Sima Cirkovic

Dimitrije Kidon o Kosovskom boju

-Spisi solunskog retora Dimitrija Kidona odavno su privlacili paznju istrazivaca

srednjovekovne sprske istorije. Prvo je osetio ruski slavista Viktor Ivanovic Grigorovic on je prvi
po Konstantinu Jireceku istakao govore Kidona. Takodje je pznju skrenuo I Nikola Radojcic u
poznatoj studiji o grckim izvorima za Kosovsku bitku. On ga nije prikazao kao izvor o boju vec
je pretresao do tada poznate podatke ovoga pisca da bi istakao njegov stav prema Srbima I
pravoslavnih Slovena. Kidon je odbijao svaku pomisao na savez Srbima, Bugarima, Rusima I
trazio pomoc na zapadu. U svojim shvatanjima ostajao je usamljen jer zajednicka mrznja prema
Turcima I nepoverenje prema zapadu koji je naturao uniju, upucivali pretezni deo izantinaca na
izmirenje I saradnju sa ugrozenim pravoslavnim susedima. To dolazi u prikazima Kosovske
bitke.

-Javio se ubrzo belgijski vizantolog A. Gregoar sa posebnim prilogom o vizantijskoj strani o

boju. Upozorava na jedan stih ali po misljenju nije tacan. U ispravljenom obliku on poziva na
radost sto je Tribal (Srbin) u svojoj nesreci unistttio I nnneprijjjatellljjjaaa.

-Postojala je naa d ace u Kidonovoj istoriji naci delovi istorije vezano za Srbe, tako je I bilo
kada se pojavio odjek srpske pobede nad Turcima kod Bilece 27. Avgusta 1388. Trazeci ovu
bitku nailazi o govorima Kosovske bitke. Kidon je poslanicu iz Carigrada posalo Manojlu II
Paleologu koji je bio izgnanik na Lemnu.

Pismo:

“Onaj prokletnik veoma silan prema Bogu I njegovoj bastini I istovremeno I veoma drzak
prema svima, sada nestade I pogibe od onih kojima je mislio da ni vest o sili koja je protiv njih
pripremase nece izdrzati, vec da ce na sam glas u okean poskakati. Ali iako je on pao nas stanje
se nece promeniti. Ni kada bi svi turci pomrli uveren sam da Romeju ne bi poceli pametnije da
zive.Sta je razlog tome neka ispitaju kojima je volja. Istrazujuci to nikada necemo doci do kraja
sve dok ostavivsi druge, sami sebe ne pocnemo okrivljati”.

Ovo ne predstavlja crvrste dokaze I nema pojedinosti, a ni imena. Ali ima osnova da se u
“prokletniku” prepozna Murat I I na taj nacin pismo veze za Kosovski boj. Ali o boju ne pruza
nikakve pojedinosti ali prenosi opsta misljenja I raspolozenje u vreme bitke. Imamo
svedocastvno o neravnomernoj vojnoj sili I da srpski knezevi nisu ravnopravni sa Turcima.

-On nas obavestava I o stanju posle bitke. Ali govori o romejima, ali se vidi da pogibija
Murata I donosi krizu za Tursku. Od toga bi prirodno bilo da Romeji zivnu I iskoriste to, ali ipak
ne jer I oni sami rdjavo razmisljaju I zbog aluzije na podeljenost I zavadjenost u vrhu Carstva (“
Romejima ne bi pomoglo ni das vi Turci pomru”).Ali upismu nema znacaja I dokaza das u turci
trijumfovali na Kosovu. To zapazanje ima znacaj za nase razmatranje pisma br. 398 koje je isto
vezano za srbe.

-I ovo je upuceno Manojlu II Paleologu u vreme zatocenistva u Lemnu. Datovano u kasno

leto 1388. Kidon jadikuje sto je car Manojlo II Paleolog savladar Jovanu V zatocen, a trebao bi
biti u prestonici I da se raduje sto je “spasitelj toliku milost podario hriscanima” I da radi na
proterivanju turaka I das vi o tome govore. “I tako tvoja odustnost sada nama pomracuje radost
zbog pobede nad neprijateljem.

-Datum pisma se datuje u progonstvo Manojla II znaci od 1387-1389 I neku Hriscansku

pobedu I u jednom anonimnom dubrovackom letopisu koji belezi 28.avgust das u turci potuceni
u Bosni kod Bilece I tada je Leneru datovao pismo malo pre 28.08.1388. ali ovo pobudjuje
sumnje.

-Treba naglasiti da ovo pismo dolazi nakon pisma gde se govori o smrti Murata I, moze se
reci da je pismo pronadjeno u slobodnim listovima pa da se moze datovati kada I druga pisma I
da izdavac smatra da je pobeda Vlatka Vukovica predstavlja dovoljno jak razlog da promeni
hronologiju I da pismo 398 stavi pre pisma 396.

-Sve je ovo pod znakom pitanja jer je bitka kod Bilece bila lokalni okrsaj u kome nije bila
citava turska vojska niti predvodjena Muratom.I da je toliko zvucno dosla do Carigrada ali je
tesko misliti da je probudila toliku nadu I optimizam za akciju protiv Turaka.Tako da desavanja
kod Bilece se ne poklapaju sa uzbudjenjima u Carigradu.

-Tako da pismo 398. Dolazi posle 396 u njemu prenosi raspolozenja posle pogibije Murata I
morala je biti bliska Lenercu ali je odbacivana zbog toga sto je u suprotnosti sa onim sto se zna o
Kosovskom boju.

-Prof. Mihajlo Dinic “svi govore za hriscansku pobedu ili su neodredjena misljenja, ali
nikako das u turci pobedili”. O hriscanskoj pobedi govori pismo Tvrtka trogirskoj opstini sa
datuomo 20.oktobra 1389 I beleska francuskog viteza Filipa Mezijera nastala pre oktobra 1389,
takodje I iz mletackog upustva 28.jula 1389. Nepovoljan po Turke I iz belezaka ruskog putopisca
djakona Ignjata 12 dana posle boja.

-Kada se uzmu drugi savremeni izvori Kidonovo pismo 398 verovatno je veano za Kosovski
boj I datuje se za jul-avgust 1389.Mnogi su neznajuci dalji splet smatrali das u Turci pretrpeli
poraz. Kidonovglas je znacajniji sto prenosi raspolozenje carigradske sredine I otkriva stav
prema Kosovskoj bici.