Centar za obrazovanje nastavnika, Osnove pedagogije sa didaktikom

Materijal za studente, Problemi programiranja

ŠTA JE PROGRAM?

 Nastavni program je dokument po kome se radi u školi, obično definisan preko

skupa i sadržaja predmeta.

 Program je zamisao, model koji na manje ili više iscrpan način propisuje šta će se
u školi događati, kako će i šta deca da uče, kako će učitelj da podučava.

 Program je pokušaj da se suštinski principi i odlike jednog obrazovnog predloga

saopšte u takvoj formi koja će biti podložna i koja će ga učiniti podložnim, kako
kritičkoj analizi, tako i efikasnom prevođenju u praksu.

ŠTA SADRŽI PROGRAM?

 ciljeve i zadatke vaspitno-obrazovnog rada

 sadržaje vaspitno-obrazovnog rada
 (metode vaspitno-obrazovnog rada)

II

1. teorijski okvir (pretpostavke o onima koji uče, društvu, obrazovanju)

2. ciljeve i zadatke
3. sadržaje i predmete kao i principe za njihov izbor
4.definisan način transakcije, interakcije sa sadržajima, učesnicima, sredinom za učenje
5. evaluaciju (organizovanje povratne informacije, način praćenja procesa i ishoda).

III

1. principe za selekciju sadržaja (šta će se učiti i podučavati)

2. principe za izradu strategija o tome kako će se učiti i podučavati
3. principe za donošenje odluka u pogledu pojedinih sekvenci rada
4. principe za dijagnostifikovanje uspešnosti
a) principi za proučavanje i procenjivanje napretka učenika
b) principi za procenjivanje i proučavanje napretka nastavnika
c) vodič za procenu pogodnosti primene određenog modela programa u različitim
školama i sredinama
d) informacije o različitim efektima datog programa
5. namere i ciljeve – javne i dostupne kritičkom sagledavanju.
 Centar za obrazovanje nastavnika, Osnove pedagogije sa didaktikom
Materijal za studente, Problemi programiranja

PROGRAM ILI PROGRAMI?

(odnos programa i vaspitno-obrazovnog procesa)

 zvanični, formalni program, koji u principu donose prosvetne vlasti kao

zamisao pretočenu u dokument (u čijoj osnovi su, eksplicitno ili implicitno,
shvatanja o prirodi deteta i njegovom razvoju, o ulozi nastavnika, suštini
obrazovanja, načela i ciljevi vaspitanja, načela za organizaciju sredine,
metodski principi, ali na koji utiču i druge okolnosti zavisno od toga ko i na
osnovu čega ga donosi)

 skriveni program (koga čine paralelni program institucije i implicitne

teorije obrazovanja)

o paralelni program institucije:

o organizacija škole
o način grupisanja dece
o način izvođenja nastave
o pravila ponašanja dece i učitelja
o uobičajeni način ispitivanja i ocenjivanja ...

o implicitne teorije obrazovanja

o način na koji se razumeju ciljevi predmeta
o viđenje uloga pojedinih učesnika (nastavnika, učenika, ostalih)
o viđenje škole
o viđenje obrazovanja

 aktuelni, realni program (ono što se stvarno dešava, zavisi od zvaničnog

programa, nastavničkih zamisli i od drugih karakteristika užeg i šireg
konteksta)

PROGRAM I/ILI KURIKULUM?

Iako se a pojmovi kurikulum i program prepliću, a ponekad koriste i kao sinonimi, u

principu upotreba termina kurikulum naglašava:
 značaj onoga što se u školi stvarno dešava i što je po svojoj prirodi
dinamična kategorija, proces a ne samo prethodna zamisao, model
 različit pristup obrazovanju (obrazovanje ne kao prenošenje već kao
konstrukcija znanja).

Etimološki sam termin označava tok, promenu, proces.

Dakle, u ovom značenju KURIKULUM je sve što se događa u školi između učenika i
nastavnika, uključujući i program, sva iskustva koja deca imaju u ustanovi i sve aktivnosti
koje se u ustanovi odvijaju. On je srodan pojmovima neformalni program, aktuelan
program, totalni program.

Može se naići i na upotrebu termina kurikulum u značenju onoga što je ustvari javni,
formalni program, ma da obično i tu kada se nastoji da se obezbedi da taj formalni program
kao model bude što bliže stvarnom procesu i da se ne svodi samo na prenošenje znanja.
 Centar za obrazovanje nastavnika, Osnove pedagogije sa didaktikom
Materijal za studente, Problemi programiranja

ODNOS PLANIRANJA I PROGRAMIRANJA

Od toga ko donosi program i na koji način, odnosno od procesa programiranja, zavisi i

kako će izgledati planiranje i kakav će biti odnos planiranja i programiranja.

1.

PROGRAMIRANJE (proces izrade programa)

PROGRAM (zvanični dokument)

PLANIRANJE (put prevođenja programa na praksu)

VASPITNO-OBRAZOVNA PRAKSA

PROGRAMIRANJE – proces osmišljavanja i doterivanja programa. Program se izvodi

dedukcijom iz teorija razvoja ili iz različitih naučnih disciplina koje su pandan pojedinim
nastavnim predmetima. Rezultat procesa programiranja je PROGRAM kao dokument koji
je u principu neopoziv od onih koji ga primenjuju i kojim se nastoji da se modeluje praksa.

PLANIRANJE – u principu operativna delatnost koja obuhvata organizaciju sadržaja i

vremena. Rezultat mogu biti godišnji i mesečni planovi i planovi časa.

2.

VASPITNO-OBRAZOVNA PRAKSA

PROGRAMIRANJE I PLANIRANJE

PROGRAM (model, predlog)

PROGRAMIRANJE - dinamičan, kontinuiran i adaptivan proces praćenja, vrednovanja i

osvešćivanja prakse i revidiranja teorijskih premisa, a ne samo dolaženje do dokumenta
programa. Rezultat su manje stuktuirani programi, otvorenog tipa. Ne može se doneti
program za duži period i različite prilike. Postavlja pitanje potrebe postojanja programa
kao unapred datog dokumenta. Neprekidno povezan sa organizacijom samih sadržaja i
vremena, odnosno neodvojiv od PLANIRANJA.