. игуман) би то често и усли-
шио, заповедивши да их изнесу без икаквог опела или почасти" (" Лес-
твица", 5. поука). Св. Арсеније је рекао својим ученицима да му вежу
конопац око ногу и да га одвуку низ планину. Још један свети монах
је. од монаха који је живео уз њега, захтевао да, чим умре, узме његово
тело и баци га у пустињу како би га појеле дивље звери и птице, јер се
осећао недостојним погреба. Тај други монах учини како му је и
наређено а онда му се, након три дана, јавио покојник и р ек а о:"Брате,
молим се да ти Бог буде милостив као што си ти био према мени.
Веруј ми да је Бог био врло милосрдан према мени због ниподашта-
вања мога тела које је леж ало непогребено. Бог ми је рекао: Ево,
због твог великог понижења, одредио сам да будеш уз св. Антонија"
( "Евергетинос", 4. том, стр. 551 - 562).
Вратимо се богомудримречима св. Пахомија: "Бог, који је извор
доброте, за свакога тражи прилику и разлог како би на нас излио и
понудио нам богатство Своје преобилне доброте и да би нам опростио
грехе, не само у садашњем, него и у будућем животу".

193
 4. Разлучење душе

1. Ш т а је душ а?

Најразумљивије одређење душе могло би бити: "човеково уну-

трашње делањ е", а оно се даље дели на разум, који обухвата интелект
и имагинацију, тежње, које садрже ж еље свих врста, и страсти, а то
су необуздана осећања, бес, мржња и њима слична. Пре (човековог)
пада, и разум, и тежње, и страсти, били су усмерени према Богу. Свуда
и увек, Бог је био средиште. Након пада, усмерења су се променила и
била управљена према греху. Овоземаљска борба човечанства састоји
се у томе да Богу врати и поново понуди сва три дела душе.
А с т в о р и Г о с п о д Б о г човек а од праха зе м а љ ск о га и дуну му у
(Пост. 2; 7). Зачуђујуће!
н о с ду х ж и вот н и , и п ост а ч о в е к д у ш а ж ива
Душа је дах Божији. Ми унутар себе имамо нешто од Бога. Тајинство.
Јер је и Бог тајинство. Надмоћ. Јер је Бог свемоћан. Поседујемо
богатство сила, запрепашћујућих снага, поседујемо дива који се назива
душа!
Душа је нешто од Бога. Бог је човекољубив и праведан. У свакој
души, дакле, постоји заметак човекољубља и праведности. Старица
улази у аутобус и неко јој уступа место. Т о не представља савршен-
ство, али то значи да смо ипак људи а не животиње, да имамо душу.
Чак и најнеправеднији воле правду, без обзира да ли јој теже или не.
Чак и највећи злотвори воле добро. Због заметака добра у њиховим
душама.
Душа не поседује само ове особине, међу којима су и неке које
могу поседовати и животиње. Душа поседује и нешто неупоредиво
узвишеније. Т о су духовне особине. Када се очисти од грехова и
страсти, када постане чиста, она далеко види. Она види ствари које
нису само вештаствене него и духовне. Св. Антоније Велики, који је
био искусан у тим питањима, каже: "Верујем да она, када је сасвим
очишћена и када се налази у својој правој природи, може задобити
јасније виђење и видети више и даље него демони, јер има Господа
који јој отвара очи". Исто то, али са више аналитичности, каже и св.
ава Исак Сиријски (67. беседа). Због тога је св. Антоније видео како
се душа блаженог Амуна узноси на небо иако је од њега био удаљен
растојањем од две седмице хода.
.Ми. дакле, у себи поседујемо нешто величанствено. Дива. Тај
див је, међутим, опијен. Спава, хрче. Дали смо му јакхипнотик и он је
запао у дубок сан. Равнодушност, немар, непажња и изнад свега грех,
престављају јаке наркотике за душу.

2. К а д а душ а одлази

а) С вест

Св. Јован Дамаскин пише: "Са последњим дахом, људска дела

се одмеравају као натеразијама". Свако, дакле,козанемари да одржи
заповести Божије или ко се не буде усрдно борио за духовне ствари,

194
не може поднети страшну несрећу, "он ће у часу своје смрти осећати
неподношљив бол" (св. Марко Подвижник).
Ми то сада не разумемо, па чак и сумњамо у то, јер немамо
искуство смрти. А ипак, искуство смрти ће доћи! "Љ уди ће тада заиста
спознати да је овај свет лажан и варљив" (ава Исак Сиријски). И
покајаће се! Александар Велики је, лежећи на самрти, захтевао да га
сахране са једном руком изван ковчега као доказ да ништа није понео
са овог света. Напустио га је празних руку и ништа са собом није
однео. Исто су осећали чак и Џорџ М. Пулман (амерички богаташ,
проналазач железничког вагона, по њему названог Пулманов вагон),
Брежњев, Мао - Ц е Тунг и многи други.

б ) Б о л душ е

Душа гостује у телу. Она га напушта противно својој вољи, силом

се одваја од њега (О п ело), јер не може више да остане у њему због
слабости тела. Зашто се душа "силом од тела одваја?" Зар она не
одлази на небо, зар не одлази Богу? Зар не би требало да је задовољна
због тога? Душа воли, осећа бол, састрадава. Она састрадава са телом
које воли и у коме је тако дуго била гост. Као брачни пар, најскладнији
брачни пар. "Јер душа природно има тако нежну везу са својим
сопственим телом да га никада не би добровољно напустила" (св.
Г ригорије Палама).
Због тога је час исхођења душе из тела врло потресан. Он је
болан не само због тога што се (душа) опрашта са својим обита-
валиштем, са својим домом, својим ближњима, својим сродницима,
он је превасходно болан због тога што се она опрашта са својим телом
које, природно, воли више од свега. Тај тренутак је изузетно страшан
за душу. "Авај мени, какву борбу има душа када се одваја од тела"
(О пело). Колико онатадапати! З б о гтога химнограф каже: "Заиста
је страшна тајна смрти! како се душа силом од тела одваја, најпри-
роднији савез по уређењу и сједињењу - раскида се по Божијој вољи"
I Опело, стихира, глас 4.). Речи Цркве нипошто нису преувеличавање.
Не само "страшна", нити "најстрашнија" него "заиста страшна", јер
се та веза раскида по Божијој вољи. Другачије речено, "пресеца се
надвоје", "одлепљује се од тела". И будући да се раздваја, она пати
као жена у порођајним мукама (преп. Никита Стифат). "Како да
објасним бол и патњу коју осећам док ми се душа одваја од тела!
Упоредила бих те болове са бацањем живог и нагог у ватру, који се,
у опекотинама, превија у боловима и све више и више бива мучен док
се душа не разлучи од тела. Толико је горка смрт, дете", рекла је
душа преминуле Т еод ор е монаху Григорију (М он а х Григорије,
Тајинство смрти", стр. 6 у грчком тексту).
Будући да је тај тренутак толико болан, души је у то време
потребна утеха. Неко ко ће се наћи ту да подели бол. Због тога је
Господ био милостив према немарном монаху, јер се у часу његове
смрти нико није нашао крај њега да га оплакује ("Евергетинос", 1.
том, стр. 189).

195
 Господ је доживео мучење смрти, осетио је тај бол и молио се!
Он је, међутим, прекинуо Своју молитву и притрчао ученицима: И
д о ш а в ш и у ч е н и ц и м а н а ђ е и х гд е сп а ва ју , и р е ч е П е т р у : З а р н е м о г о с т е
(Мт. 26; 40).
је д а н ч а с п р о б д е т и са м н о м
Црква има посебну службу за потресне тренутке умирања: "Ти,
Господе и Боже, приклони своје ухо к мени, Твом грешном и не-
достојном слуги, у овом часу и ослободи слугу (или слушкињу) Свога
овог неподношљивог бола и ове дуготрајне горке болести" (М о-
лепствије при разлучењу душе).

в. Н е о б и ч н а с т в а р

Будући да је смрт тако страшна, бојазан је сасвим природна. Због

тога је и Христос био ужаснут: "Христос се плаши смрти али не дрхти,
да јасно испољисвојства две природе" (св. Јован Синајски,"Лествица",
6. поука). Како се, међутим, дешавало да свети мученици, на пример
св. првомученик Стефан и бројни мученици и светитељи, исто као и
многи хришћани - мирјани, суочивши се са смрћу, нису показивали ни
ту природну бојазан? Зар то није камен спотицања? Бог се плаши,
док се људи не плаше?
Будући да је смрт тако страшна, она је "Ахилова пета" за душу
хришћанина! Ђаво жељно ишчекује своје време за овај тренутак.
"Змија која клизи по земљи увек следи наше пете, односно, разматра
како да нам нашкоди у часу наше смрти" (св. Касијан). Он покушава
да изазове забуну, помраченост, очајање, безнађе и безверје у души:
Б о ж е м о ј, Б о ж е м о ј, з а ш т о с и м е о с т а в и о ? (Мк. 15; 34), узвикнуо је
Господ умирући. Милосрдни Бог не оставља, међутим, Своје слуге у
том најтежем часу. Он их не оставља да се сами боре са ужасима
смрти нити са страшним демоном. Он им шаље свој последњи ово-
земаљски дар. Он их обавија Својом благодаћу тако да не осете чак
ни ону природну бојазан коју је осетио Христос ("Евергетинос", 1.
том, 7. прича).
Господ, наравно, није обавезан да то учини. Он често допушта
да Њ егове слуге, ради њиховог добра, осете бојазанистрах од смрти.
Ради опраштања њихових преступа и ради њихове веће славе. Св.
Григорије Двојеслов каже: "Дешава се да душе праведних, када се
разлучују од тела, осећају претеран страх од смрти и бивају ужаснуте.
Посебно су ми то казивали за једног човека. Када му се приближио
смртни час, почео је да се плаши и постао врло бојажљив. Након своје
смрти он се, међутим, појавио пред својим ученицима у чистој белој
одежди и показао им славу у којој обитава. Отуда закључујемо да
страх од смрти и бол који се услед тога рађа у срцу очишћује мање
преступе које је, као човек, вероватно починио" ("Евергетинос", 3.
том, стр. 237).
А к о дакле видимо нечије посмртне остатке са лицем на коме су
утиснути бол, страх и збуњеност, не треба да изводимо закључак да
је преминули био грешник. Он се једноставно борио са смрћу! Т у се
догодило оно о чему говори Псалмопојац: С р ц е ј е м о је у з д р х т ш л о у

196
м ен и , и с ш р а х с м р и ш и о и а д е м е ; с ш р а х и ш р е и е ш д о ђ е н а м е, и г р о з а
п одузе м е (Пс. 55; 4 - 5).

г) Д ем они

Б ол душе није једино што смрт чини страшном. Постоји још

нешто, исто тако застрашујуће! Т о је поглед демона. Демони нападају
душу како би је шчепали. А поглед демона је језив! Још више када
вам нападају душу да би је приграбили. Због тога се Црква непрестано
моли:
" А сада, Господе, нека ме закрили Твоја рука и нека се на мене
спусти милост Твоја, јер моја душа дрхти и болна је због разлучења
са овим убогим и оскрнављеним телом. Нека не сусретне злобне
наговараче противника и нека је не ометају моји греси почињени у
овом свету, у знању и незнању. Буди милостив према мени, Господару
и нека моја душа не гледа мрачна и тамна обличја злих демона"
(суботња полуноћница), док током вечерње службе каж е:" У смртном
часу брижно се постарај за моју несрећну душу, удаљујући од ње
мрачна обличја злих духова".
У "Евергетиносу" (1,том, стр. 125 -128) су описана три потресна
догађаја која показују како демони у јаросном гневу нападају душу
да би је приграбили управо у тренутку њеног разлучења са телом.
Тај тренутак је од пресудног значаја за душу. Њ ој је потребна
наша помоћ, она преклиње за помоћ. За какву помоћ? За молитву,
јер је Господ рекао: О в а ј се р о д н и ч и м н е м о ж е и с т е р а т и д о м о л и т в о м
и п о с т о м (Мк. 9; 26). Нашом молитвом можемо спасти душу! Монах
Козма је у часу своје смрти исповедио сабраћи: "Н е знам хоћете ли
ме ви напустити и хоће ли ме они (демони) надвладати" (Минеј за
октобар, 5. синаксар за овај месец, када се помиње страшно и душе-
корисно виђење Козме Монаха). "Ова змија ме не може сасвим про-
ждерати због вашег присуства", рекао је један немаран слуга Божији
монасима који су се молили за њега у тренутку разлучења његове
душе од тела. А на крају, "Браћо моја, захвалите Богу јер нестаде
з.мија која хтеде да ме шчепа и растргне на комаде, јер због ваших
молитава није моглаовде да остане" ("Евергетинос", 1. том, стр. 126).
Бог је исти. Непроменљив. Човекољубив. Постојаних особина.
Те ствари нису се дешавале само тада, оне се дешавају и сада. Свима
који Га призивају. Извесни г. Г. К. је у вези са тим недавно саопштио
следеће: "На дан 17. 8. 1986, у два часа после поноћи, умрла је моја
мајка. Била је стара и доживела је мождани удар. Пре него што је
издахнула, почела је да дрхти као риба на сувом. Нисмо могли да је
обуздамо. Прибегли смо молитви и почели да читамо М олебни канон
Пресветој Богородици. Чим је Канон започео, она се примирила. Уда-
хнула је још три пута и мирно предала душу".

197
 5. Молепствија при разлучењу душе од тела

1. П р и п р е м а

Ми смо још увек задржали добар обичај купања покојниковог

тела и њиховог улепшавања, као да преминули одлази на неко зва-
нично путовање.
Т о купање покојника одвија се, међутим, по посебном реду. Он
се осењује крсним знаком. Т е ло се затим помазује, или уљем из олтар-
ског кандила или оним из св. тајне Јелеосвећења које се некада по-
себно припремало за покојнике. "И з тог разлога, дакле, сунђер на-
тапају водом и праве крсни знак на челу, очима, устима и грудима,
коленима и рукама; затим помазују покојника и уље, које су некада
користили атлети, наговештава да се покојник борио одважно и у
страху Божијем и да жели да се удостоји Божије самилости и светле
радости Божанског светла" (Сабрана дела Симеона Солунског, стр.
309).
П осле тога, покојник се облачи у нову одећу: " Нови покров, нова
одежда непропадљивости коју ће преузети" (св. Јован Златоусти).
Када, међутим, умре свештеник, облачи се у комплетно свештеничко
одејаније, сагласно црквеном уставу. Његова десна рука благосиља,
на груди се ставља Еванђеље, док се лице прекрива "аером" ("воз-
духом", покровцем којим се после проскомидије прекривају св. Дарови
на дискосу и у путиру, прим. прев), истим платном којим се прекрива
и Т е л о Господње, као да Црква жели да каже да је лице свештеника
исто толико свето као и св. Причешће. Рођаци носе црну одећу, цр-
нину. У Александрији, скитски монаси, када умре неки од њихове
сабраће, не носе црне одежде него беле, као знак победе преминулог
сабрата над три непријатеља: светом, телом и ђаволом.
Када је Пресвета Мајка Божија напустила овај свет, сабрали су
се апостоли из свих крајева васељене. Они су на облацима чудесно
пренети до Јерусалима, у дом Мајке Божије. Отпочинула је Мајка
Учитеља светих апостола и требало је да Њеном погребу присуствују
пријатељи и познаници Господњи. Т о нам казује да је наша обавеза и
дужност као хришћана да нашу браћу, када напусте овај свет, пратимо
од куће до цркве и од цркве до гроба, дајући им последње целивање и
преклињући Бога да им опрости грехове. _

2. С п р о в о д

Црква одаје почаст преминулом, као и грађанство када нечему

присуствује у великом броју. Погреб је указивање почасти покојнику.
Највеће почасти у овом свету. Када се још окупи толико људи? Када
још Црква указује толику почаст? Приликом св. крштења, свештеник
човека дочекује у Цркви. Исто се дешава и приликом венчања. А ли ,
приликом погреба, свештеник не чека да покојник буде донет у цркву
него долази у његов дом и заједно одлазе у цркву. Са тамјаном. Са
рипидама. Са свећама, док се путем према цркви пева ангелска химна:
Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас! Као што

198
се дешава и на Велики петак када се плаштаница у поворци проноси
кроз улице." Покојника испраћамо са псалмима и химнама, исказујући
захвалност Христу због његове смрти... Миро, уље, помоћ на путу,
тамјан и свеће; ослобођени од таме, они одлазе у истинску светлост"
(св. Јован Златоусти).

3. У и р к в и

Покојник сада лежи у средишту цркве и пева се опело. Ова

служба усредсређена је на испразност живота и на усрдно преклињање
које Црква упућује милосрдном Богу да покојнику опрости грехове.
Погледи скупа уперени су на покојника. Чим је душа напустила тело,
оно је постало укочено и вратило се у свој првобитни облик, истог
часајепостало б л а т о ."Духнапустиобиталиш те,блатопоцрне,сасуд
се разби, безгласан, неосетљив, мртав, непокретан", док се у другим
стиховима каже: "Очи ишчилеше, ноге се свезаше, руке замреше, и
слух сњима, језик умуче, гробу се предају" (О пело над хришћанином).
"П о љ е богато травом користи свим овцама. А учење о смрти и
сећање на смрт још више одговара свим духовним овцама и може да
излечи сваку духовну болест" (св. Јован Лествичник, "Поука пасти-
ру"). А к о је и само сећање на смрт у тој мери душекорисно, колико
тек мора бити корисно гледање смрти! Без обзира на то колико је
човек снажан, он, у већој или мањој мери, доживљава потрес и смањују
се, па чак бивају и отопљени громадни ледени брегови. Нека прочитају
све књиге на свету, а то је истински океан, у њима ће ипак остати
једна кап. У том тренутку, међутим, та капје за душу океан. Свако се
размеће својом будућношћу. Својим окончањем, својом каријером.
Овде се сви "смрзавају". Њихова крила се подсецају. Ово је њихов
живот. Ово су њихове радости! Ово су њихова уживања!

4. У Гробу

Т е л о почившег се полаже у гроб, гледајући према истоку, да би

од тог доба ишчекивало Господа Који ће се вратити да "с у д и ж и в и м а
и м р т в и м а ". "Када се посмртни остаци положе у гроб, по њима се
крстолико излива уље, како су предали апостоли а Дионисије пише
дд приликом погреба почивши мора бити помазан. Као што приликом
крштења постоје уљ е и вода, тако их и на крају на исти начин треба
донети онима који су живели у вери и побожности... сви који су при-
сутн и треба да начине дванаест поклона пред Господом ради отпу-
штања грехова преминулом... затим сви долазе, погружени у мисли и
забринути, размишљајући о чињеници да ће се то исто десити свакоме
од њих" (Сабрана дела св. Симеона Солунског).

5. Ук а зи ва њ е почаст и т елу

Леш више није личност јер је мртав. Оно, дакле, што се сахрањује
није више та и та личност, него њен леш, њено мртво тело. Леш, мртва
твар. дрво, камен, све је то једно исто!

199
 Црква, међутим, поштује тело као да је жива особа! Она га кади,
ми га целивамо. Управо због тога јер је и оно саучествовало у врлини.

6. С вечан спровод

А у м р е и б о Г а т а ш и с а х р а н и ш е Га (Лк. 16; 23). Будући да је умро,

само се по себи разуме да је био сахрањен. А ли , зашто св. Еванђеље
посебно наглашава "с а х р а н и ш е Г а ? " Он је био богат, па је и сахрањен
онако како се сахрањују богаташи. У з почасти и славу. Величанствен
погреб. Било је то, међутим, штетно за његову душу. А к о је икада и
учинио неко добро у животу, био је за њега награђен величанственим
погребом. Да је његова сахрана била скромна, не би изгубио своју
награду! Он би, у ствари, добио двоструку награду. Најпре би био
награђен за добро које је учинио, а затим и због понижавања тела!
"Пажљиво слушај. Тај безбожни човек учинио је једно незнатно добро
дело током живота и Господ је дозволио да овом величанственом и
раскошном сахраном ужива у њему, тако да у будућем животу неће
имати нимало спокоја" објаснио је ангео Господњи једном мирјанину
који се саблазнио величанственим погребом неког безбожног бога-
таша ("Евергетинос", 4. том, стр. 560). Због тога монахе сахрањују
врло једноставно, оскудно, скромно, са камилавком пребаченом преко
лица. Њихове посмртне остатке не полажу у ковчеге, док су им гро-
бови врло једноставни, са дрвеним крстом. Вредело би овде поменути
одређене податке. Т е ло монаха не постаје мртвачки укочено нити се
хлади. Оно остаје топло и гипко као што је било и за живота, и то
има символично значење. Монаштво је подвижничка борба, прела-
зак из пропадљивости у непропадљивост и као "знак" свега тога, Го •
спод чини да тела монаха и после смрти остану онаква каква су била
и током живота.

7. П лач

Растанак је мучење. Хришћани из Ефеса су неутешно плакали

растајући се са апостолом Павлом: И н а с п ш д е в е л и к и п л а ч с в и ју и
Г р л е ћ и П а в л а ц е л и в а х у Га, о с о б и т о р а с т у ж е н и з б о г р е ч и к о је је к а з а о
(Д ела ап. 20; 37 - 38).
да о н и неће ви дет и лица њ еГова
Св. апостол Павле је писао хришћанима у Солуну колико му
недостају и силно ж елео да их види:А м и, б р а ћ о , о д в о ји в ш и се о д в а с
за н е к о вр ем е, л и ц е м , а н е ср ц е м , ј о ш в и ш е с в е л и к о м ж е љ о м н а с т о -
ја с м о д а в и д и м о л и ц е в а ш е (1. Сол. 2; 17). Да би се утешио, а да би
утешио и Солуњане, послао им је апостола Тимотеја (в. 1. Сол. 3; 2).
Сам св. Павле је отишао у Троаду да проповеда, али то није
учинио јер тамо није затекао апостола Титуса. Био је ражалошћен.
Ж а л о с т с р ц а п о д р и в а ч о в е к о в у сн а Г у (Прем. Сир. 38; 18). Он није
био расположен да проповеда. Ко? Онај који је све претрпео ради
Христа. Затим је отишао у Македонију: А к а д д о ђ о х у Т р о а д у р а д и
е в а н ђ е љ а Х р и с т о в о Г и п о ш т о м и се о т в о р и ш е в р а т а у Г о с п о д у , н е
и м а д о х м и р а н е н а ш а в ш и Т и т а б р а т а св о је Г а , н е Г о о п р о с т и в ш и се с
(2. Кор. 12-13). Нико не може избећи бол
њ и м а и з и ђ о х у М а к е д о н и ју
због растанка, ма колико човек био свет!
200
 Уколико нас толико погађа привремени растанак, онда нам
утолико теже мора пасти вечни растанак који наступа са смрћу. Због
тога су жалост и бол неизбежни. Т о су "н е и з б е ж н е с т р а с т и А тамо
где су туга, бол и уздаси, следе и јецаји.
Са психолошке тачке гледишта, плач је неопходан. Туга се ума-
њује, претвара се у сузе. Она напушта човека који тако налази олак-
шање. Зато је најбоља утеха за оне који осећају бол, ожалошћени су
или су доживели губитак - оставити их да плачу. Они то избацују из
својих груди. Када су спречени у томе, бивају психолошки повређени.
Бивају сломљени, у њима нараста туга и узрокује бројне опасности.
А к о мајка не плаче када изгуби дете, када ће плакати? А к о човек не
плаче када изгуби брата, када ће плакати?
Дозволимо да је тако. А ли , ми смо хришћани! Нама не доликује
да плачемо. Т о је сасвим тачно. Ми смо хришћани, али смо исто тако
и људи, а не камење! С и н е м о ј ! П р о л и в а ј с у з е н а д у м р л и м и, к а о о н а ј
к о м н о г о п а т и , п о ч н и д а п л а ч е ш ... Н е к а и ш о је ж а љ е њ е б у д е Г о р к о , а
п ч в о ји је и а ји у с р д н и . Н е к а т в о ја ж а л о с т за њ и м , п р е м а њ е г о в о м
д о ст ш ја н сп л ву , п о т р а је д а н и л и д в а , к а к о б и и з б е г а о о с у д е , а плада се
\ т е и ш о д ж а л о с т и (Прем. Сир. 38; 16 - 17). Марија, сестра мртвог
човека, оплакивала је губитак Лазара: О н д а И с у с , к а д а ј е в и д е Где
п л а ч е и Где п л а ч у Ј у д е ји и к о ји д о ђ о ш е с њ о м , п о т р е с е се у д у х у и сам
се у з б у д и (Јн. 11; 33). Пошавши ка Лазаревом гробу, Он је поново
заплакао: А И с у с се о п е т п оп л р есе у с е б и и д о ђ е н а Г р о б (Јн. 11; 38).
Црквена химнографија представља како Пресвета Богородица
оплакује смрт Господа: Н е п л а ч и за м н о м , М а јк о , Г л е д а ју ћ и у Г р о б
(вечерња на Велику суботу, 9. ода). Велики јерарх наше Цркве, св.
Василије Велики, оплакивао је смрт своје вољене мајке. Ово је он
сам записао: "Сада сам због својих грехова изгубио и њу, једину утеху
коју сам у животу имао. Немојте ми се смејати због јадиковања и
што се у овим годинама осећам као сироче, него ми опростите што
немам снаге да лако поднесем растанак од душе којој нема сличне
међу овима који су овде остали" (Писмо Јевсевију Самосатском). А
када је чуо за смрт неког детета, такође је плакао и јецао (5. писмо).
Опело не спречава хришћане да плачу, напротив, њиме се плач
у потпуности оправдава: 'Тледајући ме где лежим безгласан и без-
дахан, плачите нада мном браћо и пријатељи, сродници и познаници”
1 није случајно да је химнограф те речи приписао почившем; сузе
сродника су утеха за душу преминулог - "Евергетинос", 1. том, стр.
189). Све ово је довољно да нам укаже да сузе нису доказ неверја
него. једноставно, нешто људско, због чега их Црква и подржава, јер
:е немогуће да се људи не ражалосте.
Једно објашњење.
Ми треба да плачемо, али онако како је Христос плакао пред
Лазаром, како је Мајка Божија нлакала пред мртвим Христом. Као
апостол Павле. Као Василије Велики, као сви светитељи, односно,
тако да се не гневимо на Бога, јер је то смртни грех. Треба да плачемо
тл уверењем да су се наш брат или сестра са земље преселили на Небо,
а не. дакле/шо о н и к о ји н е м а ју н а д е (\ . Сол. 4; 13). "Ми се не одричемо

201
бола, али се радије тешимо оним што је од добра него оним што
настаје из очајања" (св. Григорије из Нисе).
Смрт као растанак је пробадање душе мачем. И т е б и с а м о ј
п р о б о ш ћ е м а ч д у ш у (Лк. 2; 35), пророковао је праведни Симеон,
мислећи на Христову крсну смрт која је била болна за Мајку Божију.
И свако ко ту рану и то мучење подноси без роптања крунише се као
мученик! "А к о те исеку на комаде и ти то поднесеш одважно и про-
славиш Бога, добићеш велику награду. Исто се односи и на овај
тренутак, када трпите бол у својим срцима" (св. Јован Златоусти).

6. Погреб

1. Где?

Од најранијих година хришћанства, постоји обичај да се верни

сахрањују унутар цркве, било на посебно одређеним местима, било
испред самих Царских двери. Мада, рецимо, св. Јефрем Сиријски је у
свом тестаменту одредио да не буде сахрањен у цркви нити испод
црквеног олтара (због недавања почасти телу). Т о је (сахрањивање у
Цркви), све до недавно, до времена робовања Турцима, био обичај и
у Грчкој, нарочито на острвима (како сведочИ св. Никодим Агиорит).
Данас је, међутим, једино место где се мртви сахрањују за то посебно
одређено гробље.
Када се тело положи у земљу, оно у гробу почиње да се распада.
Т е л о трули и сједињује се са земљом, је р с и п р а х и у п р а х ћ е ш се
в р а т и т и . Кажу да се најпре распадају очи, јер је кроз њих, погледом
на забрањени гшод, грех ушао у свет. Будући да тело трули, оно
неминовно шири смрад.
В рло је важно, међутим, г д е се мртви сахрањују. Товит је рекао
свом сину: Д е т е м о је , к а д а у м р ем , с а х р а н и м е и н е м о ј з а п о с т а в љ а т и
с в о ју м а јк у ... а к а д а и о н а у м ре, с а х р а н и ј е п о р е д м ен е, у и с т и Г р о б
(Тов. 4; 3 - 5). Пророк Ахија је кажњен тиме што није био сахрањен у
земљи својих отаца (в. 1. Цар. 13; 22). Када је Мојсеј напустио Египат,
са собом је понео Јосифове кости, испуњавајући тако његову (Јо-
сифову) ж ељу (в. Пост. 50; 25). Јаковљева жеља је била да буде са-
храњен у Ханаану, иако је умро у Египту: О т а и м е ј е м о ј з а к л е о г о -
в о р е ћ и : е в о , ја ћ у с к о р о у м р е т и ; у Г р о б у м о је м , к о ји и с к о п а х у з е м љ и
х а н а а н с к о ј, о н д е м е п о Г р е б и (Пост. 50; 5). Св. Андроник је ж елео да
умре тамо где је била сахрањена његова супруга, св. Анастасија. Први
Архиепископ Србије, св. Сава (+ 1235), пренео је мошти свог оца, св.
Симеона Мироточивог, са Свете Горе у Србију, у манастир Студеницу.
Св. Јован Златоусти, који је као изгнаник сахрањен у Коману у Малој
Азији, непрестано сс, на чудесан начин, томе противио, захтевајући
да његове свете мошти буду пренете у Константинопољ. Војсковођа
Константина Великог, Леонтије, озбиљно се разболео. Исцелио га је
св. Димитрије, јер је отишао да се поклони на светитељевом гробу.
Када се враћао у отаџбину, замолио је да му дају светитељеве мошти

202
како би тамо саградио цркву у његов помен. Међутим, светитељ му
се јавио и рекао: "Немој ме одвајати и радије ме остави читавог у
мојој отаџбини" (Велики Синаксар, октобар, стр. 602, грч). Ново-
јављени светитељ Арсеније Кападокијски је рекао извесном слузи
Божијем: "Иди одавде; ја ћу отићи у Солун, јер станујем недалеко
одатле" ("Св. Арсеније Кападокијски", стр. 44). Чини се да ни душа
слушкиње Божије Елефтерије, сахрањене у турском гробљу, није
тамо налазила мира (исто, стр. 135). П о свему судећи, и Пресвета
Богородица је имала једну посебну жељу: "Сахраните моје тело у
Гетсиманији". Све то, дакле, указује да душе налазе свој мир када су
сахрањене тамо где су желеле.

2. И с к о п а в а њ е из Гроба - нераспаднут а т ела

Потребно је отприлике три године да би се тело распало. По-

стоје, наравно, и случајеви када се тело не распадне ни након три
године, што може зависити од морф ологије тла или од посебних
особина самог тела. У природним околностима, тело се мора распасти
током 5 до 7 година. Када се једном распадне, ископава се из гроба.
Узимају се кости, неру у вину и одлажу у посебан кивот. Тада се односе
у цркву, у њено средиште, и служи се уобичајени помен. Након тога
се полажу или у посебну капелу или се враћају назад у гроб. А к о се,
међутим, тело није распало а осим тога се и изобличило, ако је на-
дувано као бубањ, то је онда забрињавајуће. Т о је знак да се душс
мучи. Она пати јер је нечим "свезана". Шта се дешава?
• а) Можда га је неко проклео. (Н е можемо поуздано знати нећ
ли и клетва мирјанина бити делотворна; када је, међутим, у питанг,
клетва свештеника, сигурно је да хоће, јер је свештеник посвећено
лице. Будући да је посвећен, он има моћ, а клетва је употреба моћи.
Постоје безбројни и поражавајући случајеви који показују запрепаш-
ћујућу делотворност проклетства које је изрекао свештеник, чак и
када особа којој је упућено постане светитељ или мученик! А к о је
човек " свезан" свештениковим проклетством, ова веза не може бити
прекинута све док се не прочита посебна молитва опроштења. Један
такав случај описан је у Минеју за октобар).
б) Особа која је у питању може бити проклета, анатемисана или
;е можда заклела саму себе.
в) Можда су такве особе биле врло неправедне (крале, чиниле
злодела).
Црква је прихватила посебну молитву опроштења "за свако
проклетство и одлучење (екскомуникацију) преминулих, а мора је
лрочитати епископ или, у његовом одсуству, духовни отац, ако епи-
скоп није присутан". У тој молитви се, између осталог, каже: "Било
да су овог слугу Твог (име) проклели отац или мајка, или да је самога
;ебе анатемисао, или да је изузетно огорчио неког од свештеника и
:>н га свезао неразрешивом везом, или да је потпао под најтеже, епи-
:копско одлучење и због свог нехата или лењости није задобио опро-
штај. опрости му сада кроз мене, грешника”.

203
 У Житију св. Дионисија, Архиепископа закинтског, читамо:
" Догодило се да су једном приликом, када је светитељ боравио у граду,
отварали гроб у Цркви св. Николе Заштитника странаца, тако на-
званој јер су у тој цркви сахрањивани странци (које би смрт задесила
у том граду). Т о је такође и саборна црква Закинтоса. Намеравали су
да у тај гроб сахране још нечије посмртне остатке, када су тамо про-
нашли леш неке жене, сахрањене пре извесног времена, који је био
нераспаднут, са свом њеном одећом, јер је умрла или свезана одлу-
чењем или пак у мукама. Затим су дошли њени рођаци и пали пред
ноге светитеља, у сузама га преклињући да оде у ту цркву и прочита
молитву опроштења за ово тело које се налазило под проклетством,
надајући се да ће Господ услишити његове молбе. Светитељ се са-
жалио на њихове сузе и отишао је у цркву у глуво доба ноћи, водећи
са собом свог ђакона и викара ове цркве. Када је видео тело, рекао
им је да га изнесу из гроба и усправе тако што ће га прислонити уз
једно од црквених седишта. Затим је узео епитрахиљ и омофор, пао
на колена и дуго се молио горко плачући и преклињући Бога да
ослободи ово нераспаднуто тело од свезаности одлучења. Када је
свети над њом прочитао молитву опроштења - какво чудо! - ово мртво
тело је, као да се покренуло, приклонило главу према светитељу, као
да тиме изражава захвалност за велику благодат коју је добило, а
затим се срушило па земљу и потпуно распало на прах и кости... Сли-
чно чудо извео је и над телом једног екскомуницираног (одлученог)
човека у селу Кастариону (Велики Синаксар, децембар, стр. 491, грч).

7. Митарства

1. Греш ници

Грех је смрад због кога се наш ангео - чувар удаљује од нас. (С

друге стране, врлина је за ангела-чувара миомирис и арома која га
приближава нама. Пост је, на пример, краљица врлина јер очишћује
душу од злосмрадија греха и зла, радује нашег ангела - чувара и због
те радости онје у односу на нассве пожртвованији. "Јер блудне увреде
демона не обесхрабрују посника и чувари нашег живота, ангели, још
ће марљивије стајати крај тебе који си очишћен постом" - из службе
на Сиропусну недељу). Свете ангеле чуваре непрестано преклињемо
"да нас не напусте због нашег неуздржања". Сви они, дакле, који не-
престано живе у греху, удаљили су од себе своје ангеле - чуваре и
постали слуге демонима. У смртном часу, приступају демони и узимају
њихове душе односећи их право у пакао. Б е зу м н и ч е , о в е н о ћ и т р а ж и ћ е
д у ш у т в о ју о д т е б е (Лк. 12; 20), тј. тражиће је демони, јер "оскрнав-
љене и непокајане душе прихватају демони" (св. Теодор, Епископ
едески).
Будући да су такви грешници, они неће стати пред Христа, јер је
то велика част! З а т о се н е ћ е Г р е ш н и и и о д р ж а т и н а су д у (Пс. 1; 5).
Зато се у Еванђељу које се чита на Месопусну недељу (М т. 25; 31-46)

204
каже да Он неће судити похлепнима, убицама, варалицама, прељуб-
ницима и развратницима; не, дакле, зато што у свету нема грешника,
него зато што су они недостојни такве части. Они ће бити васкрснути,
али не зато да би им било суђено, него због још веће осуде" (св.
Григорије Палама, 13. беседа). .

2. П раведници

Праведници н е д о л а з е н а су д (Јн. 5; 24). Они одлазе право у рај и

не пролазе кроз митарства. "Душе неометано пролазе кроз ваздух и
зли духови их у томе ни најмање не спречавају" (бл. Теогност). Црква
се томе нада и зато се моли: "Нека моја душа не види мрачнаитамна
обличја злих духова и нека је приме Твоји светли и понизни ангели"
(суботња полуноћница).
Душе праведника не примају само ангели, него и Сама Пресвета
Мајка Божија, па чак и Сам Христос! Сам Христос је дошао и примио
душу Своје Мајке. "Ти, Сине мој и Боже, прими мој дух!". Када је
издахнуо св. Сисоје, дошли су св. Антоније, св. апостоли, ангели и
Сам Христос, говорећи: "Дајте ми пустињски сасуд". Јасно је, дакле,
да су пресвета Богородица, св. Сисоје и многи други светитељи и
мученици отишли право у рај, не пролазећи кроз митарства.
Митарства, дакле, постоје због оних који овај свет напуштају у
млаком, безвољном моралном стању. Она постоје за оне који из овог
света одлазе "током зиме страсти или у суботу" (в. Мт. 24; 20), тј. не
усавршивши се у врлини. Они су "одговорни пред судом и испити-
вањемувремеодмазде" (бл. Теогност). "Говорећ иобекствуусуботу
или у зиму, Учитељ предсказује прикривено, као у загонетки, пометњу
садашњег доба које је седми дан у седмици, када ће се крај као зима
вратити" (Триод, вечерња на Светли понедељак).

3. Ш т а су м и т а р с т в а

О митарствима је написано много тога, али је најјаснији и нај-

разумљивији опис који је ангео Господњи дао св. Макарију Египат-
ском. Навешћемо одломак који се односи на њих: " Од земље до неба
постоји лествица, и на сваком њеном степенику налази се легион де-
мона. Т о су такозвана митарства, где зли духови пресрећу душу и
доносе записана сведочанства показујући их ангелима и говорећи: тог
н тог дана тог и тог месеца ова душа је учинила следеће, било да је
крала, била развратна, починила прељубу или рукоблудничила, да је
лагала или подстакла некога на злодело. И све остало рђаво што је
та душа починила, они показују ангелима.
А нгели онда показују свако добро дело које је та душа учинила,
као што је милосрђе, молитва, присуствовање литургијама, пост или
онло шта друго. Ангели и демони тада сабирају ова дела и ако открију
да добрих више него лоших, ангели закриљују душу и односе је на
следећи степеник, док демони као бесни пси шкргућу зубима и хитају
да ову убогу душу преотму из ангелских руку. Душа у међувремену
дрхти и обузима је страх и она као да покушава да се сакрије у ангелско

205
наручЈе, и постоји велика расправа и пометња док се ова душа не
ослободи руку злих демона.
Они долазе на следећи степеник, где се налази следеће митар-
ство, још свирепије и страшније. На њему такође постоји много ларме
и велике и неописиве вреве око тога коме ће припасти та несрећна
душа. Вичући на сав глас, демони испитују душу, застрашујући је и
говорећи: "Куда си пошла? Зар ти ниси запрљала и потпуно оскрна-
вила св. крштење? Зар ти ниси она која је оскрнавила ангелску одежду
(схиму)? Врати се, сиђи. Иди у мрачни пакао. Иди у неугасиви огањ.
Иди црву који никад не дрема".
А к о се деси да душа буде кажњена, зли демони односе је у пре-
исподњу, на мрачно и жалосно место. Авај оној души у којој је рођен
такав човек! И ко ће нам, свети оче, говорити о тескобама какве ће
кажњене душе задесити на том месту? А к о се, међутим, открије да је
душа чиста и безгрешна, она се са великом радошћу узноси на небо".
Запажено је да ђавоимани људи имају способност да неким љу-
дима казују о њиховим греховима, позивајући се исцрпно на место и
време када су их починили. Они, међутим, могу разоткрити само не-
исповеђене грехове. Исповеђени грехови за демоне више нису гре-
хови. Б л а г о о н о м е , к о је м у је о п р о ш т е н а к р и в и ц а , к о је м у ј е г р е х п о -
к р и в е н (Пс. 32; 1). Т о се дешава кроз свето, душеспасоносно тајинство
Исповести. Исто се дешава и када су у питању митарства и ваздушни
демони. Они записују само неисповеђене грехове. Зли духови забо-
рављају исиовеђене (и покајане) грехове, ма какви да су и ма колико
да их је било. "...И поново се вазневши упитах ангеле говорећи: на
који начин човеку могу још у овом свету бити опроштени грехови и
како могу бити уклоњени из књига ваздушних демона? А они ми од-
говорише: Они увек могу бити избрисани и опроштени када се човек
покаје и исповеди".

4. IIIи ш д а ч и н и м о ?

Митарства су дакле, застрашујуће искушење за душу. Њ ом е

овладавају страх, стрепња и бол. Ж и в е б и н а с п р о ж д р л и , к а д с е р а с п а л и
Гнев њ и х о в н а нас. П о т о п и л а б и н а с в о д а , р е к а б и п о к р и л а д у ш у н а ш у ;
п о к р и л а б и д у ш у н а ш у с и л н а в о д а (Пс. 124; 3 - 5). У тим пресудним
тренуцима, души је потребна наша помоћ. Господ је рекао: О в а ј се
р о д не и з го н и оси м м о л и т в о м и п о ст о м (М т. 17; 21). Души су, према
томе, потребне наше молитве. Демони су преклињали Господа^н им
н е з а п о в е д и д а и д у у б е з д а н (Лк. 8; 31) и да им допусти да уђу у крдо
свиња. Господ је чуо преклињања демона! Чија преклињања? Де-
монска, оних истих који непрестано воде битку са Господом! И д о -
п у с т и им... (Лк. 8; 32). Зар онда Господ неће услишити слична пре-
клињања хришћана који се свакодневно боре да изврше Њ егову вољу?
Разумљиво ја да ће њих далеко радије услишити" (св. Јован Кар-
патски). Због тога треба усрдно да се молимо милосрдном Б огу и
служимо бдења за преминуле.
Св. Серафим Саровски приповеда: "Упокојиле се две монахиње,
и обе су биле игуманиј е . Г оспод ми ј е открио да су њихове душе имале
206
 тешкоћа да прођу кроз ваздушна митарства. Три дана и ноћи сам ја,
најнижи грешник, м олио и преклињао М ајку Божију за њихово
спасење. Доброта Божија им се, молитвама Пресвете Богородице,
напокон смиловала. Прош ле су кроз ваздушна митарства и задобиле
опроштај грехова" (Житије св. Симеона Саровског). Значајно је овде
приметити да је Господ открио св. Серафиму да ове душе имају
тешкоће са митарствима. Зашто је то Господ открио? Да би се свети-
тељ за њих молио. А зашто светитељу? Зато што је светитељ и што
његова молитва поседује одважност. Због тога ју је Господ и чуо.
Какво је значење с в е ћ а које палимо непосредно поред тела
почившег? Оне су такође молитва. Чак се ни руке почившег не по-
лажу низ тело него се постављају у виду крста како би и мртво тело,
добивши облик крста, подржало душу.
Најмоћније оружје против страшних ваздушних демона је св.
П р и ч е ш ћ е . Т о је ватра која их удаљује. На тај начин душа безболно
пролази кроз ваздушна митарства, праћена светим ангелима. Св.
Јован Златоусти каже: "Још ми је неко рекао - ко то, опет, није од
некога чуо него се лично удостојио да види и чује - како оне, који
треба да напусте ово место, уколико се причесте чисте савести, при-
хватају и окружују св. ангели када им се душа разлучи са телом и то
због св. Причешћа" (Беседе о свештенству, 6. беседа, 24). З бог тога
Црква посебним каноном одређује св. Причешће за оне који су на
самрти (13. канон 1. Васељенског сабора).

5. Д очек ивањ е душ е

Т а к о , к а ж е м вам, б и в а в е л и к а р а д о с т п р е д а н ге л и м а Б о ж и ји м
з б о г је д н о г а Г р е ш н и к а к о ји се к а је (Лк. 15; 10). Т о је јасно и из параболе
о блудном сину (в. Лк. 15; 11 - 32).
А к о је дакле толика радост пред ангелима због једног грешника
( чије спасење још није осигурано јер су људи колебљиви), колико се
тек морају радовати када слуге Божије напуштају овај свет као
победници. Њихово спасење је извесно! Тада је, заиста, велико славље
на Небу!
Св. Јован Златоусти каже:
"Краљ је у рату, бори се са опасним непријатељем. Он га по-
ражава, нагони у бекство, уништава. Враћа се у свој град као по-
Зедник. Како га људи дочекују? Кличући због његовог великог три-
•умфа. На исти такав начин и Небеса дочекују душе које су се у овом
зеку на земљи бориле са кнезом овога света и поразиле га, а сада се
као победници враћају на Небеса. "Отворите се широм врата и при-
мите Мајку незалазне Светлости" (вечерња на празник Успења Пре-
свете Богородице). А н гео Господњи је рекао св. Макарију: "А к о се
нађе да је душа чиста и безгрешна, узноси се са светлошћу и тамјаном
и они је (ангели) нрихватају у наручје".
Нису ангели једини који се радују и дочекују душу, ту су и
сзетитељи и нраведници, а такође и сродници. "Док ми је ангео то
говорио, изненада се зачула велика бука јер су пристизали ангели

207

к
носећи душу, певајући псалме, са тамјаном и свећама које су блистале,
и пратили су је дугим низом свећа, а она је такође приступала са
великом радошћу и одважношћу, док су јој душе праведника ишле у
сусрет" (Велики Синаксар, август, стр. 112, на грчком). -
Чудно је да су у Америци људи, који су у потпуности овозе-
маљски, а били су клинички мртви, доживели да им се накратко душа
одвоји од тела и оде у други свет. Видели су митарства и своје при-
јатеље и рођаке док дочекују њихове душе. Када су се вратили, све су
причали људима који су били равнодушни; неверницима и научницима
који су од тадапочели дубоко даразмишљају отоме. О "спровођењу"
душа.
"Када душа прође страшна митарства, она се радује и слави,
клањасепред својим Створитељем" (бл. Теогност). "Онатада долази
пред престо Г осподњи и клања се пред нашим Г осподом и Богом Ису-
сом Христом". Она је тада " спроведена". У откровењу ангела читамо:
"Она тада види зборове св. апостола, св. мученика, св. отаца, девет
ангелских чинова, сав тај неизрециви сјај, и чује ону ангелску мелодију
и нечувену леп оту".
Након овог поклоњења, ангели је враћају на земљу и указују на
она места на којима је обитавала у овом животу и одмеравају њена
дела, како добра тако и лоша, и кажу: "Овде си клеветала, тамо се
будаласто понашала, овде си убила, тамо починила кривоклетство,
овде била неправедна, тамо си хулила, овде давала новац под интерес,
тамо си била пијана, овде свадљива, тамо увредљива. Затим набрајају
добра дела: овде си дала милостињу, тамо си постила, овде си се по-
кајала, тамо присуствовала литургији, овде си опет била на литургији,
овде на молепствију, овде на бдењу, овде на молитви; овде си се молила
на коленима, овде стојећи, овде си била уздржљива, итд, продуживши
тако до деветог дана. Деветог дана, поново одлази на поклоњење,
као што је ишла и трећег.
Након другог поклоњења, ангели је поново одводе у свет, по-
казују јој рај, наручје Авраамово, скиније и места починка праведника;
показују јој и мучење грешника... Када све то види, враћа се на ио-
клоњење четрдесетог дана, због чега се на тај дан чини помен покој-
нику; тог дана, души се мора изрећи одлука и она мора отићи куда је
одредио човекољубиви Бог, сагласно делима и поступцима које је
починила у овом свету. На месту које јој је одредио Бог она борави
до васкрсења, када ће и тело устати и наслађивати се својим делима".

8. Душе и свет

1. Опш т ењ е

"Душа која напусти тело поседује вид, слух, говор, памћење,

осећања и још неке особине које је имала и док је била у телу". Т о је
ангео рекао новокрштеном Србину Душану. Т о су својства душе. А
где је душа, ту су и та својства. Према томе, душа чује, памти и осећа.

208
Како? На свој сопствени начин. Ми то не можемо схватити. Ми то,
међутим, упорно покушавамо, јер су наше душе сада у нашим телима.
У сваком случају, вид, слух итд. не дугујемо искључиво очима и ушима.
Напокон, и леш има очи, али не види. Следи да нешто друго чини да
тело види и чује: душа. Та душа чини да очи виде и уши чују, она сама
по себи поседује и вид и слух.
А постол Петар је, озарен (просветљен) Светим Духом, знао да
ће након смрти постојати сећање на општење са овоземаљским
светом. Због тога он пише: А т р у д и ћ у се д а се п о с л е м о је г а о д л а с к а
с в а г д а с е ћ а т е о в о г а (2. Петр. 1; 15).

2. О н и у паклу

Да ли нас се сећају?
М о л и м т.е п а к о ч е д а Га п о ш а љ е ш д о м у о и л м о је Г а ; је р и м ам
п е т о р и и у б р а ћ е : н е к а им п о с в е д о ч и д а не б и и о н и д о ш л и на о в о м е с т о
м у ч е њ а (Лк. 16; 27 - 28). Ово су речи Самог Господа и оне су ван сваке
сумње. Богаташ у паклу се, дакле, сећа дома свог оца и своје петорице
браће и, што је најважније, он је забринут за њих: не за оно шта једу
или пију, него за њихово спасење. Т а јд а н п р о п а д н у с в е п о м и с л и њ е г о в е
(Пс. 146; 4), односно овоземаљска брига о телу. Свештеник - идоло-
поклоник, који се нашао у паклу, препознао је св. Макарија Египат-
ског који се на земљи молио за проклете и они су се утешили. "Ти си
Макарије који у себи носи Светог Духа".
Извесни богобојажљиви човек исповедио је следеће: имао је
брата, расипника и пијаницу. Ум ро је и отишао у пакао. Једног дана
је преживели, богобојажљиви брат пао у усхићење. Један ангео Гос-
подњи провео га је кроз страшна, дивља места како би видео свог
брата. Попели су се на врх планине. Погледао је доле, видео дим и
огањ и зачуо стењање. Зачуо је и глас свога брата који је јадиковао и
говорио: "Брате, спаси ме".
Постоји безброј таквих примера. Душе су у стању да нас довољно
увере како се они што су у паклу сећају света! И вапијући дозивају
помоћ...

3. П раведници

Да ли нас се сећају?
И п о в и к а ш е Г л а со м с и л н и м Г о в о р е ћ и : Д о к л е ћ е ш , Г о с п о д а р у
с в е т и и и ст ш н и т и , о д л а Г а т и д а с у д и ш и о с в е т и ш к р в н а ш у н а о в и м а
(Откр. 6; 10). Изгледа да праведници виде и прате
ш т о ж и в е на з е м љ и
шта се догађа у свету: кога Бог кажњава а кога не. З бог тога их је
Бог "разочарао" јер оклева и не кажњава грешнике. Т о је уверење и
наших светих Отаца: "Ми смо остали овде придржавајући се заповести
Господњих и испуњавајући наредбе Отаца, верујући да су чак и након
њиховог одласка Богу они остали бвде и да услишују све наше зах-
теве" ("Евергетинос", 1. том, стр. 471).
Св. Нектарије је рекао сестринству свог манастира:" Немојте се
плашити када умрем. Ја ћу са неба, где ћу бити ако Б ог да, мотрити
на вас и штитити вас".

209
 П осле његове смрти, две монахиње су се посвађале око неке
метле. Светитељ се јавио врлинском хришћанину и рекао: "И ди у мој
дом и однеси метлу".
У Житију св. Јована Синајског (Лествичника) читамо: "Када се
наш нови Мојсеј, наш преблагословени игуман Јован, припремао да
оде Господу, његов брат, игуман Георгије је био крај њега и плакао.
Он му је рекао: "Зар ме сада напушташ и одлазиш? М оли о сам се да
најпре мене тамо пошаљеш". Ава Јован је на то одговорио: "Немој
бити тужан и немој бринути. Будући да сам задобио одважност пред
Богом, нећеш остати иза мене дуже од једне године". Управо се тако
и догодило. П осле десет месеци упокојио се и о. Георгије и отишао
Господу". Оно што је овде важно напоменути, јесте да св. Јован није
заборавио своју реч, обећање које је дао свом брату. Он се и на Небу
сећао онога што је изрекао на земљи!
И сто се десило и са монахом Исидором. " А к о стекнем слободу
код Господа, бићеш убрзо са мном и тамо нераздвојан", рекао је
манастирском вратару. "Н едељу дана након што оде Господу, узе са
собом и вратара манастирског" (Лествица, 4. поука).
Други случајеви:
Монах је преклињао баштована да га, чим умре, нагог баци у
планину. Баштован му испуни ову молбу. Три дана након своје смрти,
јавио се оном баштовану и захвалио му, јер је нашао милост пред
Богом (" Евергетинос", 4. том, стр. 562). Он није заборавио баштована
нити добро које му је овај учинио и осећао се обавезним да му искаже
захвалност!
— | Приповеда се и следеће: у околини Нафпактоса, човек и његова
жена, Константин и Параскева, нису увек живели у слози, а онда је
жена, Параскева, умрла. Појавила се затим пред својим мужем и
рекла: "Нисмо опростили једно другом! Дођи на мој гроб и три пута
реци: Параскево, опраштам ти !" Мртва Параскева се сећала гунђања,
свога мужа и опроштаја. Задивљујуће је у овом случају како "Кор-
мило" усмерава: "Када постоји непријатељство између двоје људи и
када неко од њих умре, преживели мора отићи на гроб преминулог и
затражити од њега опроштај као да је жив" ("К о р м и ло ", стр. 716. у
грчком тексту) Ј
Да наставимо:
Пре шест година, врлински свештеник из Агринија се јавио свом
духовном сину који се због озбиљне болести спремао за тешку опе-
рацију у болници "Евангелизмос" у Атини. Бодрио га је и уверавао
да ће му бити боље. Тако се и догодило. Десило се и следеће: у време
када се он јавио у атинској болници, земља бачена преко његовог
гроба у Агринију је била подигнута! Душа врлинског свештеника је
мотрила на свог духовног сина, патила заједно са њим и за њега
посредовала пред Богом. "Александра заједно са тобом пати због
твоје болести и жели да оздравиш", рекао је св. Серафим Сзровски
некој безнадежно болесној жени којој се јавила почивша Александра,
прва игуманија манастира Дивејево.
Оваквих догађаја је безброј и сви су изузетно дирљиви. Ове смо
одабрали само као пример. Оно што је истинито у погледу ових душа,

210
истинито је и у погледу свих осталих. Другачије речено, оне нас се
сећају, мотре на нас, интересују се за нас, желе оно што ће за нас
бити добро и пате заједно са нама. Како? Да ли их може све интере-
совати? М огу ли толико и тако дуго да се сећају? Душа сама по себи
има велику моћ. Чак и док смо овде на земљи, колико само људи
познајемо? Број наших познаника све време се повећава. Колико је
оних којих се сећамо? Када, међутим, душа напусти тело, када се осло-
боди и, истовремено, сједини са Богом, њена моћ постаје незамислива!
Једино је Бог, међутим, свуда присутан. Т о нису ни светитељи,
ни ангели, па чак ни Пресвета Богородица. Душе, дакле, нису све
време окренуте према нама, али су такође и са нама. Када и колико
дуго, то већ не знамо.

4. П о ја њ е Б о г у у и р к ви

- Праведници су подељени у групе и ноћу силазе на земљу, у цркве,

где заједно прослављају Бога. За више података о томе, видети Минеј
за септембар, у коме се налази најкориснија повест везана за љубав,
као и књигу "Св. Арсеније Кападокијски".
Давнашњи, простодушни и скрушени хришћани причали су како
би, у древна времена, проводећи ноћ изван цркве, унутра видели свет-
лост и чули појање, иако су цркве биле празне! Понизне и просто-
душне Бог награђује небеским даровима. Д а ћ у т и б л а г о т а јн о и
б о г а т с т в о с к р и в е н о (Ис. 45; 3).

5. О н и се м о л е за н а с

Б л а ж е н је о н а ј ч и је ј е се м е н а С и о н у , а б л и ж њ и њ е г о в и у Ј е р у -
са л и м у (Ис. 31; 9 - верзија из Септуагинте, грч. превода Старог завета).
" А шта ако је он развратник, ако је пијаница и идолопоклоник, је ли
он блажен само зато што има потомке на Сиону и своје ближње у
Јерусалиму?" (св. Јован Дамаскин). Или пак ако су његови потомци,
његови ближњи, развратници, пијанице и идолопоклоници, да ли је
он блажен само због тога што има потомке на Сиону и своје ближње
у Јерусалиму? Свакако да није. За овај одломак, међутим, постоји
духовно тумачење. Сион и Јерусалим изображавају рај и блажени су
они чији су ближњи, сродници, у рају, јер се они моле за њих! Због
тога св. Арсеније каже: "Чини добро својим ближњима јер ћете, када
напусте овај свет и оду Господу, заступати пред Њим и биће ти добро"
("Евергетинос", 1. том, стр. 538). Они преклињу Бога за нас, иако ми
то не тражимо од њих. Они то чине сами од себе. Сетимо се браће
која су била у рају и преклињала Бога да њихов преостали брат, који
је сагрешио на земљи, буде убијен и да се на тај начин спасе његова
душа. Они се уистину моле са већом одважношћу и већим болом, јер
они сада бољ е знају шта значи рај! Због тога се у Откровењу каже:
П о в и к а ш е Г л а со м с и л н и м (Откр. 6; 10). Они се нису једноставно мо-
лили, него "викали гласом силним".

211
 6. М о ж е м л и се м и њ и м а м о л и ш и ?

А к о неки од оних које волимо напусте овај свет као пуни врлина
и свети, можемо ли се ми њима молити иако их Црква званично није
прогласила за свете? Можемо ли их преклињати да удовоље нашим
молбама? Св. Григорије Двојеслов помиње неког монаха који се усрд-
но молио свом управо преминулом игуману, преклињући да га поведе
са собом и заиста се тако и догодило (" Евергетинос” , 3. том, стр. 216).
Ово нам казује да и ми можемо тражити молитве наше почивше
богобојажљиве браће.

7. У к а к в о м се о б л и ч ју ја в љ а ју д у ш е ?

Душе су невештаствене. Како нам се онда јављају и постају вид-

љиве? Опипљиве? Божијим снисхођењем! Бог допушта да се душа
појави у одређеном обличју, да постане видљива, јер то у противном
не би била. Ми, који смо вештаствени, не можемо да видимо душу
која је невештаствена. Обличје које душа добија није уистину сама
душа.
С обзиром да је њено тело у земљи, како то да се она (душа)
појављује у телесном обличју? Она једноставно преузима одређено
обличје да би за нас постала видљива. Исто се може рећи и у погледу
ангела и светитеља.
Да поновимо: то не мора бити душа неке особе која нам је драга.
Т о може бити ангео кога је послао Господ. Т о се дешава када душа
"није слободна", када се моли и налази на неком месту, будући да
душа није свемоћна нити свудаприсутна; најзад, душа се не појављује
по својој сопственој вољи.
Ни ангели ништа не чине по својој сопственој вољи. Т о не чине
ни душе. Када то пожеле, траже допуштење од Господа. Чак и када
то не траже, сам Бог их упућује и руководи, јер Бог много више воли
човечанство него наши ближњи па чак и сви светитељи.

9. Међусобни однос душа

1. П раведници

Да ли се међусобно познају?
С л а в у к о ју с и м и д а о ја са м д а о њ и м а , д а б у д у је д н о к а о ш т о с м о
м и је д н о (Јн. 17; 22). Где је јединство, ту је и љубав. А где је љубав,
постоји заједништво и општење. Отуда следи и познавање. Рај значи
љубав. Према томе, јединство, заједништво, општење и у исто време
познавање. Св. Симеон Нови Богослов каже: "А к о , дакле, свети
постају боголики и познају Бога онолико колико Бог познаје њих, и
ако Син познаје Оца као што Отац познаје Сина, онда ће и свети
видети и познати једни друге" (Т а Ебргокбрвуа, стр. 230).
Св. Макарије је упитао ангела Господњег: Реци ми, свети ангеле,
да ли почивши познају једни друге у том вечном свету? Уследио је

212
 одговор: "Слушај, свети оче, као што и у овом свету људи спавају до
јутра а следећег дана устају и препознају оне које су познавали и
претходног дана, поздрављају их и разговарају са њима, и често седе
заједно радујући се и распитујући се једни за друге, исто се дешава и
у том свету; сви познају једни друге, радују се и разговарају". Тако је
Антоније Велики ж елео да сретне св. Пахомија док је овај још био
жив, али није био у прилици да то учини. Био је, међутим, сигуран да
ће га срести у Царству Божијем: "Заиста, често сам ж елео да га и
лично видим, али вероватно да нисам био тога достојан. У Царству
небеском видећемо један другог, а видећу и остале свете Оце". Ава
Пимен је исто то рекао својој мајци, која је силно ж елела да га поново
види на земљи. Тако је учинио и св. Симеон Столпник (Стилит), док
је монахиња Софијана, којаје би лау другом свету, исповедила: "Тамо
сам видела свог оца, свештеника Јована и моју мајку Анастасију, као
и једну од мојих сестара, која је раније умрла".
Цоставља се питање: да ли праведници познају оне које су већ
срели на земљи? Или све праведне? Знане и незнане? А нгео Господњи
је рекао св. Макарију Египатском: "К ао што неко оде на тржницу и
тамо виђа и имућне и убоге, и пита ко је овај а ко онај, и распитивањем
дознаје за оне које никада раније није срео, исто се дешава и тамо".
На тај начин је и св. Андреј, Христа ради јуродиви, трагао по рају,
када је стигао тамо, желећи да види Пресвету Богородицу. (Свети су
му међутим рекли да Пресвета Богородица никада није у рају и да
стално корача по земљи).
На ово питање постоји још један одговор. Апостоли Петар, Јован
и Јаков препознали су Мојсеја и И лију на гори Тавор (М т. 17; 5).
Будући да ништа нису питали, како су могли знати ко су они? Или,
како је свети Сисоје могао препознати св. Антонија, пророке, св.
апостоле? Апостоли на Тавору и св. Сисоје бејаху у том тренутку
озарени светлошћу Христовом. Били су причасници Божанске Свет-
лости. У тој Светлости, у Господу, три апостола су истог часа пре-
познала пророке, а св. Сисоје пророке и апостоле. Тако ће, у вечном
животу, светлошћу Христовом сваки човек препознати све друге.
" Чак ће и они, који се у овом свету никада нису срели у телу", пише
св. Симеон Нови Богослов, "препознати једни друге јер, као што
никако није могуће да Отац не познаје Сина или Син Оца, исто тако
и свети, када постану богови по благодати, када Бог буде обитавао у
њима, неће моћи а да не препознају једни друге, него ће вечно гледати
славу једни других, као што Син види славу Оца и Отац славу Сина"
(Та Ебршкбрсча, стр. 230).

2. О н и у паклу

Да ли они познају једни друге?

А н гео Господњи овде категорично одговара: "Грешници су и
тога лишени". Т о исто је и пагански жрец рекао св. Макарију: "Ми
никога не можемо да гледамо у лице, али смо леђима припојени једни
за друге". Управо стога што у паклу нема ј единства нема ни љубави,
па према томе нема ни општења, тако да нема ни познавања. Тамо

213
влада мржња! З ло и непријатељство. Овде на земљи, када се двоје
људи посвађају и смртно се омрзну, не желе ни да виде једно друго.
Чак и име оног другог, када га чују, услед мржње изазива у њима
одвратност. У паклу је све то умножено по хиљаду пута! П а к а о , т о је
п а т њ а и с т р а д а њ е з б о г т о г а ш т о ј е н е м о г у ћ н о в и ш е в о л е т и (До-
стојевски, "Браћа Карамазови").

3. Д а ли они у паклу ви д е праведнике?

И у п а к л у , н а л а з е ћ и се у м укам а, п о д и ж е о н и с в о је и у г л е д а и з -
(Лк. 16; 23). Како је бо-
д а л е к а А в р а а м а и Л а з а р а у н а р у ч ју њ е Г о в у
гаташ у паклу препознао Авраама, будући да није био његов савре-
меник и да није био причасник божанске светлости? За богаташа у
паклу је било немогуће да препозна праведника Авраама. За Бога је
то, међутим, могуће. З бог Њ ега је све могуће. Б ог је допустио бо-
гаташу да види Авраама, да од њега научи да је праведно кажњен и
да се Лазар праведно наслађује рајским уживањима. Да у исто време
изгуби сваку наду у покајање: И п о в р х свеГ а т оГ а , п о с т а в љ е н а је м е ђ у
н а м а и ва м а п р о в а л и ја в е л и к а , д а о н и к о ји б и х т е л и о д о в у д к ва м а
(Лк. 16; 26).
п р ећ и не м оГу; н и т и о н и о т у д а к нам а прела зе
Да ли они ипак виде своје рођаке и познанике који су у рају? Да
ли их препознају? Да ли, на пример, отац препознаје своје дете? По-
глед Божији је огањ за оне у паклу, јер нису достојни да гледају Гос-
пода славе. Праведни ће блистати к а о с у н и е у Ц а р с т в у О и а с в о Г а
(М т. 13; 43). Они у паклу ће, дакле, бити недостојни да их гледају.
Они ће бити сажежени њиховим сјајем.

4. Д а л и п р а в е д н и ц и п р е п о з н а ју о н е у п а к л у ?

Да ли праведници препознају оне у паклу? Ако, на пример, мајка

има дете, и мајка оде у рај а дете у пакао, хоће ли она видети своје
дете у паклу? Зар неће патити ако га буде видела? А ако буде патила,
зар онда рај неће бити пакао? Хоће! Праведници се сећају, они познају
оне у паклу. А ли , "као што ни Сам Бог не сажаљева оне у паклу, не
сажаљевају их ни праведници. Они су једно са Богом. Постали су
бестрасни као Бог" (св. Григорије Двојеслов).
Праведници сада схватају да су они у паклу праведно кажњени.
Мајка има сина, грешника, расипника, разбојника, пљачкаша. Син је
одведен у затвор. Тада мајка, због великог разочарења у сина, неће
бити дубоко потресена, него ће осетити олакшање, јер је њен син
заслужио да оде у затвор! Неш то слично, али у неупоредиво већој
мери, дешава се и у будућем животу. Мајка схвата да је њено дете
праведно кажњено и није узнемирена, као да то и није њено дете!...

214
 10. Посредовање

1. П осредници

Св. Јован Лествичник пише: "К ао што људи који су представ-

љени цару и којима је цар постао пријатељ могу не само све служитеље
његове већ и непознате људе, па чак и непријатеље, ако хоће, при-
ближити цару и начинити их учесницима у његовој слави, тако мисли
и у вези са светима" ("П оука пастиру"). Другачије речено, Цар ће,
ради свога пријатеља, прославити и његове пријатеље, чак и ако их
не познаје; и што је још значајније, прославиће их чак и ако су непри-
јатељи; не због тога што су то заслужили, него једноставно због свог
пријатеља. "Тако мисли и у вези са светима".
Ради светих, Господ има милости, спасава и оправдава грешнике.
Свети за нас посредују пред Богом и Бог слуша њихове молитве. Т о
не значи да свети бриж није разм и ш љ ају н его Б о г или да су
милосрднији од Њега. Нипошто! Т о је једноставно стога што Бог не
жели да их разочара. Ж е љ у и с п у њ а о н и м а к о ји га се б о је , т у ж њ а в у
њ и х о в у н у је и п о м а ж е им (Пс. 145; 19).
У Светом писму постоји много примера да је Бог, ради једног
човека, спасавао читава поколења или читаве народе.
Рава је у својој кући у Јерихону сакрила уходе Исуса, "сина
Навина". Бог је зато био милосрдан према њој и они и з в е д о ш е Р а в у и
оц а ј о ј и м а т ер ј о ј и б р а ћ у ј о ј и све ш т о бе ш е њ е зи н о , и сав р о д њ е зи н
и з в е д о ш е , и о с т а в и ш е и х и за о к о л а И з р а и љ е в а (Ис. Нав. 6; 23).
Н оје је био праведник. Ради њега је читава његова породица
спасена од потопа. И р е ч е Г о с п о д Н о ју : у ђ и у к о в ч е Г и т и и са в д о м
т в о ј, је р т е н а ђ о х п р а в е д н а п р е д с о б о м о в о г а в е к а (Пост. 7; 1).
Л от је одбијао да сагреши. Ради њега, спасени су сви његови срод-
ници. Т а д а о н а д в а ч о в е к а р е к о ш е Л о т у : а к о и м а ш о в д е ј о ш к оГ а своГ а ,
и л и зетш, и л и си н а , и л и к ћ е р , и л и к о Г а Г од с в о Г а у о в о м Граду, Г л е д а ј
н е к а и ду о д а в д е (Пост. 19; 12).
Авраам је преклињао Бога да буде милостив према Содоми и
Гомори. Он је показао одважност пред Богом. Н е м о ј т о ч и н и т и н и
Губипш праведника с неправедником , да буде п раведнику к а о и непра-
Авраам
в е д н и к у , н е м о ј; еда л и с у д и ја ц е л е з е м љ е н е ћ е с у д и т и п р а в о ?
"држи лекцију" Богу, поучава Га и убеђује! Господ није узнемирен
"дрскошћу" свог слуге Авраама и каже му: А к о н а ђ е м у С о д о м у п е -
д е с е т п р а в е д н и к а у Граду, о п р о с т и ћ у и е л о м м е с т у њ и х р а д и . Видевши
да Бог није узнемирен због његове отворености, Авраам наставља
да Га преклиње, овог пута још дрскије: М о ж е б и т и п р а в е д н и к а п е-
д е с е т м а њ е п е т , а Бог одговара: Не, ради њих ћу поштедети град, да
би Авраам поново питао: А шта као их је двадесет? А к о их је десет?
Шта ћеш учинити, мој Боже? Х о ћ е ш л и п о Г у б и т и и н е п р а в е д н о Г а с
п р а в е д н и м ? На свако питање Свог слуге Авраама Бог даје исти од-
говор: Не, ради њих ћу поштедети град. Значајно је да Авраам пре-
стаје да запигкује Бога. Није Га питао шта ће бити ако буде било пет
праведника, због чега Бог одлази (в. Пост. 18; 23 - 33).

215
 Бог се разгневио на Израиљ и ж елео је да га погуби. Мојсеј је,
међутим, изменио Божији план! Један обичан човек, слуга од праха,
земље, прашине, био је у стању да измени намеру премудрог и све-
моћног Бога и Бог је преклињао Мојсеја: п у с т и м е д а с е р а с п а л и гн е в
м о ј н а њ и х и д а и х и с т р е б и м , али Мојсеј није одустајао. Тако је Бог
изменио свој план. Није учинио оно што је ж елео (в. И зл. 32; 9 -14).
А у Новом завету:
И з а б р а н и х р а д и с к р а п ш ћ е се д а н и о н и (М т. 24; 22). Ради иза-
браних, Г оспод ће скратити оне мрачне дане пред Други долазак, тако
да изабраници Његови неће очајавати! На тај начин, биће то милост
за читаву земљу.
Капетанов слуга је био озбиљно болестан и исцелио се капе-
тановим посредовањем (в. Мт. 8; 5 -13).
Кћер жене - Хананејке је била ђавоимана и њена мајка је пре-
клињала Господа да је исцели. Т а д а о д г о в о р и И с у с и р е ч е ј о ј : о ж е н о ,
в е л и к а ј е в е р а т в о ја ; н е к а т и б у д е к а к о х о ћ е ш . И о з д р а в и к ћ и њ е н а
о д о н о г ча са (Мт. 15; 21 - 28).
Одузети из Капернаума је био исцељен захваљујући вери своје
породице. А И с у с в и д е в ш и в е р у њ и х о в у р е ч е у з е т о м е : С и н к о , о п р а -
ш т а ју т и се г р е с и Т в о ји (Мк. 2; 5).
А постол Павле је путовао са Крита у Рим када је почела снажна
бура а брод био у оиасности да потоне. Захваљујући Павлу, спасена
је сва бродска посада. А нгео Господњи му је рекао: Б о г т и је д а р о в а о
с в е к о ји п л о в е с т о б о м (Дела ап. 27; 25).

2. Н а ш е п о с р ед о в а њ е за м р т в е

Бог, дакле, због једног човека може спасти другога или бити
милостив према њему. На томе заснивамо своје молитве за мртве.
Разни људи моле се за разне људе. Господ би, због нас, могао бити
милостив према душама. К о ј и и м а в л а с т н а д ж и в и м а и м р т в и м а ...
Ми, као рођаци, имамо улогу адвоката одбране! Осуђеници се осла-
њају на подршку својих адвоката. А к о је адвокат добар, казна може
бити смањена. Оптужени може бити оправдан. Ми стално прекли-
њемо Господа да се кажњавање душа олакша, па чак и за то да оне
буду оправдане.
Душе се не моле да напусте пакао и пређу у рај. У п а к л у н ем а
п о к а ја њ а (Пс. 6; 5, по верзији Септуагинте). Ми се молимо за душе.
Н е молимо се да душе пређу у рај, него да их Бог прими у рај. "Са
светима Христе упокој душе слугу Твојих". Ми се молимо Богу, и то
свемоћном и човекољубивом Богу. Ма колико ми силно ж елели да
неко оде у рај, Бог то жели неупоредиво више, јер је у Богу више
човекољубља него у нама.
Ми нисмо вољни да будемо распети ради свог сопственог спа-
сења; још смо мање спремни да то учинимо због својих ближњих. А
Бог је био распет ради нашег спасења! Т о значи да Он жели наше
спасење више него што га желимо ми сами. Као што каже св. Еван-
ђеље, Господ је исцељивао болесне, исцељивао је тело. Зар онда Он
неће бити милостив према души која је узвишенија од тела? Он је

216
услишио преклињања демона који су захтевали да не буду бачени у
пакао. Зар онда неће услишити и слична преклињања хришћана?
Постоји нешто што још више заслужује нашу пажњу: молитве
које изговарамо за мртве делотворније су од оних за живе. Живи
поседују "слободну в о љ у ". Они сами за себе одлучују шта ће учинити.
Да ли ће ићи у рај или не. Нико их не присиљава, нико на њих не врши
притисак. Чак ни Бог. Бог им једноставно показује путеве и начине
покајања. Они сами бирају.
Мртви, међутим, више не поседују слободну вољу. Они више нису
господари својих душа. Зато је лакше да Бог буде милостив према
души. Због тога Бог услиши све што учинимо за душу! Шта заправо
наше молитве могу задобити када је у питању душа? Две ствари: прва
је да душа задобије милост у истом тренутку када се за њу молимо;
друга је да душа може чак и да изађе из пакла. Да оде у Рај! Прва је
извесна, друга неизвесна, али не и немогућа. "Милостиња, литургије
и помени су од велике користи за душу; оне су у стању чак и да избаве
од пакла" ("О ткровењ е ангела св. Макарију").
Чињеницу да душа може да се избави из пакла је очигледна и из
следећих речи Господњих: К о ј и р е н е п р о т и в Д у х а С в е т о г а , н е ћ е м у
се о п р о с т и т и н и у о в о м е в е к у н и у б у д у ћ е м (М т. 12; 32), односно:
У будућем животу, неопростива је једино хула на Духа Светога
(а по тумачењу св. Отаца то је безверје или јерес). Љ уди неће отићи
у пакао само због овог греха, али је само он неопростив. Следи, дакле,
да се сви други грехови, ма како озбиљни били (!), можда могу и
опростити. А тада ће се душа избавити из пакла. Зашто бисмо иначе
изговарали "Трисвето" и служили помене?

11. Шта је корисно за душу

А ) Лично

1. М и л о с т и њ а

Свако ко има истинску потребу и даје му се милостиња осећа

олакшање, и радује се, и каже "хвала" његовој или њеној души. А к о
се, дакле, људи у таквом душевном стању моле за оне који су им дали
милостињу, њихове молитве су делотворне пред Богом. З бог тога
треба да дајемо милостињу онима којима је потребна и да у исто време
кажемо да траже опроштај за одређену душу. Неки рибар, иначе
верски равнодушан, дао је једну рибу сиромаху. " Нека то буде за моју
нећаку Марију", помислио је мада у то није веровао. И сте вечери,
покојна Марија се јавила сиромаху и рекла: "Кажи мом ујаку да сам
добила рибу и захвали му се за то".

2. С в е ћ е
Ми палимо две свеће. Једну за живе, а једну за мртве, помињући
њихова имена. Свећа је такође једна врста молитве. Док свећа гори,

217
време је за молитву. Због тога свети желе да изгори читава свећа
коју стављамо пред њихову икону. Тако ће наша молитва дуго трајати,
а исто тако и њихово посредовање за нас (Т а Ебршкореуа, стр. 526).
Свети Серафим Саровски је такође палио свеће за мртве пред
иконама у својој келији. Према томе, и ми бисмо пред иконама у својим
кућама могли да палимо свеће "за покој душе".

3. К а н д и л а

Исто се примењује и на кандила која палимо на гробовима по-

чивших. Т о је једна врста молитве.

4. П р о с ф о р а , в и н о и у љ е

Све што приносимо цркви за служење св. Литургије такође

помаже да би се умириле душе. Монахиња Софијана, која је била у
другом свету, прича:" Дошли су ангели, носећи милостињу, литургије,
свеће, уље, просфору... поред тога, чула су се посредовања сиромаха
који су примили милостињу, говорећи "Нека ти Бог опрости". Тада
се зачуогласГосподара, говорећи: "Ево,молитвама мојихсвештеника
и моје браће сиромаха, дарујем опроштај овој души" (Велики Си-
наксар, август, стр. 112. у грчком тексту).

5. М о л и т в а
Пагански жрец, који је би оу паклу, рекао је св. Макарију: "Када
покажеш сажаљење према онима у паклу и када се за њих помолиш,
они осећају утеху... гледајући, на неки начин, један другоме лице. Т о
је утеха". Светитељ се није посебно молио за паганског жреца јер
није ни знао за њега, него се уопштено молио за оне у паклу. Утолико
мора бити делотворнија засебна молитва. Ево следећег примера:
Године 1973, умрла је мајка једног монаха, о. Серафима из
манастира Св. Павла на Св. Гори. Овај монах је замолио о. Констан-
тина, врлинског монаха из тог истог манастира, да се моли за душу
његове мајке. О. Константин је то чинио током четрдесет дана. Када
је прошло то време, о. Константин је имао виђење непознате жене.
- К о си ти, упитао је.
- Мајка о. Серафима.
- И шта желиш?
- Дош ла сам да ти кажем да сам твојим молитвама задобила ве-
лико олакшање и у исто време желим да ти захвалим за оно што си
учинио.
Повремена утеха за душе није једино што могу да постигну наше
личне молитве; дешава се и нешто одважније, нешто много чудесније;
оне из пакла прелазе у рај!
—~ У Житију св. Текле помиње се удовица Трифена која је имала
кћер, Фалконилу; она је умрла и отишла у пакао. Мртва Фалконила
је рекла својој мајци: "Мајко, заволиту странкињу, Теклу, и прихвати
је, уместо мене, као своју сопствену кћер, јер је она слушкиња Божија
и може да се моли, па ће ме Господ настанити тамо где обитавају

218
 ираведници". Тако се уистину и догодило. Молитвама св. Текле,
Фалконила је из пакла прешла у рај (Велики синаксар, септембар,
стр. 508 - 511. у грч. тексту).
— У Житију св. Пајсија се такође помиње непослушни монах који
је отишао у пакао. Он се, међутим, спасао молитвама св. Пајсија и
отишао у рај.
Најчудеснији је онај догађај описан у књизи архимандрита Кака-
веласа. Укратко, један монахје обедовао са Епискоиом кирским, Тео-
доритом. Док су седели за столом, монах је сакрио руку испод мантије.
Епископ је упитао монаха зашто му је рука завијена, померио мантију
и разоткрио је. Осетио се неподношљив задах. Монах је затим об-
јаснио: "М оја мајка је била удовица. Била је врло лепа и постала је
блудница. Умрла је. Када сам спознао испразност живота, замонашио
сам се. Био сам, међутим, врло забринут мишљу да ли се моја мајка
спасла или није. Отишао сам у Тиваиду да видим старца, чувеног
подвижника и светитеља и да га питам о томе. Нас двојица смо седам
дана стајали и усрдно се молили. И у једном виђењу, показао ми се
пакао и моја мајка како се кува у пакленим котловима, запомажући:
"Сине мој, спаси м е !" Истргао сам је из пакла и преместио у рај. Тада
сам се пробудио. И шта сам видео? Моја рука, којом сам зграбио мајку,
била је повређена и неподношљиво је заударала, као и сада. Свети
подвижник је имао исту визију?|
А закључак?
Лична молитва у корист душа није узалудна. Она им свакако
користи - или им привремено доноси олакшање, или их избавља из
пакла. Због тога смо обавезни да се молимо за своју преминулу браћу.
Да кажемо: Господе, помилуј их, што значи: Господе, помилуј нас. То
је ствар тренутка; за душу, међутим, тај тренутак представља право
благо! Она њиме може добити и вечност!

Б ) К роз Цркву

а ) Ц р к в а са м а п о с е б и :

Црква се сама по себи непрестано моли за душе - сваког дана,

јутра и вечери.
Н а п о л у н о ћ н и ц и : "Помени Господе, јер си добар, слуге Своје и
онрости им свако сагрешење које починише у овом животу... "Са
светима, Христе, упокој душе слугу Твојих...", Помени, Г осподе, очеве
наше и браћу који уснуше са надом у васкрсење и живот вечни...",
"одајмо пошту својим родитељима и учитељима, и свим очевима и
браћи који нас раније напустише..."
Н а ју т р е њ у : "Опет се помолимо за благословене ктиторе..." и
за све очеве и браћу који пре нас отпочинуше..."
Н а в е ч е р њ о ј: као на јутрењу;
Н а м о л е п с т в и ју : "Одајмо пошту... нашим очевима и учитељима
који раније одоше...", "Помени, Господе, све наше очеве и браћу који
пре нас отпочинуше". Све те молитве Црква свакодневно упућује
Творцу ради починка преминулих. Осим тога, сваке суботе, на јутре-

219
њу, пева се посебан канон из Молепствија и посебан апостих за по-
чинак душа.
З а д у ш н а с у б о т а : Црква је установила посебну службу (јутрење,
вечерње, божанствену Литургију) за све душе од Адама до данас:
"опет се молимо за блажени помен и вечни починак свих који су се
упокојили са надом у васкрсење... од почетка па све до данас". Т о су
задушне суботе, и установљена су два таква дана у току године.
Један такав дан су Задушнице у суботу пред Месопусну недељу.
Т о има символично значење, јер претходе Месопусној недељи, када
се чита Еванђеље о Страшном суду. Преклињемо Г оспода да помилује
душе.
Друге су Задушнице пред св. Педесетницу. Црквено предање
каже да се душе у паклу ослобађају од Васкрса до Педесетнице. Пре-
света Богородица молила је то од Господа након што је у пратњи
архангела Гаврила сишла у пакао и Господ је услишио Њену молбу.
На Педесетницу, душе се поново враћају у пакао, због чега је на
вечерњој на педесетници трећа од коленопреклоних молитава посебо
намењена починку душа. Тако су и установљене Задушнице пред
Педесетницу. Да би Господ био милостив према душама које се вра-
ћају на место мучења. —
Н а св. Л и т у р г и ји : Душе се помињу на свакој Литургији, а посебно
на Проскомидији: Помени, човекољубиви Господе, и све православне
оце наше и браћу, у заједници с Гобом преминуле с надом у васкрсење
у живот вечни".
Н а М о л и т в и В х о д а : " Још се молимо... за све до сада преминуле
православне оце и браћу нашу који овде почивају и за православне
свуда".
"Још Ти приносимо ову разумну службу за преминуле у вери
праоце, оце, патријархе, пророке, апостоле, проповеднике, еванђе-
листе, мученике, исповеднике, подвижнике, и за сваки дух праведника
преминулог у вери" (Непосредно пред "Особито за пресвету, пре-
чисту, преблагословену, славну Владичицу нашу...").
***- Када се молио св. Макарије, слуга Господњи, душе у паклу би се
утешиле. Т е молитве морају бити утолико делотворније уколико у
њима учествује васцела Црква. Васцела тријумфујућа Црква и, шта-
више, дању и ноћу. Тада је славље у паклу! —~

б. М и кроз Ц ркву

Када за служење св. Литургије принесемо просфору, свеће, там-

јан, уље, вино...
1. Т р и с в е т о
Може се изговорити било ког дана, или покрај гроба преминулог,
или у цркви пред иконом Христа, и то представља велико олакшање
за душе.
О. Димитрије Гагастатис (+ 1975), прича како су у селу Лиопрасо,
високо у планинама, леж але кости четворице људи које су убили
побуњеници у августу 1944. г. У друштву мештана отишао је да сакупи

220
кости и положи их у сеоску костурницу. Чим су стигли, зачули су јауке
и јецаје, као да у том тренутку неко мучи људе. Читаво друштво било
је дубоко потресено. О. Димитрије је прочитао Трисвето и истог тре-
нутка су престали крици и јецаји.
Још је значајније оно што следи:
*-Ц а р Теоф ило, који се борио против светих икона, био је јеретик
и отишао је у пакао. Његова супруга Теодора је, међутим, преклињала
патријарха Методија да се моли за његову душу. Тако се патријарх,
заједно са осталим врлинским свештенством усрдно молио у цркви
Свете Софије током читаве прве седмице Великог поста (током тог
периода они вероватно нису служили св. Литургије него су изговарали
Трисвето). Царица Теодора се, исто тако, молила са читавим двором
у Цркви Пресвете Богородице. Када је осванула субота, Теодори се
у једном виђењу јавио Христос и рекао јој: "Жено, велика је твоја
вера; знај, дакле, да ћу се кроз твоје сузе и твоју веру и молитве Мојих
свештеника смиловати на твог мужа Теоф ила". Догодило се чудо.
Јеретик Теофил је био спасен (Триод, субота пред Месопусну недељу).
Овај догађај је исцрпно описао велики византолог Шарл Дил. (Чини
се да Господ више обраћа пажњу на посредовање свештеника него
на посредовања других. У овом случају Он каже: "посредовањем
Мојих свештеника...". Монахиња Софијана је исто чула из уста Самог
Господа. "Затим се зачуо глас Господњи говорећи: Ево, молитвама
Мојих свештеника, дарујем јој опроштај. "Молитва свештеника је
исто толико снажна колико и молитва светитеља", каже св. Атанасије
Велики). д ”
2. Б о ж а н с т в е н а Л и т у р г и ја (п о м е н и )
Најугоднија жртва Богу је Божанствена Литургија, јер се на њој
и кроз њу ради спасења света жртвује Њ егов љубљени Син. Бог при-
хвата Божанствену Литургију са већом радошћу него било какво
мучеништво које се ради Њ ега претрпи, јер се кроз мучеништво
жртвује и посвећује један човек, док се кроз Литургију жртвује Бог
за спасење и посвећење целог света. З бог тога је најсилнија молитва
за мртве Божанствена Литургија. Св. Симеон Солунски пише: "М о-
литве за мртве се не прекидају ни ујутро, ни увече. Тада се врше
утврђене и уобичајене службе, али посебна је и најважнија дневна
бескрвна жртва, од које ништа није корисније за преминуле, нити је
узрок такве радости, озарења и сједињења са Богом, будући да се
сама крв Господња у овој жртви пролива ради нас ништавних, а оно
што се жртвује на св. олтару је Само Божанско Тело. Т у жртву не-
прекидно и свакодневно приносе они који су преминулима блиски по
телу, који су духовно сједињени са њима и највише их воле, за све
време и током читавог свог живота, и што је више приносе, она уто-
лико више користи упокојенима, јер шта нам може више користити
од Христа жртвованог за нас11(Сабрана дела св. Симеона Солунског,
стр. 310).
Ево и задивљујућих исхода Божанствене Литургије:
Св. Григорије Двојеслов приповеда да се извесни монах Јустус,
који је био похлепан, разболео и умро. За његову душу је одслужено

221
тридесет литургија. Једне ноћи он сам се јавио свом брату по телу
К апиосуиовајгајепитаокаком ујетамо. "У почетку је било страшно,
али сада је дивно". Капиос се истог тренутка упутио у манастир и
известио нас о овом сну. Када смо прецизно избројали дане, открили
смо да је управо тог дана одслужена тридесета лиургија за душу
преминулог брата" ("Евергетинос", 2. том, стр. 109). -•*»»
Следећи догађај још више задивљује:
___ Св.Григорије Двојеслов је одслужио четрдесет литургија за покој
душе прогонитеља Цркве, Трајана. Бог је чуо његову м олбу и извео
Трајана из пакла. Господ је тада прекорео светитеља и рекао му да се
више не моли за безбожнике (Триод, субота пред Месопусну недељу).
Бог је прекорео светитеља тек након што је Трајана извео из пакла,
а не пре тога! Какво милосрђе! -
Зар нам све то не изгледа чудно? Сви ти задивљујући догађаји?
Зар није сада, у периоду до Другог доласка Христовог, време за ми-
лосрђе према живима и мртвима? Зашто би милост Божија била
ограничена само на рај? Зар она није бесконачна?

12. Шта штети душама

Ради једног човека Бог ће спасти другог, па чак и читаве народе.

Исто се, међутим, дешава и у противном. Због једног човека, читаве
групе људи, па чак и читави народи могу бити кажњени и бачени у
накао: Ја сам Г о с п о д Б о г т в о ј, Б о г р е в н и т е љ , к о ји п о х о д и м Г рехе
о т а ч к е н а с и н о в и м а д о т р е ћ е Г а и ч е т в р т о Г к о л е н а о н и х к о ји м р з е
на м е (И зл. 20; 5). - •
С олом он је сагрешио. Ц а р С о л о м о н љ у б љ а ш е м н о Г е ж е н е
т уђи н ке осим кћери ф араонове, М оа вк е, А м он к е, Е дом ке, С и д он к е и
(1.Цар. 11; 1). Бог се разгневио на Соломона и Соломон је
Х е т е јк е ...
морао бити кажњен. Како је, међутим, његов отац Давид био бого-
бојажљив, није га казнио. Бог је "одложио" ову казну за време после
Соломонове смрти. И заиста, након његове смрти, подељено је његово
царство. Стигла је казна. Соломон је био крив, али су његова деца
платила за то!
Ахав, цар Израиљски, убио је Навутеја и приграбио његов вино-
град. Бог се разгневио на њега и кроз уста пророка И лије прорекао
Ахавову ужасну смрт. Ахав се понизио и покајао. Зато је Господ
повукао своју реч и није га казнио. Казнио је, међутим, његову децу!
Ј е с и л и в и д е о к а к о се А х а в п о н и з и о п р е д а м н о м ? З а т о ш т о с е т а к о
п о н и з и о преда м ном , нећу п у ст и т и он оГ а зла за њ еГ ова ж и в ои ш , неГо
(1. Цар. 21; 29). Ахав је
за с и н а њ е Г о в а п у с т и ћ у о н о з л о н а д о м њ е Г о в
грешио, а његова деца су била кажњена.
Израиљци нису могли да освоје град Гај и осећали су се без-
надежно и крајње очајно. А разлог? Ахан је украо сребро из Јерихона
и сакрио га у свом шатору (в. Ис. Нав. 7). Један човек је сагрешио, а
читав народ је био кажњен.

222
 Јона је преступио Господњу заповест. Уместо да оде у Ниниву,
укрцао се на лађу и пошао у Тарсис. Подигла се бура, посада је била
престрашена, а брод готово потопљен; али, чим су Јону бацили у море,
бура је престала (в. Јона, 1).
Неш то слично догодило се и св. Јовану Еванђелисти. Како није
био рад да оде и проповеда у немирној Азији, таласи су четрдесет
дана бацали по мору лађу којом је путовао, док је читава посада патила
(Велики Синаксар, септембар, стр. 558. у грч. тексту). ,•
Тако ради једног човека бива спасен други човек, па чак и читави
народи док, исто тако, ради једног човека велики број људи, па чак и
читави народи могу бити кажњени. Исто као што због нас душама
може бити даровано милосрђе, доброчинство и спасење, оне би због
нас могле и да пате, чак и да оду у пакао. Ми на њих не делујемо само
позитивно,него и негативно.
Погледајмо следећи пример:
— „ Слушкиња Божија, Елефтерија је, као што смо већ рекли, била
у мукама јер су је сахранили у турском гробљу; иако је њена душа
била у рају, она је патила! Богати мирјанин је имао величанствен
погреб, али је тиме изгубио своју душу. К о је слушкињу Божију Елеф-
терију сахранио у турском гробљу? К о је приредио величанствен
погреб богаташу? Њихове породице и рођаци. Другачије речено, они
су, у свом незнању, нашкодили њиховим душама.
Са овим је повезан и следећи догађај:
'*к=' Блажени, покојни о. Филотеј Зервакос је причао о исповести
једног брачног пара. Они су изгубили своје једино дете, кћер, бого-
бојажљиву студенткињу теологије коју су нежно волели. Жена је
храбро поднела њену смрт. Запалила је кандило у кући и молила се.
Муж се, међутим, понашао сасвим супротно. Затворио се у кућу, хулио
на Христа и угасио кандило. Једног дана, међутим, имао је виђење.
О брео се у рају и тамо видео своју кћер. Био је запрепашћен јер је,
иако у рају, у прекрасном пределу, одевена као невеста, она била
огорчена.
- Шта се догодило, кћери? Овде си усред радости, а ипак се не
радујеш?
- Оче, како да се радујем због онога што ти чиниш? Хулиш на
Христа!
- Значи, моја је грешка што ти ниси срећна?
Отац се тада пробудио, дубоко потресен и врло радостан! Обри-
јао се, обукао најлепше одело и, по први пут након смрти своје кћери,
отишао у куповину. ЈБуди су му изјављивали саучешће, а он је одго-
варао: "Н е саучешће, него честитање!"
Тако рођаци на земљи могу нашкодити душама у рају.
Будимо врло обазриви када умре неко ко нам је близак. У про-
тивном, постоји бојазан и опасност да можемо нашкодити његовој
души. Поправимо се, ради своје сопствене користи и ради користи
преминулог брата.
Један надахнути светогорски подвижникје рекао: "Н ајбољ и по-
мен за наше покојнике је наше покајање".

223
 13. Други Долазак Господњи

1. Н а ш а н е о с е т љ и в о с т

А к о бисмо изненада чули страшне вести о рату, обузео би нас

немир, страх, ужас и стрепња, јер би били угрожени наши животи,
јер бисмо се могли изгубити. И имали бисмо пуно право да стрепимо.
Постоји, међутим, нешто далеко страшније него што је рат! И
нешто још потресније. Т о је Други долазак Христов. То ће се сигурно
десити. И сигурно је да ћемо морати да дамо одговор за сва своја
дела, речи и помисли, од дана нашег рођења па све до наше смрти.
Ово је саблажњиво:
Ми смо хришћани, а бојимо се рата за који није сигурно да ће га
бити и у коме не морамо бити убијени, али се не плашимо Другог
доласка Христовог, који ће се сигурно десити и на коме ћемо сви мо-
рати да дамо одговор. Иако смо хришћани, ми смо духовно мртви, јер
смо обузети бригама о телу, страхом да ћемо изгубити овај живот, а
не живот вечни.
Страх од Суда се очигледно пројављује онда када човек престане
да греши "у делима, речима и помислима". Иначе је тај страх лажан
и стога и није страх. Неустрашивост происходи или из неосетљивости
или из одважности. Због тога се Антоније Велики усудио да каже:
"Н е бојим се више Господа". У љ у б а в и н ем а с т р а х а , н е г о с а в р ш е н а
љ у б а в и з г о н и с т р а х н а п о љ е , је р ј е у с т р а х у м у ч е њ е , а к о се б о ји , н и је
се у с а в р и ш о у љ у б а в и (1. Јн. 4; 18).

2. К а д а ћ е Г о с п о д д о ћ и ?

Н е д о ц н и Г о с п о д с обећ а њ ем , к а о и и п о н ек и м и сл е да д о и н и ; неГо
(2. Петр.
н а с д у Г о т р п и , је р н е ћ е д а и к о п р о п а д н е , н о д а се с в и п о к а ју
3; 9). Све док смо живи, има и наде за спасење. Како Господ жели да
се спасемо, Он продужује наше животе: А о д а н у т о м е и ч а с у н и к о не
зн а , н и а н Г е л и н е б е с к и , д о О т а и м о ј са м (М т. 24; 36). Зар Господ не
зна када ће се вратити? Брижљиво изучавање 24. главе св. Еванђеља
по Матеју (од 3. до 42. стиха) открива да Господзнп када ће се вратити.
Када каже да ће пре тога бити ратова, глади и земљотреса на разним
местима а т о је с в е п о ч е т а к с т р а д а њ а (М т. 24; 8), тиме указује да
Он поседује то сазнање. "Како да Онај, Који каже да ће се пред крај
појавити ти знаци на небу и на деловима земље, ништа не зна о самом
крају? Он о томе каже: Т о ј о ш н и је к р а ј, али не као онај ко сумња,
него као онај ко то поуздано тврди" (св. Василије Велики, 236. писмо
- упућено еп. Амфилохију)|Господу је, дакле, познато време Њ еговог
Другог доласка." Кроз истоветност суштине и нераскидиво јединство,
биће Господње је било обогаћено познањем будућих догађаја исто
као и другим божанским особинама. Ми га називамо Господарем и
Господом васцеле твари, јединим Христом, истоветним и са Богом и
сачовеком, свевидећим" (св. Јован Дамаскин, "Тачно изложење пра-
вославне вере")<

224
 Св. Јован Златоусти (20. беседа на Матејево Еванђеље) тврди
то исто, као и црквена химнографија. "К о осим тебе познаје Оца? К о
осим Тебе зна час и дан? Јер у Теби је сво богатство премудрости,
Христе Боже наш" (Триод, вечерња на Светли понедељак, 9. ода).
Т о је као да Господ каже: "Знам када ћу поново доћи, али не желим
да вам то кажем. Није у вашем интересу да то знате. Постоји опасност
да будете немарни"!
Ми смо, међутим, и даље опседнути ратовима, глађу и земљо-
тресима. Од времена Христовог па све до сада. Знацима Другог до-
ласка. Господ то, наравно, све зна унапред. А ипак се још није вратио!
З бог љубави према човечанству. Због тога је Он увек близу. Он до-
лази! Д о ћ и ћ у с к о р о ! (Откр. 22; 20). Због тога стално треба да Га
ишчекујемо.
Св. Оци "предсказују" дан када ће се Господ вратити. И б и вече,
и б и ју т р о , д а н је д а н (Пост. 1; 5 - у Даничићевом тексту - дан први, у
тексту Септуагинте - "дан један"). Зашто се не каже "први дан", јер
су затим уследили и други дани, него се, уместо тога, каже " дан један",
као да је то био једини дан Стварања? Тај дан је праобраз будућег
века, будућег дана без вечери, "један и једини" (св. Василије Велики,
2. беседа). Првог дана стварања, светлост је одвојена од таме. "И би
светлост". Т о ће се десити и на дан васпостављања света, на дан Другог
доласка. Светлост ће бити разлучена од таме. И биће један дан. Дан
осми. Један и једини.^
'• Први дан Стварања је недеља, дан Господњи (грч. "кириаки").
Откровење св. Јована Еванђелисте је написано у недељу. Архангео
је благовестио Мајци Божијој (рођење Христово) у недељу. Господ
је рођен у недељу. У недељу је устао из мртвих. " У новој благодати,
тај свети и добродошли дан је назван Господњим, јер су се на тај дан
десили најважнији догађаји у животу нашег Г оспода, као што су Бла-
говести, Рождество Господње и Њ егово Васкрсење, тако да ће се на
тај дан десити и васкрсење мртвих. На тај дан је Б ог створио видљиву
светлост, каже св. Јован Дамаскин и опет, да се на тај дан може
очекивати долазак Господњи, и у бесконачне векове ће остати тај
један дан, осми, као да се налази изван тих седам векова, који имају
дан и ноћ" ("Д обр отољ уб љ е", св. Петар Дамаскин),*

3. К а к о ћ е се д о го д и т и Д р у Г и д ол а за к ?

а. П р и р о д а

Свето писмо пише о потресима у природи, па чак и о уништењу

природе. И д а ћ у ч у д е са Г о р е на н е б у и з н а к е д о л е н а з е м љ и : к р в и
о г а њ и п у ш е њ е ди м а . С у н и е ћ е се п р е т в о р и т и у т а м у и м е с е и у к р в
п р е н е г о д о ђ е в е л и к и и с л а в н и д а н Г о с п о д њ и (Дела ап. 2; 19), а затим:
Д о ћ и ћ е д а н Г о с п о д њ и к а о л о п о в н о ћ у , у к о ји ћ е н е б е с а с х у к о м п р о ћ и ,
а с т и х и је ћ е се у ж а р е н е р а с п а с т и и з е м љ а и д е л а ш т о су н а њ о ј
и зГореће (2. Петр. 3; 10), док у химнографији наше цркве налазимо:
"Чујм о шта објављује Сведржитељ: тешко онима што ишту да виде
страшни дан Господњи, је р је он тамаијер све и сва у огњу испробава"
(О пело).

225
 6 ) З а ш ш о ћ е се д е с ш и и с в е ш е с ш р а ш н е с ш в а р и ?

Природа је оскрнављена Адамовим грехом. Она то и даље остаје

због грехова Адамових потомака. Она се због тога побунила против
човечанства. Другачије речено, променила је свој облик! П ре Ада-
мовог пада, на пример, није било зиме, није било киша које доносе
поплаве (св. Јован Дамаскин, О земљи и ономе што носи). Све то, и
још много тога, дошло је тек након Пада, као побуна природе против
грешног човека! Ј е р се т в а р п о к о р и т а ш т и н и , н е о д с в о је в о љ е , н е г о
з б о Г о н о г а к о ји је п о к о р и са н а д о м ... Ј е р з н а м о д а с в а ш в а р у з д и ш е и
(Рим. 8; 20 - 22).
т у г у је д о сада...
Природа ће, приликом Другог доласка, бити очишћена; тру-
лежност греха ће бити спаљена Божанским огњем. Исто као што је
најпре била створена природа, а затим и човек, тако ће и овог пута
најпре бити обновљена природа (св. Симеон Нови Б огослов, Т а
Ебршкбрвуа, стр. 212). Ј е р ж а р к и м и ш н е к и в а њ е м т в о р е в и н а о ч е к у је
д а се ја в е с и н о в и Б о ж и ји ... је р ће се и сам а т в а р о с л о б о д и ш и о д р о б о -
в а њ а п р о п а д љ и в о с т и на с л о б о д у с л а в е д е и е Б о ж и је (Рим. 8; 19 - 22).
Призор спаљивања свих ствари ће бити толико страшан да ће се
потрести чак и ангелске силе: С и л е н е б е с к е ћ е се п о к р е н у ш и (М т. 24;
29). Утоли ко ће се више потрести човечанство! "К о ће издржати,
Христе, страшни призор доласка Твога? Тада ће се небо на страшан
начин савити као лист хартије, и звезде ће попадати, страх ће подрести
сваку твар, и светлост ће се променити" (Свештеничко о п ело"). Т а д а
ћ е се п о к а з а и ш з н а к С и н а Ч о в е ч и је Г а на н е б у (М т. 24; 30). ' Тај знак је
Крст Господњи" (св. Јефрем Сиријски, Аскетика, стр. 30). С у н ц е ће
се п р ет ш о р и т ш у т а м у и м е с е и у к р в (Дела ап. 2; 20). Другачије речено,
пашће тама. Како ће се онда појавити крст? Како ће га, горе на
небесима, моћи видети они који настањују земљу? Крст, као слава
Господња, блиста! Он сија! Слава значи светлост, а не таму,-
Христос је Цар. Цар носи скиптар, символ Његове власти, символ
Њ егове моћи. Скиптар Господњи је Њ егов Крст, с к и п т а р с и л е (Пс.
110; 2). Када цар негде иде, испред себе носи скиптар. Исто се дешава
и овде: најпре скиптар, а затим и Цар,_Христос! )
, Њ егов долазак и долазак с в и х а н ге л а са Њ и м ћ е бити тако сило-
вит да ће се " савити свако колено на небу, на земљи и у преисподњој"
(јутарња молитва). Тада ћемо б и т и у з н е с е н и на о б л а и и м а у с р е ш а њ е
Г о с п о д у у в а з д у х у (1. Сол. 4; 17), чиме се "указује на наш преображај
(бл. Калист, Д обротољ убљ е) и т а к о ћ е м о с в а г д а с Г о с п о д о м б и ш и
(1. Сол. 4; 17).

4. К а к о ће судит и Г осп од?

Како ми судимо? Под утицајем страсти које носимо у себи. Због

тога не судимо чисто, ни поштено ни непоштено! А како суди Господ?
Бестрасно. Према томе, чисто и праведно. Будући да у себи носимо
страсти и да је наш ум ограничен, не разумемо суд Господњи. Т о је
висока, неприступачна планина, или, бољ е речено, потпуно непри-
ступачна! П р а в д а ј е т в о ја к а о Г о р е Б о ж и је , с у д о в и ш в о ји б е з д а н а
в е л и к а (Пс. 36; 7).

226
 С у д и м и , Г о с п о д е , п о п р а в д и м о јо ј (Пс. 7; 8). Суди ми, Боже, према
слабости мојој, према мојим способностима. Ништа више немој за-
хтевати од мене. Н е и д и на су д са сл у Г о м с в о ји м , је р се н е ћ е о п р а в д а т и
и р е д т о б о м н и к о ж и в (Пс. 143; 2). А к о будеш ваљано судио, сагласно
Својим заповестима, сви ће бити криви пред Тобом! С у д и м и п о п р а в д и
С в о јо ј, Г о с и о д е ( Пс. 35; 24). Суди ми, Боже, по Својој правди, по Свом
милосрђу и сажаљењу!
Послушајмо сада глас аве Доротеја: " Једино Бог може да суди и
осуђује, јер једино Он познаје околности и могућности, супротстав-
љања и дарове, нарав и способности и једино Он свакоме суди онако
како само Он зна, Јер Бог ће другачије судити греховима епископа, а
другачије (греховима) истакнутог мирјанина, игумана и ученика,
старца и младића, болесног и здравог. И ко познаје све судове Божије
осим Њега Самог, Који је све створио и све зна!
Он се даље пита: "Хоће ли Бог на исти начин судити девојци
крја је одгајена у развратном окружењу и сагрешила, и оној која је
одгајена у хришћанском окружењу и сагрешила", а затим додаје: Си-
гурно је да неће! Другачије речено, Бог ће све узети у обзир, окружење
сваког човека, његово знање, узраст, расуђивање, природу, положај,
вољу и разумевање. Сам Господ је рекао св. Пахомију: "Они, који се
у последња времена, без примера и руководитеља, буду борили да
спасу своје душе, биће награђени као велики иодвижници"] Због тога
и један савремени, веома духован атонски монах каже: " У рају ће
бити неких изненађења'1
На дан Суда, сви они здрави људи који нису на прави начин ис-
користили своје здравље, позавидеће и биће љубоморни на болесне
који су своју болест трпели на начин угодан Богу. Љ уди који виде
завидеће слепима, они снажног тела биће љубоморни на хроме. Ин-
телигентни и мудри, који нису на добар начин искористили своју му-
дрост, позавидеће и биће љубоморни на глупе и луде, управо зато
што ће се овима судити благо и што ће задобити рај. З бог тога је св.
Арсеније Кападокијски једној безбожној жени, гордој и хулитељки,
упутио "замаскирани" благослов, односно, да изгуби разум и полуди,
како би јој Бог судио као малом детету и да би се на тај начин спасла.
Погледајте Еванђеље које се чита у Месопусну недељу; у том
Еванђељу (Мт. 25; 31 - 46), Господ уопште не поставља високе захтеве.
Оно што захтева од нас јесу саме основе врлина. Јесмо ли нахранили
гладног, угасили жеђ жедног, обукли нагог, посетили болесног? То
је нешто што са лакоћом чине чак и они који нису хришћани. Ма
колико да су људи неосетљиви, сажалиће се на гладног кога сусретну;
сажалиће се на свакога кога виде неодевеног усред зиме; ако је
болестан неко од њихове родбине или пријатеља, свакако ће га
посетити.
Сам Христос је, међутим, рекао да ће свако, ко свог брата назове
будалом, б и т и к р и в п а к л у о г њ е н о м е (Мт. 5; 22).
Н е судипГе д а ва м се н е суди.
За сваку празну реч даћемо одговор у дан Суда (М т. 12; 36).
А к о не опростимо, неће нам бити опроштено (М т. 6; 14 -15).

227
 А к о погледаш на жену са жељом, већ си починио прељубу (Мт.
5; 28).
Содоми и Гомори ће се блаже судити него онима који се одрекну
речи Божије (в. Лк. 10; 12) итд.
Због чега Он, дакле, превиђа све ово и још много тога, на Дан
Суда?
Христос пред Собом има све народе на земљи, односно, народе
који су врло мало или ништа чули о Христу, народе без проповедника
речи Божије, без цркава, без свештеника, без Св. писма, идолопо-
клоничке народе. Отуда следи да они о томе ништа не знају. Они су
због тога сами по себи на губитку! Када су они Христа видели нагог,
гладног, болесног, утамниченог и били равнодушни? Они нису знали
да се оно, што чинимо ближњима, примењује на Христа. З бог тога
Христос од њих захтева само основе врлина. За хришћане, међутим,
који познају Св. писмо, суд ће бити другачији, строжији. За њих није
довољно да дају комад хлеба и чашу воде и да захваљујући томе уђу у
рај. А к о не опросте својим ближњим, како ће ући у рај? О д с в а к о г а
к о м е је м н о г о д а н о мног о ћ е се и т р а ж и т и ; а к о м е је п о в е р е н о м н о г о ,
(Лк. 12; 48).
о д њ е г а ћ е се в и ш е и с к а т и
За хришћане, еванђеље Страшног суда има двоструко објаш-
њење. Као прво, материјалну бригу за сиромашне, а као друго, духовну
бригу за душу, своју сопствену. али и за душе ближњих. Као да Сам
Господ каже: "Твоја душа је била жедна, а ти је ниси нахранио речју
Божијом; није била одевена у врлине, а ти је ниси обукао. Боловала
је од греха а ти је ниси исцелио. Поробиле су је страсти, а ти је ниси
ослободио!" Св. Симеон Нови Богослов каже: "Будући да Сам био
гладан твог повратка и твог покајања, а ти Ми ниси дао ништа да
једем и тако задовољим жељу, ти се, дакле, ниси покајао од свог зла.
Био Сам жедан твог спасења, а ти Ми ниси дао ништа за пиће; био
Сам нагјер нисам имао одећу твојих добрих дела и ти М е ниси прекрио
њима; био Сам у тесној, прљавој и мрачној тамници твога срца а ти
ниси пож елео да Ме посетиш и тако унесеш мало светла; видео си
како болујем због твог сопственог немара и нехата и ниси Ме услужио
својим добрим делима. Иди онда што даље од М е н е !"

14. О Рају

1. П р е д у к у с

Рај је причасност животу Божијем до које долази очувањем Њ е-

гових заповести. Придржавање заповести Божијих, чак и оних нај-
мањих, уноси мир и радост у душу. С л а в а и ч а с т и м и р с в а к о м е к о ји
ч и н и д о б р о (Рим. 2; 10).
Савремени, изузетно духован светогорски монах пиш е:" А к о би
људи искусили духовну корист и унутрашњу радост коју осећају у
овом свету онда, када ближњем учине макар и незнатно добро дело,
преклињали би ближње да га прихвате и, штавише, били би им за-

228
хвални. До промене која се одиграва у души и радости коју осећа
милосрдна особа не може вас довести ни најбољи кардиолог, макар
му платили и врећама новца. На исти такав начин и радост, коју осе-
ћају хришћани током подвига, они који упражњавају бдења, моле се
и посте, не могу ни да замисле они који једу оно што ж еле и пију вино
и друге напитке'1 (старац Хаџи - Георгије Светогорац ).
П л о д Д у х а је с т е : љ у б а в , р а д о с т , м и р , д у г о т р п љ е њ е , благост,
д о б р о ш а , вер а , к р о ш о с т , у з д р ж а њ е (Гал. 5; 22). А к о се придржавамо
закона Божијег, онда "плод Духа", који је предукус раја, продире у
душу. Предукус јела не допире до нас путем маште или мисли, нити
путем жеље, очију или ушију, него једино путем посебног чула укуса.
На исти начин сеи до предукуса раја долази једино кроз посебно чуло
укуса. И с п р о б а јт е (у Даничићевом преводу: испитајте) и в и д и т е к а к о
ј е д о б а р Г о с п о д (Пс. 34; 8). Живите сагласно Његовој вољи и видећете
к а к о ј е д о б а р Г о с п о д . Псалмопојац није рекао "наситите се", него
" испробајте", јер насићење припада будућем веку: н а с и т и ћ у се Г л еда *
ју ћ и Т в о ју сл а в у (Пс. 17; 15) (код Даничића: "бићу сит од прилик^
Тв оје").
У Житију св. Серафима Саровског читамо:
- Осећам такав мир и спокојство у души које не могу да искажем
никаквим речима (каже Мотовилов св. Серафиму).
- Т о је, пријатељу Божији (објашњава светитељ), онај мир о коме
је Господ говорио Својим ученицима: М и р С в о ј о с т а в љ а м вам , м и р
С в о ј д а је м вам, н е д а је м ва м га к а о ш т о с в е т д а је (Јн. 14; 27).
- Шта још осећаш?
- Чудесну, непознату сладост.
- Да, то је она сладост за коју Псалмопојац каже: Х р а н е се о д
и з о б и л а д о м а 1 'в о је га и и з п о п ш к а с л а д о с т и С в о ји х Т и и х н а п а ја ш
(Пс. 36; 8)... Обојица осећамо тако неисказано блаженство које омек-
шава наша срца, блаженство какво превазилази речи. Шта још осе-
ћаш?
- М оје срце испуњава задивљујућа срећа.
О. Серафим је наставио: "Када се Свети Дух Божији спусти на
човека и обавије га пуноћом Свог присуства, онда се душа тог човека
испуњава неисказаном радошћу, јер Св. Дух све што дотакне учини
радосним".
Изгледа да је слично искуство имао још један познати, савремени
подвижник и слуга Божији. Ево како он то описује: '"Б ило је још два
сата до сумрака и, док сам читао, посетио ме је о. Арсеније. Поступио
је са мном као учитељ који помилује доброг ученика. У исто време,
оставио ме са неизрецивом сладошћу и небеским ликовањем у срцу
какве нисам могао да поднесем. Након тога трчао сам, као луд, око
своје испоснице и дозивао га, мислећи да га могу пронаћи. Срећом,
није дошао нико од посетилаца, јер би се забринуо, а ја не бих био у
стању да му опишем узрок тог божанског "лудила" и да га убеђујем.
Понекад бих гласно узвикнуо: Оче м ој! Оче м ој! Затим бих изговарао
нешто тише: Боже мој, зауздај чвршће моје срце да бих могао видети
шта ће се ноћас десити. За моје земљано срце било би немогуће да
поднесе ту огромну рајску сладост да није било Божије помоћи"

229
(Житије св. Арсенија Кападокијског) (У телу од земље и глине оби-
тава лепота раја. Т о је чудо! А о в о б л а г о и м а м о у з е м љ а н и м с у д о в и м а ,
д а п р е и з о б и љ е с и л е б у д е о д Б о Г а а н е о д н а с - 2. Кор. 4; 7. Т е л о није у
стању да носи лепоту живљења у непропадљивости, јер је трулежно.
Р а с п а д љ и в о с т не н а с л е ђ у је н е р а с п а д љ и в о с т - 1. Кор. 15; 50; А к о би
сви хришћани осетили ову небеску сладост, постали би потпуно
немарни. У исто време, преклињали би Бога да напусте овај свет што
је могуће пре, као што је учинио и св. Симеон Богопримац: С а д а
о т п у ш т а ш с л у г у С в о Г а , Г о с п о д е - Лк. 2; 29. Осећао се као да је за-
робљен. Свезан, заточен. "За оне који прижељкују вишњи живот,
боравак у овом свету је највећа казна и заточеништво” - св. Василије
Велики, Беседа о мученици Јулити). *».
- Та радост, међутим, ма како била велика, није ништа друго него
предукус! Св. Серафимјерекаосвомученику, Мотовилову: "М акако
утешна била та радост какву сада осећаш у души, то није ништа у
поређењу са оним што је Господ припремио "онима који Га љ убе".
Сада нам је дат предукус те радости. И ако сада осећамо такву радост
и срећу у својим срцима, шта онда да кажемо о радости која је на
небу припремљена за оне који се труде овде на земљи" (Ж итије св.
Серафима Саровског);
И заиста, уколико је то само предукус, како ће тек изгледати
преизобиље! Људски ум није у стању да схвати како изгледа рај. Ш ш о
о к о н е в и д е и у х о н е ну, и у с р и е ч о в е к у н е д о ђ е , о н о и р и п р е м и Б о г
о н и м а к о ји Г а љ у б е (1. Кор. 2; 9)| > -

2. Р а ј - Б о Г о в и ђ е њ е

• А постол Павле је б и о о д н е с е н у р а ј и ч у о н е и с к а з а н е р е ч и к о је
ч о в е к у н и је д о п у ш т е н о Г о в о р и ш и (2. Кор. 12; 4). Св. Симеон Нови
Богослов, развијајући теологију овог одломка из Св. писма, каже да
нису ништа друго него
р е ч и к о је ч о в е к у н и је д о п у ш ш е н о Г о в о р и ш и
Најсветије Т е л о нашег Господа. Сам Син Бога, нашег Оца. Рај је,
дакле, боговиђење! Л и и е м у л и и е (1. Кор. 13; 12). С л у Г е Њ е Г о в е с л у -
ж и ћ е М у и Г л е д а т и л и и е Њ е Г о в о (Откр. 22; 3 - 4 ). Господ каже: А н -
Гели н а н е б е с и м а с т а л н о Г леда ју л и и е О и а м о Г а н е б е с к о г (М т. 18; 10),
јер немају вештаствена тела, која су препрека за боговиђење. Као
што ангели с т а л н о Г леда ју л и и е О и а н е б е с к о Г , тако ће и праведници
у будућем веку стално гледати Господа, јер ће вештаствено тело
постати духовно (в. 1. Кор. 15; 35).
Због тела је немогуће да се из овог живота схвати шта значи
боговиђење. "Сада смо разлучени од виђења славне епифаније јер
насонемогућује болест тела у коме сеналазимо" (св. Василије Велики,
Беседана Пс. 34). Јер са да в и д и м о к а о у оГ л е д а л у , у з а г о н е ш к и , а о н д а
ћ е м о л и и е м у л и и е (1. Кор. 13; 12). —

3. В иђењ е К рст а

А к а д д о ђ е С и н Ч о в е ч и ји у с л а в и С в о ј о ј (М т. 25; 31). Слава Гос-

подња је Њ егово човекољубље. Отелотворење Њ еговог човекољуб-
ља је Крст и разуме се да ће слава Господња, Крст, стално бити пред

230
 очима праведника, али не и безбожника, јер безбожници не гледају
в е л и ч а н с т в о Г о с п о д њ е (Ис. 26; 10). Он ће бити засађен усред раја,
као Дрво живота, тако да ће се озарити душе оних који су се Крстом
спасли. Осим тога, праведници, као иобедници над грехом, ђаволом и
светом, видеће Крст као своју похвалу, као свој трофеј. И м е Њ е г о в о
б и ћ е на ч е л и м а њ и х о в и м (Откр. 22; 4), што значи да ће 11на њиховим
челима бити знак Господњи" (ава Исаија). ~

4. Р а ј - с а б о р с в е т и т е љ а

У к у ћ и О и а М о је г а с т а н о в и су м н о г и (Јн. 14; 1). Неће сви пра-

ведници уживати подједнаку славу - з в е з д а о д з в е з д е се р а з л и к у је у
с л а в и (1. Кор. 15; 41). " П о ц с т а н о в и м а м н о Г и м Спаситељ подразумева
различите начине успона и узрастања у тамошњем стању, јер је Цар-
ство једно, али је унутар њега много различитости, како би сви могли
блистати на једном божанском своду" (св. Григорије Синајски, До-
бротољ убљ е).
** "У будућем веку", каже св. Исак Сиријски, "сви ће живети на
једном истом месту, нераздвојено, озарени духовним сунцем сагласно
својој мери, и уживаће благодат и радост као од једног истог ваздуха,
и места, и престола, и виђења, и облика. Једни, међутим, неће видети
меру других, ни оних горе ни оних доле, како се не би растужили
гледајући веће обиље благодати показано њиховим пријатељима и
своју сопствену мањкавост" (56. поука). •-*-

5. Узр аст ањ е праведника

О н и у з р а с т а ју и з с и л е у с и л у (Пс. 84; 7, по верзији Септуагинте,

код Даничића: "Иду збор за збором ”). То се односи на праведнике.
Како су непрестано бивали просветљивани овде, они то настављају и
у будућем животу. Они ће све време узрастати. "Љ убав нема граница
и ми никада нећемо престати да растемо у њој, и у садашњем и у
будућем животу, примајући у светлости Божијој светлост богопоз-
нања" (св. Јован Синајски, Лествица, 26. поука). Исто се односи и на
ангеле. Св. Григорије Синајски у вези са тим пише: "У будућем веку,
ангели и светитељи, кажу, никада неће престати да узрастају у обога-
ћивању својих дарова, нити ће се умањити мера коју имају; јер у том
веку неће бити слабљења и смањења врлине на грех" (Д оброто-
љ убљ е).
Може ли, дакле, ико схватити радост и наслађивање праведника
у будућем веку? Ум осећа вртоглавицу! Да ли је вечни живот бес-
коначан? Такво је онда и узрастање праведника. А таква је, дакле, и
њихова радост.
Постоји међутим, у томе и нешто чудно:
Иако ће они непрестано узрастати, иако ће се њихово озарење
(освећењ е) вечно увећавати, они никада неће достићи С ветлост
Христову, нити ће постати истоветни са њом! Она ће увек бити далека.
Вечно. Јер је Господ увек недостижан. О н је д и н и и м а б е с м р т н о с т и
ж и в и у с в е ш л о с ш и н е п р и с т у п н о ј, К о Г а н и к о о д љ у д и н е в и д е н и и ш
м о ж е в и д е п ш (1. Тим. 6; 16).

231
 15. О паклу

1. П редукус

Пакао је живот без Бога. Он, према томе, не може започети

после смрти, он започиње пре ње, још у садашњем животу.
Да ли људи живе у греху? Т о је предукус пакла. Шта је пакао?
Страх. Стрепња. Бол. Очајање. Несрећа. Жалост. Туговање. А шта
је грех? Страх. Стрепња. Бол. Очајање. Несрећа. Жалост. Туговање.
Управо оно што и пакао. Н е в о љ а и т у г а на с в а к у дуилу ч о в е к а к о ји
ч и н и з л о (Рим. 2; 9). У греху нема изузетака! Н евоља и туга на душу
с в а к о г човека.
Када је Каин убио свог брата Авеља, Бог му је рекао: Б и Н е ш
п о т у к а ч и б е г у н а и на з е м љ и (Пост. 4; 12). Страшно искуство и јецај
грешника. Само грешник то осећа, само Бог чује. Жан П о л Сартр,
добро познат по свом атеизму, па отуда и по својој разузданости,
живео је у тој трагедији греха. Ево како он сам, трагично и сликовито,
описује своје тајно мучење: "Ја ћу се са свим помирити, са усијаним
кљештима, растопљеним оловом, ражњевима, са гушењем - са свим
сатанским справама које имате, са опекотинама, дерањем коже, ки-
дањем. Поднећу свако мучење које извршите. Све је бољ е од овог
мучења душе, овог лостојаног бола који прождире човека, пече га и
никада не удара довољно снажно да би га уништио". Страшне речи!
Он пристаје да све поднесе, сваку врсту телесног мучења, само да би
се ослободио душевног бола. Сартр сигурно изражава искуства свих
грешника. Уколико остали нису без душе... Нема, дакле, начина да
Сартр поднесе ово душевно мучење, које је предукус пакла. А ако га
је ужаснула само једна кап воде, како ће се понашати када се суочи
са безграничним океаном? Због тога је Господ о Јуди, који је отишао
у пакао, рекао: Б о љ е б и м у б и л о д а се н и је р о д и о т а ј ч о в е к (М т. 26;
24), док св. Макарије Египатски каж е:" Авај оном дану у коме се родио
такав човек".

2. П а к а о - са весш

" Савест сваког човека је као хиљаду мачева" (Шекспир, Ричард

Трећи). Мачеви су преиспитивање и грижа која следи из почињеног
греха. Због тога се грех не може заборавити. Нека стара жена, стого-
дишњакиња, може заборавити шта је јела пре сат времена, али се
врло добро, са сваком појединошћу, сећа грехова које је починила у
својој младости. Она их се сећа јер је прекоревају.
Будући, међутим, да људи све време греше, њихова савест је
затрпана, сахрањена. Они неразговетно чују глас савести и због тога
су опуштени. Међутим, у часу њихове смрти, савест се буди и почиње
да дела. Она се ослобађа запостављености, немара, презира, а пре-
васходно тамнице тела и постаје мач који се зарива у душу. Она чини
да људи виде не само велике, смртне грехове, већ и оне мале, незнатне.
Дела, речи, иомисли, маштања. И сво то небројено мноштво за душу
представља ударце мача,
232
 И још нешто:
Н е може се упоредити преиспитивање савести какво се дешава
овде на земљи са оним какво бива после смрти. Пре смрти, душа је
усађена у тело, покривена, задубљена у животне бриге. Након смрти,
она се ослобађа свега тога и када се једном ослободи, најсуровије
прекорева људе.
Послушајмо шта о томе има да каже св. Доротеј:
"Т ел о ратује против душе страстима: она се теши, једе, пије,
разговара са пријатељима, сусреће их. А ли , када једном напусти тело,
остаје сама са страстима. Оне је муче, препире се са њима, раз-
гневљенајеиразјаренајер јеузнемиравају... Желиш лиједан пример
за ово што сам рекао? Нека неко од вас дође и допусти ми да га, не
дуже од три дана, затворим у мрачну келију, без хране, пића, спавања,
без сусретања са било ким, без псалмопојања и без молитава, па чак
и без богочежњивости, и видећете шта ће му страсти учинити. А то
се дешава док је још у овом животу. Колико мора бити теже када
душа напусти тело, када је препуштена страстима и остаје сама са
њима? Колико ће тек онда убога душа патити?"
Све то чини паклени огањ! "Душа гори огњем савести" (св.Гри-
горије Двојеслов). М у ч и м се у о в о м п л а м е н у (Лк. 16; 24). Т о су ексе-
ри, котлови и остале паклене справе мучења.
П а к а о за х р и ш ћ а н и н а :
А к о двојица људи на исти начин воде грешан живот, и ако је
при том један од њих некрштен, а други крштени хришћанин, онда ће
пакао за хришћанина бити далеко болнији; његове оштрице савести
ће дубље продирати због крштења (в. Лествицу, 26. поуку). Отуда
следи да ће и његове муке у паклу бити веће! Идолопоклонички жрец
је из пакла рекао св. Макарију: "К олико је високо од земље до неба,
толико је дубоко ватра испод нас, и ми стојимо у огњу од главе до
пете... Испод нас, међутим, постоје још већа мучења... Према нама
се>будући да нисмо знали за Бога, ипак показује извесно милосрђе...
Они, пак, који су Га знали а одрекли су Га се или нису творили Његову
вољу, налазе се испод нас".

3. Б о г - п а к а о - о га њ

Не постоји огањ, само људска дела и Божије присуство. Т о је

другачије мучење! Б огје "огањ" (5.Мојс.4;24).Огањимадвасвојства.
Он сажиже и озарује (просветљује). Бог као огањ озарује праведнике,
а сажиже грешнике. Ј е р с в а к и к о ји ч и н и з л о м р з и с в е т л о с т (Јн. 3;
20). Грешници мрзе светлост. Бога. З бог тога их сажиже мржња.
Њихово трагично духовно стање чини да мрзе не само светлост, Бога,
него и све што има везе са светлошћу. Цркве, свештенике, хришћане.
Док грешници мирно и тихо пролазе поред психијатријских болница,
док се у близини цркава понашају разјарено и устрептало; поред
затвора, у којима се налазе најгори друштвени елементи, криминалци,
пљачкаши, киднанери и убице, пролазе мирно и тихо, док се у близини
цркава понашају разјарено и устрептало. Зашто? Најзад, и затвори
су, исто као и цркве, само бетонске грађевине. З бог њихових грехова

233
и трагичног духовног стања, цркве их подсећају на Бога Кога мрзе.
У исто време, оне за њих представљају изазов да се покају, а будући
да не желе да се покају, показују разјареност и устрешталост. Како
је Сартр живео у Паризу, највише се жалио да га раздражују црквена
звона. Када, дакле, таква душа са толиком мржњом према Богу на-
пусти овај свет и ступи у будући живот, та мржња се погоршава. Огањ
се разбуктава.
Они у паклу у будућем животу у неподношљивој мери мрзе Бога.
У исто време, међутим, осећају апсурд да ништа не могу без њега
учинити, јер се душа, као дах Божији, мучи када је без Њега. Без
обзира што Га не воли, чак и када Га мрзи, она Га ипак тражи. Ниче,
философ који је одбацио Бога, осећао је како је живот бесмислен.
Говорио је Богу: "Врати се, макар и са бичем! Сузе из мојих очију
теку због Тебе! М оје срце Те тражи! Оно пламти за Тобом ! Врати се,
Непознати, мој Боже, моје Срце, моја последња Н адо!" Чувени бо-
гаташ из параболе не преклиње Авраама за мало воде, већ за Бога.
Он преклиње за мало благодати. За најмању количину Њ егове бла-
годати како би га расхладила. "Жедан је капи благодати, као неми-
лосрдни богаташ" (Триод, четвртак пред Цветну недељу).
Овде откривамо једну ужасну сгвар: ова одбојност према Богу
је најстрашније мучење за оне у паклу. "Отуђење и одбојност према
Богу су неподношлзивији и представљају за страдалника теже бреме
него оне муке које се уопштено очекују у паклу (св. Василије Велики).
Постоје, дакле, два мучења. Два огња. Грешна дела и /не/присуство
Божије.

4. В е ч н о п р о к л е ш с ш в о и и р а в д а Б о ж и ја

Пакао је вечан. И о в и ћ е о т и ћ и у м у к у в е ч н у (М т. 25; 46). А н гео

Господњи је рекао св. Макарију: " А к о би неко морао да за хиљаду
година премести зрна песка из мора и да их стави на неко друго место,
опет би могао имати неку наду у завршетак, док мучења грешника
немају краја".
Често се поставља питање:
" Да ли је поштено да грешници буду вечно кажњени?"
Исто као што је поштено да се праведници вечно радују, поштено
је и да се грешници вечно муче.
Пакао није творевина Божија већ ђаволска и није намењен за
људе, него зађавола ,з а ђ а в о л а и а н ге л е њ е г о в е (М т. 25; 41). Намењен
је ђаволу јер он не може да се покаје. А не може да се покаје јер нема
тело, има само дух, док људи могу да се покају јер имају тело (св.
Јован Дамаскин, О ангелима)
Пакао није Божија казна за људе, него самокажњавање људи.
Они кажњавају сами себе јер су преступили Божије заповести. Тај
преступ има казну као своју природну последицу. Због тога Бог није
Првостворенима рекао да ће их убити онога дана када буду јели, него
да ће "умрети смрћу", односно, да ће умрети сами од себе.
Поставља се питање:

234
 Да ли је поштено и разумно да због греха који траје неколико
минута људи испаштају кроз читаву вечност?
Одговор је следећи:
Колико траје убиство? Један секунд. Ниједан адвокат, међутим,
није на суду рекао: "Знате, убиствоје трајало један секунд, толико би
морала да траје и казна". Оптужени се испитује и бива осуђен на до-
животну робију. Шта то значи доживотно? Све док је жив. Исто се
може применити и на будући живот. Грешници су доживотно каж-
њени. Све док су живи. Овде је, у ствари, попустљивије. Јесте ли гре-
шили? Даје вам се прилика да се покајете и будете потпуно осло-
бођени. Таква прилика вам се не указује на грађанском суду. Осим
тога, овде Судија није човек него Човекољубиви Бог, неупоредиво
човекољубивији и милосрднији од овоземаљских судија.
Претпоставимо да неко путује аутомобилом и да у једном тре-
нутку изгуби концентрацију. Он или она изненада ударају точковима
и дешава се несрећа. Та особа је тешко повређена. Парализована.
Нема лека и током читавог живота остаје парализована. Парали-
зована је педесет, сто, хиљаду година, колико је живео Метусалем.
Колико је трајао удар точка? Један секунд. Због тог секунда, та особа
ће се мучити током читавог живота. Т о се односи и на вечни живот.
Овде је, међутим, попустљивије. Јесте ли грешили? Даје вам се
прилика да се покајете. За секунд сте изгубили концентрацију и десила
се несрећа? Н е пружа вам се прилика да обновите своје здравље.
Најзад, у пакао одлазе глупи људи. Зар није глупост то што знате
да пакао постоји, што сагрешите у једном тренутку и не покајете се
током читавог живота? Због тога је Господ у Свом гневу, онима, који
су упућени у пакао, рекао: И д и т е о д м ен е, п р о к л е т и (М т. 25; 41),
разгневљен због њихове бесконачне глупости. Господ стога никога
не присиљава да иде за Њим. К о х о ћ е з а м н о м д а иде, н е к а и д е (Мк. 8;
35). Т о је врло једноставно и нема никакве потребе да нас Господ
присиљава или приморава да избегнемо пакао и одемо у рај. Ми једино
треба то да схватимо и да сами себе присилимо. Ц а р с т в о н е б е с к о
п о д в и ж н и и и з а д о б и ја ју (в. Мт. 11; 12).
Бог је свезнајући. Он познаје садашњост и будућност. Он зна да
ће та и та особа отићи у пакао и да се не може десити супротно. Много
људи се бави питањем како можемо прихватити борбу ако су нам
дати ови предуслови,"јер се све оно што зна свезнајући Бог обавезно
мора и догодити".
У пакао нас шаљу наша грешна дела. Њих чинимо ми сами. Ми
поседујемо слободну вољу. Нико нас не присиљава, чак ни Бог. Је ли
неко нешто украо? Он сам за себе о томе мисли, сам за себе одлучује
и сам за себе краде. Ми надзиремо своја дела, речи и помисли. Једемо,
спавамо, ходамо, грешимо и чинимо добро када то желимо. Према
томе, будући да нас сопствена дела шаљу у пакао и да поступамо
сагласно сопственој вољи, следи да сами себе шаљемо у пакао. Дру-
гачије речено, то зависи од нас, а не од Божијег предзнања, јер Бог
ж е л и д а се с в и љ у д и с п а с у (1. Тим. 2; 4).

235
 5. И д и ш е о д м ен е, и р ок л еш и

У оригиналној грчкој верзији Библије, Господ употребљава гла-

голски облик који значи "наставите да се удаљујете", што значи да
они у паклу настављају да се удаљују од Бога и да све дубље тону у
пакао. Они се непрекидно одвајају од Бога, "јер ту ватру пореде са
р еком којатечеу правцу супротном одБ ога" (св. Григорије Палама).
Као што праведници у рају све време напредују према Богу, тако се и
стање грешника у паклу непрестано погоршава. За све то време, они
се све више отуђују од Бога, што као последицу има да њихова мучења
постају све већа.
Т о исто се може рећи и за демоне.

16. Чекам васкрсење мртвих

1. В есн и ц и васкрсењ а

М о м ч е , т е б и Г о в о р и м : У си ш н и . И сед е м р т в а и и с т а д е г о в о р и п ш
(Лк. 7; 14 -15).
и д а д е Га м а т е р и њ е г о в о ј
Наше умне способности су нарушене. Како може васкрснути
мртав човек? Он и није васкрсао својом вољом. Христос га је васкрсао!
И сви ће мртви васкрснути. Не по својој вољи, нити ћемо то учинити
ми, живи. Васкрснуће их Христос.
Васкрсење мртвих је, дакле, ствар веровања у Христа. Ми или
верујемо у Христа који је свемоћан, или га сматрамо за "маленог
Исуса", Који је незнатно моћнији од нас самих. А то је јерес и хула.
Услед своје егоцентричности и слабости, људи увек суде субјек-
тивно. Једна група људи, међу којима су неки и хришћани, не оклева
да ту нездраву субјективност повеже чак и са Самим Богом и каже:
11Да ли је могуће да мртви васкрсну, будући да они сами немају снаге
да то учине". Они су, наравно, у праву. Т о је, са људске тачке, немо-
гуће. Са друге стране то је за Бога сасвим могуће. "Претпоставимо
да су васкрснути", кажу, "како је онда могуће да се сви они прилагоде,
где ће сви они бити смештени?" Поново иста грешка. Они Бога из-
једначују са човеком. Хоће ли се или неће за све људе наћи места у
будућем свету, није ствар министра за животну средину, него Самог
Бога. А Б ог је свемоћан. Он може свакоме од нас дати читаву васе-
љену. Шта онда ако постоје милијарде и милијарде људи? Исти је и
број светова. Шта иначе значи реч "свемоћан?"
Задивимо се сили Божијој. Како је овај бесконачни светуопште
настао? Биљке, дрвеће, звезде, сунце, инсекти, птице, рибе, немани
морских дубина итд. Све је то настало једном Његовом речју. Т о није
заморило Бога! Тако ће тај исти Бог, Који је из ничега и не заморивши
се створио читав овај бесконачни и тајанствени универзум, приликом
Свог Другог доласка, створити и неки други свет. А л и не из ничега, и
то ће, према томе, бити далеко лакше. Т о се подразумева под вас-
крсењем тела.

236
 Васкрсење мртвих није ствар будућег века, него и садашњег и
прошлог. Остварено је и остварује се не само Христом, већ и Његовим
слугама. И у Старом и у Новом завету. И у апостолским временима,
н после тих времена.
Испитајмо то у наставку:
Пророк Илија је у Сарепти Сидонској васкрсао сина оне удовице
> чијој је кући боравио (1. Цар. 17). Пророк Јелисеј је васкрсао мртвог
сина сунамске удовице (2. Цар. 4). А постол Петар је васкрсао мртву
Тавиту (Дела ап. 9; 40).
Ава Милесије је својим молитвама васкрсао мртвог.
Свети Сисоје је васкрсао мртво дете.
Св. Јован Посник је, иако мртав, устао и целивао епарха Нила,
који је, по обичају, пришао да целива покојника, а онда са њим изменио
неколико речи, на велико чуђење присутних ("К о р м и ло ").
Св. Маркијан је био крајње милосрдан. Ноћу би лутао улицама
Константинопоља тражећи одбачени леш. А к о би га нашао, окупао
би га, обукао у нову одећу, као да му је близак рођак, и био пресрећан.
Када би обавио све дужности које су нам заповеђене за мртве, раз-
говарао би са лешом као да је жив:
- Дођи, брате, да изменимо целивање у Христу.
На те речи леш би - каквог чуда - поново оживео и целивао до-
брог Маркијана" ("Евергетинос", 3. том, стр. 592).
-Ј- Следећи догађај је још упечатљивији.
» Године 252, у време Децијеве владавине, седам младића из Ефеса
се 3'атворило у пећину. "Б ољ е да умремо него да паднемо у Децијеве
руке", био је њихов одговор. Деције је издао наређење да се пећина
запечати како би у њој помрли. Много касније, 446. године, у време
владавине Теодосија М лађег, почела се ширити једна јерес: неве-
ровање у васкрсење мртвих. У њега нису веровали чак ни епископи.
Цар је усрдно молио Г оспода за неко решење и Г оспод је дао следећи
знак: васкрсао је оних седам младића који су 194 године били зазидани
V ефеској пећини. Њихова тела су у потпуности била нераспаднута,
па чак и њихова одећа. Као да су спавали неколико часова. Један од
њих, Јамблих, сишао је у град Ефес да купи храну. Т у се и открило
чудо. Читав свет се из темеља потресао. Црква овај догађај празнује
4. августа. "Четвртог дана овог месеца помен седморици младића из
Ефеса" (Минеј за август, у коме је описан овај догађај).

2. С л а ва т ела

а) Њ и хова бли ст а вост

У којој мери је Господ заблистао на гори Тавор? З а с и ја се л и и е

(Мт. 17; 2). Као што је Христос блистао на Тавору,
њ е г о в о к а о суние
тако је и Адам блистао у рају. Тако ће и праведници блистати у бу-
дућем веку. Колико је славе имао Христос на Тавору, имао је и Адам
У рају, И имаће је праведници у будућем веку (св. Григорије Палама).

Праведници су још на земљи уживали у тој слави. Мојсеј, на при-

мер, а затим и св. Памва, Силуан, Сисоје, Серафим Саровски... Зашто

237
они блистају? Када је метал чист, он онда зрачи. Не сам по себи, јер
он не поседује светлост. Сунце поседује светлост, и оно ту светлост
упућује на метал, а како је метал чист, он ту светлост упија и одражава.
Тако је и са праведницима. Њихове душе зраче, али не њиховом соп-
ственом вољом, јер не поседују своју сопствену светлост. Господ је
светлост, и Господ обасјава душу, а будући да је чиста, она и прима
светлост, и зато блиста (св. Калист, Д обротољ убљ е).
Врлина је светлост.
О б у ц и м о с е у о р у ж је с в е т л о с т и (Рим. 13; 12), односно у врлине.
Када извршавамо врлинска дела, ми унутар себе сакупљамо светлост.
Приликом Другог доласка Христовог, сва наша дела ће изаћи на
видело. Речи, сећања, дела. А дела врлине, као светлост, блистају.
Сада се светлост једноставно акумулира у нама. Слава. У бу-
дућем веку, та светлост ће се пројавити и ојачати. Т о је као зима и
пролеће. Током зиме, изгледа да је природа мртва. А ли , механизми
који чине да природа процвета раде у тајности и у пролеће природа
цвета. Она се тада расцветава, јер су током зиме предузете припремне
мере за њено бујање. Тако је и са душама. Сада, током зиме, добро,
слава и светлост се тихо прикупљају. Откриће се у пролеће. У будућем
веку.
Људи жању оно што посеју. Шта год да су положили у своје душе,
откриће се, изразиће се на телу у последњим временима. А грех је
тама!
Отуда следи да ће тела грешника, када васкрсну, бити црна као
катран. Праведници ће бити бели, као сунце, и шириће око себе мио-
мирис благодати Св. Духа. Грешници ће бити црни као катран и и
шириће око себе смрад греха!

б) Н а сла ђи ва њ е

Адам је у рају познавао један облик уживања: наслађивање

божанском лепотом. Са његовим падом, то задовољство се тренутно
променило: од божанског, постало је земаљско, телесно, грешно (св.
Максим Исповедник). Тако су многобројна задовољства која људи
данас окушају (преједање, телесни греси итд), изопачење божанског
наслађивања, рајске радости коју су осећали Првостворени.
Када су људи очишћени, озарени (просветљени), посвећени, то
наслађивање поново добија првобитни облик. Оно постаје божанско
наслађивање. Стога овоземаљска задовољства нису ништа друго до
њихови остаци (в. Филипљ. 3; 19). Они су у тој мери преображени да,
на пример, нису више свесни хране, односно, не знају да ли су јели
или нису. У Изрекама пустињских Отаца читамо да је ученик св.
Сисоја често говорио: "Оче, дођите да једемо", док би му светитељ
одговарао: "П азар нисмовећјели, дете моје?" "Н исм о,оче". "Добро,
ако је тако, донеси њ што да и то учинимо". Осим тога, св. Сисоје је
одлази да се причести чак и ако би пре тога јео, као мало дете! "Ми-
слим, чак, да и оно што једу, једу без икакве насладе" (св. Јован
Лествичник, "Лествица", 30. поука).

238
 А п остол Павле каже: Јел а су з а с т о м а к и с т о м а к з а је л а , а л и ћ е
Б о г и је д н о и д р у г о у к и н у т и (1. Кор. 6; 13). Т о не значи да људи више
неће имати стомак! У будућем веку једноставно више неће бити ж еље
за било каквим уживањем у храни. Због тога ће Б ог исто учинити и
са храном.

в) Н е и збеж н е сш ра сш и

Неизбежне страсти (замор, бол, жеђ, глад, спавање, бојажљи-

вост, страх, хладноћа, жалост, итд) које чине део људске природе,
Господ ће помоћу смрти такође искоренити из људи у будућем веку.
Из оних који су преображени, оне су искорењене још у овом веку,
као увод у њихово будуће и бесконачно преображење. Размотримо
то исцрпније.
Пророк Исаија је предсказивао: К о ј и се н а д а ју Г о с п о д у д о б и ја ју
н о в у снаГу, п о д и ж у се н а к р и л и м а к а о о р л о в и , т р ч е и н е с у с т а ју , х о д е
и н е м о р е се (Ис. 40; 31). Т о потврђује и искуство св. Јована Синајског
(Лествичника); "Они који су достигли такав равноангелски ступањ
често заборављају на телесну храну, а мислим да они најчешће не
осећају потребу за њ ом ", као и искуство св. Исака Сиријског: "Причају
о некој немани, сирени, и ко год да чује њену заносну песму буде у тој
мери привучен сладошћу да заборавља на све животне потребе. Због
затрованости лепотом те песме падају пред врата смрти. Исто се може
запазити и у души која прихвати делање љубави... Тада је, под ути-
цајем и превлашћу те "насладе", тело умртвљено за све подстицаје,
не само оне који су неприродни, него и оне који су савршено природни,
који су нам урођени, каош то су глад.жеђ итд ("Е вер гети н ос",4. том,
стр. 85).
Тела светих не само да не осећају глад и жеђ него и врло ретко
побољевају: " Сматрам да тело ових бесмртника више није подложно
ни болестима (противно свим природним законима). Јер тело њихово
је очишћено, и на известан начин, дејством пламена чистоте који је
пресекао у њима пламен страсти, начињено нетрулежним" (св. Јован
Синајски, "Лествица", поука 30).
Тела светих, међутим, не осећају чак ни бол! Како би иначе било
могуће да свети мученици поднесу онако страшна мучења са потпуним
смирењем, миром, спокојством и радошћу? Зар они нису имали тело?
Зар то тело није осећало бол када би га рањавали? Зар није утолико
више страдало уколико би га више озлеђивали?
То је чудо. А чуда извршава Бог, а не људи. Чињеницу да нису
осећали бол треба приписати њиховој вољи да та мучења претрпе
Господа ради и изливању Божије благодати на тела мученика. Да
поједноставимо. Уколико неко иде на операцију, даје му се анестетик.
Чак и када се тело расеца хируршким ножем, оно због деловања
анестетика ништа не осећа. То исто се дешава и мученицима. Њихова
тела су "опијена" преплављеношћу Божијом благодаћу. Страственом
љубављу према Богу. "Кад будеш васпостављен и сав од љубави, више
нећеш осећати телесни б о л ” . Из истог разлога подвижници често не
осећају претерану исцрпљеност изазвану подвизима, каже бл. Никита
Стифат. Т о је увод у будуће стање њихових васкрслих тела.

239
 Чињеница да су "неизбежне страсти" умртвљене још у овом веку
можда је најуочљивија у Житију св. Серафима Саровског.
- Шта још осећаш, упитао је свог ученика Мотовилова.
- Зачуђујућу топлоту.
- Топлоту? Како то мислиш, драги мој? Седимо дубоко у шуми,
усред зиме, под ногама нам је снег и он све више пада покривајући
нам одећу у дебелом слоју, како можеш осећати топлоту?
- Осећам исту топлину као када бих се купао у топлој води из
које се подиже пара...
- Управо си ми рекао да је око нас топло као у врелој купки, а
ево, погледај, снег који је пао на нас се не топи и наставља да веје. То
значи да се та топлина не налази у ваздуху, него унутар нас... За-
хваљујући тој топлини пустињаци су, како мушкарци тако и жене,
били у стању да занемаре зимске мразеве. Осећали су као да су оде-
вени у топло крзно" (Житије св. Серафима Саровског).
Т е неизбежне страсти биле су, дакле, умртвљене још у овом веку.
Како би се онда могле одржати у будућем веку? Т е л о ће, према томе,
у будућем веку бити лиш ено тих неизбежних страсти и биће то
другачије, "духовно" тело (в. 1. Кор. 15; 44).

г. " П о д и ж у се н а к р и л и м а к а о о р л о в и "

К о ј и се н а д а ју Г о с и о д у д о б и ја ју н о в у снаГу, п о д и ж у се на к р и л и м а
као ор л ови(Ис. 40; 31). Праведници ће узлетети као орлови. Они ће
по морским и речним водама корачати као по копну. Као Христос по
Генисаретском језеру. Другачије речено, благодат Божија ће уздићи
њихова тела. Она ће их обдарити натприродним особинама. Какве је
имало и васкрсло тело Христово. Иако "гроб беше запечаћен". Он је
изашао. Ушао је у кућу Својих ученика, иако "врата беху закључана11.
Тела праведника ће бити управо таква: "мирна, бестрасна, невешта-
ствена, као тело Господње, које је након Васкрсења прошло кроз
врата" (св. Кирил Јерусалимски).

Епилог

Незнање о томе шта се дешава након смрти није оправдање.

Оно нас неће спасти.
Претпоставимо да је нека храна отровна и да је једемо не знајући
за то. Зар се нећемо отровати? Наравно да хоћемо. Наше незнање то
неће спречити. Исто тако, незнање о нашој кончини није олакша-
вајућа околност која ће нас ослободити митарстава, суда или пакла.
Мораћемо се побринути да научимо... _
Знање о последњим стварима је корисно за душу. У с в е м у ш ш о
ч и н и ш с е ћ а ј се с в р ш с ш к а с в о г ж и в о т а и н и к а д а н е ћ е ш з Г р е ш и т и
(Прем. Сирах. 7; 36 - старозаветна Књига премудрости Исуса сина
Сираховог се не налази у Даничићевом преводу, прим. прев). Чувени
подвижник Евагрије приповеда: "Видео сам многе који су, са тим

240
 мислима, задобили дар суза и на најчудеснији начин очистили своје
духовне моћи". Ава Евагрије саветује: "Док седиш у келији, сабери
своје мисли. Сети се дана смрти. Осврни се затим на смртност тела.
. Осети тај ужасни страх. Прихвати подвиг. Спознај испразност света.
На тај начин, увек ћеш бити усредсређен на тиховање и нећеш пасти.
Дубоко размишљај о томе како изгледају душе тамо, где је нај-
страшнија тишина, најгорче уздисање, где је страх, мучење и неиз-
весност. Духовне, неутољиве сузе".
. " Сети се, међутим, и дана Васкрсења, када ћемо стати пред Бога.
Замисли тај ужасни и страшни Суд. Замисли шта очекује оног ко је
грешио. Бескрајан стид пред лицем Бога, ангела, архангела и читавог
људског рода. Другачије речено, казне, вечни огањ и црв који никада
не дрема, тама, шкргут зуба, ужас и мучење.
"Размисли сада и о добрим стварима које очекују праведнике, о
одважности у којој ће уживати говорећи пред Богом Оцем и Његовим
Христом, ангелима и архангелима, васцелим сабором светитеља, о
Царству небеском и његовим даровима, његовој радости и посебном
наслађивању. Присети се и једног и другог скупа и плачи због осуде
грешника, јадикуј, и страхуј да се и ти не нађеш међу њима. Исто
тако, помисли и на оно што очекује праведнике, радуј се и буди срећан.
Буди сигуран да ћеш уживати у томе и нека ти све друго буде страно.
Побрини се да никад, било да си у келији или изван ње, не престанеш
да их се сећаш. Имајући то на уму, избећи ћеш нечисте и штетне
помисли".
Ава Евагрије закључује:
"Будући да је већ тако, на који начин треба да живимо? У светом
окретању добру, у свакој побожности. Какву љубав морамо задобити!
Какво понашање и начин живота! Какав пут! Какву ревност! Какву
молитву! Какву сигурност! Ишчекујући све то, постарајмо се да пред
Бога изађемо неоскрнављено и безгрешно, у миру. Тако ћемо се
удостојити да чујемо Њ егов глас док говори: "Ходите благословени
Оца Мојега, примите Царство које вам је припремљено од постања
света".
Архиепископ Теоф ило је, у свом последњем часу, рекао: "Како
си блажен, оче Арсеније, јер си на уму стално имао тај час!"

Превод: Антонина Пантелић

241
 Фошије Кондоглу

О нешрулежном свешу
и бесмртности душе*
Трулежни и нетрулежни свет

Нема ничег постојаног у овом нестварном свету! Добро је казано

да је у њему све само сенка, сан, маштарија и привид!1 Испразност
свега овосветског ј е потресно описао пророк Давид, а ј ош бољ е његов
син Соломон, када каже: "Ја, п р о п о в е д н и к , б е ја х и а р н а д И з р а и љ е м у
Ј е р у са л и м у , и у п р а в и х с р и е с в о је д а т р а ж и м и р а з а б е р е м м у д р о ш ћ у
с в е ш т о б и в а п о д н е б о м . Т а јм у ч н и п о с а о д а д е Б о г с и н о в и м а љ у д с к и м
д а се м у ч е о к о њ е га . В и д е х с в е ш т о б и в а п о д су н и ем , и, гле, с в е је
т а ш т и н а и м у к н д у х у ..." (Проп. 1, 12-14). " В е л и к а д е л а у ч и н и х :
с а з и д а х с е б и куће, н а с а д и х с е б и в и н о г р а д е ; н а ч и н и х с е б и в р т о в е и
в о ћ њ а к е , и н а с а д и х у њ и м а с в а к о ја к и х д р в а р о д н и х . Н а ч и н и х с е б и
је з е р а в о д е н а д а з а л и в а м и з њ и х ш у м у г д е р а с т у д р в е т а . Н а б а в и х
с е б и с л у га и с л у ш к и њ а , и им а слуГа р о ђ е н и х у к у ћ и м о јо ј. И и м а х Говеда
и о в а и а в и ш е о д с в и х к о ји б и ш е п р е м е н е у Је р у са л и м у . Т а к о ђ е н а к у п и х
с е б и с р е б р а и з л а т а и за к л а д а о д и а р е ва и зем а љ а. Н а б а в и х с е б и п е ва ч а
и п е в а ч и и а и м и л и н а љ у д с к и х , и с п р а в а м у з и ч к и х с в а к о ја к и х . И т а к о
п о ст ш х в е ћ и и с и л н и ји о д с в и х ш т о б и ш е п р е м е н е у Ј е р у са л и м у . И
м у д р о с т м о ја о с т а са м н о м . И ш т о Год ж е љ а х у о ч и м о је , н е б р а њ а х
им н и т и у с к р а ћ и в а х с р и у с в о је м у к а к в о Г а в е се љ а , н е Г о се с р и е м о је
в е с е љ а ш е з б о г с в а к о Г т р у д а м о је га , и т о м и б е ја ш е д е о о д с в а к о Г а
т р у д а м ојеГ а . А к а д п о Г л е д а х на с в а д е л а с в о ја , и н а т р у д к о ји м се
т р у д и х д а у р а ди м , Гле, с в е б е ш е т а ш т и н а и м у к а ду х у , и нем а к о р и с т и
п о д сунием " (Проп. 2, 4-11).

* Текст је превод чланака: Рћ. Коп(о§1ои, Тће СоггирПћ1е \Уог1с1 АпЈ Тће 1псог-
гирћћ1е У/огМ 1 Тће 8ои1 Апд 1(8 1ттоЛаН(у, \г: Соп5(ап1те Сауатоб, Моћегп Сгеек Рћј-
1озорћегз оп Тће Нитап $ои1, 1п5ћ(и(е Рог Вугапппе Апс! Модегп Сгеек 8(исНе5, Ве1топ(,
1987, рр. 106-108.
1 Упореди Платонов мит о пећини у Д р ж а в и , VII, где Платон физичке објекте
назива сенкама у поређењу са светом идеја, који је једини стварни свет. (Видети у
мојој књизи П л а т о н о в о в и ђ е њ е ч о в е к а , Белмонт, Масачусетс, 1975, стр. 51-55).
Упореди и са оним што каже Св. Јован Дамаскин: "Где је радост животна која није
смешана са жалошћу? Где слава земаљска стоји постојана и непромењена? Све је
слабије од сенке, све је привидније од сна" (део из М а л е е в х о л о г и ј е Св. Јована, у:
П р а в о с л а в н и м о л и т в е н и к , Бруклин, Масачусетс, 1977).

242
 Да, све нестаје, све се растаче, све прашина постаје, све прождире
смрт. Нико не може избећи страхоту жрвња који, окрећући се нечујно,
мрви све у себи.
Наше куће и сда остала видива имовина руши се и нестаје док
трепнемо оком. А ли , да ли макар наша духовна дела - у којима, оча-
јавајући са другима, тежимо да нађемо упориште и утеху - да ли могу
иоле дуже да издрже насртаје смрти? Не, јер нема никакве стварне
разлике између овога двога1. Све је таштина! Ништа (ш то постоји)
не може избећи своје ишчезнуће! Ни философије, ни поезије, ни књиге
учених људи, ни величанствена здања, ни најлепше статуе, ни пре-
дивне слике - дакле, чак ни све то што називамо "бесмртним". Иш-
чезнуће неминовно и цареви и владари, и слава и чувена имена, за
која они који их стекоше мишљаху да ће трајати вечно. Све су то
само обмане и привидне утехе! У безданој јами, која прождире, све
нестаће једнога дана и имена Александра В еликог, и Хомера, и
Есхила, и Еврипида, и Фидије и Поликлета. И заједно са њима нестаће
Партенон и (константинопољска) Света Премудрост, нестаће Или-
јада и Одисеја, једном речју, све што постоји у физичком свету. Ок-
рутни и немилосрдни бездан ће их прождрати све; и зато не очекујмо
никакву утеху.
А ми, људи, покушавамо да спасимо понешто наше од таквог
страшног краја да бисмо га имали себи за утеху, као што то чинимо
са оним што сматрамо великим уметничким делима, која - ми, јадне
душе! - проглашавамо " бесмртним", и то само зато што их сачувасмо
у постојању и у нашем памћењу хиљаду или две хиљаде година, које
нису ништа друго до пар тренутака дарованих осуђенику на смрт, пре
часа смакнућа.
Видећи, најпре, сами себе а, потом, и једни друге како се бавимо
пролазним и нестварним стварима, и то са таквим жаром као да ћемо
у томе живети вечно, морамо да застанемо и да се упитамо: Мож е ли
бити да у козмосу постоје само те пролазне ствари, или, пак, постоје
и неке друге, уистину стварне и непролазне ствари? Зар није жалосно
то што се грешни људи са толико љубави и толико жара предају
стварима које ће нестати већ у идућем тренутку? Када би људи знали
да поред таквих ствари постоје и друге, уистину стварне и непролазне
ствари, колика би само била тада њихова срећа! И зар не би њихова
љубав према таквим непролазним стварима била неупоредиво већа?
Наравно да би била! А ли , многи не верују да постоји ишта друго
осим ових пролазних ствари, да не постоји никакав другачији и,
уистину, стварни свет. Ти јадници, који грле сенке, сматрају да је тај
истински стварни свет - нестваран, зато што верују да нема ничег
стварнијег од сенки! О, како су јадни људи који свецели живот свој
посвећују ништавилу! Они су ти "који немају наде" (1. Сол. 4, 13), о
којима говори Св. ап. Павле, који му нису поверовали када им је
говорио: "Ј ер о в д е н е м а м о п о с т о ја н о г а гр а да , н е г о т р а ж и м о о н а ј к о ји
ћ е д о ћ и " (Јевр. 13, 14). Т о јест: немамо овде, у овоме животу, посто-2

2 То јест: са становишта вечности.

243
јанога града, који може опстати иоле дуже време, већ тражимо други
град, онај који припада будућем животу. Јер у овоме животу нема ни
града, ни палате, ни куће, нити иједног другог здања, нити имовине,
нити брода, нити богатства, нити било чега другог што није пролазно
и у сваком тренутку спремно за нестанак. Насупрот томе, постоји и
други свет, у коме је све што постоји заиста стварно, постојано и вечно
зато што је нетрулежно, јер у том свету нема ни времена нити његове
кћери - трулежности, већ је све нетрулежно, неуништиво, вечно и
заувек ново.
А шта је то? Т о је: "Оно што око не виде, и ухо не чу, и у срие
човеку не дође, што Б ог припреми онима који Га љубе" (1. Кор. 2,9).
Љ уди о којима се овде говори не баве се "празним и нестварним ства-
рима", сенкама и привидима, већ, још за живота свога у овоме свету,
у том другом свету граде једни - куће, други - палате, трећи - градове,
четврти засађују винограде, а пети вртове који никада неће нестати1.
Т о су људи "који имају наду11, а коју исти апостол Павле назива "бла-
женом надом", зато што су они који имају такву наду заиста блажени.
Такви стоје на чврстој стени, која се никада неће уздрмати.
А када се упокоји неки нобожни Хришћанин, који се (у свом
животу) није обазирао на ствари којима се одају неверници, већ је
тежио стицању истинитих и непролазних добара, живећи са надом да
ће та добра и стећи, људи-неверници, који се одају искључиво про-
лазним стварима и не верују у вечне ствари будућега живота, ругају
се таквом Хришћанину, говорећи да се тај није науживао у овом свету,
јер је гледао ка другоме свету, који за њих и не постоји. М ного се
пута, пак, такав Хришћанин, који се упокојио у нади у Христа, по
смрти пројавио као Светитељ и, потом, јављао таквим неверницима,
било у сновима било на јави2. И тада би ти "паметњаковићи" схватали
да је њихова мудрост била лудост, а да је човек коме су се подсмевали
знао праву истину.

Душа и њена бесмртност

Душа човекова, душа свакога човека, дубока је и неистражена

тајна. А ли , већина људи то не схвата. О, поверујмо да је душа човекова
тајанствена и бесмртна, а да је тело пролазно! Телесне страсти и
пориви спречавају душу да позна себе саму. Теш ке магле које се дижу
од тела човечијег заклањају и помрачују сунце, које у човеку свањује
Божијим просветљењем. Када се душа изопачи и помрачи она постаје
неспособна да види и себе саму и друге душе.1 2

1 Упореди са речима Св. ап. Павла: "Ј е р зн ам о, а к о се н а ш а зе м а љ с к а кућ а,

т ел есн и ш а т о р , р а з р у и ш , им ам о зд а њ е од Б оГа, к у ћ у н е р у к о т в о р е н у , в е ч н у на Н е-
б е с и м а . Ј е р з а т и м и у з д и ш е м о ж е л е ћ и д а с е о б у ч е м о у с в о ј н е б е с к и с ш а н " (2. Кор. 5,
1-2). Упореди и Мт. 6, 19-20, које Кондоглу наводи на крају овог текста.
2 Ф. Кондоглу износи детаљан извештај о многим догађајима ове врсте у својој
најпопуларнијој књизи В е л и к и з н а к , Атина, 1962.

244
 Када схватиш да не знаш шта је то што је скривено у дубинама
твога бића, јер оно - будући да никада није било распретано огњем
вере - мирује успавано и погружено у мрачну и дубинску обамрлост,
: 'рати пажњу на оно што срцем можеш опазити, али само под
словом да, макар за тренутак, одбациш бреме обамрлости која те је
олхрвала. Човек који хоће да се посвети духовном животу мора поћи
:*д озбиљног размишљања о томе да ли се његов живот завршава
тмрћу тела или се, пак, наставља и после смрти. А к о се, пак, у човеку
ави и најмања могућа мисао о томе да би он, ипак, можда могао
лреживети смрт свога тела, човек - стојећи запањен пред том тајном
• почиње да размишља овако: "Какав ће бити тај (други) живот? Да
лн ће бити као овај живот? Да ли је и тај други живот пролазан или
е. пак, вечан? И ко је устројио те чудне феномене, и зашто је уопште
сзет баш тако устројен? И зашто, онда, придајемо толики значај овоме
животу. који данас имамо а сутра већ губимо? Зашто придајемо
толики значај овом телу за које сасвим поуздано знамо да ће се
расточити, а - са друге стране - уопште не придајемо пажњу питању:
шта је то што ће се десити после овог кратког живота?". Чак и ако
нше сигуран у погледу тога шта га чека "са онб стране", љубав према
животу. која му је усађена у срце, налагаће човеку да води рачуна да
себн не нанесе неправду, да му се не деси да исувише касно схвати да
е назначен да, по окончању овога живота, живи новим животом.
Можда ће неко рећи (а многи, сасвим сигурно, управо тако и
говоре): "Али, зашто бисмо се сада замарали стварима које нису опип-
љиве" Живимо овај живот, а после тога нека буде шта било! Уствари,
чн и не желемо да живимо после овога живота, јер нам је он сасвим
ловољан!
Многи људи изјављују овакве ствари. А ли , ни они, уствари, не
желе да умру заувек. Импулсживота је дубоко укорењен у свима нама
ми желимо да живимо вечно. Ми говоримо на горенаведени начин
:зе док је наше тело још увек снажно и док смо још увек отровани
животним соковима који у нама изазивају својеврсну вртоглавицу,
док смо попут човека који је искапио превише вина и напио се.1А ли ,
када се тело ослободи страсти и наше умно виђење постане јасније,
чи почињемо да схватамо, макар то било само у магновеним тре-
н\ цима, да смо створени за много битније ствари. И тада почињемо
лд осећамо снажну ж ељу да се наш живот не заврши смрћу. Они који
говоре да су равнодушни спрам будућег живота и да не желе да живе
после овога живота обмањују сами себе, иако уопште нису свесни да
то чине. Јер, како је могуће да људи не ж еле нови (бесмртни) живот
када су неутоливо жедни (смртног) живота који живе овде на земљи,
када приањају уз њега као шкољке уз стену... Сви људи воле живот,
само што једни воле пролазни, телесни живот, док други воле духовни,
зечни живот.

1 Упореди: Платон, Ф е д а р , 66ц: “Тело нас испуњава страстима, жељама и

гтраховима, и сваковрсним маштарењима и лудостима, тако да нам, као што се
=ели. заиста одузима моћ размишљања".

245
 У сваком случају, чак и онај који не жели да живи по окончању
садашњега живота, требало би да зна да то уопште не зависи од њега,
већ од Онога који нас је створио. У власти човековој је да може да
одузме живот своме телу, али није да може да убије и своју душу.
Човеку није могуће да, само зато што то тако пожели, живи само
један од два живота* за која је створен, чак и када би био највећи и
најмоћнији човек на свету. Свиђало му се то или не, он ће се - када
напусти своје тело на земљи, збацивши га са себе као што се одбацује
стара одећа - наћи у другачијем свету, у измењеном стању. И ма ко-
лико, док се још налазио у овом животу, мислио да је господар себе
самога и да може да чини са собом шта год хоће, јер је - јадник! -
сматрао да је свецело његово биће уствари - његово тело, он ће, када
буде прешао на другу страну, ж елео он то или не, морати да се пови-
нује и да крене путем што му га је наменио Онај Који је створио свет
управо као двоструки свет: као овај свет, у коме живимо у садашњем
животу и као онај свет, у коме ћемо живети у будућем животу.
Бог је Творац и Чувар козмоса. Он је Непојмиви, али Га сваки
човек може осетити близу себе и у себи. Он је Свемоћни, али је и
Сведобри и Свемилостиви, А лф а и Омега, Почетак и Крај, " Г о с п о д
Б о г , К о ј и је с т е , и К о ј и б е ш е , и К о ј и ћ е д о ћ и , С в е д р ж и т е љ " (Откр.
1, 8).
Вера је чуде на лествица којом се човек може успети све до
Творца. Иако је свемоћан и страшан, Он те воли више него што те
твој отац и твоја мајка могу волети, и Он ће те загрлити, само ако
пожелиш да искусиш љубав коју има за тебе!
А к о те, пак, омами тешки сан телесни и ти, бринући се о овоме
прекратком животу, престанеш да се бринеш о ономе шта те чека
после смрти, тренутак преласка у тај други живот затећи ће те не-
очекивано и ти ћеш се тамо наћи смућен, збуњен и обнажен, без одеће
коју носе они који верују у будући живот, што нам га је открио Господ
(И сус) Христос, а о коме говори и следећим речима Својим: " Н е с а б и -
р а јт е с е б и б л а г а на зе м љ и , г д е м о љ а и и р ђ а к в а р и , и Где л у п е ж и п о т -
к о п а в а ју и к р а д у ; н е г о с а б и р а јт е с е б и б л а г а на н е б у , гд е н и м о љ а и н и
р ђ а н е к в а р и , и г д е л у п е ж и н е п о т к о п а в а ју и н е к р а д у " (М т. 6,19-20).

Б и б л и о г р а ф с к а б е л е ш к а о Ф о т и ју К о н д о г л у у

Фотије Кондоглу се родио 8. новебра 1895 у градићу Кидонији у

Малој Азији, преко пута острва Лезвос. Основно и средње образовање
стекао је у родном граду. Школовање је наставио 1912. на Ш коли
лепих уметности у Атини. П осле двогодишњих студија одлази у
Европу (1914.). Тамо, и то углавном у Француској, проводи идућих
пет година, зарађујући за живот радом у фабрикама, и унапређујући
своје образовање читањем, посећивањем музеја и идући на часове
сликања. За време свог боравка у Паризу, написао је своју прву књигу,
роман под насловом П е д р о К а з а с .

* То јест: најпре, земаљски као први, а потом и небески, као други живот,
бесмртни живот у Царсгву Божијем (п р и м . п р е в .) .

246
 У своје родно место враћа се 1919, а већ идуће године се запо-
шљава у Девојачкој школи као наставник француског језика и ис-
торије уметности.
Када су Турци двадесетих година, на геноцидни начин, прогнали
Грке из М але Азије, Кондоглу налази спас на острву ЈТезвос. Тамо
остаје неколико месеци, после чега одлази за Атину, која, потом, по-
стаје стално место његовог живљења.
Откривши тих година лепоту византијске иконографије као ду-
ховне уметности, што је била последица његових посета Светој Гори,
Мистри и другим византијским местима, он одлучује да се посвети
иконопису и постане иконописац који ће се трудити да оживи стил и
технику византијског иконографског предања, као и да тумачи и
брани византијску уметност пред својим савременицима. Њ егов ико-
нописачки рад и његово иконобранитељско философирање о визан-
тијској уметности, засновано како на Библији тако и на светоотачком
Предању, учинило га је познатим не само у Грчкој, већ и у Европи и
Америци.
А утор је преко двадесет књига и преко стотину чланака на тео-
лошке, књижевне, уметничке, религијске и философске теме.

превод са енглеског:
Матеј Арсенијевић

247
Дејвид Ричи

Искусшво блиске смрши

Готово свака књижара продаје књиге које се баве "искуством
блиске смрти". Збирке искустава каква преносе појединци који су се
приближили смрти или искусили смрт а онда се вратили у живот,
искуства блиска смрти се, у ствари, тумаче као изворна и типична за
живот након смрти. Елементи искустава блиске смрти укљ учују
"животно сумирање", у коме су сабрани сви догађаји човековог ово-
земаљског живота, визије будућности и сусрет са тајанственим, бли-
ставим бићем (обично се назива "светлосно биће") за које се каже да
изражава велику љубав према појединцу, без пролажења кроз суд за
његов или њен живот и дела, без обзира колико су грешни.
Искуства блиске смрти су тумачена као сведочанство да након
смрти не постоји поједнначни суд и да нема обрачуна за човекова
дела, добра и зла, која је иочинио на земљи. Према овом становишту,
човек може очекивати да ће после смрти бити срећан, при чему је
готово без икакве важности у шта је веровао и шта је чинио.
Иако ова мисао делује утешно, феномен искуства блиске смрти
јс заснован на иогрешним претпоставкама, селективно одабраним све-
дочанствима и лажима. П о много чему, он се супротставља учењу
Св. писма, светоотачким списима и светом предању у погледу смрти
и живота након смрти и чини се да је то један од елемената анти-
христове религије која ступа на сцену.
Како искуства блиске смрти све више и више постају важан еле-
мент популарне вере и културе, православни хришћани би требало
да буду упознати са истинским карактером феномена искуства блиске
смрти, како у циљу избегавања његових опасности, тако и са намером
да друге упозоре на његову злокобну природу.
К ао део покрета "Н овог доба" ("Н е ^ А § е "), помодна збирка
окултних и квазиокултних уверења и вештина, феономен искуства
блиске смрти постаје све утицајнији верски систем. Списи о ис-
куствима блиске смрти поклања се изузетна пажња у најважнијим
медијима и учинили су много да изврше утицај на јавно мишљење о
животу после смрти. Књиге о искуствима блиске смрти постају бест-
селери. Медији овој теми дају "непристрасан" третман, ако већ не
одобравају њихове тврдње. Феномен искуства блиске смрти је често
повезан са "просвећенијим" и "хуманијим" ставом према смрти и
умирању. Искуства блиске смрти су чак била потпомагана као начин
да се особа на умору припреми за прелазак из овог живота у следећи.
Феномен овог искуства има за циљ да уклони страх од умирања
и да га замени спокојним прихватањем, па чак и жарким ишчекивањем

248
 >:Г7И и посмртног живота по моделу Н овог доба. Н ајбоља одбрана
гг-: тлв овог опасног верског система је истина која се налази у Светом
гисму и речима светих Отаца, као и текстовима њихових верних
т. мзча нашег доба.

Анатомија искустава блиске смрти

Искуства блиске смрти обично садрже саопштења о сусретању

небеских" бића. Особа која је до тада мало пажње поклањала ре-
лигији може то описати као сусрет и разговор са ангелима, па чак и
са Самим Христом. Таква саопштења могу укључивати и сусрет са
горепоменутим "светлосним бићем", које наводно показује велику
љубав према датој особи и нипошто је не осуђује. Искуства блиске
смрти могу обухватати и посету "небесима" или некој другој незе-
маљској области, исто као и сусрете са преминулим рођацима. У мно-
гнм случајевима, појединцима се саопштава да за њега или за њу још
:-:;це предвиђено да умре и да треба да се врати у тело.
За искуства блиске смрти није заинтересована само неколицина
:ж\ лтиста или медицинских истраживача. Каже се да је велики део
лмеричког становништва имао таква искуства, или је бар тако саоп-
штио. Анкета вођена 1982. наводи да је можда око осам милиона Аме-
риканаца тврдило да је доживело искуство блиске смрти.
Изгледа да не постоје два потпуно истоветна оваква искуства.
Саопштава се о врло широкој скали опажаја. Нека искуства блиске
гмрти су једноставна и непосредна: нека су сложени, мистериозни до-
: лђаји какве је тешко иротумачити. Хипотетично искуство блиске
смрти описано у следећем одломку састављено је од елемената многих
оваквих искустава и има намеру да иредстави ону врсту овог искуства
у којој се сусреће гореноменуто "светлосно биће".
Човек је озбиљно повређен у аутомобилској несрећи. Док лежи
на самрти, занажа како његова свест на неки начин напушта тело.
Онда примећује да његова душа (коју би он могао назвати и "духовним
телом ") лебди неколико стопа изнад тла, гледајући повређенотело и
лекарске помоћнике који су дошли да га одведу у болницу. "Ванте-
лесно" стање га доводи у недоумицу. Оно га и фрустрира, јер не може
да скрене пажњу на себе. Иако може да види и чује све што се дешава
око њега, не може да учини ништа како би га видели или чули. Када
покуша да дотакне раме лекарског помоћника, његова бестелесна
"рука" неометано пролази кроз тело тог човека. Њ егово ново тело
има изванредне особине: осим што је у стању да без отпора пролази
кроз чврсте предмете, оно је у стању да врло брзо пређе велика ра-
стојања, уз известан напор или чак и без њега. Чим помисли на неко
одређено место - на пример, на своју породичну кућу - истог часа се
тамо и нађе.
Ускоро открива да се креће навише, далеко од земље. Он ступа
у нештошто касније описује као "тунел " . Т о ј е дугачак,мрачанходник
са снажном светлошћу која се види на његовом крају. Испоставља се

249
да је та светлост блистав, сјајан ентитет који га пријатељски сусреће
и испољава према њему велику љубав. У извештајима о искуствима
блиске смрти то биће се обично назива "светлосним бићем". Човек
претпоставља да је то биће Бог, Христос или ангео, иако тај ентитет
не открива ко је. Човек осећа велику радост због присуства тог бића.
Сусрет са "светлосним бићем" укључује и "животно сумирање”
у коме човек муњевитом брзином сагледава читав свој протекли
живот. Он види све своје узајамне односе са другим људима - срећне
и несрећне, великодушне или себичне и поново доживљава иста
осећања која је имао и током самог догађаја. Такође запажа и осећања
којима су људи одговарали на његове речи или д ела ." Светлосно биће"
не изражава никакво негодовање за његова овоземаљска дела, без
обзира колико она била злобна или себична. Уместо тога, "светлосно
биће" их једноставно описује као животне лекције.
Човек види и оно за шта му се чини да су визије будућности.
Постаје сведок догађаја који ће се одиграти у његовом животу, као
што је венчање или рођење деце, исто као и будућих догађаја у свет-
ској историји, укључујући ратове, резултате избора и међународне
конференције.
Уједн ом тренутку "светлосно биће" пита човека ш тајеучинио
са својим животом. Човек покушава да оправда свој живот, али от-
крива да је његова мдбрана неодговарајућа. Далеко од тога да буде
љутито или да суди, "светлосно биће" са разумевањем, па чак и за-
бављајући се одговара на његово сећање на грехове. Тада се човеку
каже да се врати у своје тело и да убудуће показује више љубави према
другима. Иако оклева да крене, брзо се враћа свом телу и убрзо након
тога се буди у болници.
Искуство блиске смрти из темеља мења његов живот. Он није
сигуран шта је "светлосно биће" мислило говорећи да покаже више
љубави, али покушава да буде приврженији и брижнији према другим
људима. Та промена срца, међутим, не чини да постане приметно све-
снији својих сопствених недостатака и грешности. Напротив, његово
осећање греха, како се грех традиционално дефинише, може у потпу-
ности ишчезнути након овог искуства. Он једноставно покушава да
буде "добар човек”, избегава да намерно нашкоди другима, и ишче-
кује дан када ће умрети и вероватно поново срести " светлосно биће".
Он може постати својеврсни еванђелиста искуства блиске смрти
и трошити велике суме свог новца разглашавајући свој сусрет са
"светлосним бићем" које не осуђује. У књигама и предавањима, он
тобићеможејасноидентификоватикао "Бога" или "Христа",упркос
чињеници да му мистериозно биће није открило свој идентитет.
Њ егово уверење да је сусрео Бога постаје снажније када се остваре
његове визије будућности, примљене током искуства блиске смрти.
Он, такође може оштро нападати Библију и светоотачка учења,
оптужујући (на пример) светоотачке списе да нису веродостојни јер
свети Оци нису поседовали сазнања модерне психологије и "духов-
ности". Када цитира Св. писмо, вероватно је да ће стихове наводити
ван контекста, па ће их чак и поново писати како би подржао соп-
ствено искуство блиске смрти.

250
 Х а л у ц и н а ц и је , и р е в а р е и к и с е о н и к

Оно што се заиста догађа током искустава блиске смрти пред-

ставља предмет расправе. Ова искуства су одбацивана као халуци-
нације. Она, међутим, заиста и показују велику сличност са разним
врстама халуцинација, укључујући и оне изазване дрогама. Иако су
појединци, који су доживели овакво искуство користили дроге, ово
објашњење не може се, међутим, применити на феномен искуства
блиске смрти као целине. Према другом објашњењу, церебрална
аноксија (у којој се мозак не снабдева крвљу са кисеоником) може
изазвати овакво искуство. Постоји и могућност да су нека од саоп-
штења пука фикција, измишљена да би оставила утисак на слушаоце.
Будући да разглашавање о оваквом искуству може некога учинити
друштвено занимљивим, постоји велико искушење да се створи оваква
прича. Осим тога, чак и када се ово искуство отворено приповеда, у
уму говорника оно на неки начин може бити здружено са сећањима
или маштовитим описима посмртногживота, какав је чувени Дантеов
"Пакао". У многим случајевима, међутим, демонско дејство - наро-
чито варљива " визија" намењена да сведока заведе у духовну обману
- представља објашњење које највише одговара оваквом исказу.

З б у њ у ју ћ а сл и к а

Многи од извештаја о искуству блиске смрти су толико бизарни

да збуњују читаоца. Потребан је разумљив, веродостојан водич да би
се проценила ова искуства. Свето Православље представља таквог
водича.
Вековима је Православна црква чувала исправно учење о смрти,
суду и посмртном животу. Т о учење је сложено, али се може сумирати
у неколико тачака:
1. Све душе ће приликом Последњег (Страшног) суда стати пред
Христа.
2. Душе, које нису сиасене иравославном вером, покајањем, св.
крштењем, животом у Цркви и добрим делима ће бити осуђене, за-
једно са ђаволом и његовим ангелима, на огњено језеро (Откр. 20;
14) и на вечну одлученост од Бога.
3. Душе које се одликују православном вером, покајањем, св.
крштењем, животом у Цркви и добрим делима ће бити спасене, али
ће им ипак бити суђено према њиховим делима.
Православно учење о смрти, суду и посмртном животу се у ве-
ликој мери разликује од модела Новог доба који се показују у текућим,
популарним тумачењима искуства блиске смрти. Став Н овог доба се
заснива на претпоставци да ова искуства представљају истински пред-
укус посмртног живота у коме ће све душе, било да су се покајале
или не, бити сједињене са вишим бићем, које их безгранично воли,
прихвата их и не осуђује, са тзв. "светлосним бићем" чији је прави
идентитет остао неодређен. Без обзира шта је човек радио или у шта
је веровао током живота, следбеници Новог доба сугеришу да ће то
"више биће" опростити чак и најгнуснија дела као део индивидуалног
процеса учења. Нигде се не помиње покајање или духовна борба.

251
 Начин на који Ново доба тумачи ова искуства се у једној тачки
подудара са православним учењем. И Православље и Ново доба се
слажу да та модерна, утешна искуства блиске смрти представљају
истински сусрет са духовним бићем далеко моћнијим и интелигент-
нијим од људи. Другим речима, нека врста моћног, блиставог бића
заиста чека "негде тамо" да сусретнедушу која је пошла својим путем
и одговорно је за многе приказе о пријатном сусрету са њим.
Православље и Ново доба се, међутим разилазе по питању иден-
титетатогбића. Ново доба претпоставља да је "светлосно биће" Бог,
Христос или свети ангео. Православни хришћанин, из разлога у ко-
јима ћемо говорити када дође време, морају извести управо супротан
закључак. Просветљени Светим писмом и светоотачким списима,
православни хришћани многе од елемената који се обично повезују
са овим искуствима, могу приписати једино преварама ђавола, који је
савршено способан да се појави као ангео када његовим намерама
одговара да то учини (в. 2. Кор. 11; 14; Гал. 1; 8).

В ер о ва њ а и последиие

Иако се разликује од библијског и светоотачког учења о смрти,

суду и будућем свету, представа Новог доба о посмртном животу, за-
снована на искуствпма блиске смрти, усаглашена је са популарном
философијом позног 20. века. Две основне премисе модерне културе
су:
1. Нечија веровања и иоступци немају (или не би требало да
имају) трајне последице.
2. Љ убав уистину оправдава свако дело или преступ.
М одел Н овог доба о животу после смрти је усаглашен са овим
премисама. Он ослобађа верника да брине о крајњем исходу њених
или његових последица и уверава појединца да је загарантована ра-
досна вечност, предвиђајући само да човек "воли" друге на неки не-
одређен начин.
Постоји оштра супротност између пријатних искустава блиске
смрти у нашој, пост - хришћанској ери и оних из првих векова, када је
традиционална верска структура хришћанства имала више утицаја
на људско размишљање. Православни писци забележили су сведо-
чења о искуству блиске смрти која се дубоко разликују од савремених
прича о одсуству суда и њиховог оптимистичког тумачења од стране
Н овог доба.

В и ђ е њ е у Н о р ш у м б р и ји

Беда (673 - 735) у својој Историји енглеске цркве и народа прича

о човеку из Нортумбрије који је био болестан и умро, а затим се,
након неколико часова, вратио у живот. Човек је причао како је видео
огромну долину где су људске душе бивале развејане снажним ве-
тровима и наизменично изложене пламеној врелини и ужасној хлад-
ноћи. Следећи корак је било место таме, где су се душе извијале у
ваздуху и изгледале као искре у пламену из огромне јаме. Следеће

252
 — Је видео била је широка ливада обасута светлом и испуњена
-Зстним мирисима. На ливади се налазило небројено мноштво људи
: девених у беле одежде. Ускоро је доспео на место на коме је светлост
: ила још лепша, а мирис још пријатнији него у долини. Није му,
'!ећ\тим. било допуштено да ту уђе.
Долина ватре и леда била је, како је он то схватио, место за оне
кли су умрли али су се кајали и исповедали, иако су покајање одлагали
:зе до смртног часа. Те душе ће на дан суда бити пуштене на небо.
Њима. у међувремену, живи могу помоћи милостињом, молитвама и
г.остом. Ватрена јама је била улаз у пакао из кога се нико, ко једном
> њега уђе, не може спасти. Љ уди у долини су били они што су на
земљи творили добра дела, али нису достигли савршенство какво је
лотребно да би се ступило на небо. Њихов приступ небу биће одложен
до Судњег дана. Рај се налази недалеко од места изузетно блиставог
светла и био је намењен за све оне који су били савршени у мисли,
речи и делу пре него што су напустили тело.

Теклино ви ђењ е

Још једно живо православно виђење посмртног живота даровано

1е искушеници по имену Текла. Она саопштава да је у сну видела три
велике пећи. Демони су извлачили људе из пећи, а затим их ударали
маљевима. Ово место је, како је Текла схватила, било намењено
хришћанима који нису поступали сагласно својој вери. Њихови греси
су укључивали непристојан говор и пропуштање да славе празнике.
Видела је и пламену реку испуњену душама. У свом виђењу, Текла је
посетила Обећану земљу, где је видела неописиво леп храм испуњен
бљештавом светлошћу. Тај храм је, схватила је, био намењен по-
следњим монасима, којих ће бити само неколицина. Теклино виђење
се сматрало истинитим, јер је она имала само магловиту идеју о учењу
о судбини грешника и праведника. Датум овог њеног доживљаја није
познат.
Теклин о виђење илуструје православно веровање да греси
почињени током живота, док не буду очишћени покајањем, светим
крштењем и исповешћу, неће бити опроштени и да ће за последицу
имати много патње у посмртном животу. Православна црква такође
учи да ће они, који су избегли патње у овом животу, убудуће морати
да их подносе, као у параболи о богаташу и Лазару (в. Лк. 16; 19 - 31).
Напротив, размишљања Новог доба о искуствима блиске смрти теже
да нагласе пријатне, "небеске" визије, али избегавају да на било који
начин помену посмртне патње.

З а д и в љ у ју ћ и И к с к у л о в с л у ч а ј

Још један окршај са посмртним животом је Икскулов случај који

се, како је саопштено, догодио крајем 19. века. Десио се човеку иден-
тификованом као К. Икскул који је одгајен у побожној православној
породици али, као зрела особа, није озбиљно схватао веру. Када се
разболео од упале плућа, лечен је у болници.

253
 Према његовом саопштењу, умро је у време боравка у болници
и његова душа је за неко време напустила тело. Крај себе је видео
два ангела. У зели су га за руке и брзо га отнратили навише. Тада је
зачуо крике и ружан смех злих духова који су приступали. Био је
ужаснут и тај сусрет је описао на следећи начин:" Зли духови! Колико
би ироније, колико истинског смеха то изазвало у мени пре само
неколико дана... Окруживши нас са свих страна, иокушавали су да ме
некако шчепају и одвуку од ангела, али се очигледно нису усуђивали
да то учине".
Икскул је започео да призива у помоћ светитеље, а посебно Бо-
городицу. "Тужна незналица, хришћанин само по имену, сада сам се,
изгледа, први пут у животу сетио Њ е коју су називали заступницом
хришћана... Очигледно да су моји призиви упућени Њој били тако
снажни да се, тек што сам се сетио Њ еног имена и изговорио га, око
нас изненада појавила нека врста беле измаглице која је ускоро
започела да обавија ружно мноштво злих духова. Т о их је сакрило од
мојих очију и пре него што су се могли удаљити од мене. Још се за
неко време могла чути њихова рика и церекање, али како је то по-
степено слабило, био сам у стању да размишљам о страшној потери
која је постепено остајала иза мене".
Икскул је изнад себе запазио јаку светлост. А нгели су га повели
према светлости и увели у њу. Он каже да га је светлост "заслепела".
Престрашен, Икскул је чуо како неко величанствен глас каже: " Није
спреман!" а онда се вратио назад према земљи.
Пре него што ће га напустити, један од ангела је Икскулу рекао:
"Јеси ли чуо одлуку Божију?" А нгео је тада показао на његово тело.
говорећи:" Уђи и припреми се". Оба ангела су тада ишчезла, а Икскул
се поново вратио у тело и оживео, на изненађење својих лекара.
(И кскул је овај догађај касније исцрпно описао и тај извештај је
објављен у часопису "Православниживот", за јули - август 1976, као
чланак под називом "Многима невероватан, али истинит догађај").
Православна вера укључује још нешто што недостаје модерним
извештајима о искуству блиске смрти. Према православном веровању
душа, након разлучења са телом, мора проћи кроз ваздушна "митар-
ства", низ од 20 судилишта где се душа суочава са оптужбама демона
који су бележили њене грехе. Зли духови су овде описани као "ми-
тари” , тј. цариници, и приказују се док примају отплату од светих ан-
гела који прате душу приликом њеног проласка кроз митарства. Тај
низ испитивања је познат као "посебни суд" и верује се да се он одвија
у ваздуху, изнад земље, током неколико првих дана после човекове
смрти. Од исхода проласка кроз митарства зависи хоће ли душа бити
одређена за пакао или за рај, у којима ће сачекати Страшни суд.
Чувено је виђење митарстава које се указало неком Григорију,
ученику св. Василија Новог, који је живео у 10. веку. Григоријево
виђење је заправо пролазакжене, познате као блаженаТеодора, кроз
митарства. Ево дела њене приче како га преноси архимандрит Пан-
телејмон из манастира Свете Тројице у својој књизи "Вечне загробне
тајне":

254
 "Када је дошао час моје смрти, видех лица каква никада раније
нисам видела и зачух гласове какве никада нисам чула. Шта да кажем?
Окрутна и неподношљива зла, за која раније нисам ни знала, са којима
сам се сусрела због мојих рђавих дела. Међутим, уз молитве и помоћ
нашег заједничког духовног оца Василија спасла сам се тих невоља.
Како да ти опишем физички бол, тај притисак и тескобу коју дожив-
љава умирући? Као човек који, готово наг, пада у велику ватру, гори,
топи се и претвара у пепео, тако су и умирући разорени својом смр-
тоносном болешћу у горком часу када се душа разлучује од тела..."
"Када се мој живот приближи крају и настаде час разлучења од
тела, ја видех где око одра мог стоји мноштво ђавола. Лица им беху
црна као угаљ и катран, очи као жеравице, а поглед тако страшан
као и сам пакао огњени. И они стадоше грајати и пометњу стварати:
једни рикаху као марва и зверови, други лајаху као пси, трећи завијаху
као вуци, четврти гроктаху као свиње, и сви бесно гледаху у мене,
прећаху ми, наваљиваху на мене шкргућући зубима, жељни да ме
одмах ирогутају. И спремаху хартије као очекујући долазак неког
судије, и отвараху књиге у којима беху описана сва моја зла дела.
Тада убога душа моја беше у великом страху и трепету”.
" Сва изнемогла, ја угледах где ми долазе два светлоносна ангела
Божија у облику дивних младића чију је лепоту немогуће исказати.
Лица им беху веома светла, очи - пуне љубави, коса на глави као снег
бела са златастим преливањем, одећа им беше као муња, златним
појасима беху крстолико опасани преко груди. Приближивши се моме
одру, они стадоше с моје десне стране, тихо разговарајући нешто међу
собом. Кад их видех, срце ми се обрадова и ја весело гледах у њих".

АнГели избављ ењ а

Демони се повлаче пред светим ангелима који прекоревају зле

духе. "Једансветлоносни младић сјарошћу имдовикну: "0,бестидни,
проклети, мрачни и злобни непријатељи рода људског! Зашто свагда
ви први дотрчите код оних који умиру и, надајући дреку, плашите и
смућујете сваку душу која се разлучује од тела? А ли , немојте се много
радовати, јер овде нећете наћи ништа, пошто је са овом душом Божије
милосрђе, и нема вам у њој удела...". Када то ангео рече, одмах се
демони ускомешаше, надајући силну дреку и вику. И стадоше износити
зла дела моја од младости учињена, и говораху: "Ништа у њој немамо,
је ли? Н е учини ли она те и те грехе? Тако вичући они очекиваху
смрт".
Долазак смрти је за Теодору био страшан. "И гле, смрт наиђе
ричући као лав, веома страшна по изгледу, некако је личила на човека
али није имала меса на телу, сва је била састављена од голих костију
људских. А носила је разноврсна оруђа за мучење: мачеве, стреле,
копља, кос... и нека друга непозната оруђа. Угледавши то, јадна душа
моја уздрхта од страха. А свети ангели рекоше смрти: Шта оклеваш?
Разреши ову душу од смрти, разреши је брзо и кротко, јер нема велике
терете греховне. И она ми одмах приђе: узе мали чекић и стаде ми
одсецати најпре ноге, затим руке, па онда ми другим оруђима одузе

255
све остале делове тела. И ја не имађах руке ни ноге, и цело ми се тело
умртви, те не могох више да се покренем. Затим узе теслу и одсече
ми главу, те више не могох покренути главу, јер ми постаде туђа.
П осле свега тога она направи у чаши неку течност, принесе ми је
устима и натера ме да је поиијем. Н о тај напитак беше тако горак да
се душа моја сва устресе, и искочи из тела као силом истргнута".
Свети ангели су на својим рукама однели Теодорину душу. Она
је могла да види своје непокретно тело. Демони су викали да Теодора
мора одговарати за своја рђава дела, али су ангели указали на њена
добра дела као што су милосрђе и гостољубље.

В р ећ а злат а

Током овог сучељавања демона и светих ангела, изненада се

појавио сам св. Василије доносећи помоћ. "Господо моја", узвикнуо
је обративши се светим ангелима, "ова душа је много послужила у
старости мојој. Стога се за њу молих Богу, и он ми је подари".
Показао је нешто што је личило на врећу злата и предао анге-
лима. "Овде је благо молитава пред Богом за ову душу!" Свети Ва-
силије је затим рекао ангелима: "Када будете пролазили ваздушна
митарства, и зли дуси стану истјазавати ову душу, ви је откупљујте
овим од њених дугова".
Ангели су почели узносити Теодору кроз ваздух. Прво митарство
које је Теодора сусрела било је митарство за грех празнословља, за
бесмислене, зле, непотребне речи. "И ђаволи", каже она, "изнеше
књиге у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од
младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а
нарочито све што сам ружно говорила, и шале из младости, и смешке,
што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде
речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне
усклике, смејања и кикотања... Видећи то, ја сам ћутала као нема,
немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом опту-
живали. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха,
свети ангели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима
нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара
преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо даљ е".
Друго митарство је било за грех лажи, треће за осуђивање и
клевету, четврто за прождрљивост и пијанчење, итд. А нгели су ко-
ристили врећу злата да плате њен пут кроз ове, да тако кажемо, ста-
нице искушења.
Након што је прошла кроз митарства, Теодора је ступила у рај.
Рај није детаљно описивала и уместо тога, рекла је да "постоје ствари
које се не могу ни разумети ни објаснити". П оклон и ла се пред
престолом Господњим а онда су јој показана обитавалишта светих,
где је "све било пуно г.заве и духовне радости", као и страхоте пакла,
где је Теодора видела таква мучења "да је окрутно и говорити о
њима".
Теодора је упитала свете ангеле како демони могу знати за сва
рђава дела која је човек икада починио, било јавно било тајно. На то
256
јој св. ангели одговорише: Свакоме хришћанину на св. крштењу Бог
додељује ангела чувара који невидљиво чувајући човека упућује га
на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његовог све до
самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом
животу да би дотични човек добио од Г оспода милост и вечну награду
у Царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски
одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку,
који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га
лукавствима својим и бодри, и скупља сво зло што човек учини. "И
када се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо ка Творцу свом,
тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене.
И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу за-
држати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они
је задржавају за време, у тамницу невиђења Бога, и муче је, уколико
им сила Божија допушта да је муче све докта душа молитвама Цркве
и милостињама својих ближњих не буде искупљена".

Н еп оср еда н пут на небо

Теодори је речено да постоји и начин да се душа непосредно

узнесе на небо: " Они који верују у Пресвету Тројицу и причешћују се
што је чешће могуће светим тајнама Христовим, Крвљу и Телом
нашег Спаситеља, такви људи могу се непосредно узнети на небо,
без икаквих препрека, свети ангели их бране, а светитељи Божији се
моле за њихово спасење јер су праведно живели. Нико, међутим, не
мари за искварене и изопачене јеретике који током свог живота нису
учинили ништа корисно, а живели су у безверју и јереси. А нгели неће
ништа рећи у њихову одбрану".
А к о се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да
јој нема наде за спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах
низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке и
тамо је држе до другог доласка Господњег, после кога ће се она са
телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном". А нгели су
додали да само они, који су били просветљени вером и светим крш-
тењем могу устати и проћи кроз митарства. Неверници ту не долазе,
јер њихове душе припадају паклу и пре него што се разлуче од тела.
Када умру'демони односе њихове душе без потребе да их искушавају.
Такве душе су њихов плен и они их одводе у бездан.

Н е м а д р у го г пут а

Теодора је упитала да ли сви хришћани пролазе кроз испитивања

митарстава. "Нема другог пута за душе верних што узлазе на небо",
одговорили су ангели. "Све оне пролазе овуда, али не бивају све тако
истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно
исповедали своје грехе, стидећи се и скривајући пред духовним оцем
своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и
жале и кају се због учињених зала, њима се греси милошћу Божијом
на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни

257
 иследници отвараЈу своЈе књиге, али ништа не налазе записано против
ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа
радујући се узлази к престолу благодати" (цит. по: архим. др Јустин
Поповић, Догматика Православне цркве, Београд 1978, књ. 3, стр.
712 - 720) А нгели наглашавају важност исповести и казивања свега
једном духовном оцу, јер је бољ е тако него да се посећује неколико
духовних отаца, како чине неки људи ако се осећају постиђено да све
испричају једном духовном оцу.
Све ово, и много више од тога откривено је у Григоријевом ви-
ђењу Теодориних искустава. Након буђења, отишао је да посети св.
Василија који му је - и пре него што је Григорије уопште могао да му
опише свој доживљај - дао кратак извод свега што је Григорије видео.
Тако је Григорије био уверен да то није био само сан него да му је од
Бога заиста даровано виђење.
Овде смо се упознали са веродостојним извештајем о посмрт-
ном животу, сагласним са Светим писмом, црквеним предањем и
светоотачким списима. Да ли ишта може мање да личи на садашње
безбрижне извештаје о искуству блиске смрти без суда?
Током 20. века у Америци су вођене значајне расправе о посто-
јању митарстава. Неки елементи у православним заједницама дово-
дили су у сумњу ово учење, али су га оправдали такви духовници као
што је о. Серафи:: Роуз, чија књига Д у ш а п о с л е с м р т и (1980) по-
држава веровање у ваздушна митарства, са наводима из дела црквених
Отаца, укључујући св. Јована Златоустог, св. Атанасија Великог, св.
Макарија Великог, св. Григорија Двојеслова, св. Теофана Затворника,
св. Исихија, презвитера јерусалимског и др.
О. Серафим Роуз помиње искуства митарстава у житијима број-
них светитеља, укључујући св. Евстратија Великомученика, св. Си-
меона Емеског, Христа ради јуродивог и св. Јована Милостивог, па-
тријарха александријског. О. Серафим, међутим, упозорава читаоце
да је велика грешка уколико се вићења ваздушних митарстава тумаче
исувише дословно, јер је језик, који је коришћен да би се она описала
неизбежно фигуративан, као што је то случај са "врећом злата" из
које су ангели плаћали дугове блажене Теодоре. Без обзира какво је
тумачење, дословно или символично, ниједан православни верник
неће порећи постојање посебног суда након смрти.

О .С е р а ф и м о б ја ш њ а в а и с к у с т в о б л и с к е с м р т и

0 . Серафим анализира и модеран приступ искуству блиске

смрти. Он у њима види поруку која одражава неправославно, окултно
схватање овог искуства. На пример:
1. Човек не треба да се плаши смрти. Посматрања модерних
искустава блиске смрти указују да смрт није нешто чега се треба пла-
шити. О. Серафим тврди да нема разлога да прихватимо да те срећне
визије заиста показују шта ће душа уистину доживети на трајној
основи, након (истинске) смрти тела.
2. Суд и пакао не постоје. Анегдотска сведочења преузета из
ових искустава приказују "светлосно биће" као биће које не суди, које
258
на сва човекова дела, па чак и на зла, гледа са благонаклоношћу и
хсмором. О. Серафим одговара да се та претпоставка о непостојању
с\ да не може подржати. Он истиче да извесни истраживачи оваквих
искустава, како се чини, у потпуности превиђају могућност да би
очигледно одсуство суда у тим почетним тренуцима м огло бити и
погрешан утисак или да би се суд могао заиста појавити, али касније.
3. Искуства блиске смрти су, сама по себи, припрема за посмртни
живот. О. Серафим описује као "трагичан" и "неутемељен" наивни
став да су вера, покајање, духовна борба и учешће у светим тајнама
од мање важности него тзв. разумевање и љубав које, вероватно,
изазивају оваква и њима слична искуства.О. Серафим следи оваква
\чења до спиритиста 19. века. Спиритистички покрети су се у Европи
појавили око 1850. и делимично су били базирани на идеји да душе
могу узрастати ка вишим нивоима егзистенције. Спиритисти су такође
проповедали да ће "напредне" душе радосно поздравити смрт, јер смрт
допоси обећање већег "просветљења".
Таква учења, објашњава о. Серафим, измислили су демони и пре-
нели спиритистима преко медијума. Та учења су била посебно на-
мењена да се супротставе традиционалном хришћанском схватању
посмртног живота и да га потисну. Данашњи окултистички став о
животу после смрти, чији је пример модел Н овог доба о искуству
лдиске смрти и посмртног живота, о. Серафим описује као популарну
зерзију спиритистичких доктрина претходног столећа. Демони желе
да охрабре управо таква веровања кроз саопштења о "вишим бићима
која не суде", каква с оне стране очекују душе.
О. Серафим сучељава ефекте које производе модерна искуства
злиске смрти са утисцима које истинска виђења посмртног живота
:стзвљају на вернике. Истинско виђење посмртног живота улива
страхопоштовање и ствара дубоку свест о сопственој грешности.
Модерна искуства блиске смрти, с друге стране, уместо тога теже да
појединцу умање па чак и да уклоне осећање греха.

С у је т а и в и ђ е њ е

Целокупан шаблон искуства блиске смрти одговара ономе што

се зна о демонском напору да људе доведе у заблуду. На пример, ова
нскуства се, нарочито у тумачењима Н овог доба, обраћају људској
гордости. Шта може бити сујетније од уверења да је човек спреман
зз блажен живот после смрти, без обзира на то какав је живот водио
нз земљи. Т о је, међутим, порука тумача Н овог доба у вези са овим
искуством. Осим тога, та искуства могу охрабрити оне који су их
сожлвели да себе сматрају пророцима или да ласкају себи мислећи
I I с\ изабрани да свету у ишчекивању пренесу неку посебну поруку
: д Бога. Тако ова искуства верника још више доводе у заблуду. К о
:-и. ако ие ђаво, могао имати користи од такве ситуације?
Ево једне поуке којом ћемо упоредити модерна искуства блиске
смрзи са искуством Валента, монаха кога је сусрет са злим дусима
:лвео у прелест. Валенс се погордио и почео је озбиљно да размишља
: сновима и визијама које је добијао од демона. Зли духови су му се

259
 приказивали у обличју ангела. Онда се Валенсу јавило биће које је
тврдило да је сам Христос. Валенту је речено да је Христос задовољан
монаховим достигнућима и да Валент нема потребе да чини ништа
друго осим да созерцава овог "Христа". Т о биће је у ствари било де-
мон, али је Валент био толико горд и прелешћен да је обожавао
лажног Христа и прихватао демонске поруке као откривене истине.
Говорио је да нема потребе да се причешћује, јер верује да је срео
Христа лицем у лице. Валентова браћа су увидела да је полудео. Након
неколико месеци, исцелили су га од његове прелести.
Валентов случај је истоветан многим модерним искуствима
блиске смрти. Рањиви појединац прима сензационалну али варљиву
визију која га подстиче на гордост, удаљује га од светих тајни и
оставља га са недопустивим оптимизмом у погледу његовог душевног
стања. Валента су поправиле и спасле молитве његове сабраће -
монаха. Шта се може десити онима који верују оваквим искуствима и
њиховим порукама, који немају систем духовне подршке као онај
какав је имао Валент, тешко је и разматрати.
Визије будућности, као оне какве се примају током искустава
блиске смрти такође спадају у домен могућности злих духова. Из
Божанског откровења, демонима су у потпуности познати будући
догађаји и они су способни да екстраполирају текуће догађаје у бу-
дућност. Зли духови гакође имају и своје сопствене планове за људску
будућност и у стању су да их прикажу као визије које ће демони након
неколико година претворити у стварност. У том контексту, вредно је
запазити да Св. писмо указује на посебну врсту демона који проричу
будућност. Тако је св. Павле истерао демона из робиње чија је спо-
собност да прориче будућност, подржавана демоном, њеним госпо-
дарима доносила велику зараду (в. Дела ап. 16; 68).
Неописива радост, каква се осећа при сусрету са "светлосним
бићем" има паралелу у медијумским искуствима која немају никакве
везе са истинским визијама посмртног живота. У својој књизи
" Православље и религија будућности" о. Серафим, на пример, наводи
пример ескимског шамана који доживљава екстазу док у помоћ при-
зива духове земље, мора и ваздуха. Језиком који је готово истоветан
језику саопштења о искуствима блиске смрти он описује блаженство
које је толико снажно тако да он највишим могућим гласом почиње
да пева реч "радост” . Т о је очигледно паганско искуство и његова
сличност са егзалтираним осећањима у искуствима блиске смрти то-
лико су блиска да нема потребе за даљим коментаром.
Друга сличност између искустава блиске смрти и демонских
визија су бајковити услови у којима се дешавају оба феномена. Св.
Јован Лествичник указује да су људски снови одличан проводник за
демонска лукавства. Он додаје да се демони понекад јављају у обличју
светлосних бића и упозорава да ће само неискусни поверовати таквим
сновима. Онога ко верује сновима светитељ пореди са човеком који
трчи покушавајући да ухвати сопствену сенку.

260
 Н а јб о љ а о д б р а н а

Одбране против заблуда искустава блиске смрти укљ учују

молитве, познавање Светог писма и светоотачких списа о посмртном
животу, као и критички став према поменутим визијама. Када се, на
пример, демон појавио пред св. Пахомијем Великим као Христос и
рекао да м ује Пахомије у великој мери удовољио, мудри светитељ је
био врло неповерљив. Зашто би се Христос, размишљао је Пахомије,
појавио пред тако бедним грешником, као што је он? Јасно је дато не
може бити Христос, одлучио је. Пахомије је начинио крсни знак и
рекао демону да оде. Приметно је да су савремена искуства блиске
смрти лишена овакве скрушености.
Садашњим искуствима блиске смрти недостаје и упорност св.
Нифона,чији је неповерљиви став једном одагнао злог духа. Демон
се пред светитељем појавио у обличју светог ангела и рекао да ће
Нифон бити награђен чудотворством, као Божијим даром. Он је схва-
тио да је та визија заправо превара и да се обраћа његовој гордости.
"Сачекај један тренутак", рекао је демону, "и ја ћу извести једно чудо
за тебе". Обратио се оближњем облутку и рекао да пређе на друго
место. Облутак је, наравно, остао на свом месту. "Толико што се тиче
твог дара", рекао је св. Нифон и пљунуо на злог духа. Светитељ се
тада помолио Богу и демон је ишчезао.
Сетите се мудрости ове двојице светитеља у вези са феноменом
искуства блиске смрти. Оне су образац за суочавање са варљивим,
неправославним "визијама" посмртногживота. Сам оје просветљена,
опрезна и добро обавештена душа у прилици да јасно види демонску
заблуду која је укључена у искуство блиске смрти; како пролазе го-
дине, све је израженија и потреба за јасним ставом о искуствима бли-
ске смрти и томе шта она представљају - појаву религије антихристове.
Као што се демон у искуству блиске смрти (или сличној визији) може
маскирати у Христа, тако ће и антихрист једног дана наступити као
Месија. Искуства блиске смрти представљају, дакле, пробу за лажну
религију којом ће антихрист ухватити свет у своју замку.
Очигледно да је модерни феномен искуства блиске смрти део
онога што св. Павле описује у 2. Тим. 4; 3 - 4: Ј е р ћ е д о ћ и в р е м е к а д а
з д р а в е н а у к е н е ћ е п о д н о с и т и , н еГ о ћ е п о с в о ји м ж е љ а м а о к у п и т и с е б и
у ч и т е љ е д а и х ч е ш у п о у ш и м а ; и о д в р а т и ћ е у ш и о д и ст и н е , о к р е н у т и
се б а јк а м а .
Хоће ли верници Н овог доба одбацити његове доктрине када
упознају истину о тим кривотвореним визијама? У већини случајева
вероватно неће. А ли , с обзиром да ће можда неколицина саслушати
и одговорити, ми, православни хришћани, морамо искрено и непо-
колебиво сведочити о заблуди и опасности коју носе овакви феномени.
Уистину, можда ће нам донекле бити суђено и по томе колико смо
јасно преносили то упозорење.

Превод:
Антонина Пантелић

261
Како помоћи ближњима
са оне стране гроба
Свешшеник Грторије (Дјаченко)

О заузимању живих за умрле

Ј .О с н о в е у ч е њ а и р к в е о з а у з и м а њ у ж и в и х за у м р л е
у С вет ом П исм у.

Као што се праведници одмах после смрти и појединачног суда

над њима узносе на небо и удостојавају блаженства, исто тако и
грешници одлазе у ад - место туге и жалости, мада као што први још
потпуно не осећају блаженство, тако и ови други до свеопштег суда
не трпе још потпуне муке. Уосталом, проповедајући да сви грешници
после своје смрти и појединачног суда над њима до једног одлазе у ад,
православна црква истовремено исповеда да за оне од њих који су се
пре растанка с овим животом покајали, само што нису стигли да при-
несу плодове достојне покајања (као што су: молитва, жалост, тешење
сиромашних и испољавање љубави према Богу и ближњем), постоји
још могућност олакшавања патњи, чак потпуног ослобођењ а од веза
ада. Такво олакшање и ослобођењ е грешници могу да добију не
властитом заслугом или покајањем (јер после смрти и појединачног
суда нема места ни за покајање, ни за заслуге), већ једино бесконачном
благошћу Божјом, молитвама Цркве и доброчинствима које живи
чине за умрле, а нарочито снагом бескрвне Жртве коју, конкретно,
приноси свештенослужитељ за сваког хришћанина,и уопште за све
свакодневно приноси саборна и апостолска Црква.
Утешно учење православне Цркве о могућности да грешници
који су умрли с покајањем добију олакшање и чак потпуно ослобођење
од мука ада захваљујући молитвама још живе браће и њиховим до-
брочинствима (циљ ових доброчинстава је и буђење код других мо-
литве за упокојене) или, што је исто, молитвама Цркве, снагом бес-
крвне Жртве, - је учење које има основу у Светом Писму.
Св. А постол Јаков намзаповеда: "молите се Богуједни за друге"
(Јак. 5, 16); и св. А постол Павле моли "да се чине молитве за све
људе" (1 Тим. 2,1; Ефес. 6,18-19). Иједан и други апостол заповедају
да се молимо једни за друге и за све без ограничавања места, времена
и других околности. Ми, дакле, треба да се молимо за ближње наше и
онда када су они с нама , и онда када нису ту, и онда када живе још на
земљи, и онда када се после смрти пресељавају у други свет, јер "И
кад живимо и кад умиремо, Господњи смо" (Рим. 14, 8), и умрли су,
као и живи, за Бога исто живи (Лк. 20, 38).
Чувајући нас од молитве за ближње неугодне Богу и бесплодне
за њих, св. А постол Јован Богослов нам даје другу заповест: "А к о
неко види брата својега гдје гријеши гријехом не на смрт, нека се

265
моли, и даће му живот; онима који гријеше не на смрт. Има гријех на
смрт, за њега не кажем да се моли"(1 Јов. 5,16). А ли сви који су умрли
истински се покајавши су ослобођени смртног греха веђ због тога
што су се покајали: "јер је грех на смрт (кажу оци 7. Васељенског
сабора) када људи сагрешивши остану у греху и упорно устају против
благочестивости и истине...Овакви не знају за Господа Бога, док се
не смире и не отрезне од свог пада" (правило 5). Дакле, сви умрли
који су се истински покајали, ако су претходно починили смртни грех,
а још више ако нису, - спадају у оне наше ближње за које треба да се
молимо без икакве сумње и колебања. П о овој заповести апостолској,
само умрли у смртном греху, непокајани и ван општења с Црквом се
не удостојавају њених молитви.
П о учењу апостола, молитве наше за ближње могу да буду бла-
готворне за њих чак у моралном смислу, а нарочито "много је моћна
усрдна молитва праведника" (Јак. 5,16), и, конкретно, наша молитва
за браћу која нису у смртном греху може да им да живот (1 Јов. 5,16).
Дакле, иако не схватамо како наше молитве делују на наше ближње
док су још у овом животу, оне су ипак делотворне и спасоносне за
њих. Исто тако, не схватајући како наше молитве могу да делују на
нашу браћу која су се преставила истински се покајавши, не смемо да
сумњамо у делотворност и спасоносност тих молитви за њих.
"И ако шта заиштеге у име моје, ја ћу учинити" (Јов. 14, 14), -
говори Христос Спаситељ. Значи, свака наша молитва Богу, па и
молитва за ближње, како живе, тако и умрле, може да буде јака и
делотворна само онда када се врши у име Господа Исуса који је је-
динствени посредник између Бога и човека (1 Тим. 2,5). Исус Христос
нас је помирио с Богом и искупио од сваког греха када му је принео
умилостивљујућу жртву на крсту - Самога Себе, сопствено тело и
крв (Јевр. 9,14-26; 10, 10); и до данас се у тајни Евхаристије приноси
Богу иста умилостивљујућа жртва, ломи се исто часно тело нашег
искупитеља за живот света (Јов. 6, 51), и пролива се иста часна крв
Његова за отпуштење грехова (Мт. 20, 26-28; Лк. 22, 19-20). Дакле,
ако је наша молитва како за живе, тако и за мртве богоугодна и
благотворна за њих, онда је то првенствено у оно време када се
сједињује с приношењем за њих бескрвне умилостивљујуће жртве.
Господ Исус Христос каже: "И ако рече ко ријеч против Сина
Човјечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће
му се опростити ни у овоме вијеку ни у будућем" (М т. 12, 32). Одавде
директни закључак да је опраштање грехова грешницима могуће и
после њихове смрти. ,
У Апокалипси се каже да Господ Исус Христос има "кључеве
од смрти и од пакла" (Апок. 1, 18), дакле, он може њима да отвори
затворе адове и да ослобађа грешнике одатле.
А ли како после смрти нема места за покајање грешника, ни за
заслуге, онда се могућпост отпуштања грехова грешницима и осло-
бађања из веза ада не може друкчије објаснити него тиме да Господ
то чини због молитви Цркве и бескрвне умилосгивљујуће Жртве која
се приноси за умрле. За оне који су умрли у хули на Духа Светога,

266
или, што је исто, у смртном непокајаном греху Црква се не моли, и
због тога се, како је рекао Спаситељ, хула на Духа Светога не прашта
човеку ни у овом, ни у будућем веку.
У другој књизи Макавејској се прича о храбром и честитом
јудејском вођи Јуди Макавеју следеће: " Он пак изађе (на њих) са три
хиљаде пешака и четиристо коњаника. И кад се сукобише, деси се да
паде нешто мало Јудеја...па пошто стиже и субота, очистивши се по
обичају, тамо проведоше суботу. Следећег пак дана дођоше Јудини
људи, као што беше потреба (сахране), да пренесу тела претходно
палих (ратника) и са сродницима да их положе у гробове отаца. И
нађоше код свакога од мртвих под одећом посвећене ствари од идола
из Јамније, што Закон забрањује Јудејима, па свима постаде јасно да
су због тога разлога погинули. Сви пак, благословивши суд Праведног
Судије Господа, К оји тајне ствари чини јавнима, обратише се на
молитву молећи (Бога за њих) да учињени грех сасвим избрише. А
племенити Јуда мољаше народ да чувају себе и буду без греха имајући
пред очима оно што се десило због греха оних који су пре тога по-
гинули. И учини сабирање новчаних прилога по (сваком) човеку, две
хиљаде драхми, и посла у Јерусалим да се принесе жртва за грех,
чинећи то веома добро и мудро, мислећи на васкрсење. Јер кад не би
очекивао да ће и ови погинули васкрснути, било би сувишно и нера-
зумно молити се за мртве. А л и сагледајући да је онима који с по-
божношћу премину, припремљена најбоља награда, беше (м у) на-
мисао света и побожна, зато и учини жртву умилостивљења за умрле
да би се ослободили греха" (2 Мак. 12, 33-34, 38-45).

2. П о м и њ а њ е у м р л и х п о с т о ји у Ц р к в и х р и ш ћ а н с к о ј
о д врем ена апост ола.

Помињање умрлих као апостолско предање постоји у хриш-

ћанској цркви од самог почетка. Доказ овога налазимо у старим
литургијама и у сведочењима светих отаца и учитеља цркве.
Све старе Литургије, као оне које су се употребљавале или се
употребљују у источној цркви, православној познате под именима:
св. Апостола Јакова, брата Господњег1, св. Василија Великог, св. Јо-
вана Зластоуста, св. Григорија Двојеслова, - тако и литургија римо-
католика: римска, шпанска или мозарапска, галиканска и др, и на
крају, литургија различитих неправославних секти које одавно постоје
на истоку: јаковити, копти, армени, етиопљани, сиријци, несторијанци
и остали, колико год да их има и колико год да су разноврсне, садрже
у себи молитве за умрле. А то нам несумњиво сведочи о томе да од
самих апостола који су предали цркви чин Божанске литургије није

1 У литургији св. Апостола Јакова се налази следећа молитва за умрле. "Гос-

поде, Боже духова и сваке плоти! Помени православне које смо и ми поменули и
које нисмо поменули, од Авеља праведног до данас, Сам их упокој у несељу живих,
у Твом царству, у сладостима раја, у наручју Аврама, и Исака, и Јакова, св. Отаца
наших, одакле је бежала болест, туга и јад, где је светлост лицаТвога која осветљује
заувек".

267
било доба када се хришћани нису молили за своју упокојену браћу и
то приликом обављања најважнијег од својих богослужења.
Св. Григорије Ниски нише: "Ништа неразумно, ништа беско-
рисно нам нису предали Христови проповедници и ученици, а да је
прихваћено свуда уЦркви Божјој. Чинити помен за умрле у правој
вери у Божанственој и преславној тајни је веома богоугодно и корисно
д е л о ".1
Св. Јован Златоуст говорећи о користи молитве за умрле пише:
"Није узалуд установљено од стране апостола да се пре страшних
тајни чини помен умрлих: они су знали да ће умрли имати велику
корист од овога, да је то велико доброчинство".1 2
Св. Јован Дамаскин:"Тајници Слова који су покорили круг зе-
маљски, ученици и божански апостоли Спаситеља нису без разлога,
узалуд и без користи установили да се чини помен верним умрлима
при страшним, пречистим и животворним Тајнама, чега се с краја на
крај земље владајућа апостолска и слободна црква Христа и Бога
придржава чврсто и без поговора и чега ће се придржавати до краја
света. Јер вера хришћанска, не бивајући у заблуди, ништа бескорисно
није прихватила и придржавала га се, већ само корисно, богоугодно
и спасоносно" ,3
Јевсевије: "Сав народ је заједно са свештенослужитељима, са
сузама и дубоким уздасима, узносио Богу молитве за душу Цара и
тиме испуњавао жељу богољубазног".4
Св. Кирил Јерусалимски: "Помињемо још и раније умрле па-
тријархе, пророке, апостоле, мученике да би њиховим молитвама и
заузимањем Бог примио наше молитве; затим се молимо за упоко-
јене свете оце и епископе и, уопште, за све раније умрле, верујући да
ће велика бити корист душама за које се узноси молитва у време када
се приноси и страшна жртва'1.5
Св. Јефрем Сирин: "А к о су свештеници закона приносима чи-
стили грехе убијених на бојишту, као оскврњених безакоњем, о коме
се спомиње и у Писму (2 Мак. гл. 12), колико тек могу свештеници
Новог Завета Христовог да чисте грехе оних грешника који су отишли
са земље светим приносима и молитвама уста својих"6. И на другом
месту: "Н епоколебљиво ћемо молити Бога да изглади кривицу своје
пастве - чеда изабране и свете његове цркве, да очисти грехе умрлих,
упокојених у нади у њ ега"7!

1 Наводи се код св. Јована Дамаскина у Слову о умрлим у вери.

2 Беседа 3 на посланицу Филипљанима.
3 Слово о умрлим у вери. Хришћ. Штиво 1827 г.,26, 309.
4 О животу блаж. Цпра Константина, књ. 4, гл. 71, стр. 272, према руском
прев.
5 Поуке о тајпама.5.
6 Завештање у Хришћ. штиву 1827. г., 27, 294.
7 О покајању 38 у Делима св. Отаца 16, 343.

268
 3. С в е ш о о ш а ч к а о б ја ш њ е њ а ш о га з а ш ш о и к а к о н а ш е
м о л и т в е м о гу д а б у д у б л а Г о т в о р н е за у м р л е.

У списима древних отаца и учитеља цркве налазимо објашњења

тога зашто и како наше молитве могу да буду благотворне и спасо-
носне за оне који су умрли у вери и покајању, а у складу су са словом
Божјим.
Св. Кирил Јерусалимски у петој поуци о тајнама каже: "Ж елим
ј л зас н примером уверим, - јер знам да многи кажу: каква је корист

г.ши која с гресима или без одлази из овога света, ако се спомиње у
м<: лнтви? Шта ако би неки цар послао оне који су га разљутили у
гг<:гонство, а његови ближњи му онда донели исплетен венац за ове
кажњене, зар им он онда не би смањио казну? Тако и ми за умрле,
ако су они и грешници, приносећи Богу молитве, не сплићемо венац,
већ Христа, закланог за наша сагрешења, приносимо умилостив-
љујући за њих и за нас човекољупца Б ога ".
Св. Јован Златоуст у беседи 3 на посланицу Филипљанима пише:
"Када сав народ и свештени сабор стоји с уздигнутим ка небу рукама
и када је ту страшна жртва, - како нећемо умилостивити Бога, молећи
се за њих (умрле)? А ли то је само за оне који су умрли у вери". И на
другомместу (у беседи221 наДјела апостолска): "Постоји још, ствар-
но постоји могућност ако хоћемо да олакшамо казну умрлог греш-
ника. А к о се будемо често молили и делили милостињу, ако је он и
недостојан сам по себи, Бог ће нас чути. А к о је због апостола Павла
спасао друге и због једних штедео друге, како да не уради исто и за
нас?"
Блажени Августин учи (С лово 172): "Н е треба сумњати у то да
молитве св. Цркве, спасоносна жртва и милостиња која се даје за душе
умрлих помажу да им се Бог умилостиви више него што су заслужили
према својим гресима. Јер цела црква то поштује као од очева на-
слеђено да се за упокојене моли и тело и крв Христова приноси, када
се они спомињу при самом Жртвоприношењу. К о ће да посумња у то
да и милосрдна дела која се чине за умилостивљење за њих доносе
корист онима за које се Богу узносе сталне молитве?"
У свим наведеним отачким изрекама се развија мисао да ако је
Бог не једном испољио своју милост према једнима због заузимања
других (М т. 8,13; 9,2; 15,28), онда нема разлога да сумњамо у то да ће
он примити и наше молитве за нашу умрлу браћу којима је потребна
милост Божја. Други оци су указивали на то да наше молитве помажу
и умрлима исто као што помажу живој још на земљи, али раздвојеној
од нас по телу нашој браћи, која се налази у путу, у заробљеништву,
у заточењу, у тамници, и као што помажу молитве родитеља њиховој
немоћној деци.
Наше молитве могу да делују на душе умрлих непосредно, само
ако су они умрли у правој вери и с истинитим покајањем, т.ј. у општењу
са црквом и Господом Исусом, јер у том случају, без обзира на видљиву
удаљеност, они и даље заједно са нама припадају истом Христовом
телу, у коме се чува саосећање и узајамна веза међу члановима, као
што она природно постоји међу удовима нашег тела и као што се

269
испољава у спољашњој природи међу бићима исте врсте која, мада
живе одвојено, ипак имају исти живот.
"За умрле су - каже св. Јефрем Сирин - благодатни помени које
чине свети за време свог живота. Погледајте, за то су пример неке
творевине Божје, као: винова лоза - њени зрели плодови у пољу и
исцеђено вино у судовима: када гроздови винове лозе сазревају, тада
вино које је у кући непомично почиње да пени и шишти као да ће да
покиии. Исто се дешава, изгледа, са луком: јер чим почне да зри лук
посађен у пољу, одмах и онај који је у кући почиње да клија. Дакле,
ако се биљке међусобно осећају, зар неће још више умрли да осети
молитвене приносе? Кад се разумно сложиш с тим да се ово дешава у
складу са природом ствари, замисли да си основа Божјих ствари".
Исто тако и други свети отац примећује: "Као што се дешава са
вином затвореним у судове које кад процвета винова лоза у пољу осети
мирис и цвета заједно с њом, тако исто мисли и о душама грешника -
учи св. Атанасије Велики: њима постаје бољ е од бескрвне жртве која
се за њих приноси, како зна и налаже једини Владика живих и мртвих,
Бог наш".
И напокон, наше молитве могу бити благотворне за упокојене у
правој вери и с истинским покајањем зато што су они, одлазећи у
други свет у општењу с Црквом, пренели тамо зачетак добра или
семе новог живот које нису стигли овде да развију и које ће се под
утицајем наших топлих молитви, уз благослов Божји, мало-помало
развити и донети плод, као што се добро семе развија у земљи под
животворним утицајем сунца и ваздуха; док онима који су умрли у
бешчашћу и непокајани, потпуно угасивши у себи дух Христов, неће
помоћи никакве молитве живе браће, исто као што ни утицај сунца
ни ваздуха, ни хранљиве влаге ништа не могу да учине за оживљење
гњилог семења које је изгубило животну клицу.
Слична размишљања срећемо код блаж. Августина и св. Јована
Дамаскина.
Блажени Августин каже: "Н е треба ни мало сумњати у то да
(молитве свете Цркве, спасоносно жртвовање и милостиња) доносе
корист умрлима, али само онима који су пре смрти живели тако да
све то после смрти може да буде за њих корисно. Јер за оне који су
отишли без вере потпомогнуте љубављу и без општења с тајнама
узалуд ближњи чине она дела благочашћа клицу којега они нису има-
ли у себи када су се налазили овде, не прихватајући или узалуд при-
хватајући благодат Божју и скупљајући на себе не милосрђе, већ гнев.
Дакле, не стичу се нове заслуге за умрле када се за њих чине нека
добра дела, већ се само изводе последице из основа које су они пре
поставили".
Св. Јован Дамаскин пише: "Сваки човек који је имао у себи и
најмању клицу врлине, али није стигао да је развије, - пошто, без
обзира на своју жељу. није могао то да учини или због лењости, или
због немара, или што је одлагао из дана у дан, а онда неочекивано
био покошен смрћу, - неће бити заборављен од стране праведног Су-
дије и Владике. Господ ће после његове смрти разбудити његове
рођаке, ближње и пријатеље, усмериће њихове мисли. привући њи-

270
хова срца и душе да му укажу помоћ. И када их Бог покрене, кад
Владика додирне њихова срца, пожуриће да награде пропуштено. А
онај који је водио порочан живот посут трњем и испуњен гадостима
и нечистоћом. који није никада слушао савест, већ се безбрижно и
слепо препуштао мрској похоти, удовољавајући свим плотским же-
љама и нимало се не бринући за душу, чије су мисли потпуно биле
занете плотоугађањем и кога је у таквом моменту стигла смрт, - ка
њему нико неће пружити руке, већ ће се с њим поступати тако да му
неће дати помоћ ни супруга, ни деца, ни браћа, ни рођаци, ни при-
јатељи: јер ће Бог одвратити од њега поглед".

4. П о је д и н а ч н о п о м и њ а њ е у м р л и х .

Света Црква се стално моли за све раније упокојене очеве и

браћу нашу; она врши исто и нарочито помињање сваког умрлог оца
или брата нашег по нашој благочестивој жељи и позиву.
На појединачно помињање умрлих се односе: трећи, девети,
четрдесети дан и година дана од смрти1.
а) Т р е ћ и д а н . Помињање умрлих трећег дана после смрти је
апостолско предање. Оно се врши, као прво, јер је умрли био крштен
у име Оца и Сина и Св. Духа, Бога Једнога у Тројици, јер је чувао
непоколебиву веру коју је добио на св. Крштењу, и зато што се целог
живота молио за отпуштање грехова Једноме у Тројици Богу; по
његовој смрти св. Црква врши помен за њега трећег дана; друго, јер
је сачувао три богословске врлине које су темељ нашег спасења, и
то: веру, наду и љубав; треће, јер је његово биће имало тројну струк-
туру - дух, душу и тело које заједно греше и зато, по човековом
преласку у загробни свет, захтевају очишћење од грехова.
Осим овог богословског значења помињања у трећи дан, оно
има и тајанствени значај који се тиче загробног стања душе. Кад је
св. Макарије Александријски молио анђела који га је пратио у пу-
стињи да му објасни значење црквеног помињања трећег дана, анђео
му је одговорио: " Када се трећег дана у цркви врши приношење, тада
душа умрлог од анђела који је чува добија олакшање мука које осећа
од растанка с телом, - зато што је славословље и приношење у цркви
Божјој извршено за њу, и због чега се у њој јавља добра нада, јер се у
току два дана дозвољава души да заједно са својим анђелима иде на
земљи где хоће. Тако душа која воли тело лута понекад покрај куће у
којој се налази тело, и на тај начин проводи два дана као птица,

1 Обичај да се помињу умрли углавном трећег, деветог и четрдесетог дана

после смрти постоји у цркви још од давнина. О њему се јасно говори још у књизи
Установа апостолских; касније, више-мање јасно - код Јефрема Сирина (у његовом
завештању), Макарија Александријског (у Слову о исходу душе), св. Амвросија
Медиоланског (у Слову на смрт Теодосија), Паладија (у Лавсаику, гл. 26), Исидора
Пелусиота (Посланице, књ. 1, посланица 114) - учитеља четвртог или почетка петог
века; даље потпуно јасно - у новелама императора Јустинијана (новела 133), код
Јевстратија, константиноиољског презвитера (560), код св. Јована Дамаскина (у
Слову о умрлим у вери) и других. Објашњење овог обичаја код наведених, али и
код познијих писаца, мада није исто, ипак се слаже са духом благочешћа.

271
тражећи себи гнездо. Врлинска душа обично иде по оним местима
где је чинила праведна дела. Трећег дана "Онај Који је Сам васкрсао
трећег дана из мртвих налаже хришћанској души да се, подражавајући
његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу".
б ) Д е в е т и дан . Деветог дана света Црква се моли и приноси бес-
крвну жртву умрлом такође према апостолском предању. Она моли
Г оспода да се душа умрлог удостоји да буде увршћена у ликове светих
молитвама и заузимањем девет анђеоских чинова. Св. Макарије А лек-
сандријски, према анђеоском откровењу, каже да се после поклоњења
Богу трећег дана налаже да се души покажу разне пријатне обитељи
светих и лепота раја. Све ово душа разгледа шест дана, дивећи се и
славећи Творца свега, Бога. Гледајући све то, она се мења и заборавља
на муку коју је осећала док је била у телу. А ако је крива за грехе, она
видећи насладе светих почиње да тужи и да се прекорева речима:
"Јао мени! К оли ко сам се испразнила у овом свету! Заневши се
удовољавањем похоте провела сам већи део живота немарно и нисам
послужила Богу како треба, да би се и ја удостојила ове благодати и
славе. Јао мени, јадној!" П осле истека тих шест дана она се поново
узноси уз помоћ анђела на поклоњење Богу.
в) Ч е т р д е с е т и д ан . Дани плача за умрлима у најстаријим вре-
менима су трајали четрдесет дана. Тако су Израиљани оплакивали
Мојсија четрдесет дана.
Иначе број четрдесет је значајан број који се често среће у
Светом Писму. Јевреји су се хранили у пустињи маном четрдесет
година; Мојсије је постио четрдесет дана и ноћи примајући закон од
Бога; Илија је провео четрдесет дана и ноћи у путу на планину Хорив;
Господ Исус Христос је после свог крштења провео у пустињи че-
трдесет дана и четрдесет ноћи, а после свог васкрсења исто је че-
трдесет дана учио апостоле тајнама царства Божјег.
Темељећи се на предању апостола који су озаконили у цркви
Христовој древни јудејски обичај оплакивања умрлих четрдесет дана,
св. Црква је праведно и благочестиво од најстаријих времена уста-
новила правило вршења помена током четрдесет дана, а нарочито
четрдесетог дана. Као што је Христос победио ђавола провевши че-
трдесет дана у посту и молитви, исто тако и св. Црква, приносећи у
току четрдесет дана молитве, милостињу и бескрвне жртве за умрлог,
измољава од Господа благодат да победи непријатеља, ваздушног
кнеза таме, и добије у наслеђе Царство Небеско.
Свети Макарије Александријски, расуђујући о стању људске
душе после смрти тела, каже: "П осле другог поклоњења Владика свих
заповеда да се душа одведе у ад и да јој се покажу места мучења,
разни делови ада и најразноврсније муке нечастивог, где душе греш-
ника непрестано ридају и шкргућу зубима. П о овим разним местима
мука душа иде тридесет дана, плашећи се да и она не буде затворена
овде. Четрдесетог дана се поново узноси на поклоњење Богу, и сад
већ јој Судија одређује место које је заслужила".
Симеон Солунски пише (глава 372): "Четрдесети дан се даје у
успомену на вазнесење Господње које се догодило четрдесетог дана
после васкрсења с тим да би се и умрли, уставши из гроба, узнео у

272
сретење Господу, подигнут на облацима, и тако заувек остао с Гос-
подом"1.
г) Г о д и н е и г о д и ш њ и ц е . Дан смрти хришћанина је његов дан
рођења за нови, бољи живот. Ево зашто славимо успомену на нашу
браћу после истека године од њихове смрти. Славећи њихово друго
рођење за небо, ми молимо добросрдност Божју да милостив буде
Господ према њиховим душама и да им да жељену домовину у вечно
наслеђе и учини их житељима раја.
Пошто љубав, по речима апостола, "никад не престаје"(1 Кор.
13.8), смрт не раскида наш савез љубави с умрлом браћом: они духом
живе са нама који смо на земљи и чувамо живу успомену на њих у
својим срцима. Са нарочитом живошћу то наше сећање се јавља на
дан њихове смрти, и ми тад прибегавамо молитви вере и љубави као
правом средству удовољења захтева свог запаљеног љубављу срца,
и. с друге стране - да би пружили радост и олакшање душама које су
се преселиле у горњи свет.
"Помињање покојника на дан његове смрти годину дана после
ње, помињање у тај дан и наредних година треба чинити с том мишљу
живе вере да ради потчињења Самога Господа, после његовог очо-
вечења, људским условима времена, за нас годишње враћање и по-
нављање дана одласка покојника у други живот има живи смисао и
однос према његовој души и судбини. Наша вера и човекољубље треба
да се служе овим ради поспешења упокојења душа умрлих"1 2.

5. П р и ч е о сп а сон осн ост и м о л и т в и за ум р л е.

Блажени кир-ЈТука прича да је кад му је умро рођени брат у

крајњем немару молио Бога да му открије судбину умрлог. Стојећи
Једном на молитви старац је угледао душу свог брата у демонским
рукама. Онда је послао неку браћу да оду и прегледају келију умрлог.
Ови су пронашли злато и скупоцене ствари које је старац наредио да
се однесу у најближи град и разделе сиротињи. Учинивши то старац
се опет стао молити и угледао је суд Божји и анђеле светлости који
су се борили с демонима за душу његовог брата. Демони су викали:
Ти си праведан, онда суди: душа је наша, јер је чинила наша дела".
Анђели су говорили да је спашена милостињом која је за њу раз-
дељена. Демони су се бунили и узвикивали: "Па зар је он поделио
милостињу? Није ли овај старац?" Уплашени подвижникје одговорио:
"Да, ја сам дао милостињу, али не за себе, већ за ову душу". Тада су
демони нестали и виђење се завршило (П р олог, 24. август).
Преподобни Макарије је од суве лобањ е сазнао важне истине у
погледу стања умрлих. О н јује, између осталог, упитао:" Зар виникад
не осећате никакву утеху?" (Преподобни старац је обично читао
молитве за умрле и хтео је да зна да ли им оне користе). Милосрдни
према душама Господ је хтео то да открије свом угоднику и осушеној

1 Нове таблице, део 4, 2.

2 А. Бухарев, "О упок. умрлих”, стр. 40.

273
лобањи је удахнуо следеће речи истине: "Када се ти молиш за мртве,
ми осећамо некакву утеху" (С лово о умрлим у вери).
Св. игуманија Атанасија је завештала сестрама свог манастира
мало пре своје смрти да постављају сиротињи трпезу у току четрдесет
дана после њене смрти у успомену на њу. А л и сестре су испуњавале
завештање само у току десет дана, и то је изазвало посету светице из
другог света. Јавивши се у пратњи двају анђела неколицини сестара,
рекла им је: "Зашто сте прекршиле моју заповест? Знајте да мило-
стиња која се чини за душу у току четрдесет дана, храњење гладних и
молитве свештеника умилостивљују Бога: ако су душе умрлих грешне,
овако добијају од Господа опроштај грехова, а ако су безгрешне
доброчинства за њу служе на спасење доброчинитељима" (Минеји и
П р олог 12. априла).
Св. мученица Перпетуја је за време заједничке молитве у там-
ници случајно изговорила име свог умрлог брата Динократа. Та слу-
чајност ју је уразумила и она је почела да се моли Богу за њега и
идуће ноћи већје имала виђење. Видела је брата какоизлази из мрач-
ног места, у великом пламену, мучен страшном жеђи, прљавог и с
раном на лицу с којом је умро. Између њега и св. мученице је била
дубока провалија, тако да нису могли да се приближе једно другом.
Поред оног места на којем је стајао Динократ је био пун бунар чији
су крајеви били виши од њега, тако да никако није могао да га дохвати.
И з овога је св. мученица схватила да се њен брат налази на мукама и
плачући горким сузама се свакодневно молила за његово спасење.
Ускоро је била удостојена другог виђења: мрачно место на коме се
њен брат налазио је постало светло, био је чистог лица и у предивној
одећи уживао у хладовини; од ране је само траг остао, крај бунара му
је био у висини појаса, а на њему је стајала пуна златна чаша из које
је пио, а онда се узрадовао. Ту се виђење завршило, из чега је св.
Перпетуја схватила да је он ослобођен мука (Дела мученика Рјуикара.
изд. 1802. 3, гл. 7 и 8: патње свете Перпетује).
Св. Јован Дамаскин прича да је "један свети муж имао ученика
који је живео немарно. И шта је било? Смрт га је затекла у тој
немарности. Милосрдни Отац небески, дирнут сузама и јауцима старца
показао му је младића како гори у огњу чак до гуше, слично неми-
лосрдном богаташу који се спомиње у причи о Лазару. П осле тога
како се светац подвргао строгом посту и молитви, страсно молећи
Бога, угледао је свог ученика у пламену до појаса; напокон, када је
св. муж још више појачао своју молитву, Бог му је дао да види младиђа
потпуно слободног, извученог из пламена" (у Слову о умрлим у вери).
У једном селу је напрасно умро старац-црквењак. Имао је сина-
чиновника. Неочекивана очева смрт је погодила сина. Загробна суд-
бина умрлог оца му није давала мира скоро годину дана. Знајући да је
најважнији моменат за помињање умрлих у литургији кад се пева:
"Тебе појем, Тебе благословим".. .жалосни син је, у цркви (на Духове)
с нарочитом усрдношћу почео да се моли Богу за упокојење свога
оца. И шта је било? Уочи уторка у ноћ он је видео у сну оца који му се
трипут поклонио до земље и при последњем поклону рекао: "Захва-
љујем ти, сине мој" ("Ходочасник", 1864. г, децембар).

274
 Додатак

А - О д г о в о р на н ек а п и ш а њ а и н е д о у м и ц е у п о гл е д у
м о л и т в е з а у м р л е 12

Не могу се оставити без одговора нека питања и недоумице које

се или саме јављају приликом разматрања црквеног учења о мо-
литвама за умрле или их изричу они који криво мисле.
1) “Д а л и се н е т р е б а м о л и т и з а с в е о н е к о ј и су у м р л и б е з
п о к а ја њ а и п р и ч е ш ћ а с в е т и м Х р и с т о в и м Т а јн а м а ?"
Не, св. Црква строго разликује оне који умиру непокајани и без
причешћа Христовим Тајнама својом кривицом и тврдоглавошћу и
оне који не стижу пре своје смрти да се удостоје тајне покајања и
евхаристије, јер су подвргнути из разлога који од њих не зависе изне-
надној или насилној смрти. Због тога - иако се, например, за само-
убице и непокајане јеретике црква не моли, - за сва своја чеда која су
умрла напрасном смрћу, она се као права мајка моли Богу да их по-
милује.
2) " З а ш т о с е м о л и т и з а у м р л е к о ј и су се п о к а ја л и п р е д с м р т
и, з н а ч и , д о б и л и в е ћ о д Г о с п о д а п р е к о т а јн е п о к а ја њ а о п р о ш т а ј и
о т п у ш т е њ е с в о ј и х Г р е х о в а ?"
А ли , прво, да ли се сви пред смрт кају потпуно, искрено, дубоко,
живо и довољно да би се удостојили да им праведни Судија потпуно
опрости грехе? Да ли су сви способни за такво покајање у тешким и
страшним тренуцима смрти? За све ове покајнике је, очигледно, по-
требно заузимање Цркве које би надокнадило оно што им недостаје.
Друго, од оних који приступају тајни покајања се захтева не само да
исповеде пред Богом своје грехе, већ и да се после обрате и донесу
плодове достојне покајања (Језек. 18,21-22; Мт. 3,8; Дјела 3,19; Апок.
2. 5). А сви они који умиру одмах после покајања не стижу да делом
оправдају и доврше оно чије је покајање само почетак. Ето то је оно
што свима који умиру одмах после покајања недостаје и што Црква
хоће да надокнади мало-помало својим молитвама (П осл. источних
патријарха о православној вери, члан 18). Треће, за то да би се удо-
стојио после смрти небеског блаженства није довољно добити само
отпуштење грехова од Господа, већ је неопходно стварно се очистити
од грехова и оздравити, јер се грешник, и кад му је опроштено, али
још увек са својим гресима, не би осећао на месту међу праведним
небеским житељима пред лицем Најсветијег и не би био способан,
због своје духовне растројености, да окуси рајско блаженство. А л и
црквене молитве, чињење добрих дела за умрле, а нарочито прино-
шење бескрвне жртве могу да допринесу томе да сви који су умрли са
семеном новог живота развију то добро семе мало-помало у дрво, да
донесу плода, и да се на тај начин потпуно обнове и ослободе старог
човека.1

1Позајмљеноиз “Православног Догматског Богословља” Макарија.Т. 2,258.

275
 3) 1К а к о у с к л а д и т и з а у з и м а њ е и р к в е и м о л и т в е ж и в и х з а у м р -
л е с а у ч е њ е м р е ч и Б о ж ј е д а ј е Х р и с т о с " је д и и и П о с р е д и и к и з м е ђ у
Б о г а и љ у д и и д а ј е О н са в р ш е н и о т к у п С в о ји м п р и и о с о м за гр е ш -
н и к е "1
Исто онако како се слаже заузимање Цркве и молитва живих за
живе које заповеда сама реч Божја (Јак. 5,17). Црква се заузима пред
Богом за умрле као и за живе не личним именом, већ именом Господа
Исуса (Јован 14, 13-14) и силом Њ егове бескрвне жртве коју не
престаје да приноси за спасење свих живих и мртвих. Црква се труди
само да својим молитвама и заузимањем задобије за своја чеда заслуге
О н о гаК оји је "један...посредник између Б огаиљ уди...који себе даде
у откуп за све" (1 Тим. 2, 5-6).
4) " К а к о у с к л а д и т и у ч е њ е о б л а г о т в о р н о м у т и ц а ју м о л и т в и
и р к в е н и х з а у м р л е с у ч е њ е м р е ч и Б о ж ј е д а " љ у д и м а п р е д с т о ји ј е -
д а н п у т у м р и је т и , а п о т о м с у д " (Ј е в р . 9, 2 7 ), и д а ћ е н а с у д у с в а к о
д о б и т и п о д је л и м а њ е г о в и м " (Р и м . 2 , 6 ) ?
П осле смрти је стварно суд Божји за сваког, али не и дефини-
тивна осуда. И овде се ионово открива бесконачна благост и милосрђе
Господа према нама, јер и после смрти, после појединачног суда Он
још увек дефинитивно не кажњава грешника, већ само у назнакама,
и оставља још дуг временски нериод у току кога би семе добра с којим
грешници прелазс у вечност могло да се развије у њима и очисти их
од сваке гадости, под благотворним утицајем црквених молитви. П о
истеку овог периода, када бесконачна благост Господа успе да, тако
рећи, уради све што може да уради за добро искупљених Њ еговом
часном крвљу, бесконачна Његова правда ће извршити свеопшти и
последњи суд на коме ће дефинитивно дати свакоме по заслузи1.
5) " А к о се и п о с л е с м р т и н е к и м х р и ш ћ а н и м а о п р а ш т а ју г р е с и
з б о г м о л и т в и Ц р к в е , к а к о ћ е се о н д а и с п у н и т и р е ч а п о с т о л а д а ћ е
н а д а н п о с л е д њ е г с у д а " д а п р и м и с в а к и о н о ш т о у т и је л у у ч и н и " (2
К о р . 5, 1 0 ) 1
Реч апостола је несумњива и она ће се испунити како на свим
људима, тако и на хришћанима који су после смрти силом црквених
молитви били удостојени отпуштења грехова. Јер су ови хришћани
сами још у телу поставили темељ томе својим покајањем за грехе
пред своју смрт и тако још у телу постали достојни црквених молитви
и способни да их искористе у гробу.
6) " А к о с е и у м р л и с п о к а ја њ е м Г р е ш н и ц и н а л а з е у а д у , к а к о ћ е
и м п о м о ћ и м о л и т в е Ц р к в е к а д а и з а д а н е м а и з б а в љ е њ а и о т у д а се
н а н е б о н е п р е л а з и " (Л к . 16 , 2 6 )1 1

1 Изреке: свакоме по дијелима његовим, и: свако ће пожњети оно што је сејао

и сличне се несумњиво односе на долазак Творца, на страшни суд који ће тад бити и
крај овога света, јер з ад псћс бити места ни за какву помоћ и неће вредети молитве.
Јер кад се затвори пијаца, касно је већ за бављење трговином. Јер где ће тада бити
сиротиња? Где свсштенослужитељи? Где појање псалама? Где милостиња? Где
доброчинства? Дакле, помажимо једни другима пре но што наступи тај час, и при-
носимо жртве братол,убља Богу који воли братство и милосрдан јс и човекољубив
према душама" (Јов. Дамаскин. Слово о умрлим у вери).
276
 Истина, на једном месту Светог Писма се каже да нема избав-
зењ а из ада и преласка у Аврамово наручје; али на другом месту
читамо да је Христос Снаситељ силазио после смрти душом Својом у
дл. као Бог, да би проповедао избављење и, како Црква верује, отуда
лзвео све старозаветне праведнике или све који су поверовали у њега
1 Петр. 3,19, "Правосл. испов.11, 1, одгов. на питање 49). Шта одавде
чроистиче? Т о да за једне као што је био јеванђељски богаташ (Лк.
> . 25) нема избављења из ада, док је за друге који стварно верују у
Господа Исуса оно могуће после тога како је Он уништио ад и одатле
чноге извукао. Као што постоје на небу, у зависности од моралног
стања праведника, многе обитељи и разне заслуге (Јован 14,2 ), тако,
чесумњиво, постоје и разне обитељи, затвори и станови душа и у аду,
с обзиром на неједнак положај грешника (3 Јездра 4,32. 35. 31); и док
> једној од тих страшних обитељи, попут јеванђељског богаташа, се
чуче у пламену умрли у непокајању и неверници (Лк. 16,23), у другим
су могли да обитавају - наравно, не у оваквим мукама, - чак старо-
заветни праведници до самог доласка Христа код њих и грешници
. мрли с истинским покајањем и вером у Господа Исуса. И док за прве
нз затвора адских нема избављења због њиховог моралног стања, за
ове друге је већ било избављење за старозаветне праведнике, а можда
и за умрле грешнике у вери и покајању. И у обичним тамницама има
злочинаца за које по закону нема избављења и већ им је одређена
смртна казна, и мање кривих преступника који уз помоћ ближњих
могу да добију и често и добијају слободу: исто тако треба мислити и
о тамници духова - аду (1 Петр. 3,19). Зато православна Црква моли
Господа за избављење баш из ада, а не неког другог места1 душа које
су напустиле овај свет с покајањем, како се то нарочито види из њене
молитве на вечерњој на дан св. Педесетнице.
7) "Зар пису узалудне паше молитве за умрле кад ми поуздано
и не знамо каква ихје судбина задесила, и можда су многи за које се
молимо већ у Царству Небеском, а друт по појединачном суду Бож -
јем припадају изГнанима '2
Без обзира на све ово наше молитве за умрле нису узалудне.
Црква нас учи да се молимо за све који су умрли у православној вери
н с покајањем изузимајући бешчасне и нераскајане; а које ће молитве
бити прихваћене, а које одбијене - то већ припада Господу. Наше
молитве за оне који се већ налазе на небу или међу одбаченима ако
им и нису корисне, нису ни штетне. А л и наше молитве за све који су

1 "Правосл. испов.'1, 1, одг. на питања 64-66. "Посланица источних патријарха

о правосл. вери", чл. 18. Тако су учили Марко Нфески, Гаврило Филаделфијски и
други православни учитељи Истока. Зато се не можемо сложити ни с онима који
кажу да се душе молитвама Цркве не ослобађају ада, већ митарстава која тако
представљају неко посебно, средње или треће место између неба и ада (в. "Камен
вере", књ. 2, стр. 440 ); ни с онима који иако допуштају да се душе ослобађају из ада,
сматрају да је ад заједно с митарствима неко посебно, средње место између неба и
пакла. Не можемо се сложити ни с једнима ни с другима, јер средњег стања душа
после смрти нема, трећег места између неба и ада или пакла православна црква не
допушта ("Прав. испов.", 1, одговор на питања, 64, 67, 68).

277
благочестиво умрли, само што нису стигли да принесу нлодове до-
стојне покајања и зато се нису удостојили још Царства Небеског, су
им несумњиво корисне. А осим тога, молитве за умрле су у сваком
случају корисне за оне који се моле, по речима псалмопевца: "И мо-
литва се моја враћаше у прсима мојима" (Пс. 35, 13) и Спаситеља:
"нека се мир ваш вама врати"(Мт. 10, 13).
8) " А к о с е Ц р к в а м о л и з а с в е к о ј и су у м р л и с п о к а ја њ е м и а к о
њ и х о в е м о л и т в е и м а ју с н а гу п р е д Б о г о м и б л а г о т в о р н е су з а њ и х ,
о н д а ћ е се с в и з а к о ј е се о н а м о л и с п а с и т и и н и к о се н е ћ е л и ш и т и
б л а ж е н с т в а ".
На ово ћемо заједно са св. Јованом Дамаскином рећи: 'Н ека је
тако, кад би се ово испунило! Јер ово и жели, и хоће, и жуди за тим,
томе се радује и весели преблаги Господ, да се нико не лиши бо-
жанских Његових дарова. Зар није Он анђелима обезбедио награде и
венце? Зар није ради спасења духова Он дошао на земљу, оваплотио
се од Дјеве, постао човек, окусио страдања и смрт? Зар неће Он
анђелима рећи: дођите, благословени Оца Мога, наследите припрем-
љено вам Царство? Ти не можеш рећи: противник; јер је све Он
припремио за човека за кога је и пострадао. Јер ко неће, направивши
гозбу и позвавши пријатеље, пожелети да сви они дођу и насите се
његових блага? За шта ће му да прави гозбу, ако не за то да би угостио
своје пријатеље? И ако се само о томе бринемо, шта рећи о дареж-
љивом, јединственом, преблагом и човекољубивом Богу који се раз-
дајући више радује и весели од оног који добија и стиче највеће
спасење"1. Не треба заборавити ни то да Отац небески има многе
обитељи и да ће степени блаженства вечног бити веома различити, у
складу са заслугама оних који ће се удостојити тог блаженства.
9) Древна јерес Аријанска је увек против користи молитве за
умрле истицала следеће: "А к о су молитве које се приносе за умрле
за њих корисне, онда нека нико не живи благочестиво и нека не чини
добро, него нека тражи себи пријатеље како год хоће - великодушним
дељењем новца или молбом пред крај живота да се моле за њега Богу,
да не би страдао у другом животу, да се не би подвргао казни за
страшне грехе11.
Када се у земљу баци зрно које је изгубило животну клицу још у
амбару и изнутра се толико оштетило да не може да изникне из земље,
ма колико га поливали, колико год га излагали утицају животворног
сунца и ваздуха, оно се неће развити и неће постати дивна биљка.
Тако и молитве пријатеља и сродника не могу да помогну души оног
умрлог који је за време земаљског живота пороцима и бешчашћем
угушио у себи дух Христов, који је називајући се хришћанином у души
био паганин, а по животу и делима фарисеј; не могу им помоћи
молитве да изађу из вечне таме у царство светих где је светлост лица
Божјег, јер одбачени нема шта да тражи са светима.*

Слово о умрлим у вери, "Хришћ. штиво". 1827. стр. 326.

278
 Б . - Д а л и ћ е се љ у д и м е ђ у с о б н о и р еи о зн а ш и
у за гр о б н о м свет у?

Учењ е о томе да ће се људи међусобно препознати у загробном

сзету је било предмет скоро свесветског веровања. Сви народи на
земљи су се придржавали овог учења. У дату истину је веровао како
етари свет, тако и савремени - Јевреј и паганин, хришћанин и варвар,
Грк и Римљанин, философ и песник, најобразованији народи и нај-
тивљија племена - сви су се подједнако држали овог учења. Ово ве-
повање у заједнички сусрет у оном животу са блиским нам људима је
нарочито драгоцено Божјим слугама у тренуцима најтежих искушења.
Оно је неизрециво драгоцено души људској онда када се раскидају
њене најдраже земаљске наде и цепају земаљске везе срца. Тада ве-
ровање о коме се ради постаје уистину лековито за повређени дух и
зелика утеха за измучено и сломљено срце; зато што оно учи да "не
тужи као остали који немају наду". Оно уверава у то да пропадање
гела изазива само привремен растанак, да нам драга бића нису одузета
заувек, већ само за кратко време, док траје његов земаљски живот.
А л и да ли је основано ово веровање? Да, можемо чврсто да
будемо уверени у то да Творац који је створио наше биће не би усадио
у нашу душу тако дубоку веру и тако дубоку ж ељу да дође до тог
сусрета да она није истинита; Дух Свети не би дозволио таквој мисли
да расте и јача у срцима верника у тренутку њихових најтежих патњи
и туга да је изречена мисао заблуда.
Узимајући у разматрање сведочења Светог Писма која потвр-
ћују истинитост тога да ће се људи поново препознати у загробном
животу, указаћемо пре свега на она места из Мојсијевог петокњижја
у којима се каже да су се старозаветни патријарси "прибрали роду
својему".
Тако је у књизи Постања 25, 8 речено: Аврам је умро и "би при-
бран к роду својему". Овај израз се, свакако, не односи на сахра-
њивање патријарха, јер би у том случају био нетачан, јер Аврам није
био сахрањен онде где су били гробови његовог рода, његови преци
су живели и умрли у Уру халдејском; Тара, његов отац, је умро у
Харану и тамо је и погребен; а Аврам је био сахрањен на новом месту,
- и то у пећини на њиви у Макпели, према Мамрији, што је данас
Хеврон у земљи хананској (в. Бит. 23,19; 25, 9-10), - у пећини коју је
Аврам добио од синова Хетових и која се налазила далеко од гробова
његових отаца. Иако није био погребен са "својим родом", он му се
ипак прибро, т.ј, иако његово тело није леж ало с њиховим телима,
оно што је чинило саму његову суштину, и то бесмртни дух, "би при-
бран к роду својему" - тесно се и братски сјединио и вратио њему.
Исто читамо и о Исаку (Бит. 25, 29): "И онемоћав умрије Исак, и би
прибран к роду својему ...И погребоше га Исав и Јаков синови ње-
гови".
Обратите пажњу на то да се овде каже да Исак "би прибран к
роду својему" одмах после своје смрти, али до свог погребења. Овим
се, очигледно, износи учење да чим је дух престарелог праведника

279
 напустио тело, пре него што је тело било погребено, ослобођен од
стега тела, он је ступио у контакт са својим благочестивим прецима
који су пре њега прешли у шеол. Исти израз је био употребљен и за
Јакова у књизи Постања 49,33 где речи: " би прибран к роду својему",
наравно, нису могле да означавају да је он био погребен с њима, јер је
Јаков погребен тек четрдесет дана после тога како је "умро и би
прибран к роду својему".
У 32. глави Књиге пророка Језекиље ми се такође уверавамо у
изречену страшну истину "да ће се душе заувек погинулих грешника
препознати". Овде је у страшној и величанственој причи египатски
цар приказан како силази у ад, међу кнежеве и необрезане, а у 21.
стиху дате главе је речено о фараону:" Говориће му најхрабрији јунаци
усред гроба с помоћницима његовијем, који сидоше и леж е необре-
зани, побијени мачем".
На овом месту Св. Писма је представљен ад и оно указује на то
да су душе оних који су доспели у загробни свет™ код бесних мучитеља,
њихових савезника и њихове војске - заједно, и ми их видимо како
разговарају са фараоном у аду када је он сишао код њих. А да их је
египатски цар препознао то је несумњиво, јер после набрајања царева
и народа о којима је речено да су сишли у гроб и за које се тврди да
"безакоње њихово лежи на костима њиховијем, ако и бијаху јунаци
страшни на земљи живијех" (ст. 27), у стиху 31. читамо: "Њ их ће
видјети Фараон, и утјешиће се са свијем мноштвом својим, Фараон и
сва војска његова, побијени мачем, говориГоспод Б ог". И з овог дела
Књ иге пророка Језекиље сазнајемо не само да ће цар египатски
видети оне цареве и народе које је знао на земљи, већ да ће му изглед
ових несрећника предатих вечним мукама пружити врсту ђавољског
задовољства, јер ће сазнати да ће они који су били саучесници његових
злочина постати његови сапатници.
П ош то смо завршили преглед сведочанстава датих у Старом
Завету приступићемо истраживању сведочанства о овоме које се даје
у јеванђељским причама о земаљском служењу нашег Господа.
У Јеванђељу по Луки 16. гл., 19-21. стих читамо о суровом
богаташу и сиромашном Лазару следеће: "Човјек пак неки бјеше
богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки
дан. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима
његовим гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе
богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умрије
сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и бо-
гаташ, и сахранише га: и у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи
своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. И он
повика и рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу
своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш. И
поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика,
да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда
к нама прелазе." Очито је у овој причи Исус доста ЈЗекао о бесмрт-
ности. Он, тако рећи, придиже завесу која скрива од нас духовни свет,
и даје нам да погледамо на тренутак стање душа у загробном свету.

280
Мгжда ни на једном месту у Светом Писму нису тако живо пред-
—ављена стања умрлих и њихови међусобни односи. Нама је дато да
истовремено видимо и небо и ад и оно што се тамо дешава нам је
дспричао Онај Који је не само "Владар живота", него и "Онај који
има кључеве ада и смрти".
Размотримо шта каже Христос поводом тога да ће се људи
птепознати и да ће се њихов контакт обновити у оном духовном свету
<оји нам Он открива у наведеној причи. Ова прича нас учи да се свеци,
*: ?1 И се налазе у царству славе не само међусобно препознају, него да

*'сћ\ њима постоји најискреније пријатељство и контакт; тако са-

:НјЈемо да је Лазар не само препознао Авраама, него да му је било
: : звољено да му седи у наручју, тј., блаженство најискренијег опште-
ља са "оцем верујућих и другом Божјим".
Даље сазнајемо из дате приче да спашени и погинули могу да
ноепознају једни друге, мада пријатељског контакта међу њима не
чоже бити; тако је богаташ који се нашао у аду могао да препозна и
Авраама и Лазара који су били на небу, а и они су видели њега. Иако
се они, на тај начин, могли да виде издалека, ипак није постојала
никаква могућност узајамног контакта, јер је међу њима била "про-
залија велика" која је спречавала сваки контакт међу њима. И то
што ће нераскајани грешници видети славу светих још више ће током
пеле вечности појачавати њихове муке и ужас и мрак њиховог места
>суде.

В . - О р а зл и к ова њ у п о л о ва у будућ ем ж и вош у

Човеку својствена тежња да открије завесу која одваја садаш-

њост од будућности и, колико је то могуће, проникне у тајну загроб-
ног живота се интересује следећим питањем: постоји ли разликовање
полова у будућем животу? Јављање светих на земљи мушког и жен-
ског пола нам не остављају никакву сумњу у погледу постојања оба
пола и на другом свету. Загробан живот више није земаљски, већ
анђеоски, где нема ни потребе а и немогућ је брак, например; он је
био потребан на земљи ради одржања људског рода. Духовни односи
људи зачети на земљи се чувају, друкчије и не може бити, и у за-
гробном свету за који су били предодређени. Брат ће и тамо остати
брат своје сестре, само ако је она била на земљи и ако је исто учесница
рајског живота; жена ће остати жена свом мужу и даље; њени духовни
односи с мужем су одређени самим Богом. А к о се битије душе не
завршава телесном смрћу, ако јој предстоји да положи рачун о свом
испуњавању или неиспуњавању обавезе жене, например, - дакле,
треба да сачува и свој пол.
Противно је здравом разуму да неодређено биће - душа полаже
рачуне за оно што јој не припада или јој није својствено. Реч Божја
нас учи да ће се при васкрсењу тела поново сјединити са својим ду-
шама, дакле свака душа ће се опет заувек спојити са својим телом.
•Тело је орган душе, оруђе њеног видљивог испољавања. Није тачно
да се разлика у полу састоји само у видљивом телу. Карактер, својства

281
једног или другог пола припадају души, а не телу. С тим природним
својствима која разликују једну душу од друге, душа прелази са земље
у загробни свет. Још увек без тела несрећни богаташ је у аду пре-
познао такође бестелесног Авраама и ЈЈазара. Зашто их није помешао,
например, са Саром, Ревеком и другим женама које су биле у рају.
Правилно се каже на земљи: овај је са женским карактером, а ова са
мушким карактером; међутим, ни он није жена, нити је она мушкарац;
овде се само говори о извесној сличности карактера, исто као што
бива да мушкарац има женско лице, и жена - мушко, чувајући притом
свој пол - природни карактер душе.
О постојању полова у загробном животу блажени Августин
пише овако: "Тад ће из плоти да буду истерани само недостаци, а
сама њена природа ће се сачувати". А л и пол жене није уопште недо-
статак (како су учили догматици средњег века о несавршенству пола),
већ природа која, наравно, неће ни зачети, ни родити, зато неће бити
ни бракова, али ће наставити да постоји у својим женским удовима не
ради раније употребе, већ ради новог украса, и никад неће будити
похоту код оних који ово гледају...; напротив, она ће послужити као
нов разлог слављења мудрости и благости Бога који је некада створио
оно чега није било и избавио од трулежи оно што је створио. К о је,
дакле, створио оба пола, "Тај их је и сачувао" (в. "Наши пријатељи
на небу", К иллен).

Превод: Биљана Вићентић

282
Монах Мишрофан

Значење дана: трећег, деветог, четрдесетог

и године дана од смрти упокојеног. Кољиво.

Говорећи уопштено о томе шта се захтева од живог човека да

'и испунио Христову заповест - да тражи царство Божје и себи и
ближњем ма где био, на земљи или већ у гробу, - пропустили смо да
хажемо овде о значајним данима за умрлог, јер је о томе било речи у
првом делу: "Смрт у односу на бесмртност"; то су трећи, девети и
четрдесети дан и година дана од смрти човека; сама Црква тражи да
они који остају на земљи у те дане нарочиту пажњу одвоје за усрдну
молитву за умрле. Значај ових дана о коме смо говорили у првом
лелу, овде ћемо допунити само још неким подацима.
Трећи дан по смрти човека је дан његовог погребења и у исто
време такав дан када Црква чини помен. Помен умрлих трећег дана
:е апостолска установа. Помен баш у овај дан има своје разлоге. Тако,
например, једни кажу да Црква врши помен трећег дана, јер тог дана
човек после смрти мења своје обличје; Неофит руски сматра да је
сзрок у тридневном васкрсењу Христовом; неки виде у овом Црк-
веном захтеву други узрок, и то да је умрли био крштен и да је веровао
\ Свету Тројицу: Оца, и Сина и Светога Духа, и зато трећег дана
сведочимо пред Богом за умрлог, да је сачувао до свог одласка три
велике врлине: веру, наду и љубав, од којих зависи спасење човека и
без којих је оно немогуће. и, на крају, за основу трећег дана узимају
тројаку људску природу: дух, душу и тело, који заједно греше, и зато,
по преласку у загробни свет, и траже очишћење од греха које сам
човек, међутим, није могао да достигне из своје слабости; зато је
неопходно после изласка његове душе, - кад од ње саме одступе све
душевне страсти, - да ми који смо живи молимо и преклињемо све-
милостивог Бога за њу (душу).
Девети дан по смрти када се помињу умрли је апостолско уста-
новљење и такође, као и трећи дан, има своје разлоге. Тако, неки
кажу да Црква врши помен за умрлог деветог дана, јер тело тог дана,
не пре, се претвара у трулеж, а нетрулежно остаје само срце; Неофит
руски сматра да је узрок деветог дана то што Црква моли Господа да
уброји умрлог у девет анђеоских чинова. Ми молимо Господа да Он,
молитвама и заузимањем девет анђеоских чинова, прими и умири

283
 душу покојника који је изашао пред Свеце Божје, и да га по васкрсењу
удостоји блаженог сажитељства с анђелима.
Црквено установљење да се молимо за умрлог у току четрдесет
дана од смрти, а нарочито самог четрдесетог дана такође има своје
разлоге: једни кажу да је узрок у томе што четрдесетог дана трули и
само срце. А л и овај узрок није увек у складу са искуствима, пише
Венијамин, архиепископ нижегородски, у својим " Новим таблицама".
Приметимо то да је код зачећа детета супротно: трећег дана настаје
срце, деветог тело, а четрдесетог потпуно цео човек. Неофит руски
даје други разлог за ово: плач израиљског народа због Мојсијеве смрти
који је трајао четрдесет дана.
Иначе број четрдесет се често употребљава у Светом Писму;
тако, плач израиљског народа после Мојсијеве смрти је трајао четр-
десет дана; Израиљци су жалили за умрлим патријархом Јаковом
четрдесет дана; Јевреји су се у пустињи хранили маном четрдесет
година; Мојсије је постио четрдесет дана и ноћи; Илија је провео
четрдесет дана и ноћи у путу на планину Хорив; Господ Исус Христос
је после Свог Крштења провео у пустињи четрдесет дана и ноћи, и
такође је по васкрсењу током четрдесет дана учио Апостоле тајнама
царства Божјег. Зато је источна Црква с правом и благочестиво од
памтивека установила правило помињања умрлих током четрдесет
дана, а нарочито четрдесетог дана. Свети Апостоли су озаконили овај
обичај и у Христовој Цркви, обичај који је постојао и код Јудеја,
молитве за умрле током четрдесет дана. Као што је Христос победио
ђавола провевши четрдесет дана у посту и молитви, тако и света
Црква моли Господа за благодат умрломе ради победе над непри-
јатељем и добијања царства Небеског. Симеон солунски (у 372. глави)
пише: " четрдесег дана се даје у успомену на вазнесење Господње које
се догодило четрдесет дана након васкрсења, да би се и умрли,
уставши из гроба, узнео у сретење Господу, узнесен на облацима, и
тако заувек био с Господом".
На годину од смрти покојника, а онда и сваке године на тај дан,
као и на његов имендан, рођаци умрлог на земљи дају помен. тиме
показујући да се савез љубави смрћу није покидао, да умрли духом
живи с нама који смо на земљи, да је бесмртан, да ће се обновити, да
ће се дух, душа и тело опет сјединити и начинити новог човека.
Кољиво је скувано семење пшенице или неко друго, заслађено
шећером или медом, отуд има увек сладак и пријатан укус. Значај
кољива приликом погреба, као и приликом сваког помињања умрлог
је следећи: семење садржи у себи живот и кад се посади у земљу даје
нову биљку која одговара семену. Да би очигледно представио удео
који ће тело имати по растанку од душе и његову будућност, Исус
Христос прави поређење са семењем пшенице и каже: "Заиста, заиста
вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно
остане; ако ли умре, род многи доноси" (Јован 12,24). Одакле се види
да је дух својствен телу и по одвајању од душе. Пребивајући с душом
у загробном свету, дух пребива и у телу. Као што се у разлагању
семена крије његово рођење, тако се и у разлагању тела крије његово

284
рађање за будући живот. П о речи Спаситеља, где нема разлагања,
где семе "не умре", тамо нема ни рађања, "једно остане", а где по-
сејанотрули ”аколи ум ре",доћ и ћ еи д ор ађањ а-ж и вота, "родмноги
доноси". А постол Павле такође људско тело по растанку од душе
пореди са семеном које се у земљу сеје:"Сије се тијело" (1 Кор. 15,
44), каже он, да би ново духовно тело израсло које одговара новом
духовном вечном животу. Семење које се зачињава шећером или ме-
дом означава веру и наду живих да ће душа покојника у благочашћу
наследити слатки, пријатни загробни живот. Шећер, мед који се став-
љају у кољиво уопште означавају да за православне и благочестиве
после свеопштег васкрсења отпочиње сладак и пријатан живот.
Дакле, кољиво је видљив израз убеђености живих у бесмртност
умрлих, у њихово васкрсење и блажени вечни живот кроз Господа
Исуса Христа, који је даровао Својим верним слугама васкрсење и
живот вечни. Симеон солунски пише (374. глава) : "М и приносимо
Богу семење и друге разне плодове, тиме изражавајући да ће и човек
као и семе, као плод из земље који се ставља у земљу, као пшеница,
да опет устане Божанском снагом и да ће као рођен бити приведен
Христу жив и савршен. Као што и најмање семе бачено у земљу кас-
није израсте и донесе обилан, зрео и савршен плод, тако ће и човек
смрћу предан земљи опет да устане".

К о р и с т ж и в и м а о д м о л и т в е за у м р л е

Светост, по пореклу и назначењу, и значај, по стварној користи

за умрле, чине молитву благотворном за умрле и живе.
Светост молитве за упокојене се открива у њеном пореклу, као
средства датог Самим Богом човеку ради заузимања пред Њим једних
за друге и у њеној високој намени спасења умрлих кроз живе. Бог
хоће да у чину спасења обавезно учествује и човек. Н е даје се царство
небеско тек тако, већ само онима који га траже за себе и ближње. То
је учешће човека у чину његовог спасења. Молитвом за умрле живи
узимају свето учешће у чину спасавања умрлих, моле се за њих и тиме
траже од Свеблагог Бога милост за умрле; на молбу живих се умрлима
даје милост.
Заузимајући се за мртве, живи остварују заповест о љубави, и
као такви постају учесници небеских награда. М олитве за умрле дају
живима спасење, јер управљају душу ка небеском и одвајају је од
привременог, таштог, греју срце најчистијом љубављу ка Богу, ис-
пуњавају га завештаним сећањем на смрт и одвраћају од зла; дају снагу
у уздржавању од произвољних грехова и говоре о великодушном и
радосном трпљењ у мука које се растварају у нади у будућност -
неземаљску. Молитве за умрле утврђују душе живих у испуњавању
заповести Христове - спремању за исход душе у сваки час. К о се сам
стално припрема за исход душе, томе смрт није страшна, већ радосна,
као прелазак у мир обећан слугама Господњим. Исход, растворен
вером у Исуса Христа је радостан, испуњен надом у радосни сусрет
са блискима срцу, за чије спасење је учињено све што је од нас за-
висило. Ето како је велика корист живима од ових молитви.

285
 в ) П р а в о в р е м е н о с ш м о л и ш в и за у м р л е

Дух који не исповеда Исуса Христа као Сина Божјег који је на

земљу у плоти дошао и родио се од Пресвете Дјеве Марије, је од
ђавола. Догмат искупљења човечанства Исусом Христом је хриш-
ћански догмат.
Постоје појмови који припадају свом човечанству на свим ступ-
њевима његовог развоја, у сва времена и свуда, још од првог човека,
нпр, појмови и стремљења ка вишем Бићу, мисао о бесмртности, на-
дање у бољи загробни живот, потреба за умилостивљењем увређеног
Божанства. Ова потреба духовно-моралног бића за умилостивљењем
Бога се појавила са првим човеком: Каин и А вељ приносе жртве Богу;
сав људски род осећа неопходност овога, и разним жртвама моли Бога
за оне на земљи, као и за оне у загробном свету. Тежња за умило-
стивљењем врховног Бића - Бога је у самој духовно-моралној ири-
роди човека. Она је нормална за палу душу. Нормална је за душу и
љубав; дакле, нормално је и мољење Бога не само за себе, него и за
све чланове духовно-моралног царства ма где они били, овде на земљи,
или тамо - у гробу.
Само је за верника све могуће, само ће се верник спасити, -
Господње су речи, речи оправдане у пракси. Без вере нема спасења.
Љ удско знање не може бити безгранично. Не нашавши одговор на
своја горда питања ум људски, коме су стране смернице Откровења,
почиње да одриче оно што, например, чини тајну будућег загробног
живота. Шта побуђује неке људе од ума да одбацују заупокојну
молитву, да сумњају у њену истину, корист и неопходност? Није ли
то знак душе с којом се збива предсказано умањење, а можда већ
потпуно одсуство вере и љубави? А к о сама реч Божја сведочи о томе
да су сви згрешили, да су сви са грехом, да је само једини Бог без-
грешан, да Бог не жели смрт грешника, да урођена и заповеђена љу-
бав Исуса Христа тежи да свом својом снагом донесе спасење свом
ближњем, а нарочито оном блиском и драгом нашем срцу, после свега
овде реченог, има ли у срцима ових гордих паметњаковића љубави за
ближњег и вере у нашег Спаситеља?
Има и лажних учитеља који кажу да је заупокојна молитва уза-
лудна, јер душа тамо добија оно што је овде себи ирипремила. Каква
ужасна тврдокорност, помрачење ума и велика гордост! Како срце
пуно љубави, срце којем је дато право да се моли за друге чланове
Цркве који чине једно духовно тело може да буде равнодушно према
загробној судбини свог пријатеља! Шта га може зауставити од суза и
молитви за судбину умрлог? Оно је спремно на све, на свако само-
жртвовање, само да се испуне његове добре жеље. И то није нимало
противириродно. Молитва као и свако добро дело уопште никад не
могу бити бесплодни. А к о нам кажу да је покојник био грешан, па ја
се зато и молим за њега да би се спасао, јер је речено:"молите и даће
вам се", а ја се молим за оно што је пријатно Богу који хоће све да
спасе. А ако је иредмет молитве у складу са Божјом вољом, онда,
наравно, моја молитва која излази из простоте срца и потпуно је
предана Богу, не може да буде бескорисна, једино ако је умрли био

286
ггешни хришћанин, а не отпадник од Христа. Ја знам да је умрли за
<ога се молим грешан, јер верујем речи Божјој која каже: "јер се неће
гправдати нред тобом нико жив"(Пс. 143, 2). и врховни ап. Павле,
и забрани сасуд Светог Духа, је називао себе јадним (Рим. 7,24), Богом
надахнути пророк и цар Давид се није називао човеком, већ црвом!
Шта после овога, који се смртник може похвалити својом правед-
аошћу пред Богом? Рећи ће вам још и то да ваш умрли није био само
грешник, већ се умирући није ни покајао како треба! Одговорићемо,
ко Је од нас, како живих, тако и оних који су напустили земаљски
живот доживео достојно покајање? Снага, степен покајања које је
лар Божји не може да буде позната човеку. Она је позната само је-
пинственом зналцу срца - Богу. А к о Сам Бог сведочи да и праведник
чора да се оправдава на суду, значи да није било потпуног покајања.
Само благодат надокнађује оно што недостаје покајању људи, с
: бзиром на њихову жељу да се покају; "јер сви сагријешише и лишени
;> славе Божије" (Рим. 3, 23).
Није тело, већ душа кривац за сву људску делатност, како добру,
тако и злу, како видљиву, тако и невидљиву. А к о душа нешто не жели,
ннкаква принуда тела, ма како она била јака и дуготрајна, се не
извршава. Т е ло је у том случају само видљиво оруђе испуњења воље
;\ше. оруђе спољње, видљиве делатности човека. Од свих душиних
гејстава једно је најјаче и најмоћније по дејству -м оли твакојом човек
врши натнриродна дела. Ова истина је несхватљива за оне који је
никада и нимало нису упражњавали. Молитва је невидљиви, духовни
чин. Не може човек да објасни увек како се одређене ствари дешавају,
лрвенствено у духовној области; например, како се може дејство
молитве пренети из видљивог у други, невидљиви свет? А ли објасните
како молитвено дејство једне душе која пребива у телу може благо-
творно да утиче на другу душу која је и сама још увек на земљи у
телу, изазивајући у њој оно стање које је молитвено ж елела прва
д\ша? Свакодневно искуство доказује ову истину. Молите се за блиске
вашем срцу (узимамо пример који су вероватно сви искусили) и видите
на њему испуњење ваше жеље: болесник оздрављује, нестали се јавља
писмом и т.д.
А к о су се на души која се налази у другом делу света испуниле
ваше молитвене жеље, шта онда спречава да се остваре ваше искрене
ж еље и на душама у загробном свету, који је само део заједничког
дома моралних бића? Дејство молитве на душу је једнако где год она
била; али како се испуњава молитва је изнад наше спознаје, то је
предмет вере - "молите и даће вам се". Испунила се ж еља жалосних
родитеља с острва Кипра о њиховом заробљеном сину за кога су већ
мислили да је мртав у Персији. Ж еља је испуњена, али чулно ово нису
видели; али су се убедили у истинитост касније, у личном сусрету.
Тако ћемо се ми једном уверити у спасење наших умрлих у личном
сусрету с њима у своје време; пожњећемо плодове наших молитви
кад чујемо од њих о постепеном побољшању њиховог загробног по-
ложаја које је проистекло из наше љубави према њима, због молитве
за њих Богу и због доброчинстава у њихов спомен. Сумњати у дејство

287
молитве живихза умрле значи сумњати у дејство молитве за одсут-
не. Код такве сумње је потпуно узалудна молитва за ближњег. Ето
до какве неприродности доводи човека плотско мудровање. Па где је
онда божанска, души урођена љубав?
А к о је постојање непријатеља истина, онда је за њега добро које
човек чини неиздрживо. Уништити, учинити сумњивим темеље вр-
лине су средство ђавола који хоће човека да умеша у то. Сетите се
оне лажи коју је он рекао Еви у рају: "Не верујте.. .већ окусите” ! Да
ли је из Светог Писма отац лажи узимао речи којима је искушавао
Самог Бога Исуса Христа у пустињи? Преварити - то је циљ ђавола.
Молитва за оне који су прешли у загробни свет, као једна од великих
врлина, има своје противнике који неразумно и неосновано тумаче
нека места Св. Писма под утицајем истог оног непријатеља: као,
например," Бог ће свакоме дати према заслузи11; тумачећи их буквално
и не схватајући право значење ових речи Св. Писма, они ће тим самим
уништити заповест љубави Исуса Христа. Није ли то исто оно што је
некада ђаво говорио у рају:"не верујте!" Дакле, узалудно је и молити
се за умрлог. Не молити се значи немати љубави; а ако има љубави,
како онда може да ућути срце које воли? Ето шта хоће ђаво, да не
волимо оне који су отишли у загробни свет. А к о душа, по његовом
наговору, не дај Боже никоме, угуши божанску љубав, неће ли бити
слична самом ђаволу, аеће ли с њим бити једно? Без љубави све
врлине губе своју величину. Да ли је могуће заборавити онога кога
волимо и кога Господ воли и не молити се за њега, како то жели
непријатељ истине, заборавити онога кога Бог воли? Не молити се
за оне које је Господ Исус Христос заволео и Који је захтевао бе-
смргну љубав значи и не испуњавати Њ егову свесвету вољу. Не-
пријатељи истине, непријатељи сваке врлине постоје и постојаће, па
ће их и молитва за упокојене имати, као што је имала и има до краја.
Св. Јован Дамаскин је, бранећи ову истину, заупокојну молитву, са
жалошћу говорио о њеним противницима, сарадницима ђавола за кога
су сва добра и богоугодна дела и мисли мучење и напор, а који се
рањава братољубљем, кида вером, уништава надом, убија милосрђем;
овај безаконик је усађивао многима чудну, апсурдну и божанским за-
конима потпуно супротну мисао да сва богоугодна дела која се чине
после смрти не доносе никакву корист умрлим; јер је, кажу, у Писму
речено: "Б ог (га је ) затворио отсвуда" (Јов. 3, 23); "да прими сваки
оно што у тијелу учини, било добро или зло" (2 Кор. 5, 10); "у гробу
ко ће те славити? "(Јов. 6,5); "јер што човјек посије оно ће и пожњети"
(Гал. 6,7). Још од првих времена Цркве Христове ова и слична места
су, како каже сам Дамаскин, почели да злоупотребљавају неки "му-
драци".Тако се речи "што човјек посије оноће и пожњети" и сличне
изреке несумњиво односе на други долазак Господа да суди живима и
мртвима, јер тада нема више никакве помоћи, све молитве су узалудне.
Кад дође страшни е .дњи дан, завршиће се оно време које је било
дато човеку за стицање спасења себи и другима. И време и начини су
прошли. Св. Јован Дамаскин, доводећи ове и сличне речи у везу са
крајем света, каже да ће се "ово стварно обистинити на немарним

288
душама. Где тада наћи сиромашне? Где свештеника? Нема места за
молитву и милостињу. Дакле, док не наступи овај час, иомажимо једни
другима и приносимо жртве братољубља човекољубивом и мило-
срдном према душама Богу".

М илост ињ а

У з молитву други начин помињања умрлих је милостиња која се

врши у успомену на њих или у њихово име, тј, давање неких земаљ-
ских блага онима којима су потребна - сиротињи, нашој сабраћи. Ова-
кав помен веома радује умрле грешнике. Сваку помоћ која се указује
сиротињи Господ Исус Христос узима на себе - "Мени учинисте";
дакле, Он неће остати дужан онима од којих је или у чије име је при-
мио. Чаша хладне воде, две лепте од удовице - за све ће бити плаћено
у своје време.
Добра дела која живи чине у успомену на мртве имају исти значај
као кад би их умрли сам чинио. Добра дела у успомену на умрле
увећавају број оних који се моле за наше спасење; јер природно је да
се они којима је указана помоћ моле за своје доброчинитеље. Такве
молитве које су прожете вером су благотворне за умрле. Знамо за
многе примере када се због молитве једног давало другоме. Капе-
тановим заузимањем је спашен његов слуга; заузимањем жене Хана-
нејке је исцељена њена ћерка. Зато Бог за искрено заузимање оваквих
доброчинитеља дарује душевно исцељење и умрлом.
Природно је и разумљиво свакоме да ће човек пре или касније,
али неизоставно окусити плодове свог рада, плодове добра или зла;
разОткривање делања је неизбежно; то је истина, шта си сејао, то
ћеш и пожњети! Свакоме од нас ће Господ платити за његова дела у
своје време. Сав наш однос према ближњима, сва наша дела, добра
или зла по њих се окрећу право на Господа који нас је заволео чак до
смрти. "Који чини милостињу даје Богу у зајам" (Приче Солом. 19,
17). Наравно, свако од нас мора да је сам искусио како пријатно или
тужно буде када онима који су нам блиски срцу чине добро или указују
поштовање или - напротив - чине зло, осуђују. А к о ли човек толико
прима к срцу оно што се чини са онима које воли, колико тек Господ,
Чија се љубав према нама и не може упоредити ни са једном љубављу.
Дакле, Господ Исус Христос жели да међу нама влада небески мир,
божанска љубав и неземаљска радост, да ми, деца једног Оца, саосе-
ћамо једни с другима и живо учествујемо у тугама и недаћама ближ-
њег. Саосећајуђи са ближњим и помажући му, према својим снагама,
ми тако задужујемо Оног Који га је заволео, и, наравно, Онај Који
опрашта наше грехе нам неће остати дужан. Духовна или телесна
помоћ ближњем се назива потпора, милостиња или уопште добро-
чинство. Онај коме је указана помоћ се захваљује свом доброчини-
тељ у коме ће и Господ за то доброчинство платити. Доброчинства,
милостиња које се чине у име умрлог имају исти значај као да је тај
умрли учинио нешто добро за свог ближњег; стога је разумљиво што
плодови милостиње припадају умрлом; а живи, као оруђе ове мило-
стиње, добија свој део небеске награде.

289
 Молитва, милостиња спадају у дела милосрђа, благотворна дела
и они који их чине ће добити заслужену плату тамо где вечно царује
нравда, мир и радост. Молитва за умрлог заједно са милостињом, која
се чини у његово име, доброчинитеља ставља на посебно место у
односу на Господа Исуса Христа, кога као да је сам умрли задужио
милостивим делима. Милостиња припада упокојеном. Прави значај
милостиње је био познат још у Старом Завету; давање милостиње
сиромасима приликом погребења умрлог води порекло из далеке про-
шлости; тај обичај је постојао код Јевреја. Говорећи о заснованости
заупокојне молитве видели смо и значај милостиње који изражава
Товит у завештању свом сину Товију, Премудри Сирах и Св. Пророк
Јеремија. Први овако учи: "Милостиња избавља од смрти, чисти све
грехе и не даје да се сиђе у таму... раздели хлебове своје на гробу
праведних" (4, 10, 17). Други учи: "Буди милостив према свакоме
живоме, па ни мртвоме не ускрати милост" (Књ . Прем. Сир. 7, 36). И
на крају Јеремија каже о милостињи ово: "Јадни су и одбачени од
Бога они за чије спасење се не даје милостиња".
Ово средство - милостиња, које Бога чини милостивим према
упокојеним и које се употребљавало још у Старом Завету је прешло
и у хришћански свет и добило велики значај, а онима који га користе
је даровало велику награду на небу - вечно блаженство. "Блажени
милостиви, јер ће бити помиловани" (Матеј 5, 7) и "Будите, дакле,
милостиви као и Отацваш ш тоје милостив" (Л ук а 6,36) су речи Самог
Господа Исуса Христа о снази и јачини милостиње и о спасењу које
она омогућује онима који је чине као поуздано средство задобијања
царства небеског. "И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богат-
ством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вјечна оби-
талишта" (Лука 16, 9), ове Христове речи црквени учитељи овако
објашњавају: кад умремо, они сиромаси којима смо учинили добро
дело, дакле наследници царства небеског, ће се молити и заузимати
за своје доброчинитеље. Ове речи се односе на све праве хришћане.
Уосталом, ове речи су првенствено биле упућене митарима, греш-
ницима, који такође, иако неправедним богатством, могу да добију
царство небеско. А ли ко се може похвалити праведношћу свог жи-
вота, деловања? Коме су потпуно страни славољубље, сластољубље,
среброљубље, ови основни греси? А к о нашем животу неправда није
страна, није била страна ни упокојенима, онда искористимо ово за
с п асење себе и наших умрлих. И ми и наши упокојени доброчинством,
милостињом стичемо пријатеље који ће, пошто су преко нас живих
од умрлих добили милостињу, примити и њих и нас у своје обитељи у
загробном животу. Т о је учење Самог Спаситеља о милостињи и на-
гради за њу. Милостиња је плод љубави, њен видљив израз. Св. Апо-
столи су учили делотворној љубави, учили су да будемо врли, да чи-
нимо добра дела, да саосећамо са потребама ближњих. Изабрани сасуд
Св. Духа, учитељ језика каже отворено да су без љубави све врлине -
ништа. Наша љубав не треба само речима да се изражава, каже ано-
стол Јован, већ дслима л3убави. значи. делима милосрђа. Наследници
апостола, а за њима и сви пастири и учитељи Цркве су учили народ и
речју и делом милостињи.

290
 Истина је да се због вере једнога даје другоме: "Иштите и даће
Г.ам ее...тражите, и наћи ћете...јер сваки који иште, прима". Молитва
милостиња за другог или у име другог буди благодат и милосрђе
Божје према ономе за кога се молимо или у чије име дајемо мило-
ггињу. Срце које воли природно жели ближњем где год он био - овде
.1ли у гробу - исто што и себи. Оно жели и тражи и себи и ближњем,
г.о заповести Исуса Христа, царство небеско. И ево начина, средства
зј добијање вечног живота који нам је понудио Сам Исус Христос -
милостиња сиромашнима, благочинства. Помажите сиромасима-
:лижњима од свог богатства, и они ће вам припремити царство не-
Тсско. као што су дужници господареви дали вечно уточиште приставу
кдда је осиромашио. Славни богаташи и сиромаси сиромаше прили-
ком раздвајања душе од тела; нема духовног богатства неопходног у
загробном животу; "нема оправдавајућих дела"; учи нас наша св.
Прква. А к о су сви са кривицом, ако су сви лишени славе Божје, ево
ггедства за спасење које нам је Господ понудио, средства које надо-
хндђује оно што недостаје души. М еђу средствима која олакшавају
здгробно стање неких умрлих грешника Златоусти такође указује на
милостињу када каже:"ако и грешан умре, колико је могуће треба
г дмоћи; али не сузама, већ молитвама и молбама, милостињом и при-
ношењем" (47. беседа на 1 Коринт.). У беседи на Посланицу Филип-
Лгднима он пише (гл. 1, поука 3): "А к о се сами молимо за умрле, и
дг\те ћемо побудити на исто. Средство за то је милостиња која се
дели сиромашнима, просјацима за њих често” . А на другом месту у
'сседи на Дјела А п .( гл. 9, поука 21) пише: " А к о дајемо милостињу,
дко он и није био достојан, тако ћемо умолити Бога. А к о је Павла
гдди друге спасао, и због једних помиловао друге, како неће и нас
гдди исто учинити?" И још пише: "Не треба да се бринемо за рас-
кошну сахрану и богат сандук, већ приморајмо удовице, сирочад и
друге да се милостињом моле за умрлог или умрлу". Ово средство,
иако га не чини умрли, свеједно може да умилостиви Бога и избави
умрлог од вечне смрти (милостиња која није узалудна).
Колико је велики значај милостиње, може се видети из учења о
то.ме овог учитеља. "Ништа тако моћно, тако снажно не утиче на
нзглађење грехова као милостиња; девство и пост су ствар девстве-
ника и испосника; они не спасавају никога осим самог подвижника;
дли милостиња се простире на све и обухвата све удове тела Хри-
стовог". Златоусти је често разговарао са верницима о благотворним
последицама милостиње и других милосрдних дела за умрле. Тако, у
тумачењу Јеванђеља св. Јована Богослова каже: "Хоћеш ли да одаш
почаст умрлом? Учини то милостињом и доброчинствима; јер ми-
лостиња служи за избављење од вечних мука". Расуђујући о неуме-
реном плачу за умрлима и о богатом погребу као о стварима беско-
рисним за оне који сахрањују као и за упокојене он пише да "велику
корист умрлима доноси милостиња у успомену на њих. Раскошан
погреб не говори о љубави према умрлом, већ о охолости. А л и ако
хоћеш истински да жалиш за умрлим, показаћу ти други начин по-
гребења и научити те како да га оденеш у одећу која ће васкрснути

291
заједио са њим и да се прослави: то је одејаније милостиње. И ова ће
одећа бити на њему кад устане из мртвих. Милостиња је за њега печат.
Од овога ће засијати одећа када чујете: "ожедњех, и напојисте ме"
(Матеј 25, 35). Ово прославља, ово просветљује; ово отклања сваку
опасност. Сахрањујмо покојнике тако да и ми и они имамо корист од
тога: чинимо милостињу за њих; обезбедимо их за пут добрим пре-
порукама".
"А к о варвари заједно са умрлим пале сав његов иметак", каже
исто он на другом месту; "тим ире ти као хришћанин треба да по-
шаљеш заједно са умрлим сав његов иметак, али не зато да би он
постао прах, као код ових, већ да би умрли био обучен у већу славу. -
да би га, ако је одавде отишао грешан, разрешио грехова; а ако је
праведан - да повећа његову награду и плату". Исти циљ, по св.
Атанасију Великом, имају приношења која се чине за умрлог у храму,
и то: свеће, тамјан и јелеј. "К о чини приношење за умрле. каже он,
тај има исти циљ као и отац који има мало и потиуно беспомоћно
дете. А к о се деси да се дете разболи, отац с вером доноси у божански
храм свеће, тамјан и јелеј ради паљења за оздрављење детета од
болести. Дете не држи и не доноси свс ово само (као и код одрицања
на св. Крш тењу). Тако треба мислити и о упокојеном у Богу: не држи
и не доноси сам он, већ други за њега свеће и јелеј и све оно што
служи његовом искупљењу; али благодат Божја неће одступити од
намере вере". О високом значају милостиње за умрле исто сведочи и
блаженп Августин (О Вери, Нади и Љубави, гл. 70).

Н и је к о р и сн о з а у зи м а њ е с в и х ж и в и х за у м р л е
н и т и за у зи м а њ е ж и в и х за св е у м р л е

Човек треба да живи за Бога и ближње; у његовом животу и

раду треба да се светли име Божје. Деловање његово треба да буде
основано, растворено и управљено небеском, божанском љубављу.
Благочешће једногје често узрок спасења другог. Жена снасава мужа,
очеви бивају помиловани због молитви и благочешћа деце, унука и
праунука, тј, мртви се спасавају благочешћем живих, наравно. они
мртви који су сами били први учитељи благочешћа своје деце, који су
допунили меру својих отаца и својим благочеш ћем изазвали да
добросрдност Божја својом благодаћу надокнади оно што недостаје
њиховим мртвим очевима, мајкама.
Када ми живи при савршеној вери, нади и љубави, колико је то
дато човеку, учинимо све оно што од нас зависи за спасење умрлог,
он ће бити спасен. Бог тражи од нас да према својој снази учествујемо
у сггашавању ближњих, како живих, тако и умрлих. Т о је догмат. А ко
хоћемо да добијемо нешто од Бога што је, наравно, у складу с Његовом
светом вољом, треба да са своје стране учинимо све што можемо, јер
је Сам Исус Христос учио: "ко иште, даће му се". Да ли ће молба
бити испуњена зависи од степена и карактера молбе, јер је речено:
"не примате, јер погрешно иштете"(Јаковљ. 4,3). Света историја нам
нуди мноштво примера који се тичу овог догмата. Тако, еванђелист

292
Марко иише: "И уђе (И сус Христос) оиет у Канернаум послије
неколико дана; и чу се да је у кући. И одмах се скунише многи тако да
не могаху ни пред вратима да се смјесте; и казиваше им ријеч. И
дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. И не могући при-
Злижити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и
лрокопавши спустише одар на коме узети лежаше" (М арко 2, 1-5).
Тек тада рече Зналац срца узетоме: "Синко, оираштају ти се гријеси
твоји; устани и узми одар свој, и иди дому своме" (М арко 2,11). Ето у
каквим условима је испуњена жеља узетог и оних што су га донели.
Када је с њихове стране већ било учињено све, тада је уследило
тпраштање грехова. Као што узети уз сву своју веру и наду у Господа
ннје могао сам себи да помогне, тј, у овом случају није могао да дође
код Господа Исуса, и била му је потребна помоћ ближњих, исто тако
мрли у вери и нади грешник сам себи више не може да помогне.
Не.ма више ни покајања, ни милостивих дела; могу да му помогну само
живи својим заузимањем за њега пред Богом. И наравно, по безгра-
ничној доброти Божјој и њему ће рећи: "отпуштају ти се греси твоји
и иди у дом Оца твог небеског".
(Звај догмат се потврђује и многим другим примерима. Тако је
!ч_:да су ап. Павла спроводили на лађи из Кесарије у Рим на ћесарев
д. с њим у лађи било 276 људи. Неколико дана на мору је владала
гтрашна бура, тако да су људи већ били изгубили сваку наду у спас.
Тада им А постол рече: "И ево сада вам савјетујем да будете распо-
ложени, јер ни једна душа од вас неће пропасти, осим лађе. Јер ове
ноћи стаде преда ме анђео Бога.. јер вјерујем Богу да ће тако бити".
А кад лађари, кад угледаше земљу, желећи да се спасу, хтедоше да
побегну с лађе чамцем, тада Апостол, без обзира на раније речено да
нико неће погинути, рече капетану следеће: "А к о ови не остану на
лаћи. ви се не можете спасти" (Дјела 27, 22-31). Дакле, А постол је
ззсновао спасење путника не само на речима Господњим, већ и на
служењу и узајамној помоћи лађара.
Исти догмат се види и у испуњавању молбе Хананејке, слепог,
лесеторице губаваца, васкрсењу Лазара и испуњењу молбе разумног-
локајаног разбојника. Без Мене не можете ништа добро да чините.
Вама припадају само добре жеље, намере пробуђене Св. Духом, а
испуњење припада Мени. Молитву за умрле као врлину буди Св. Дух,
а )а је испуњавам: онај који се моли добиће због своје молитве спасе-
ње умрлог. Ово је догмат православља. Бесконачно милосрђе Божје
сг спаја с бесконачним Његовим правосуђем. Бог жели да се сви људи
спасу; то је милосрђе; али како спасити грешника који није достигао
спасење? Треба открити неки узрок који ће побудити правосудног
Бога на милосрђе према грешном покојнику. Заузимање живих за
умрле задовољава Божје правосуђе и достојни спасења ће бити осло-
бођени адских мука. Да би нашу ж ељу (спасење умрлог) Господ при-
мио и испунио, она треба да је делотворна, тј., да живимо по вери,
нспуњавајући све заповести Божје. Господ испуњава ону ж ељ у када
су живи учинили све што су могли на корист умрлих. Бог не тражи
немогуће од човека, и његове заповести нису тешке за човека, сведочи

293
 ап. Јован Богослов. Он испуњава вољу, жељу оног ко Га се боји, како
сведочи св. пророк Давид: "Господ је близу свијех који га призивају,
свијех, који га призивају у истини. Ж ељу испуња онима који га се боје,
тужњаву њихову чује, и номаже им" (Псалам 145, 18, 19). О онима
који су достигли савршену љубав према Богу апостол Павле говори
у својој Посланици Римљанима (8, 35, 39). Молитве смирених се не
одбијају, не заобилазе и не прећуткују, оне, излазећи из срца скру-
шеног и смиреног, право иду ка престолу Свевишњег. "М олитва
смиреног пролази кроз облаке" (Сирах. 35, 17); "Погледаће на мо-
литву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити о молбе њихове"
(Псалам 102, 17). Дакле, можемо да закључимо да Бог не испуњава
жеље, молбе и молитве људи који Га се не боје. Они који се боје Бога
живе по Његовим заповестима, њихов живот подразумева, према
људским могућностима и снагама, све врлине: љубав, смирење, кро-
тост, правосуђе, уздржање, целомудреност, правду, поштовање свих
заповести; с таквим животом све њихове ж еље постају оствариве,
достојне испуњења, а упокојење њихових умрлих - могуће.
Како ће Бог да упокоји оне умрле грешнике за које се исто
грешници моле, мислећи да ће само молитвом или једним неким
добрим делом помоћи свом покојнику, заборављајући на речи Самог
Бога да такви молиоци "узалуд М е поштују; уснама М е својим
поштују, а срце је н.пхово далеко од М ене"; уснама моле за упокојење
умрлог, а за љубав Божју према њему плаћају мржњом према Ис-
купитељу, тј, својим грешним животом који је Богу мрзак. Реч Божја
сведочи да Бог грешнике не слуша и њихове молитве не прима; "ако
се неправда нађе у срцу моме, нека ме не чује Господ. Зато кад ширите
руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не
слуша; руке су ваше пуне крви" (Исаија 1, 15). Сви смо ми грешни,
како сведочи реч Божја: "К о ће чисто извадити из нечиста? Нико:
Измјерени су дани његови" (Јов 14,4). И Сам Спаситељ је ову истину
изразио овим речима поводом жене ухваћене у прељуби: " Који је међу
вама без гријеха нека први баци камен на њу" (Јован 8, 7); и А ностол
пише: "Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије" (Римљ. 3,
23). Зато свети Тихон Задонски и пише: " А к о хоћемо да Бог услиши
наше молитве, треба да слушамо Њ егове наредбе и заповести да
испуњавамо. Без тога је узалудна наша молитва, јер грешника Бог
не слуша. Молитва мора да те одведе од греха, ако хоћеш да је Бог
чује. К о је грешан и од греха не одступа, његова молитва се не прима"
(Том 1. д. 4, стр. 88,28). Сви смо грешници, сви смо криви пред Богом;
међутим, ове речи се не односе на све грешнике; јер на кога би се
онда односиле речи Господа:"иштите, тражите" и др. Грешници првог
реда су: хулитељи Св. Духа који се не кају, пребивају у јарости, немару,
безверју, а о којима св. Давид пише: "Ти ненавидиш све који чине
безакоње. Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ"
(Псалам 5, 5, 6). Друго су грешници који су, као људи, обложени
немоћним телом, који падају и устају, и са сузама покајничким прилазе
лекару душа и тела Господу Исусу и са апостолом Павлом заједно се
обраћају Богу за помоћ; њихове молитве, као чеда пријатних Богу,
се примају и испуњавају: "А к о останете у мени и ријечи моје у вама

294
 хгтану, што год хоћете иштите и биће вам" (Јован 15, 7). Зар није
Исус Христос свим хришћанима дао једну главну и заједничку молитву
Богу Оцу у којој између осталог молимо и за опроштење грехова -
остави нам долги наши". Живећи у истинском покајању добијамо
зпроштај наших грехова и испуњење наших жеља које су у складу с
Божјом вољом, например, упокојење наших грешних умрлих у цар-
ству небеском. " А к о ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слу-
ша" (Јован 9,31). Даље Исус Христос обраћајући се својим ученицима
каже: "Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и
5иће вам" (Марко 11, 24).
" Све ” - ова реч обухвата све оно што је у складу са жељом, вољом
Божјом, а спасење грешника јеж ељ а Божја. Значи, молитваза умрле
грешнике је у складу са Божјом вољом и пријатна Му је. Блажени су
зни људи који се заузимају за умрле грешнике, спасавајући њихове
зуше од вечне смрти и ослобађајући их из адских затвора. Ови
зоброчинитељи добијају вечну награду на небу заједно с онима које
Г оспод назива својим верним слугама. Св. Димитрије Ростовски у свом
слову "о молитви" пише: "Молитва је кључ за небеска блага. И нема
те ствари, како каже један свети отац, коју би било немогуће измолити
зл Господа молитвом; само да је оно што се тражи добро и да се тражи
како треба. Наши греси су главни узрок томе што наше молитве не
зостижу свој циљ. Молитва се узноси скрушено и кајући се за грехе.
Господ услишава усрдне молитве и грешника онда када су се молили
с покајањем и скрушеним срцем због грехова својих" (Њ егова дела,
з 2. стр. 204). Свети Тихон Задонски у својим поукама о хришћанским
з\жностима пише: " Да би неко постао молилац за друге пред Богом,
треба сам да буде чист и непорочан".
Показавши шта се тражи од живог да би његово заузимање
стварно било корисно умрлом грешнику који се налази у аду, по-
гледајмо сада да ли је свим грешницима који се налазе у аду корисно
заузимање живих, тј, да ли могу сви који су у аду нашом молитвом да
задобију ослобођење? Црква се само моли за све умрле који су умрли
у истинској вери, и они ће сигурно бити ослобођени од адских мука.
Док је још у телу, душа мора да се побрине за свој будући живот,
треба да заслужи то да после преласка у загробни живот заузимања
живих могу да јој донесу олакшање и спасење. Свако ће добити према
ономе шта је у телу учинио, како каже Апостол. Заузимање живих је
корисно оним умрлим за које је земаљски живот био борба са стра-
стима, који, иако су умрли у вери и покајању, нису успели да се отргну
од порока за које су били везани, нису стигли да на делу испуне услове
истинског покајања. Св. Григорије Двојеслов каже да је "заузимање
живих корисно само оним умрлим који су се у овом животу уздржавали
од злих дела, корисно толико да се отпуштају греси по слабости, из
незнања и заборава из чега проистиче извођење из ада на светло,
прохладно и мирно место".
Св. Јован Дамаскин пише коме од умрлих је корисно заузимање
живих. "Сваки човек који је имао у себи (не сви људи, већ само они
који то имају) клицу врлине, али није стигао да је развије, мада је
хтео, али није могао то да учини или из лењости или немара или због

295
 људских слабости или зато што је то стално одлагао из дана у дан, и
смрт га је неочекивано сустигла, - неће бити заборављен од стране
праведног Судије и Владике; после смрти његове Г оспод ће пробудити
његове рођаке, ближње, пријатеље, управити њихове мисли, привући
њихова срца и усмерити њихове душе да му помогну" (његово Слово
о Умрлим).
Преосвештени московски митрополит Филарет је кратко, живо
и упечатљиво описао стање оних умрлих грешника којима заузимање
живих доноси олакш ање и само спасење. "А к о свепрожимајућа
премудрост Божја не забрањује да се молимо за умрле, зар то не значи
да је могуће још увек пружити руку помоћи, мада не увек потпуно
поуздану, онима који су се одвојили од обале пролазног живота, али
још нису пристали уз вечно пристаниште душа, који се између телесне
смрти и последњег Христовог суда љ уљ ају над безданом: час се уз-
дижући вером, час падајући због дела која нису по вери, час се уз-
дижући благодаћу, час падајући због остатака рањене природе, час
се усхићавајући божанском жељом, час се губећи у грубој, још сасвим
не свученој одећи земаљских помисли" (његово Слово 25. септ. 1852.
г. на дан освећења храма на моск. данил. гробљу).
Греси који представљају хулу на Духа Светога, тј, безверје, ја-
рост, отпадништво, непокајаност и слично гурају човека у вечну про-
паст, и таквим умрлим заузимања Цркве и живих нимало не помажу,
јер су они живели и умрли ван општења с Црквом. Па за такве се
Црква више и не моли. Није корисно заузимање живих ни за оне умрле
који се сами нимало нису побринули за свој загробни живот. А онај
који је водио порочан живот, засејан трњем и испуњен гадостима и
нечистотом, који никад није слушао савест, већ се с немаром и за-
слепљеношћу предавао гадној похоти, задовољавајући све ж еље пло-
ти и нимало се не бринући за душу, чије су мисли стално обузете пло-
тоугађањем, и који је у таквом стању умро, њему нико неће нружити
руку, већ ће се тако с њим поступати да му неће помоћи ни супруга,
ни деца, ни браћа, ни рођаци, јер га ни Бог неће погледати. Св. Ва-
силије Велики каже: "Неће бити помиловани и осуђени су: себичњаци,
грабљивци, неумољиви и немилосрдни, каменог срца". И даље: "целог
свог живота, купајући се у задовољствима и предајући се раскоши,
ниси хтео да погледаш на сиромахе; какву утеху можеш да очекујеш
после своје смрти" (С лово Јована Дамаскина о Умрлим у Вери).
Укратко, умрли недостојни заузимања живих се не ослобађају ада;
јер се заузимање живих простире само на оне који су достојни њега
или спасења.
Ко је од умрлих достојан заузимања живих? - Онај ко се више
или мање сам за живота бринуо за своје спасење. Значи, лењ, немаран,
онај који се не брине за своју загробну судбину, неће имати користи
од заузимања живих, ако би оно и било.
А к о би ваше заузимање било недовољно за вашег умрлог оно-
лико колико је оно потребно од вас, Бог вам не би ни дао овај подвиг.
А ли он вам је дат, значи да је лакше веровати Ономе Који хоће ваше
спасење и К о вам каже: "не бој се, само веруј и спашћеш се и ти и
твоји ближњи", него сумњати: да ли је молитва услишена, да ли ће се

296
'.мрли спасити и др. слична питања која нам усађује непријатељ нашег
спасења, који нас гура од живе вере ка сумњи, неверју у обећање
Господње да ће бити блажени они који се уздају у Господа: "Благо
свјема који се у њ уздају!" (Псалам 2,12). А нада и уздање хришћана
:е Исус Христос Који је узео на Себе и грехе твог умрлог. Дакле,
реците, коме је бољ е веровати: Богу који жели наше спасење које
5ез вере није могуће, или непријатељу који хоће нашу осуду која је
ствар неверја? Живо учествујући у спасењу свог умрлог никако немој
да сумњаш у његово спасење. Т о је непријатељево лукавство, јер да
:е умрли недостојан спасења, ни теби не би било дато заузимање за
њега, како сведочи Јован Дамаскин, да за умрле који су недостојни
спасења Бог никога не подстиче на молитву, ни родитеље, ни жену,
ни мужа, ни рођаке, ни пријатеље; на њима се збива пророчанство да
с\ јадни они умрли за које се не моле на земљи живи. За недостојне
спасења нема на земљи заузимања; нема молитве, јер није угодна Богу,
:ер је узалудна, јер су умрли недостојни помиловања за њихове грехе
који представљају хулу на Духа Светог.
Блажени Августин пише да "умрли недостојни заузимања живих
не добијају никакво олакшање у загробном животу од молитви,
милостиње коју живи приносе чак и на најбожанскијој Литургији".
Ко су ти недостојни? Шта су они згрешили?
Постоји начин живота који није тако честит да му не треба
заузимање живих, нити тако зао да му је то заузимање бескорисно.
Значи, да би заузимање донело неку корист умрломе потребна је нека
његова заслуга због које после смрти он може заузимањем живих да
добије олакшање. Нико не треба да се нада да ће после смрти добити
од Бога оно за шта се није трудио. Таквоме ништа не помаже за-
Vзимање живих. Заузимање Цркве и свих живих хришћана за умрле
се не односи на немарне, оне који су умрли у бешчашћу, непокајани,
као што су: неверници, самовољници, богохулници, човекомрсци, јер
е\ потпуно угасили у себи Дух Христов; овима не помаже заузимање
живих; исто као што ни утицај сунца, ваздуха и хранљиве влаге не
може да оживи труло семе. Из овог разлога се Црква не моли за
самоубице, непокајане јеретике и сличне грешнике.
А к о нема оних који се моле за умрле - то је лош знак. Значи да
нема ниповода који би их побудио на молитву. Бог је заповедио да се
молимо једни за друге, међутим истинску молитву даје Сам Бог: "јер
не знамо шта ћемо се молити као што треба" (Римљ. 8,26). А к о нема
благонаклоности Божје за ову душу, значи сумњиво је и њено спасење.
Молиоци настају вољом Божјом, Он њихова срца греје огњем бо-
жанске благодати и они се, узимајући живо учешће у загробном жи-
воту умрлог, заузимају за њега пред Богом надокнађујући мане умрлог
својим: врлинским животом, молитвама, милостињом и другим сред-
ствима колико је то у њиховој моћи. Св. Јован Дамаскин каже от-
ворено да је њих Сам Бог изабрао да дају руку помоћи ономе у
загробном свету, а дакле и да га спасу (С лово о Умрлим у Вери). Они
који су побуђени Божјом благодаћу да се заузимају пред Богом за
умрлог се несумњиво могу надати у успех својих молби, тврди велики
Угодник Божји, васељенски учитељ Јован Златоусти.

297
 Нико не зна какав ће бити исход душе из овог живота! Да ли ће
она бити потпуно свесна или ће је свест оставити? Свако је искусио
то да у душевним и телесним мукама више или мање губи свест.
Налазећи се у власти страсти, напр. гнева, човек поступа неприродно,
кршећи и Божанске и друштвене законе. Налазећи се у телесној
болести душа заборавља своје обавезе, јер саосећа са болесним телом.
Зато се све врлине којима се задобија царство небеско остварују само
у пуној свести, и човек се стварно не може уздати у њихово присуство
на исходу. Осећајући и признајући своју кривицу пред Богом, јер су и
твоје врлине несавршене и недовршене, обрати се ближњима у
смртном часу с молбом да допуне твоје мане и загладе твоје грехе
заузимањем и испуњавањем твог завештања. Приликом извршавања
завештања у којем је изражена последња покојникова жеља да буде
спасен, жеља која представља и свесвету вољу Божју, Златоусти
саветује да се не заборавља Господ Исус Христос и његова мала браћа
- сиромашни. Да се не заборави Господ који дарује покојнику ново
средство задобијања, после смрти, опроштења грехова који за живота
нису изглађени; то средство је заузимање на земљи ближњих пред
Богом за упокојење са Светима завештаоца. А к о умрли завешталац
није био огрезли грешник, јеретик, већ хришћанин који признаје да
је блудни син и као разбојник исповеда Господа Исуса Христа, као
покајани блудни син п разумни разбојник ће наследити и он опроштај
грехова и рај. Покајање и вера су средства спасења хришћанина; они
подједнако припадају и богатима и сиромашнима. Завештање (да се
учиие одређена добра дела) јесте средство за добијање спасења, али
ако је завештаоцу покајање и вера нешто туђе, и завештање га неће
спасти. Док пак онај који није оставио завештање после смрти. те,
дакле, нема могућност да на тај начин стекне посмртне молиоце, али
му покајање и вера нису страни, и због чаше хладне воде, и због
радости са радоснима, и због плача са тужнима, неће изгубити своју
награду. Свети Јован Дамаскин за ове мртве после којих нису остали
пи рођаци који би се за њих молили, нити средства за давање мило-
стиње или за извршење Литургије пише: "Благи Бог ће спасити дело
руку Својих, изузимајући само оне који отворено припадају изгнанима
који су згазили праву веру" (Њ егово Слово о Упокојенима у Вери).
Дакле, не ирима Бог молитву свих живих. Исто као што ни свим
грешницима у аду није корисна молитва живих. Изгубљени за царство
небеско не могу имати користи од заузимања живих за њих, ни сама
Црква се за њих не заузима.
Међу спасенима и изгнанима ће бити и богати и сиромашни, и
учени и неучени, и славни и неславни. Вера ће их спасити, а безверје
ногубити заувек. Вернику се опраштају греси и на земљи и после
смрти заузимањем Цркве и ближњих, а нсвернику се, по речима Самог
Исуса Христа, греси не опраштају ни овде, ни у будућем животу. Овде
треба имати не ону веру (м рзлу) коју имају и демони, већ веру која се
потврђује делима љубави према Богу и ближњима.

Превод: Биљана Вићентић

248
 Беседе
над уснулим у Христу
Свеши Василије Велики,
А р х и е п и с к о п К е с а р и је К а п а д о к и јс к е

Беседа
V сп ом ен м уч ен и ц е Ј у л и т е*, и п р о д у ж ет а к о н о га

ш т о је V прет ходној беседи р еч ен о о б л а го д а р е њ у .

Повод за ово сабрање је свечано прослављање блажене муче-

нице. Унапред смо вас обавестили о овоме дану, да ћемо празновати
спомену на велики подвиг, најмужевнији подвиг у женском телу,
лодвиг који је и тада занрепастио све присутне, и који до данас за-
ливљује све оне који слушају повест о претрпљеним мучењима, подвиг
којнм се подвизавала Јулита, најблаженија жена - ако се уопште може
назвати женом она која је величином своје душе сакрила немоћи
женске природе, и која је, мислим, понајпре оборила нашег зајед-
ничког противника, будући да он не подноси да га жене победе. Хва-
дно се великим делима, да ће уздрмати с в у ва се љ е н у , д а ћ е ј е у з е т и
нло г н е з д о , к а о ш т о се к у п е ја јц а о с т а в љ е н а (Ис. 10,14); но - показало
:е да је побеђен одважношћу жене. Намеравао је да искушењима
:авлада ову жену, мислећи да она по природној немоћи неће до краја
:лчувати веру у Бога; али на делу је сазнао да је она јача од своје
природе, јер се на његове претње само насмејала, док је он очекивао
дд ће је ужаснути опасностима.
Она је водила парницу са једним од градских моћника, користо-
љубивим и преким човеком који је богатство стекао крађом и оти-
чачином, и који је - пошто јој је одузео много земље, њена поља,
дрвеће, стада, слуге и друго - отишао на суд, потпомогнут тајним до-
:тављачима, лажним сведоцима и поткупљеним судијом. У одређени
дан. гласник их је позвао, заступници су урадили своје, те је она почела
да излаже о самовољи тога човека, намеравајући да каже на који је
начин њено имање било стечено и како је дуго време коришћења
;.тврдило њено право поседа, а потом је хтела да се жали на насиље и
користољубивост тога човека. Тад је он иступио и рекао да суд по-
.тупа незаконито, јер није допустиво да се они који не служе царским
аоговима и који се нису одрекли вере у Христа користе општим пра-
знма. Председавајући је закључио да је његова примедба оправдана
и да тај човек тражи оно што је неопходно. Истога часа донели су
тамјан и кадионицу и скренули пажњу странкама у спору да они који
:е одрекну Христа могу да се позивају на законе и да користе пред-

* Света мученица Јулита пострадала је почетком четвртог века. Успомену

- ј љу Црква празнује 31. Јула.

301
ности које ти закони пружају; сви иак који се чврсто држе вере, не
могу тражити заштиту суда, ни закона, нити могу имати друга гра-
ђанска права, јер су по тада важећим законима (Тај закон издао је
Диоклецијан 303. године, прим.прев) били лишени части.
И шта је после свега било? Да ли се она ухватила на мамац
богатства? Да ли је у сукобу са човеком који јој је нанео штету пре-
зрела оно што је било заиста корисно за њу? Је ли се уплашила претњи
судија? Н им ало. Напротив, она каже: "Пропадниживоте! Пропадни
имање! Нека ми ни тело не остане, али нећу изговорити ни једну
безбожну реч против Бога који ме је створио!" И што се више пред-
седавајући љутио због оваквих њених речи и до крајности се рас-
паљивао гневом против ње, то је она више благодарила Богу што је
уласком у спор о пропадљивом богатству добила потврду да јој при-
пада небеско, што остаје без земље али задобија рај, што бива осуђена
на лишавање части да би се удостојила венаца славе, што трпи телесне
ударце и остаје без пролазног живота да би добила испуњење бла-
жених надања и нашла се са свима светима у радости Царства. Пош то
је много пута била питана и много пута дала један исти одговор, на-
зивајући се слушкињом Христовом и проклињући оне који су је
позивали да Га се одрекне, неправедни судија не само да ју је лишио
имања, одузевши га неправично и против закона, него је одлучио да
насрне и на њен живот, предајући је огњу. А она ни једном задовољсту
живота није хрлила тако брзо као што је пошла ка том огњу, пока-
зујући душевну радост и на лицу, и у целом свом држању, у речима и
у веселом расположењу духа. Саветујући жене које су стајале около
да не посустају у подвизима благочешћа и да се не изговарају при-
родном слабошћу, говорила је: "И ми смо истог састава као мушкарци;
баш као и они, створене смо по лику Божијем; жену, једнако као и
мушкарца, Творац је учинио способном за добродетељи (врлине).
Нисмо ли онда по свему истоветне мушкарцима? Није само тело узето
за стварање жене, него и кост од костију. Зато исто као и мушкарци
дугујемо Владики чврстину, бодрост и трпљењ е". Рекавши ово ско-
чила је на ломачу која је као каква светла палата затворила у себе
тело свете жене, пославши душу у небеску област, у долично упо-
којење, док је часно тело сачувала неповређеним ради ближњих;
почивајући у најлепшем предворју градског храма њено тело освећује
место и оне који ту долазе. Благословена доласком Блажене, земља
је из својих недара источила воду најпријатнијег укуса, као да сама
Мученица попут мајке поји ж итеље града некаквим млеком које
припада свима. Здравима ова вода служи као заштита, онима који у
њој уживају целомудрено пружа задовољство, а болеснима - олак-
шање. Јер онакву благодат какву је становницима Јерихона пружио
Јелисеј (2. Цар. 2,19-22), такву је и нама показала Мученица, будући
да је водама овога краја својствено да су слане, а она је благословом
воду променила у слатку, меку и пријатну за све.
Мужеви, не дозволите да се испостави како сте у побожности
иза жена! Жене, не занемарујте овај пример, него се непоколебиво
држите побожности, увиђајући на самом делу како вам природна
немоћ ни мало не стоји на путу задобијања блага!

302
 Много шта бих хтео да вам кажем о овој мученици: али беседа
коју смо јуче започели и која је остала недовршена не дозвољава нам
да се даље задржавамо на томе. Ја по природи својој не волим ништа
незавршено. Непријатно је видети слику завршену само до пола.
Некористан је и напор путовања када путник не стигне на предвиђени
циљ или на места која су одређена за предах. И они који одлазе на
бојиште често остају без награде ако заостану и један корак. Тако
смо и ми, сетивши се јуче апостолских речи и желећи да се кратко
осврнемо на њихово значење, изгледа више пропустили него што смо
рекли. Зато и сматрамо за неопходно да вам вратимо оно што смо
остали дужни.
Дакле, код Апостола је речено: р а д у јт е с е с в а гд а , м о л и т е се б е з
п р е с п ш н к а , н а с в е м у з а х в а љ у јт е (1. Сол. 516-18). О томе да се треба
свагда радовати говорили смо претходног дана; можда је то било и
незадовољавајуће у односу на предмет, али за нас саме сасвим је
довољно.
Но, да ли се треба непрестано молити и да ли је таква заповест
уопште остварива? - спремни сте да питате; а ја ћу се, према својим
могућностима, постарати да одбраним то што је апостол рекао.
Молитва је искање добара које благочестиви упућују Богу. Она
без сумње није ограничена речима, јер мислим да Бог нема потребу
за подсећањем речима, него зна шта нам је потребно и када не тра-
жимо. Стога, шта ми кажемо? То, да молитву не треба затварати у
речи, него напротив - силу молитве треба да полажемо превасходно
у хтење душе и у дела добродетељи која се протежу кроз читав живот.
Јер речено је: а к о је д е т е , а к о л и п и је т е , а к о л и ш т о д р у г о ч и н и т е ,
с в е н а с л а в у Б о ж и ју ч и н и т е (1. Кор. 10,31). А к о седиш за столом -
моли се; ако једеш хлеб - узнеси благодарење Ономе ко ти га је дао;
ако вином крепиш немоћ тела - сети се Онога ко ти је дао овај дар на
весеље срцу и на олакшавање слабости. А к о је потреба за храном
прошла - нека се сећање на Доброчинитеља не прекида. Облачиш
кошуљу - благодари Ономе ко ти ју је дао; Одеваш се - удвостручи
љубав према Богу Који нам је даровао покривала погодна и за зиму и
за лето, која чувају наш живот и уз то прекривају нашу непристојност.
А к о је прошао дан - благодари Ономе ко нам је даровао сунце за
обављање дневних послова и лучу да осветљава ноћ и да служи за
друге свакодневне потребе. Нека ти ноћ пружи и друге подстицаје за
молитву. Кад погледаш у небо и управиш поглед на лепоту звезда,
моли се Владики свега видивог и поклони се најбољем уметнику свега,
Богу, Који ј е с в е п р е м у д р о с т в о р и о (Пс. 104,24). Када видиш да је сву
живу природу обузео сан, опет се поклони Ономе Који нас путем сна
и против наше воље ослобађа од непрекидног труда и уз помоћ
кратког одмора обнавља наше снаге. Стога нека ноћ за тебе не пред-
ставља сопствени и искључиви посед сна. Не допусти да ти обамрлост
својствена сну половину живота учини некорисном, него напротив -
ноћно доба подели на сан и на молитву. Нека и сами снови пред-
стављају вежбање у побожности; јер и представе које имамо у сну
често су као одбљесак дневних брига: сновиђења нужно зависе од

303
наших дневних занимања. Тако ћеш се непрестано молити не сме-
штајући молитву у речи, и током целог живота приближаваћеш се
Богу, како би твој живот представљао непрекидну и непрестану
молитву.
Речено је такође: за с в е б л а г о д а р и т е . Кажу: "како је могуће да
душа мучена недаћама и заробљена патњом, уместо да плаче и лије
сузе, буде због тога још и благодарна, као да је у питању неко добро?
Јер како да благодарим због онога што би само непријатељ могао да
ми пожели? Дете је узето пре времена и мајку која пати за нај-
вољенијим раздире бол, тежи чак и од претходних порођајних мука;
како да она остави плач и да пређе на речи благодарења?"
Да ли је то могуће? Могуће је ако схватиш да је њеном детету
најближи отац, најразумнији старатељ и градитељ живота - Бог. За-
што да мудром Владики не буде допуштено да Својим поседом рас-
полаже онако како Му је угодно, него досађујемо као људи које ли-
шавају њиховог приватног поседа и жалимо за умрлима као да је њима
нанесена некаква штета? Схвати то овако - дете није умрло него је
враћено натраг, пријатељ је пошао на пут и отишао само мало испред
тебе, истим оним путем којим ћемо и ми свакако морати да пођемо.
Нека заповест Божија нераздвојно пребива с тобом, непрестано
ти предајући светлост и озарење ради разликовања предмета. Пош то
она прихвати надзор над твојом душом и припреми у њој исправна
мишљења о свакој ствари, сигурно неће допустити да се измениш
услед било чега што ти се буде догодило, него ће учинити да са унапред
припремљеном мишљу, попут стене која се налази поред мора, без
опасности и непоколебиво издржиш ударе силних ветрова и таласа.
Зашто се ниси привикао на то да смртно доживљаваш као смртно,
него си смрт детета примио као нешто неочекивано? Да те је након
што си сазнао за рођење сина неко упитао шта се то родило, како би
му ти одговорио? Одговорио би да се родио човек или пак нешто
друго? А к о се родио човек, онда је свакако смртан. И шта је ту не-
обично ако смртник умре? Зар не видиш да сунце излази и залази?
Зар не видиш да месец расте, а потом се смањује. Зар не видиш да
земљу покрива зеленило, а затим се суши? Шта је од онога што нас
окружује постојано? Шта је по својој природи постојано и неизме-
њиво? Подигни поглед ка небу, погледај земљу: н е б о и з е м љ а ћ е п р о ћ и ;
с у н ц е ћ е се п о м р а ч и т и , м есеи. с в о ју с в е т л о с т и з г у б и т и и з в е з д е с
неба п а ст и(М т. 24,35,29). Шта је чудно у томе ако и ми, који смо део
света, искусимо оно што је својствено свету?
П огледај ово, и када дође твој ред, поднеси, склопи очи, не
бестрасно и безосећајно (јер каква је награда за неосећајност?), већ
са великим трудом и са безбројним патњама. У крајњој линији,
поднеси као храбри подвижник - који снагу и одважност не показује
само тако што побеђује противнике, него и тако што са чврстином
трпи њихове ударце; и као мудри кормилар који се због искуства у
морепловству ничим не да збунити - чувајући своју душу у правом
полож ају, тако да ни једна непогода не може да је потопи или савлада.
Губитак најљубљенијег сина, или вољене жене, или било кога
од оних који су драги нашем срцу и за које смо јако везани, није

304
страшан за онога ко је далековид и кога у животу води здрав разум,
уместо да се креће по навици. Јер удаљавање од навика је несносно
чак и за бесловесне. Једном сам видео како во тугује над јаслама због
смрти другог вола са којим је пасао и ишао у једном јарму. Могуће је
видети и друге животиње како се чврсто држе својих навика. Но, тебе
нису тако учили и ниси тако васпитан. Напротив, иако нема ничег
неумесног у томе да се дугим познанством и старом навиком успо-
ставља пријатељство, потпуно је неразумно плакати због раздвајања
услед тога што смо много времена провели заједно.
Например, твоја сунруга више није с тобом, она, која ти је пру-
жала свако задовољство у животу, која те је чинила душевно спо-
којним, која ти је приређивала радости, иомагала умножавању твога
имања, у невољама одвраћала од тебе већи део брига - онате је дакле
оставила, покошена изненадном смрћу. Н е гневи се у страдању, не
говори да је то некаква случајна несрећа и да нема Онога ко би брижно
\прављао светом. Не помишљај на неког злог творца, не измишљај
сам за себе, услед тешког бола, зла учења и не излази изван граница
лобожности. Јер ако сте џ в о је у потпуности постали је д н о т е л о (Еф.
5.52). онда је разумљиво што са болом примашрасецање и раздвајање
гога савеза; али заиста нема користи од тога што ћеш ради овога
лзмишљати или говорити нешто бесмислено.
Помисли на то, да Бог, Који нас је створио и који нам је удахнуо
живот даје нарочит пут у овоме животу свакој души и да је свакоме
лоетавио границе до којих ће ићи. П о неизрецивим законима Своје
лремудрости и правде једноме је дао да дуже пребива у друштву тела,
гок је другоме заповедио да се брже ослободи окова. Као што од оних
кош су бачени у тамницу неки буду оковани у најтеже ланце, док други
'■рзо бивају ослобођени страдања, тако је и са душама - једна се дуже
г друга краће задржава у овом животу, у мери која свакој од њих
: дговара, онако како је за свакога од нас премудро, дубоко и не-
гхватљиво за људски ум предвидео Онај Који нас је створио. Зар не
-л.јеш шта каже Давид? И з в е д и и з т а м н и и е д у ш у м о ју (Пс. 142,7).
Зар ниси чуо за светога чија је душа отпуштена? Јер шта је рекао
Симеон када је у наручју држао нашег Господа? Коју је реч изговорио?
Зар није ово: са д о т п у ш т а ш у м и р у с л у г у С в о Г а В л а д и к о (Ј1к.2,29)?
За онога који напредује ка горњем животу пребивање у телу теже је
: д сваке казне и сваке тамнице.
Стога не захтевај да се Божији планови о људским душама при-
лагођавају твојој жељи. Напротив, за оне који су се у животу здру-
жили, а потом су растављени смрћу, сматрај да су као путници који
иду једним путем и који су услед дугог пребивања један с другим
лостали сједињени навиком. Такви путници, када прођу заједнички
лут и када виде да се он сада раздваја и да се зато морају растати, не
злнемарују пут који им предстоји због навике на другога, него, се-
?.ајући се разлога који их је подстакао на пут, полазе свако ка свом
сопственом циљу. Као што је циљ њиховог пута био различит а ме-
? \собно зближавање се догодило услед навике један на другога током
лута, тако је и код оних који су сједињени браком, или каквим другим

305
 општежићем - сваком од њих, без сумње, предстојао је сопствени крај
живота, који је напослетку и раздвојио оне што су претходно били
сједињени у заједницу.
Стога захвалној души није својствено да приликом раздвајања
губи истрајност, него треба да благодари Ономе Који ју је сјединио у
пређашњи савез. И зашто сада тугујеш, а у време кад си још имао
жену, или друга, или дете, или кога другог, ниси био захвалан Ономе
Који ти је даровао та блага која си имао, него си гунђао како ти
недостају и друга. А к о си живео само са женом, жалио си се што
немаш децу коју си хтео; а ако си имао и децу, жалио си се што се
ниси обогатио и што си видео своје непријатеље како уживају у бо-
гатству. Гледај да ми сами не учинимо то да губитак вољених људи
постане неопходан за нас, пошто остајемо безосећајни за садашње и
везујемо се за прошло. Јер ако не благодаримо за добра која нам даје
Бог, онда одузимање тих добара постаје неопходно да бисмо се осве-
стили. Као што очи не виде оно што је одвећ близу, него им је
потребно одговарајуће растојање, тако и неблагодарна душа обично
тек онда када буде лишена добара почиње да осећа пређашњу милост.
И мада не знају ни за какву благодарност Ономе Који им је дао дарове
све док се њима користе, када их изгубе, тугују за оним што је било.
Насупрот томе, нико од нас, без обзира на околности живота,
није ослобођен обавезе да буде благодаран, ако само хоће са захвал-
ношћу да размотри сваку од тих околности. Јер из живота свакога од
нас увидећеш да он у себи крије и много чега угодног, ако се наравно
ирихватиш труда да размотриш наш положај, и тако ћеш, кроз упо-
ређење са горим, измерити колико вреди благо које имамо у рукама.
Ти си слуга? Постоји и нижи од тебе. Благодари што имаш ту пред-
ност, макар и пред само једним човеком, да ниси осућен на то да ок-
рећеш жрвњеве и што те не бију. А ли и такав нема разлога да не
буде благодаран, јер још увек на ногама нема окове и што није у кла-
дама. Затвореникује и самживот довољан подстицај за благодарност:
он види сунце, дише ваздух, захвалан је и за то. Неправедно те каж-
њавају? Весели се због наде у будуће. Осуђен си праведно? И у том
случају благодари што казну ради преступа подносиш овде и нећеш
бити сачуван за вечне муке због греха. Онај ко је тако захвалан, моћи
ће да узноси Добротвору велика благодарења за све што има, без
обзира на услове у којима живи или занимање.
А ли многи сада падају у порок злоћудних људи, не поштујући
оно што имају и желећи оно што немају. Јер, не узимајући у обзир
оне који су испод њих, не показују благодарност Богу за то што имају,
него ндпротив, поредећи се са онима који су изнад њих, сматрају да
им нешто недостаје и да су лишени нечега што други имају, те тугују
и негодују као да су остали без онога што им припада. Роб негодује
што није слободан; онај ко је васпитан у слободи - што није високог
порекла и знатног рода, што не може да наброји седам колена својих
предака који су се дичили мноштвом коња или трошили богатство на
мегдаие. Онај пак ко је угледног рода жали се што није још богатији;
богати пате и тугују што не управљају градовима и народима; вој-

306
5 ~>де - што не царују; цар - што не влада васељеном, него још постоје
_-:ароди који нису пришли под његово жезло. Из свега тога излази
:акључак да нико не благодари Доброчинитељу.
Треба да одложимо бригу због онога што немамо и да се научимо
да благодаримо за оно што имамо. У тегобним животним околностима
гецимо мудром Лекару: д о б р о м и је т т о ст р а д а м , д а се н а у ч и м н а -
ге д б а м а Т в о ји м (Пс. 119,71); рецимо: с т р а д а њ а с а д а ш њ с г в р е м е н а
- . : и у н и и и и а п р е м а с л а в и к о ја ћ е на м се о т к р и и ш (Рим. 8,18); рецимо:
клле л и су у т е х е Б о ж и је ? (Јов. 15,11); завапимо Господу: к а ж њ а в а ј
- ј с . Г о с п о д е , а л и с м е р о м , н е у гн е в у С в о м (Јер. 1 0 ,2 4 ). Л к а д н а м с у д и
Г >с п о д , к а р а нас, д а н е б у д е м о о с у ђ е н и са с в е т о м (1. Кор. 11,32).
А када нам живот буде протицао у добру, говоримо речима
Јлвидовим: и и п а ћ у у з в р а т ш п и Г о с п о д у за с в а д о б р а ш т о м и је
■- ц н и о ? (ГЈс. 116,12) Он ме је привео из небића у биће; наградио ме је
:-!\ м ом ; из земље производи храну; дао нам је животиње да нам
,л\же; за нас је киша, за нас је сунце; нама је отворено море ради
тгговине. А изобиље метала, посвуда припремљене угодности... П о
'-огатој милости Добротвора сва твар нам доноси дарове!
И треба ли онда говорити о ономе што је мање важно? За нас,
г т је - са људима! Л огос постаде 1пело и настани се међу нама (Јн.
. '.4). Неблагодарним је дошао Благочини; заробљенима је дошао
>;лободилац; онима који седе у тами дошло је Сунце правде; на крст
- Бестрасни, смрти - Живот; аду - Светлост; за пале - васкрсење,
;гљење дарова, обећање венаца и све остало што је тешко и набројати
- што је описано пророчком речју: и и п а ћ у у з в р а т ш т и Г о с п о д у за
. д о б р а и и п о м и је у ч и н и о ? Јер и ту није речено шта је то Вели-
ч гдароватељ дао, већ само: с в а д о б р а и и п о м и је у ч и н и о - у з в р а и ш о
црквенословенски: о все.х, нже воздаде ми - за сва добра која ми је
. -вратшо), као да тобож е не показује Он први милост, него да
-:аграђује оне који су показали милост, пошто благодарност благо-
;арних убраја у доброчинство према Себи Самом. Он ти даје имање,
и Сам тражи од тебе милостињу рукама сиромаха; иако Своје узима,
илдк ти приноси потпуну благодарност, као за твоје сопствено. Стога,
:,ипа ћу узврапичпи Господу за сва добра иипо ми је учинио?
Не могу да се одвојим од ових речи пророка, који се дивно пита
е. објављује своју ништавност, јер нема ничег чиме би узвратио. После
гако великих и славних доброчинстава, мада и она прелазе сваку меру,
Г оспод нам обећава још већа напослетку: рајску утеху, славу Царства,
гавноанђелске почасти и познање Бога у коме и јесте највеће благо
з.1 оне који се тога удостоје, благо какво жели свака разумна природа,
каквога бисмо и ми - о када би могли! - ж елели да се удостојимо,
шистивши се од плотских страсти.
" Како ћемо - рећи ће - показати своје заједништво и љубав према
хтижњима, то прво и најсавршеније добро, јер је п у н о ћ а з а к о н а (Рим.
15.10), када, долазећи код некога кога су задесиле велике несреће,
уместо да плачемо и да ридамо с њим, почнемо да захваљујемо за оно
■
јјто се догодило? Подносити сопствено страдање са благодарношћу
- то је доказ трпљења и чврстине; али благодарити Б огу за туђе

307
 несреће, значи радовати се због зла и жалостити оне који пате; уз то,
и А постол нам је заповедио да плачемо са онима који плачу (Рим
12,15)."
Шта да кажем на ово? Или опет треба да вас подсећам на Гос-
подње речи о томе за шта нам је заповеђено да се радујемо а за шта
да плачемо? Речено је: р а д у јт е се и в е с е л и т е се, је р ј е в е л и к а п л а т а
в а ш а н а н е б е с и м а (Мт. 5,12). И још: к ћ е р и је р у с а л и м с к е , н е п л а ч и т е
за м н о м , н е г о п л а ч ш п е за с о б о м и за д е и о м с в о јо м (Лк. 23,28). След-
ствено томе реч Божија нам заповеда да скачемо и да се веселимо са
праведнима, а да плачемо и тугујемо са онима који проливају сузе
покајања, или оилакују оне који безбрижно живе јер не знају за своју
пропаст.
Но, ако неко оплакује смрт људи и саосећа са онима који плачу
то још не значи да испуњава заповести. Не хвалим оног лекара који
не помаже болеснима него се и сам зарази њиховим болестима; не
хвалим кормилара који не управља бродом, не супротставља се
ветровима, не избегава таласе, не храбри нлашљиве, него и сам страда
од морске болести и и губи самопоуздање заједно са онима који не
познају море. Такав је и онај који када долази онима што плачу, уместо
да им пружа корист својом речју, прима на себе нискост туђих страсти.
Сагласно је са разумом туговати због несрећа људи који плачу; јер на
тај ћеш се начин зближити са онима који страдају, не показујући ни
весеље због несреће, ни равнодушност према туђим јадима. А л и не-
прилично је упуштати се у иретеривања заједно са њима: нарицати,
ридати, или на било који начин их подржавати и такмичити се са онима
који су помрачени страшћу, на пример, заједно са њима се затварати,
одевати црнину, падати на земљу, не везивати косу; јер тако се несрећа
може само увећати а не олакшати. Зар не видиш да помаде и завоји
који се стављају на ране и упаљена места само увећавају бол, док
нежни додир руке умањује тај осећај? Зато и ти не отежавај страдање
својим присуством и не падај заједно са палим. Онај ко подиже човека
који лежи свакако треба да се налази изнад њега; а ко исто тако падне,
тај и сам има потребу за тим да га други подигне.
Но, као што треба саосећати због онога што се догодило и ћутке
туговати са невољнима, када се душевно састрадавање изражава
замишљеним изразом лица и озбиљношћу која улива поштовање, исто
тако, у разговорима не треба одмах приступати прекорима, као да
осуђујемо и нападамо онога што лежи, пошто људи чија је душа
оптерећена патњом не само да прекоре тешко подносе, него лош е
прихватају чак и речи које су изговорене потпуно смирено - оне им
нису толико убедљиве да би их могле утешити. А када невољнику
допустпмо да излије своје пусте и некорисне вапаје и жалопојке, када
зло ослаби и донекле пресахне, тада се већ пажљиво можеш дотаћи и
саветовања. Они који обучавају младе коње, када је коњ упоран, не
стежу одмах његову узду и не заустављају га - јер ће он у том случају
да се навикне на ритање и на збацивање јахача - него му испрва по-
пуштају и сами се предају његовој силовитости; а када виде да је коњ
истрошио ватреност у својој сопственој жестини и напорима, тада,
укроћеног, узму га у своје руке и уз помоћ вештине учине га послу-

308
_ним. Нека тако буде - по речи Соломоновој, да је б о љ е и ћ и у к у ћ у
: је ж а л о с т , н е г о и ћ н у к у ћ у Где је Г о з б а ( Проп. 7,2) - ако неко вешто
смирено користи дар речи, и ако има намеру да ономе који страда
тоенесе своје сопствено здравље, а не да се зарази туђом жалошћу
чдо упалом очију.
Плачи, дакле, са онима који плачу.
Кад видиш брата тужног у покајању због греха: плачи с њим и
:ажаљевај га. Тако ћеш можда туђим недостатком исправити свој
:опствени: јер ко је због греха свог ближњег источио горке сузе, тај
е исцелио себе од тога ради чега је оплакивао брата. Такав је био
:нлј који је рекао: плуГа м е о б у з и м а з б о Г Г р е ш н и к а к о ји о с ш а в љ а ју
ш к о н Т в о ј (Пс. 119,53). Проливај сузезбог греха: грех је болест, грех
с смрт бесмртне душе; грех заслужује плач и неућутно ридање. Због
љега све сузе треба да се пролију и да не престају јецаји који исходе
лз дгбине срца. Плакао је Павле због непријатеља крста Христовог
Фил. 3,18); плакао је Јеремија за пропалим људима. Када му је по-
нестало природних суза, молио је за и з в о р су за (Јер.9,1). П л а н е м -
слже он - и д а њ у и н о ћ у , з б о Г љ у д и м о ји х и з Г у б љ е н и х . Такве сузе и
тлкав плач хвали реч, а не препуштање свакој жалости и спремност
: а се плаче у свакој прилици.
Видео сам још неке сластољупце, који су се, услед неизмерне
љ\бави према уживањима, под изговором туге предавали вину и
глпанству и покушавали да своју неуздржаност оправдају речима
Соломона, који вели: дајГпе ви н а о н и м а к о ји т у Г у ју (Пр.С. 31,6). А ли
:ве речи не дозвољавају напијање оним што је дато као потпора
љгдском животу. А да и не говорим о тајинственом смислу ове изреке,
г.о коме се под вином подразумева умно весеље; и по првом значењу
које се из изреке види, у њој је приметно старање о томе да неутешни
и они који горко плачу, који су се одвећ предали плачу, не занемаре
чрану, него да, као што се хлебом крепи срце тужних, вином пот-
гомажу клонулу снагу. А винопије и пијанци не задовољавају тугу,
:-:его мењају једно зло за друго и пошто постану налик на некакве
злонамерне посреднике, једне душевне болести замењују другима.
Подражавајући оне који изједначују тежину тегова на тасовима ваге,
овакви људи ублажавају тугу у оној мери у којој се препусте сла-
стољубљу. Уосталом, ја мислим да вино треба да пружа помоћ при-
роди, али не може се дозволити опијање вином све дотле док се разум
не помрачи; јер туга се не исцрпљује заједно с вином, а у души се
цвљ а ново зло - пијанство. А к о је разум лекар туге, онда је пијанство
крајње зло, будући да оно спречава излечење душе.
Сабери у уму све по реду што сам рекао, па ћеш наћи и да је
апостолска одредба могућа, и да је корисна. Разумећеш како да се,
следујући здравом разуму, увек радујеш, како да се непрекидно мо-
лиш, како да за све благодариш, на који начин да тешиш жалосне, да
би у свему био савршен и приправан, уз помоћ Духа Светог и уз оби-
тавање у теби благодати Господа нашег Исуса Христа, Коме нека је
слава и власт у векове векова! Амин.

Превод: Младен Станковић

309
 Свеши Јован Злашоусш

Похвала свешој великомученици

Дросиди, и о сећању на смрт . *

Најтрудољубивији међу пастирима, када у време дуге зиме виде

сунчев зрак и топлији дан, изводе овце из јасала и одводе их на уоби-
чајене пашњаке, Подражавајући њих, и наш добри пастир извео је
ово свештено стадо и духовну паству Христову на ове духовне паш-
њаке светих. Иако овце једу и кад су у јаслама, за њих је ипак корисније
ако изађу из ограде у поље, и оборивши главе, у сласт зубима кидају
траву, дишући чист ваздух, гледајући бистре и блиставе сунчеве зраке,
поскакујући око језера, извора и река; извесно задовољство доноси
им и сама земља, посвуда украшена цветовима. Не само за њих, него
и за нас то је велика корист: јер, иако је и унутра пред нама била
трпеза пуна духовне хране, излазак к овим светима пружа нам нека
духовна задовољства - и корист која није ништа мања од тих задо-
вољстава - не зато што дишемо чист ваздух, него зато што гледамо
на узвишена дела тих одважних људи; ми не стојимо одушевљени пред
бујним рекама, него пред рекама благодатних дарова; не обарамо гла-
ву да бисмо зубима чупали траву, него причамо о добродетељима му-
ченика; не гледамо земљу украшену цветовима, него тела иреиспу-
њена духовним даровима. И мада сви мученички храмови пружају
велику корист онима који се ту сабирају, овај пружа и више: тек што
неко крочи у његово трем, истога часа му са свих страна пада у очи
мноштво гробова и, где год да погледа, свуда види гробнице и спо-
менике и раке оних који су отишли. А ово посматрање гробова доста
нам помаже у подвожништву (философији). Услед тог посматрања,
душа, ако није оптерећена бригама, брзо се усредсређује, а ако је
ревносна и ако бди, постаје још ревноснија. Онај ко тугује због свога
сиромаштва од тог призора истога часа добија утеху, док онај ко се
хвали богатством стиче смирење и постаје скрушен. П о глед на
гробницу подстиче свакога ко гледа, и невољно, на размишљање о
сопственом крају, и уверава га да ништа од садашњег, ни тужно ни
пријатно, не треба да сматра за поуздано; а ко је убеђен у то, тај се не
лови лако у мрежу греха. Стога један премудри и даје савет:у с в а к о м
д е л у с е ћ а ј се к р а ја с в о г а , и н и к а д а н е ћ е ш с а г р е ш и т и (Сир. 7,39). А
други сагласно њему пружа овакав савет: п р и п р е м а јз а к р а јд е л а с в о ја

* Ова беседа изгопорена је у једном селу близу Антиохије, где је епископ

Флавијан сабрао народ искористивши леп и ведар дан. Успомена на свету Дросиду
празнована је вероватно 14. Дсцембра, док се данас празнује 22. марта.

310
> п р и П р е м и с е з а п у т (Пр.С. 24,27) - говорећи не о материјалном путу,
него о одласку одавде. А к о истрајно и свакога дана будемо гледали
на неизвесност краја, нећемо лако пасти у грехе: ни радости живота
неће бити у стању да нас погорде, ни невоље да нас оборе и узнемире,
ер је неизвестан крај и једних и других. Често онај који је данас жив
не дочека ни вече. Онима који време проводе у граду није лако да о
томе размишљају и да се подвизавају; а онима који су изашли изван
његових зидина, који су дошли на ове гробнице и видели мноштво
ених који су отишли, нужно, вољно или невољно, пред овим призором
долазе такве мисли; добивши их, постају узвишенији и ослобађају се
: д везаности за овосветске предмете. И не само да ћемо добити такве
мисли, него ћемо имати довољно подстицаја да похитамо и да се при-
лремимо за нашу вечну отаџбину, да учинимо све што од нас зависи
ради одласка тамо, схвативши да ако било шта наше оставимо овде,
то што је остављено нанеће нам штету. Као што путник на дугом
с\ту. који жури у своју отаџбину, неизоставно троши и губи све што
остави у гостионици, управо тако и ми, одлазећи одавде, губимо све
оно наше што овде оставимо. Зато је неопходно да једно тамо
отправимо са собом, а друго пре себе. Овај живот јесте пут, и у њему
нема ничег постојаног - ми пролазимо и мимо невоља које он доноси,
и мимо радости. Стога управо ја овај крај и волим више од свих других,
ер сам се, долазећи овде не само када су сабори, него често и сам,
гтално сећао тих речи, док моје очи тихо, у великом безмолвију,
гледају гробнице и преносе моју душу ка онима који су отишли и
њиховом тамошњем положају.
2. Стога се ја и дивим овом одважном оцу (тј. епископу Флавијану,
прим.прев) што је нас је, искористивши миран дан, извео овде, под
предводништвом и руководством блаж ене Дросиде чију памјат
савршавамо. Заиста, од овог места, осим горе поменуте, можемо да
добијемо још и једну другу, већу корист. Када, прошавши поред
осталих гробница, дођемо до гробова мученика, онда наш ум постаје
чзвишенији, душа делатнија, усрдност силнија, вера ватренија.
Тако, када размишљамо о труду, подвизима, наградама, даровима
и венцима ових светих, налазимо још један јачи подстрек за смире-
номудрије. А к о би неко савршио и велика дела, поредећи своју до-
бродетељ са њиховим подвизима сматраће да није учинио ништа ве-
лико; а онај ко није учинио ништа велико и добро неће очајавати због
свога спасења, јер ће у њиховој храбрости добити подстицај да се
прихвати стицања добродетељи и да у себи поразмисли о томе да ће
се и њему самом можда једном догодити да, ако га Божије човеко-
љ убљ е удостоји, учини такве узлете, да ОЈџедном узиђе на небо и
удостоји се те највеће смелости. Размишљајући о једном и о другом,
много важнијем, они могу да оду одавде. Смрт мученика је подстицај
за верне, смелост Цркве, утврђење хришћанства, разрушење смрти,
доказ васкрсења, ругање демонима, осуда ђавола, учење подвижни-
штва, наговор да се презру садашња блага и пут стремљења к будућим,
утеха у невољама које нас задесе, нобуда за трпљење, руковођење
према храбрости, корен, извор и мати свих добара; ако хоћете, дока-

311
 заћемо сваки од ових израза, и рећи како смрт мученика бива под-
стицај за верне, смелост Цркве, доказ васкрсења, и све остало што
сам сада рекао. Дакле, када код нас дође до спорова са незнабошцима
и битке о догматима, и када они почну да клевећу нашу веру, онда
ћемо им уз остало представити и то, тј. смрт мученика, и рећи: ко их
је убедио да презру овај живот? А к о је Христос умро и није васкрсао,
ко је онда савршио та надприродна дела? Људска сила не може током
толико дугог времена убеђивати тако много хиљада не само мужева,
него и жена и безбрачних и мале деце, да би презирали овај живот и
смело ишли на дивље звери, смејали се пред огњем, пренебрегавали
свакојаке казне и муке и стремили ка будућем животу, стога (про-
тивницима) неће више требати наши аргументи, него ће питати сами
себе и добити довољан доказ за речено. Од оног времена када је дошао
Христос, било је неверних царева, било је и верних, али су неверни
већим делом бацали хришћане у провалије, у пећи, у бездане, у мора,
предавали су их бесу дивљих звери и свакојаким казнама и мучењима,
чупајући на сваки начин веру из њихових душа, но ипак ништа нису
постигли, него су отишли посрамљени, док је вера хришћана, мада су
били злостављани на све начине, још више расла. А од побожних
царева никада се ни један није одлучивао на то да некога од неве-
рујућих казни или мучи, присиљавајући га да одустане од заблуде; јер
заблуда ионако сама од себе пролази и ишчезава како би се ти уверио
и у снагу истине и у слабост лажи, када ова последња сама од себе и
без икакве присиле ишчезава, а прва и кроз препреке узраста и подиже
се до неисказане висине: узрок је тај што у душама мученика живи и
дела Христос. Дакле, када кажу да Он није васкрсао, ми их питамо: а
ко је онда савршио та дела? Мртви, кажи ми! Но колико год било
мртвих, ни један то није учинио. Зар је Он био чаробњак и заклињач?
Б ило је много и чаробњака, и заклињача, и превараната, и сви су они
ућутали и нигде их нема, а са њиховим животом угасила су се и дела
њихових магија. А Христова дела узрастају сваки дан, сасвим при-
родно, јер та су дела савршавана не магијом, него божанском силом,
због чега и јесу неразрушива. Н о бољ е да као доказ силе наведем не
само то што она узрастају, него и то што (узрастају) ка добру и ка
спасењу нашег живота. П осле Њ еговог доласка житељи земље су од
звери постали људи, или, тачније, сви они који истински слушају Њега,
од људи су постали анђели. А л и - кажу - мученици су били заведени и
обманути, те су стога презрели овај живот. Затим, први нису раз-
.уверили друге, други - треће, него што су гоњења дуже трајала, то је
више узрастао и овај подвиг и нико током тако дугог времена није
схватио заблуду. Н о где је у томе смисао?
А к о су они били обманути, зашто се онда демони боје њихових
костију? Зашто беже од гробница? Демони не поступају тако зато
што се боје мртвих. Ево, хиљаде мртвих по свој земљи, па ипак демони
бораве поред њих, и многи демонизовани/опседнути могу се видети
како живе у пустињама и гробницама; а од места на којима су по-
гребене кости мученика беже као од каквог огња и неиздрживог му-
чења, објављујући громким гласом унутарњу силу која их бичује.

312
 3. Овим се доказује да смрт мученика јесте разоткривање немоћи
земона; а да она служи и као окривљење демона за безосећајност
види се из следећег. А к о мученици, будући потчињени телу и при-
родним потеребама, окружени многобројним невољама и страдањима,
проводећи пролазни живот и пребивајући на земљи, показују да из
љубави према Богу Који их је створио презиру овај живот, какво ће
онда оправдање имати демони и како ће добити опроштај кад су, иако
елободни од тела и од свих тих невоља и страдања, горди и незахвални
Добротвору? Никакво и никада, јер добродетељ мученика са великом
:нагом осуђује њихову злобу. Не осуђују само људи људе, они рев-
носнији оне безбрижније, него њихова ревност осуђује и саме демоне.
То је изразио и Павле када је рекао: н е з н а т е л и д а ћ е м о а н ђ е л и м а
:у д и т и , а к а м о л и у с т в а р и м а о в о г а с в е т а , мислећи на анђеле ђавола,
одступнике (1. Кор. 6,3). Но како ћемо - кажеш - њима судити? У
:ваком случају, не - седећи и тражећи одговор од њих, него осуђујући
нашом ревношћу њихову лакомисленост. Управо то је он изразио када
е рекао: н е з н а т е л и д а ћ е т е в и с у д и п ш с в е т у (1. Кор. 6,20); није
оекао: пред вама (ће се судити), него: кроз вас (ће се судити). Исто
глко, када (Христос) каже: љ у д и Н и н е в љ а н и ћ е у с т а т и на су д у са
-и гр а ш т а јем о в и м и о с у д и ћ е га (Лк. 11,32), то не значи да ће ниневљани
захтевати одговор од неверних јудејаца, већ да ће њихова вера осудити
неверовање ових. Многима мученици могу да буду корисни и за до-
гродетељи и презирање садашњих добара. Када видиш шта су то они
лрезирали читав живот, тада, макар био најбезосећајнији и најлењи
?д свих, добићеш узвишене мисли, раскош ће ти бити смешна, пре-
зираћеш новац, и пожелећеш тамошњи живот; будеш ли болестан, у
страдањима мученика добићеш највећи подстицај за трпљење; будеш
ли притиснут сиромаштвом, или каквим било другим најтежим злом,
ти ћеш, гледајући на тежину њихових мука добити утеху у свим не-
вољама које те задесе. Стога ја нарочито волим дане када се празнују
успомене на мученике, волим их и поздрављам све, али нарочито оне
када се срећу жене подвижнице. Што је слабији сасуд то је већа бла-
годат, то је блиставији трофеј, то је славнија победа, не због немоћи
природе подвижника, него и зато што је непријатељ сада сам уловљен
оним чиме је однео победу. Преко цјеве ђаво је некада усмртио Адама;
кроз Дјеву је је потом Христос поразио ђавола; онај мач који је он
изоштрио против нас одсекао је главу аждаји, слично као што се
догодило и за време Давида. Као што је тада тај праведник одсекао
главу Голијату помоћу његовог сопственог мача, тако је и сада: женом
;е ђаво победио, женом је и побеђен. Она је раније била његово ору-
жије, а сада је постала оружије којим је убијен - непобедиви сасуд.
Прва жена је сагрешила и умрла; она је, погордивши се тада надом
на празно обећање, погазила законе Божије, док је ова и садашњи
живот презрела како се не би одрекла вере у Добротвора. Какво
оправдање после тога могу да имају размажени мушкарци, шта могу
да траже, када жене поступају тако мужевно, када тако смело ступају
на подвиге благочешћа? Заиста, ни пол, ни узраст, нити ишта друго
може да се испречи онда када постоји усрдност, ревност и пламена

313
 вера. Овим ћемо и ми задобити благодат Божију, као што је то било
и са блаженом (Дросидом). Њ ен отело било је слабо, пол беспомоћан,
узраст непотиун, али благодат која се спустила на њу покрила је немоћ
свега тога, јер је она имала одважну ревност, нелицемерну веру, и
душу спремну на страдања.
4. Нема ништа силније од онога ко са великом ревношћу држи
укорењен у себи страх Божији; јер, ако би му претио огањ, или железо,
или звер, или било шта друго, он са великом лакоћом све презире,
као и ова блажена Дросида. Када је тиранин запалио ломачу - а он
блажену није бацио у провалију, нити јој је одсекао главу, да јој крат-
котрајност мучења не би олакшала подвиг, него је ж елео да запре-
пасти њен ум и савлада њену непокорену душу изгледом ломаче, зато
ју је ставио усред ње - када се пећ разгорела и пламен подигао врло
високо, тада се блажена мученица, гледајући то, и сама распламсала
ревношћу и прокључала у огњу љубави Христове, сетивши се три
отрока и помисливши да и она учествује у њиховим подвизима и себи
на главу ставља венце једнаке њиховима. Као што они који су изван
себе не виде ништа онакво какво оно заправо јесте, па би се тако и да
виде оштар мач главом бацили право на њега, и да виде ломачу, или
провалију, или бездан, или море, или било шта друго, без страха би
се у то бацили, тако исто и она, будући изван себе, али на други начин,
достојан поштова 1,)а вишс од сваке трезвености, и погрузивши се у
љубав Христову, није видела ништа од видљивих ствари, него, пре-
селивши се на небо и тамо преместивши душу, смејала се над свим
мукама и огањ је сматрала росом, а не огњем. Зато ја ту ломачу на-
зивам најчистијим извором воде, и неком дивном бојаром, и топио-
ницом. Заиста, душа ове блажене је кроз ту ломачу, као злато у
топионици, постајала чистијом. Њ ено тело се топило, кости сушиле,
жиле гореле, а телесни сок текао је на све стране; но вера душе
постајала је још тврђа и светлија. Непријатељи, гледајући то, мислили
су да је пропала, но она се још више очишћавала; и као што незналица
који види злато како се растапа, тече и меша се с пепелом, сматра да
је оно пропало и покварено, али уметник и човек искусан у томе зна
да на тај начин оно постаје још чистије, и после претапања извлачи
га и узима као сасвим светло, исто је било и са њом - неверујући, видећи
њено тело како се топи и распада, мислили су да она постаје пепео и
прах, док су верни врло добро знали да она растапајући се одбацује
сваку нечистоћу и да усходи још светлија, пошто је добила бесмртност.
Пре васкрсења, још на самој ломачи, она је однела велику победу над
непријатељским силама, јер их је њено тело, разарано огњем, пуц-
кетајући, надмоћно натерало у бег. И као што храбри војник, обучен
у бронзано оружије, већ и самим звекетом оружија плаши страшљи-
вије противнике, управо тако је и блажена Дросида пуцкетањем своје
коже терала у бекство ове силе, и не само на тај начин, него и на
други, који није мањп од тога. Тек што се попела на ломачу, дим који
се подигао у висину и раширио по ваздуху сузбио је демоне који су
летели по ваздуху, прогнао ђавола, очистио природу самог ваздуха.
Након што је ваздух био оскврњен димом идола, подигао се други

314
дим, који је очистио њихову нечистоћу. И поређење са извором може
да буде придодато ломачи. Као да је на извору скинула одећу и умивала
се у њему, тако је она у овом пламену свукла своје тело лакше од
било какве одеће и, осветивши душу, похитала Женику у пратњи
свећеносаца. А к о су анђели однели ранама покривеног Лазара у на-
ручје Авраамово, тим пре су као телохранитељи пратили њу, узевши
је из пламена, као из каквог свештеног уточишта и брачне одаје, и
одвели Женику. А зашто сам ломачу назвао и бојаром? Зато што је
она, поставши, као у каквој бојари, царски пурпурни плашт, пошла
ка вишњем Цару и са великом смелошћу ушла на небеске сводове,
док јој је Сам Христос невидиво руком придржавао свету главу му-
ченице и крстио је огњем као водом. О, чудесне ломаче! Какво је
благо имала она - тај прах и пепео драгоценији од сваког злата,
миомириснији од сваког аромата, драгоценији од сваког драгог ка-
мена! Заправо, оно што богатство и злато не могу да учине, могу -
остаци мученика. Злато никада ни болести није исцељивало, ни смрт
одгонило, а кости мученика чиниле су и једно и друго, једно у време
наших предака, друго данас. Т о не знамо само ми, то су и пре доласка
Христовог праведници умели сасви тачно да схвате. Тако, када су
сви излазили из Египта, и када су једни понели злато, други сребро,
Мојсије је уместо било каквог богатства узео и понео са собом кости
Јосифове, односећи у њима кући највећу ризницу испуњену без-
бројним благом.
5. Но, можда ће неко питати: због чега их је он носио из Египта
у Палестину? Ово је нарочито потребно истражити у дан сећања на
мученике. Многи су, старајући се веома о своме погребу, завештали
рођацима да их, ако им се догоди да скончају у другом месту, пренесу
и сахране код куће; затим, када их ми ради тога прекоревамо због
малодушности, они се позивају на ову повест, и када смо говорили да
нема никакве разлике између тога да ли је неко код куће или у туђој
земљи погребен, они су говорили: ако нема никакве разлике што је
онда Мојсије узео Јосифове кости и понео их из Египта у Палестину?
А ја ћу рећи и више од тога, да не само да их је Мојсије узео, него да
је то Јосиф на самрти завештао. А то је сигурно још важније. З а и с т а
ће в а с п о х о д и т ш Б о г - рекао је - а в и о н д а од н е си и 1 е к о с т и м о је о д а в д е
(Пост. 50,25). З бог чега је овај завештао, а онај послушао? Ваља
истражити то што је речено. Шта ти говориш? Патријарх, који је
презирао овај живот и све што је светско занемаривао, кога овај свет
није био достојан, странац и дошљак, који је непрестано мислио о
небеском, гледајући на горњи Јерусалим, који је по страху Божијем
за цео живот изгубио и отаџбину и слободу, који је живео у тамници
и избегао да буде увучен у тамошње сплетке, зар он дакле сада, када
се спрема да умре, постаје такав ситничар да се брине о преношењу
својих костију и заповеда да се изнесу његови остаци? К о може да
каже тако нешто? Каква је корист умрломе од преношења његових
костију? Зашто је то завештао? Сигурно не зато што се бринуо за
своје кости, него, може се рећи, зато што се плашио безбожности
Египћана. Јер он је учинио многа велика дела, био је њихов хранитељ

315
и чувар, спасао их је глади, оно што никоме није било познато он је
први и једини открио и свима објавио, и, протумачивши виђења, не
само да је предсказао глад, него је пружио и добар лек против ње,
тако што је напунио египатске житнице, те нико није осетио да је
наступила глад - зато је, да га не би због многих добрих дела по смрти
прогласили за бога, јер ти варвари лако од људи праве богове,
ускраћујући било какав повод за њихову безбожност, и наредио да
његове кости пренесу у отаџбину. То је један разлог; може се говорити
и о другом, несумњивом, јер се он може доказати из Светог Писма. О
чему се ради? Он је знао, чуо је од оца, а овај је од деде сазнао за речи
које су му дош ле свише, да ће Египћани много година држати у
ропству и тлачити јевреје. И Г о с п о д р е ч е А в р а а м у : з н а ј з а н е л о д а ће
се м е т в о је б и п ш д о ш љ а и и у з е м љ и т у ђ о ј, п а ћ е ј о ј с л у ж и т и , и о н а ћ е
и х м у ч и т и ч е т и р и с т о т и н е г о д и н а (П ост. 15,13). Да они не би,
исцрпљени дуготрајним ропством и не подносећи патње, очајавали
због свог повратка и да не би клонули духом, он је, дајући им највећи
залог наде, предсказао повратак својих костију, како би они имали -
мислећи у себи: да праведник није чврсто и у потпуности био убеђен
да ћемо се вратити, не би тако завештао за своје кости - несумњив
доказ и тврду наду у повратак у отаџбину. А да је то истина и да је
зато он предсказао за своје кости, не старајући се о погребењу, него
предузимајући ме;>е против њиховог безверја, види се из Павлових
речи: в е р о м Ј о с и ф н а с а м р т и н а п о м и њ а ш е о и з л а с к у с и н о в а И з -
р а и љ е в и х , и з а п о в е д и з а к о с т с в о је (Јевр. 11,22). Шта то значи :в е р о м ?
Изгледа следеће: он је предвидео да се после дугог времена мора
догодити да његови потомци неизоставно поново заузму отаџбину.
Да би указао на то, он је предсказао и једно и друго; чудесно је и
дивно било видети како су приликом изласка ношене његове кости.
Сам Јосиф који је јевреје довео у Египат, опет их је предводио и
приликом изласка, снажећи у њима трпљење и наду у будуће. Видећи
пред својим очима његове остатке, сећајући се целе те историје и
размишљајући у себи о томе како је он подносио сплетке своје браће,
како је био бачен у јаму, како се изложио највећој опасности, како је
живео у тамници, и о свему осталом што се с њим догодило, за-
мишљајући потом како је он после свега постао цар и први у Египту,
старатељ и заштитник многих, имали су довољно наде у избављење
од недаћа које су их стално сустизале, учећи од костију праведника
да Бог никада никога од оних који су веровали у Њ ега и очекивали
Њ егову помоћ није оставио.
И заиста, када би се и догодило нешто жалосно и неочекивано
између обећања и њиховог испуњења, то никада не може оне који се
надају да лиши ж ељеног краја, јер ће се неизоставно догодити оно
што је предсказано речима свише и прославиће се они који су стрп-
љ иво ишчекивали све што је предсказао Бог. Зато је Јосиф и
заповедио тако за своје кости.
6. Нећемо се дакле тако много старати о погребењу код куће, и
задрхтаћемо не пред смрћу, него пред грехом. Није смрт родила грех,
него је грех произвео смрт за нас, смрт је постала лекарство за грех.

316
А да се треба бојати не смрти него греха, слушај шта каже пророк:
Ч а сн а је п р е д Г о с п о д о м с м р т п р е п о д о б н и х Њ е г о в и х \ и, на другом
месту: с м р т Г р е ш н и к а је м у ч н а . Видиш ли како они који пазе сами на
себе могу од смрти да добију чак и велику корист, док је безбрижни и
нерадни добијају као казну? Не говорим о овоме тек онако; него сам
и ја као и многи слушао како често говоре о врстама смрти, па се
једних, које у ствари нису срамне, стиде, а друге, које заслужују највећу
осуду, не поричу; ето зато хоћу данас да истражим и тај предмет. Дан
мученика је право време за такво расуђивање. Слушао сам многе како
говоре: тај и тај је умро горе но пас, у туђој земљи, нико од сродника
није био уз њега ни да га преда земљи, тек неколико суседа искупило
се да би га о заједничком трошку опремили и тако је био погребен.
Морамо да исправимо то мишљење како нас не би жалостило. Не
значи то, о човече, да је неко умро горе но пас. Умрети горе но пас
значи умрети у греху, а не окончати живот у туђој земљи. Не говори
ми о ономе кога носе на позлаћеној постељи, у пратњи свег народа,
кога народ прославља, који је обилно прекривен свиленом и златном
одећом; то не значи ништа друго, него износити обилнију трпезу пред
црве. Н е указуј ми на њега, него покажи истог тог човека, који је
сада праћен са таквим почастима, у онај дан, кад Христос седне на
високи престо, када тог човека уведу, позову, када затраже одговор
за оно што је он говорио, што је чинио, што је мислио. Тада га нико
од тог мноштва народа неће заштитити, неће га избавити од казне и
мучења, тада му неће помоћи свечане објаве и славословља, него ће
оити одведен оборене главе, са страхом, са стидом због оптужби за
дела своја, вучен злим силама у бесконачне муке праћене најжешћим
шкргутом зуба, бескорисно ридајући на крају, и мучен неиздрживим
страдањима.
К ако буде тамо, тако ће бити и овде. П о с л е сла в осло в љ а про-
нзношених за новац, или услед некаквог страха, сви ће га - чућеш -
лорицати на улицама, и на тржницама, и код куће, и у крчмама, и код
чзЈСТора. и на путу, и у пољима, и свуда ће свако ко пролази са великим
страхом причати ближ њ ем и говорити какве су га муке снашле, какве
е казне дочекао, каква га сада страдања очекују. И каква му је онда
оила корист од овог живота? Ш та је добио од кори стољ убљ а? О тиш ао
■е. оставио богатство другима, док је сам погребен, и понео је са собом
своје грехе; много је на све стране оних који га оптуж ују, који са-
страдавају са увређенима, иако од њ ега нису дож ивели ништа лош е.
К ао што се, када су у питању добра дела, и они који ништа нису добили
радују са онима који су добили и хвале добротвора, тако и када је реч
о увредама, чак и они који нису претрпели никакво зло састрадавају
са онима који су претрпели и говоре против онога који је увреду нанео.
Зато пророк и каже: с м р т Г р е ш н и к а ј е м у ч н а , како з б о г овдашњих
осуда, тако и зб о г тамош њих казни. Овај дакле умире гор е но пас,
лок с праведником не бива тако, н его ако ж ивот и у пустињи оконча,
ако нема никога да га одене, ако нема никога да га испрати, он одлази
лобијајући достојну погребну одећу - см елост пред Б огом , има ве-
личанствен спровод од анђела који су присутни и воде њ егов у душу,

317
 као што сам то раније показао са Лазаром, и оставља безбројне хва-
литељ е свога живота. А к о би такав оставио децу, сви житељи града
биће њихови чувари и хранитељи, дајући им из наклоности према оцу.
А онај ко је умро у гресима и користољубљу, када оде и остави децу,
оставља их као наследнике непријатељства према њему и оставља
их међу непријатељима. А к о живот оконча без деце, онда у здањима
и другој имовини коју је стекао отимачином и користољубивошћу,
оставља себи бесмртну осуду. Са праведником ствар стоји сасвим
другачије: он и по одласку стиче највећа блага, доноси корист свима
живима кроз успомену на његове добродетељи, чинећи их бољима,
док се порочни и у том погледу кажњава, јер они који посвуда остав-
љају трагове свога користољубља, не само за живота него и по смрти
многима наносе штету. Дакле, знајући то, несрећнима сматрајмо не
оне који умиру у туђини, него оне који умиру у гресима, и просла-
вљајмо не оне који одлазе код куће и на постељи, него оне који одлазе
са добродетељима. И сами ћемо се трудити око добродетељи и из-
бегавати порок, јер прва доноси корист и живима и онима који су
отишли, док последњи наноси штету обема странама, подвргавајући
их срамоти и уводећи у вечне казне. Бог - који је и ову блажену што
нас је данас сабрала удостојио да предузме и саврши подвиг, да победи
и да се увенча - нека и све нас удостоји да, савршивши овај живот
сагласно Његовим наредбама и заповестима, уђемо тога дана у ову
свету обитељ и да се насладимо бесмртним добрима, којих да се сви
удостојимо, благодаћу и човекољубљем Г оспода нашег Исуса Христа,
са Којим нека је слава Оцу, са Светим Духом, у векове. Амин.

превод: Младен Станковић

318
Свеши Јован Злашоусш

Похвална беседа
о с в е т и м м у ч е н и ц а м а , д је в а м а В е р н и к и и П росдок и,

и о м а јц и њ и х о в о ј Д о м н и н и

1. Није прошло још ни двадесет дана од како смо савршавали

сспомену на крст, а ево сада савршавамо успомену на свете мученице.
Видиш ли како се брзо јавио плод смрти Христове? Ради тога Јагњета
с\ ове девојке биле заклане,ради Јагњета су те жртве,радиЖ ртве су
ти приноси. Још није прошло двадесет дана а већ је дрво крста донело
дивне изданке мученика. Такве су последице смрти Христове. Гледај,
дакле, доказ онога што је тада речено и што се данас на делу показало.
Тада сам рекао: ј е р р а з б и в р а т а б р о н з а н а , и д о в р а и т е Г в о з д е н е с л о м и
• Пс. 107, 16); управо то видимо данас. Да Он није разбио врата
бронзана, да су била закључана, жене се не би тако лако усудиле да
\-ђу, да није довратке гвоздене сломио, дјеве не би имале снаге да их
склоне; да Он тамницу није учинио неупотребљивом, мученице не би
\ њу ушле тако смело. Благословен Бог - жена храбро устаје против
смрти; она, која је увела смрт у наш живот; она - древно оруђе ђавола;
то (оруђе) је срушило силу ђаволову; крхки сасуд немоћи постао је
непобедиво оружије; жене смело устају против смрти: ко се не би
задивио? Нека се посраме незнабошци и нека се постиде Јудејци који
не верују у васкрсење Христово. Зашто, кажи ми, тражиш веће
знамење тога васкрсења кад видиш овакву измену околности? Жене
смело устају против смрти, против онога што је раније и за свете
мужеве било страшно и ужасно.
Треба да схватиш пређашњи страх пред њом, како би, видећи
презир који према њој сада постоји, могао да се дивиш Ономе Који је
узрочник те измене - Богу. Спознај њену пређашњу силу, како би,
уверивши се у њену садашњу немоћ, благодарио Христу, К оји ју је
учини сасвим немоћном. Раније, љубљени, није било ничег силнијег
од смрти и ничег слабијег од нас. Видиш ли каква се велика промена
догодила, како Бог силно учини слабим, а слабо силним, показавши
нам и у једном и у другом Своју моћ? Н о да ово што је речено не би
представљало тек израз личног мишљења, навешћу и доказ. Као прво,*

* Беседа је изговорена неких двадесетак дана после беседе о гробљу и крсту,

на дан спомена светих мученица, који је савршаван вероватно средином (око 15-ог)
априла.

319
ако хоћете, показаћемо да су се раније смрти бојали не само грешници
него и свети људи који су имали велику смелост пред Богом, који су
се одликовали срчаним делима и који су достигли сваку добродетељ.
Наравно, ово вам не показујем зато да бисмо осуђивали свете, него
да бисмо се дивили сили Божијој. Дакле, откуд знамо да је лик смрти
раније био страшан, да су се ње сви ужасавали, да су сви пред њом
дрхтали? Знамо из иримера првог патријарха. Авраам - патријарх,
праведник, пријатељ Божији, оставивши отаџбину и дом и рођаке и
другове, презревши све садашње ради заповести Божије, толико се
плашио смрти, да је, намеравајући да пође у Египат, својој жени рекао
следеће: зн а м д а с и ж е н а л е п а у л и и у , з а т о к а д т е в и д е Е г и п ћ а н и
р е ћ и ћ е : о в о м у ј е ж е н а ; па ћ е м е н е у б и т и , а т е б е ћ е з б р и н у т и . Н е г о
х а јд е к а ж и д а с и м и с е ст р а , П1е ћ е м е н и б и и ш д о б р о т е б е р а д и и ост ш ћу
(Пост. 12,11-13). Зар је то свети, зар тако поступа
у ж и вот у уз т ебе
патријарх? Ти занемарујеш част женину, вређаш брачну постељу,
разараш брак? Значи, смрти се бојиш? И не само да омаловажаваш
све ово, него још обману смишљај заједно са женом, играш заједно са
њом ту срамну представу, како цар египатски не би свима открио
твој страх ако се намери на њу, те јој стављаш маску сестре укла-
њајући са ње име жене? А л и бојим се да, покушавајући да покажемо
слабост смрти, не дођемо на то да осуђујемо праведника. Зато ћу
покушати да учинлм и једно и друго, тј. и да покажем немоћ смрти, и
да њега избавим од такве осуде. Но, најпре морамо да покажемо његов
страх од смрти, а потом ћемо га избавити од прекора. Погледајмо у
каквој се страшној и неиздрживој ситуацији он налазио када је видео
своју ж ену осрамоћену, када је глед а о како се са њ ом врши
прељубочинство - то је заиста теже и од хиљаду смрти. Зашто уопште
да говорим: " како се с њом врши прељубочинство" ? Јер ако муж има
макар и најједноставнију помисао у односу на ово - то ће већ бити
довољно да његов живот престане да буде живот. Н еко је следећим
речима изразио мучну и неодољиву силу, која за таквога представља
неукротиви огањ и пламен страсти љубоморе: је р је љ у б а в н а су м њ а
ж е с т о к а у м у ж а и н е ш т е д и на д а н о с в е т е ; н е м а р и н и за к а к а в о т к у п ,
и н е п р и м а а к о ћ е ш и мног о д а р о в а д а в а т и (ПрС. 6,34-35); и још на
другом месту: љ у б а в н а с у м њ а ј е т в р д а к а о Г р о б ; ж а р је њ е з и н к а о
(Пнп. 8,6). Као што је немогуће уз помоћ
ж а р о Г њ е н , п л а м е н Б о ж и ји
новца избећи пакао, каже он, тако је и онога ко је љубоморан немогуће
успокојити и умирити. М ноги би и душу своју дали да пронађу
прељубника, човеку који је увредио жену они би и крв радо пили, и
све би ради тога били спремни да учине и поднесу. Праведник ипак
подноси ту неподносиву, мучну и несавладиву страст са највећим
трпљењем; услед страха од смрти и краја он не мисли на понижење
своје жене.
2. Одатле се, дакле, види, да се он бојао смрти. А сада, пошто
смо напред изнели опгужбу, време је да га избавимо кривице и осуде
због ње. Каква је то оптужба? Њему би, кажу, бољ е било да је умро,
него што је занемарио срамоту учињену својој жени; неки га и криве
због тога што је одлучио да му је бољ е да спасе свој живот, неголи

320
женину целомудреност. Шта ти кажеш? Да ли је за њега било бољ е
да умре? Каква би корист била од тога? Да је својом смрћу могао да
избави жену од срамоте, онда би то што ви говорите било у реду; но,
ако мртав ни на који начин не би могао да јој помогне да избегне
срамоту, зашто би узалуд жртвовао свој живот? А да би се уверио да
он ни мртав не би могао да је избави од прељубочинства, слушај шта
је рекао: к а д а ш е в и д е Е ш п ћ а н и , т е б е ћ е з б р и н у т и , а м е н е у б и т и
(П ост 12,12). Тако би се догодила два злочина: прељубочинство и
убиство; заиста је била потребна мудрост да би се од та два спречио
макар један. Да је он (опет кажем исто), предавши душу своју, спасао
жену од срамоте, и да се Египћани, убивши праведника, не би дотицали
Саре, онда би га праведно оптуживао. А ли , ако је и после његове
смрти жена опет морала да буде подвргнута срамоти, зашто осуђујеш
праведника због тога што је, када су требали да се догоде злочини -
прељубочинство и убиство - он мудро избегао један од њих, тј.
човекоубиство? За то би га, напротив, ваљало похвалити, јер је управо
он сачувао руку прељубочинца од крви. Не можеш рећи да је она
самим речима "ја сам сестра његова" увукла Египћанина у срамоту,
јер њен муж не би преживео да је рекла: "ја сам жена његова". Т о је
објаснио и сам Авраам када је рекао: ка да т е в и д е Е г и п ћ а н и р е ћ и ћ е:
о в о м у је ж ен а . П а ћ е м е н е у б и т и , а т е б е з б р и н у т и (Пост. 12,12).
Тако, да је она рекла да је његова жена, догодили би се и прељуба и
убиство; али када је рекла да је сестра, убиство је било спречено.
Видиш ли како је од два злочина која је требало да се догоде, својом
мудрошћу он уклонио један?
Да ли хоћеш да сазнаш како је он, колико је могао, уништио
такође и кривицу прељубочинца, тако што није пружио могућност
Египћанину да постане потпуни прељубочинац? Саслушај опет паж-
љиво његове речи: к а ж и д а с и м и с е с т р а (Пост. 12,13). Шта он овде
каже? Онај ко узме сестру није прељубочинац, јер се за прељубо-
чинство суди према намери. Тако се је и Јуда, када је дошао код снахе
своје Тамаре, није сматрао прељубочинцем, јер је дошао код ње не
као код снахе, него као код блуднице (П ост. 38,15). Тако и овде
Египћанина не би требало сматрати прељубочинцем јер ју је узео не
као жену него као сестру Авраамову. Но, може се рећи рећи, Авраам
сноси кривицу за то, јер он је знао да даје жену своју, а не сестру. Ни
у томе нема његове кривице. Када би се Египћанин, да је чуо да је
она жена Авраамова, уздржао од наношења увреде, онда би твоја
осуда праведника била оправдана; а ако то, што је жена, никако није
могло да помогне Сари у одбијању срамоте - баш као што и Авраам
каже: р е ћ и ћ е : о в о м у је ж е н а ; п а ћ е т е з б р и н у т и - онда управо због
тога треба похвалити праведника, јер је у тако тешким околностима
успео и да спасе Египћанина од тога да се упрља крвљу, и да му још,
колико је могао, умањи кривицу због наношења срамоте.
Окренимо се сада унуку његовом, Јакову, и видећеш како се и
он бојао и плашио смрти, он, човек који је од младости показивао
апостолску мудрост. Као што је Павле дао закон ученицима говорећи:
а к а д а и м а м о х р а н у и о д е ћ у , б у д и м о о в и м з а д о в о љ н и ( Т Тим. 6,8),

321
тако је и Јаков тражио од Бога следеће: ак о м и Г о с п о д д а х л е б а д а
је д е м и о д е л о д а о б у ч е м ,то ће ми бити довољно (Пост. 28,20). Исто
тако, и он, који није тражио ништа више од онога што је неопходно,
он, који је оставио дом свој, он, који је примио благослове, он, који је
послушао мајку, пријатељ Божији, који је мудрошћу победио природу
(тако што је, будући други по природи, постао први по благослову),
он, који је имао такву моћ, он, који је био толико мудар, он, који је
показао такву побожност - после безбројних напора, после безбројних
сукоба, после безбројних подвига и мноштва венаца, враћајући се у
отаџбину и припремајући се за сусрет са братом, као да је очекивао
да види дивљу звер и плашећи се његовог злопамћења, пада пред Бога
и вапије: и з б а в и м е и з р у к е б р а т а м о га , и з р у к е И с а в о в е , је р се б о ји м
д а н е д о ђ е и у б и је м е н е и м а т е р са д е и о м (Пост. 32,11). Видиш ли како
се и он бојао смрти, како је дрхтао и вапио Богу ради тога. А к о хоћеш,
показаћу ти и другог великог човека који је доживео исто. Замисли
Илију, божанствену душу која је небеса досегла. Онај који је закључао
небо и опет га отворио, који је свео огањ са неба, који је принео дивну
жртву, који је ревновао за Бога, који је показао анђелски живот у
људском телу, који није имао ништа осим добрих дела, који је био
изнад свега људског - тако је дрхтао и бојао се смрти да је после свега
тога, после неба и жртвоприношења, после добрих дела и пустиње,
после таквог подвижништва и смелости, уплашио слабе жене и услед
тога се дао у бег. Кад је Језавеља рекла: т а к о д а у ч и н е б о г о в и и т ш ко
д а д о д а д у , а к о с у т р а у о в о д о б а н е у ч и н и м о д т е б е и и п о ј е о д к о је г а
о д ш и х - он, вели Свето Писмо - в и д е ћ и т о у с т а и о т ш д е д у ш е с в о је
р а д и , и бежао је ч е т р д е с е т д а н а и н о ћ и (1. Цар. 19,2-8).
3. Видиш ли како је страшна смрт? Прославимо Владику зато
што је оно што је било страшно за пророке учинио презреним од
стране жена. Илија је побегао од смрти, а жене су притекле к њој.
Видиш ли каква се промена одједном догодила? Мужеви, попут
Авраама и Илије, боје се смрти, а жене су је погазиле својим ногама
као какво блато. Н о нећемо да осуђујемо ни ове светитеље. Т о није
њихова кривица, то је била немоћ природе а не кривица воље. Бог је
тада хтео да смрт буде страшна да би била праведна казна; зато није
ж елео да претња казне ослаби како људи после тога не би постали
још немарнији. Нека остане та пресуда, говорио је Он, да их плаши и
уразумљује, јер ће доћи време када ће се ослободити тога страха -
што се заиста и догодило. А да нас је Он ослободио тог страха, по-
казују мученици, а пре њих Павле. Чуо си шта је у Старом Завету
говорио Авраам: м е н е ћ е у б и п ш , а т е б е з б р и н у т и ; чуо си како је
говорио Јаков: и з б а в и м е и з р у к е б р а т а м оГа, и з р у к е И с а в о в е , је р се
б о ји м . Видео си како је Илија бежао од претње да ће умрети.
Слушај сад како се према тој ствари односи Павле, да ли и он
смрт сматра страшном као они, брине ли због њеног наступања и
боји ли је се. Напротив, он је прижељкује, зато каже: и м а м ж е љ у
у м р е т и и са Х р и с т о м б и т и , ш т о ј е м н о г о б о љ е (1. Фил. 1,23). За
њих је страшно, а за њ ега бољ е; за њих је непријатно, а за њега при-
јатно и сасвим природно, јер раније је смрт одводила у ад, а сада

322
Јтправља ка Христу. Зато Јаков каже: с в а л и л и б и с т е м е с и ш р а с
т \ г о м у ад (Пост. 42,38); а Павле је говорио: у м р е т и и са Х р и а п о м

о и т и , м н о г о ј е б о љ е . Уосталом, он то говори не да би осуђивао овај

живот (пазимо да јеретицима не оставимо простора за напад), и не
избегава га као зло, него тежи будућем, као бољем. Он није рекао:
ч.мрети и са Христом бити је добро", него просто - б о љ е \ а бољ е је
боље од нечег доброг. Као што је речима: о н а ј к о у д а је с в о ју д е в о јк у
Ј о б р о ч и н и , а л и к о ји н е у д а је б о љ е ч и н и (1. Кор. 7,38), показао да је
5рак добар али да је девственост боља, тако и овде каже да је добар
садашњи живот, али да је будући много бољи. И на другом месту је,
оасуђујући о истој ствари, рекао: а к о се и п р и н о с и м н а ж р т в у и с л у ж б у
вер е ва ш е, р а д у је м се и са с в и м а ва м а се р а д у је м . И с п с о т а к о и в и се
оадујпле и б у д и т е р а д о с н и са м н о м (Фил. 2,17-18). Шта то збориш?
Ти. Павле, умиреш, и позиваш друге да учествују у радости због тога?
Кажи ми, шта се то догодило с тобом? Ја не умирем, каже он, него
\сходим у бољи живот. Као што људи који добију власт иозивају многе
да учествују у њиховој радости, тако и Павле, идући у смрт, позива
зр\ ге да се радују с њим, јер смрт је одмор и избављење од напора,
длата за подвиге, награда за борбу и венац. Зато је испрва за умрлима
ш ло ридање и плач, а сада песме, молитве и псалми. Све то показује
да смрт крије у себи задовољство, будући да су псалми символ радости:
V л и к о в е с е о м е ђ у вам а - каже се - н е к а п е в а Б о г у (Јак. 5,13). Пош то
;мо испуњени радошћу, појмо псалме за умрлима, јер они нас уверавају
да не треба да се бојимо смрти. О к р е н и се д у ш о м о ја у м и р с в о ј, је р је
Г о с п о д д о б р о т в о р т в о ј ( Пс. 115,7). Видишлидајесмртдоброчинство
;* одмор? Онај ко је у тај покој ступио, починуо је од дела својих, као
и Бог од Својих.
4. Толико о смрти. А сада, ако се нисте уморили од слушања,
зратимо се на похвалу мученицама, јер је она и била повод за ово
што је речено; но, морамо се мало вратити унатраг. Једном је против
Цркве био покренут рат, најтежи од свих ратова; то је био двојак рат:
>нутрашњи и спољњи; један против домаћих, други против неприја-
теља, један стуђинима, други с ближњима. Да је у питању био и обичан
гат. зло би било несносно; чак и у случају када би долазио само споља,
и тада би размере несреће биле велике. Н о сад је он био двојак, и онај
који је вођен против домаћих био је тежи од спољњег. Од отвореног
непријатеља лако се можеш одбранити; али онај ко носи маску при-
'атеља а у себи крије непријатељска осећања тешко може да буде
ххваћен од стране оних који су изложени његовим подвалама. Дакле,
едан раттада беше међусобан, док се други надвијао споља, или, ако
ћемо право, и један и други били су међусобни. Јер и они који су
нападали споља - судије, управитељи, војници - нису били некакви
зарвари, или људи друге државе и царства, него су се владали по истим
законима, имали исту отаџбину, учествовали у једном истом друш-
твеном животу. Дакле, вођен је рат против судија, али још жешћи
био је онај против рођака, необичан, чудан, испуњен великом свире-
пошћу. Браћа су предавала браћу, очеви децу, мужеви жене, све род-
бинске везе биле су погажене, сва васељена била је у пометњи и нико

323
 никога није признавао, јер ђаво је господарио са огромном силином.
Дакле, у сред описаног метежа и рата, ове жене - ако их је уопште
могуће тако назвати, јер су у женском телу показале дух мушкости,
или, још боље, не само мушкости, него су превазишле и саму природу
и надметале се са бестелесним силама - дакле, ове жене, оставивши
град, дом и сроднике, отишле су у туђу земљу. Када се Христос предао
понижењу, говориле су оне, онда за нас нема ничег драгоценијег и
потребнијег. Зату су оставиле све и отишле. Када неког пробуди
пожар у кући и чује метеж, он истога часа скаче из постеље и бежи
напоље не узимајући са собом ништа од онога што се налази унутра,
јер се брине само за једно - да што пре изнесе своје тело из пламена и
претекне огањ који се шири великом брзином - ето управо су тако
поступиле и ове жене. Видећи васељену у пламену, оне су истога часа
скочиле и изашле ван градских врата, старајући се само о једном - да
на сваки начин задобију спасење своје душе. Заиста, тад је био силан
пожар и владао је дубок мрак, мрак тамнији од ноћи, и зато, као у
мраку, пријатељи нису препознавали пријатеље, док су мужеви из-
давали жене, поред непријатеља су пролазили а нападали домаће -
био је жесток сукоб у тами и све је било испуњено пометњом.
Тад су оне изашле, оставивши отаџбину, попут патријарха Ав-
раама коме је било речено: и д и и з з е м љ е с в о је , и о д р о д а с в о је г а и и з
д о м а о ц а с в о је г а (Пост. 12,1). Време гоњења подстакло их је да оду
из земље и од сродника како би наследиле небо. И ето, изашла је из
дома жена која је имала две кћерке. Обрати пажњу на то што чујеш,
да су из дома изашле жене благородно васпитане, које никада нису
искусиле такве невоље; представи себи каква је то била несрећа,
колико је мука крила у себи та ствар. А к о и људи који полазе на
обичан пут - који имају коње, слуге и путују безбедно, уз могућност
да се врате када пожеле - доживљавају многе тешкоће, како онда
представити подвиге, храброст, племенитост и веру жена које одлазе
без слугу, уз издајство пријатеља, уз страх, окружене са свих страна
метежом, нередима, непријатељима и свакојаким опасностима? Да
је пошла само мати, иодвиг не би био тако велик; али она је повела и
кћери, које су уз то биле још и дјеве, тако да је опасност била двострука
и брига много већа, јер што је више имања, то га је теже сачувати.
Тако је дакле она изашла праћена двема дјевама, јер није могла да их
сакрије у спокојству дома. Ви знате да се за чување цвета девствености
употребљавају и унутарње одаје, и женска одељења у дому, и врата,
и закључавање, и страже, и чувари, и служавке, и васпитачице, и
стално присуство мајке, и старање оца, и мноштво брига од стране
родитеља, и уз све то цвет девствености једва се сачува; она пак није
имала ни једну одговарајућу заштиту: како их је могла сачувати? Кроз
држање Божанских закона. Није око себе имала зидове дома, али је
имала снажну руку која их је покривала свише. Није имала врата ни
резе, али је имала истинске двери које су је штитиле од насртаја. И
као што Лотов дом, иако се налазио у Содоми, није претрпео никакву
штету, јер су се у њему налазили анђели, управо тако и ове мученице,
које су се налазиле међу содомљанима и свакојаким непријатељима

324
и биле нападане са свих страна, нису претрпеле никакву штету, јер је
у њиховим душама обитавао Владика анђела. Пролазећи пустим
путем оне никако нису пострадале, јер су се држале истинског пута
који их је водио на небо. Зато су безбедно ишле сред таквог рата и
метежа, сред такве буре; заиста је задивљујуће како су овце пролазиле
између вукова, како су јагањци пролазили између лавова, али као
што содомљане који су стајали пред вратима Бог није пустио да уђу
унутра (Пост. 9,10), тако је и сада Он ослепио очи свих, да девствена
тела не би била осрамоћена.
5. Оне, значи, полазе у Едесу, у град који је био заосталији од
многих других, али и побожнији, јер се, по њиховом мишљењу, тамо
могло пронаћи уточиште у време немира и пристаниште у бури. Град
прима странкиње, странкиње на земљи али грађанке неба; и при-
мивши их, сачувао је тај залог. Нека нико не криви ове жене због
слабости зато што су побегле; јер су испуниле заповест Господњу
која каже: к а д в а с п о т е р а ју у је д н о м Граду, б е ж и т е у д р у г и (М т . 10,23).
Пошто су то чуле оне су побегле и одмах им је био сплетен један
венац. Који? Венац за презирање свега садашњег: с в а к и к о ји ј е о с -
т а в и о кућ у , и л и б р а ћ у , и л и с е с т р е , и л и о ц а , и л и м а т е р , и л и ж ен у,
и л и д е ц у , и л и зе м љ у , и м ен а М о г а р а д и , п р и м и ћ е с т о п у т а о н о л и к о и
н а с л е д и ћ е ж и в о т в е ч н и (Мт. 19,29). И биле су тамо, имајући Христа
\з себе, јер - Где су д в а и л и т р и с а б р а н а у и м е М о је , о н д е са м и Ја м е ђ у
њ и м а (М т. 18,20). А пошто су биле не само с а б р а н е , него су и бежале
ради имена Њ еговог, нису ли тиме још више привлачиле Њ егову
помоћ? Док су биле тамо, одједном су свуда послате зле наредбе, пуне
насиља и вараварске бахатости. У њима је стајало: нека људи издају
своје укућане, мужеви - жене, очеви - децу, деца - очеве, браћа - браћу,
пријатељи - иријатеље. Сети се овде Христових речи и задиви се
Његовом предсказању; јер све је то Он унапред нредсказао: п р е д а ћ е
брап1 б р а т а на смрпп и о и ш и си н а ; и у с т а ћ е д е и а н а р о д и т е љ е и п о б и ћ е
их (Мт. 10,21). А то је предсказао из три разлога: као прво, зато да
бисмо ми спознали Његову моћ и то да је Он истинити Бог, који из
далека види оно што се још није догодило; а да је заиста ради тога
предсказао оно што треба да буде, послушај шта Он Сам каже: са д
сам ва м р е к а о , п р е н е Г о се з б у д е , д а в е р у је т е к а д а се з б у д е (Јн. 14,29).
Као друго, да нико од непријатеља не би говорио како се то догађа
зато што Он не зна или зато што је немоћан; пошто је унапред
предвидео могао је и да спречи, али није да би венци били блиставији
- зато је то предсказао. А који је трећи циљ ради којега је пред-
сказивао? Тај, да подвиг учини лакшим за оне који се налазе у бо-
рилишту, јер неочекиване несреће, какве год оне биле, изгледају теже
и неподношљивије, док оне које очекујемо и о којима смо раније про-
мислили постају лакше и лакше се подносе. Издајући такве наредбе
и показујући колико су свирепи, непријатељи су и против своје воље
потврдили Христово пророштво. Браћа су предавала браћу и очеви
децу; сама природа устајала је против себе, сродство се делило, сви
закони изврнути су до темеља и све је било испуњено немиром и
нередом, а демони су домове испуњавали рођачком крвљу. Отац који

325
је издао сина, у крајњој линији, убијао га је; иако није узео мач и
убиство извршио својом руком, извршио га је намером, јер онај ко је
убици предао онога који треба да буде убијен, тај је и сам извршио
убиство. Направимо од њих децоубице, говорили су демони, напра-
вимо од деце оцеубице помоћу издаје: а у старини демонима су и
приносили такве жртве - очеви су клали децу. Због тога је запомагао
пророк: с и н о в е с в о је и к ћ е р и с в о је п р и н о ш а х у на ж р т в у ђ а в о л и м а
(Пс. 106, 37) - такве су крви они били жедни!
Пош то је Христос зауставио та безбожна и одвратна жртвопри-
ношења, они су се трудили да их обнове, али нису смели бестидно и
отворено да кажу: кољите децу вашу, јер их нико не би послушао, па
су на други начин спровели ту заповест и лукаво су измислили тај
закон, натеравши преко судија очеве да издају децу. За нас - говорили
су - нема разлике, јер да ли неко сам закоље дете или га преда на
клање, свеједно, он је детеубица. Тако су се могле видети оцеубице,
децоубице, братоубице и све је било у нереду и хаосу. А л и те жене су
се наслађивале дубоким миром, јер их је са свих страна ограђивала
нада у будуће. Налазиле су се у туђини, али су имале истинску отаџ-
бину - веру; имале су свој град - исповедање; и, хранећи се добрим
надама, нису осећале ништа садашње, пошто су гледале само у будуће.
И када су ствари стајале тако, у град долази отац са војницима ради
хватања ловине, долази отац и муж, отац тих кћери и муж те жене,
ако је могуће оцем и мужем назвати оног ко тако поступа. У осталом,
бољ е је да га поштедимо, колико је год то могуће, јер је био отац
мученица и муж мученице; зато немојмо нашим оптужбама његову
рану чинити још тежом.
6. Погледај разборитост тих жена: када је требало да беже, оне
су побегле, а када је било потребно да ступе у борбу, оне су се заус-
тавиле, и, пошто су биле ухваћене, следовале су љубави Христовој,
јер као што не треба навлачити искушења на себе, тако се са њима
треба борити када наступе, како бисмо тамо показали смирење а овде
храброст. Оне су тада управо то учиниле: вратиле су се и стале да се
подвизавају, јер је поприште било отворено и време их је позивало
на подвиге. А подвизавале су се на следећи начин.
Дош ле су у град звани Јерапољ, а одатле беху узашле у свештени
град на следећи начин. Покрај пута којим су се враћале протицала је
река. Оне су се сакриле од војника док су се ови преједали и опијали,
а неки кажу и да им је отац помогао да обману војнике, у шта ја
верујем: можда је он то учинио да би му такво издајство у дан суда
представљало макар и мало оправдање, јер им је помогао и олакшао
њихов пут ка мучеништву. Пош то су га тако узеле за помоћника и
преко њега пронашле могућност да обману војнике, оне су дошле на
средину реке и пустиле се низ њене таласе. У реку је ушла мајка са
двема кћерима - нека слушају и мајке и дјеве, и нека се једне тако
повинују мајкама, а друге нека тако васпитавају своје кћерке, нека
тако љ убе своју децу. Дакле, ушла је мајка у средини, држећи кћери
са обе стране, удата међу неудатима, супружница међу девственицама,
а посред њих Христос. Као корен дрвета које са обе стране има гране,

326
тако је и та блажена тада ушла, имајући дјеве уз себе, и препустила
се води; онда су утонуле; или бољ е рећи нису утонуле, него су се
крсггале иовим, нсобичним крштењем. Ј\ко хо\\е\\\ ;\а ее увериш -да^е
то заиста било крштење, слушај како Христос Своју смрт назива
крштењем: ча ш у , д а к л е , М о ј у и с п и ћ е т е и к р ш т е њ е м к о ји м се Ја
к р ш т а в а м к р с т и ћ е т е се (М т. 20,23). А којим се крштењем крстио
Христос, после крштења Јовановог, ако не смрћу и крстом? Као што
се Јаков, који није распет него му је одрубљена глава, крстио крш-
тењем Христовим, тако су се и оне, иако нису биле распете него су
скончале од воде, крстиле крштењем Христовим; а крстила их је мати.
Шта кажеш? Жена крсти? Да, таквим крштењем и жене крсте, управо
- она је тада крстила и била је свештеник; она је принела духовне
жртве, а њена воља, за њу је била рукоположење; и то је задивљујуће,
што, приносећи жртву није имала потребу ни за жртвеником, ни за
даровима, ни за ножем, ни за огњем; то жртвоприношење уједно било
је и крштење, веродостојније од обичног крштења. О томе говори
Павле: је р а к о п о с п ш д о с м о с је д и њ е н и са о б л и к о м с м р т и Њ е г о в е , о н д а
ћ е м о и са в а с к р с е њ е м (Рим. 6,5); а о крштењу мученика још вели: д а
п ознам Њ е га и силу ва ск р сењ а Њ е го в а и у д е о у Њ е го в и м ст радањ им а,
(Фил. 3,10). Дакле, мати је повела
с а о б р а ж а в а ју ћ и се с м р т и Њ е Г о в о ј
кћери у реку као да и не жели да их поведе у реку, него у саме дворе
свештене, повела их је држећи их са обе стране и говорећи: е в о м е н е
и деи,е к о ју м и д а д е Бог (Ис. 8,18); Ти си ми их дао, ја Ти их враћам,
наслеђе моје и саму себе. На тај начин, мучеништво ове жене било је
двојако, или бољ е рећи тројако: она је мучеништво претрпела кроз
саму себе једном, и кроз две кћери два пута. И да је намеравала да се
баци сама, морала би много да претрпи, а одводећи са собом и децу
морала је другачије да трпи, тачније, много више - јер жене обично
не пате толико када саме морају да умру, колико пате када ово треба
да задеси њихове кћери. Њено мучеништво је веће због кћери, она се
супротставила сили саме природе, опстала је против мајчинских мука,
против неиздрживог бола у срцу, против немира утробе. А к о услед
смрти једне кћери живот престаје да буде живот, какве је муке онда
претрпела она, која не само да види две кћери како одједном умиру,
него их још и својом руком одводи у смрт - она, која је претрпела то
што је другима тешко чак и да слушају. Војници, не знајући ништа о
ономе што се догодило, остали су у нади да ће их поново ухватити, но
оне су већ биле са војницима Христовим, са анђелима небеским.
Стражари то нису видели јер нису имали веру. Павле каже за мајку,
да ће се она с п а с т и р а ђ а њ е м д е и е (1. Тим. 2,15); а овде су се кћерке
спасле захваљујући мајци. Заиста, ове порођајне муке теже су од
првих; оне доносе силније страдање, али је зато и корист већа. О тим
порођајним мукама знају оне жене које су биле мајке; оне знају каква
је мука - видети кћери своје како умиру. А л и својом руком постати
узрок њихове смрти - то је нешто сасвим другачије.
7. А ли зашто та жена није пошла на суд? Она је хтела пре борбе
да победи, пре подвига да задобије венац, није се бојала мучења, него
бестидних погледа неверујућих; она се није бојала тога да ће је неко

327
 ударати по ребрима, него да неко не осрамоти девственост њених
кћери. А то да се она бојала овога, а не онога, и да зато није пошла на
суд, види се из следећег: у реци је иретрпела много веће муке, јер, као
што сам већ рекао, неупоредиво је теже и болније својом руком
потопити сопствену утробу, тј. кћери, и видети их како се утапају,
неголи видети своје тело како га бију. И много је већи подвиг био
потребан зато да би неко био у стању да држи дете за руку и води га
са собом у речне таласе, него да се поднесу ударци; није иста мука -
видети ћерке како страдају од других, и - сама учествовати у њиховој
смрти, сама постати оруђе њиховог краја, сама заменити њихове
крвнике: последње је много теже и неиздржљивије од првог. М оје
речи посведочиће све оне које су биле мајке, које су поднеле порођајне
болове, које су имале кћери. Како је она узела за руку своју децу?
Како јој се није укочила рука? Како јој нису ослабили мишићи? Како
се није предомислила? Како је ум могао да послужи ономе што је
чинила? Заиста, оно што се догодило било је горе и од хиљаду удараца,
јер су јој уместо тела чуиали душу. Уосталом, докле ћемо се трудити
да схватимо несхватљиво? Ни једна реч не може описати величину
тог страдања, Само она која је то окушала и претрпела, зна какви су
то подвизи. Нека слушају мајке, нека слушају дјеве: мајке зато да би
тако васпитавале ћерке, а дјеве зато да би се тако покоравале мајкама.
Н е треба хвалити само мајку која је то заповедила, него се ваља
дивити и ћеркама које су је послушале. Ни мајци нису били потребни
конопци за те жртве и приносе, ни дјеве нису покушавале да побегну,
него су са једнаким духом и усрдношћу вукле јарам мучеништва и
тако дошле до реке, оставивши обућу на обали; то су учиниле из са-
жаљења према стражарима - толика је била смотреност ових све-
титељки! Потрудиле су се да им пруже могућност да се оправдају на
суду, да свирепи и сурови судија не би могао да их оптужи за издају
или да су, узевши сребро, пустили ове жене; зато су оставиле обућу,
како би она представљала потврду за речи војника да су се оне саме,
без њиховог знања, бациле у реку. Можда је ваша љубав према овим
светитељкама постала велика: ватрено се поклонимо њиховим мош-
тима; загрлимо њихову гробницу, јер и гробнице мученика могу да
имају велику силу. И не само на дан овог празника, него и у друге
дане будимо постојано уз њих, призивајмо их, молимо их да буду наше
заступнице. Оне имају велику смелост не само за живота него и после
смрти, и још много већу после смрти, јер сад оне носе ране Христове,
и показујући те ране Цару, могу да га умоле за све. Дакле, ако оне
имају такву силу и блискост Богу, онда ћемо и ми - ако поставимо
себе близу њих тако што ћемо их непрестано посећивати и постојано
пребивати са њима - преко њих задобијати за себе човекољ убље Бо-
жије, кога нека се сви удостојимо, благодаћу и човекољубљем Господа
нашег Исуса Хрисга, са Којим нека је слава Оцу, са Светим Духом,
сада и увек и у векове векова. Амин.

Превод: Младен Станковић

328
Свеши Григорије Богослов

Посмршна беседа ГорГонији

( с е с т р и Г р и Г о р и ја Н а з и ја н з и н а )

Хвалећи сестру, ја ћу величати некога свог. Уосталом, не треба

нешто сматрати за погрешно једино зато што се говори о неком свом.
Напротив, уколико је то истинито, онда је и достојно похвале; а
истинито је не само зато што је праведно, него и зато што је знано. Ја
не могу да говорим пристрасно, чак и када бих то хтео; мој судија ће
бити слушалац, који зна да упореди реч са истином и, ако је праведан,
он неће оправдати незаслужене похвале, али ће захтевати оне заслу-
жене. Зато се не плашим да ћу рећи нешто противно истини него,
напротив, да нећу исказати истину и да нећу достићи узвишеност теме,
да ћу својим похвалама умањити славу своје сестре, јер је уз њену
одважност тешко учинити да речи буду једнаке делима. К ао што не
треба хвалити туђе ако је то неправедно, тако ни своје не треба
понижавати ако је достојно поштовања; како првом не би било од
користи и само то што је туђе, а другоме ш тетило то што је своје. У
оба случаја нарушиће се, дакле, закон праведности: и када се хвали
туђе, и када се своје умањује. Прихвативши као циљ и правило истину
и само истину, и имајући само њу у виду, не бринући се ни о чему
другом, што је важно за просте и ниске људе, хвалићу, или избегавати
ћутањем, оно што је достојно похвале, односно ћутања. А к о своје
лишимо нечега, ако их клеветамо, ако их окривљујемо или им на-
нвсимо неку другу, већу или мању увреду, ако их не сматрамо че-
ститима и како, противно томе, свако злодело против рођака сма-
трамо за најтеже, онда је најнеумесније да мислимо да ћемо праведно
поступити ако некога свога лишимо речи којима смо обавезни да
служимо добрим људима, и којима им можемо обезбедити вечни
помен. И сто је тако неумесно да се обраћа пажња на миш љење
злонамерних људи, који би могли да оптуже у својој пристрасности, а
не на мишљење добронамерних, који од нас захтевају оно пгго смо
дужни. А к о нас то, што су нам њихова дела непозната и непотврђена,
не спречава да хвалимо туђине (мада би то могла бити најисправнија
препрека), зар ће нас онда наша љубав и завист других спречити да
говоримо о онима који су нам знани, а највише о онима, који су нас
већ напустили, за које је каСнр и да им ласкамо, јер су они, као и све
остало, напустили и похвале и прекоре.
Како сам довољно оградио себе, и доказао да су ове речи не-
опходне мени самом, приступићу похвалама и нећу се бринути за укра-
шавање и префињеност стила (јер ни она, коју желим да похвалим,

329
 није волела украшавање и показала је лепоту у ономе чему не треба
украшавање) него ћу преминулој одати доличну почаст, као најпо-
требнију дужност и у исто време се потрудити да и друге поучим
сатрудништву и подражавању њеним врлинама. Ц иљ сваке наше речи
и дела јесте да до савршенства доведемо оне који су нам поверени.
Према томе, нека други, сачувавши правила похвалних беседа, ве-
личају отачаство и род отпочинулог: и заиста, тај ће моћи да каже
много тога изврсног, ако жели и споља да је украси, као што скупоцену
лепу слику украшавају златом, камењем и таквим украсима уметности
и вештих руку који својим додацима ружну слику још више истичу, а
код лепе, будући да су од ње нижи, не доприносе красоти. Ја ћу, ме-
ђутим, испунити закон похвалне беседе једино тиме што ћу поменути
наше заједничке родитеље (јер је, говорећи о таквом благу, непра-
ведно прећутати родитеље и учитеље). Затим ћу без оклевања упра-
вити речи ка њој самој, и нећу замарати чекањем оне који ж еле да
слушају о њеним делима.
К о не иознаје нашег новог Авраама и Сару нашег доба? Тако ја
називам Григорија и Нону, његову супругу (јер је корисно да се не
предају забораву она имена која подстичу на врлину). Он се оправдао
вером, она је живела у браку са верним; он је, иако се томе није надао,
постао отац многим народима, она духовно рађа; он је избегао да се
клања отаџбинским боговима; она је била кћер и мајка слободних; он
се преселио од своје породице и из свог дома ради обећане земље, а
она је била узрок тог пресељења и у томе је (усуђујем се да кажем)
постала узвишенија и од саме Саре; он је ходочастио, она га је дра-
говољно пратила; он се привезао за Господа, она је поштовала мужа
и називала га својим господаром, па се делимично и самим тим
оправдала. Дато им је обећање да ће, колико то од њих самих зависи,
имати свог Исака и дар; молитвама и руковођењем своје жене, он је
постао добар пастир, а она се показала као пример послушне овце;
он се искрено клонио идола, а затим и сам демоне нагнао у бекство;
она чак ни со никада није окусила са идолослужитељима. Њихово
супружништво је једнако по части, складно и једнодушно, и не толико
телесни савез, колико савез врлина и јединства са Богом; како по
годинама и седим власима, тако и по усрдности и слави дела, они су
били сатрудници једно другом и превазилазили све остале. Незнатно
везани за плотско, они су се духом одатле преселили и пре разлучења
са телом; овај свет, презира достојан, није био њихов - њихов свет је
био онај, превасходни; њихово беше сиромаштво, и њихово беше
обогаћење добром куповином, као оних који презреше овдашње и
искуплшваше тамошње. Преостало им је мало садашњег живота и
није им много остало да усаврше своју побожност; али, дуг је био
живот током којег су се подвизавали. Још нешто треба додати ономе
што је о њима речено: добро је и праведно што нису били истог пола,
јер је он био украс мужевима, а она женама, и не само украс, него и
образац врлине.
Горгонија је од њих добила и постање и славу: отуда у њој семе
побожности; од њих потиче и њен добар живот и њен миран одлазак

330
са добрим надама. Најзад, већ је и ово изврсно, и не може се увек
приписати онима што се хвале племенитошћу и поносни су на своје
претке. А ли , ако о Горгонији треба да размишљамо са више мудро-
љубљ а и узвишеније, онда је њена постојбина - вишњи Јерусалим,
град који се не види него се умом сазерцава, у коме ћемо и ми стећи
право грађанства, куда ћемо и ми пожурити, где је грађанин Христос,
а суграђани - сав величанствени сабор и Црква прворођених, оку-
пљена око великог Градитеља, док празнују сазрецавајући славу и
радујући се непрестаном радошћу. Њена племенитост - то је очување
образа Божијег, уподобљење Праобразу, учињено умом и врлином,
и чиста ж еља која нас по Б огу све више и више преображава у
истинске тајновидце вишњег, који знају одакле смо, какви смо и ради
чега смо створени. Ја то тако схватам и због тога знам и кажем да је
Г оргонијина душа једна од најплеменитијих под сунцем; а моје мерило,
моји ставови у ногледу племенитости и неплеменитости строжији су
него код простог народа; ја ово не износим по крви и судим по
особинама; хоће ли неко бити похваљен или покуђен, ја не судим по
пореклу, него по особинама сваког појединачно.
Сада беседимо о њеним врлинама; нека свако искаже нешто своје
и потпомогне беседу, јер један човек не може све обухватити, ма
колико био широк његов ум и (бројна) сведочанства која је сабрао.
Она се одликовала целомудреношћу и по томе је превазишла све своје
савременице, да не говорим овог пута о онима које су због цело-
мудрености поштоване у древности. И како су у животу могућа два
стања - супружништво и девственост, и како је једно од њих узви-
шеније и богоподобније, али и теже и опасније, а друго ниже, али
безопасније, она је, уклонивши недостатке и једног и другог, изабрала
и сјединила све оно што је у оба та стања најбоље, тј. и узвишеност
девствености и безопасност супружништва. Била је целомудрена без
охолости, здруживши врлине девствености са супружништвом и тиме
показавши да нас ни девственост ни супружништво не сједињују са
Богом нити раздвајају од света у потпуности; ниједно само по себи
није достојно одбацивања или безусловне похвале, него, напротив,
ум мора бити добар управитељ и у супружништву и у девствености и
из њих, као из неког вештаства, уметнички обрадити и саздати врлину.
Она се није одвојила од Духа зато што се сјединила са телом, нити је
заборавила на врховну Главу зато што је мужа сматрала главом;
послуживши свету и природи у маломе и онолико колико је то за-
хтевао закон тела, или, бољ е речено, Онај Који је поставио такав
закон тела, она се у потпуности посветила Богу. Међутим, оно што је
у њој посебно достојно поштовања и уважавања, јесте да је и свог
мужа приклонила на своју страну, тако да у њему није имала само-
вољног господара него благог саслужитеља. Осим тога, она је и сам
плод тела, тј. своју децу и унуке, учинила плодом духа, јер је сав свој
пород и читаву породицу, као једну душу, очистила и придобила за
Бога, а богоугодним породичним животом и изврсним последицама
таквог понашања и само супружништво учинила похвалним. Током
свог живота, она је деци служила као образац за свако добро, а када

331
 је позвана одавде, својој породици је за собом оставила своју вољу
као безмолвну поуку. Божанствени Соломон, у књизи поука изре-
чених деци, тј. у Причама (гл. 31), велича код жене то, што седи код
куће и воли мужа; жени, која лута ван куће, неуздржана је, нечасна и
спољашњошћу и говором л о в и д р а г о и е н е д у ш е (в. Приче Сол. 6; 26),
супротставља жену која се свесрдно бави домаћинством, неуморна је
у женским делима, р у к а м а с в о ји м а м а ш а се п р е с л и и е и п р с т и м а
с в о ји м а д р ж и вретено, по двоје хаљине припрема своме мужу, у с т а
с в о ја о т в а р а м у д р о , д а је х р а н у ч е љ а д и с в о јо ј, угошћује пријатеље
обилном трпезом и испуњава све остало што С оломон хвали код
трудољубиве и целомудрене жене (в. Приче Сол. 31; 10 - 31).
А к о бих ја, међутим, почео да хвалим сестру због таквих особина,
значило би да статуу хвалим због њене сенке или лава због канџи, не
обративши пажњу на најважније и најсавршеније. Која је међу женама
више од ње заслужила да буде виђена, али се, без обзира на то, ретко
показивала и била неприступачна за мушке погледе? Која је међу
женама бољ е од ње познавала меру озбиљности и веселости у оп-
хођењу? Она строгост није испољавала као мрзовољу нити љубазност
као раскалашност, него је у првом била очигледна разборитост, а у
другом кротост. Т о је, уз сједињење наклоности са узвишеношћу,
представљало правило доличног понашања.
Нека на ово обрате пажњу оне жене које су се препустиле
таштини и разонодама и не маре за покриваче стида! Која је од жена
толико оцеломудрила очи? У тој мери презрела смех да је и склоност
ка осмеху сматрала за важну? Која је од жена снажније затворила
своје уши, а тако их радо отворила за речи Божије? Осим тога, која
је од жена у тој мери покорила језик владавини ума како би изговарала
оправдања Божија и поставила тако строго правило устима? Го-
ворићу, ако допустите, и о овом њеном савршенству, које она није
сматрала важним, слично свим истински целомудреним и смерним
женама; иако је заповеђено да се ово сматра важним, жене су превише
склоне украшавању и гиздавости и не уразумљују се речима оних који
их поучавају сличним врлинама. Њ у није украшавало злато, до са-
вршенства обрађено вештом руком, нити златасте власи, блиставе и
сјајне, ни коврџе које падају у слаповима, ни бесрамне препредености
које честиту главу чине сличном шатору, ни скупоценост раскошне и
прозирне одеће, ни блесак и привлачност драгог камења које обасјава
околни ваздух и озарује лица, ни досетљивост и љупкост сликара, ни
купљена лепота, ни рука овоземаљског уметника који дејствује су-
протно Створитељу и прекрива Божије створење варљивим бојама,
срамотећи своју службу и износећи пред похотљиве очи уместо лика
Божијег кумира блуднице како би кривотвореном лепотом прикрили
природни лик који треба чувати за Бога и будући век. Напротив, иако
су јој биле познате најразличитије врсте спољашњих женских укра-
шавања, ипак нишга нијс сматрала драгоценијим од својих особина и
величанства које се скрива изнутра. Једино руменило које се њој
допадало - беше руменило стида, а једино белило - белило уздржања;
мазање и дотеривање, вештину да се од себе начини жива слика,

332
привлачност која се лако може опрати, препустила је женама ре-
шеним да буду гледане и развратне, за које је срамно и нечасно да
црвене од стида.
Она се у том погледу тако понашала! Нема, међутим, речи којима
би се изразила њена разборитост и побожност, и неће се наћи много
таквих примера, осим њених родитеља по телу и духу. Имајући једино
њих као узор и нимало не заостајући за њима у врлини, она им је само
у једном, и то драговољно, препуштала предност, односно у томе што
је од њих позајмила ово благо, и њих је, у себи и пред свима, признавала
за почетак свога просветљења. Шта је било проницљивије од њеног
ума? Њеним саветима прибегавали су не само рођаци, ближњи и
суседи, него и сви у околини који су је познавали, и њене подстицаје и
поуке сматрали су за ненарушиви закон. Шта је било промишљеније
од њених речи? Шта разборитије од њеног ћутања? А к о сам већ
поменуо ћутање, додаћу да јој је оно од свега било својственије, а
женама најдоличније и у садашње време најкорисније. К оја је међу
женама бољ е од ње знала оно што се о Богу може знати, како из
Светог писма, тако и по сопственом разуму и живљењем у побож-
ности, а да је мање говорила? А што се тиче онога, на шта је обавезна
жена која је спознала истинску побожност и у томе на ваљан начин
не зна за засићење, која је онда међу женама украшавла цркву таквим
даровима? Не знам да ли овом храму, као и другима, после ње уопште
требају било какви украси? Која је међу женама толико поштовала
свештенике, а посебно свог сатрудника и учитеља у побожности, ода-
кле је поникло добро семе - двоје деце посвећене Богу? Која је међу
женама усрдније нудила сопствени дом онима што живе по Богу, и
прихватала их толико лепо и богато и, што је још важније, примала
их са толико поштовања и побожности? Осим тога, која је међу же-
нама показала тако смирен ум у време недаће и толико сажаљења
према страдалницима? Чија је рука била издашнија када су у питању
невољници? Ја ћу, у њену похвалу, одважно исказати Јовове речи:
С т р а н а и н и је н о ћ и в а о на п о љ у ; в р а т а с в о ја о т в а р а о са м п у т н и к у
(Јов 31; 32); била је о к о с л е п о м и н о г а х р о м о м (Јов 29; 15), мајка си-
ротима. Треба ли уопште говорити о њеном милосрђу према удо-
вицама, па чак рећи и то да се она сама није назвала удовицом? Њен
дом је био заједничка лука за сиромашне рођаке, а њеном имовином
убоги су се користили ништа мање него као својом сопственом.
П р о с и п а , д а је у б о Г и м а (Пс. 112; 9). П о неоспорном и истинитом обе-
ћању, она је много унела у небеске житнице, много пута је, и у лику
многих којима је учинила добро дело, прихватила Христа. Од свега
је, међутим, најлепше што се није трудила да о себи мисли бољ е него
што би требало, и ваљано је у тајности узгајала побожност, (пока-
зујући је ) једино пред Оним Који види тајне. Све је преотела од вла-
дара овога света, све је пренела у сигурно спремиште, не остављајући
земљи ништа осим тела. Свему је претпоставила наду у будуће, а деци
је оставила једно богатство: подражавање и ревновање на истим тим
врлинама.
Таква је и толико невероватна била њена великодушност! Она,
међутим, није, уздајући се у своја доброчинства, препустила тело

333
 раскоши и сластољубљу, том злом псу који га кида, као што се дешава
многима када се надају да ће милосрђем према другима купити себи
право на раскошан живот и не исцељују зло добрим, него уместо добра
задобијају рђаво. За њу се не може рећи да је, потчињавајући зе-
маљско у себи постовима, другима препуштала спасавање колено-
преклонијем или да је, налазећи у томе олакшање за душу, мање од
било кога другог ограничавала меру сна; иако је, као бесплотна,
поставила себи правило смањења сна, она је, дакле, и падала на земљу
у време док су други по читаву ноћ проводили у стајању (а такав
подвиг посебно доликује мудрољубивим мушкарцима); и у томе се,
међутим, показала одважнијом не само од жена, него и од срчаних
мушкараца; што се пак тиче мудрог оглашавања псалмопојањем,
читања и тумачења речи Божије, правовременог подсећања, при-
клањања изнурених и као сраслих са земљом колена, сузног очиш-
ћења душевне нечистоте у скрушеном срцу и смиреном духу, молитве
која се на небо узноси, нерасејаности и сабраности ума, да ли би се
било ко од мушкараца или жена могао похвалити да ју је превазишао
у свему томе заједно или у нечему појединачно? Напротив, ма колико
то било узвишено, о њој се с правом може рећи да се у једном са-
вршенству надметала, а у другом и сама била предмет надметања, да
је једно пронашла, а друго подвигом задобила, и ако је у било чему
појединачном имала подражаваоце, онда је све њих превазишла тиме
што је она једна собом обухватила сва савршенства. Она је толико
напредовала у сваком од њих колико нико други чак ни осредње није
наиредовао ни у једном. Она је свако савршенство довела до такве
висине да би јој и уместо свих њих било довољно и само једно. Какво
запостављање одеће и тела које је цветало једино врлинама! Каква
снага душе која је готово без хране подржавала тело. као да је
невештаствено, или, бољ е речено, колико трпљења тела, умртвљеног
и пре разлучења са душом, како би се душа ослободила и не би била
спутана чулима! Колико бесаних ноћи, псалмопојања и стајања која
су трајала од једног дана до другог! Т в о је песме, Давиде, нису
дуготрајне само за душе верујућих! Где је крхкост удова, опружених
по земљи и огрубелих противно природи? Какви извори суза, посе-
јаних у жалости, да би биле пожњевене у радости! Ноћни јецаји, који
су продирали кроз облаке и досезали до неба! Распламсалост духа,
који се у молитвеној чежњи не плаши ни ноћних паса, ни мразева, ни
киша, ни громова, ни града, ни таме! Природа жене, која је у зајед-
ничком подвигу спасења победила природу мушкарца и показала да
се жена од мушкарца не разликује по души него само по телу! Чистота,
готово истоветна оној на крштењу и душа заручена са Христом у
чистој брачној ложници - телу! И горко окушање, и Ева - мајка
људског рода и греха, и змија - кушач, и смрт - побеђени су њеним
уздржањем! И самоумањење Христово, и лик слуге, и страдање -
испоштовани су њеним самоумртвљавањем! Како да набројим све
њене врлине или да, прећутавши их, лишим користи оне којима су
непознате?
Време је, међутим, да изнесем речи и о наградама за побожност.
Чини ми се наиме да ви, добро познавајући њене врлине, већ одавно

334
прижељкујете и надате се да у мојој беседи чујете не само о садашњим
наградама, не само о онима, којима се она сада тамо наслађује и које
превазилазе људско иоимање, а недоступне су и слуху и виду, него и
0 онима којима Праведни Давалац награде награђује још овде, јер
Он и то често чини ради поуке неверујућима, уверавајући кроз мало
\ велико и кроз видљиво у невидљиво. Говорићу донекле о томе што
1е свима познато, а донекле о ономе, што је за многе тајна, јер се она,
по свом мудрољубљу, није хвалила благодатним даровима.
Познато вам је како су се једном разјариле мазге и пројуриле са
кочијом. како је она била страшно оборена, на ужасан начин по-
влачена и изударана да су се, услед тога, неверујући саблазнили тиме
што се и праведницима дешавају такве несреће и готово да се по-
тврдило њихово неверје. Сви Горгонијини удови и све кости, и вид-
љиве и невидљиве, беху поломљене и изранављене, али она није
тражила другог исцелитеља, осим Онога, Који ју је препустио таквој
несрећи, како услед стида да се изложи ногледу и додиру мушкарца
|јер је и у страдањима очувала смерност), тако и стога што је тражила
заштиту једино од Онога, Који је допустио да претрпи такво страдање.
И заиста, она је једино од Њ ега и добила спасење. З бог тога неки
нису били толико зачуђени њеном болешћу колико су били задивљени
њеним исцељењем и отуда закључили да се тако жалостан догађај и
десио само да би се она прославила страдањима. Иако је страдала
као човек, исцељена је вишњом, а не човечијом силом и за потомство
оставила повест којом се доказује да је, ма колика била мера страдања
н трпљења у несрећама, још веће Божије човекољубље према њој
сличнима. Ономе, што је речено о праведнику, к а д п о с р н е д а п адне,
н еће п а с т и (Пс. 37; 24) могло би се додати и следеће: ако и падне,
убрзо ће устати и бити прослављен. А к о је њено страдање и било
невероватно, још је невероватније било њено оздрављење, јер је њена
болест готово у потпуности била прикривена оздрављењем и њено
нсцељење постало је очигледније од нанетогјој ударца. Таква несрећа
;е у потпуности достојна похвале и дивљења! Таква болест драго-
ценија је од здравља! Речи Х о д и т е д а се в р а т и м о к а Г о с п о д у : је р О н
о а з д р е и и с и е л и ћ е нас, р а н и и з а в и ћ е н ас... и т р е ћ и д а н в а с к р с н у ћ е н а с
1код Даничића: п о д и ћ и ћ е н а с ) (Осија 6; 1 - 2) које указују, како је то
и овај догађај показао, на нешто узвишеније и тајинственије, нису
ништа мање применљиве и на њено страдање!
Ово чудо је свима познато, чак и онима који су далеко, јер се
глас о њему надалеко раширио; посвуда се о њему приповеда и слуша
исто као и о другим Божијим чудима и (Бож ијој) сили. Дозвољаваш
ли ми ти, први и најсавршенији међу пастирима, пастиру ове осве-
штане овце, да говорим о ономе, што је до сада било многима не-
познато и скривено због њеног мудрољубља и побожности, којима
су били страни свако славољубље и хвалисавост (св. Григорије се овде
обраћа свом оцу, који је такође присуствовао овом погребу, прим.
изд.) Да ли ми дајеш свој пристанак, јер је једино теби и мени поверена
ова тајна, и једино смо ти и ја били сведоци чуда? И ли ћеш и даље
држати реч, коју си дао покојници? П о мом мишљењу, међутим, као

335
 што је онда било време да се ћути, сада је време да се говори, не само
у славу Божију, него и ради утехе ожалошћенима.
Горгонија је имала једну тешку телесну болест и много је стра-
дала; њена болест беше чудна и несвакидашња: понекад би долазило
до изненадне упале у читавом телу, као до таласања и кључања крви,
а затим би се крв охладила и заледила, тело би постало необично
бледо, ум и удови би ослабили и све то није се понављало током
извесног времена, него готово непрестано. Чинило се да то није
људска болест: није помогла ни лекарска вештина - ма колико дубоко
да су проницали у оосбине ових напада, било појединачно, било на
заједничким саветовањима, ни родитељске сузе, ма како обилне, ни
заједничке молитве и прозбе које је читав народ изговарао тако
усрдно као да се моли за сопствено спасење; и заиста, њено спасење
било је спасење за све, исто као што је њена патња у болести била
заједничка патња. Шта је предузела ова велика и узвишених награда
достојна душа? Како се исцелила од болести? Одбацивши све друге
начине, она је притекла ка Исцелитељу свих и, користећи се помр-
чином ноћи када би се њена болест донекле ублажила, са вером се
приклањала жртвенику, громогласно зазивајући онога К оји се на
њему прославља, призивајући Га свим именима и спомињући сва
Његова чуда, било када да су извршена (ш то је чинила познавајући и
Стари и Нови завет). Најзад се охрабрила на једну побожну и изван-
редну одважност, подражавајући жену која се, додирнувши руб Хри-
стове одежде, исцелила од крвоточивости. Онај што на жртвеник
полаже своју главу са таквим јецајем и тако обилним сузама, чини
исто што је некада учинила и она која је сузама опрала Христове
ноге обећавши да неће отићи док не оздрави; затим је помазала читаво
тело мелемом који је сама измислила, сакупивши у руку колико је
могла од часног Тела и Крви и помешала то са својим сузама и, каквог
ли чуда, без оклевања отишла осетивши у себи исцељење, задобивши
олакшање у телу, срцу и уму, добивши као награду за своје надање
испуњење надања, и снагом духа задобивши и снагу тела. Ово је
уистину велико и није лажно; сви поверујте овоме, и здрави и болесни,
једни да бисте сачували, а други да бисте стекли здравље. Да моја
прича није разметање, види се и отуда што сам је, ћутећи док је била
жива, открио тек сада; будите сигурни да је чак ни сада не бих објавио
када ме не би спречавао страх да такво чудо прикривам од верних и
неверних, и савременика и потомака.
Такав беше њен живот! Ја сам пак већи део прећутао ради при-
годности беседе и из бојазни да се не покаже да не знам меру у по-
хвалама које јој изричем. Не бих, међутим, показао достојно по-
штовање према њеном светом и славном окончању ако не бих по-
менуо и величанствене околности у којима се оно збило, утолико пре
што је Горгонија са таквом чежњом и нестрпљењем ишчекивала смрт.
Поменућу то што је могуће краће. Силно је желела разлучење (јер је
имала такву одважност пред Оним Који ју је призивао) и чезнула је
да буде са Христом више него за било чим на земљи. Нико, и поред
све страсти и неуздржаности, не воли толико своје тело као што је

336
она, збацивши са себе ове окове и уздигавши се над овим блатом у
коме проводимо живот, жудела да се у потпуности сједини са Же-
љеним и да васцело прими Љ убљ еног (и, додајем) Оног Који њу љуби,
Који нас сада обасјава малобројним лучама Своје светлости, само да
бисмо схватили од Кога смо раздвојени. Њена жеља, тако божан-
ствена и узвишена, није била узалудна: оно што је још бољ е јесте да
је она осетила предукус жељеног блага у предзнању након дуготрајног
бдења, награђеног једним од најугоднијих снова и виђењему коме је,
по устројству Божијем, њој назначен рок, па јој је чак и откривен сам
дан одласка, како би се п р и п р е м и л а и н е б и б и л а п о м е т е н а . За њу је,
дакле, била припремљена благодат очишћења и освећења коју смо
сви ми добили од Бога као заједнички дар и темељ новог живота или,
бољ е речено, читав живот је за њу представљао очишћење и осве-
ћење. Иако је дар препорађања примила од Духа, поуздано очување
овог дара било је припремљено претходним животом. Усудићу се да
кажем да ни само Тајинство за њу није било нови дар него само печат.
Поред свега тога, трудила се да овоме придружи и освећење свога
мужа (желите ли да вам га укратко изобразим? Т о је био Горгонијин
муж и не знам да ли би осим тога требало било шта рећи): бринула се
да цело тело буде посвећено Богу и да се она не пресели одавде када
је савршена само једна половина ње саме, а да неки део још остане
несавршен. И ову њ енум олбу услишио је Онај, Који твори вољу оних
што га се плаше и доводи до краја њихова мољења. Када је све било
уређено како је намеравала, ниједна њена жеља није остала неис-
пуњена, и како се приближавао одређени дан, почела је да се припрема
за смрт и одлазак, а онда је, испуњавајући закон заједнички за све,
легла на одар. Затим је, предавши своју последњу вољу свом мужу,
деци и пријатељима, како и доликује жени приврженој мужу, чедо-
љубивој и братољубивој, након мудре беседе о будућем животу и
учинивши дан свог окончања даном славља, уснула, иако није испу-
нила дане људског века, што није ни желела, знајући да је дуг живот
њој самој бескористан и да је већим делом посвећен праху и заблудама,
и не знам да ли је ико, ко умире у дубокој старости и дочекавши
поодмакле године у тој мери испуњен колико је она била преиспуњена
данима по Богу. Тако се она разлучује или, бољ е речено, узима, узлеће
и пресељава.
М ало је, међутим, недостајало да заборавим да споменем једну
важну околност! Зар би то допустио ти, њен духовни отац, који си
брижљиво мотрио и нама приповедао чудо какво је и њу много про-
славило, а и нама послужило као подсећање на њену врлину и под-
стицај да и сами прижељкујемо такво окончање. И мене, када се сетим
тог чуда, обузима страх и присиљава ме да лијем сузе. Она је већ уми-
рала и била на издисају; око ње су стајали укућани и незнанци који су
дошли да јој упуте последње целивање; њена престарела мајка је
уздисала и душа јој се потресала (јер је ж елела да је претекне својим
одласком), свеопшта љубав је била помешана са жалошћу, једни су
ж елели да нешто чују као успомену на њу, а други да сами испричају;
нико се, међутим, није усудио ни реч да изговори; сузе су биле неме, а

337
жалост неутешна; изгледало је недопустиво да се ридањем испрати
она која одлази са таквим миром; владала је дубока тишина и смрт је
личила на неко свештено славље. Она је, како се чинило, била без
даха, непокретна, нема, и њено ћутање наводило је на помисао да се
тело укочило а гласне жице умртвиле јер се удаљило оно што их је
покретало. Међутим, пастир, који је будно мотрио на све промене
какве су се на њој збивале - јер је све што се са њом дешавало било
чудесно - запазио је лагано померање усана и приклонио ухо ка њима,
што му је допуштала њихова блискост и једнодушје. Б ољ е би било да
ти исприповедаш ову тајну безмолвија и у чему се она састојала. Нико
не би посумњао у оно што ти кажеш. Она је изговарала псалмопојања,
тачније, речи исходног псалма и (треба рећи истину), то је сведочило
о одважности са којом је умирала Горгонија. Блажен је ко се упокоји
уз речиУп м и р н о л е ж и м и с п а в а м (Пс. 4; 8). Ово си изговарала, ово се
и испунило у теби, најсавршенијој међу женама; то је било и псал-
мопојање и епитаф након одласка тебе, која си ирекрасно умирила
пометњу страсти и окусила сан какав се дарује миљеницима Божијим,
која си и живела и преминула са речима побожности.
Зато сам и уверен да је далеко бољ е и узвишеније од видљивог
твоје садашње стање - глас оних што празнују, весеље ангела, небески
чин, виђење славе и, изнад свега, најчистије и најсавршеније озарење
Свевишње Тројице Која се више не скрива од ума везаног и расејаног
чулима, него се васцелим умом сазерцава и прима и обасјава наше
душе пуном Божанском светлошћу. Ти се, због искреног стремљења
ка њима, сада наслађујеш свим тим добрима, чији су потоци досегли
до тебе још док си била на земљи. А к о је за тебе ма колико спасоносно
и наше прослављање, ако Бог свете душе награђује и тиме што осећају
слична прослављања, прими и моју беседу, уместо многих и бројних
погребних почасти, беседу, какву сам раније изговорио Кесарију, а
након њега предајем је и теби; ја сам ради тога и задржан на земљи,
како бих браћу пратио посмртним беседама. Хоће ли и након моје
смрти и мене неко удостојити сличне почасти - не могу да кажем;
ж елео бих, међутим, да се удостојим једне почасти - почасти у Богу,
да приступим и настаним се у Христу Исусу Господу нашем. Њему
нека је слава, и Оцу са Светим Духом у векове. Амин.

Превод: Антонина Пантелић

338
Свеши Амвросије Медиолански (Милански)

Беседа
поводом см рт и цара Т е о д о с и ја В е л и к о Г

Тиме су нам претили снажни земљотреси и непрестане кише, и

необична тама нам је наговестила да ће наш свемилостиви господар,
цар Теодосије, отићи са овог света. И природне стихије боловале су
због његовог окончања. Н ебо и ваздух беху прекривени непрестаном
помрчином, земља се тресла и пунила изливеним водама. Њ егов
одлазак од нас оплакивала је и сама светлост, јер је он суровост овога
света ублажавао умереношћу и казне преступника предупређивао
кротошћу и благонаклоношћу.
Отишао је да би примио царство које није напустио него га је
само заменио: због своје иобожности позван је у обитавалишта
Христова, у вишњи Јерусалим, одакле сада кличе обраћајући нам се:
Ш т о с л у ш а м о т о и в и д и м о у гр а д у Г о с п о д а н а д в о јс к а м а , у Граду
Б оГ а н а ш е га , Б о г Га у т в р д и д о в е к а (Пс. 48; 8). Он је многе оставио
сироте и лишене очинске помоћи, многе је оставио, чак и своје синове.
Нису, међутим, лишени они које је оставио као наследнике своје
побожности; нису лишени они, за које је задобио благодат Христову
и оданост војске, којима је доказао да Бог потпомаже врлину, а да се
за неверство свети.
Недавно смо оплакивали његову смрт, а сада, четрдесетог дана,
дајемо му помен у присуству цара Хонорија који предстоји светом
олтару. Као што је свети Јосиф након четрдесет дана давао помен
свом преминулом оцу Јакову, тако и он одаје пошту свом оцу, Тео-
досију. Међутим, како су неки навикнути да издају помене трећег и
тридесетог дана, а неки седмог и четрдесетог, послушајмо шта каже
Писмо: И з а п о в е д и Ј о с и ф сл у Г а м а с в о ји м л е к а р и м а д а м и р и с и м а
пом аж у ои а њ еГова; и л ек а р и пом азаш е м и р и си м а И зр а и љ а ; и н а вр ш и
.иу се чет 1р д е се т . д а н а је р т о л и к о д а н а т р е б а о н и м а к о је п о м а ж у
м и р и си м а . И п л а к а ш е за њ и м М и с и р ц и (Е Г и п ћ а н и ) с е д а м д е с е т д а н а
(Пост. 50; 2 - 3 ). Тако и треба следити ово свето правило, јер се и у
Законима поновљеним каже: И п л а к а ш е с и н о в и И з р а и љ е в и з а М о ј -
сејем у п о љ у м о а в с к о м т р и д е се т . д а н а ; и п р о ђ о ш е п л а ч н и д а н и ж а -
(5. Мојс. 34; 8). Оба ова обичаја су од великог
л о с т и за М ојсеј/ ем
значаја, јер се захћаљујући њима испуњава неопходни дуг побожности.
Похваљен је, дакле, Јосиф, показавши пример у том побожном
делу, похваљен је Јосиф коме је отац, пламтећи од љубави, рекао: О д
с и л н о г а Б о Г а о и а т в о је Г а к о ји ћ е т и п о м а га т и , и о д с в е м о Г у ћ е Г а к о ји
ће т е б л а Г о с л о в и т и б л а Г о с л о в о м о д о з Г о са н еба , б л а г о с л о в и м а о д о з д о

339
 113 б е зд а н а , б л а г о с л о в и м а о д д о ја к а и о д м а т е р и и а . Б л а г о с л о в и о и а
ш в о је г а (П ост. 49; 25 - 26). Према томе, тај благословени син у
четрдесети дан врши помен свом побожном оцу Јакову. На сличан
начин и ми у четрдесети дан дајемо помен Теодосију који је, подра-
жавајући праоца Јакова, зауздао неверство тирана и уклонио не-
знабожачке кумире, јер је његова вера укинула свако поштовање
указивано идолима и искоренила све њихове обреде; који је жалио
што његова попустљивост, показана према преступницима, није било
делотворна и нису добили опроштај. Синови, међутим, не могу бити
лишени тога, да им буде даровано оно што им је дато од родитеља,
они неће тога бити лишени, макар неки и радили на томе; најзад, они
се не могу одрећи онога што им је отац даровао; не могу се одрицати
они који се сада одужују за оно што им је дато сваком посебно.
Смрт нашег цара је утолико славнија што је он својој деци већ
предао царство, власт и титулу Августа. Похвално је и то што су неке
дажбине умањене приликом његове смрти, и будући да је онај, што је
посегнуо да то спречи заслужио мржњу, Теодосију та заслуга није
ускраћена. И то је праведно: ако, дакле, последња воља и завештање
сваког појединца има своју снагу, зар онда може бити ништаван тес-
тамент једног цара? Теодосије заслужује похвалу и тиме што се његов
тестамент тиче општег права; у иогледу синова није било потребно
да било шта поноко уређује, будући да им је већ све предао, изузев
што их је поверио стричевом старању; требало је да сачини теста-
мент који се тиче његових поданика, како би се тиме извршило оно
што је стављено у дужност верности других. Заповедио је да се изда
закон о помиловању и поштеди, који је оставио у писму. Шта може
бити вредније поштовања од царског тестамента остављеног у форми
закона? Заиста, такав цар је отишао од нас, али нас није сасвим
напустио: оставио нам је своја два сина у којима морамо прихватити
њега самог, у којима видимо и налазимо њега. Нека нас не збуњује
њихов узраст: оданост војске је најсавршенији узраст за императора,
јер је савршен узраст тамо где је савршена храброст. Т о је сагласно
једно другом, јер и царева вера значи силу и храброст за војску.
Сви знамо какве нам је тријумфе подарила Теодосијева вера.
Када су због скучености простора војници унеколико закаснили да
ступе у битку и непријатељи почели да прете, сам цар је, сјахавши са
коња, рекао: "Где је Бог Теодосијев?" Т о је рекао онда, када је већ
био близак Христу, јер ко би то иначе могао изговорити неприве-
занима за Христа? Тим речима је војска била подстакнута и својим
примером он их је подигао против непријатеља. Био је стар по
годинама, али снажан вером.
Тако је Теодосијева вера била ваша победа и зато нека ваша
оданост буде храброст његових синова, јер вера умножава године.
Авраам и Сара нису размишљали о годинама и о томе да би могли
рађати у старости, те стога не чуди да вера, како смо рекли, умоножава
године јер даје будућност. Вера је, по речима апостола, о с н о в с в е га
чем у се н а д а м о , п о т в р д а с т в а р и н е в и д љ и в и х (Јевр. 11; 1). Тако нас
поучава Свето писмо. А к о је вера потврда онога чему се надамо,

340
колико ће она у још већој мери бити потврда видљивог? Д о б р о је
веровати: П р а в е д н и к ће, каже Писмо,о д в е р е ж и в е т и ; а к о л и о д с ш у и и ,
н е ћ е б и т и п о в о љ и д у ш и м о ј о ј (Јевр. 10; 38).
Немојмо се поколебати нити устукнути пред нашим душевним
губитком, него се оградимо вером ради задобијања наших душа, јер
су о тој вери добили сведочанство наши праочеви, Авраам, Исак и
Јаков, због чега су нам и оставили наслеђе вере. Веран је Авраам,
који се није оправдао делима него вером. Веран је Исак, који се по
вери својој није уплашио родитељског ножа. Веран је Јаков који,
следећи траг вере свога оца, на путу види мноштво ангела.
Када су пророка Јелисеја у Самарији неочекивано окружили
сиријски војници, његов слуга Гијезије му је на то рекао: Ј а о ,
г о с п о д а р у , и ш ш ћ е м о с а д ? А о н м у р е ч е ; н е б о ј се, је р ј е в и ш е в а ш и х
н е го њ и х о в и х . И п о м о л и се Јел и сеј Г овор сћ и : Г о сп о д е , о ш в о р и м у о ч и
да в и д и . И Г о с п о д о т в о р и о ч и м о м к у т е ви д е, а т о г о р а п у н а к о њ а и
к о л а о г њ е н и х о к о Ј е л и се ја . А к а д п о ђ о ш е С и р и ји и к њ ем у, п о м о л и се
Јел и сеј /о сп о д у и р е ч е : о сл е п и о в а ј н а р од. И о сл е п и и х п о р е ч и Је-
л и с е је в о ј (2. Цар. 6; 15 - 18). Јесте ли чули, војници, тамо где је
неверство, тамо је и слепило, јер је праведно била ослепљена војска
неверника. Напротив, где је присутна вера, тамо се наоружавају
ангели. Добра вера често делује и у мртвима: непријатељ и његова
војска бивају мучени силом мученичком!
З бог тога посебно треба да се постарамо да у овом животу не
будемо незахвални, него да својом усрдношћу одговоримо на заве-
штања побожног цара. Отплатите деци оно што дугујете оцу. Оба-
везнији сте му сад кад је мртав него када је био жив. А к о је незаконито
нарушавати права поједине деце, онда је то далеко нечасније када су
у питању деца царева.
Каквог, дакле, треба и то рећи, цара? Цара побожног, мило-
срдног и верног, за кога Писмо каже: н а јв и ш е љ у д и х в а л и се с в о јо м
д о б р о и ш м ; а л и к о ћ е н а ћ и ч о в е к а и с т и н и п ш ? (ГЈриче Сол. 20; 6). И
ако је већ велика ствар задобити човека великог и милосрдног, онда
је утолико значајније имати таквог цара који се, иако својом влашћу
може бити склон осветољубивости, по свом милосрђу од ње одвраћа?
Шта је изврсније од вере цара кога моћ не чини надменим, величанство
не узноси и који је руковођен побожношћу? О таквом (цару) дивно
говори Соломон: Ц а р е в а ј е с р д њ а к а о р и к а м л а д о г а л а в а , и љ у б а в је
њ е г о в а к а о р о с а Јп ра ви (Приче Сол. 19; 12). ВелИка је ствар, дакле,
преДпостављати кротост суровости.
У доброчинства блаженопочившег Теодосија треба убројати и
то што је ономе, ко би га молио за опроштај, био спремнији да опрости
онда када би пламтео од гнева. За њега је гнев био подстицај за
опроштај, тако да су код њега прижељкивали оно чега су се код других
плашили. Т о је било уточиште кривцима јер је, имајући власт над
свима, он, као отац, више волео да опрашта него да, као судија,
кажњава. Често смо виђали како су окривљени пред њим дрхтали и
нису имали никакву наду, а ипак им је било опроштено. Тај судија је
више волео да победи правда него да кажњава и никада није одбио да

341
 опрости ономе, ко би признао, а ако је (окривљени) нешто и скривао
на савести, то је препуштао срцевидцу Богу. Т о г његовог гласа људи
су се више плашили него казне и то је чинио са таквом кротошћу да
је радије привлачио људе себи милосрђем него страхом.
Један од великих ф илософа је сматрао да не треба судити
злочинима почињеним у гневу, али Божанско Писмо бољ е учи о томе:
Г н е в е ћ и се, каже, н е Е р е ш и т е (Пс. 4; 5). Он је, у већој мери, тежио да
спречи грех него да га опрости, јер је у гневу бољ е задобити похвалу
за милосрђе него бити подстакнут на освету.
К о сумња у то да ће он својим синовима бити велика помоћ у
Господу? П о милости великог Бога, цар Аркадије је већ младић у
пуној снази. Хонорије је на прагу младости и већ је старији него што
је то био цар Јосија. Овај цар је ступио на престо када му је било осам
година и његова владавина је трајала тридесет једну годину; он је
угодио Богу, јер је бољ е од осталих царева израиљских празновао
пасху Господњу и прекинуо нереде у обредима. Аса је такође у не-
зрелим годинама наследио царство и четрдесет једну годину владао у
Јерусалиму; он се није престрашио видевши небројено мноштво Ети-
опљана како га нападају него је, уздајући се у Господа, очекивао да
ће се спасти заједно са онима који су били у мањини. О, да је тај цар
био толико веран и касније колико је био на почетку! Он је у почетку,
оставши са мањипом, победио, да би касније, напустивши Господа,
тражио помоћ од Сиријаца и обраћао се лекарима ради исцељења
ногу; примивши такав знак Божије благонаклоности, није требало
да напушта свог Помоћника: због тога му лекари нису помогли и он
је умро као неверник.
Њихови очеви, међутим, Авија и Амос, били су неверни; Тео-
досије је, пак, био испуњен страхом Божијим и милосрђем; због тога
ће он, надамо се, ако је Господ милостив према нама, за сцоју децу
предстојати Христу као архијереј. Добар је милосрдан човек који,
помажући другима, помаже самоме себи и исцељујући друге, лечи и
своје сопствене ране. К о уме да прашта, тај себе сматра човеком; тај
следи пут Христа Спаситеља Који је, примивши тело, у свет радије
дошао као Искупитељ него као судија.
П релепо је рекао Псалмопојац: Р а д у је м се је р Г о с п о д у с л и ш и
м о л и т в е н и Г ла с м о ј (Пс. 116; 1; у Септуагинти и старијим преводима
Библије, то је 114. псалам; у Даничићевом преводу његов почетак
гласи: М ило ми је што Господ услиши...). Читајући тај псалам, као да
слушамо самог Теодосија како говори. "Радујем се", кличе он - пре-
познајем тај побожни глас - и истински, ја се радујем јер сам ревносно
испунио своје дужности, заштитио противнике, нисам мрзео непри-
јатеље, опраштао сам прогонитељима и нисам погубио оне што су
тражили царство. Т о није глас осредњег човека него оног савршеног
у закону: Љ у б а в је , д а к л е , п у н о ћ а з а к о н а (Рим. 13; 10). Послушајмо,
међутим, шта је волео: будући да се овде не говори о врсти љубави,
јасно је, наравно, да се ради о љубави божанственој, каквом љубимо
оно што прижељкујемо више од било чега што бисмо могли пожелети:
Љ у б и Г о с п о д а Б о Г а с в о је г а , каже Писмо (5. Мојс. 6; 5).

342
 Побожна душа, дакле, испуњена Духом Светим, одлазећи од
земље ка вишњим и горњим, као да је на питање оних који су је сусрели
одговорила:р а д у је м се. И шта може бити савршеније од тога? Питали
су је ангели и архангели о ономе што је учинила на земљи (јер једино
Бог познаје и оно скривено), а она је на то одговорила:р а д у је м се , тј,
испунила сам закон, Еванђеље нисам преступила, припремала сам се
свакога дана за с м р т к а о о в ц а з а з а к л а њ е (в. Пс. 44; 22). И зато верујем
да нас н и с м р т н и ж и во т ., н и анГели, н и п о г л а в а р с т в а , н и си л е, н и
са д а ш њ о сГ п , н и б у д у ћ н о с т , н и в и с и н а , н и д у б и н а , н и т и и к а к в а д р у г а
т в а р н е ћ е м о ћ и о д в о ји т ш о д љ у б а в и Б о ж и је , к о ја ј е у Х р и с т у И с у с у
Г о с п о д у наш ем (Рим. 8; 38 - 39).
Господ Исус Христос заповеда да чувамо ту заповест закона и
Еванђеља када каже Петру: С и м о н е Ј о н и н , љ у б и ш л и м е в и ш е н е Г о
о в и , а он одговара: Д а , Г о с п о д е , Т и з н а ш д а Т е в о л и м . И опет га је
питао: С и м о н е Ј о н и н , љ у б и ш л и м е ! Петар је, одговарајући, рекао:
Д а , Г о с п о д е , Т и з н а ш д а т е в о л и м . А када га је и трећи пут питао о
томе, ускликнуо је: Г о с п о д е , Т и с в е зн а ш , Т и з н а ш д а Т е в о л и м (в. Јн.
21; 15 - 17). Тако је тај троструки одговор био потврда љубави и
понишгење троструког одрицања. А к о будемо хтели, и овде ћемо
пронаћи троструки одговор: Р а д у је м се је р Г о с п о д у с л и ш и м о л и т в е н и
Глас м о ј, и и п о п р и Г н у к м е н и у х о С в о је и з а т о ћ у Г а у с в е д а н е с в о је
п р и зи в а т ш (Пс. 116, тј. 114; 1 - 2).
Дивно је речено: Р а д у је м се , јер је већ окончао свој животни пут.
Збогтога је и апостол, кадаје већ страдао, рекао : Д о б а р р а Г п р а т о в а х ,
т р к у з а в р ш и х , в е р у о д р ж а х ; са д м е ч е к а в е н а и п р а в д е (2. Тим. 4; 7 - 8).
Велики је Господ наш, који нам је даровао ратове због којих се
победници крунишу! Р а д у је м се, каже, у нади да ће Г о с п о д у с л и ш и т и
м о л и т в е н и Глас м о ј.
Р а д у је м се, и затоје Господ пригнуо к мени ухо Своје, како би
обореног усправио на ноге и мртвога васкрснуо, јер Бог, пригнувши
ухо Своје, не слуша телесно него нас, снисходећи ка нашој слабости,
удостојава да нас слуша. Пригнуо је к нама ухо Своје да би у њега
ушло наше мољење. Оном, Који дарује милост, није потребан глас;
није требао глас Ономе Који је слушао Мојсеја, иако је ћутао и вапио
обраћајући Му се једино немим јецајима. Господ може да слуша и
крв, која нема ни гласа ни језика. Ка Њ ему је завапила крв и у
мучеништву и у братоубиству.
Р а д у је м се, каже, и зато сам испунио вољу Господњу, призивајући
Га у све дане свог живота, јер призивати Г а само у неким данима свога
живота више је обележ је надменога, него онога што се нада, као што
ни показивање захвалности једино за доброчинства није знак истинске
оданости. Зато апостол Павле саветује:Н а с в е м у з а х в а љ у јт е (1. Сол.
5; 18). Увек постоји нешто због чега треба да захваљујемо Богу,
никада нисмо без дара Божијег, сваког дана обавезни смо М у самим
својим животом: Ш т а л и и м а ш ш т о н и с и п р и м и о , каже апостол (1.
Кор. 4; 7). А будући да увек примаш, увек то и признај, а уколико све,
ма шта да имаш, добијаш од Бога, признај да си Њ егов дужник: ја,
међутим, хоћу да свој дуг вратиш с љубављу, а не присилно.

343
 Послушај онога што каже: О п к о л ш и е м е б о л е с т и с м р т н е (Пс.
116 одн. 114; 3). Ја сам, међутим, волео Господа и у смртној болести.
Ј а д и п а к л е н и з а д е с ш и е м е, али ме не задесише као обузетог страхом
него као оног што воли и нада се да га никаква жалост и тескоба,
никакви прогони и невоље неће одвојити од Христа. Н е г о се х в а л и м о
и у н е в о љ а м а , з н а ју ћ и д а н е в о љ а г р а д и т р п љ е њ е , а п п р п љ е њ е и с -
к у с ш в о , а и с к у с ш в о н а д у (Рим. 5; 3 - 4). Као што и добар ратник тражи
ратове да би задобио круну, али не својим снагама него уз помоћ
Господњу, јер не би могао да победи ако не би призивао Онога Који
помаже борбенима.
У боги човек бори се за иобеду, али се излаже недаћама ако не
призива име Господње и не узвикује: Г о с п о д е , и з б а в и д у ш у м о ју (Пс.
116, тј. 114, 4). З бог тога апостол и каже: В и д и м д р у г и з а к о н у у д и м а
с в о ји м к о ји се б о р и п р о п ш в з а к о н а ум а м ојеГа, и п о р о б љ а в а м е з а к о н о м
Греха к о ]и ј е у у д и м а м о ји м . Ја ја д н и ч о в е к ! К о ћ е м е и з б а в и т и о д
ш ела см р ш и о ве ? Б лаГодарим Б оГу к р о з И су са Х р и с т а Г о с п о д а
н а ш еГ а (Рим. 7; 23 - 25).
Побеђује онај ко се узда у Божију благодат, а не онај ко се поноси
својом врлином. З бог чега се не бисмо уздали у благодат када имамо
милосрдног Архијереја? М и л о с р д а н ј е (у Д а н и ч и ћ е в о м п р е в о д у :
" д о б а р ј е ”) Г о с п о д и п р а ве д а н , и Б о Г ј е н а ш м и л о с т и в (Пс. 116. тј.
114,5). Псалмопојац је овде два пута поменуо милосрђе, а праведност
само једном. Усред те двоструке милости положена је правда, јер
уколико постоји преобиље грехова, мора постојати и преобиље
милости. Господ преобилно поседује све врлине, јер је Г о с п о д н а д
в о јс к а м а (Пс. 24; 10). Правда је, међутим, сједињена са милосрђем, а
милосрђе са правдом, јер је написано: Н е б у д и с у в и ш е п р а в и ч а н (како
пише у црквенословенском преводу; код Даничића: н е б у д и л у д , а у
савременијим преводима: н е б у д и б е з у м а н ), односно узалудно. Оно
што је прекомерно, макар било и добро, неће ти се убројати у истинско
добро. Чувај праву меру, да би и примио по мери.
М илост међутим, није препрека за правду јер је и сама милост
правда. Н р о с и п а , д а је у б о Г и м а , п р а в д а њ е Г о в а т р а је д о в е к а (Пс. 112;
9). Праведник не заборавља своју обавезу да помаже несрећнима и
слабима. Зато Г оспод, приступајући крштењу, како би нама, слабима
и грешнима, отпустио грехе, обраћајући се Јовану каже; О с т а в и сада,
је р т а к о н а м т р е б а и с п у н и т и с в а к у п р а в д у (М т. 5; 13). Отуда је
очигледно да је правда милост и милост правда. Када нас не би
крепило божанско милосрђе, како бисмо уопште могли преживети и
сам почетак свог живота када смо, малени, изашавши из мајчине
утробе, из топлог бачени у хладно, и из влажног, слично риби, на
суво; када смо, као неким нежним таласом, изнети из мора и по-
стављени на позорницу овог живота? Томе не можемо наћи узрок и
при том делује једино Божија благодат. Једино Господ чува децу или
оне који смиреног срца себе сматрају децом.
Достојно је похвале смирење које избавЈђа невољне и болесне.
Такво смирење је било познато Давиду који /е завапио: Е в о , ја сам
з Г р е ш и о , ја са м з л о у ч и н и о , а т е о в ц е ш т а с у .у ч и н и л е ? Н е к а се р у к а

344
ш в о ја о б р а т и на м е н е и н а д о м о и а м о је Г а (2. Сам. 24; 17). Давид је
тим речима признао да је његово царство од Бога, покајао се, признао
свој грех, замолио за опроштај и таквим смирењем задобио спасење.
И Христос је смирио себе, како би све остале уздигао; тако ће онај ко
подражава смирење Христово, достићи и мир Христов.
Теодосије је показао своје смирење: сагрешивши, молио је за
опроштај и зато је његова душа поново задобила мир, као што каже
Писмо: В р а т и се д у ш о м о ја у м и р с в о ј, је р ј е Г о с п о д д о б р о т в о р т в о ј
(Пс. 116. тј. 114,6). Он дивно говори, обраћајући се души: "Врати се,"
као да се она, завршивши свакодневне послове, враћа и ступа у свој
мир. Коњ се, после завршене трке, враћа у шталу. Лађа након пло-
видбе пристаје у луку. Шта би друго м огле да значе те речи: у м и р
с в о ј, ако не оно исто што и Господ Исус каже у Еванђељу: Х о д и т е
б л а г о с л о в е н и О и а М о је г а , п р и м и т е и а р с т в о к о је в а м је п р и п р е м љ е н о
од п ост а њ а свепш (М т. 25; 34). Оно што нам је обећано примићемо
као да добијамо наследство, јер је веран Господ и неће одузети слугама
Својим оно што им је припремљено. А к о ми одржимо своју веру, биће
одржано и обећање.
Погледај, човече, на благодат Христову у себи: још пузиш по
земљи, а већ те на небу чека наслеђе. Стога нека твоје срце буде
тамо где је твоје имање. То је мир праведника и безбожни неће ступити
V њега, као што и Господ каже: З а т о се з а к л е х у Г н еву с в о м д а н е ћ е
'х ћ и у м и р м о ј (Пс. 95; 11). Они, којима нису познати путеви Господњи,
нису тога достојни. Напротив, ономе ко је водио добар рат и служење,
каже се: В р а п ш се у м и р с в о ј. Добро је удаљити се од овоземаљског
мира и смирити се у небеском. Т о је онај мир коме је хитао пророк,
говорећи: К о б и м и д а о к р и л а Г о л у б и њ а ? Ј а б и х о д л е т е о и п о ч и н у о
(Пс. 55; 6). Тај починак је био познат Давиду и зато је ж елео да му се
окрене душом. Т о је починак велике суботе, захваљујући којем су
свети, привезавши се за Бога и послушавши премудре судове Његове,
изнад чулног света. Т о је суботњи починак којим је отпочинуо Бог од
свих дела (стварања) света.
Сада се Теодосије, ослободивши се овоземаљских брига, радује,
узносећи дух свој ка том вечном починку; радује се, јер је Господ узнео
његову душу од смрти коју је често трпео у овом несрећном животу,
јер су га преплављали греховни таласи; радује се, јер су се његове
очи ослободиле суза; прошле су болести, жалост и вапај. И Б о г ћ е,
пише, о т р п ш с в а к у с у з у и з о ч и ју њ и х о в и х , и с м р ш и н е ћ е б и и ш в и ш е ,
н и ж а л о ст ш , н и ја у к а , н и б о л а н е ћ е б и т и в и ш е (Откр. 21; 4). А ако не
буде смрти, неће осећати ни ударце падова, него ће угађати Богу у
земљи живих. Тамо није као овде, где је човек обучен у смртно тело,
подложно паду и греху. Зато је та земља - земља живих, где обитава
душа саздана по лику и обличју Божијем. Зато се тело враћа у земљу,
док душа, којој се каж е в р а т ш с е у м и р с в о ј, хита ка вишњем починку.
Теодосије је хитао да ступи у тај мир, хитао је у онај град Је-
русалим, о коме је речено : Ц а р е в и з е м а љ с к и д о н е ћ е с л а в у и ч а с ш с в о ју
у њ еГ а (Откр. 21; 24). Слава која се задобија тамо јесте истинскаслава
и блажено царство које је прижељкивао апостол говорећи: П о с ш а је м о

345
 с м е л и и в и ш е в о л и м о о т и ћ и и з т е л а и н а ст ш н и т и се к о д Г о с п о д а .
З а и ш се и р а д о т р у д и м о , б и л о д а б о р а в и м о о в д е , б и л о д а о д л а з и м о ,
д а б у д е м о Њ е м у у г о д н и (2. Кор. 5; 8 - 9).
Тако се, отишавши из неизвесног рата, наслађује незалазном
светлошћу и вечним миром, радује се плодовима божанске награде
за оно што је у телу учинио. Заволео је Теодосије Господа Бога свога
и зато се удостојио заједнице светих.
Као закључак своје беседе рећи ћу да сам и ја волео тог мило-
срдног човека, кротког у владавини, доброг срца и смиреног, какве
воли и Сам Господ, говорећи: Н а к о г а ћ у п о г л е д а и ш : на н е в о љ н о г а и
н а о н о г а к о ј е с к р у ш е н а д у х а и к о д р х п ш о д м о ј е р е ч и (Ис. 66; 2).
В олео сам тог човека који је био наклоњенији осуђенима него
готованима. Који је, збацивши са себе царска обележја, у цркви јавно
оплакивао свој грех, почињен због преваре и лукавства других и уз
сузе и јецаје тражио опроштај. Онога чега се стиди прост човек, није
се застидео цар - а то је да се јавно покаје, и свакога дана жалио је
због свог прегрешења. Извојевавши славну победу, одлучио је да се
до доласка својих синова уздржи од светих тајни једино зато што су у
боју били побијени његови ненријатељи.
В олео сам тог човека који је, лежећи на самрти духом тражио
мене, и, разлучујући се са телом, више бринуо о стању Цркава, него
што је помишљао па опасности какве му прете. В олео сам, признајем,
тог човека и зато свом душом саосећам са њим и ради утехе про-
дужујем беседу. В олео сам га и надам се да ће Господ примити глас
мог мољења за ту побожну душу.
О п к о л и ш е м е б о л е с т и с м р т н е и ја д и п а к л е н и з а д е с и ш е м е (Пс.
116. или 114, 3), јер многи страдају, али смо неколицина има начин за
избављење. Свештеник са свима састрадава, пати са свим кривцима,
јер што подносе други, подноси и он; напротив, када се други осло-
бађају невоље, ослобађа се и он. Срце ми се слама јер нам је одузет
човек каквога тешко можемо пронаћи. Тебе, Господе, јединог треба
молити да нам се он покаже у својим синовима, а Ти, чувајући ове
младиће, спаси оне који се у Тебе уздају и подари савршен мир по-
чившем слуги Твоме Теодосију, мир, какав је припремљен светима
Твојим. Нека се његова душа упути тамо одакле је и сишла, где не
може осетити жалац смрти и где спознаје да је смрт једино крај
кривице, али не и природе. Ум ро је наш Теодосије, али је умро за
грех, да више не би припадао овом злом месту; умро је, али ће
васкрснути за најсавршенији живот.
В олео сам га и зато ћу га спровести до земље живих, и нећу га
напустити док га плачем и молитвама не узведем на свету гору
Господњу, куда га призивају сама његова дела, где је вечни живот,
где нема трулежности нити било какве пропадљивости, где нема
уздаха, болести и заједнице са мртвима, тамо где је земља живих, где
се ово смртно облачи у бесмртно и ово трулеж но украшава не-
трулежним. Велики је мир, којим се испуњава жеља оног што воли.
Прекрасно обећање! Због тога 116. псалам (односно 114) започиње
похвалом, више него 16 (тј. 14), у коме се описује човеково савр-

346
шенство. Иако се, међутим, ту изображава савршен човек, он је ипак
подлож ан греху, док је овде истинско савршенство, у коме се
поништава порок и блиста благодат вечног починка.
Псалам 114. (у српском преводу: 116) приказује дарове љубави,
јер је Пасха Господња четрнаестог месеца добила облик празника;
онај ко празнује Пасху мора бити савршен и мора волети Господа
Исуса, Који је, љубећи народ Свој савршеном љубављу, добровољно
Себе принео на жртву. Тако ћемо и ми заволети да се, када буде било
потребно, нећемо клонити ни саме смрти ради имена Господњег, да
нас болест не одврати и да се ничега не плашимо: С а в р ш е н а љ у б а в
и з г о н и с т р а х (1. Јн. 4; 18).
Велико је тајинство броја, јер је Отац Свог Јединородног Сина
ради нас предао смрти онда, када је месец сијао пуним сјајем. Црква,
празнујући пасху Господњу, јесте као в е ч н о с а в р ш е н и м е с е ц (Пс. 89;
37 у српском иреводу, у Септуагинти: Пс. 88; 37; ни овај навод св.
Амвросија не одговара Даничићевом преводу, али се ради разумевања
текста задржава смисао какав се стиху даје у овој беседи и какав он
има и у Септуагинти, прим. прев). К о овде долично празнује Пасху
Исуса Христа, тај ће пребивати у вечној светлости. А ко ју је ве-
лелепније прослављао, ако не онај који је спречио незнабожачке
заблуде, затворио њихове храмове и разрушио жртвенике идолске?
Због тога је и цар Јосија имао првенство у односу на своје прет-
ходнике.
Теодосије, дакле, сада обитава у светлости и ликује заједно са
светима. Он тамо грли Грацијана (западноримски цар, који је 379.
поверио Теодосију управу над источним делом Римског царства, прим.
прев), кога више не муче ране јер је добио свога осветника, Грацијана,
чија је душа, иако је отет недостојном смрћу, ипак нашла мир. Тамо
се обојица, испуњени побожношћу и милосрђем, наслађују дивним
пријатељством. О таквима је изврсно написано да д а н д а н у д о к а з у је ,
док су Максим и Евгеније у аду, будући да н о ћ н о ћ и ја в љ а (в. Пс. 19;
з ) , поучавајући својим тужним примером колико је бездушно употре-
бити оружје против господара. О таквима је прекрасно речено: В и д е х
б е з б о ж н и к а с т р а ш н а к о ји се р а ш и р и в а ш е к а о Г р а н а т о д р в о , а л и
п р о ђ е и е в о н ем а Га (Пс. 37; 35 - 36). Побожни је из таме овога века
прешао у вечну светлост и, наравно, није био грешан онај, ко је
престао да буде такав.
Сада се блаженопочивши Теодосије осећа као цар, будући да је
V царству Господа Исуса и да види Њ егов храм. Он сада царује,
прихватајући у свој загрљај Грацијана и Пулхерију, своје најслађе
залоге, види Флакцилу која се наслађује гледајући свог оца и беседећи
са Константином - Константином коме су на самрти благодаћу
крштења опроштени сви греси и који сада има првенство, јер је први
међу царевима поверовао и својим наследницима у наслеђе оставио
веру. У његово доба испунила се она пророчка реч: У т а ј ћ е д а н (ч а к
и ) н а з в о н и и м а к о њ с к и м ( б и т и у р е з а н о ): с в е т и њ а Г о с п о д у (Зах. 14;
20). Т о је његова мајка, блажена Јелена, открила надахнута Духом
Божијим.

347
 Блажен је Константин због такве мајке, која је за њега молила
помоћ божанског дара, како би он и усред битке био безбедан и не-
устрашив. Та велика жена је много више задобила за цара него што
је од њега могла добити. Мајка, која се бринула о деци, уступила је
Римско царство сину и похитала у Јерусалим где се распитивала о
месту страдања Христовог.
Блажена је Јелена која је, приспевши у Јерусалим, почела да
посећује света места и да, надахнута Духом, тражи дрво Крста, тако
да је, пришавши Голготи, сама себи говорила: Овде видим место
битке, али не видим победу; тражим знакове спасења и не налазим
их. Ја сам на престолу, а Крст Господњи у праху; ја сам у златним
одеждама, а знамење Христове победе - у рушевинама; да ли је он
још увек сакривен, зар је још сакривен вечни живот? Како мислим да
будем искупљена, када не видим само искупљење?
Видим, ђаволе, да си заклонио онај мач којим си посечен. Исак
је, међутим, раскопао бунаре које су затрпали иноплеменици и није
допустио да вода буде сакривена. Одлучено је да се овде раскопају
рушевине, да се открије живот света, да се ископа мач којим је по-
сечена глава истинског Голијата, да се отвори земља и заблиста
спасење. Због чега си, ђаволе, сакрио спасење, зар зато да би био
поново побеђен? Победила те Марија, непорочно родивши Победиоца
Који је Својим крсним распећем тријумфовао над тобом и Својом те
смрћу покорио. П о беђен си и сада, јер жена разоткрива твоје
лукавство: Марија је као Пресвета носила Господа, а ја ћу тражити
Њ егов крст; она је показала рођеног, а ја - васкрслог; кроз њу се Бог
јавио људима, а ја ћу, за исцељење грехова наших, из рушевина извући
Божанско знамење.
Тако је, ископавши земљу, пронашла три крста, забачена међу
рушевине и сакривена од непријатеља. Знамење Христове победе,
међутим, није могло да ишчезне: она је, као жена, посумњала, али ју
је Дух Свети уверио да су са Христом била распета и два разбојника.
З бог чега је она тражила средишње дрво, када су крстови случајно
могли бити и испремештани? Проверавајући по Еванђељу, открива
да се на средишњем крсту налзио натпис: И с у с Н а з а р е ћ а н и н а а р ју -
д е јс к н . П о том натпису, она је открила спасоносни крст. Пилат је, на
захтев Јудејаца, одговорио: Ш т о Гшсах, Гш сах. (в. Јн. 19; 19 - 21), од-
носно, нисам написао оно што се вама допада, него што ће препознати
и будућа времена, нисам писао за вас него за векове потомака и као
да је дословно рекао: да би Јелена, читајући то, могла да препозна
крст Господњи.
Нашавши натпис, она се поклонила Цару, а не дрвету, како за-
блудели незнабошци бесплодно мудрују, поклонила се прикованом
за дрво, означеном у натпису, поклонила се Ономе, Који је за Своје
прогонитеље рекао: О ч е , о п р о с п ш им. Јелена је пожурила да додирне
средство за бесмртност, плашећи се да ће нарушити тајинство спа-
сења, журила је од радости, не знајући шта да чини. Она је, међутим,
досегла до истине, нашла је дрво и благодат је заблистала. Христос
је благословио жене у Марији, а Дух у Јелени, јер ју је поучио ономе

348
што као жена није знала и извео је на пут који смртницима није могао
бити познат.
Тражила је клинове којима је Господ био прикован и, нашавши
их, један од њих уградила у узду, а други у дијадему, један ради укра-
шавања, а други ради испољавања своје вере и побожности. Бла-
гословена је била Марија да би избавила Еву; благословена је Јелена,
да би били искупљени цареви. Она је, дакле, свом сину Константину
послала дијадему, украшену драгим камењем и обогаћену каменом
крсног искупљења, а послала је и узду. Константин је све то користио,
а то право коришћења пренело се и на све потоње цареве. Према
томе, власт верних царева је света, када је спутана уздом. Т о је уређено
ради тога да би престали прогони а наступила побожност.
Разборито је поступила Јелена стављајући крст на главу царева,
како би се у царевима клањали Крсту Господњем. Тај њен поступак
не треба прииисати смелости и махнитости него побожности, јер је
тако исказано поштовање светом искупљењу. Према томе, нај-
драгоценији клин Римског царства управља целим светом и украша-
ва главу госиодара, и од прогонитеља чини их проповедницима.
Праведно је клин положен на главу, како би се помоћ нашла тамо
где су осећања. На глави - круна, а у рукама - узда. Круна од крста, да
би заблистала вера, а такође и узда како би управљала влашћу и та
власт била ублажена умереношћу. Нека и хришћански господари
добију од изобиља Господњег, да би се и о римском цару ради по-
дражавања могло рећи: М е т н у о с и м у на гл а в у в е н а и о д д р а г о г к а м ењ а
(Пс. 21; 4).
Црква се због тога радује, а Јеврејин се стиди и не само да се
стиди, него је и скрушен духом јер је он сам узрок своје скрушености;
онај, ко се ругао Христу, сада га признаје за цара: називајући га царем
јудејским, неверници су признали своје безбожништво. Ми смо,
узвикују Јевреји, распели Исуса, а хришћани и након смрти устају, и
мртви царују. Ми смо распели Христа, а Њ ему се клањају цареви.
Поштују чак и сам клин, који смо ми употребили за убијање, али се
он показује као средство спасења и неком невидљивом силом мучи
демоне. Чинило нам се да смо ми победили, али сада признајемо да
смо побеђени. Христос је васкрсао, и Њ егово васкрсење признали су
цареви, Он поново живи, макар и невидљив. Сада нам предстоји још
већа и суровија борба против Њега! Њему служе царства и клања Му
се власт: Њ ега смо презирали, а како ћемо се сада супротставити
царевима? Клиновима ногу Његових клањају се цареви, а фотини-
јанци (јеретици 4. века, следбеници еп. сирмијског Фотина, тврде да
је ЈЈогос постао Син тек након оваплоћења, прим. прев) не признају
Њ егово божанство. Крсни клин цареви претпостављају својој дија-
деми, а аријанци умањују Њ егову силу.
Зашто би нешто било свето када је у узди, ако не зато што за-
уздава махнитост царева и задржава самовољу тирана који су постали
слични похотним коњима?
Тим зауздавањем Јелена, надахнута Духом Божијим, поручује
свим царевима: Н е м о јт е б и т и к а о к о њ , к а о м а з га б е з р а з у м а (Пс. 32;

349
9), јер их је власт, која се лако приклони пороку, као животиње под-
стицала на пожуду. Они нису знали за Бога, али је Крст Господњи
задржао бујицу њиховог безбожништва и подигао њихове очи ка небу
да би потражили Христа Сиаситеља. Они су, дакле, са себе свукли
бразду неверја и прихватили уздржање вере и побожности, подра-
жавајући Онога Који каже :у з м ш и е ја р а м м о ј н а с е б е ...је р ја р а м ј е м о ј
б л а г и б р е м е ј е м о је л а к о (Мт. 11; 29 - 30). Њ ега су подражавали сви
цареви хришћански осим Јулијана који је, препустивши се фило-
софији, напустио Узрочника свог спасења.
Испуниле су се оне пророчке речи: И н а р о д и ћ е д о ћ и к в и д е л у
т в о је м у , и и а р е в и б л и с т а њ у к о је с е н а д т о б о м у з н о с и (код Даничића:
"ка светлости која ће те обасјати" - Ис. 60; 3). Утоли ко ће се пре тамо
упутити Грацијан и Теодосије, будући да их не подупире оружје рат-
ника, него њихова дела, и да нису одевени у пурпур него у одежду
славе. Овде су се радовали због ослобађања многих, а тамо су још
више утешени сећањем на своја добра дела и на то што су многима
опростили; они се сада наслађују неописивом светлошћу и добивши
обитавалиште бољ е од овдашњег, кличу: О , И з р а и љ у , к а к о ј е в е л и к и
д о м Б о ж и ји и п р о с т р а н о м е с т о в л а д а в и н е Њ е г о в е ! В е л и к ј е и н ем а
(Вар. 3; 24 - 25; старозаветна Књига пророка Варуха није ук-
к р а ја
ључена у Даничићев превод Старог завета). Д о б р о ј е ч о в е к у н о с и т и
ја р а м з а м л а д о ст ш с в о је , сам ћ е с е д е т и и м у ч а т и , је р Б о Г м е т н у ја р а м
на њ (П лач Јер. 3; 27 - 28). Онај ко у младости понесе тежак јарам,
напослетку отпочине и, удаљивши се од пометње, каже: Ја м и р н о
л е ж и м и сп а ва м , је р Т и , Г о с п о д е , С а м д а је ш м и т е сам б е з ст ра.ха
(Пс. 4; 8).
Убоги Лазар је у својој младости носио тежак јарам, а затим је,
како сведочи Писмо, отпочинуо у наручју Авраамовом. И Теодосије
је носио тежак јарам још од своје младости, када су убице његовог
оца ковале заверу и против његовог живота, када је препатио због
своје побожности, када је, приликом најезде варвара, примио царску
власт. Он је носио тежак јарам истеривања тирана из римске ца-
ревине, али, док је овде био на мукама, тамо је у миру.
Обратимо се, међутим, његовом узвишеном телу. Ти, Хонорије,
плачеш, и својим сузама сведочиш о побожној усрдности, плачеш,
јер ће очево тело бити далеко одавде. А ли , и праотац Јаков је ради
избављења народа од сурове глади напустио дом и, будући већ стар,
није оклевао да отпутује: након што је умро у туђој земљи, он је, у
синовљевој пратњи, после неколико дана пренет у гроб својих отаца.
З бог таквог свог лутања Јаков није био осуђен него похваљен.
Плачеш и ти, најузвишенији царе, јер поштоване остатке нећеш
пратити до Константиновог града. У том случају ти си једнак нама:
сви смо ми обузети оправданим болом, и сви бисмо ж елели да га
пратимо заједно са тобом. Јосифово путовање до његове постојбине,
међутим, није било далеко, а овде би требало пропутовати многим
земљама и препливати морима. Теби ни то не би било тешко, када те
не би спречавала држава, коју су добри цареви претпостављали и
родитељима и деци. Отац те је ради тога и учинио царем, и Господ је

350
то потврдио, како се ти не би борио само за свог родитеља него за
све нас.
Немој се плашити да победоносним остацима неће бити исказано
поштовање, ма где да се нађу. На то и не помишља Италија, која је
видела славне победе, не помишља, кажем, Италија која, будући
поново избављена од тирана, слави виновника своје слободе, не по-
мишља на то ни Константинов град, који га је и други пут послао у
победу и затим га није могао задржати. Тај град је након његовог
повратка очекивао победоносне тријумфе: очекивао је цара окру-
женог галским и другим ратницима. Теодосије се сада у њега враћа
са већом силом и славом: сада га води мноштво ангела и прати га
сабор светитеља. Блажен је онај град који ће у свом наручју имати
залог небеског житеља!

Превод: Антонина Пантелић

351
Свеши Амвросије Медиолански/ Милански

П рва беседа
поводом прест ављ ењ а брат а Сат ира

Сада смо, љубљена браћо, принели жртву, жртву непорочну и

богоугодну, мог господара и брата, Сатира. Схватао сам да је смртан
и нисам се у томе заваравао, али је благодат била преобилна. Требало
бих, дакле, много више да благодарим Богу него да тугујем јер сам
увек ж елео да се, уколико неке пометње припрете Цркви или мени,
оне углавном обруше на мене и мој дом; да покажем захвалност Богу
што је, у време те заједничке стрепње, када су се сви плашили вар-
варских најезди, заједничко страховање окончао неко мој и што се
само на мене окренуло оно, чега сам се прибојавао због свих. Нека
Бог да да моја жалост буде заједничко искупљење.
Иако се то тиче брата од којег за мене није постојало ништа
драгоценије и пријатније, заједничко добро је важније од мог соп-
ственог. А ко би неко и њега самог питао за то, и он би више волео да
умре за друге него да живиради себе самога, јер је и Христос телесно
умро ради свих, како бисмо и ми научили да не живимо само због
себе.
Осим тога, не смем бити незахвалан Богу и требало би више да
се радујем што сам имао таквог брата, него да очајавам што сам остао
без њега, јер то је дар, а сваки дар је дуг. Ја сам се, дакле, колико год
је то било могуће, користио том повереном ми драгоценошћу, али ју
је онај, који одређује залог, поново узео. Не прихватити у датом залогу
патњу због његовог враћања значило би то исто (тј. незахвалност и
очајање). У оба случаја је вера испуњена сумњом и излаже се опас-
ности спасење. Да ли је праведно не дати некоме новац и да ли је
побожно не принети жртву? Зеленаша можемо преварити, а Ство-
ритеља природе и зајмодавца никако. Према томе, што је већи зајам,
угодније је његово коришћење.
З бог тога никако не смем бити незахвалан у погледу брата: он
је вратио оно, што је по самој (људској) природи заједничко за све;
он се, поред тога, удостојио онога што се открива као чин посебне
благодати. К о ће порицати заједничку судбину или патити због узи-
мања њ еговог личног залога, када је ради наше утехе Отац Свог
јединородног Сина предао смрти? К о ће помислити за себе да мора
бити избављен од смрти, када није био слободан од судбине да се роди
на свет? Тајна велике побожности јесте да ни Христос није био из-
бављен од телесне смрти него се, будући Господар природе, није
одрекао закона тела које је примио на себе. Ја такође неминовно

352
морам умретн.накоОн н;ге м .таг 3 =г О н г К : ;: е -л с.т.г. г-екл:
.4»со х о ћ х д а о н о с и ш н е ј о к не Ј о ћ е м . ш т а ~е ш е о и ј о ш о г а <Јн 21.
22). није могао исто тако и сам остати ако је тако хтео'1 Уколнко бн.
међутим. Он стално живео. Себи би одузео значај. а мени жртву.
Можемо ли, дакле, имати бољ у утеху од чињенице да је и Христос
умро по телу? Зашто бих ја оплакивао брата, када сам сигуран да
таква побожност не може ишчезнути?
Зашто бих ја више него други оплакивао онога, кога сви опла-
кујете? Моја лична жалост разблажена је заједничком, утолико пре
што моје сузе ништа не пружају, док ваше утврђују веру и доносе
стеху. Плачете ви, богати, и својим плачем доказујете да богатство
које остављамо ни најмање не доприноси спасењу, јер се новцем не
може одложити смрт, тако да и богатога, као и сиромашног, сустиже
судњи дан. П лачете ви, стари, јер стрепите да ће слична судбина за-
десити и вашу децу и будући да им не можете продужити телесни
живот, немојте поучавати децу телесним вежбањима него врлини.
Плачете и ви, млади, јер људска природа не скончава увек у зрелој
старости. Оплакују га и убоги који су, што је најдрагоценије, својим
сузама опрали његове грехове. Т о су сузе искупљења, ти уздаси
прикривају жалост због смрти, та патња вечном радошћу брише
претходни бол. Према томе, иако је сахрана појединачна, плач је
заједнички. З бог чега се тај плач не би могао заувек продужити, бу-
дући да су срца свих била томе склона?
Зашто те, вољени брате, оплакујем ја, од кога си отет тако, као
да си свима био брат? Ја се не лишавам општења са тобом, оно се
само изменило, јер некада од мене ниси био раздвојен телом, а сада
духом живиш уз мене и увек ћеш живети. Док си био међу нама,
отаџбина те никада није могла отети од мене а ни ти сам ниси је прет-
постављао мени, док си ми сада показао другу отаџбину, због чега се
више у њој не осећам као придошлица или странац, јер се најбољи
део мене налази тамо. Ја никада нисам у целости био у самоме себи и
у једном од нас налази се највећи део обојице; обојица смо били у
Христу у коме је све и део свакога појединачно. Овај гроб ми је дражи
од природне земље, јер у њему не лежи плод природе, него плод
благодати. Т о тело лишено душе је било моја најважнија дужност, а
у том телу, којим сам заоденут, налази се највећи део тебе.
О, када бих све могао посветити успомени на тебе, пријатељству
и твом животу, и када би се половина мојих година пренела на тебе!
Онима, за које је родитељско наслеђе увек било неподељено, до-
ликује, како се чини, да им и доба живота буде неподељено, или би
бар, на крају крајева, они, који су живели заједно, требало заједно и
да окончају.
Куда сада да кренем? Куда да се упутим? Во жали за себи слич-
ним волом, види свој губитак и учесталим рикањем сведочи о љубави,
уколико нема онога са којим је навикао да вуче плуг; како, заиста, да
не жалим за тобом, брате? М огу ли икада заборавити онога са којим
сам увек носио тешкоће овог живота? Био си, можда, по телесним
напорима незнатнији, али чвршће везан љубављу; ја нисам тако об-

353
дарен као ти, који си ме подносио но својој трпељивости; по братској
љубави, твоја иомоћ је увек штитила моје недостатке; својом љубављу
био си као брат, а старањем као отац; бригом као старији, а пош-
товањем као млађи. Ти си, дакле, већ и само ио сродству испуњавао
разноврсне обавезе према мени; због тога нисам лишен једног, него
многих ствари. Код тебе се никада није могла запазити ласкавост, а
твоје поштовање је свима био очигледно. Показујући свесрдно ио-
штовање према мени, ти ниси имао потребе за лицемерјем, јер ни ја
нисам тако поступао, нити си то од мене могао очекивати.
Помињући блиску братску везу ја сам, од силне бриге куда ћу
сада да се упутим, заборавио на своју дужност. Њој ме враћа апостол
и као да зауздава моју патњу, говорећи о ономе што смо већ чули:
Н е ћ е м о , пак, б р а ћ о , д а ва м б у д е н е п о з н а т о , ш т а ј е са о н и м а к о ји су
(1. Сол. 4; 13).
у с н у л и , д а н е б и с т е т у г о в а л и к а о о н и к о ји н ем а ју н а д е
Опростите ми, љубљена браћо, с обзиром да не можемо сви рећи за
себе: У г л е д а јп г е се на м ен е, к а о ш т о се ја у г л е д а х н а Х р и с т а (в. 1.
Кор. 4; 16), јер се имате на кога угледати; нису сви способни да уче
друге, чак и када би сви били у стању да прихвате учење.
Својим плачем нисмо начинили велики иреступ, јер није сваки
плач знак неверја или слабости; другачија је слабост која потиче од
особина саме природе, а другачија она која произилази из неверја;
потребно је и желс 1 и оно што се имало и патити због онога што је
изгубљено. Сузе не теку само због жалости, оне могу тећи и услед
радости. Па плач побуђује и љубав, молитва такође сузама кваси
постељу и мољење, по речи пророчкој, умива ложнице. Велики плач
и јецање пратили су и сахране патријараха. Због тога сузе указују на
љубав, уместо да воде жалости и туговању. Ја сам плакао, признајем,
алиплакао је и наш Господ. О нје плакао збогтуђина, аја - збогбрата!
Он је у једном плакао због свих, а ја ћу у свима оплакивати тебе,
вољени мој брате!
Господ је лио сузе као човек, јер Божанство не може да плаче;
плакао је по оној природи по којој је туговао, био распет, умро и био
сахрањен. О њему је говорио пророк казујући: О С и о н у ћ е се Г о в о -
р и т и : т а ј се и т а ј р о д и о у њ ем у, са м В и ш њ и у т в р ђ у је Га (Пс. 87; 5).
Он је плакао по својој човечијој природи, по којој је Сион назвао
мајком, по којој је рођен у Јудеји и потекао од Дјеве. П о Божанству,
Он не може имати мајку јер је Он Сам узрок што се појавила мајка.
Тако је и на другом месту: је р на м се р о д и деСпе, С и н н а м се д а д е
(Ис. 9; 6). Речју "дете" означава се узраст, а речју "Син" испуњење
Божанства. Потекао је од мајке а родио се од Оца, али је тај исти и
рођен и дат, јер је само један Син Божији Који је од Оца рођен а од
Дјеве потекао; иако се по поретку разликују, ови називи су слични,
што указују и саме ове речи: т а ј се и т а ј р о д и о у њ ем у, са м В и ш њ и
у т в р ђ у је га (Пс. 87; 5). Човек по телу, а Вишњи по сили. Б ог и човек
по различитости природа, али и у једној и у другој Он Сам. Једно је
било својствено Њ еговој природи, а друго - заједничко са нама, али је
Он поседовао и једну и другу природу, Он, Један исти, и у обе природе
- савршен.

354
 Због тога се не треба чудити, јер је и Господа и Христа створио
Бог. Створио је Исуса, који је име добио по телу, као што и праотац
Давид пише о Њему: О С и о н у ћ е се г о в о р и т и : т а ј и т а ј се р о д и о у
њ ем у , са м В и ш њ и у т в р ђ у је Га (Пс. 87; 6), јер се не разликује по Бо-
жанству него по телу, нераздељив од Оца, али раздвојен по дужности,
имајући исту власт, али раздвојен у тајинству страдања.
Захтева много објашњења да би се доказала власт Оца, својство
Сина и јединство свих Тројице; моја је намера, међутим, да се усмерим
на утеху, а не на слична расуђивања, иако се дух обично теши силом
расуђивања. Потребно је да ограничим жалост уместо да променим
расположење, како би жеља била умањена али не и уништена. Није
ми лако да скренем мисли од брата ка другим питањима, када је ова
беседа прихваћена као својеврстан испраћај, како би за оним, који
одлази даље, следила осећања и да би онога, који лежи пред очима,
обухватила мисао. Ж елео бих да своје очи у потпуности управим
према њему, да будем уз њега свом усрдношћу духа, да му искажем
сваку нежност. У узбуђењу духа чини ми се да га још нисам изгубио
јер га још увек гледам; чини се да ће његов дух бити у њему све док
ми је потребна његова помоћ којом сам посветио читав свој живот.
Чиме ћу узвратити на такву благонаклоност, за такав труд? Ја
сам те, вољени брате, именовао као свог наследника, а ти си то оставио
мени; ж елео сам да дана твог живота буде више него мојих, али си се
најпре ти опростио са мном. Ж елео сам да будеш награђен због својих
дарова; сада сам и њих лишен, али нисам остао без твојих добро-
чинстава. Шта да учиним примивши наследство? Какву захвалност
да ти искажем, какве дарове да ти донесем? Уистину, ништа осим
суза, а можда ти ни оне нису потребне, јер си ми, још за живота,
забранио да плачем и уверавао ме да ти ни сама смрт неће тако тешко
пасти као наша жалост. Сузе ме спречавају да досегнем даље, а
спречавају ме и твоја дела, како не би изгледало да ми, који те опла-
кујемо, очајавамо због твојих заслуга.
Најзад, и ти сам умањујеш суровост ове патње; ја, који сам раније
страховао за тебе, сада немам чега да се бојим, не плашим се да би
свет могао да те отме од мене. Иако је још увек жива сестра, по-
штована због своје непорочности, слична по особинама и даровима,
обоје смо много више страховали за тебе и чинило нам се да се сва
пријатност нашег живота садржи у теби. Било је лако живети за тебе,
а не би било тешко ни умрети; обоје смо ж елели да те оставимо међу
живима, али ти ниси ж елео да нас надживиш. Када дух не би задрхтао
замишљајући такву опасност, колико се снажно помутила мисао када
смо чули за твоју болест?
Видим беживотног онога, за којег сам се надао да ћу увек бити
уз њега; сада сам уверен да си својим молитвама св. мученику Ла-
врентију испросио свој одлазак. О, да си молио за дуговечност уместо
за одлазак: могао си измолити још много година живота, као што си
измолио и одлазак. А ли , ја Ти захваљујем, свемогући Бож е! За-
хваљујем Ти за велику утеху што си допустио мом вољеном брату да
се врати из сицилијанских и афричких земаља, јер сам га, убрзо након

355
повратка, изгубио и као да нам је био враћен једино зато да би се
опростио са браћом.
Сада имам залог, који ми никаквим путовањем не може бити
одузет, имам посмртне остатке да их загрлим; имам гроб који ћу
прекрити својим телом, и сматраћу да сам Богу угодио скончавши на
костима светог тела. О, да сам могао своје тело понудити и уместо
твоје смрти! Чак и да си избоден мачевима, радије бих сам пошао на
заклање уместо тебе: када бих могао вратити твоју исходећу душу,
дао бих своју сопствену.
Није помогло ни што сам ухватио твој последњи дах, што сам
умирућем дисао у уста, помишљајући да или сам примим твоју смрт
или да ти дам свој живот. Несрећан је, а ипак тако драг, тај последњи
залог целивања! Убоги загрљаји, међу којима се укочило тело без
душе и ишчезао последњи дах! Свијам руке, али већ губим онога, кога
сам држао; својим устима зграбио сам последњи дах како бих и сам
учествовао у његовој смрти и не знам како је тај дах за мене постао
животодаван, па се чак и у самој смрти показао као угодан. Како нисам
могао да ти својим дахом продужим живот, ж елео бих да се живост
твог дисања излије у моју мисао и да мој дух задобије твоју непо-
рочност и чистоту. О, када би ми ти, љубљени брате, оставио такво
наслеђе које ме не би подстицало на сузе и јецаје него на драге ус-
помене!
Шта да учиним сада, када се лишавам свих пријатности, свих
радости и свих лепота овогживота? Ти си ми у дому био једина утеха,
а изван њега - част и украс, по саветима судија, у раду саструдник, у
делима заступник, изгонитељ жалости, заштитник мојих дела и на-
мера, једини који је носио тер ет домаћих и свеопш тих брига.
Потврђујем твојој чистој души да сам се, приликом уређивања Цркве,
често плашио било каквог твог незадовољства. Када си се вратио.
прекорео си моје оклевање; у свештеничкој служби био си ми и судија
и учитељ, не престајући да се стараш о породичним и свеопштим
бригама. Т у похвалу ти праведно приписујем, јер си без икакве сла-
бости управљао братовљевим домом и чинио част његовој свеште-
ничкој служби.
Осећам да се мој дух потреса док набрајам твоје заслуге и врлине,
али се и у том потресању умирујем и мада те тужне успомене об-
нављају бол, ипак су ублажене и неким задовољством. Да ли бих могао
да не помислим на тебе или да помислим а да не заплачем? Да ли бих
могао да те се не сећам, или да те се сећам без неких умилних суза?
Шта је то мене радовало, а да није долазило од тебе? Шта је, кажем,
мени било угодно без тебе или теби без мене? Шта нам није било
заједничко? Делили смо и гледање и сневање. Да ли је било некаквог
несклада у нашој вољи? Зар нисмо у свему следили један другога?
Готово да би се могло рећи да си, прелазећи са једног места на друго,
ти покретао моје тело или пак ја твоје.
Када би се догодило да будемо раздвојени, изгледало је као да
нам нешто недостаје, лице нам је бивало невесело, а дух ожалошћен.
Тада би се обично притајиле угодност и радост, и растанак би узне-

356
миравао замишљањем да је одсутни болестан. Толико нам је тешко
падало раздвајање! Не подносећи братовљево одсуство и чувајући га
у свежем сећању, очима сам тражио његов лик као да стоји испред
мене, као да сам са њим разговарао и видео га; али, када за то не би
било наде, чинило ми се да, погнувши главу, носим неки јарам; тешко
бих корачао, стидео сам се да се показујем и журио бих да се вратим,
јер ми је било тешко да излазим без њега.
Напротив, када бисмо заједно излазили, тада на путу не би било
толико трагова колико бисмо ми изговарали речи, није било више
корака него разговора, и корачање нам не би досадило због угодности
размишљања, јер је један знао шта ће рећи други. Нисмо гледали на
пут којим крочимо слушајући размишљања оног другога, измењивали
смо љубазне погледе и показивали све облике братског задовољства.
Колико сам се потајно дивио твојим врлинама! Колико сам се радовао
што ми је Господ подарио брата, тако целомудреног, тако прониц-
љивог и надареног, тако скромног и једноставног и ја, размишљајући
о твојој скромности, нисам очекивао да у теби откријем проницљивост
и надареност, а видевши проницљивост и надареност нисам очекивао
да нађем и скромност! Ти си, међутим, неком чудесном силом у себи
сјединио обе врлине.
Оно, што нисмо могли обојица одлучити, извршавао си само ти.
Радовао се, како чујем, Проспер, мислећи да неће морати да врати
оно што је отео, али је осетио да си ти сам строжији од двојице људи.
Исплатио је све, захваљујући на твојој умерености и постидевши се,
благодарећи за кротост и не жалећи се на строгост. З бог кога си то
захтевао? Ми смо ж елели да твој труд добије онакву награду, какав
је твој пример и твоје поуке. Ти се, међутим, по завршетку свега
враћаш и једини, кога сам претпостављао свима, биваш нам одузет, и
чини се да своју душу ниси испустио раније само због тога да би
извршио дужност побожности и задобио венац ревности и подвига.
Како су ми биле непријатне и саме овоземаљске почасти какве
су ми указивали они што су међу нас уносили поделе! Ја их нисам
прихватио стога што ме обмануо њихов сјај него зато да се не бих
показао као подли лицемер или су ми, можда, зато и дате да бих (бу-
дући да си ме ожалостио својом прераном смрћу) научио да живим
сам.
Признајем да је био оправдан страх моје прозорљиве мисли, када
се сетим свега што сам ти писао. Нисам ти саветовао да сам идеш у
Африку него да то, напротив, препустиш другоме. М ој дух беше
обузет неизмерним страхом када сам те испратио и предао таласима,
али ти си и путовање окончао, и послове уредио, а онда се, како сам
чуо, укрцавањем на стару лађу, препустио водама, јер си у журби
заборавио на опрезност и желећи да нам будеш од користи ниси марио
за опасност.
Варљива радост! Неизвестан је ток људског живота: мислио сам
да мој брат, вративши се из Африке и будући спасен од бродолома,
више никада неће отићи од мене, да бих сада на копну доживљавао
најтежи бродолом, јер видим да је без даха онај који је пливањем

357
избегао смрт у окрутном мору. Каква ми је радост преостала, када је
нестала лепота и угасила се светлост која је чинила част не само нашој
породици, него и читавој нашој отаџбини?
Исказујем вам, вољена браћо, своју захвалност што мој бол пре-
тварате у свој сопствени, што саучествујете у мојој несрећи и у име
читавог града, сваког сталежа и сваког узраста, сведочите о свом
сажаљењу, јер то није појединачно саосећање, него неки заједнички
дуг. Када се ви сажалите на мој губитак, ја ћу стећи богат плод и
залог ваше љубави. Ж елео бих да свог брата видим међу живима,
али дужност према заједници срећу чини пријатнијом а жалост под-
ношљивијом.
Т о и јесте дело достојно похвале, јер нису случајно у Делима
апостолским описане удовице које оплакују Тавитину смрт; у Еван-
ђељ у се такође говори о мноштву људи који са сузама испраћају
умрлог младиђа; Тавиту су, међутим, оплакивале удовице, а младића
читав град. Због тога се вашим сузама сигурно задобија заступни-
штво апостола; ваш плач је, несумњиво, Христа подстакао на мило-
срђе. Иако Он сада није дотакао његов гроб, примио је душу у Своје
наручје и, иако није умрлог призвао телесним гласом, ипак га је Својом
Божанском силом избавио од самртних мука и демонских насртаја, и
мада умрли није сео у гробу него отпочинуо у Христу, иако није раз-
говарао са нама, он пас ипак одозго посматра и, гледајући нас, још
више се радује, јер кроз оно што читамо у Еванђељу познајемо бу-
дућност, а изглед садашњости указује и на будућност.
Временско васкрсење није било потребно ономе коме је одре-
ђена вечност. Зашто би се онај, због кога треба да се радујемо. враћао
у тужну и плачну долину, који је изузет од долазећих зала и опасности?
Како у мирним временима нико није оплакиво Еноха, вазнетог
на небо, пророк га је, штавише, похвалио, као што каже Писмо: в а з -
н е т ј е д а з л о б а н е б и и с к в а р и л а њ е г о в ум (Прем. Сол. 4; 11). Ово се
утолико пре може рећи сада, када је у подмуклим временима и сам
живот неизвестан. Вазнет је на небо да не би пао у руке варварима;
вазнет је да не би видео пропаст и свршетак света; да не би гледао
смрт својих рођака и суграђана, а такође ни изругивање светим дје-
вама и удовицама, што је најтужније од свега.
Ти си, брате, према томе, блажен, и по свом плодоносном животу,
и по својој правовременој смрти, јер ниси отет од нас, него од несрећа;
ти се ниси лишио живота, него надолазећих невоља. Када би чуо да
се Италији приближава непријатељ, ти би, из сажаљења према својима
много патио што наше спасење зависи од обруча Алпских планина и
што се наваљеним гомилама дрва за нас гради зид срама. Са коликом
би тугом дознао да твојим рођацима прети тако велика опасност од
нечовечног и бестидног непријатеља који не мари за своје спасење!
Било би ти неподношљиво што смо принуђени да подносомо и
да (ш то је још теже) гледамо отимање девојака, мале деце, отргнуте
из материнског загрљаја и прободене копљима, оскрнављене лешеве
посвећене Богу. Све би то било неподношљиво за тебе који си, при
последњем даху, на себе можда и заборавио, али си мислио на нас и

358
 саветовао да се чувамо варварске најезде. Можда је то стога што си
предвидео своју смрт и ниси то учинио по слабости духа него из по-
божности и мада си за нас био слаб, осећао си се јаким. Када ти је
Симах, племенити човек, рекао да у Италији бесни рат и да се из-
лажеш опасности и непријатељским рукама, одговорио си да зато и
путујеш, како би саучествовао у нашој несрећи. Блажен си, дакле,
због своје благовремене смрти, јер си од те несреће избављен. Најзад,
блаженији си од сестре која, лишивши се твоје утехе, брине о својој
целомудрености и будући раније срећна због два рођена брата, сада
је погружена у тугу: једнога не може да следи, а другога не може да
напусти; за њу је твој гроб коначиште, а рака дом; о, када би бар то
коначиште било безбедно! Храна је у плачу, пиће у сузама, јер си нас
у правој мери нахранио сузним хлебом и напојио сузама, а можда и
прекомерно. Шта да кажем о себи, за кога није корисно чак ни да
умре да не би напустио сестру. Живот ме такође не радује, јер се
растајем са тобом, и шта може бити угодно без тебе, у коме се на-
лазило сво наше задовољство? Од какве је користи да се живи доле
на земљи, на којој је било лепо живети док смо били заједно? А к о би
нас нешто овде и м огло обрадовати, и ако бисмо и пож елели да
продужимо свој живот, опет не бисмо ж елели да будемо без тебе.
Све је то неподношљиво, јер шта може бити подношљиво без
тебе, сапутника у животу и сатрудника у мом раду и дужностима? О
твојој слабости, да би ми сада била подношљивија, нисам раније смео
ни да размишљам, толико се мој дух плашио и да помисли на нешто
такво! Т о није потицало отуда што нисам знао за твоје стање, него од
неке ж еље која је у мени гасила осећање опште трулежности, тако
да сам о њему мислио само најповољније.
Када би мене обузела нека тешка (о, кад би само била и смр-
тоносна!) болест, жалио бих једино због тога што нећеш бити крај
моје постеље, и што, као што желимо и сестра и ја, нећеш бити ту да
својим прстима заклоииш моје очи. Шта сам ж елео? Чиме ћу бити
награђен? Каква обећања недостају? Каква је служба уследила? За
једно сам се припремао, а присиљен сам да учиним друго? Сада не
сахрањују мене, него ја сахрањујем. О, окрутне очи, које сте м огле да
гледате умирућег брата! О, сурове и зверске руке, јер сте затвориле
очи којима сам бољ е видео! О, немилосрдна плећа, која сте могла
поднети тако жалосно бреме, иако је то послушање испуњено и неком
утехом!
Требало је, брате, да ти то учиниш, ту услугу сам ја очекивао од
тебе, и чиме ћу сада да се утешим, кад си ме једино ти могао утешити
у жалости, подстицао на радост и прогонио тугу? Сада те гледам немог
и не упућујеш ми ниједно целивање. Та љубав је постојала у обојици
и много више била потхрањивана унутрашњом оданошћу него спо-
љашњим ласкањима јер нам, уз такво међусобно друж ељубље, други
нису били потребни. Сила нашег сродства била је у нама толико
стварна да међусобну љубав нисмо доказивали ласкавошћу него уну-
трашњом ватреношћу духа, због чега није било никакве потребе за
лицемерјем, будући да је и сам лик изражавао узајамну љубав; ни сам

359
 не знам по каквом је изображењу духа и сличности тела један био
видљив у другом.
К о није, видевши тебе, помислио да је видео и мене? Када бих
некога поздравио, он би помислио да поздравља тебе, говорећи да се
већ видео са мном и за оно што је рекао теби, сматрао да је рекао
мени. Какво ми је велико задовољство причињавала та грешка јер
нисам имао чега да се плашим када су у питању твоје речи и дела!
Када би, међутим, неко рекао да ми је нешто открио, ја бих му, за-
довољно се смешећи, рекао: онда немој то говорити и брату, јер, иако
нам је све било заједничко, нераздељив дух, нераздељиво и срце, тајне
наших пријатеља нису биле заједничке, не зато што смо се плашили
да их откријемо један другом, него само због тога да бисмо остали
одани. А к о је у нечему био потребан савет, тај савет је увек био за-
једнички, али не и тајна. Иако су нам пријатељи говорили да њихове
речи препричавамо један другоме, ми смо у већини случајева толико
верно чували тајну да је ни брат брату није одавао; несумњиви је доказ
оданости да се странцу не говори оно што није речено и самом брату.
Признајем да, будући горд због тако великих блага, нисам више
страховао да ћу остати међу живима јер сам га сматрао вреднијим
живота; због тога сада подносим ударац какав не могу да поднесем и
та рана би била подношљивија да сам икада раније помишљао о њој.
К о ће ме сада утешити у жалосги? С ким ћу поделити бригу? К о ће
ме спасти од испразности овога света? Ти си извршавао послове,
надзирао служитеље, пресуђивао браћи и давао повод не за свађе,
него за побожна дела.
Када је требало да се о нечему посаветујем са сестром, тада
бисмо за судију узимали тебе који никоме ниси чинио зло и, желећи
да обома удовољиш, сачувао би љубав и изрекао своје мишљење, због
чега си ка себи привлачио захвалност. А колико је пријатна била твоја
дискусија када би ти сам предложио нешто за расправу! К оли ко
незлобиво твоје негодовање! Твоји прекори нису изазивали огорче-
ност чак ни код слуга, јер си са њима поступао као са браћом уместо
да их застрашујеш, будуђи да нам то није допуштало наше знање, па
ни ти сам, брате, не би нам то допустио, и обећавао би да ћеш се ти
осветити, како би стишао и ублажио ствар.
Т о није био знак осредње мудрости јер, по мишљењу самих му-
драца, прво међу добрима јесте да се позна и поштује Бог, да се свом
мишљу воли жуђена лепота вечне истине. Друго добро је да се од
Божанског и небеског извора поштовање прошири и на ближње, што
су и највећи мудраци овог света црпели из наших закона, будући да
то нису могли преузети из људског учења, него само из овог Бо-
жанског, небеског извора - закона Божијег.
Зашто бих проповедао о томе колико је он био побожан и колико
је поштовао Бога? Он се, пре примања најсавршенијих тајни, нашао
у опасности од бродолома и није се уплашио смрти него тога да ће
бити лишен тајинстава и зато је молио верујуће да га прихвате, не
учинивши то из радозналости него ради добијања помоћи за своју
веру. Он, дакле, бацивши се у море, није трагао за било каквом даском

360
отпалом од лађе која би му послужила као помоћ, него је трагао је-
дино за оружијем вере и оградивши се њиме, другу помоћ није ни
желео.
Треба споменути и његову срчаност, јер он, након уништења
лађе, није дограбио даску као очајник него као човек који је храбар
сам по себи, оснажен у својој врлини и неизневерен у својој нади.
Најзад је, будући да се први спасао од таласа и допливао до обале,
видео свог епископа, коме је поверио себе, а такође и да су се избавиле
и остале његове слуге, истог часа, не жалећи и не распитујући се за
губитак, потражио Цркву Божију да би исказао захвалност и спознао
вечна тајинства јер, како је говорио, нема веће обавезе од исказивања
захвалности. А к о се незахвалност према човеку сматра равном чове-
коубиству, колико тек мора бити незаконито не захваљивати се Богу?
На разборитом човеку је да, како кажу мудраци, спозна самог
себе и живи сагласно природи. Шта је иначе за нас природније од
исказивања захвалности Створитељу? Погледај у небо: зар оно не
исказује захвалност свом Творцу, по речима Псалмопојца: Н е б е с а
к а з у ју с л а в у Б о ж и ју и д е л а р у к у Њ е Г о в и х Г л а си с в о д н е б е с к и (Пс. 19.
1). Само море, када је тихо и мирно, знак је божанске благона-
клоности, док његова усталасаност показује вишњи гнев. Зар се сви
ми с правом не задивимо благодати Бож ијој када запазимо да
безосећајна природа на неки осетан начин задржава таласе, и вода
зна где су јој границе? Шта да кажем о земљи која, потчинивши се
Божијој заповести, свим животињама даје храну и која посађена
семена враћа умножена и са каматом?
Пош то је, дакле, својом мишљу природно појмио узрок Божан-
ског дела, знао је да, као прво, мора исказати захвалност свом Из-
бавитељу али, како није био у стању да је изрази, он ју је бар могао
осећати, јер је снага захвалности таква да, док се изражава, може се
и осећати у срцу и да, док се осећа у срцу, она се и изражава, због чега
је он, изражавајући захвалност, испољио веру.
Његова храброст и срчаност довољно се могу сагледати и из
чињенице да је он, након бродолома, презирући живот, неким неса-
владивим духом поново препловио многим морима и пропутовао
многим земљама; он се, најзад, у исто то време није клонио опасности
него јој се приближавао, трпећи оскудицу и студен, и да је бар у томе
био обазрив! Он је, међутим, блажен самим тим што је снагу свог
тела искористио ради испуњења дужности младог човека будући да
током живота није знао за слабост.
Каквим бих похвалама могао узвеличати његову једноставност?
Она је представљала својеврсну умереност особина и трезвеност духа.
Допустите ми да опширније говорим о ономе са ким више не могу да
разговарам. Није ни за вас бескорисно да знате да тај дуг не испу-
њавате по некој слабости, него по расуђивању и да на то нисте под-
стакнути сажаљењем због смрти него поштовањем према врлини: П о -
д а ш н а д у ш а б и ћ е б о Г а т и ја (Приче Сол. 11; 25). Поседовао је такву
добродушност да је у њему, као у детету, блистала непорочна чистота,
лик савршене врлине и неко огледало најчистијих особина.

361
 Он ће, дакле, ући у Царство небеско, јер је веровао речи Божијој,
одбацујући ласкања као дете и радије подносећи увреде него да се
свети; склонији је био жаљењу него ласкању и подмуклости, распо-
ложен да удовољи, али не и частољубив; свет у стидљивости, тако да
се стид у њему често у већој мери могао сматрати сувишним него
потребним.
У тем ељ ењ е врлине, међутим, никада није сувишно, јер стид-
љивост није препрека него похвала дужности. Он је и на скуповима
мушкараца од стида ретко отварао уста, ретко подизао очи и раз-
говарао, а та стидљивостје одговарала телесној чистоти. Он је очувао
дарове светог крштења: био је чист телом, још чистији срцем, и није
очувао само телесну чистоту, него и потпуну непорочност.
Што се тиче чистоте, он ју је толико волео да чак није ж елео ни
да ступи у брак. Везано са тим, био је толико затворен да је на наше
савете радије изражавао намеру да одложи него да избегне супруж-
ништво. Т о је једино што није поверавао ни самој браћи, али не због
неког неповерења или због стидљивости.
К о се неће дивити човеку који се по годинама налазио између
брата и сестре, али им је био једнак по срчаности и испунио је две
најузвишеније особине, будући по чистоти једнак сестри, а по светости
брату, само не по чину него по врлини. Како, дакле, похота и гнев
рађају и друге пороке, онда, на; авно, и чистота и милосрђе подстичу
неке врлине, мада је и побож лост почетак сваког добра и извор
осталих врлина.
Шта да кажем о његовој штедљивости и чистој жељи да нешто
носедује? К о чува своје, тај не тражи туђе, и коме је довољно оно
што сам има, неће пожелети ништа сувишно. Због тога је ж елео да
врати само своје сопствено, али не да би се обогатио, него да не би
био преварен. Оне, који траже туђе с правом је називао среброљуп-
цима; како је среброљубље корен сваког зла, тај порок ће избећи само
онај што не жуди за новцем.
Његова трпеза није била раскошна осим када би позивао при-
јатеље, јер је тежио једино задовољењу природе, а не сластољубљу.
Најзад, у погледу имања он није био сиромашан, али је био сиромашан
духом. Нипошто не треба сумњати у његово блаженство, јер се он,
иако богат, није радовао богатству него је, као сиромах, за ништавно
сматрао оно што је поседовао.
Сада, закључујући набрајање његових основних врлина, треба
поменути и поједине примере правичности. Иако су све врлине ме-
ђусобно сједињене, опет свака од њих има неко посебно испољавање,
а особито правичност. Та врлина, шкрта и штедљива према самој себи,
из свеопште љубави према ближњима, а будући немилосрдна према
себи, расипа све што има.
Различити су, међутим, видови те врлине. Другачија је правич-
ност према рођацима, а другачија према сваком човеку, другачија у
расуђивању о богопоштовању, а другачија у помоћи сиромасима. О
томе, какав је био према сваком човеку, сведоче житељи провинција
којима је управљао, јер су га много више сматрали својим оцем него
судијом.

362
 Какав је био међу браћом (мада се према свима показивао као
благонаклон), доказује неподељено наследство. Он је и својим по-
следњим речима изјавио да није имао намеру да ступа у брак како не
би био одвојен од браће; такође није имао намеру ни да оставља тес-
тамент да нас не би нечим ражалостио. Иако није одговорио на наша
преклињања и мољења, није заборавио сиромашне и замолио нас да
им поделимо онолико колико будемо сматрали за праведно.
Тим једним поступком довољно је показао присуство страха
Божијег и пример људске побожности, јер је оно, што је дао убогима,
предао Самом Богу: Г о с п о д у п о з а и м а к о п о к л а њ а с и р о м а х у (Приче
Сол. 19; 17). Захтевајући праведност, није им оставио нешто мало,
него све, будући да правда захтева да се све распрода и раздели
сиромасима; ко је п р о с и п а о д а ју ћ и у б о Г и м а , њ е Г о в а п р а в д а т р а је
д о в е к а (Пс. 112; 9). Ми смо дакле извршитељи а не наследници, јер се
наследнику оставља наслеђе, а извршитељ има обавезу да га подели
сиромасима.
Њему у потпуности доликују управо прочитане речи Псалмо-
појца: У коГ а су ч и с т е р у к е и с р и е б е за зл е н о , к о н е и з р и ч е и м ена њ е Г о в а
у з а л у д и н е к у н е се л а ж н о ближњем свом, т а к а в је р о д о н и х к о ји Г а
т р а ж е (Пс. 24; 4 и 6). Зато ће он и з а ћ и н а Г о р у Г о с п о д њ у и с т а т и н а
свеСпу м е с т у њ е Г о в у (Пс. 24; 3) јер х о д и б е з м ане, т в о р и п р а в д у , и
Г о в о р и и с п ш н у и з с р и а с в о је Г а (Пс. 15; 2).
Све ми је то онда представљало задовољство, а сада га се сећам
са нерасположењем и жалошћу; ипак, све то не може ни да прође као
сенка, јер врлина не ишчезава заједно са телом нити је окончање до-
брих дела једнако окончању природе, мада ни сама природа не пропада
заувек и пре би се могло рећи да привремено одлази на починак.
Сада ћу, дакле, оплакивати човека украшеног врлинама и укло-
њеног од несрећа; оплакиваћу, кажем, више што то желим него по
расуђивању, јер и сама благовременост смрти више побуђује на радост
него на оплакивање, а писано је да се у свеопштој жалости мора за-
боравити сопствена. Т о је стога што се пророчке речи (из староза-
ветне 3. књиге Јездрине, прим. прев.), будући изговорене Цркви, не
тичу само једне жене, него свакога понаособ.
Због тога се Писмо небеско и мени обраћа: томе дакле учиш, и
тако поучаваш народ Божији? Неће ли се сваки, као и твој пример,
показати као несрећа за све? Или се те речи, можда, нису дотакле
твојих ушију? Хтети да се зна оно, што ни светима није дато да знају
јесте знак горде бестидности. Б ог не Гледа ко је ко (Д ела ап. 10; 34).
Иако је милосрдан, Он не може да услиши сва мољења јер онда више
не би поступао по слободној вољи, него као по некој нужности и нико
не би умирао јер Г а сви за то моле. Колико је оних за које свакодневно
молиш, па зар треба да се одлука Божија промени због тебе? Због
чега патиш за оним што се не може увек захтевати?
О , н а јб е з у м н и ја , рече, м е ђ у с в и м ж е н а м а ! З а р н е в и д и ш н а ш у
н е с р е ћ у и ш т а н а м се д е ш а в а , д а С и о н , м а јк а н а ш а , н е и з м е р н о п а т и ,
к р а јњ е п о н и ж е н а , и д а Г о р к о п л а ч е ? И сада, к а д а с в и п а т и м о и к а д а
п л а ч е м о је р с м о с в и о ж а л о ш ћ е н и , т и ћ е ш д а с е ж а л о с т и ш с а м о з б о Г

363
с в о Г с и н а ? П и т ш ј зе м љ у , и о н а ћ е т и р е ћ и д а м о р а о п л а к и в а т и н е -
ст ш н а к м н о г и х к о ји се на њ о ј р о д е , је р с к о р о д а сви , р о ђ е н и о д њ е о д
п о ч е т к а , к а о и д р у г и к о ји ће т е к д о ћ и , н ест ш ју и о Г р о м н а в е ћ и н а
п р еп у ш т ш се п р о п а д а њ у . К о би , п р е м а т.оме, т ^ребало в и ш е да ж а л и
о д о н е к о ја ј е и з Г у б и л а т го л и к о м н о ш т ш о , у м е ст ш т ш бе к о ја с и
и з Г у б и л а с а м о је д н о Г а (3. Јездр. 10; 6 - 11; ова старозаветна књига
није укључена у Даничићев превод).
Наша сопствена жалост мора се, дакле, утопити у оиштој! Не
треба да патимо за онима за које видимо да су избављени, нити
узалудно чинимо помене душама ослобођеним телесних окова, будући
да, као по некој Божијој одлуци, у једно време гледамо како умиру
побожне удовице, што се не испољава као смрт него као неко путо-
вање, како чистота остарелих не би била изложена претњи. Т о не-
пријатно подсећање изазива у мени силну жалост! Мада се патња увек
дотицала мога срца, ипак ме је и у самој патњи, у самом губитку,
теш ило опште стање у природи и моја жалост, окренута само једном
предмету, тј. суровости свеоиштег плача, ублажавала се гледајући
породичну побожност.
Понављам и утешне речи Светог писма, јер је корисно поучавати
се његовим изрекама и заповестима. Колико је лакше да прођу и небо
и земља него да и једно слово закона пропадне? Послуш ајмо пак
ионово шта каже >Јисмо: Зат ш се са д а у з д р ж и о д с в о је ж а л о ст ш и
о д в а ж н о п о д н е с и Губит ш к к о ји т е з а д е с и о , је р а к о Б о ж и ју о д л у к у
смат^раш п р а в е д н о м , о н д а ћ е ш у с в о је в р е м е д о б и т ш си н а и бит ш
н а јп р о с л а в љ е н и ја м е ђ у ж ен а м а (3. Јездр. 10; 15 - 16). Када се тако
говори жени, онда ујош већој мери доликује свештенику; када се тако
говори о сину, онда није недолично ни да се помене и иоводом губитка
брата (мада ни сина, када бих га имао, не бих више волео), јер као
што приликом дечје смрти узалудни напори и узалудно прихватање
бола само повећавају жалост и очајање, тако и у погледу браће навика
и заједништво распаљују пламен бола.
Поново ћу послушати Писмо које каже: К о л и к о ј е н е в о љ а на
С и о н у ? У т .еи ш се з б о Г ж а л о с т и Ј е р у са л и м а је р в и д и ш д а је с в е т и -
л и ш т е н а ш е о п у ст ш ш е н о , н а ш о л т а р п о р у ш е н , х р а м н а ш р а з о р е н ,
п с а л т ш р н а ш п о н и ж е н , п е с м е у т ш х н у л е , р а д о с т 1 н а и ш н ест ш л а ,
свет ш ост . н а ш е св е т ш љ к е зГ а сн у л а , к о в ч е Г завет ш н а ш е Г о п љ а ч к а н ,
С в е и ш њ а н а ш а о с к р н а в љ е н а , и име, к о је с м о д о б и л и , Г о т о в о о с р а -
м о ћ е н о , д е и а н а ш а о б е ш ч а ш ћ е н а , све ш т ш н ш ш п р е т у ч е н и , л е в и т и
н а ш и о д в е д е н и у р о п с т ш о , н а ш е д е в о јк е о с к р н а в љ е н е , ж е н е о с р а -
м о ћ е н е , п р а в е д н и ц и н а ш и о д в е д е н и , д е и а н а ш а и зГи нула, м л а д и ћ и н а и ш
з а р о б љ е н и , с н а ж н и су и зн е м о Г л и , а ш т о ј е о д свеГ а најСпеже, з н а м е њ е
С и о н а л и ш е н о је с л а в е с в о је , је р ј е п р е д а т о у р у к е о н и м а ш тш н а с
м р зе . З б о Г т о Г а о с т а в и с в о ју в е л и к у ж а л о ст . и о д а Г н а јм н о ш т в о п а -
т њ и, да бит е п ом иловао К реп ки и С вевиш њ и да р ова о сп о к о ј и у б-
(3. Јездр. 10; 20 - 24).
л а ж и о т .ер ет
Нека се заустави поток наших суза, покоримо се спасоносним
средствима, јер мора постојати нека разлика између верујућих и не-
верујућих. Нека плачу они што немају наду у васкрсење, који је нису

364
 лишени по Божијој одлуци, него по свом безверју. Нека постоји раз-
лика између слуга Христових и идолопоклоника; нека они плачу за
својима, очекујући да ће заувек нестати. Нека се не зауставе њихове
сузе и нека њихова жалост буде бесконачна, као код оних који не
очекују да ће мртви отпочинути. Нама, пак, који смрт не сматрамо за
окончање природе него једино за окончање овог живота, нека смртни
случај обрише сваку сузу.
Када су и међу онима, што смрт сматрају крајем осећања и
уништењем (људске) природе, неки измислили извесну утеху, уколико
онда више треба да се утешимо ми, којима сама савест обећава велику
награду за добра дела након смрти. Незнабошци имају своју утеху
сматрајући смрт починком од сваког зла и, немајући плод живота,
размишљају као да у свету не постоји осећање зла, чије бреме
непрестано носимо. Ми треба да будемо још више ободрени наградом,
а утеха треба да нас подстакне на још веће трп љ ењ е јер се не
лишавамо, него унапред шаљемо оне, које у своје наручје не прихвата
смрт него вечност.
Нека се, заиста, зауставе сузе! А к о се не могу зауставити, онда
ћу те, вољени брате, оплакивати у заједничком плачу и моје сопствене
јецаје сакрићу испод свеопштег бола. Како би се м огле зауставити
када се на свако спомињање твога имена оне поново изливају, када и
сама навика, која у мени ствара твој лик, обнавља бол? Када те и у
којим приликама не замишљам? Ти си, кажем, присутан, и налазиш
се свуда око мене; обухватам те својом мишљу, видим те, разговарам
са тобом, целивам те; грлим те и у ноћној тишини и на светлом дану.
Саме ноћи, које су ми се током твог живота чиниле досадним јер су
нас спречавале да један другоме гледамо лице, па и сам сан, кажем,
који је изазивао незадовољство прекидајући наше разговоре, сада већ
почиње да ми бива угодан, јер ми те враћа.
Када у ноћном починку душе, још увек везане телесним оковима,
могу видети узвишено и удаљено, колико ће тек јасније све то видети
онда када више не буду постојале никакве телесне препреке? Оно
што нисмо могли имати у животу, сада ће заувек обитавати са нама.
Тада нам није све могло бити пред очима, јер нас није увек радовало
гледање лица, загрљаји и целивања. Душевне представе су увек биле
са нама чак и онда када не бисмо видели један другога; оне ни сада
нису нестале, него заувек остају и уколико је већа жеља, утолико се
и оне умножавају.
Ја, дакле, не остајем без тебе, вољени брате, и неће ми те одузети
ни смрт ни време. Мени је пријатан и сам плач, и само туговање, јер
ублажују пламен душе и као да умањују патњу, јер не могу да останем
без тебе, не могу да те се сећам без суза. О, тужни дани, у којима
видим раскинути савез! О, плачне ноћи, које сте изгубиле тако доброг
пријатеља и нераздвојивог сапутника!
Иако твоја смрт није благовремена, ти си ипак блажен јер нећеш
доживети да будеш принуђен да патиш због губитка брата чије
одсуство не би могао да поднесеш; него би се брзо враћао да бисте се
поново сусрели. А к о си тада журио да одагнаш чамотињу моје усам-

365
љености, онда си сада још више дужан да посећујеш мој ожалошћени
дух и олакшаш бол који ми је задан.
Због чега оклевам, због чега ишчекујем да моја реч умре заједно
са тобом и да, на неки начин, са тобом буде сахрањена? Мада и сам
поглед на беживотно т е л о представља задовољство, ипак ћемо
пожурити ка гробници, али ћу ти пре тога пред народом последњи
пут рећи: "праштај", целиваћу те и објавити мир. Ти први одлазиш у
тај заједнички дом, који сам ја највише прижељкивао. Припреми зва-
ници починак и, како нам је овде све било заједничко, тако нека ни
тамо ништа не буде подељено.
Очекуј мене који ћу похитати и помози ми у томе, а у случају
мог оклевања, благоизволи да ме позовеш, јер се никада нисмо задуго
растајали један од другога: обично си ти посећивао мене, а сада ћу ја
доћи к теби, кад већ ти не можеш да се вратиш. И сам живот нам је
био исти, једнаки су нам били и здравље и болести тако да, када би
један занемоћао, други би се такође осетио болесним, а када би један
оздравио, онда би обојица били здрави. На који смо начин изгубили
наше право? Слабост је и сада била заједничка, зашто онда није била
заједничка и смрт?
Свемогући Боже! Теби предајем ову непорочну душу и приносим
своју жртву: прими милостиво братски дар, приношење свештеника.
У том залогу унаиред ти упућујем и себе, и ја Ти пристижем;
благоизволи да убрзо призовеш и овог, тако великог дужника.

Беседа друга о нади у Васкрсење

У првој беседи сам донекле следио жарку љубав с намером да
жестоким леком не позледим свежу рану још више, а не да ублажим
бол. Будући да сам разговарао са братом и имао га пред очима, није
било недолично да се донекле попусти природној склоности која се
највише храни сузама, омекшава плачем и обуздава заносом. Срод-
ничка љубав је врло нежна, тако да се клони сваке јарости, окрутности
и суровости; трпљење се искушава општењем, а не супротстављањем.
Након братовљеве смрти, мој дух је непрестано био обузет туж-
ним призорима: сада, када сам поново дошао на његов гроб, седмога
дана, дана који је знамење будућег починка, неће бити бескорисно да
обратим мисао на оно што су ми сви саветовали, односно да моја
осећања не буду у потпуности обузета успоменом на брата и да при
том не ослаби поштовање према њему, а такође и да га не напустим.
Најзад, ја бих само увећао жалост ако га у садашњој беседи не бих
уопште спомињао.
Због тога сам, вољени брате, намерио да се утешим заједничком
судбином и да не сматрам неподношљивим оно, што све нас очекује.
Смрт је недостојна јадиковања, као прво, зато што је свима својствена,
а уз то нас и избавља од жалости и несрећа овога века и, након што
отпочинемо од овоземаљског труда она, слично сну, васпоставља

366
животност и силе. Благодат васкрсења може да уклони сваку тугу и
бол, ако верујемо да са смрћу ништа не пропада, него да она, штавише,
води ка непропадљивости и вечности. Ја ћу, дакле, по свеопшгем
савету, показати своју усрдност ирема брату и нећу се од њега удаљити
ако га у својој беседи замислим као живог по надању у васкрсење и
славу будућег века.
Ми, као прво, не би требало да смрт својих ближњих пропратимо
плачем, јер шта може бити недоличније него, као да је нешто особито,
оплакивати оно што је унапред одређено и што нас све очекује? Т о
не значи ништа друго него узношење духа изнад његовог стања,
неприхватање општег закона, одрицање природне везе, телесно му-
дровање и иепоимање мере самога тела; или, што је још неразумније,
како да се не поднесе онај догађај за који нам је унапред познато да
ће се десити?
Сама природа нас неком својом утехом удаљава од таквих патњи.
Какав бол може бити толико тежак или плач толико снажан да се
дух због њега никада не умири? Људска природа има ту особину да,
иако се човек понекад нађе у тужним околностима, своју мисао
унеколико ипак удаљује од жалости.
Прича се да су постојали неки народи који су оплакивали дан
човековог рођења, док су, напротив, прослављали дан смрти, и нису
били неразумни помишљајући да је човек, ступајући у житејско море,
достојан сваког сажаљења, док, напротив, одлазећи из узбурканости
овога света, мора бити испраћен са радошћу. Чак и ми сами забо-
рављамо дан рођења преминулог, али зато свечано помињемо дан
његовог престављења.
П о самој (нашој) природи нам, дакле, не доликује да се препу-
штамо тешкој жалости, како тиме не бисмо показали да за себе
присвајлмо неки посебан изузетак или да одбацујемо заједничку
судбину, јер је смртједнака за све: иста је заубоге, као и за богат е,јер
једним преступом дође осуда на све људе (Рим. 5; 18); ако се, дакле,
не одвраћамо од виновника нашег рођења, онда се немојмо клонити
ни виновника смрти и нека нам буде да, као што кроз једног човека
дође смрт, кроз Једнога дође и васкрсење, да не избегавамо жалост и
досегнемо благодат: Јер Син Човечији дође да потражи и спасе из-
губљено (Лк. 19; 10) и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и
живима (Рим. 14; 10). Ја сам пао у Адаму, у Адаму сам изгнан из раја,
у Адаму сам и умро; како ће ме потражити и спасти, ако не нађе у
Адаму, у Адаму потчињеном смрти, а у Христу оправданом? А к о је
то дуг смрти, онда отплата мора бити подношљива, али, оставимо то
за следеће разматрање.
Наша је намера да докажемо како приликом смрти не треба
много туговати и жалити јер се то противи и самој природи. Кажу да
код Ликијаца (Ликија је област у Малој Азији, прим. прев.) постоји
закон који мушкарцима наређује да носе женску одећу уколико се
препусте жалости, сматрајући да плач не приличи човеку и да ономе,
ко треба да се због вере, побожности, отаџбине, истине и врлине
храбро супротстави смрти, не доликује да пати због онога што се само

367
по себи понекад може и прижељкивати. Како се можеш спасти онога
због чега сажаљеваш другога? Одбаци жалост, ако можеш, а ако не
можеш, онда је прикриј.
Тугу треба или сасвим одбацити или суздржати. З бог чега твој
бол углавном не бива ублажен разумом него временом? Оно што
време не избрише, може се укротити разборитошћу. Чини ми се да
не поштујемо успомену на оне чији губитак оплакујемо, јер бисмо
више ж елели да их заборавимо него да се утешимо, више бисмо
ж елели да их се сећамо са страхом и уздасима него са пријатношћу и
задовољством. Када се плашимо да се сетимо оних чије би замишљање
требало да нам причињава задовољство, самим тим доказујемо да
очајавамо више него што смо испуњени надом везаном за умрле и
као да их сматрамо осуђенима уместо да верујемо да су се преселили
у бесмртност.
Ти ћеш ми, међутим, рећи да бивамо лишени оних које смо во-
лели. Т о је оно што нас изједначује са светом и природним стихијама.
Не можемо заувек задржати оно што нам је поверено само за неко
време. Земља издише под плуговима, бива потучена кишом, раз-
рушена олујом, стегнута мразом, сажежена сунцем, а ипак израстају
годишњи плодови и, одевајући се у различите боје, најзад скида свој
украс. Она, међутим, не жали што губи свој плод, који је и родила
зато да би остала без њега, па се тога не одриче ни у будућности,
иако зна да ће јој плодови бити отети.
Ни само небо не сија увек блиставим звездама којима се укра-
шава као неким крунама. Не блиста увек излазак светлости нити се
црвене сунчане луче, и то прекрасно лице света бива понекад по-
кривено ноћном тамом. Шта је лепше од светлости? Шта је милије од
сунца? Иако се они свакодневно скривају од наших очију. не жалимо
због њиховог заласка јер се надамо њиховом повратку. Т о те учи да
будеш стрпљив и приликом својих сопствених промена. Када не жа-
лиш због губитка узвишенијег, зашто би жалио ако си лишен неког
човека?
Туга, међутим, треба да буде ублажена трпљењем и у несрећи
треба сачувати умереност, исто као и у срећи. А к о је неумесно да се
прекомерно радујемо, зар онда доликује да превише жалимо? Велико
је зло неумерена жалост или страх од смрти. Таква неумереност је
многе довела до пропасти и многе наоружала мачем, јер нису поднели
смрт и пожелели су је, а самим тим су показали и своје безумље и
глупост. Оно, чега су се клонили као зла, прихватили су уместо сред-
ства и уточишта. Будући да нису били у стању да поднесу оно што је
својствено природи, по својој жељи запали су у нешто сасвим супротно
и заувек се удаљили од оних које су ж елели да следе. Т о је ипак нешто
прилично ретко јер и сама природа обуздава, премда безумље понекад
стреми ка погибељи. Т о често виђамо код жена које јавно јецају, као
да се плаше да ће њихова жалост остати непозната: одевају се у
неприкладну одећу, као да одећа исказује осећање бола, не чешљају
косу и мажу главу, а на нека места одлазе и у поцепаној одећи.
Довољно побожно оплакује свога мужа она која је сачувала
срамежљивост и није престала да буде верна. Мртвима указујемо

368
дужно поштовање онда, када су нам стално на уму, када према њима
управљамо своју љубав и усрдност. Није остала без мужа она која
живи целомудрено, нити је удовица она, која није променила презиме
свог супруга. Ти, дакле, ниси изгубила наследника ако помажеш
санаследнику и оно, чиме се дели судбина бесмртника, замениш за
оно што наслеђују трулежни. Ти имаш некога ко ти може бити на-
следник: исплати убогом оно што припада наследнику, а он нека под-
несе не само мајчину или очеву старост, него и сопствени живот; више
ћеш оставити свом наследнику уколико њ егово наслеђе не буде
употребљено на раскош садашњости него на искупљење будућности.
Ми, међутим, ж елимо да видимо оне којих смо лиш ени јер нас
превасходно муче две ствари: или жеља за онима које смо изгубили,
што осећам на сопственом примеру или пак мишљење да су се они,
лишавањем животних угодности, лишили и плодова својих дела.
Љубавна страст је толико нежна да се њен бол може само укротити
али не и сасвим уништити, јер се чини побожним ж елети оно што је
изгубљено, при чему се слабост скрива под видом врлине.
Зашто мислиш да мора показати већу трпељивост она, која је
вољеном сину допустила да отпутује и добила вест да је он препловио
многим морима због рата, извршавања поверене му дужности или
трговине; да она мора, кажем, показати већу трпељивост него ти,
који ниси напуштен стицајем околности или ради новца, него по за-
кону природе? А ли , рећи ћеш ти, у смрти нема никакве наде у по-
вратак, али као да је за путника увек извесно да ће се вратити! Сумња
нас много више обеспокојава, јер је опасност стално пред очима и
теже је стрепити због неког догађаја него га и заиста поднети. Прво
увећава страх, док код другог ишчекујемо престанак бола.
А к о господари имају право да своје робове премештају тамо куда
хоће, зар онда Бог нема исто то право? Није довољно очекивати
повратника, али је довољно следити претходника. Кратакје био живот
твог претходника а ни ти, који си остао, нећеш се дуго задржати. Своју
ж ељу не можеш да обуздаш, али зар је праведно да се због тебе мења
поредак ствари? Ж еље љубавника су најватреније, али се ипак, у слу-
чају потребе, обуздавају; мада пате због растанка, не пуштају ниједну
сузу. Похвалније је, дакле, да трпељиво подносиш пламен своје
чежње.
Шта, међутим, да кажем о онима, који мисле да се покојници
лишавају животних угодности? Никакво задовољство не може по-
стојати међу жалостима и недаћама овог живота, које настају или
услед слабости сам огтела или услед спољашњих несрећа јер смо ми,
имајући немиран дух, сумњичави и у самој радости, узнемирује нас
неизвесност, ишчекујемо несигурност након сигурности, лош е након
доброг, пропадљиво након постојаног; наше ж еље су колебљиве, а
наша воља немоћна. А к о се нешто деси противно нашој вољи, сма-
трамо да смо пропали; једном речју, несреће у већој мери обеспо-
којавају наш дух него што се наслађујемо плодовима среће. Шта,
дакле, недостаје онима који бивају отргнути од зла и несреће?
Здравље доноси већу корист него што притиска и понижава
слабост; богатство доноси задовољство веће него што је бреме оску-

369
дице; на тај начин је пријатније имати децу, али, у поређењу са тим
бива болније ако се остане без њих; младост је угодна сразмерно томе
колико је тужна старост. Колико понекад жалимо због својих жеља
и оплакујемо стварност, и која нас отаџбина може наградити за из-
гнанство или друге сурове казне? Какве су то радости, а оне се понекад
и дешавају, које су исто тако слабе или зато што више нисмо вољни
да их користимо или зато што не постоји жеља да их се у потпуности
лишимо.
Нека ток људског живота нема ништа заједничко са болестима,
нека буде испуњен насладом и радошћу; какву, међутим, корист може
имати душа, затворена у телесне окове и спутана стешњеним удовима,
када се и наше тело клони тамнице и мрзи све што би га могло спутати
и не пустити му на вољу (јер се она, како се чини, сама по себи удаљује
својим чулима слуха и вида)? Наша душа утолико више жели да
напусти тамницу тела - наша душа, за коју нам је познато одакле
долази и куда иде.
Ми, међутим, знамо да дух надживљава и, збацивши са себе
телесне окове, неометано види оно што раније, док је био у телу, није
могао да види. Т о се запажа на примеру уснулих чији дух, као да је
напустио тело, усходи ка вишњем и посматра одсутно и небеско. А к о
нас телесна смрт избавља од патњи овога века, онда она није зло,
будући да враћа слободу и уклања болест.
Сада ћемо почети да доказујемо да смрт није зло јер је она
уточиште од свих недаћа и патњи, очекивано пристаниште сигурности
и спокојства. Какве нас све несреће не задесе у овом животу? Какве
олује и немире не претрпимо? Каква нас неспокојства не угњетавају?
Чијом заслугом бивамо поштеђени?
Свети праотац Јаков - Израиљ је због брата и ближњих бежао
из отаџбине, био је присиљен да нађе други дом, да оплакује оскр-
нављење своје кћери и зетово убиство, да претрпи глад и буде лишен
сахране, јер је захтевао да његове кости буду пренете.
Свети Јосиф је осетио мржњу своје браће, лукавство завидљи-
ваца, покорио се слугама, био принуђен да послуша трговце, отрпео
клевету своје господарице и био бачен у тамницу.
Свети Давид је изгубио двојицу синова: једног развратника, а
другог убицу. Таква деца срамоте родитеље, а они ипак жале када их
изгубе. Остао је и без трећег, млађег, к ојегје волео. З б о гто гтр ећ е г
је, још док је био жив, плакао, али није жалио када је умро, јер читамо
следеће: И Д а в и д с е м о љ а ш е Б о г у з а д е т е , и п о ш ћ а ш е се Д а в и д , и
д о ш а в ш и л е ж а ш е п р е к о н о ћ на з е м љ и (2. Сам. 12; 16). Дознавши да је
дете ум рло , Д а в и д у с и ш са зем љ е, и у м и се, и н а м а за се, и п р е о б у ч е се;
и о т и д е у д о м Г о с п о д њ и и п о к л о н и се (2. Сам. 12; 20). Како је то
зачудило његове слуге, Давид им одговара да он није узалудно постио
и плакао док је дете било живојер је справом помишљао да би га Бог
могао помиловати; али, након његове смрти, није имао због чега да
пости, јер више није могао да врати мртвога: Ш т о б и х п о с т и о ? М о Г у
л и Га п о в р а т и т и ? Ја ћ у оп ли ћ и к њ ем у, а л и о н се н е ћ е в р а т и и ш к
м ени (2. Сам. 12; 23).

370
 Како је велика утеха ожалошћеног! Како је правично расуђи-
вање мудрог! Како је задивљујућа мудрост послушника, јер нико не
сме приговарати због неког несрећног догађаја и жалити се као да је
кажњен противно својим заслугама! К о си ти - најпре одмери своје
заслуге. Због чега желиш да надмашиш Познаваоца срца? Зашто оду-
зимаш суд ономе који треба да пресуди? Т о није дозвољено ни светима,
који би у противном бивали кажњавани. Давид признаје да је због
тога заслужио казну и каже: П а е т о , о в и б е з б о ж н и и и с р е ћ н и на с в е т у
у м н о ж а в а ју б о г а т с т в о ; з а р д а к л е у з а л у д ч и с т и м с р и е с в о је , и у м и в а м
б е з а з л е н о ш ћ у р у к е с в о је , д о п а д а м р а н а с в а к и д а н и м у к е с в а к о ју т р о ?
(Пс. 73; 12 -14).
Иако је био преиспуњен вером, Петар је, међутим, не познава-
јући људску слабост, гордо рекао Господу: Ж и в о т с в о ј п о л о ж и ћ у з а
Т е б е (Јн. 13; 37). Због тог надменог мишљења, пао је у искушење и
пре него што се петао огласио. Иако је такво искушење заправо пред-
стављало руковођење ка спасењу, научимо се да не презиремо телесну
слабост како не бисмо, презирући је, и сами пали у искушење. А к о је
Петар био искушаван, ко онда сме помислити за себе да он то неће
бити? Петар је, несумњиво, био искушаван ради нас, јер за најсна-
жнијег није постојала опасност од искушења, али је требало да се ми
поучимо на који начин да се супротставимо прогонима желећи да
сачувамо свој живот и да искушење победимо трпљењем.
Нека нико не сматра за противуречност у Писму то, што Давид
плаче због умрлог убице, не оплакујући онога који није био крив. Он
је, у својој жалости, говорио: С и н е м о ј А в е с а л о м е ! С и н е м о ј, с и н е м о ј
А в е с а л о м е , к а м о д а са м ја у м р о у м е ст .0 т е б е (2. Сам. 18; 33). Отуда се
може видети да он не оплакује само Авесалома, он оплакује убицу,
оплакује Амаса; плаче због преступника, али не плаче због вољеног
сина. Шта је томе узрок? Наравно, искључиво вера. Он је плакао за
умрлима, али није сматрао да је добро да оплакује погинулог младића:
за прве је мислио да су изгинули, док се за другог надао да ће вас-
крснути.
О васкрсењу ћемо, међутим, говорити касније, а сада се обратимо
ка нашем расуђивању. Рекли смо да су у овом свету и многи свети
људи претрпели тешка зла, без обзира на своја велика дела, због чега
Давид каже: Д а н и су ч о в е ч и ји к а о Справа (Пс. 103; 15). Ч о в е к је к а о
н и ш т а ;д а н и су њ е Г о в и к а о се н к о ји п р о л а з и (Пс. 144; 4). Шта заправо
може бити јадније од нас, који као похарани и наги бивамо бачени у
овај живот, трулежног тела и срца препуног грешних прохтева, слабог
духа и лењи за труд, наклоњени сладострашћу и раскоши?
Б ољ е је, дакле, уопште се не родити, по мишењу мудрог Соло-
мона, кога су следили и најистакнутији философи. Он у Књизи про-
поведниковој каже: З а т о х в а л и х м р т в е к о ји в е ћ п о м р е ш е в и ш е н е г о
ж и в е к о ји ј о ш ж и в е ; а л и ј е б о љ и и о д је д н и х и о д д р у г и х о н а ј к о ји ј о ш
н и је п о с и ш о , к о ји н и је в и д е о з л а ш т о б и в а п о д с у н и е м ; је р в и д е х с в а к и
т р у д и с в а к о д о б р о д е л о , д а о д њ еГ а б и в а за в и ст . ч о в е к у о д б л и ж њ е Г а
(4; 2 -4).
њ е Г о в а . И т о је т а ш т ш н а и м у к а д у х у
Те речи је изговорио онај, који је Бога преклињао за премудрост
како би упознао састав земље, силу и деловање природних стихија,

371
ток године, распоред звезда, особине животиња, зверињи бес, снагу
ветрова и људске помисли. Када је познавао небеско, како онда не би
познавао смртно? Када је могао прочитати мисли жене, која је при-
свајала туђе дете, када су му, надахнућем благодати Божије, биле
познате и особине животиња, зар је могао да погреши расуђујући о
својој природи?
Није само Соломон тако мислио. Свети Јов такође каже: Н е б и л о
д а н а у к о ји се р о д и х (Јов 3; 3). Тај велики човек је знао да је рођење
почетак сваког зла и зато је пожелео да нестане дан његовог рођења
како би прихватио дан васкрсења. Соломон је слушао и свог оца како
говори: Е в о с п е д и д а о си м и д а н е и в е к је м о ј к а о н ш и т а п р е д Т о б о м .
Б а ш ј е н и и т ш с в а к и ч о в е к ж и в (Пс. 39; 5). Давид је знао да се овде не
може обухватити оно што је савршено и зато је тежио будућем, јер
сада разумемо и познајемо само делимично а тада ћемо познати шта
је савршено, тада ћемо откривеног лица гледати, али не као у за-
гонетки, него истинску величину и вечност Божију.
Нико, међутим, не би тежио крају, када тиме не би избегао
несреће овога живота, због чега Давид објашњава узрок овим речима:
Б а ш х о д и ч о в е к к а о у т в а р а ; б а ш се у з а л у д ки д а , с а б и р а , а н е з н а к о м е
(Пс. 39; 6). Због чега, дакле, оклевамо да се удаљимо од
ће д о п а ст и
таштине? Због чега нам је пријатно да узалудно страхујемо у овом
веку, да сабирамо ризнице не знајући ко ће их наследити? Пожелимо
најзад да одбацимо од себе несреће и изађемо из лукавог века, да
прекинемо непрестано лутање и вратимо се у ону постојбину и наш
природни дом, јер смо овде, на земљи, путници и придошлице; ми треба
да идемо тамо одакле смо сишли, треба да желимо и усрдно молимо
за избављење од ласкања и непоштења клеветника. Иако је познавао
средство против тога, Давид је жалио што су се продужили дани
његовог живота јер је живео међу грешницима и безбожницима. Шта
да учиним ја, који сам и испуњен гресима, и не познајем средство?
Јеремија је такође оплакивао своје рођење следећим речима:
Т е ш к о м ен и , м а јк о м о ја , штш с и м е р о д и л а д а се са м н о м п р е п и р е и д а
се са м н о м с в а ђ а св а з е м љ а ; н е д а в а х у за ја м нит ш м и д а в а ш е у за ја м ,
и опет 1 м е с в и п р о к л и њ у
(Јер. 15; 10).
каже апостол (1. Кор. 15; 31). Та апостолска
С ва к и д а н ум ирем ,
изрека је боља од (изрека) оних што су размишљање о смрти назвали
философијом, јер су они одобравали марљивост и напор, а он је заиста
доживео искуство смрти. Они су се трудили због себе, а Павле, будући
савршен, није умирао због своје, него због наше слабости. Размишљње
о смрти није ништа друго до извесно раздвајање тела и душе, јер сама
смрт и не значи ништа друго него разлучење душе од тела, какво је
опште мишљење.
П о Писму, међутим, смрт има тројак карактер: једна је смрт када
умиремо за грех и живимо ради Бога. Зато је блажена та смрт која
нас, будући невезана за кривицу и предана Богу, одваја од смртног и
посвећује бесмртном. Друга смрт је исхођење из овог живота; том
смрћу су умрли праотац Авраам и праотац Давид и били сахрањени
са својим очевима; другачије речено, то је она смрт при којој се

372
раскида савез душе и тела. Трећа је она смрт о којој је речено: О с т а в и
н е к а м р т в и у к о п а в а ју с в о је м рпГве (Мт. 8; 22). Том смрћу не умире
само тело, него и душа. К о ја д у ш а з г р е ш и , о н а ћ е п о г и н у т и (Јез. 18;
4), јер она умире за Бога, не због своје слабе природе, него због своје
кривице. Та смрт, међутим, није губитак живота него пад због греха.
Једна је, дакле, смрт духовна, друга природна, а трећа - (смрт)
као казна. Природна смрт, међутим, није као казна, јер Господ није
дао смрт уместо казне него као средство и исцељење. П алом Адаму
је једно одређено уместо казне, а друго уместо исцељења и спасења;
уместо казне, изговорене су речи: Ш т о с и п о с л у ш а о ж е н у и о к у с и о с
д р в е т а с к о је Г а са м т и з а б р а н и о р е к а в ш и д а н е је д е ш с њ еГа, з е м љ а
д а ј е п р о к л е т а с т е б е ; с м у к о м ћ е ш се о д њ е х р а н и т и д о с в о је Г а в е к а ;
т р њ е и к о р о в ћ е тш р а ђ а т и , а т и ћ е ш је с т и з е љ е п о љ с к о ; са з н о је м
л и и а с в о је Г а је ш ћ е ш х л е б д о к л е се н е в р а т и ш у з е м љ у о д к о је с и у з е т ;
је р с и п р а х и у п р а х ћ е ш се в р а т и т и (Пост. 3; 17 -19).
У смрти је прекид казне, јер је против трња овог века, ово-
земаљских брига и похлепе за богатством које гуше реч Божију, уме-
сто лека дата смрт као окончање сваког зла, будући да није речено:
"зато, што си послушао жену, бићеш враћен у зем љу"; таква одлука
би значила осуду, као и ова следећа: "земља да је проклета, трње и
коров ће ти рађати", него се каже:сп з н о је м л и и а с в о је Г а је ш ћ е ш х л е б
д о к л е се н е в р а т ш и у зе м љ у , чиме се доказује да је смрт окончање
наших казни којим се прекида ток овоземаљског живота.
Отуда довољно јасно произилази да смрт не само да није зло,
него се појављује и као добро. Људи је прижељкују као добро, како је
и написано: У т е д а н е (п р а ж и ћ е љ у д и с м р т и н е ћ е ј е н а ћ и (Откр. 9; 6).
Тражиће је они који ће говорити планинама: П а д н и т е н а н а с, а
б р е Г о в и м а : п ок р и јС п е н а с (Лк. 23; 30). Њ у ће тражити и грешна душа.
Тражиће је и онај богаташ, који обитава у аду и жели да му Лазар
прстом расхлади језик.
Видимо, дакле, да је та смрт добитак, а живот - казна. З бог тога
и Павле каж с . М е н и ј е ж и в о т Х р и с т о с , а с м р т д о б и т а к (Ф илипљ. 1;
21), јер шта је друго Христос, ако не смрт тела и дух живота? Због
тога са Њим умиремо, да бисмо са Њим живели. Стога увек треба да
желимо да умремо; нека наша душа научи да се сачува од телесних
жудњи и нека се узвиси тако да је земне страсти не могу привући к
себи, нека ирихвати лик смрти, како не би била кажњена смрћу. Закон
тела супротставља се закону ума, као што нам је открио и апостол
Павле говорећи: А л и в и д и м д р у Г и з а к о н у у д и м а с в о ји м к о ји с е б о р и
п р о т и в з а к о н а у м а м ојеГ а , и п о р о б љ а в а м е з а к о н о м Г реха к о ји ј е у
у д и м а м о ји м (Рим. 7; 23). Сви ми у себи водимо приметан рат, али се
сви не избављамо, и зато сам ја јадан човек ако не тражим средство
против тога.
Какво, дакле средство? К о ћ е м е и з б а в и т и о д т е л а с м р т и о в е ?
(Рим. 7; 24). Благодат Божија у Исусу Господу нашем. Имамо лекара
- и зато се поведимо за исцељењем; наше исцељење је благодат Хри-
стова, а тело смрти је наше тело. Због тога ћемо се удаљити од тела
да се не бисмо удаљили од Христа и, будући у телу, нећемо се повести

373
за телесним: исто тако, нећемо напустити ни права природе, али же-
лимо више благодатних дарова, као што и апостол каже: А о б у з и м а
м е о б о је : и м ам ж е љ у у м р е т и и са Х р и с т о м б и т и , и и п о ј е м н о г о б о љ е ,
а л и о с т а и ш у т е л у п о т р е б н и је је р а д и в а с (Филипљ. 1; 23 - 24),
То, међутим,није свима потребно, Господе Исусе! Није потребно
мени, који никоме не користим и смрт је за мене добитак. јер тако
више не бих грешио. Смрт је добитак за мене, који, тешећи друге,
следим ж ељу свог брата, пошто не могу да га заборавим. Сада га још
више волим и још више желим, тако да и ово углавном пишем зато да
он не би био отргнут из мог сећања. Ја то не чиним противно Писму
које зановеда да жалост буде ублажена трпљењем да моја чежња не
би била неподношљива.
Ти си, брате, учинио да се не плашим смрти; о, када би моја душа
умрла у твојој души! Валаам је, будући обдарен пророчким духом, то
прижељкивао као највеће добро: д а б и х у м р о , каже он, с м р ћ у п р а -
в е д н и ч к о м , и к р а ј м о ј д а б и б и о к а о њ и х о в (4. Мојс. 23; 10). П о про-
рочком духу, Валаам то с правом приж ељкује, јер он је видео
Христово рођење и Његову победу, видео је смрт и вечно васкрсење
људи и зато се, прижељкујући васкрсење, не плаши смрти. Нека.
дакле, моја душа не умре у греху, нека чак и не запази грех, него нека
умре у души праведника, нека ирими њихову праведност. Онај, који
умире у Христу постаје причасник Њ егове благодати у крштењу.
Смрт, дакле, није страшна; она није болна убогима, није тешка
чак ни богатима, није неправедна чак ни у расправама старих, због
ње не слабе храбри, није вечна за верујуће, за мудре није неочекивана.
Колико је само оних који су своје животе украсили једино добром
смрћу! Колико је оних чији је живот био нечастан, а смрт корисна и
похвална! Дознали смо да су смрћу једног човека избављени многи
народи, да је царевом смрћу протерана непријатељска војска коју
током живота није могао победити.
Смрћу мученика одбрањена је побожност, вера умножена, Црква
утврђена, победили су мртви, побеђени су прогонитељи, и ми про-
слављамо смрт оних, чији су нам животи непознати; због тога се и
Давид пророчки хвалио у заносу своје мисли: С к у п а је , каже, п р е д
Г о с п о д о м смрпп с в е и ш и а Њ е Г о в и х (Пс. 116; 15). Тим речима, он смрт
претпоставља животу. Сама смрт мученика је награда за живот. Изнад
свега тога, смрћу се уништава завист и мржња непријатеља. Речју,
смрћу Једнога искупљен је цео свет. Христос је могао и да не умре, да
је то хтео, али Он није благоизволео да се уклони од смрти, као да је
слаб и немоћан, и у противном случају не би могао постојати бољи
начин да нас избави (од избављења) кроз Његову смрт. Њ егова смрт
је, дакле, живот за све. Његовом смрћу смо обележени, Њ егову смрт
благовестимо и ироповедамо када се молимо и приносимо жртву:
Његова смрт је победа, тајинство и годишњи празник мира. Шта још
да кажем о Њ еговој смрти, када нас Божански пример поучава да је
једино смрт захтевала бесмртност и сама себе искупила? Зато се не
мора патити због смрти јер је њен узрок опште спасење, њу не треба
избегавати, будући да је ни Сам Син Божији није одбацио. Природни

374
поредак је ненарушив и оно што је заједничко за све не може бити
искључено у појединачном.
У природи није било смрти, али се она касније претворила у
природу, јер Бог у почетку није установио смрт, него ју је дао уместо
лека. Проникнимо у то нашим расуђивањем, како се некоме не би
показало супротно, јер ако је смрт добро, због чега је онда написано:
Б ог није створио смрт, него је ђаволском завишћу смрт ушла у свеш
(Прем. Сол. 1; 13 и 2; 24). Творевини Божијој, заправо, није била
потребна смрт када је човек, обитавајући у рају, био награђен свим
добрима, али је, након грехопада, услед свакодневних напора и не-
подношљивих уздаха, људски живот постао несрећан и требало је
одредити крај злу, требало је да смрт врати оно што је живот одузео,
јер бесмртност без благодати у много већој мери представља бреме
него корист.
Та смрт не потиче од природе, него од злобе; злоба ишчезава, а
природа остаје. Устаје оно што је било; о, кад би устало, како слободно
од греха, тако и туђе пређашњој кривици! Да смрт не зависи од
природе доказује се тиме што ћемо бити онакви какви смо и били.
З бог тога ћемо или претрпети казну за грехе, или задобити благодат
за добра дела. Природа ће такође устати, као што каже апостол: П р в о
ћ е м р п п ви у Х р и с т у в а с к р с н у т и , а п о т о м м и ж и в и к о ји о с т а н е м о
б и ћ е м о з а је р н о с њ и м а у з н е с е н и н а о б л а ц и м а у с р е т а њ е Г о с п о д у у
(1. Сол. 4; 1 -17). Они
в а зд у х у , и п ш к о ћ е м о с в а г д а с Г о с п о д о м б и т и
су први, а живи други, они су са Исусом и живи кроз тог истог Исуса.
Нема, дакле, разлога да се страхује од смрти и да се због ње
пати, када се живот, узет од природе, њој поново враћа или се расипа
на служење које претпоставља веру и врлину. Нико не би пожелео
да тако остане. О Јовану су говорили да му је обећана бесмртност,
али му она није дата. Речи схватамо, а мишљење о њима створимо
сами. И сам Јован признаје да му није обећано да неће умрети како
тај пример не би другима послужио за узалудну наду. Када жеља за
тим представља дрско надање, колико тек дрско мора бити жаљење
због свакодневног догађаја!
Незнабошци се већином теше или правом природе или бесмрт-
ношћу душе, или пак тиме да су несреће заједничке за све. О, када би
Они били постојани у том мишљењу и када убогу душу не би мењали
за разноврсне смешне облике! Шта треба да чинимо ми, чији је удео
вцскрсење? Многи не верују том васкрсењу, иако не могу порећи
његову благодат. Потрудимо се стога да га докажемо на све могуће
начине.
У сваку ствар се може поверовати, или самим разумом, или
примером, или пак стога што њој тако доликује. Позабавимо се, на
пример нашим кретањем: ум расуђује да је оно што се креће, обдарено
неком посебном силом; други пример је када, видевши да је њива дала
плодове, запажамо да ће их и убудуће дати; доликује нам да не на-
пуштамо врлину чак ни тамо где се не надамо никаквом резултату.
Нада у васкрсење потврђује се помоћу три доказа: умом, општим
примером и сведочењем о догађају, јер су многи васкрсли. Најпре,

375
умом: како читав наш живот протиче у узајамном општењу душе и
тела и како ће васкрсење бити или награда за добра дела или казна
за безбожништво, неопходно је да и тело васкрсне, чијим ће се дели-
ма истовремено судити. А к о душа изађе на суд без тела, како ће онда
дати одговор и за себе и за тело?
Васкрсење је обећано свима, али је у њега тешко поверовати,
јер оно није наша заслуга, него Божији дар. Наду у васкрсење по-
тврђује цео свет, стање ствари, поредак врста које следе једна за дру-
гом, обележја рођења и смрти, смењивање дана и ноћи које свакога
дана следи једно за другим. Ни сама земља не би могла да даје своје
плодове када се влага која, по Божијој вољи, испарава од сунчеве
топлоте, не би обнављала ноћном росом. А шта да кажем о плодо-
вима? Зар они не умиру када падну и зар не васкрсавају онда, када
поново нарастају? Што је посејано, то и васкрсава, и што је умрло, то
устаје и преображава се у исте врсте и облике. Као што земља враћа
своје плодове, тако и наша природа подражава тај вид васкрсења.
Зашто сумњаш, као да тело од тела не може васкрснути? Сеје
се зрно, и израста зрно; пада јабука, јабука и васкрсава; зрно се укра-
шава бојом и заодева кожом .Ј е р т р е б а о в о р а с п а д љ и в о д а се о б у ч е у
н е р а с п а д љ и в о с т , и о в о с м р п ш о д а се о б у ч е у б е с м р т н о с т (\ . Кор. 15;
53). П лод васкрсења је бесмртност и нераспадљивост, јер шта би се
могло пожелети впше од вечног починка и сигурности? Многобројни
су плодови којима људска природа обилује након смрти.
Зар се не питаш на који ће начин иструлело поново добити снагу,
расејано се сјединити, а изгубљено бити обновљено? Зар се не питаш
на који начин семе, разорено паром и притиснуто земљом, постаје
зелено, јер оно, сјединивши се са земљом, бива разорено и трули, а
затим, будући оживљено земним соком и неком животворном то-
плотом, израста као зелена трава. Затим постепено прераста у стабло
и природа, као нека брижна мајка, одређује му посебно место како
би га заштитила од јаких мразева и претеране сунчеве топлоте; исто
тако се и сам плод, за који се чини да излази из неких пелена, обавија
класовима да га не би могла потући киша, расејати ветар или по-
кљуцати птичице.
Зашто се онда чудиш да земља враћа и људе које је примила у
своја недра, ако она већ оживљава, обнавља, заодева, обавија и штити
семе које је нримила? Престани да сумњаш да залог људског рода
вера предаје земљи која изобилно враћа семе положено у њу, па тако
ни залог људског рода неће задржати у себи. Дрвеће нараста из по-
лож еног семена и иструлели плодови васкрсавају својом оживљеном
плодоносношћу која им даје ранији изглед и тај препород дешава се
током дугог низа година побеђујући и саме векове својом дуговеч-
ношћу. Иструли бобица, нарасте грана; засађује се грана, нараста
дрво. Зар се Божије провиђење дотиче једино обнављања дрвећа, док
се ни најмање не стара о људима? А к о Бог не допушта да пропадне
оно што је човеку дао на коришћење, зар ће онда дозволити да про-
падне сам човек, саздан по Његовом лику?
Теби, међутим, изгледа невероватно да мртви оживљавају: Б е -
з у м н и ч е ! О н о ш т о т и с е је ш н е ћ е о ж и в е т и а к о н е у м р е (1. Кор. 15:

376
36): сваки осушени плод ће васкрснути, ако буде посађен. А ли , при-
говорићеш ти, у њему се налази сок... Наше тело такође има крв, има
своју влажност и то је сок нашег тела. Неки, расуђујући да сува грана
не може нарасти, закључују то исто и када је у питању наше тело.
Наше тело, међутим, није суво јер је свако тело од земље, а земља је
испуњена влагом. Осим тога, многе ствари се рађају и из суве пе-
сковите земље, пошто и сама земља садржи у себи довољно влаж-
ности. Или, можда, земља, која рађа сваку ствар, у тој мери мења
своје особине када се ради о човеку? Из тога произилази да је то
више у складу са природом, него што јој је противно, јер у складу са
природом васкрсава све што се рађа, док је пропадање противно
природи.
Збуњени незнабошци се често дрзну да приговоре: на који начин
земља може да врати утопљене у мору или пак оне што су их растргле
звери? Тиме они, како се чини, не сумњају у само васкрсење, него
само у један његов део. Претпоставимо да растргнута тела неће вас-
крснути, а да остала хоће, и тиме се, искључивањем једног услова,
неће порећи васкрсење. Ја се, међутим, чудим што сумњају и у то,
као да се све, што постоји на земљи, не враћа поново у земљу. Само
море, у већини случајева, ударајући таласима, избацује на обалу
људска тела која је прогутало. Чак и кад не би било тако, зар је Богу
тешко да сакупи распршено и сједини расејано, јер Њ ега слуша свет
и покоравају Му се неме природне силе? Зар није веће чудо ожив-
љавање праха земаљског од његовог сједињења?
У Арабији постоји птица коју називају феникс и она после своје
смрти поново оживљава; ми једино не верујемо у то, да и људи могу
васкрснути. Причају да та птица, када проживи додељених јој пет
стотина година и, природно предвиђајући крај живота, прави себи
гнездо од тамјана, измирне и других миомириса а онда, окончавши
своје дело, улази у то гнездо и умире. Након тога се, из влажности те
птице, рађа црвић и постепено задобија исто обличје да би најзад,
добивши крила, започео свој обновљени живот вршећи дужност по-
божности. То гнездо илитај гроб преноси се из Етиопије у Ликаонију,
по чему житељи тих крајева знају да је прошло пет стотина година.
Неки пак мисле да та птица сама спаљује своје гнездо и поново
оживљава из пепела.
Будући да су осоС фироде разнолике, можда је и та вера
непоуздана и можда се н ..ш дух враћа на свој почетак. Мушкарцима
и женама је позната грађа људског тела, па чак ако некоме и није,
сви ми мислимо да се рађамо ни из чега, будући тако мали, а изра-
стајући тако велики! М ож ете се досетити куда су управљене моје
речи. Одакле потиче ова глава и то чудесно лице? Уметника не ви-
димо, али зато јасно видимо његово дело. Одакле потиче усправан
положај, висок стас, слособност за рад и кретање, живост у осећа-
њима? Иако нам нису позната сва оруђа природе, позната нам је
њихова употреба. Ти си био семе, и твоје тело је семе тела које мора
васкрснути. Послуш ај Павла и спознај да си семе: С е је се у р а с -
п а д љ и в о с т и , у с т а је у н е р а с п а д љ и в о с т и , с е је се у б е ш ч а ш ћ у , у с т а је

377
Vс л а в и , се је с е у н е м о ћ и , у с т а је у си л и . С е је се т е л о д у ш е в н о , у с т а је
т е л о д у х о в н о (1. Кор. 15; 42 - 44). И ти ћеш бити посејан, као и сви
остали. Зашто се онда чудиш што ћеш устати, као и сви остали?
Верујеш зато јер видиш својим очима, а томе не верујеш јер не видиш;
Б л а ж е н и к о ји н е в и д е ш е а в е р о в а ш е (Јн. 20; 29).
Међутим, док не дође време, не можемо веровати ни овом првом:
није свако време у стању да васкрсне семена. У једном периоду се
пшеница сеје а у другом рађа, у одређеном периоду се сади винова
лоза, у другом нарастају гране и лишће, а затим сазревају плодови,
постоји време и када се саде маслине, док се, опет, у друго време, она
савија под теретом плодова. Плодови се не рађају пре свог времена,
и оно што рађа нема власт над временом рађања: и саму мајку земљу
понекад посматраш као безобличну и пусту, понекад као расцветалу
и препуну плодова, а понекад као усахлу и без икаквог украса. И за
њу саму би, како се чини, било пожељно да никада са себе не скида
златну одежду од зрелог жита и озеленелих шума; она, међутим, и
сама живи у оскудици и не добија никакву награду за то што другима
обезбеђује добит.
На тај начин ти ћеш, иако по својоју вери не верујеш у васкрсење,
нити у њега верујеш због примера, веровати због сопственог искуства.
Последњи део године потпомаже сазревању винограда, маслина и
разних других плодова: тако је и свршетак света, као последњи део
године, одређен за наше васкрсење, и то превасходно стога да не
бисмо, ннкон васкрсења, били поново пренети у овај зли век. Христос
је иострадао да би нас избавио од тих подмуклих дана и да не бисмо
поново били изложени искушењима света. Не би било користи од
препорађања, ако бисмо били препорођени за мучење.
Познат нам је, дакле, узрок васкрсења, а познато нам је и његово
време: узрок је тај што је природа у свим плодовима сагласна са самом
собом, па ни у погледу људи не чини изузетак; време нам је пак познато
по томе што све рађа крајем године.
Узрок рађања су семена. Незнабожачки учитељ људско тело
назива семеном. Према томе, тамо где има сејања, има и васкрсења.
Када не би постојала суштина или узрок, неко би можда могао
помислити да би Богу било тешко да на било који начин препороди
људе, Богу који је, исто као што је светлости заповедио да се појави
из ничега, тако и стварао из ничега. Погледај небо, осврни се на земљу:
одакле је потекао сјај звезда? Одакле сунчев круг и његове луче?
Одакле месец? Одакле планински врхови, чврсто камење и шуме?
Одакле се разлио ваздух, одакле се излила вода? А к о је све то Бог
створио из ничега, ако је Он рекао а они настали,з а п о в е д и и с т в о р и ш е
се (Пс. 148; 5), зар онда чуди ако се поново роди оно што је већ
постојало, када видимо да је рођено и оно чега раније није било?
Достојно је дивљења што незнабошци, мада не верују у вас-
крсење мртвих ипак, да тако кажемо, благонаклоно траже могућност
да људски род не пропадне, због чега тврде да душе прелазе у друга
тела; али, допустимо им да они сами кажу да ли је теже де се душе
настањују у друга тела или да се врате у своја сопствена?

378
 Нека они и даље буду сумњичави јер нису научени, а ми ћемо то,
читајући закон, иророке, апостоле и Еванђеље, сматрати за бестидно.
К о сумња, нека у Књизи пророка Данила прочита следеће речи: У
т о ћ е в р е м е и з б а в и т и т в о ј н а р о д , с в а к о г а к о ји се н а ђ е з а п и с а н у
к њ и з и ; и м н о г о о н и је х ш т о с п а в а ју у п р а х у з е м а љ с к о м п р о б у д и ћ е се,
је д н и на ж и в о т в е ч н и , а д р у г и на сра м оп а у и п р е к о р в е ч н и . И р а з у м н и
ћ е с е с ја т и к а о с в е т л о с т н е б е с к а , и к о ји м н о г е п р и в е д о ш е к п р а в д и ,
(Дан. 12; 1 - 3). Пророк је прелепо рекао:
к а о з в е з д е в а зд а и д о в е к а
"много оних што спавају у праху земаљском" да би ти кроз то спознао
да смрт није вечна и да је слична сну, привремено одређеном, а такође
показује и то да је будући посмртни живот бољ и од овога који, пре
него што умремо, проводимо у патњама и болестима, тако да се онај
(ж ивот) изједначује са звездама док је овај овдашњи сједињен са
невољама и жалошћу.
Свети Јов, који је искусио несрећу овоземаљског живота и трп-
љењем надвладао све невоље, као награду за садашње зло обећава
себи васкрсење говорећи: А л и зн а м д а је ж и в м о ј И с к у п и т е љ и н а -
п о с л е т к у д а ћ е с т а т и н а д п р а х о м ; и а к о се о в а м о ја к о ж а р а ш ч и н и ,
опет . ћ у у т е л у с в о м в и д е т и Б о г а (Јов 19; 25 - 26). Исто тако и пророк
Исаија, благовестећи народима васкрсење, каже: У н и ш т и ћ е с м р т
за у в е к ... је р р е ч е Г о с п о д (25; 8); шта народи говоре по речи Божијој,
објашњава се у наставку: З а п п р у д њ е см о , м у ч и с м о с е д а р о д и м о , и к а о
д а р о д и см о вет ар; никако не п о м о г о с м о з е м љ и н и т и п а д о ш е к о ји ж и в е
у в а с е љ е н и . О ж и в е ћ е м р т в и Т в о ји и м о је ћ е м р п ш о т е л о у с т а т и .
П р о б у д и т е се и п е в а јт е к о ји с т а н у је т е у п р а х у ; је р ј е т в о ја р о с а
р о с а н а т р а в и и з е м љ а ћ е и з м е т н у т и м р т в а ц е . Х а јд е , н а р о д е м о ј,
у ђ и у к л и је т и с в о је и з а к љ у ч а ј в р а т а с в о ја з а с о б о м , п р и к р и ј се за ч а с,
д о к л е п р о ђ е Гн ев (Ис. 26; 18 - 20).
Г робове мртвих је (Јов) изврсно назвао домовима, у којима ћемо
се накратко прикрити како бисмо са мањим бременом изашли на суд
Божији, чију ћемо строгост праведно подносити због својих безакоња.
Тако живи онај који се прикрива, као да заостаје и клони се, како га
не би заробили још тежи окови овоземаљских несрећа. Изрека Бо-
жија пророчким гласом обећава радост, васкрсење и исцељење тела,
оживљених божанском росом. Будући да роса оживљава сва пло-
доносна семена на земљи, зар онда чуди што ће и прах нашег расејаног
тела небеском росом постати плодоносан и што ће се, примивши
животодавну влагу, преобразити у грађу наших удова?
Свет пророк Језекиљ сасвим исцрпно описује на који ће начин
суве кости ионово задобити своју силу, осећање и кретање, како ће
се поново саставити жиле и људско тело добити пређашњу снагу, на
који ће се начин кости заоденути новим телом, како ће се жиле и
крвоток прекрити кожом. Када читамо пророчке речи, чини нам се
да тела људска устају и као да гледамо како најпространија поља дају
нова семена.
Древни мудраци су за вероватну сматрали ону повест по којој се
у Теби из разбацаних хидриних (хидра је митско чудовиште, прим.
прев) зуба родило мноштво наоружаних људи. Међутим, како семена

379
не могу променити своје природне особине и како се на пример, људи
не могу родити од змија нити тело може настати од зуба, онда утолико
пре треба веровати да ће посејано устати у својој природи, не раз-
ликујући се од својих особина: меко не може настати од тврдог нити
тврдо од меког, отров се неће претворити у крв него ће се васпо-
ставити тело од тела, кост од костију, крв од крви, а влага од влаге.
Ви, незнабошци, дакле, поричете преображај природе, а потврђујете
овакву промену. Н е верујете Божијим изрекама, Еванђељу и про-
роштвима, а верујете у овакве бајке.
Послушајмо дакле, самог пророка који каже: Р у к а Г о с п о д њ а
д о ђ е н а д а ме, и Г о с п о д м е и з в е д е у д у х у , и п о с т а в и м е у с р е д п о љ а к о је
б и ја ш е п у н о к о с т и ; и п о в е д е м е п о к р а ј њ и х у н а о к о л о , и Гле, б и ја ш е
и х в р л о м н о г о у п о љ у , и Гле, б и ја х у в р л о сухе. И р е н е м и : с и н е ч о в е ч и ји ,
х о ћ е л и о ж и в е т и о в е к о ст ш ? А ја р е к о х : Г о с п о д е , Г о с п о д е , Г и з н а ш !
Г а да м и р е ч е : п р о р о к у ј за ш е к о с и ш , и к а ж и и м : с у х е к о с и ш , ч у ји с е р е ч
Г о с п о д њ у . О в а к о Г о в о р и Г о с п о д о в и м к о ст ш м а : Гле, ја ћ у м ет ш ут ш у
в а с д у х и ож и већ ет е, и м ет н у ћ у на ва сж и л е , и о б л о ж и ћ у вас м есом , и
н а в у ћ и ћ у н а в а с к о ж у и м е т н у ћ у у ва с д у х, и ож и већ еГп е, и п о з н а ћ е т е
д а са м Ја Г о с п о д . Г а д а с т а д о х п р о р о к о в а т ш , к а к о м и се з а п о в е д и ; а
к а д п р о р о к о в а х , настш Глас, и гл е и о ш р е с , и к о с т и се п р и б р а х у св а к а
ка с в о ј о ј к о с т и (Јез. 37; 1 - 7).
Пророк овде показује да се у кости најпре улива слушање и
кретање, па тек онда дух живота, јер се сувим костима најпре наређује
да слушају, као да оне поседују чуло слуха; пророчка реч овде указује
да се свака кост укључила у своју телесну грађу: " и кости се прибраху
свака ка својој кости". И п о Г л е д а х , и Гле, п о њ и м а и з и д о ш е ж и л е и
м е с о , и о д о з г о се к о ж а и з в у ч е ; а л и д у х а н е б и ја ш е у њ и м а (Јез. 37; 8).
Велико је Божије милосрђе! Пророк се показује као сведок
будућег васкрсења како бисмо га и ми гледали својим очима. Нисмо
сви ми могли томе бити сведоци, али ипак сви сведочимо у једном
човеку, јер је немогуће подозревати да тако свети човек и велики
пророк лаже или да је погрешио.
Није недостојно веровања да се, по заповести Божијој, кости
саображавају својој грађи јер су нам познати безбројни примери
повиновања природе небеској заповести. Тако је земљи заповеђено
да пусти траву - и пустила је; ударцем палице (ж езла) у стену потекла
је вода за ожеднели народ; палица се претворила у змију. Т о не озна-
чава ништа друго него чињеницу да по благовољ ењ у Божијем из
нечега неживог може проистећи и нешто живо. Зар није достојније
веровати да се кости сабирају него да се река вратила уназад или да
је море побегло, као што пише пророк: М о р е в и д е и п о б е ж е (Пс. 114;
3). Н е сме се сумњати ни у то да су два народа, један својим спасењем,
а други својом пропашћу, јасно доказали да се водени ток зауставио,
да су једни потопљени у мору, а други остали читави и неповређени.
Зар у самом Еванђел,у Господ није доказао да се једном речју умирују
таласи, растерују облаци, заустављају ветрови и неме природне силе
покоравају Богу?
Послушајмо на који се начин мртви оживљавају духом живота,
како устају они што леже у гробовима: Т а д а м и р е ч е : п р о р о к у ј ду х у ,

380
п р о р о к у ј, с и н е ч о в е ч и ји , и р е и и д у х у , о в а к о в е л и Г о с п о д : о д ч е т и р и
в е т р а д о ђ и , д у ш е , и д у н и на о в е п о б и је н е д а о ж и в е . И п р о р о к о в а х
к а к о лш се з а п о в е д и и у ђ е у њ и х д у х, и о ж и в е ш е , и с и ш д о ш е на н о г е , и
б е ш е в о јс к а в р л о в е л и к а . Т а д а м и р е ч е : с и н е ч о в е ч и ји , о в е су к осп л и
са в д о м И з р а и љ е в ; Гле, Г о в о р е : п о с а х н у ш е к о с т и н а ш е и п р о ђ е н а д а њ е
на ш е, п р о п а д о с м о . З а т о п р о р о к у ј и к а ж и им, о в а к о в е л и Г о с п о д : е в о ,
ја ћ у о т в о р и т и Г р о б о в е ваш е, и и з в е ш ћ у в а с и з Г р о б о в а ва ш и х , н а р о д е
м о ј, и д о в е ш ћ у в а с у з е м љ у И з р а и љ е в у , и п о з н а ћ е т е д а са м ј а Г о с п о д
кад о т в о р и м Г р о б о в е ваш е и изведем ва с из Г р о б о в а ваш их, н а р о д е
м о ј. И м е т н у ћ у д у х с в о ј у ва с д а о ж и в и т е , и н а с е л и ћ у в а с у в а ш о ј
з е м љ и , и п о зн а ћ е п Г е д а Ја Г о в о р и м и ч и н и м , Г о в о р и Г о с п о д . (Јез. 37; 9
-14).
Видели смо на који начин мртви примају дух животни и устају из
гробова. Зар вас чуди што се по заповести Божијој отварају гробови
мртвих, када од једног грома читава земља подрхтава у својим гра-
ницама, а море излази из својих оквира, и опет зауставља ток својих
вода. У је д а н п у т , у т р е н у ока , п р и п о с л е д њ о ј т р у б и , је р ћ е з а т р у б и т и
и м р т в и ћ е в а с к р с н у т и н е р а с п а д љ и в и , и м и ћ е м о се п р о м е н и т и (1.
Кор. 15; 52). Верујући ће најпре бити узнети и поћи ће у сусрет Господу
у ваздуху, док ће неверујући остати и својим неверјем сами себе из-
вести на суд.
Господ ти у Еванђељу указује на који ћемо начин васкрснути,
јер није васкрсао само Лазара него веру свих. Када ти, читајући,
верујеш, тада и твоја мисао, која беше мртва, оживљава у том Лазару.
Господ је пришао гробу и п о в и к а о Г р о м к и м Г л а со м : Л а з а р е , и з и ђ и
н а п о љ е ! (Ј н . 11; 43), учинивши то стога да би нам показао начин и
пример будућег васкрсења. З бог чега је повикао гласом када је исто
тако могао деловати и духом, када је могао да заповеди ћутећи?
Наравно, ради тога да би показао оно што је написано: У је д а н п у т , у
плрену о к а , п р и п о с л е д њ о ј т .руби , је р ћ е з а т р у б и т и , и м р т в и ћ е
(1. Кор. 15; 52).
в а с к р с н у т и н е р а с п а д љ и в и , и м и ћ е м о се п р о м е ш ш ш
Труба, заправо, испушта тонове услед повишености гласа. Позвао га
ј е .Л а з а р е , и з и ђ и н а п о љ е . Због чега помиње и његово име? Наравно,
ради тога да један који је устао не би био прихваћен као неко други
или да се не би испоставило да се васкрсење догодило случајно, а не
по Божијиј заповести.
Мртви је, дакле, чуо и изашао из гроба; његове руке и ноге биле
су обавијене погребним повојима, а лице повезано убрусом. Можеш
ли да замислиш како је Лазар, завијених очију и руку, изашао из гроба?
Имао је повоје, али га они нису задржали; очи су му биле покривене,
али он је видео. Силом Божије заповести природа је прекинула своје
дејство, напустила свој поредак, повинујући се гласу свог Творца и
смртни окови су спали брже од окова гроба; сила Божија је дејство-
вала и пре него што је почео да корача.
А к о те то чуди, онда знај ко је то заповедио, да би престао да се
чудиш: Исус Христос, сила Божија, живот, светлост, васкрсење мрт-
вих; сила је подигла на ноге онога што је лежао, живот му је дао ход,
светлост је одагнала таму, вратила вид, а васкрсење подарило живот.

381
 Можда те збуњује то, што су Јудејци тада одвалили камен и ос-
лободили Лазара? Или и ти помишљаш на онога, ко би одвалио камен
са твог гроба? Зар није могао да одвали камен Онај, Који је поново
улио дух живота? Или да раздреши везе Онај, Који је свезаном до-
пустио да хода? И ли да открије лице Онај, Који је затвореним очима
дао светлост? Зар није могао да одвали камен Онај, Који је васкрсао
мртвог? Иако би поверовали својим очима, нису хтели да поверују
својом мишљу. Уклањају камен, виде леш, осећају смрад, скидају
повоје: не могу порицати умрлог видевши да је устао из мртвих, виде
обележ ја смрти, али виде и дарове живота. А ли , хоће ли да, док то
слушају, поверују својим ушима? Да ли их, док гледају, снаже соп-
ствене очи? Раздрешујући повоје, раздрешују ли своје мисли? Осло-
бађа ли се народ, када са Лазара скидају одежду? Враћају ли се Гос-
поду када су Лазара пустили да оде? Тамо, међутим, пише: О н д а м н о г и
о д Ј у д е ја и а к о ји б и ја х у д о ш л и М а р и ји в и д е в ш и ш т а у ч и н и И с у с
п о в е р о в а ш е у Њ е г а (Јн. 11; 45).
Није то био једини пример који им је показао Господ Исус: вас-
крсавао је Он и друге, да бисмо, видевши бројне примере, и сами
поверовали. Васкрсао је младића, сажаливши се на плач мајке, удо-
вице: И п р и с т у п н в ш и д о т а к н у се н о с и л а , а н о с и о ц и с т а д о ш е ; и р е ч е :
М о м ч е , т е б и Г о в о р и м , у с т а н и ! И се д е м рт ш ац и с т а д е Г о во р и т ш , и
д а д е Г а м ш Ћ е р и њ е г о в о ј (Лк. 7; 14 -15). Чим га је зачуо, одмахје сео и
почео да говори, јер је другачија сила благодати, а другачији природни
поредак.
Зар треба да чуди што се на глас Божији враћа душа, што се
костима враћа кожа, када је само од једног додира пророка васкрсао
мртви. Илија се помолио и васкрсао умрлог дечака. Петар је Хри-
стовим именом заповедио Тавити да устане и хода; многи су тада,
убоги, радујући се, иомислили да јој је живот враћен због давања ми-
лостиње, а ми ни ради спасења нећемо да поверујемо. Они су вас-
крсење ближњег испросили својим сузама, а ми чак и не верујемо у
постојање васкрсења (као дара) због страдања Христових. Када је
Исус испуштао дух, Он је, да би показао да умире због нашег вас-
крсења, тада објавио и сам поредак васкрсења, јер пише: А И с у с о п е п 1
п о в и к а и з с в е г гл а са , и и с п у с т и д у х . И гле, з а в е с а х р а м а р а з д р е се н а
д в о је , о д Г о р њ е г а к р а ја д о д о њ е Г а ; и зе м љ а се п о т р е с е , и к а м е њ е се
р а с п а д е ; и Г р о б о в и се о т в о р и ш е , и у с т а д о ш е м н о Г а П1 ел а с в е т и х к о ји
су п о м р л и , и и з и ш а в ш и и з Г р о б о в а п о в а с к р с е њ у Њ е Г о в у , у ђ о ш е у
(М т. 27; 50 - 53).
с в е т и Град и п о к а з а ш е се м н о Г и м а
Када је, испуштајући дух, Христос учинио тако задивљујуће
ствари, зашто су нам онда оне невероватне у време Христовог доласка
на Суд, а утолико пре што је то васкрсење доказ будућег васкрсења и
пример будуће истине, а пример је мањи од саме истине. К о је у време
страдања Господњих отварао гробове, давао руку васкрслима и
показивао им пут ка граду? А к о није било никога, онда је то сила
Божија била присутна и дејствовала у телима умрлих. Ти тражиш
људску помоћ тамо где видиш дело Божије.
Божанским делима није потребна људска помоћ. Бог је запове-
дио да буде небо - и створило се, одлучио је да створи земљу и створио

382
ју је. К о је сакупљао камење и каквим средствима? К о је служио Богу
Творцу? Све се то дешавало у трену ока. Желиш да знаш колико
брзо? "Рече и би". "Речено - учињено". Када се, по речи Божијој,
подижу природне стихије, зашто онда по Његовој речи не би устајали
мртви који су, иако умрли, ипак некада живели, имали осећајан дух и
способност да делају? Иначе је боље бити бездушан и немати осећања.
Ђаво је казао Спаситељу: р е ц и о в о м к а м е н у д а п о с т а н е х л е б (Ј1к.4;
3). Ђаво признаје да се, по заповести Божијој, природа може преина-
чити, а ти не верујеш да се по речи Божијој та иста природа може
преобразити?
О кретању сунца и мировању неба расуђују филоосфи и многи
верују њиховим расуђивањима, мада они ни сами не знају шта говоре,
јер нико од њих се није узнео на небо, није измерио осе и видео цео
свет својим очима, пошто нико од њих није био са Богом у почетку,
нико од њих није о Богу рекао: К а д ј е у р е ђ и в а о н е б е с а о н д е б е ја х ...
Т а д а б е ја х к р а ј Њ еГа, х р а њ е н и ц а , б е ја х м у м и л и н а с в а к и д а н , и в е с е љ а х
(П риче Сол. 8; 27; 30). Ми, дакле, верујемо
се п р е д Њ и м с в а г д а
философима, а не верујемо Богу који каже: Ј е р к а о ш т о ћ е н о в а н е б е са
и н о в а зем љ а , ш т о ћ у ја н а ч и н и т и , с т а ја т и п р е д а м н о м , в е л и Г о с п о д ,
т а к о ћ е ст ш ја т и се м е в а ш е и и м е ва ш е. И о д м л а д и н е д о м л а д и н е , и
о д с у б о т е д о с у б о т е д о л а з и ћ е с в а к о и1ело д а се п о к л о н и п р е д а м н о м ,
в е л и Г о с п о д . И и з л а з и ћ е и Г л еда ћ е м р т в а т е л е с а о н и х љ у д и к о ји се
о д м е т н у ш е о д м е н е ;је р ц р в њ и х о в н е ћ е у м р е т и и о Г а њ њ и х о в н е ћ е се
у Г а си т и , и б и ћ е Гад с в а к о м т е л у (Ис. 66; 22 - 24).
А к о ће бити обновљени небо и земља, због чега онда сумњамо у
обнављање човека, ради кога су небо и земља створени? А к о се
преступник чува ради казне, због чега праведник не би вечно остао у
слави? А к о црв грехова не умире, зашто би пропала тела праведника?
Т о и јесте васкрсење каквим га изображава сама реч Божија: што је
пало да устане, што је умрло, да оживи.
Правичност захтева да тело и душа, како имају заједничка деј-
ства (јер тело извршава оно што дух помисли), заједно и изађу на суд,
и да и једно и друго буду или предати казни или сачувани у слави,
будући да закон тела делује противно закону духа и да дух често чини
оно што мрзи. Како телесни грех, који живи у човеку, дејствује, није
долично нити праведно да само душа, будући учесница у кривици,
буде кажњена, док се тело, као узрочник патње, наслађује починком,
да буде осуђена једино душа, која није грешила сама, или пак да само
душа добије славу, пошто се није сама ни борила.
Праведан разлог! Ја, међутим, од Христа не тражим разлоге,
јер ако је потребно да се уверавам разлогом, ја онда одбацујем веру.
Авраам је веровао Богу и ми смо дужни да верујемо како бисмо, по-
текавши од његовог рода, били учесници његове вере. Веровао је
Давид, верујмо и ми: З н а ју ћ и д а ћ е О н а ј, К о ј и в а с к р с е Г о с п о д а И с у с а
и н а с в а с к р с н у т и к р о з И с у с а , и п р е д а с е п о с т а в и т и с ва м а (2. Кор. 4;
14). Т о је Бог истинити обећао у векове, обећано је од истине која у
Еванђељу каже: А о в о ј е в о љ а О ц а К о ј и М е п о с л а , д а с в е ш т о М и је
д а о н и ш т а о д т оГа не и зГ у би м неГо да све т о ва ск р сн ем у п о с л е д њ и

383
д а н (Јн. 6; 39), и опет понавља: А о в о је в о љ а О ц а К о ј и М е п о с л а , да
с в а к и к о ји в и д и С и н а и в е р у је у Њ е г а им а ж и в о т в е н н и , и ја ћ у Га
в а с к р с н у т и у п о с л е д њ и дан.
Т о говори Онај, Који је Својом смрћу васкрсао многа тела умр-
лих. А к о не верујемо Богу, нећемо веровати ни примеру: нећемо
веровати обећаном од Њега, иако је Он чинио и оно што није обећао.
Какав би разлог имао Сам Бог да умре, ако није имао разлог да
васкрсне? Б ог није могао умрети, није могла умрети премудрост; а
оно што није умрло, не може ни да васкрсне, и тако је прихваћено
тело које је могло умрети да би умрло васкрсло. Васкрсење се није
могло извршити другачије осим кроз човека :Ј ер п о ш т о је к р о з ч о в е к а
с м р т , к р о з ч о в е к а ј е и в а с к р с е њ е м р т в и х (1. Кор. 15; 21).
Васкрсао је, дакле, човек, јер је човеки умро; обновљен је човек,
обновљен је Богу. Тада по телу човек, а сада по свему Бог, јер сада
Христа не познајемо по телу и једино имамо благодат Њ еговог гела
да бисмо познали Њ еговог првенца, васкрслог из мртвих. Први пло-
дови су истог рода и својства као и други; први се пак приносе Богу
ради плодности као неки свештени дар и као нека жртва обновљене
природе. Због тога је умрлима првенац Христос; међутим, да ли је
Он првенац само својима који се, као да и немају учешћа у смрти,
наслађују неким сном, или свима умрлима? К а о ш т о у А д а м у с в и
у м и р у , п ш к о ћ е и у Х р и с т у с в и о ж и в е т и (1. Кор. 15; 22). Према томе,
као што је почетак смрти у Адаму, тако је и почетак васкрсења у
Христу.
Сви ће устати и нико нека не очајава; праведници нека не пате
због заједничке судбине васкрсења, очекујући посебан плод врлине.
Сви ће васкрснути, али, како каже апостол, с в а к о у с в о м п о р е т к у
( ч и н у ) . П лод божанског милосрђа је заједнички, али је поредак
заслуга различит. Дан свима блиста, сунце греје све народе, киша чини
земљу плодоносном.
Сви се рађамо и сви ћемо васкрснути, али ће, исто као и стање
живота, и стање васкрсења бити различито. У је д а н п у т , у т р е н у ок а ,
п р и п о с л е д њ о ј т р у б и , је р ћ е з а т р у б и т и и м р т в и ћ е в а с к р с н у т ш н е -
р а с п а д љ и в и , и м и ћ е м о се п р о м е н и т и (1. Кор. 15; 52). Свети Павле
уснулог побуђује на живот говорећи: У с т а н и т и к о ји с п а в а ш и
в а с к р с н и и з м р т в и х и о б а с ја ћ е т е Х р и с т о с (Еф. 5; 14). Уснули се
буди да би живео и био сличан Павлу, како би могао рећи: М и к о ји
б у д е м о ж и в и о д о л а с к у Г о с п о д њ е м н е ћ е м о п р е т е ћ и о н е к о ји су у с н у л и
(1. Сол. 4; 15). Павле овде не говори о општим појавама дисања и
живота, него о заслузи васкрсења зато што је, рекавши м р т в и у
Х р и с т у п р в и ћ е в а с к р с н у т и додао: а п о т о м м и ж и в и к о ји о с т а н е м о
б и ћ е м о з а је д н о с њ и м а у з н е с е н и н а о б л а и и м а у с р е т а њ е Г о с п о д у (1.
Сол. 4; 16,17).
У м ро је Павле, и својим славним страдањем телесни живот
заменио за бесмртну славу. Да ли је, дакле, обмануо онај који је за
себе писао да ће жив бити вазнет на облацима у сретање Христу? Т о
читамо о Еноху и Илији; и ти ћеш исто тако бити вазнесен у духу. Те
Илијине кочије, ти пламенови, иако невидљиви, припремају се да би

384
 праведник био пренет са земље на небо где ће вавек живети. Апостоли
нису упознали смрт, због чега је и речено: З а и с т а ва м к а ж е м ; и м а
н е к и х м е ћ у ва м а ш т о ст .оје о в д е к о ји н е ћ е о к у с и т и с м р т и д о к н е
в и д е С и н а Ч о в е ч и је г а 1де д о л а з и у Ц а р с т в у с в о м е (М т. 16; 28). Живи
онај ко у себи нема ништа што би могло умрети, ко не носи " египатске
чизме" или неку другу обавезу, него ју је свукао и пре одбацивања
тела. Због тога није само Енох жив, јер није он једини узнесен; и Павле
је узнесен у сретање Христу.
Живи су и патријарси јер иначе у Светом писму не би писало:
Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев јер Б о г н и је Б о г м р т в и х
н е Г о ж и в и х (Лк. 21; 38). Живећемо и ми, уколико делима и особинама
будемо подражавали наше праоце. Дивимо ли се награди праотаца,
следимо онда и њихово послушање, хвалимо ли благодат која им је
дата, следимо онда и њихову покорност, како привучени прелестима
не бисмо пали у замку овог века. Не остављајмо за повољно време,
прихватимо прописе закона, милосрдно звање, ж ељу за страдањима.
Праоци су изашли из своје земље, клонимо се и ми нашим намерама
власти и телесног насиља; ми - намером, а они бекством из отаџбине,
које су праоци сматрали за изганство, јер су то чинили због побож-
ности, а не услед принуде. Они су мењали земљу за земљом, а ми
земљу заменимо небом, они су их мењали обитавањем, а ми их за-
менимо духом. Њима је премудрост показала небо блиставо од звезда,
а нама нека просветли очи срца. На тај начин је истина сродна са
праобразом и праобраз са истином.
Авраам, увек спреман да угости путнике, веран Богу, усрдан и
брз да услужи, видео је праобраз Пресвете Тројице: он је своје
гостољ убље украшавао побожношћу и примајући Тројицу, поклонио
се Једном, мотрећи на раздвојеност лица, именовао је једног Господа,
поштујући у Тројици једну власт. У њему није деловала ученост него
благодат и он је, будући неук, више веровао него ми учени. Нико се
не би преварио у погледу праобраза истине и зато је Авраам видевши
Тројицу, поштовао Једнога. Узима три мерице чистог брашна а кољ е
једно теле, уверен да је дар, принет Тројици, јединствена жртва.
Читајући о четири цара у Књизи постања, ко неће схватити да је
Авраам знамењем праобраза страдања Г осподњих покорио себи како
вештаствене стихије, тако и све земаљско? Он је био веран у рату,
умерен у победи и више ж елео да се обогати даровима Божанским
него људским.
Авраам је веровао да му се и у дубокој старости може родити
син, не оклевајући да на жртву принесе и свога сина; он није устрептао
од очинске љубави јер је његову руку снажила побожност. Уве-
равајући себе да ће његов син бити жртва угодна Богу, одводи га на
заклање, и у томе га не заустављају чак ни узајамни усклици: о ч е и
чедо\ Пријатни су му били ти усклици, али још пријатнија заповест
Божија. Иако су дакле, састрадавала срца, жеља се није прекидала.
Очинском руком је прихватио мач да би казнио сина и плашио се да
приликом ударца не промаши, осећао је љубав, али није напуштао
своје побожно дело. Журио је да покаже послушност и у време када

385
је зачуо Божији глас. Због тога смо и ми дужни да Бога претпоста-
вимо свима које волимо - да Га претпоставимо оцу, браћи, мајци, како
би Он сачувао оне које волимо, како видимо и код Авраама.
Отац је сина принео на жртву али Бог се не умилостивљује крвљу
него поштовањем и страхом Божијим. Уместо човека, Б о гје показао
на овна, да би сина вратио оцу и да свештеник не би био лишен жрт-
воприношења. Авраам, дакле, није окрвавио своје руке, а Богу је
принета жртва. Покоравајући се гласу Божијем, радо је заменио чо-
века за овна. Све то показује колико је побожно било ово жртво-
приношење. З бог тога и ти, када Богу приносиш дар, не биваш лишен
тог дара. Ми смо, међутим, заслепљени тврдичлуком. Бог је Свог
Јединородног Сина ради нас предао смрти, а ми жалимо за својом
децом. Авраам је схватио тајну да ће се наше искупљење извршити
на(крсном)дрвету.
Подражавајмо, дакле, побожност Авраамову, подражавајмо
Исакову великодушност и чистоту. Овај човек, Исак, уистину беше
великодушан, ревностан пред Богом и целомудрен у односу на жену,
онима који су га вређали није се светио него је попуштао и покај-
ницима даривао своју љубав и пријатељство, избегавао је свађе и лако
је праштао.
У Јакову пак подражавајмо предзнак Христа, и нека наша дела
донекле буду слична делима његовим. Јаков се покоравао мајци, био
попустљив према брату, служио таста, и као награду није тражио
ништа од самог стада него од његовог приплода. ЈЈествица, која је
досезала од земље до неба наговештавала је да ће се кроз крст Хри-
стов сједињавати ангели и људи. Ј а к о в у се и и т а ш и с т е г н о и з з г л а в к а
к а д се ч о в е к р в а ш е с њ и м (Пост. 32; 25) како би познао свог наслед-
ника, а повреда стегна (бедра) наговештавала би несрећу и страдање
тог истог наследника.
Због чега је небо отворено за врлину? М н о г и ћ е о д и с т о к а и
за п а д а , каже, д о ћ и и с е ш ћ е за т р п е з у са А в р а а м о м , и И с а к о м и Ја -
к о в о м у Ц а р с т в у н е б е с к о м е (Мт. 8; 11), наслађујући се вечним по-
чинком, без икакве пометње у души. Следимо Авраама својим осо-
бинама, да би нас примио у своје наручје као Лазара, украшеног
кротошћу и другим врлинама. И ми можемо бити наследници св.
праоца, не по телу него по својим добрим делима. А п остол каже: Н е
в а р а јт е се, Б о г се н е д а о б м а њ и в а и ш (Гал. 6; 7).
Отуда видимо да је велико богохуљење неверовање у васкрсење,
јер ако не васкрснемо, онда је Христос узалуд умро; према томе,
Христос није устао из мртвих ако није васкрсао ради нас и није, дакле,
никада ни васкрсао, немајући потребе за васкрсењем.
У Њему је васкрсао свет, васкрсло је небо, васкрсла је земља.
Као што ће бити ново небо, биће и нова земља. Зар је за Њ ега Самога
било потребно васкрсење, када Г а нису спутавали смртни окови? Мада
је умро као човек, Он је и у самом аду био слободан. _
Желиш ли да знаш и колико слободан? Г о с п о д з н а пуп1 и р а -
в е д н и ч к и , а п у т б е з б о ж н и ч к и п р о п а ш ћ е (Пс. 1; 6). Разумљиво да је
био слободан Онај, Који је могао да васкрсне Себе, како је и писано:

386
Р а з в а л и т е о в а ј х р а м и за т р и д а н а ћ у Га п о д и ћ и (Ј н . 2; 1 9 ). С л о б о д а н
ј е б и о О н а ј, К о ј и ј е с и ш а о да б и и с к у п и о д р у г е . Б и ћ е к а о ч о в е к , н е
п р и в и д н о , н е г о у и с т и н у , а к о п о з н а је т о г ч о в е к а ? Н е г о ј е С е б е п о н и з и о
у з е в ш и о б л и ч је с л у ге , п о с т а о и с т о в е т а н љ у д и м а , и и з г л е д о м се н а ђ е
к а о чо в е к , у н и з и о је С е б е и б и о п о н и за н д о см р т и , и т о д о с м р т и на
к р с т у ( Ф и л и п љ . 2; 7 - 8) , к а к о б и с м о м и к р о з т о п о с л у ш а њ е в и д е л и
с л а в у Њ е Г о в у , с л а в у к а о Ј е д и н о р о д н о Г а о д О и а (Јн. 1; 14 ). Т о ј е р е ч е н о
с т о га ш т о је у Х р и с т у б и л а оч ув а н а и сла в а Ј ед и н о р о д н о г и п р и р ода
са в р ш ен ог човека.
О н о м е , д а к л е , к о је с т в о р и о св е т , за и с к у п љ е њ е н и је б и о п о т р е б а н
п о м о ћ н и к . Њ е г а н и је с п а с а о и з а с л а н и к и л и в е с н и к , н е г о С а м Г о с п о д .
О н р е ч е и п о с т а д е (П с . 33; 9 ). К о ћ е б и т и Њ е г о в п о м о ћ н и к , к а д а у
Њ е м у с в е п о с т о ј и ( в. К о л . 1; 1 7 ). К о ћ е п о м а г а т и Њ е м у , К о ј и с в е ч и н и
у т р е н у о к а и в а с к р с а в а м р т в е н а з в у к п о с л е д њ е т р у б е ? К а ж е с е , на
зв ук п о с л е д њ е , а не прве, д р у ге и л и т р е ћ е т р у б е , и з м е ђ у о с т а л о г и
р а д и т о г а да б и се о ч у в а о п о р е д а к .
В р е м е је да н е ш т о к а ж е м о и о т о ј т р у б и , је р с е о в а б е с е д а пр и-
б л и ж а в а к р а ју и к а к о б и о б е л е ж ј е т о г к р а ја т а к о ђ е б и л а т р у б а . С в е т и
Ј о в а н у с в о м О т к р о в е њ у п о м и њ е с е д а м т р у б а к о ји м а с е о г л а ш а в а
с е д а м а н г е л а . И се д м и а н Г е о з а т р у б и , и н а с т а д о ш е Г р о м к и Г л а с о в и
на н е б у к о ји Г о в о р а х у : П о с т а д е и а р с т в о с в е т а и а р с т в о Г о с п о д а
н а ш еГ а и Х р и с т а Њ е Г о в о Г а , и и д р о в а ћ е у в е к о в е в е к о в а (О т к р . 11;
15). Т р у б а и с т о т а к о м о ж е б и т и с х в а ћ е н а и к а о г л а с , ј е р п и ш е : П о т о м
в и д е х : и Гле, в р а т а о т в о р е н а н а н е б у и ч у х о н а ј и с т и Г л а с Где з б о р и
са м н о м к а о т р у б а и Г о в о р и : п о п н и се а м о и п о к а з а ћ у т и ш т а и м а д а
б у д е п о с л е о в о Г а (О т к р . 4; 1). Н а д р у г о м м е с т у ч и т а м о : Т р у б и т е о
м е н и у т р у б у , о у ш т а п у р а д и п р а з н и к а н а ш еГ а (П с . 81; 3 ), к а о и
Х в а л и т е Га у з Глас т р у б н и (П с . 150; 3 ).
М о р а м о с х в а т и т и ш т а о з н а ч а в а ју п о м е н у т е т р у б е , н е с м а т р а ју ћ и
т о з а б а јк у н е д о с т о јн у р а с у ђ и в а њ а , ј е р к а д а ч и т а м о : не ратујемо
против крви и тела, неГо против поГлаварства, и власти, и гос-
подара таме овоГа света, против духова злобе у поднебесју (Е ф . 6 ;
1 2 ), о н д а и оружје војевања нашеГ није телесно, неГо силно Б огом за
рушење утврђења, обарајући помисли (2 . К о р . 10; 4 ). Н и ј е д о в о љ н о
в и д е т и т р у б у и ч у т и њ е н г л а с , п о т р е б н о ј е з н а т и и с в о јс т в о т о г г л а с а ,
је р а к о г л а с т р у б е о с т а н е н е п о з н а т , к а к о с е о н д а м о ж е м о п р и п р е м и т и
за р а т ? С т о г а м о р а м о п о з н а в а т и с и л у и с в о јс т в о т р у б е , да с е н е б и с м о
п о к а з а л и к а о г р у б и и н е в е ш т и с л у ш а њ у " г л а с а т р у б н о г " . З а т о с е,
д а к л е , м о р а м о м о л и т и да н ам га С а м Д у х С в е т и п р о ту м а ч и .
И з д р е в н и х сп и са, к о ји г о в о р е о в р с т и т р у б е , в и д и м о д а с у п р а з -
н и ц и , п р о п и с а н и Ј е в р е ји м а з а к о н о м , с а м о с е н к а у з в и ш е н о г и н е б е с к о г
с л а в љ а , ј е р ј е о в д е с е н к а , а т а м о и с т и н а . У Л е в и т с к и м к њ и г а м а је
п и с а н о : Ј о ш р е ч е Г о с п о д М о јс е ју Г о в о р е ћ и : К а ж и с и н о в и м а И з р а и љ е -
в и м и р е ц и : п р в и д а н с е д м о Г м е с е ц а н е к а ва м ј е о д м о р , с п о м е н т р у б н и ,
с а б о р с в е п ш , н и је д н о Г а п о с л а р о п с к о Г а н е м о јт е р а д и т и , н е Г о п р и н е -
с и т е ж р т в у о Г њ е н у Г о с п о д у (3 . М о јс . 23; 23 - 2 5 ), д о к ј е у Б р о је в и м а
н а п и с а н о : Ј о ш р е ч е Г о с п о д М о јс е ју Г о в о р е ћ и : Н а ч и н и с е б и д в е т р у б е
о д ср ебр а , к о в а н е да бу ду ; њ и м а ћ еш са зи в а т и з б о р и з а п о в е д а т и да

387
п о л а з и в о јс к а . К а д о б е з а т р у б е , т а д а н е к а се с к у п љ а к т е б и с а в з б о р
на в р а т а ш а т о р а о д с а си ш н к а , а ка да је д н а з а т р у б и , п ш д а н е к а се
с к у п љ а ју к т е б и к н е з о в и , г л а в а р и о д п ш с у ћ а И з р а и љ е в и х ; а к а д
з а т р у б и т е п о т р е с а ју ћ и (т ]. к а д а з а т р у б и з н а к за у з б у н у , п р и м . п р е в ),
т а д а н е к а се к р е ћ е о к о (а р х а и ч а н и з р а з к о ји Д а н и ч и ћ о в д е к о р и с т и
о з н а ч а в а в о јн и л о г о р , т а б о р , п р и м . п р е в ) к о ји л е ж и п р е м а и с т о к у ; а
к а д з а т р у б и т е д р у г и п у т п о т р е с а ју ћ и , н ек а се к р е ћ е о к о к о ји је прем а
ју г у (4 . М о јс . 10; 1 - 6); к а д а т р е ћ и п у т з а т р у б и т е за у з б у н у , н е к а се
п о к р е н е т а б о р о к р е н у т п р е м а м о р у ; к а д а ч е т в р т и п у т з а т р у б и т е за
у з б у н у , н е к а с е п о к р е н е т а б о р о к р е н у т п р е м а с е в е р у ; п о т р е с а ју ћ и
н е к а се т р у б и к а д т р е б а д а п о ђ у , а к а д с а з и в а п е з б о р , т р у б и т е а л и
н е п о т р е с а ју ћ и . А н е к а т р у б е у т р у б е с и н о в и А р о н о в и с в е ш т е н и и и ;
т о д а ва м је у р е д б а ве н н а о д к о л е н а д о к о л е н а . И к а д п о ђ е т е н а в о јс к у
у з е м љ и с в о ј о ј на н е п р и ја т е љ а к о ји у д а р и н а вас, т р у б и т е у т р у б е
п о т р е с а ју ћ и ; и Г о с п о д Бог ва ш о п о м е н у ћ е в а с се, и с а ч у в а ћ е т е се о д
н е п р и ја т е љ а с в о ји х . Т а к о и у д а н в е с е љ а с в о је Г а и на п р а з н и к е с в о је и
п о ч е т к е м е с е ц а с в о ји х т р у б и т е у т р у б е п р и н о с е ћ и ж р т в е с в о је
п а љ е н и и е и ж р т в е с в о је з а х в а л н е , и б и ћ е ва м с п о м е н п р е д Б огом
в а ш и м (4 . М о јс . 10; 7 -1 0 ).
Х о ћ е м о л и , д а к л е , п р а з н и к е п о ш т о в а т и т а к о да н а м б у д у п о в о д
за ј е л о и п и ћ е ? Н и к о п а к н е к а н а с н е о с у ђ у је з б о г х р а н е : з а к о н је
д у х о в а н , а ја сам т е л е с а н (Р и м . 7; 1 4 ). Д а в а с д а к л е н и к о не о с у ђ у је за
је л о и л и п и ћ е, и л и з а к а к а в п р а з н и к , и л и з а м л а д и н е , и л и з а 'с у б о п е ,
ш т о ј е с е н к а о н о Г а ш т о ћ е д о ћ и , а т е л о је Х р и с т о в о ( К о л . 2; 16 - 1 7 )
и ч и н и с е к а о да г а ј е п р и п о с л е д њ о ј т р у б и о б ја в и о г л а с О ч е в с н е б а
о н д а , к а д а с у Ј е в р е ји у с к л и к н у л и : Г р ом з а г р м и (Јн. 12; 2 9 ), т е л о Х р и -
с т о в о к о је ћ е н а м се, с д р у г е с т р а н е , ја в и т и н а з в у к п о с л е д њ е т р у б е :
је р ћ е са м Г о с п о д са з а п о в е ш ћ у , Г л а со м а р х а н Г е л а и са т р у б о м Б о -
ж и јо м , с и ћ и с н е б а , и п р в о ћ е м р т в и у Х р и с т у в а с к р с н у п ш (1 . С о л . 4;
16 ). Г д е ј е т р у п , о н д е ће се и о р л о в и с а б р а т и (Л к . 17; 37 ).
С е д м а т р у б а о з н а ч а в а п о ч и н а к с е д м и ц е , к о ја с е н е у б р а ја с а м о у
дане, год и н е и ли п ер и од е, н е го , и сто та к о , п од р а зум ев а и сед а м д есету
г о д и н у , к а д а с е н а р о д и з р а и љ с к и в р а т и о у Ј е р у с а л и м н а к о н ш т о је
с е д а м д е с е т г о д и н а б и о у р о п с т в у , је р Б о г н и је у з а л у д р е к а о : А л и сам
о с т а в и о у И з р а и љ у седа м т и су ћ а , к о ји н и је д а н н е с а в и ш е к о л е н а п р е д
В а л о м , н и т и Га у с т и м а и е л и в а ш е (1 . Ц а р . 19; 1 8 ). З а т о с е с е н к а б у -
д у ћ е г п о ч и н к а у да н и м а , м е с е ц и м а и го д и н а м а и з о б р а ж а в а о в о з е м а љ -
с к и м в р е м е н о м и з а т о с е, к р о з М о јс е ја , с и н о в и м а И з р а и љ е в и м за-
п о в е д а д а с е д м о г м е с е ц а , т о к о м је д н о г да н а , с в а к и о д њ и х о т п о ч и н е и
с е т и се т р у б е , и н а т а ј д а н б и , н е п р и х в а т а ју ћ и с е н и к а к в о г п о с л а ,
п р и н о с и л и ж р т в у Б о г у , је р се на к р а ју с е д м и ц е , к а о и у с у б о т у п о ж и н к а
с в е т а , з а х т е в а ју д у х о в н а , а н е т е л е с н а д е л а , је р је т е л е с н о п о д л о ж н о
р о б о в а њ у и з а т о ш т о т е л о с л у ж и д уху, з б о г ч е г а н е п о р о ч н о с т ос-
ло б а ђ а , а кривица п ор обљ ав а.
Т р е б а л о је , д а к л е , п о с м а т р а т и д у х о в н е с т в а р и к а о у о г л е д а л у ,
к а о у з а г о н е т к и , к а к о к а ж е и а п о с т о л : Ј е р са д в и д и м о к а о у оГ л е д а л у ,
у з а Г о н е т к и , а о н д а ћ е м о л и и е м у л и и е (1 . К о р . 13; 1 2 ); с а д а р а т у је м о
п о т е л у , а о н д а ћ е м о д у х о м с а з е р ц а в а т и Б о ж а н с к а т а ји н с т в а . Н е к а се

388
зд то ц р т е и с т и н с к о г з а к о н а и з о б р а з е и у н а ш и м о с о б и н а м а . којс у
н ам а п р е д с т а в љ а ју л и к Б о ж и ји : с е н к а з а к о н а је в е ћ п р о ш л а ; с е н к а
л р и п а д а т е л е с н и м Ј у д е ји м а , л и к н а м а , а и с т и н а о н и м а к о ји ћ е
в а с к р с н у т и . Т е т р и с т в а р и , тј. с е н к а , л и к и и с т и н а , с п о з н а л и с м о у
З а к о н у : с е н к а је у З а к о н у , л и к у Е в а н ђ е љ у , а и с т и н а н а с у д у . С в е т р и
су. м е ђ у т и м , Х р и с т о в е , и с в е с у у Х р и с т у , ч и ји л и к с а д а у и с т и н у н е
м о ж е м о гл е д а т и , а л и га ви ди м о к а о у н е к о м и з о б р а ж е њ у б у д у ћ н о сти ,
ч и ју с м о с е н к у с п о з н а л и у З а к о н у , з б о г ч е г а Х р и с т о с н и је с е н к а , н е г о
л и к Б о ж и ји , н е н е к и б е з н а ч а ја н л и к , н е г о и с т и н а . З б о г т о г а с е з а к о н
д а д е п р е к о М о јс е ја (Јн. 1; 1 7 ), је р с е с е н к а д а д е к р о з ч о в е к а , л и к к р о з
з а к о н , а и с т и н а к р о з И с у с а , б у д у ћ и да и с т и н а п о т и ч е о д и с т и н е .
К о ж е л и да ви д и та ј л и к Б о ж и ји , та ј м о р а в о л е т и Б о г а , к а к о б и и
са м Б о г њ е г а в о л е о , т а к о да н е б у д е с л у г а н е г о п р и ја т е љ к о ји т в о р и
в о љ у Б о ж и ју и м о ж е с т у п и т и у о б л а к е , т а м о г д е ј е с а м Г о с п о д . Т а к а в
ч о в е к н е к а с е б и н а ч и н и д в е с р е б р н е т р у б е , т ј. у к р а ш е н е н е п р о -
ц е њ и в о м р е ч ју к а к о и з њ и х н е б и и з л а з и о с т р а ш а н з в у к н е г о н е -
п р е с та н о б л а г о д а р е њ е в и ш њ ем Б о гу . О д т а к в о г зв ук а б у д е се м ртви ,
о ж и в љ а в а ју ћ и н е з б о г б а к а р н о г зв у к а , н е г о з б о г р е ч и и с т и н е . М о ж д а
с у т е д в е т р у б е у п р а в о о н е к о ји м а ј е св. П а в л е Б о ж а н с т в е н и м Д у х о м
б л а г о в е с т и о г о в о р е ћ и : М о л и ћ у се Б о г у д у х о м , а м о л и ћ у се и у м о м ;
х в а л и ћ у Б о г а д у х о м , а х в а л и ћ у и у м о м (1 . К о р . 14; 1 5 ) је р је д н о б е з
д р у го г не м о ж е би ти саврш ено.
Н е н а л а ж е се с в и м а да се о г л а ш а в а ју о б е м а т р у б а м а и д а с а б е р у
ч и т а в з б о р ; т о п р е и м у ћ с т в о д а је се с а м о с в е ш т е н и ц и м а и с л у ж и т е љ и м а
Б о ж и ји м , к а к о б и св а к и , к а д а ч у је њ и х о в г л а с , п о х и т а о у с к и н и ју
( " ш а т о р о д с а с т а н к а " у Д а н и ч и ћ е в о м п р е в о д у , п р и м . п р е в ), и с п у њ е н у
с л а в о м Г о с п о д њ о м , к а к о б и в и д е о д е л а Б о ж и ја и з а д о б и о о н о з а к о н и т о
и в е ч н о о б и т а в а л и ш т е к о ји м ћ е в л а д а т и к а о н а с л е д н и к . Т а д а ћ е се
р а т з а в р ш и т и , а н е п р и ја т е љ б и т и п р о т е р а н ; к а д а б у д е в е л и ч а л а б л а -
г о д а т д у х а , в е л и ч а ћ е и ум .
Т о су сп асон осн е т р у б е ак о б у д еш в ер о в а о ср ц ем и и сп ов ед ао
у с т и м а : Ј е р се с р и е м в е р у је за п р а в е д н о с т , а у с т и м а с е и с п о в е д а за
сп а се њ е , к а ж е а п о с т о л (Р и м . 10; 1 0 ). Т о м д в о ја к о м т р у б о м д о л а з и м о
д о о н е с в е т е з е м љ е , д о б л а г о д а т и , тј. д о в а с к р с е њ а , и н е к а т и с е с т о г а
у в е к о г л а ш а в а ју т е т р у б е , к а к о б и у в е к с л у ш а о г л а с Б о ж и ји , к а к о б и
т е у в е к а н г е л с к е и п р о р о ч к е и з р е к е п о д с т и ц а л е да р е в н о с н о с т р е м и ш
ка в и ш њ ем .
Т у м и са о је св ети Д ави д у в ек н о с и о у св о м у м у , го в о р е ћ и :
О п о м и њ е м с е к а к о са м х о д и о с р е д м н о г о г а љ у д с т в а , с т у п а о у д о м
Б о ж и ји , а љ у д с т в о п р а з н у ју ћ и п е в а ш е и п о д в и к и в а ш е ( П с . 42; 4 ).
З в у к о м т и х т р у б а н е с а м о да с е п о б е ђ у је н е п р и ја т е љ , б е з њ и х с е н е
м о г у п р о с л а в љ а т и н и " м л а д и н е " и п р а зн и ц и . О н а ј, к о н е п р и х в а т а
Б о ж и ја о б е ћ а њ а и н е в е р у је р е ч и Њ е г о в о ј, н е м о ж е да с е р а д у је и да
п р а з н у је м л а д и н е , н е м о ж е н а п у с т и т и н а в и к е о в о з е м а љ с к е и ж е л е т и
да с е и с п у н и с в е т л о ш ћ у Х р и с т о в о м . Н и с а м е ж р т в е н е м о г у б и т и
п р и н е т е Б о г у а к о Г а с в е ш т е н и ц и у с т и м а н е и с п о в е д а ју и т а к о п о д с т и ч у
н а р о д н а м о л и т в у з а Б о ж и ју б л а г о д а т .
Н е к а у и сти н у у зв е л и ч а м о Б о г а уз "г л а с т р у б н и ", н е тр а ж ећ и од
Њ е г о в е си ле н еш т о н езн а тн о и ни ско, н е го о н о ш т о м о ж е исп уни ти

389
у м и п р о д р е т и у т а јн е с а в е с т и : н е с м е м о м и с л и т и да о н о , ш т о д о л и к у је
т е л у д о л и к у је и Б о ж а н с т в у . В е л и ч и н у с и л е Б о ж и је н е ћ е м о м е р и т и
љ у д с к и м с и л а м а : н е т р е б а д а р а з м и ш љ а м о о т о м е н а к о ји ћ е н а ч и н
н е к о в а с к р с н у т и , у к а к в о м ћ е т е л у у с т а т и и л и п а к к а к о ћ е се р а з в е ја н о
с је д и н и т и и л и п а л о б и т и в а с п о с т а в љ е н о . Т о ћ е с е и з в р ш и т и п о в о љ и
Б о ж и јо ј. О в д е с е н е о ч е к у је ч у л н о с л у ш а њ е т р у б а , н е г о д е јс т в о н е-
в и д љ и в е н е б е с к е с и л е - а у о д н о с у н а Б о г а , " х т е т и ” је и с т о ш т о и
" д е л а т и " . Н е т р а ж и м о да з н а м о на к о ји ћ е м о н а ч и н в а с к р с н у т и , а л и
о ч е к у јм о и с х о д в а с к р с е њ а к о ји ћ е м о з а д о б и т и у к о л и к о , о д р е к а в ш и
с е п о р о к а , б у д е м о и о с е д о в а л и с а в р ш е н с т в о д у х о в н о г т а ји н с т в а , а к о
о б н о в љ е н о т е л о б у д е п р и м и ло б л а го д а т од духа а душ а од Х р и ст а
п р еузм е б ли ста њ е вечн е светлости .
Т а т а ји н с т в а с е о д н о с е на с в а к о г а п о је д и н а ч н о . У н а г о в е ш т а ји м а
з а к о н а т р е б а да з а п а з и ш и п о р е д а к б л а г о д а т и : к а д а з а т р у б и п р в а
т р у б а , с а б и р а ју с е о н и са и с т о к а , н а јз н а м е н и т и ји и и з а б р а н и . К а д а
з а т р у б и д р у г а , с а б и р а ју с е р а в н и п о з а с л у г а м а , к о ји о б и т а в а ју на г о р и
Л и в а н и н а п у с ти ли су з а б л у д е народа. К ад а за т р у б и тр ећ а тр уб а ,
о к у п љ а ју се о н и ш т о к а о да се т а л а с а ју п о м о р у и б и в а ју п о к о л е б а н и
т а л а с и м а о в о г св е т а . Н а з в у к ч е т в р т е , о к у п љ а ју се о н и к о ји н и с у б и л и
у с т а њ у д а о т в р д л о с т с в о г у м а д о в о љ н о у б л а ж е р е ч ју Б о ж и јо м .
И а к о ћ е св и в а с к р с н у т и у т р е н у о к а , и п а к ћ е с в а к о в а с к р с н у т и
п о с в о ји м з а с л у г а м а . З б о г т о г а ћ е н а јп р е в а с к р с н у т и о н и к о ји с у за
с в о ју п о б о ж н о с т и в е р у п р и м и л и л у ч е в е ч н о г су н ц а . П р и т о м м и с л и м
на с т а р о з а в е т н е п р а о ц е и л и на е в а н ђ е л с к е а п о с т о л е . К а о д р у г и ћ е
в а с к р с н у т и о н и ш т о с у се, н а п у с т и в ш и н е з н а б о ж а ч к е о б и ч а је , п р и -
с а је д и н и л и Ц р к в и Б о ж и јо ј. З б о г т о г а о н и п р в и п о т и ч у о д о т а ц а , а
д р у ги о д н е з н а б о ж а ц а ; о д п р в и х ј е з а п о ч е л а с в е т л о с т в е р е , а у д р у ги м а
ће та с в е т л о с т о б и та в а ти до св р ш етк а света. К а о тр ећ и и ч етв р ти ,
в а с к р с н у ћ е о н и са ј у г а и с е в е р а . Н а т е ч е т и р и с т р а н е с е д е л и з е м љ а ,
т е ч е т и р и с т р а н е и с п у њ а в а ју с в е т , и са т е ч е т и р и с т р а н е с а б и р а се
Ц р к в а . С в е , ш т о с е п р и с а је д и н и л о с в е т о ј Ц р к в и , з а д о б и ја п р е и м у ћ с т в о
в а с к р с е њ а и б л а г о д а т в е ч н о г н а с л а ђ и в а њ а , ј е р је з а п и с а н о : И д о ћ и ћ е
о д и с т о к а и о д за п а д а и о д с е в е р а и ју г а и с е ш ћ е з а т р п е з у у Ц а р с т в у
Б о ж и је м (Л к . 13; 2 9 ).
Х р и с т о с н е о б а с ја в а С в о ј с в е т н е к о м с л а б о м с в е т л о ш ћ у : И з л а з а к
м у ј е н а к р а ј н е б а , и х о д м у д о к р а ја њ е г о в а ; и н и к о н и је с а к р и в е н о д
т о п л о т е њ е Г о в е ( П с . 19; 7 ). О н с в е м и л о с т и в о п р о с в е т љ у ј е , н е
о д б а ц у је б е з б о ж н и к а , н е г о ж е л и д а с е о в а ј п о к а је , р а з ја р е н о г н е
о д л у ч у ј е о д Ц р к в е , н е г о ж е л и да с м е к ш а и з б о г т о г а и х у П е с м и над
п есм ам а Ц р к в а , а у Е в а н ђ е љ у Х р и с т о с п ози ва го в о р ећ и : Х о д и т е ц с
м е н и с в и к о ји с т е у м о р н и и н а т о в а р е н и и ја ћ у в а с о д м о р и т и ; у з м и ш е
ја р а м м о ј на с е б е и н а у ч и т е се о д м е н е је р са м ја к р о ш а к и с м и р е н
с р и е м ( М т . 11; 28 - 2 9 ).
П р и з и в а и Ц р к в а , к л и ч у ћ и : У с т а н и с е в е р е и х о д и , ју ж е , и д у н и
п о в р т у м о м д а к а п љ у м и р и с и њ е Г о в и ; н е к а д о ђ е д р а Г и м о ј у в р т с в о ј,
и је д е к р а с н о в о ћ е с в о је (П е с м а 4; 16).
Б л а ж е н ј е у и с т и н у о н а ј ш т о ч у в а п р о р о ч к е р е ч и о в е к њ и г е , к о ја
н а м ј е о т к р и л а в а с к р с е њ е ја с н и м с в е д о ч е њ и м а , г о в о р е ћ и : И в и д е х

390
 м р т ве, в е л и к е и м але, гд е с т о је п р е д п р е с т о л о м , и к њ и г е се о т в о р и ш е ,
и д р у г а се к њ и г а о т в о р и , к о ја ј е к њ и г а ж и в о т а ; и б и ш е с у ђ е н и м р т в и
п о д е л и м а с в о ји м к а о ш т о ј е з а п и с а н о у к њ и га м а . И м о р е д а д е м р т в е
к о ји су у њ ем у, и с м р т и п а к а о д а д о ш е м р т в а и е к о ји б и ја х у у њ и м а , и
б и ш е с у ђ е н и с в а к и п о д е л и м а с в о ји м (О т к р . 20; 12 - 1 3 ) . П р е м а т о м е ,
н е м о ј се к о л е б а т и р а з м и ш љ а ју ћ и н а к о ји ћ е н а ч и н у с т а т и о н и , к о је ћ е
и з б а ц и т и ад и л и ћ е и х в р а т и т и м о р е .
Д о с т о јн о ј е т в о је п а ж њ е да с е п р а в е д н и м а о б е ћ а в а б л а г о д а т : и
нух Глас Г р о м к и са н е б а к о ји г о в о р и : е в о С к и н и је Б о ж и је м е ђ у љ у д и м а ,
и О н ћ е с т а н о в а т и са нам а, и о н и ћ е б и т и н а р о д Њ е г о в , и са м Б о г
б и ћ е с њ и м а . И Б о г ћ е о т р т и с в а к у с у з у и з о ч и ју њ и х о в и х и с м р т и
н е ћ е б и т и ви ш е, н и ж а л о с т и , н и ја у к а , н и б о л а н е ћ е б и т и ви ш е , је р
п р в о п р о ђ е (О т к р . 21; 3 - 4 ).
У п о р е д и сада , а к о х о ћ е ш , и и з а б е р и , а к о м о ж е ш , с в а к о д н е в н и
т е л е с н и ж и в о т , с је д и њ е н с а н а п о р и м а , и с п у њ е н п р о м е н а м а , ж а -
л о с т и м а , д о с а д о м и н е з а д о в о љ с т в о м . Д а л и б и т и б и л о п р и ја т н о , а к о
б и О н п о ж е л е о д а т о т р а је в е ч н о ? Б у д у ћ и д а ј е ж и в о т с а м п о с е б и
н е у г о д а н , о н д а у т о л и к о п р е м о р а м о ж у д е т и за в е ч н и м п о ч и н к о м н а к о н
в а ск р сењ а , гд е н ећ е в ла д а ти гр ех.
К о ј е т о л и к о т р п е љ и в у б о л е с т и , п о с т о ја н у н е м о ћ и и л и п л е м е н и т
у ж а л о с т и , да н е б и р а д и је п о ж е л е о да у м р е у м е с т о д а в о д и т а к а в
ж и в о т , и с п у њ е н с л а б о с т и м а и п а т њ о м ? А к о с е у о в о м ж и в о т у н и са м и
с е б и н е д о п а д а м о , и а к о з н а м о да ћ е м о о к о н ч а т и , к о л и к о б и н а м т е к
б и о д о с а д а н ж и в о т у к о м е б и с м о з н а л и да ћ е т а ј т е л е с н и н а п о р б и т и
б е с к р а ја н ? К о н е б и п о ж е л е о д а г а з а д е с и с м р т ? М о ж е л и и ш т а б и т и
т е ж е о д б е с м р т н о с т и и с п у њ е н е с т р а д а њ и м а ? И а к о се, к а ж е а п о с т о л ,
с а м о у о в о м ж и в о ш у н а д а м о у Х р и с т а , ја д н и ји с м о о д с в и ју љ у д и (1.
К о р . 15; 1 9 ). Т о н е з н а ч и д а ј е н е д о л и ч н о у з д а т и с е у Х р и с т а , н е г о да
ј е О н , за о н е ш т о се у Њ е г а у з д а ју , п р и п р е м и о д р у г и ж и в о т , ј е р је о в а ј
ж и в о т п о д л о ж а н г р е х у , а о н а ј п р е д в и ђ е н за н а гр а д у .
К о л и к о н а м ј е с а м о т е ш к а и н е в о љ н а и с а м а ч и њ е н и ц а д а је
ж и в о т к р а т а к ! Д е ч а к ж е л и да б у д е м л а д и ћ , м л а д и ћ ж е л и д а д о с т и г н е
з р е л о д о б а а о н д а , б у д у ћ и у т о м у з р а с т у , ж е л и да м у и с т а р и ји у к а з у ју
п о ш т о в а њ е .С в и м и , п о с в о јо ј п р и р о д и , п р и ж е љ к у је м о п р о м е н е , је р
н а м ј е н е у г о д н о св е с а д а ш њ е . Ч а к н а м с е н и н а ш е ж е љ е , н а к о н с в о г
и с п у њ е њ а , в и ш е н е д о п а д а ју и к а д а д о б и је м о о н о ш т о ж е л и м о , о д -
вр аћ ам о се од тога.
Н и с у у за л у д н о свети љ у д и п а ти ли з б о г св о г д у г о г ж и вота : п ати о
ј е Д а в и д , п а т и о ј е Ј е р е м и ја , п а т и о ј е и И л и ја . В и д и м о да с у и о н и , к р о з
к о је ј е г о в о р и о Д у х Б о ж и ји , т е ж и л и к а н е ч е м у б о љ е м ; у к о л и к о ис-
п и т а м о и д р у г а м и ш љ е њ а , к о л и к о ћ е м о н а ћ и о н и х к о ји с у с м р т п р е т -
п о с т а в љ а л и б о л е с т и , п р е т п о с т а в љ а л и је стр а хов а њ у? С тр а х од см рти
ј е , р а с у ђ и в а л и с у о н и , т е ж и о д с а м е с м р т и , је р с м р т , у п о г л е д у с в о ји х
з а л а , и н и је с т р а ш н а , и т р е б а ј е п р е т п о с т а в и т и ж и т е јс к и м н е д а ћ а м а ,
т а к о да п р и ж е љ к у је м о с у д б и н у у м р л и х , а к л о н и м о се с т р а х а ж и в и х .
З а м и с л и м о да се в а с к р с е њ е п р е т п о с т а в љ а о в о м ж и в о т у ; и сам и
ф и л о с о ф и и з м и с л и л и с у н е к и вид ж и в о т а п о с л е с м р т и , а л и ш т а ј е
п о ж е љ н и је за нас: т а к а в ви д ж и в о т а и л и в а с к р с е њ е ? Ш т о с е м е н е

391
т и ч е , о н и м е , у т в р ђ у ју ћ и б е с м р т н о с т д у ш е , н е м о г у д о в о љ н о у т е ш и т и
и с к у п љ у ју ћ и с а м о је д а н д е о м е н е . К а к в а м е у г о д н о с т м о ж е о ч е к и в а т и
т а м о гд е се н е ћ у п р е с е л и т и к а о ц е л о в и т ? К а к а в ћ е т о ж и в о т б и т и ,
а к о п р о п а д н е д е л о Б о ж и је у м е н и ? К а к в а је т о о н д а п р а в и ч н о с т , а к о
крај п р и р од е б уд е см рт, и ст о в етн а и за п р а в ед н о г и н еп р а в ед н о г? Д а
л и ј е т а ч н о о н о м и ш љ е њ е п о к о м е се д у ш а с м а т р а б е с м р т н о м с а м о
з а т о ш т о с а м у с е б е п о к р е ћ е и н е п р е с т а н о се н а л а з и у к р е т а њ у ? М и
и м а м а о , к а ж у о н и , т е л о с л и ч н о ж и в о т и њ с к о м , а ш т а ј е р а н и је б и л о са
т е л о м , н и је н а м п о з н а т о : и с т и н а се н е д о к а з у је п р о т и в н и м д о к а з и м а ,
о н а се њ и м а п о р и ч е .
Д а л и ј е д о с т о јн о м о г п р и х в а т а њ а м и ш љ е њ е да с е н а ш е д у ш е ,
и з а ш а в ш и и з т е л а , н а с т а њ у ју у т е л а зв е р и и д р у г и х ж и в о т и њ а ? И са м и
ф и л о с о ф и т о м и ш љ е њ е с м а т р а ју за п е с н и ч к у и з м и ш љ о т и н у . М о ж е
л и с е п о в е р о в а т и да се љ у д и п р е т в а р а ју у з в е р и , а у т о л и к о п р е д а б и
в л а д а р к а - ч о в е ч и ја д у ш а , м о г л а п о п р и м и т и з в е р с к е о с о б и н е , с е б и
с а с в и м с у п р о т н е и да, п о с е д у ју ћ и р а з у м , п р е л а з и у н е р а з у м н у ж и -
в о т и њ у ? В и , к о ји т о м е п о у ч а в а т е , и с а м и т о п о р и ч е т е ј е р с т е и з м и -
с л и л и н е о б и ч а н ви д п р е о б р а ж а в а њ а .
П р а з н о с л о в е т а к о п е с н и ц и , о п о в р г а в а ју и х ф и л о с о ф и и о н о , ш т о
с у и з м и с л и л и о ж и в и м а , т в р д е и за м р т в е . О н и и с т и , ш т о с у т о
и з м и с л и л и , н и с у ж е л е л и да т и м е п о т в р д е с в о је б а јк е , н е г о д а с е п о т -
с м е х н у г р е ш к а м а ф и л о с о ф а , к о ји с у с м а т р а л и да с е д у ш а , к о ја ј е
н а у ч е н а да н а д в л а д а в а г р е х . з а д о б и ја т р п е љ и в о с т , у з д р ж а в а с е о д
к р в о п р о л и ћ а , и с т о т а к о се м о ж е р а з ја р и т и к а о л а в и п о ж е л е т и да
у б и ја , и д а о н а , ш т о ј е р а з б о р и т о ш ћ у у м и р и л а и у к р о т и л а р а з н е на-
р о д н е п о б у н е , к а к о се чини, и с т о т а к о м о ж е , на р а ск р сн и ц а м а и пу-
с т и њ а м а , з а в и ја т и п о п у т в у к о в а , и л и да с е, н а к о н ш т о ј е у з д и с а л а п о д
т е ш к и м п л у г о м , м о ж е п р е т в о р и т и у ч о в е ч и ји л и к и на с в о м г л а т к о м
ч е л у т р а ж и т и р о г о в е , и л и п а к да ћ е, н а к о н ш т о с е с в о ји м п р о д о р н и м
к р и л и м а в а з д у х о м у з н о с и л а д о н е б а , к а с н и је ж е л е т и д а у з л е т и и
ж а л и т и ш т о ј у ј е т е л о с в о јо м т е ж и н о м у ч и н и л о л е њ о м и т р о м о м .
С в е ј е т о , к о л и к о н е в е р о в а т н о , т о л и к о и н е д о с т о јн о ! З а р н и је
д о л и ч н и је и п р и р о д н и је да се в е р у је п р о р о ч к и м и з р е к а м а , да се в е р у је
о б е ћ а њ у Х р и с т о в о м ? Ш т а ј е в а ж н и је о д т о г а д а с м а т р а м о к а к о д е л о
Б о ж и је н е м о ж е п р о п а с т и и да с е о н о , ш т о ј е с т в о р е н о п о Њ е г о в о м
л и к у и о б л и ч ј у , н е м о ж е п р е т в о р и т и у ж и в о т и њ с к и л и к ? Л и к Б о ж и ји
с е с а д р ж и у д у ш и , а н е у т е л у . Н а к о ји б и с е н а ч и н ч о в е к , к о м е с у
п о к о р е н е д р у г е ж и в о т и њ с к е в р с т е , м о г а о , с в о ји м н а јб о љ и м д е л о м ,
п р е с е л и т и у с е б и п о т ч и њ е н у ж и в о т и њ у ? Т о п р и р о д а н е д о п у ш т а , па
ч ак и када би он а т о д оп усти ла , не би д о п у сти ла б ла го д а т.
В и , н е з н а б о ш ц и - у с у ђ у је м с е д а в а с п и т а м - ш т а ви с а м и о с е б и
м и с л и т е ? Н е ч уд и т о , ш т о с м а т р а т е да се м о ж е т е п р е т в о р и т и у
ж и в о т и њ е , ј е р с е ж и в о т и њ а м а и к л а њ а т е . Ја б и х , м е ђ у т и м , ж е л е о да
с т е к н е т е б о љ е м и ш љ е њ е о с е б и , ж е л е о б и х да п о в е р у је т е д а се н е ћ е т е
н а ћ и м е ђ у ж и в о т и њ а м а , н е г о у з а је д н и ц и са а н г е л и м а .
Н а јз а д , д у ш а ћ е се се и з з е м н о г т е л а п р е с е л и т и у в и ш њ е о б и т е љ и
и п е в а ћ е х в а л е Г о с п о д у , к а к о ч и т а м о у О т к р о в е њ у : Велика су и ну-
десна дела Твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и исти-

392
-л.Г.:; пуш еви Тво;и. Цире народа. Ко ее неЧе нобо-атн. Г. :Л:Је .«
н.гавити име ТвојеЈер Ти си једини свет. /ер ће сви чародн доћи
- поклоншии се пред Тобом, јер се судови Твоји показаше{Откр. 15.3

Т о в и ш е о д св и х о с т а л и х ж е л и св. Д а в и д , г о в о р е ћ и : Ја једно само

мо.иш Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све
дане живота својега, да гледам красоту Господњу и раним у иркву
ЊеГову ( П с . 27; 4 ).
К о р и с н о ј е т о м е в е р о в а т и , п р и ја т н о ј е н а д а т и с е и, н а р а в н о ,
н е в е р о в а њ е ј е (с а м о п о с е б и ) к а зн а , а в е р о в а њ е б л а г о д а т . А к о г р е ш и м
у то.м е ш т о н а к о н с м р т и в и ш е ж е л и м да б у д е м у з а је д н и ц и са а н г е л и м а
н е г о са ж и в о т и њ а м а , о н д а ћ у р а д о у т о м е г р е ш и т и и, д о к с а м ж и в ,
н е ћ у се о д р е ћ и т о г м и ш љ е њ а .
К а к в а м и је у тех а о с т а л а оси м ш т о се надам да ћ у у б р з о доћ и
к о д т е б е , в о љ е н и б р а т е и н а д а м с е да н а ш р а с т а н а к н е ћ е д у г о п о -
т р а ја т и , да и т и са м с в о ји м з а с т у п н и ш т в о м у б р з о м о ж е ш п р и з в а т и и
м е н е , к о ји за т и м ж у д и м , је р к о н е ћ е п о ж е л е т и да се ово распадљиво
обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обучеу бесмртност ( 1,
К о р . 15; 5 4 ).

П ревод: А н тон и н а П ан тели ћ

393
 У ПРИПРЕМ И

1. св. Ј о в а н З л а т о у с т
БЕСЕДЕ

2. св. Ј о в а н З л а т о у с т , б л . А в г у с т и н , св. С и м е о н Н . Б о г о с л о в ,
А . К а л о м и р о с , о. С е р а ф и м Р о у з
Ш Е С Т О Д Н Е В - Т ум ач ењ е К њ и ге П остањ а

3. З бор н и к текстова
О М О Н АШ ТВУ

4. З бор н и к текстова
КРО З О ГАЊ А П О К А Л И П С Е

5. - СВЕТИ Н ЕКТАРИ ЈЕ ЕГИ Н СКИ

- С В Е Т И РА Ф А И ЈЈО , Н И КО Ј1АЈ И И Р И Н А

У НАЈАВИ

6 . св. Т е о ф а н З а т в о р н и к
Ш Т А ЈЕ Д У Х О В Н И Ж И В О Т

7. св. И г њ а т и ј е Б р ја н ч а н и н о в
ДАРО ВИ САВРЕМ ЕН О М М О Н АШ ТВУ

8 . св. Ј о в а н К р о н ш т а т с к и
П УТ К А Б О ГУ

9. Н и к о л а ј П . В а с и л и ја д и с
М И С ТЕРИ ЈА СМ РТИ

10. св. Г р и г о р и је Д в о је с л о в
ДИ ЈАЛО ЗИ

11. Ј о в а н К о р н а р а к и с
ИЗБОР ИЗ ДЕЛА
 САДРЖ АЈ

Свети Оци о тајни живота и смрти

Уместо увода - Смртни час
И н о к е н т и је а р х и е п и с к о п Х е р с о н с к и
И з Б е с е д а - о с м р т н о м ч а с у ................................................................................ 7

С в. Т е о ф а н З а т в о р н и к
М и с л и о у м р л и м а ....................................................................................................11
П о м е н у м р л и х ......................................................................................................... 14

А р х и м а н д р и т К и п р и ја н
О м о л и т в и з а у м р л е ..............................................................................................15

Ф и .\ а р ет . м и т р о п о л и т м о с к о в с к и
Б е с м р т н о с т љ у д с к е д у ш е ....................................................................................19

С вет и Јован З л а т оу ст
П о у к а о в а с к р с е њ у м р т в и х ................................................................................ 21

Е. Т и х о м и р о в
П р и к а з п о је д и н а ч н о г с у д а - м и т а р с т в а ........................................................ 23

Светн Јустин Философ

ФраЕнент о Васкрсењу ......................................................................................35
Свети Иринеј, Епископ Лионски
Оповргавање јеретичког схватања о будућој судбини душе и
шела............................................................................................................................. 43
Бесмис.%еност учења о пресељењу душа ....................................................44
Јуш е се сећају онога што су учиниле у телу и бесмртне с у ......... 46
Б ог дарује сиасење иелом човеку................................................................... 48
Свети Кирило Александријски
Беседа о исходу душе и о страшном суду ................................................ 50
Свети Јефрем Сирин
Размишљања крај Гроба....................................................................................60
П о б е д а Х р и с т о в а н а д с м р ћ у ..............................................................................61
О с е ћ а њ у на с м р т ................................................................................................... 63
П р о л а з н о с т п р и р о д е љ у д с к е .............................................................................64
О с е ћ а њ а ч о в е к а н а с а м р т и ................................................................................ 64
П о б е д а Х р и с т о в а н а д с м р ћ у ..............................................................................65
Р а з м и ш љ а њ е к р а ј г р о б а ......................................................................................65
Р а с п р а и з м е ђ у с а т а н е и с м р т и ......................................................................... 68
Р а з л у ч е њ е д у ш е са т е л о м .................................................................................. 69
М о л и т в а ч о в е к а н а с а м р т и да п о м и л о в а н б у д е н а с у д у ........................ 69
В е л и ч а н с т в о ч о в е к о в о п р и л и к о м сазда њ а њ е г о в о г и у н и ж е њ е у
с м р т и ........................................................................................................................... 69
Р а з л у ч е њ е д у ш е и т е л а ....................................................................................... 70
 Поводом пом ора....................................................................... 70
Поводом пом ора................................................................... 72
П р е д с м р т н о з а в е ш т а њ е ................................................................ 74
С в е т и М а к а р и је В е л и к и
Будући ж и в о т .................................................................................. §5
Свети Сим еон Н ови Б огослов
Б е с е д а ч е т в р т а ............................................................................... 90
1) О томе да је смрт душе удаљавање из ње Духа Светога...
2) И о томе које су одлике мртвости и живости душе.
3) О томе на који начин се трулеж и смрт укидају...
4) О томе како се после смрти прослављају тела почивших
Светих; такође и о васкрсењу и праведном суду Божијем.
С в е т и Н е к т а р и је Б г и н с к и
О б е с м р т н о с т и д у ш е .............................................................
Д о к а з и б е с м р ш н о с ш и д у ш е ................................................ 100
1. А к т и в н о с т и д у ш е к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ..............................100
2. Т е ж њ е д у ш е к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ......................................... 101
3. И с т о р и јс к и д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ................................................... 101
4. М е т а ф и з и ч к и д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ............................................... 102
5. Т е л е о л о ш к и д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ................................................. 103
6 . Е т и ч к и д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ................................................. ...........103
7. Д о б р о т а Т в о р ц а к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ................................. 104
8 . И д е ја о б е с м р т н о с т и д у ш е у н а м а - д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ... 106
9. М о р а л н о з а д о в о љ с т в о к о је се у ч о в е к у р а ђ а о д
в р л и н с к о г ж и в о т а к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ................................. 106
10. И д е ја в е ч н о с т и к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ...............:.................107
11. Љ у б а в п р е м а л е п о т и , д о б р у , и с т и н и и п р а в д и к а о д о к а з
б е с м р т н о с т и д у ш е ...............................................................................................108
12. Г л а с с а в е с т и к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ........................................ 109
13. У н у т а р њ е о т к р и в е њ е Б о г а к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ........ 111
14. Х р и ш ћ а н с к и ж и в о т к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ......................... 112
15. Р е л и г и јс к и д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е .................................................... 114
16. У н у т а р њ и и м п у л с за б о г о п о к л о њ е њ е к а о д о к а з
б е с м р т н о с т и д у ш е ............................................................................................. ..
17. Ч о в е к о в а с а з н а јн а п р и р о д а к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ........ 117
18. Д р у ш т в е н и ж и в о т ч о в е к о в к а о д о к а з б е с м р т н о с т и д у ш е ........ 118

С в е т и Ј о в а н Ш а н г а јс к и
Ж и в о т п о с л е с м р т и ........................................................... 122
П о ч е т а к д у х о в н о г в и ђ е њ а ............................................................................... 123
С у с р е т с д у х о в и м а ...............................................................................................124
П р в а д в а д а н а п о с л е с м р т и ..............................................................................124
М и т а р с т в а ............................................................................................................... 125
Ч е т р д е с е т д а н а ......................................................................................................127
С т а њ е д у ш е д о С т р а ш н о г С у д а .....................................................................127
М о л и т в а за у м р л е ............................................................................................ 128
Ш т а м и м о ж е м о да у ч и н и м о за у м р л е ? ......................................................130
В а с к р с е њ е т е л а ................................................................................................... ..
 Савременици о вечним питањича
Старац Клеопа
О С т р а ш н о м С у д у ..........................................................
135
П у т д у ш е п о с л е с м р п ш ...................................................
139
М и с л и о с м р т и .................................................................
149
154
О С м р и ш ............................................ —.......................
0 ч е т и р и з а к о н а п о к о ји м а ћ е Х р и с ш о с с у д и ш и с в е ш у 159
162
0 п а к л у .............................................................................
168
О Р а ј у ........... .. .................................................................
174
Д р у г а и с т и н и т а и р и ч а о Р а ј у ........................................
177
О р а ју и п а к л у ...................................................................

архимандрит Василиос Бакојанис

П о с л е см рт и
181
П р о л о г ..............................................................................
Предговор енглеском издањ у........................................ 181
183
1 . О в е ч н о м ж и в о т у .....................................................................
183
Ч о в е к о в а н е м о ћ .........................................................................
" Д а л и с е н е к о о д а т л е в р а т и о ? " ......................................... 184
К а к о и з г л е д а в е ч н и ж и в о т ................................................... 184
186
М и ж и в и м о ж и в о т ....................................................................
187
2. С м р т ..............................................................................................
187
З а б о р а в .........................................................................................
З а ш т о ј е с м р т н и ч а с н е п о з н а т ? .......................................... 188
189
Д а л и ј е с м р т с л у ч а ј н а ? ..........................................................
190
3. Н а с и л н а с м р т .............................................................................
О т п у ш т а њ е г р е х о в а ................................................................ 190
Н а с и л н а с м р т и п р а в е д н и ц и ................................................. 192
С а м о у б и с т в а ................................................................................ 192
194
4. Р а з л у ч е њ е д у ш е ........................................................................
194
Ш т а ј е д у ш а ? ..............................................................................
194
К а д а д у ш а о д л а з и .....................................................................
5. М о л е п с т в и ја п р и р а з л у ч е њ у д у ш е о д т е л а ................... 198
.1 9 8
П р и п р е м а .....................................................................................
.1 9 8
С п р о в о д ........................................................................................
.1 9 9
У ц р к в и .........................................................................................
.1 9 9
У г р о б у .........................................................................................
У к а з и в а њ е п о ч а с т и т е л у ...................................................... .1 9 9
С в е ч а н с п р о в о д .......................................................................... .200
П л а ч ..............................................................................................
.200
6 . П о г р е б ......................................................................................... .202
Г д е ? .............................................................................. .202
И с к о п а в а њ е и з г р о б а - н е р а с п а д н у т а т е л а .................. .2 0 3
.2 0 4
7. М и т а р с т в а ..................................................................................
Г р е ш н и ц и .................................................................................... .2 0 4
Праведници ................................................................. .2 0 5
Ш т а с у м и т а р с т в а .................................................................... .2 0 5

Шта да чинимо?.......................................................... .2 0 6
 Д о ч е к и в а њ е д у ш е ........................................................................................... 207
8 . Д у ш е и с в е т ........................................................................................................208
О п ш т е њ е ............................................................................................................. 208
О н и у п а к л у ........................................................................................................209
П р а в е д н и ц и ........................................................................................................209
П о ја њ е Б о г у у ц р к в и ..................................................................................... 211
О н и с е м о л е за н а с .......................................................................................... 211
М о ж е м л и с е м и њ и м а м о л и т и ? ................................................................212
У к а к в о м с е о б л и ч ј у ја в љ а ју д у ш е ? ......................................................... 212
9. М е ђ у с о б н и о д н о с д у ш а .................................................................................212
П р а в е д н и ц и ........................................................................................................212
О н и у п а к л у ........................................................................................................213
Д а л и о н и у п а к л у в и д е п р а в е д н и к е ? .......................................................214
Д а л и п р а в е д н и ц и п р е п о з н а ју о н е у п а к л у ? ......................................... 214
10. П о с р е д о в а њ е .................................................................................................. 215
П о с р е д н и ц и ..................................................................................................... 215
Н а ш е п о с р е д о в а њ е за м р т в е ................................................................... 216
11. Ш т а је к о р и с н о за д у ш у ............................................................................. 217
А ) Л и ч н о ........................................................................................................... 217
Б ) К р о з Ц р к в у ................................................................................................219
12. Ш т а ш т е т и д у ш а м а ..................................................................................... 222
13. Д р у г и Д о л а з а к Г о с п о д њ и .......................................................................... 224
Н а ш а н е о с е т љ и в о с т .................................................................................... 224
К а д а ћ е Г о с п о д д о ћ и ? .................................................................................. 224
К а к о ћ е се д о г о д и т и Д р у г и д о л а з а к ? ................................................... 225
К а к о ћ е с у д и т и Г о с п о д ? ..............................................................................226
14. О Р а ј у .................................................................................................................228
П р е д у к у с ........................................................................................................... 228
Р а ј - Б о г о в и ђ е њ е ........................................................................................... 230
В и ђ е њ е К р с т а .................................................................................................230
Р а ј - с а б о р с в е т и т е љ а .................................................................................. 231
У з р а с т а њ е п р а в е д н и к а ...............................................................................231
15. О п а к л у ............................................................................................................. 232
П р е д у к у с ........................................................................................................... 232
П а к а о - с а в е с т .................................................................................................232
Б о г - п а к а о - о г а њ .........................................................................................233
В е ч н о п р о к л е т с т в о и п р а в д а Б о ж и ј а ................................................... 234
И д и т е о д м е н е , п р о к л е т и ........................................................................... 236
16. Ч е к а м в а с к р с е њ е м р т в и х .......................................................................... 236
В е с н и ц и в а с к р с е њ а .......................................................................................236
С л а в а т е л а ........................................................................................................237
Е п и л о г ................................................................................................................240

Фотије Кондоглу
О н ет р у л еж н ом свет у и бесм р т н ост и душ е
Т р у л е ж н и и н е т р у л е ж н и с в е т ........................................................................242
Д у ш а и њ е н а б е с м р т н о с т ................................................................................. 244
Дејвид Ричи _
И с к у с т в о б л и с к е с м р ш и ................................................................. 248
Анатомија искустава блиске смрти....................................................... 249
Халуцинације, преваре и кисеоник........................................................251
Збуњујућа слика................................................................................... 251
Веровања и последице.......................................................................... 252
Виђење у Нортумбрији......................................................................... 252
Теклино виђење............................................................... 253
Задивљујући Икскулов случај............................................................... 253
Ангели избављења................................................................................ 255
Врећа злата........................................................................................... 256
Непосредан пут на небо..................................................................... ....257
Нема другог пута.................................................................................. 257
0 . Серафим објашњава искуство блиске смрти.................................. 258
Сујета и виђење.................................................................................... 259
Најбоља одбрана...................................................................................261

Како помоћи ближњима са оне стране гроба

Свештеник Григорије (Дјаченко)
О за узи м а њ у ж и в и х за ум рле
1. Основе учења цркве о заузимању живих за умрле............................. 265
2. Помињање умрлих постоји у Цркви од времена апостола..................267
3. Светоотачка објашњења тога зашто и како наше молитве
могу да буду благотворне за умрле........................................................ 269
4. Појединачно помињање умрлих......................................................... 271
5. Приче о спасоносности молитви за умрле.......................................... 273
Додатак
А - Одговор на неке недоумице у погледу молитве за умрле................ 275
Б. - Да ли ће се људи међусобно препознати у загробном свету? ......... 279
В. - О разликовању полова у будућем животу....................................... 281
Монах Митрофан
Значење дана: трећег, деветог, четрдесетог и године дана од смрти..... 283
Корист живима од молитве за умрле.................................................... 285
Правовременост молитви за умрле....................................................... 286
Милостиња........................................................................................... 289
Није корисно заузимање свих живих за умрле
нити заузимање живих за све умрле...................................................... 292

Беседе над уснулим у Христу

Свети Василије Велики
Б е се д а у сп ом ен м ученице Ј у л и т е .........................................................301
Свети Јован Златоуст _
П о х в а л а св. вел иком учениџ и Д р о с и д и , и о сећањ у н а см рш . ............. 310
П о х в а л н а беседа св. В ерн и ки , П р о с д о к и , и м а јџ и Д о м н и н и .................319
Свети Григорије Богослов
П о с м р т н а беседа Г о р го н и ји ( сест ри Г р и Г ор и ја Н а з и ја н з и н а ) ............. 329
Свети Амвросије Медиолански (Милански)
Б еседа п о в о д о м см рт и џара Т е о д о с и ја В е л и к о Г .................................. 339
П р в а беседа п о в о д о м п р ест а вљ ењ а б р а т а С а т и р а ............................ 352
Б е се д а друГа о н а д и у В а с к р с е њ е .......................................................... 366
Објављ ено

1. Св. Јован Шангајски

ЧУДОТВОРАЦ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА
2. Св. Јован Кронштатски
МОЈ Ж ИВОТ У ХРИСТУ
3. Зборник текстова
СВЕТИ оци о молитви
4. Зборник текстова
О ПОСТУ
5. Св. Тихон Задонски
ИСТИНСКО ХРИШ ЋАНСТВО
6. Св. Јован Шангајски
БЕСЕДЕ ПОУКЕ ЧУДА
7. Св. Пајсије Величковски
ПОЉСКИ КРИНОВИ
8. ДУХОВНО ОЧИНСТВО
У православном предању
9. Св. Макарије Оптински
РЕЧНИК СПАСЕЊА
ЈО. Св. Јован Кронштатски
ГОСПОДЕ, И М Е ТИ ЈЕ ЉУБАВ
11. Свети Андреј Кесаријски
ТУМ АЧЕЊ Е ОТКРОВЕЊА
ЈОВАНОВОГ
12. Свети Авва Исаак Сиријски
ПОДВИЖНИЧКА СЛОВА
13. Митр. Јеротеј Влахос
ЖИВОТ ПОСЛЕ СМ РТИ

У ПриПреми

1. Старац Клеопа
БЕСЕДЕ И ПОУКЕ
2. АКАТИСТНИК I, II
3. Савремени грчки старци
4. В. Невјарович
ТЕРАПИЈА ДУШ Е
архим. Лазар
О ТАЈНИМ БОЛЕСТИМА ДУШ Е
5. СТАРАЦ МИХАИЛО ВАЛААМСК1