ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata:

-predSkolsko vaspitanj e i obrazovanj e,
-osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i
-obrazovanje odraslih.

Osnovna nadela na kojima se zansiva obrazovno-vaspitni rad ma kog predmeta u Skoli su

nastavni ili didaktidni principi.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja su jasni i konkretni iskazi o tome 5ta se od udenika odekuje da
zna, razume i da je sposoban da pokaZe, odnosno uradi nakon zavr5enog odgovaraju6eg nivoa
obrazovanja i vaspitanja.
Ishodi obrazovanja i vaspitanja su osnova za planiranje, praienje i vrednovanje obrazovanja i
vaspitanja.
Ishodi obrazovanja i vaspitanja predstavlj aju sposobnost uienika da. Najbolje ih je definisati kao
,,udenik 6e biti u stanju da".

Cilj je, zanzliku od ishoda, op5ti i Siroko postavljeni rczultat koji treba da se dobije udenjem. U
pitanju su dugorodni rezultati i efekti koji treba da budu ostvareni u razredu, odeljenju ili
pojedinadnom dasu.

X Standardi obrazovanja
;-----:-.-. :--<
i vaspitanja predstavljaju skup normi na osnovu kojih se v,rsl procena
kvalrteta u srste :

TI
2) standardi kvaliteta rada ustanove;
3) standardi kvaliteta udZbenika;
4) standardi kompetencija nastavnika, vaspitada i strudnih saradnika;
5) standardi kompetencija direktora.

Kljudne kompetencije predstavljaju skup integrisanih znanja, veStina i stavova koji su potrebni
1 svakom pojedincu zali(no ispunjenje i razvoj, ukljudivanje u dru5tveni Zivot i zapo5ljavanje.
Kljudne kompetencij e za celolivotno udenje su:
1) komunikacija na matemjem jeziku
2) komunikacijana stranom jeziku
3) matematidke, naudne i tehnoloSke kompetencije
4) digitalna kompetencija
5) udenje udenja
6) dru5tvene i gradanske kompetencije
7) ose6aj za inicijativu i preduzetni5tvo
8) kulturolo5ka osve56enost i izraLavanie
 Op5te predmetne kompetencije predstavljajt znanja. umenja, ve5tine i stavove koje udenici treba
da usvoje kroz savladavanje odredenog predmeta u Skoli na kraju obrazovnog ciklusa.l
Op5tepredmetna kompetencija opisuje krajnju svrhu udenja datog predmeta. Postoje i specifidne
predmetne kompetencije koje opisuju specifidna znanja i sposobnosti koje udenici koriste za
usvajanje op5te predmetne kompetencij e.
Op5te meclupredmetne kompetencije zasnivaju se na kljudnim kompetencijama, razvijaju se kroz
nastavu svih predmeta, primenjive su u razliditim situacijama i kontekstima pri re5avanju
razliditih problema i zadataka, neophodne su svim udenicima zali(no ostvarenje irazvoj, kao i
ukljudivanje u dru5tvene tokove i zapo5ljavanje i dine osnovu zaceloLivotno udenje.
Postoje Op5te medupredmetne kompetencije za kraj obaveznog osnovnog obrazovanja i
vaspitanja u Republici Srbiji i Op5te medupredmetne kompetencije zal<raj srednjeg obrazovanja
i vaspitanja u Republici Srbiji.

U ustanovi vaspitno-obrazovni, obrazovno-vaspitni i vaspitni rad (u daljem tekstu: obrazovno-

vaspitni rad) obavljaju: nastavnik, vaspitad i strudni sara{nik
obrazovno-vaspitniradvnostiustanovekojimaseostvaruje
program obrazovanja i vaspitanja i postiZu propisani ciljevi i standardi postignu6a.

Clanove Nacionalnog prosvetnog saveta imenuje Vlada sa lista predlagada: Srpske akademije
nauka, Matice srpske, KONUS-a, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Srpske pravoslavie
crkve, Komisij.e za versku nastavu u Skoli, strukovnih udruZenja, strudnih dru5tava i sindikata.
U oblasti razxoja i unapredivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet
daje mi5ljenje:
1) o stanju obrazovanja i vaspitanja i usagla5enosti sistema sa evropskim principima i
vrednostima;
2) o pravcima razvoia i unapredivanja kvaliteta pred5kolskog, osnovnog i srednjeg opSteg i
urnetnidkog obrazovanja i vaspitanja;
3) Ministarstvu u postupku dono5enja zakona i drugih akata od znai,ala za oblast obrazovanja i
vaspitanja;
4) o standardima postignu6a;
5)ostandardimaito:
(1) standardima kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitada i strudnog
saradnika i njihovog profesionalnog razxoja;
(2) standardima kompetencija direktora;
(3) standardirna kvaliteta udZbenika i nastavnih sredstava;
(4) standardima uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti
pred5kolskog vaspitanj a i obrazov anj a;
(5) standardima kvaliteta rada ustanove

Radi pra6enja, obezbedivanja i unapredivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovar4a

vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraZivadkih i drugih strudnih poslova
pred5kolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva:

rPrvi cikfusjel-4razred
osnovne Skole, drugi ciklusje 5-8 razred osnovne Skole, atreii ciklusje srednjoikolsko
obrazovanje
 l. Zavod za unapredivanje obrazovanja i vaspitanja - obavlja strudne poslove iz oblasti
obrazovanja i vaspitanja i udestvuje u pripremi propisa iz nadleLnosti Ministarstva, kao i druge
poslove
U svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:
l) Centar zarazvoj programa i udZbenika;
2) Centar za strudno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3) Centar zaprofesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
2. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - obavlja strudne poslove u oblasti
pra6enja i vrednovanja stepena ostvarenosti op5tih principa, ciljeva obrazovanja i vaspitanja,
ostvarivanja standarda postignu6a po nivoima i vrstama obrazovanja.

Nacionalni okvir kurikuluma (nekada se zvao Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja) daje
smernice za proces obrazovanja i vaspitanj a na pred5kolskom, osnovnoSkolskom i
srednjo5kolskom nivou, postavlja ih u zajednidki okvir i uzajamno povezuje kljudne elemente
procesa obrazovanja i vaspitanja.
Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja je osnova za izradu planova i programa nastave i
udenja.
Novi NOK -predlaLe napu5tanje sadrLaja i prelazak na obrazovanje zasnovano na
kompetencijama i ishodima. Usmerenje na funkcionalnu dimenziju i celoZivotno udenje. Dete
udi ovek i svuda. Podstidu se inkluzija u obrazovanju, individualizacija udenika i dodatne
aktivnosti.

t\/ )\J / Planovi i programi nastave i udenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
\ brA( J "\--/
\z-{
/ Planovi nastave i udenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadrZe:
* 1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;
* 2) ukupan godi5nji fond dasova po predmetima, programima i aktivnostima;
x- 3) nedeljni fond dasova po predmetima, programima i aktivnostima.

P.1qg!am je sredstvo. za ostvarivanjg

.___:__*_-_:_.-_ stm Programi nastave
udenja u oBhb:ffiom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadrZe:
l) ciljeve osnovnog, opSteg srednjeg, strudnog i umetnidkog obrazovanja i vaspitanja i ciljeve
udenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;
2) op5te predmetne kompetencije;
3) specifidne predmetne kompetencije;
4) ishode udenja;
5) obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje i op5te srednje obrazovanje i
vaspitanje;
6) standard kvalifikacije za srednje strudno obrazovanje i vaspitanje;
7) kljudne pojmove sadrLaja svakog predmeta;
8) uputstvo za didaktidko-metodidko ostvarivanje programa;
9) uputstvo zaformativno i sumativno ocenjivanje udenika;
 NB: Osnove
uurpituTfr-u,-liiiil i piograme nastave i uEenla osnovnog i srednjeg op5teg obrazovanja i
uurpit*iu, ptan i program nastave i udenja op5teobrazovnih predmeta srednjeg strudnog
obrazovanja i vaspitanja, umetnidkog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih i osnove
vaspitnog programa, po pribavljenom mi5ljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, .DjNOSJ

RESURSIZAUCPNTP

J[[To
,lt'-_'----_- su alatke koie omosu6avaiu ili podrZavaiu procese nastave/ucenJa ogu biti nosioci i
iaiETErffi c ij a, sred stva komunikacij e, obj ekti i mulusl u procesu udenja. Relevantni
su samo onda kada imaju posebnu svrhu u procesu udenja-
Podela:
t 1 )!udski resursi-nastavnici, roditelj i, udenici, gostuju6i predavadi
* 2)pravi obiekti
c -prlrodne poJave
-li udske tvorevine (socio-kulturna dobra)
''-€.
*3)nurruuni rnediii2
c -audltlvnl
c -vizuelni
o -Stampani materijali
o -ikonidke predstave koje se projektuju
e -ikonidke predstave koje se ne projektuju
e -prostorne analogije

o-audiovizuelni
-interaktivni - upotreba IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija)
"
4 a)glgt"UoU!!E- olovka, papir, tabla, TV, CD plejer...

Treba izabrati one resurse:

-uskladeni sa ciljevima udenja
-podrZavaj u aktivnosti dasa/udenj a
-odgovaraju prethodnom znanju, iskustvu, godinama, nivou razvoja udenika
itidko mi5ljenje je tdase iSlja, a@liti

STANDARDI KOMPETENC IJ A ZA PROFE SIru NA S TA\TNIKA I

NIEGOVOG PROFE SIONALNOG RAZVOJA

Kompetenclje za:
l)nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave
2)poudavanje i ud.enje
3)podr5ku razvoju lidnosti udenika
4)komunikaciju i saradnju

'Nalbol.le ih je kombinovati u multimedijalni pristup.

 Posmatraju se kroz znanja, planiranje, realizaciju, vrednovanje/evaluaciju i usavr5avanje.

UDZBENIK U NASTAVI ISTORTJE

Osnovni izvor udenidkih znania i osnovno nastavno sredstvo.

Postoie 3 vrste:
#' -klasidan - osnovni tekst+ilustraciie
{ --[1ggr;sen/kqm[inovg4 - sadrZi i pitanja i zadatke pored osnovnog teksta i ilustracija
* -programiranTnastavni program rasporeden oko kljudnih pojmova po logidkoj strukturi
Pojmovi su opdte ideje, sredstvo pomoiu koga se organizuje istorijsko znanje, vr5e uop5tavan)\
poredi, uodavaju slidnosti i razlike, pravilnosti. Stradling govori ojve vrste pojmovaLl)
.. .
sadrZinski ili pojmovi prvqgreda (totalni rat, revolucija, falizam...),(2)\tehnidki
'\J-# ili pojmovi
)^-^t^^r,^,,--^x^^^+
a (kontinuitet, promena, hronologija, uzrodnost...)\

UdZbenik mora biti naudno zasnovan:

;c -temelji se na rezultatima savremene istoriograhje
d" -zasnovan je na izvorima kojima se prilazi kritidki
'f -sadrZi i alternativno miSljenje
I -balans izmedu politidke, dru5tvene, ekonomske i kulturne komponente
1-balans uloge naroda, masa i istaknutih istorijskih lidnosti
X -naglaSavarazllku izmedu istorijskog i kalendarskog vremena
J -sadrZi naudno-istorijske dinjenice koje su rezultat kritidke rekonstrukcije istorijskog
procesa
Mora biti pedago5ko-psiholoSki zasnovan:
uzrasnim mogudnostima udenika tako da doprinosi razvitku logidkog
--{primeren
mi5ljenja i umnih sposobnosti
{-detaljni, Zivi i dinamidni opisi
zt -isticanje onoga Sta je bitno
Jezik mora imati norme knjiZevnogjezi@

;g 2)termini - pojmovi dru5tvenih nauka (proizvodne snage,baza, klasa, revolucija...)

JF 3)istorijski pojmovi (feudalizam, rob, senat, faraon, porta...)
aG4)redi afektivnog i vrednosnogzna(enja(reakcionar, izdajnik, heroj...)
f s)metafore (sumrak, procvat, bujanje, zenit--)
UdZbenik mora biti ilustrovan (slike autentidnih istorijskih ostataka ili umetnidke rekonstrukcij e)
i grafidki opremljen (kvalitetna hartlja, velidina slova, istaknuti naslovi, podnaslovi, kljudni
pojmovi).

'Programirana nastava je zasnovana na povratnim informacijama udenika i potkrepljenjima od strane nastavnika.

Gradivo se deli na manje porcije i korake.
 4 -sadrLai
.{ -uvodi zateme i jedinice
q -sinteze, podsetnici, pitanja, tablice, rednik termina . ,-1,, ^ :1; 2_-^-^
{ -hronolo5ke ili sinhronistidke tablice, rednik pojmova, termina lli izraza, spisak liteature
na kraju.

Rad udenika sa udZbenikom:

-na dasu pod rukovodstvom natavnika
-samostalan rad kod ku6e (ponavljanje, udenje)
-samostalna izr ada doma6ih zadataka

Rad natavnika sa udZbenikom:

-kritika teksta
-aktuelizacij a vizuelnih materij ala
-korelacija slike i teksta

MULTIPERSPEKTI\TNOST

Analitidki pristup istorijskom dogadaju ili procesu sa vi5e stanovi5ta u cilju boljeg
razumevanja'
Zavisiod sposobnosti da se medusobno poveZu razlldita stanovi5ta. Ima 3 cilja:
-ve6e razumevanje razmatrenjem slidnosti \ rczlika stanovi5ta svih aktera
-dublje razumevanj e razmatinjem odnosa izmedu nacija, susednih zemalia ili vedine
i
manjine u okviru jedne drZave
-jasnija slika o dinamici istraZivanjem interakcija medu udesnicima i
njihove
meduzavisnosti.
da tako uvidimo
Istorijska empatija je sposobnost da se zamislimo da smo neko drugi i poku5aj
kakoje neko shvatio neki dogadaj i za5to.
Pedagogija dekonstrukcije - Antonio Nani - polaZenje od stanovi$ta onog
drugog'

OSETLJIVE I KOTROVERZNE TEME

NB: kontroverzno nije isto Sto i osetljivo

shvatilo da stvari
Kod kontroverznih tema treba izvr5iti kritidku analizu svedodanstava kako bi se
nisu crno-bele, kako bi se grupisale tvrdnje, razdvojilo bitno od nebitnog i kako bi se uodile
analitidih pitanja:
ogranidenosti nekih izvora, pristrasnost, praznine... Ovo se dini postavljanjem
re5enja'
t|3i su motivi, tude videnje uzroka, izostavljanje podataka, preuvelidavanje, ponudena j ez\ka'
Biina je i analiza jezika: upotrebe analogija, stereotpa, lekcija iz istorije, emotivnog
 Kod osettj iv i h p i tanj a oorto; @r.1avlj enj a nj ima:
.} l)
.r.# distanciranie - traZenje analo}iffiralela u drugim dru5tvima ili drZavama lli traganje za
istorijatom datog pitanja
2)kompenzaciia
-^ '--#. - nastavnik kao clavolji advokat poku5ava istadi protivrednosti u stavovima
uc-enika i demitologizovati njihove tvrdnje
d
)(
:)g*pgiia- npr. u sludaju diskriminacije jedne grupe od strane veiine udenika u odeljenju
a)E:giiyeple - pre svega kada postoje stereotipi - tada udenici treba da istraZivanjem pobiju
svoja neosnovana shvatanja o nekoj temi.

PREPORUKE SAVETA EVROPE O NASTAVI ISTORIJE

-r996
-2001: O nastavi istorije u Evropi u 21. veku
Cilj nastaveje priprema odgovornih i aktivnih gradana, udenje da se uvaZavaju razliditosti,
tolerancija, pomirenje, prihvatanje, demokratska nadela, demokratija, da se razvijaju intelektualne sposobnosti
udenika i analitidko tumadenje kroz multiperspektivnost, da se spredi zlodin protiv doved.nosti.
Spredavanje zloupotrebe istorije - ne sme biti sredstvo ideoloSke manipulacije, propagande,
ultranacionalizma, netolerancije, ksenofobije, rasizma, antisemitizma.
Evropska dimenzija - veze na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou. Podsticanje
evropske dimenzije i dogadaja koji su u srZi evropske svesti. U tom smislu treba da postoje zajednidki programi,
rneduSkolska r azmena...
SadrZaj nastavnih programa mora naglasiti svest o evropskoj dirnenziji. Mora postojati ravnoteLa izmedu
politidke, ekonomske, dru5tvene i kulturne istorije.
Metod udenja naglaSava upotrebu izvora, audiovizuelnih zapisa, poseta muzejima, usmene istorije. Podseia
da je mogu6 pristup novoj gradi u arhivima ist. Evrope. Naglasak na samostalnim i grupnim istraZivanjima,
inderdisciplinarnom i multidisciplinamom pristupu, medunarodnoj i prekogranidnoj saradnji-
Pominje se obrazovanje i usavrlavanje nastavnika istorije i upotreba IKT.
-2009: o nastavi istorije u konfliktnim i postkonflitnim podrudjima
Multiperspektivnost, program usmeren na medusobnu povezanost zajednicai regiona i interakciju udenika i
nastavnika, balans izmealu kontroverznih i osteljivih pitanja politidke istorije i pozitivnijih tema iz druitvene ili
kulturne istorije, uloga verskih voala i istanknutih lidnosti u pomirenju, na kraju obuka nastavnika u tom smislu.
-201 1: O inerkulturalnom dijalogu i slici o drugome u nastavi
lstorue
Cilj je usvajanje svesti o kulturnoj razliditosti i raznolikosti u kulturnom nasledu, stavljanje nacionalne
kulture i istorije u evropsku, a evropske u svetsku dimenziju, multiperspektivnost, kritidka analizastereotipa,
projekti Skola i ostalih kultirnih institucija.
Metod i obrazovni pristup treba biti (inter)akrivan. Interdisciplinarnost.
UdZbenici moraju biti raznovrsni i pluralistidki i podsticati multiperspektivnost.
Medijsko obrazovanje.
Usavriavanj e komp. nastavnika...

STANDARDI POSTIGNUCA

Standardi su zasnovani na kompetencijama. Standardi treba da pokaZu 5ta udenici mogu ili znaju
da urade na odredenom nivou ruzvoja kompetencija. Prema standardima se meri nivo odredene
kompetencije koji je ostvaren na kraju osnovnog ili srednjeg obrazovanja. Pored kompetencija,
merenju preko standarda podleZu i ishodi.
Za svaku kompetenciju definisana su tri standarda (nivoa postignuia) - oni su kumulativni
(ugradeni jedan u drugi) - pokazuju u kom nivou je udenik ovladao odredenim kompetencijama:
 -osnovni nivo - treba da ga dosegne 80% udenika
-srednji nivo - 50 %
-napredni nivo - 20o/o
Iskazi standarda definuSu konkretna znanja, ve5tine i stavove koje treba da steknu
odredenoj oblasti nastave na odredenom nivou standarda.

Primeri standarda:
Udenik moLe da reii dve jednadine sa dve nepoznate.
Udenik moZe da napiSe osvrt na knjigu, predstavu ili

Op5tepredmetna (nekad se pi5e op5ta predmetna) kompetencija za predmet istorija sadrZi vi5e
komponenti, npr. razvijanje svesti udenika u znadaju proudavanja istorije za razumevanje
i i
pro5losti ali sadaSnjosti, razvijanje analitidkih ve5tina kritidkog mi5ljenja, razumevanje
i i
prostorne hronolo5ke dimenzije, kontinuiteta promena, tumadenje izvora, te po5tovanje
lj ud skih prava, in terkulturalnog dij alo ga...
Pored ove op5te predmetne kompetencije za nastavu istorije postoje i dve specifidne predmetne
kompetencije, takode u pomenuta tri nivoa:
-Razumevanje istorije i kritidki odnos prema pro5losti i sada5njosti
- -Razumevanje istorije i savremenih identiteta kao osnova za aktivno udestvovanje u
druStvu

Standardi postignuda zal<raj srednjeg obrazovanja su podeljeni u 3 oblasti:

-Istorijska znanja (odnosi se na konkretne istorijske informacije, termine, lidnosti,
dogadaje, procese)
-IstraZivanje, tumadenje i prezentacije (kritidki odnos prema informacijama, metodolo5ki
pristup, prepoznavanj e stereotipa, pristrasnosti...)
-Istorijske osnove savremenog dru5tva (objedinjenje prethodnih oblasti u humanistidkom
i funkcionalnom smislu - drugim redima, upotreba stedenih znanja i veStina u savremenom svetu)

NB: Sve ovo postoji zato dabi sada nastavnik umesto ostvarivanj a sadrLajabrinuo o ostvarivanju
standarda i na taj nadin razvijao kompetencije udenika. Odnosno, osnov planiranja viSe nisu
ciljevi, zadaci i sadrZaji vei obrazovni standardi. Ti standardi se ostvaruju oradom sadrLaja
razliditim pristupima (oblik rada, tip dasa, nastavne metode...) - drugim redima, sadrLajje samo
sredstvo/instrument za ostvarivanje standarda i razvoj kompetencija.

Iskaz standarda:

Na primer 2.IS .3 .2.4. Pismeno i grafiiki prikazuje rezultate elementarnog

istraiivanja uz upotrebu novih tehnologija.
I

I
Pokazuje koji nivo je u
pitanju:
1-osnovni
2-srednii
-a
J-napreonl