8.

PRENOS PORUKA

Ovo poglavlje se, na određeni način, razlikuje od teksta koji mu prethodi,

teksta u kome smo analizirali delove strukture saob rać ajnog sistema – nasta-
nak i odlike pojedinih saob rać ajnih sredstava – te na osnovu tih odlika određivali
njihovo mesto u saob rać ajnom sistemu – u izvršenju f un kc ije sistema kao c eli-
ne.
P renos poruka, očigledno, nije elemenat strukture sistema. P renos poruka
je deo njegove f unkc ije. J edan od njegovih zadataka, uz prevoz materijalnih do-
b ara i ljudi.
U ovom poglavlju, dakle, suprotno prethodnim, proučić emo najpre nasta-
nak i razvoj potreb a u prenosu poruka a zatim pratiti odgovarajuć i razvoj sao-
b rać ajnih rešenja kojima se ove potreb e zadovoljavaju.

8.1 . Nas t an ak i r az v o j p o t r e b a u p r e n o s u p o r u k a

Z a postojanje (pojavu) potreb e u razmeni poruka između ljudi neophodno

je da među njima postoji neka veza. Z a postojanje potreb e u prenosu poruka iz-
m eđ u pr os t or n o u d al j en ih l j u d i neophodno je i da ljudi između kojih postoji neka
veza b udu međusob no prostorno udaljeni.
P rema tome, potreb e za prenosom poruka1 između prostorno udaljenih
ljudi stare su koliko i veze izm eđ u p rostorn o ud aljen ih ljud i. S ve dok su svi
ljudi koji su se međusob no poznavali ž iveli zajedno nije se mogla pojaviti ni b ilo
kakva potreb a za prenosom saopštenja.
P rva potreb a u prenosu poruka pojavila se u onom trenutku praistorije u
kome je usp ostavljen a p rva veza između prostorno udaljenih ljudi. D o uspo-
stavljanja ove veze moglo je doć i na dva načina: upoznavanjem razdvojenih lju-
di ili razdvajanjem ljudi koji se poznaju.
M otivi za uspostavljanje i održ avanje veza između prostorno udaljenih ljudi
mogu b iti veoma raznovrsni: rodb inski, drugarski, prijateljski, privredni, kulturni,
verski, ideološki, sportski, politički itd.
Način i motivi uspostavljanja veza između prostorno udaljenih ljudi, u suš-
tini se nisu b itno izmenili tokom čitave istorije čovečanstva. M eđutim, b roj ovih
veza je staln o sve već i. P rivredni razvoj, podele rada, razmena, saradnja u

1
vesti, saopštenja, obaveštenja.

145
 proizvodnji, kulturna saradnja, migrac ije stanovništva, turizam, đačke ekskurzi-
je, naučni skupovi, itd. – jesu samo neki primeri velikog b roja činilac a koji dovo-
de do svakodnevnog uspostavljanja novih veza između prostorno udaljenih ljudi.
A sa porastom b roja ovih veza poveć ava se i b roj poruka koje treb a preneti. P o-
već ava se potreb an ob im p ren osa p oruka. T o je prva dimenzija razvoja potre-
b a u prenosu saopštenja.
P rostorno udaljeni ljudi, među sob om, razmenjuju saopštenja o nekim do-
gađajima, o nekim promenama ili o nekim stanjima. S vako takvo saopštenje ima
svoje vreme aktuelnosti, odnosno vreme u kome važ i, svoj v ek t r aj an j a. P o iste-
ku toga vremena, sadrž aj poruke prestaje da b ude savremen, zastareva, gub i
važ nost.
S aopštenje o nekom događaju aktuelno je do sledeć eg događaja, saopšte-
nje o nekoj promeni do sledeć e promene,saopštenje o nekom stanju dok to sta-
nje traje. S aopštenje o promeni c ene nekog proizvoda aktuelno je do nove pro-
mene c ena istog proizvoda. P oruka o tome da se neko razb oleo aktuelna je dok
b olest traje. S aopštenje o stanju rezultata nekog šahovskog takmičenja aktuelno
je do njegove promene, itd.
Različita saopštenja imaju različita vremena aktuelnosti. V remena aktuel-
nosti menjaju se i kroz vreme. S a razvojem ljudskog društva u č es t al os t događa-
ja postaje sve već a, pr om en e s u s v e č eš ć e a t r aj an j a poj ed in ih s t an j a s u s v e
k r ać a. Ova pojava – poveć anje učestalosti promena, odnosno skrać ivanje traja-
nja stanja – u svim ob lastima ljudskog ž ivota naziva se ub rzan je tem p a ž ivo-
ta.
U čestalost promena stanja na trž ištu – zb og sve dinamičnijeg razvoja pri-
vrede, odnosa c ena, rasta kupovine moć i i potraž nje itd. – stalno je sve već a.
Razvoj nauke i tehnike sve b rž e i sve češć e menjaju uslove i način ž ivota. Razvoj
medic ine stalno skrać uje vreme lečenja od istih b olesti. I td. I td.
P oruke se m oraju p ren eti u toku n jih ove aktueln osti. P osle toga roka
prenos saopštenja nema svrhe.
A ko je tempo ž ivota stalno sve b rž i, i zb og toga vreme aktuelnosti poruka
stalno sve krać e – p otreb n a b rzin a p ren osa p oruka staln o se p oveć ava. T o
je druga dimenzija razvoja potreb a u prenosu saopštenja.
Č ovek je društveno b ić e i sve njegove aktivnosti imaju društveni karakter.
Opstanak čoveka u društvu uslovljen je usklađenošć u njegovog ponašanja sa
zahtevima sredine u kojoj ž ivi. U sklađivanje ponašanja svakog pojedinc a sa zah-

146
tevima društva u kome ž ivi traž i da on b ude ob avešten u ovim zahtevima, da
poznaje norme ponašanja koje važ e u tom društvu, da b ude u toku svih prome-
na koje nastaju u društvenim uslovima ž ivota. P oruke kojima se već i b roj ljudi,
svi članovi ljudskih zajednic a, ob aveštavaju o događajima u društvu, o uslovima
ž ivota i rada u datoj sredini nazivaju se m asovn im in f orm ac ijam a.
P ovezanost, zajedništvo, međusob na zavisnost ljudi, odnosno stepen pod-
ruštvljenosti ž ivota ljudi stalno su sve već i, i to kako sadrž ajno tako i prostorno.
P odruštvljavanje ž ivota, naime, s jedne strane ob uhvata sve više ob lasti ljud-
skog ž ivota, i rada, a sa druge strane sve šire ljudske zajednic e: od nekadašnjih
plemena i seoskih zajednic a, preko naroda i drž ava do današnje sve čvršć e po-
vezanosti c elog čovečanstva. Na ovakve tendenc ije utiču razvoj privrede i podele
rada, integrac ija privrede, saradnja u naučnoj, kulturnoj, političkoj, b ezb edno-
snoj, sportskoj i drugim ljudskim delatnostima na sve širim prostorijama.
Naturalni poljoprivredni proizvođač ne zavisi mnogo od trž išta, te nije
upuć en na prać enje promena c ena i drugih trž išnih uslova. Rob ni proizvođač,
pak, mora b iti stalno ob aveštavan o stanju i promenama na trž ištu sa kojim po-
sluje, kako b i uskladio strukturu i dinamiku svoje proizvodnje sa zahtevima trž iš-
ta.
Č oveku koji se snab deva vodom iz sopstvenog b unara nisu potreb ne nika-
kve inf ormac ije o društvenom vodosnab devanju. A li kada se priključi na javni
vodovod, kada pod r u š t v i svoje snab devanje vodom, b ić e neophodno da se stalno
upoznaje sa promenama c ena i drugih uslova snab devanja, eventualnim prekidi-
ma u snab devanju itd.
Z a razliku od rekreativc a, koji sam za seb e "b ac a kamena s ramena", re-
kreativc u koji koristi pod r u š t v l j en i rekreativni c entar neophodan je niz inf ormac i-
ja o uslovima korišć enja takvog c entra.
Nema ob lasti ž ivota ljudi u kojoj ne b i mogli nać i slične primere neophod-
ne ob aveštenosti ljudi: od podruštvljenog snab devanja hranom (c ene, kvalitet,
zagađenost); odevanja (da se demode odevanjem ne b ude smešan); kretanje po
zajedničkim saob rać ajnic ama (saob rać ajni propisi, rež im saob rać aja, zatvorene
ulic e) i drugih dnevno ljudskih – do krupnih opštedruštvenih pož eljnih ponašanja
(u politic i, odab rani itd.).
S talno sve već e podruštvljavanje ž ivota, kako sadrž ajno tako i prostorno,
dovodi do staln og p oveć an ja p otreb a u p ren osu m asovn ih in f orm ac ija.

147
P oveć ava se masovnost prenosa poruka. T o je treć a dimenzija potreb a u preno-
su poruka. (S lika 8 .1 )

S lika 8 .1 . T r od im en zion al n i r azv oj pot r eb a u pr en os u por u k a

P rema tome, potreb e u prenosu poruka između prostorno udaljenih ljudi,

nastale još u praistorijsko dob a sa uspostavljanjem prve veze između prostorno
udaljenih ljudi, razvijale su se tokom vekova a razvijać e se i dalje, naporedo sa
porastom b roja veza među ljudima, naporedo sa porastom tempa ž ivota i napo-
redo sa daljim podruštvljavanjem (integrac ijom) ljudske zajednic e.

8.2 . Raz v o j s r e d s t av a z a p r e n o s p o r u k a

Z a nastanak potreb e u prenosu saopštenja između prostorno udaljenih

ljudi potreb no je, kao što rekosmo, postojanje veza među njima. D a b i se, me-
đutim, ova potreb a i zadovoljila potreb no je da postoji i sredstvo, način njihovog
zadovoljavanja.
L iteratura navodi još neke uslove za nastanak prenosa saopštenja, kao što
su: nivo kulturne razdvojenosti i, poseb no, pismenosti. "Č injenic a je da je pošta
potreb na samo pismenom čoveku".2 I pak, rekli b ismo, pismenost više ol ak š av a
razmenu saopštenja, nego što je uzrok potreb e za komunic iranjem. T o uviđa i
prof esor T eslić , pa nastavlja "A li je isto tako činjenic a da je i pre pojave pisma,
odnosno njegove proširenosti, čovek imao potreb u i za prenosom usmenih poru-
ka i saopštenja".3 P rema tome, kulturni nivo, navike, ob ičaji i pismenost sigurno
jesu utic ajni na razvoj prenosa poruka, ali kao činioc i koji doprinose ili olakšava-
ju uspostavljanje i održ avanje veza između prostorno udaljenih ljudi, te nije neo-
phodno da se ističu kao poseb ni dodatni uslovi razvoja prenosa poruka.

2
Dr Triv un Tes l ić : P oš tan s k i s aob rać aj
3
Dr Triv un Tes l ić : Op . c it.

148
P rva "sredstva" za prenos poruka b ili su ljudi – g lasn ic i ili g lason oš e, koji su
pešic e ili na konju, od slučaja do slučaja, prenosili najpre u s m en e a kasnije i pi-
smene poruke.
K uriri su najčešć e b ili pešac i, koji su po potreb i i trčali. S vojevrsni glasnic i
b ili su i dob ošari – telali – koji su na seoskim i gradskim trgovima izvikivali poru-
ke od interesa za šire stanovništvo – masov-
ne inf ormac ije.
D alji razvoj sredstava za prenos poru-
ka prati tri dimenzije razvoja potreb a u pre-
nosu poruka. U osnovi za prenos poruka ko-
riste se ista sredstva kao i za prevoz putnika

Slika 8.2. Pošt a n s k a d i l i ža n s a i tereta. T o su, pored tovarne ili jahać e ž ivo-
tinje, zaprež na drumska vozila, b rodovi, šin-
ska vozila, motorna drumska vozila, b aloni, vazdušni b rodovi, avioni, a u novije
vreme i c evovodi.
T okom vekova poveć avale su se pr ev ozn e m og u ć n os t i i b r zin e ovih sred-
stava, kao i r azg r an at os t m r ež e l in ij a na kojima ova sredstva rade. T ime se u
osnovi zadovoljavaju sve tri dimenzije razvoja potreb a u prenosu poruka. V eć a
prevozna moć omoguć ava da se prenese sve v iš e poruka, već e b rzine kretanja
voznih i plovnih sredstava omoguć avaju sve b r ž i prenos poruka, a razgranatost
mrež e omoguć ava da se glavno sredstvo m as ov n ih in f or m ac ij a – novine – pre-
nose sve širem krugu korisnika.
P renos dela poruka, međutim, zahtevao je, u nekim slučajevima i poseb na
rešenja, a od X I X iX X veka i poseb na sredstva.
B rzina hodanja pešaka – glasnika b ila je dovoljna za najveć i b roj poruka
koje je prenosio. I zuzetno hitne poruke prenošene su trčanjem.4
B rzina konjskog kasa kojim se kretala diliž ansa X V ili X V I veka odgovarala
je putnic ima, trgovc ima sa rob om, a i n ajveć em b roju p isam a. M eđutim za iz-
uzetn o h itn e poruke, koristili su se poseb ni glasnic i koji su se kretali b rzinom
konjskog galopa.
Nova tehničko-tehnološka rešenja (pojava telegraf ije početkom i telef ona
krajem X I X -og veka5) izmenila su tradic inalne ob rasc e prenosa poruka poseb no

4
F il ip id , g l as n ik p ob ed e A tin j an a n ad P ers ij an c im a Darij a I , 4 9 0 g od in e p re n .e. p retrč ao
j e 4 2 .1 9 5 m etara od M araton s k og p ol j a d o A tin e, d on eo g l as i p ao m rtav .
5
o č em u ć e v iš e b iti reč i u n ared n om p og l av l j u

149
u domenu b rzine i ob ima. M eđutim, to nije značilo i napuštanje prenosa poruka u
njohovom f izičkom (pisanom/ štampanom) ob liku, već spec ijalizac iju ove
delatnosti kroz stvaranje sistema poštanskih usluga. E f ikasnost i razvoj
poštanskih usluga je u direktnoj zavisnosti od razvoja transportnih sistema (b rž a
transportna sredstva znače i b rž i prenos poštanskih pošiljki). K ako smo ranije
videli, pisane poruke su najpre prenosili ljudi (kuriri), pa kočije, da b i pojava
ž eleznic e b ila prvo veliko unapređenje u b rzini prenosa. K ako poštanske pošiljke
predstavlju teret visoke spec if ične vrednosti (važ nost b rzine prevoza u odnosu
na c enu) vazdušni saob rać aj je već na početku svog razvoja našao primenu u
prevozu pošte6. P ararelno sa razvojem sredstava za prenos poštanskih pošiljki,
razvijao se i poveć avao asortiman poštanskih usluga. D anas postoji veliki b roj
poštanskih usluga, a osnovna podela je na poštanske, novčane i komisione
(S lika 8 .3 )
S lika 8 .3 : Osnovne usluge u poštanskom saob rać aju7
POŠ T A NSKE NOV Č A NE KOMISIONE

P is m on os n e ( O; R ; V )
P l atn i p rom et
Tel ef on s k i s aob rać aj

P ak ets k e
Tek uć i rač un
Tel eg raf s k i s aob rać aj

P oš tan s k e i tel eg raf s k e
Š ted n j a
P rod aj a ap arata,
up l atn ic e
N ap l ata rač un a n ov in a, S I M k artic a...

E k s p res p oš tan s k e
I s p l ata up l atn ic a
K atal oš k a p rod aj a
us l ug e, itd .
M en j ač k i p os l ov i
Os tal o

P oštanske usluge se dalje dele na:

• Ob ične usluge (pisma,telegrami, paketi, dopisnic e, tiskovine8,
sekogrami9);
• P oseb ne usluge (R i V pošiljke, E M S , uputnic e, pošiljke sa povratnic om,
otkupne pošiljke... )
• D opunske usluge (međunarodna razmena vrednosnih pošiljaka, kataloška
prodaja, post-restant10 , D M 11
...)
• E kspres usluge (P ošta S rb ije nudi tri vrste usluga – “ danas za odmah” ,
” danas za danas” i “ danas za sutra” ).

6
P rv i k om erc ij al n i l etov i s u up rav o b il i z a p rev oz p oš tan s k ih p oš il j k i
7
P is m on os n e p oš il j k e: O – ob ič n e; R – p rep oruč en e; V - v red n os n e
8
Tis k ov in e – p oš il j k e k oj e s ad rž e š tam p u ( n ov in e, č as op is e, itd )
9
S ek og ram i – s p ec ij al iz ov an e p oš il j k e z a s l ep a l ic a
1 0
P os t-res tan t – us l ug a k oj a p od raz um ev a p rij em p oš il j k e n a p os eb n om š el teru p oš te
1 1
DM – us l ug a Direk tn og m ark etin g a ( rek l am n i m aterij al i k oj i s e d is trib uiraj u k ao
p is m on os n e p oš l j k e, raz l ič iti l etc i, b roš ure...)

150
 D ve osnovne kategorije korisnika poštanskih (a i telekomunikac ionih)
usluga su:
• Rezidenc ijalni (privatna lic a; stanovništvo);
• P oslovni (pravna lic a);
Razdvajanjem pošte i telekomunikac ija kompanija koje se danas naziva
P ošta (naslednik starog P T T sistema) je izgub ila deo prihoda (jer su
telekomunikac ije visoko kapitalan segment trž išta). Od P ošte se očekuje da
posluje na trž išnim princ ipima a, sa druge strane, njena konkurentnost je
smanjena pojavom alternativnih (privatnih) operatora (različite kurirske služ b e).
T akođe, javni, drž avni operatori poštanskih usluga su regulativom ob avezani da
pruž aju usluge i u područjima koja nisu prof itab ilna (najčešć e su to ruralna i
agrarna područja u kojima se ne primenjuju realne c ene prenosa poštanskih
pošiljaka), kako b i svi stanovnic i imali moguć nost da koriste poštanske usluge
(konc ept U niverzalne poštanske usluge12) pod istim uslovima.
I ako je trend poveć anja ob ima pisane korespondec ije smanjen pojavom
novih elektronskih sistema komunikac ije (telef on, e-m ail ...), tradic ionalni sistemi
poštanskih usluga su se još uvek zadrž ali za potreb e velikih poslovnih korisnika
(javna preduzeć a i drž ava) isporukom računa: elektrodistrib uc ije, operatora
telef onije, komunalnih služ b i; zvaničnih dopisa sudova i drugih drž avnih organa.
Najprof itab ilniji segment poštanske industrije u svetu danas, predstavljaju
operatori ekspres poštanske usluge. M eđunarodna ekspres industrija je u svom
začetku predstavljala sinonim za dostavu dokumenata isključivo vazdušnim
saob rać ajem. Od tada ovaj sektor dož ivljava b rojne promene, odnosno
proširenje na transport paketa i rob e, i to različitim vidovima prevoza i sa
spec ijalizovanom f lotom.
V eć ina pošiljaka ima garanc iju dostave u roku od 2 4 časa. U integrisanom
transportnom lanc u uspostavljena je koordinac ija vazdušnog sa ž elezničkim i
drumskim saob rać ajem, koja ob ezb eđuje vremenski prec iznu dostavu od “ vrata
do vrata” . Novi konc ept dostave zahteva minimalno zadrž avanje, i b rzu i
pouzdanu logistiku. U uslovima intenzivne trž išne konkurenc ije, korisnic i mogu

1 2
m in im um as ortim an a p oš tan s k ih us l ug a k oj e s e k on s tan tn o ob av l j aj u n a j ed n oj
teritorij i ( p rop is an a p ros torn a i v rem en s k a d os tup n os t) u ok v iru p rop is an og k v al iteta, p o
p ris tup ač n im c en am a i p od j ed n ak im us l ov im a z a s v e. ( p is m a d o 2 k g , p ak eti d o 1 0 k g u
un utraš n j em i d o 2 0 k g u m eđ un arod n om s aob rać aj u, p rij em p ren os i uruč en j e up utn ic ai
s ek og ram a)

151
da očekuju maksimalnu pouzdanost i prilagođenost usluge sopstvenim
zahtevima.
P rvog januara 2 000. godine nastala je E vropska E kspres A soc ijac ija (E E A )13,
koja danas zastupa E kspres industriju. E E A zastupa b rojne kompanije u
vazdušnoj ekspres kargo industriji, uključujuć i četiri najveć a svetska operatora:
D H L , F E D E X , T NT i U P S . E kspres industrija je najb rž i rast dož ivela izmedju
1 9 8 0. i 1 9 9 0. godine. P rema trenutnim podac ima, ekspres industrija f unkc ioniše
u više od 2 2 0 zemalja (više nego što je zemalja članic a U N).
Osnovne karakteristike E kspres industrije su:
• transport paketa i rob e različitim vidovima prevoza sa
spec ijalizovanom f lotom;
• prec izna dostava “ od vrata do vrata” ;
• moguć nost prać enja pošiljke (“ t r ac k an d t r ac e s y s t em ” );
• maksimalna pouzdanost i elastičnost usluge;
• zahteva b rzu i pouzdanu logistiku;
• zapošljava više od 4 00 000 ljudi;
• godišnje isporučuje preko 4 5 0 miliona pošiljaka.

R azvoj elektron skih sistem a za p ren os p oruka

B rzina kretanja ž eleznic e X I X veka odgovarala je zahtevima rob e, putnika pa

i najveć eg b roja poruka koje je prevozila, ali nije b ila dovoljna za izuzetno hitne
poruke. Naime, već sama pojava ž eleznic e zahtevala je pojavu sredstva b rž eg od
nje, koje ć e moć i da najavi njen dolazak. Z ato se samo osam godina posle pojave
ž eleznic a, samo tri godine posle početka intenzivnije gradnje ž eleznic e, javlja no-
vo sredstvo poseb no konstruisano za prenose hitnih vesti. T o sredstvo je b io tele-
g raf , a nešto kasnije i telef on .
E lektričnu telegraf iju pronašli su, 1 8 3 3 .
godine nemački f izičar G aus i V eb er. T elegraf ija
G ausa i V eb era mogla je da prenosi ograničeni
b roj ugovorenih signala. A merički slikar i prona-

1 3
s p aj an j em E v rop s k e E k s p res Org an iz ac ij e ( EEO - Eu r o p e a n Ex p r e s s Or g a n i z a t i o n ) i
A s oc ij ac ij e E v rop s k ih E k s p res P rev oz ioc a ( A EEC - A s o c i a t i o n o f Eu r o p e a n Ex p r e s s
C a r r ie r s ) .
Slika 8.3: Morzeov telegraf

152
lazač S emjuel M orze pronašao je, 1 9 3 7 . godine, sistem znakova – azb uku – po-
moć u kojih se mogla sastaviti svaka poruka, i iglu za pisanje što je omoguć ilo da
se telegraf ska poruka zab elež i na trac i i kasnije pročita (S lika 8 .3 ). P osle ovih pro-
nalazaka telegraf ija se ub rzano razvija. V eć 1 8 4 4 . godine puštena je u redovan
rad prva međumesna telegraf ska linija B altimor–V ašington, a već 1 8 5 8 . godine,
pošto su, u međuvremenu, telegraf skim vodovima b ili povezani svi već i gradovi
A merike i E vrope, polož en je telegraf ski kab l preko A tlantika, te time uspostavlje-
na redovna telegraf ska veza između ova dva kontinenta. U b rzo potom kab lovi se
polaž u i preko drugih okeana, te ostvaruju telegraf sku povezanost svih važ nijih
c entara sveta.
I stovremeno sa širenjem telegraf ske mrež e vrše se i usavršavanja tele-
graf skih aparata. Najpoznatija su usavršavanja izvršili H juz 1 8 5 0, i B od 1 8 7 6 . go-
dine. U savršavaju se i telegraf ski vodovi i osposob ljavaju za prenos više signala
istovremeno, kao i čitavi sistemi te se pored ž ičnog (kab lovskog) uvodi i sistem
b ež ične telegraf ije pomoć u radio talasa, sistemi veze preko telekomunikac ionih
satelita itd. U novije vreme, posle drugog svetskog rada, klasični M orzeovi (H ju-
zovi, B odovi) aparati za otpremu i prijem signala zamenjuju se telep rin terim a,
uređajima koji omoguć avaju da se na predajnom aparatu dob ije tekst otkuc an na
otpremnom aparatu. Ovakve uređaje najpre su dob ile pošte, a zatim i korisnic i.
"T eleprinteri se mogu postaviti neposredno kod pretplatnika koji se povezuju po-
sredstvom c entrale, te mogu međusob no menjati poruke. T ako je stvorena i na-
stavlja da se razvija m r ež a t el ek s a, koja koristi slična sredstva za uspostavljanje
veza kao i telef onija." K orak dalje je f ototeleg raf ija, koja omoguć ava prenos
nepokretnih slika (f otograf ije, c rtež i, rukopisi i sl.) ž ičnim ili b ež ičnim putem, či-
me se, delimično, smanjuje potreb a za prenosom pisama. P osle prve, prob ne, ve-
ze na relac iji V ašington–Č ikago, ovaj sistem se b rzo raširio i uključio u redovnu
mrež u automatske telef onije, te se danas sreć e kod velikog b roja telef aks pret-
platnika u svetu i kod nas.
P ronalazak i komerc ijalna upotreb a telegraf ije predstavlja početak razvoja
telekomunikac ija koji su u potpunosti transf ormisali ob rasc e komunikac ija kroz
rapidno poveć anje b rzine i ob ima prenosa poruka. D anas se telekomunikac ije
def inišu kao svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst, slika
ili podac i) u vidu signala, korišć enjem ž ičnih, radio, optičkih ili drugih
elektromagnetskih sistema).

153
 D rugi pravac razvoja b rzog prenosa poruka jeste telef on ija. I dejnim tvor-
c em telef ona smatra se Rajs, koji je prikazao prvi neuspeli telef on još 1 8 6 1 . go-
dine. S tvarni tvorac telef ona je američki nastavnik gluvonemih A leksandar B el
koji je prvi konstruisao i patentirao praktično upotreb ljivi telef onski aparat 1 8 7 6 .
godine. P osle niza usavršavanja koja su izvršili E dison (1 8 7 6 .) H juz (1 8 7 7 .), P u-
pin i drugi, telef on je postao nezamenjivo sredstvo b rzog prenosa saopštenja. Z a
prenos zvuka, koriste se praktično isti sistemi kao i u telegraf iji: kab lovi, ra-
dio-veze i telekomunikac ioni sateliti.
B roj telef onskih aparata u
upotreb i b rzo se poveć avao. V eć
1 9 3 3 . godine u svetu je radilo 3 2 ,5
miliona aparata, 1 9 5 7 . godine 9 4 ,5
miliona, a 1 9 7 6 . godine 3 9 8 miliona
aparata, odnosno jedan telef on na
1 0 stanovnika naše planete. P rema
podac ima iz 2 006 . godine14 u svetu
Slika 8.3: Belov telefon iz 1876. godine
b roj pretplatnika f iksne telef onije na
1 00 stanovnika iznosi 1 3 .9 . I nteresantno je da je rast b roja pretplatnika u svetu
posledic a poveć avanja b roja korisnika u ekonomski manje razvijenim
područjima, dok je za razvijene zemlje (E vropska U nija, S A D , J apan)
karakteristično smanjivanje b roja pretplatnika f iksne telef onije od 2 001 . god
(G raf ikon 8 .1 )
Nove tehnologije u ob lasti telef onskog saob rać aja, pre svega mob ilna
telef onija (G raf ikon 8 .2 ) utic ale su na smanjivanje koef ic ijenta rasta b roja
pretplatnika f iksne telef onije. P ojava i komerc ijalizac ija sistema mob ilnih
komunikac ija je omoguć ila govornu komunikac iju "u svakom trenutku i
nasvakom mestu", što je postalo nezamenljivo u uslovima poveć ane mob ilnosti,
tempa ž ivota i glob alizac ije poslovanja.

1 4
Th e Tel ec om m un ic ation s M ark et M on itor W orl d S tatis tic s ,
h ttp : / / w w w .s y s tec .org / W S 0 1 .h tm l

154
 Grafikon 8.1: Broj korisnika fiksne telefonije na 1 0 0 stanov nika u sv etu
1 9 9 4 -2 0 0 6 . g od ine

Razvijene zemlje
Z emlje u r azvo ju
S vet

I z v or: h ttp : / / w w w .itu.in t/ I TU -D/ ic t/ s tatis tic s / ic t/ g rap h s / f ix ed .j p g

E ksperimentalna upotreb a mob ilne telef onije je započela 1 9 7 9 . godine, a

komerc ijalna 1 9 8 3 . godine u S kandinavskim zemljama. P rva generac ija
mob ilnih komunikac ija je podrazumevala samo prenos govora15 i mob ilni telef oni
su mogli da f unkc ionišu samo u okviru granic a jedne drž ave (odnosno
nac ionalnog sistema mob ilnih komunikac ija). U napređenja u tehnologiji prenosa
(digitalizac ija) su omoguć ila uspostavljanje regionalnih sistema mob ilnih
komunikac ija, odnosno upotreb u jednog aparata u okviru više različitih drž ava.
1 9 9 1 . godine je komerc ijalizovan evropski standard za mob ilne komunikac ije –
G S M (G l ob al S y s t em f or M ob il e C om m u n ic at ion s), koji je omoguć io međunarodni
roming, odnosno f unkc ionisanje istog mob ilnog telef ona u c eloj E vropi. Ovi
sistemi predstavljaju drugu generac iju mob ilnih komunikac ija. Njihova
karakteristika je i proširivanje asortimana mob ilnih servisa. P ored prenosa

1 5
A n al og n i s is tem i p ren os a

155
govora mob ilni sistemi druge generac ije podrž avaju i nove vrste usluga (S M S 16
,
M M S 17
, pristup I nternetu18, kompatib ilnost sa drugim sistemima19, itd).
K omerc ijalna upotreb a sistema treć e generac ije je započela oktob ra 2 001 .
godine, uvođenjem sistema U M T S 20
. Osnovna unapređenja sa odnose na
glob alnu kompatib ilnost sistema21 i prenos podataka22. B roj pretplatnika mob ilne
telef onije na 1 00 stanovnika u svetu je skoro tri puta već i23 od iste vrednosti za
f iksnu telef oniju, prema podac ima za 2 006 . godinu (G raf ikon 8 .2 ).

Grafiko n 8 . 2 : B roj k oris n ik a m ob il n e tel ef on ij e n a 1 0 0 s tan ov n ik a u s v etu

1 9 9 4 -2 0 0 6 . g od in e

R a z v ij e n e z e m lj e
Z e m lj e u r a z v o j u
Sv e t

I z v or: h ttp : / / w w w .itu.in t/ I TU -D/ ic t/ s tatis tic s / ic t/ g rap h s / m ob il e.j p g

1 6
S h ort M es s ag e S erv ic e
1 7
M ul tim ed ia M es s ag e S erv ic e
1 8
p utem W A P -a - W irel es s A p l ic ation P rotoc ol
1 9
I S DN – I n teg raed S erv ic es Dig ital N etw ork
20
U n iv ers al M ob il e Tel ec om m un ic ation S erv ic e
21
m ob il n i tel ef on i treć e g en erac ij e s e m og u k oris titi b il o g d e u s v etu
22
G P R S G en eral P oc k et R ad io S erv ic e
23
U n ek im z em l j am a j e b roj p retp l atn ik a n a 1 0 0 s tan ov n ik a v eć i od 1 0 0 ( Š v ed s k a, C rn a
G ora)

156
8.2 .3 Raz v o j s i s t e m am as o v n o g in f o r m i s an j a

Osnovno sredstvo masovnih inf ormac ija jeste š tam p a. Novine se prevoze
svim sredstvima koje služ e i za prevoz putnika i tereta, a njihov sadrž aj popu-
njava mrež a novinskih (telegraf skih) agenc ija i dopisnika koja dostavlja vesti za
štampanje pismima, telegramima, telef onom ili teleksom. P ored štampe za ma-
sovne inf ormac ije konstruisana su i poseb na sredstva prenosa zvuka i slike na
neograničena rastojanja. T o su rad io i televizija.
T eorijski eksperimentalni radovi T esle, P opova, B ranlija, M arkonija, D ikreta
i mnogih drugih f izičara – elektroničara na polju b ež ičnog prenosa znakova doveli
su konačno do prvih p ren osa zvuka na krać a rastojanja da b i se ub rzo (1 8 9 8 .)
preneo i prvi radi-telegram preko L amanša. U toku prvog svetskog rata b ež ična
telegraf ija je korišć ena u vojne svrhe, što joj je donelo nova unapređenja. Odmah
posle rata počela su eksperimentalna emitovanja radi-programa, poruka name-
njenih radioamaterima koji su na svojim amaterski sklopljenim prijemnic ima mo-
gli da prime ove poruke. E ksperimentalna f aza radiodif uzije završava se 1 9 2 2 .
godine u kojoj su istovremeno počele sa radom stalne radio stanic e i prvi indu-
strijski proizvedeni prijemnic i dostupni širem krugu potrošača, najpre u S A D i V e-
likoj B ritaniji a zatim i u drugim zemljama širom sveta.
D alji razvoj b io je vrlo dinamičan. 1 9 6 4 . godine radilo je u svetu 4 3 6 mili-
ona, a 1 9 7 6 . godine 9 5 3 miliona radio-aparata.
P osle uspeha sa prenosom zvuka paž nja elektroničara prenosi se na teo-
rijski i eksperimentalni rad na p ren osu slike. T eorijski rad počinje još u posled-
njoj dec eniji X I X veka, a prve uspele prob e – prenos siluete – ostvarili su 1 9 2 3 .
godine B erd u E ngleskoj i D ž enkins u S A D . I nž enjer Z vorikin izvršio je 1 9 2 6 . go-
dine elektronsko razlaganje slike, a 1 9 3 3 . godine, izumeo ik on os k op. T ime je di-
rektno omoguć ena pojava televizije. G odine 1 9 3 6 . u V elikoj B ritaniji ob avljen je
prvi televizijski prenos, a od 1 9 3 8 . godine počinje, istovremeno, industrijska
proizvodnja televizijskih prijemnika i emitovanje redovnog programa, najpre u
S A D a zatim širom sveta. V eć 1 9 6 4 . godine redovan program emitovalo je, u
svetu, b lizu 3 .4 00 televizijskih odašiljača čiji je program pratilo preko 1 4 2 milio-
na pretplatnika. D o 1 9 7 6 . godine b roj televizijskih prijemnika poveć an je na 3 8 4
miliona. Od 1 9 5 4 . godine televizijski program emituje se i prima i u b oji.
Razvoj telekomunikac ija u domenu mrež a za prenos podataka (pre svega
I nterneta) utic ao je na pojavu novih servisa masovnog inf ormisanja. Š tampu, T V

157
program i druge inf ormativne sadrž aje danas je moguć e pratiti putem računara
(I nterneta), kao i mob ilnih telef ona (3 G ).

8 .2 .4 K on verg en c ija telekom un ikac ija i razvoj I n f orm ac ion og d ruš tva

J edna od najvaž nijih karakteristika savremenih telekomunikac ija je

konvergenc ija telekomunikac ionih servisa. P od konvergenc ijom podrazumevamo
spajanje (integrac iju) nekada nezavisnih medija komunikac ije u jedinstvene
sisteme, odnosno moguć nost da se putem jedinstvenog komunikac ionog kanala
pruž aju različiti servisi (govorna telef onija, prenos podataka, masovne
komunikac ije – televizija, itd.). K onvergenc ija telekomunikac ija započinje
pojavom tzv, telematskih usluga odnosno servisa koji su rezultat integrac ije
inf ormatičke (računarske) i telekomunkac ione industrije (T E L E k om u n ik ac ij e +
in f or M A T I K A = T E L E M A T I K A ). U suštini telematske usluge podrazumevaju
komunikac iju i inf ormisanje putem « umrež enih» računara (P C ), gde je računar
korisnički uređaj (terminalna oprema), a resursi telekomunikac ija se koriste kao
kanali prenosa. P ojava novih tehnologija koje su podrška konvergenc iji je utic ala
da se danas umesto termina telekomunikac ije sve više koristi pojam,
elektronske komunikac ije ili I nf ormac iono komunikac ione tehnologije - I K T
(I C T 24
). Najveć i podstic aj razvoju I K T su dala unapređenja u ob lasti mrež a za
prenos podataka, a pre svega pojava I nterneta. P reteča I nterneta je A R P A N E T -
projekat M inistarstva odb rane S A D -a realizovan sezedesetih godina i namenjen
vojnim potreb ama. 1 9 8 0. godine NS F (Nac ionalna Naučna F ondac ija) kreira
mrež u pod nazivom T h e I n t er n et koja je 1 9 8 7 . P ovezana sa A r pan et om . Ova
mrež a je u početku okupljala uglavnom akademske instituc ije. U isto vreme
širom sveta f ormirale su se mrež e računara (J A NE T u V elikoj B ritaniji, NORD U net
u S kandinavskim zemljama, F U NE T u F inskoj, itd.) S pajanjem ovih mrež a
nastao je I nternet koji danas ima oko 1 2 4 4 4 4 9 6 00 korisnika što je 1 8 .9 %
svetske populac ije . U 25
periodu 2 000-2 007 godine b roj I nternet korisnika u svetu
je dvostruko porastao ( tačnije za 2 4 4 .7 % ). I nternet je glob alna mrež a
kompjutera svih tipova pa se zb og toga često naziva "mrež a svih mrež a" jer

24
E n g . I n f orm ation an d C om m un ic ation Tec h n ol og ies
25
h ttp : / / w w w .in tern etw orl d s tats .c om / s tats .h tm

158
integriše hiljade različitih računarskih mrež a širom sveta koje koriste iste
tehničke standarde.
P rvob itna ideja upotreb e I nterneta kao medija inf ormisanja je vremenom
transf ormisana, pa je danas I nternet više zastupljen u domenu komunikac ije.
U b rzan razvoj I K T je utic ao da se savremeno društvo pojmovno određuje kao
I nf ormac iono društvo u kome je inf ormac ija “ najdragoc enija rob a” .
I nf ormac iono-komunikac ione tehnologije, danas predstavljaju deo seta osnovnih
usluga društva (zajedno sa zdravstvom, ob razovanjem, itd.), a savremena
regulativa telekomunikac ija ob avezuje instituc ije drž ave da omoguć i svim svojim
građanima dostupnost telekomunikac ionih servisa u smislu inf rastrukture i
troškova (poznato kao konc ept U niverzalnog servisa). P aralelno sa pojavom
konc epta inf ormac ionog društva, pojavljuju se i termini kao što su “ digitalna
podela” ili “ digitalni jaz” , koji ukazuju na razlike u dostupnosti i upotreb i servisa
IK T između razvijenih i nerazvijenih područja sveta. T ehnološka unapređenja i
regulativni pritisc i su utic ali da se stepen digitalne podele smanjuje tokom
vremena, od razlike između razvijenih i nerazvijenih područja od 7 3 puta 1 9 9 4 .
godine, do svega 6 puta već eg b roja I nternet korisnika na 1 00 stanovnika u
razvijenim područjima 2 006 . godine (G raf ikon 8 .3 ).

Grafikon 8.3: Broj korisnika Interneta na 100 stanovnika u svetu

19 9 4 -2 006 . g od ine

Digitalna
p o d e la
2 0 0 6 . go d –
6 p u ta
Razvijene zemlje
Z emlje u r azvo ju
S vet

Digitalna
p o d e la
1 9 9 4 . go d –
7 3 p u ta

I z v or: h ttp : / / w w w .itu.in t/ I TU -D/ ic t/ s tatis tic s / ic t/ g rap h s / in tern et.j p g

159
 K onvergenc ija telekomunikac ionog trž išta se ne odnosi samo na integrac iju
računarske industrije i telekomunikac ionih mrež a za prenos podataka. S istemi
f iksnih, a poseb no mob ilnih komunikac ija se takođe integrišu u savremenom
« digitalnom» dob u (S lika 8 .4 .).
S lika 8 .4: K onvergenc ija I C T sektora 1 9 9 5 -2 006 . god.

F iksna telef onija se sve više supstituše mob ilnom, ali i prenosom govora
putem interneta (I P telef onija26). S a druge strane mob ilne komunikac ije se
svakodnevno « ob ogać uju» servisima za prenos podataka, pa su savremeni
mob ilni telef oni « mini računari» , kao i prijemnic i T V signala. B ež ične tehnologije
danas imaju primat zb og niž ih instalac ionih troškova, pogodnosti upotreb e i šireg
kruga korisnika (laptop računari i b ež ični pristup I nternetu, kao i pristup
I nternetu putem sistema mob ilnih komunikac ija.).

8.3. Raz v o j o r g an i z ac i j e p r e n o s ap o r u k a

Organizovanje zadovoljavanja prvih potreb a u prenosu poruka u rodovskoj

ljudskoj zajednic i vršeno je, od slučaja do slučaja, kada takve potreb e nastanu.
Na princ ipima proste kooperac ije, određivan je glasnik koji ć e usmenu poruku
preneti gde je to potreb no.
P rve stalne služ b e za prenos poruka nastale su u antičkim drž avama i služ i-
le su, isključivo, drž avnim potreb ama: za održ avanje veza između c entralnih i
provinc ijskih organa uprave, između pojedinih vojnih komandi i jedinic a i sl. V rlo

26
V oI P – Teel ef on ij a p utem I n tern et p rotok ol a

160
često poš t a27 je b ila u sastavu glavnih puteva. Ove služ b e su imale početno-za-
vršne (terminalne) i usputne (relejne) stanic e u kojima su se smenjivali glasnic i
(kuriri), jahać a i zaprež na stoka odnosno ob ezb eđivao njihov odmor, ishrana i
drugo.
S tari grčki istoričari K senof on i H erodot navode da je najb olja drž avna ku-
rirska organizac ija b ila u S tarom veku u P ersiji. Ovu služ b u poseb no je unapredio
persijski c ar K ir u V I veku pre naše ere. "Na svim putevima persijskog c arstva
b ile su podignute kurirske stanic e sa potreb nim b rojem ljudi i konja; rastojanje
između stanic a b ilo je oko jednog dana jahanja... P renos pošiljaka je vršen pu-
tem štaf eta, tj. kurir–konjanik b i doneo pošiljke do stanic e, na kojoj je predavao
pošiljke drugom konjaniku da ih nosi do naredne stanic e itd. Ova služ b a je, u
osnovi, b ila zasnovana na na princ ipu štaf ete – a zvala se c u r s u s pu b l ic u s . G lasni-
c i (s t at or es ) nosili su poruke u početku kao konjanic i (v er d ar ii) ili kao pešac i (c u r -
s or s ), a kasnije su koristili i zaprež na drumska vozila i b rodove. S talnih stanic a
(s t at ion es ) b ilo je dve vrste. G lavne stanic e – konačišta (m an s ion es ) nalazile su
se na udaljenosti od jednog dana putovanja, u svim već im mestima, sedištima
garnizona ili na raskrsnic ama glavnih puteva. S vaka je imala po 4 0 konja uz po-
treb an b roj kola i ljudi. I zmeđu dve glavne stanic e b ilo je po 6 –8 manjih stanic a
(m u t at ion es ) u kojima je vršena zamena zaprež ne i jahać e stoke. U sluge ove slu-
ž b e mogle su se koristiti samo za služ b ene potreb e drž ave – služ b ena prepiska,
služ b ena putovanja, prevoz drž avne imovine – i to b esplatno.
Raspadom velikih antičkih drž ava gase se i ove stalne služ b e, mada je b ilo
i izuzetaka: "M arko P olo, čuveni putopisac iz X I I I veka, opisujuć i drž avnu organi-
zac iju mongolskih kanova, navodi da se u kurirskoj organizac iji koja uglavnom
služ i za potreb e c arskih dvorova, relejne stanic e zovu pos t a". No, to je izuze-
tak.28 F eudalizovano društvo nema potreb u za jednom ovakvom stalnom slu-
ž b om. P ojedini vladari, jači f eudalc i, c rkva i drugi drž e na svojim dvorovima jed-
nog, dva ili više glasnika i, po potreb i, koriste za prenos poruka i to direktno do
krajnjeg odredišta (ne više štaf etno) jer nema ni stalnih stanic a, u kojima b i se
ob ezb edila smena, ni za glasonošu ni za njegovog konja – ukoliko nije išao peši-

27
Od l atin s k og s t a t i o p o s i t a = s tan ic a p os tav l j en a ( s tal n a) , v rem en om s e raz v io iz raz ( u
m n og im j ez ic im a) p o š t a z a oz n ač av an j e n e s am o s tan ic a n eg o č itav e s l už b e p ren os a
p oš tan s k ih p oš il j ak a
28
K ao š to s u iz uz etak i n ek e k urirs k e org an iz ac ij e s red n j ev ek ov n ih arap s k ih k al if a i u
Turs k oj c arev in i ( " tatari" )

161
c e. M anje moć ni, nisu imali ni ovakve, stalne, glasnike nego su, kada je to neop-
hodno, na put slali nekog od slugu ili, čak, od članova porodic e.
J ačanjem gradova, trgovine i zanatstva na prelazu iz srednjeg u novi vek ponovo
raste interes za organizovanom služ b om prenosa poruka. P ored vladara i velepo-
sednika, svoje organizac ije za prenos poruka osnivaju već i gradovi, udruž enja tr-
govac a i zanatski esnaf i. I ove služ b e su u početku b ile zatvorene – služ ile su is-
ključivo za potreb e svoga osnivača – ali su se vrlo b rzo otvarale i za druge kori-
snike – uz naplatu. Od X V veka širom E vrope se osnivaju sp ec ijalizovan e slu-
ž b e – preduzeć a – za organizovani prevoz pošte i putnika na stalnim linijama, sa
stalnim stanic ama i uz naplatu.
P reduzeć a, drž avna ili privatna,29 koja su održ avala veze na pojedinim lini-
jama ili teritorijama, postepeno se udruž uju, a njihovim povezivanjem najpre u
okvirima drž ava30 a zatim i šire – nastaje jedinstvena svetska organizac ija: S vet-
ski poštanski savez,31 osnovan 1 8 7 4 . godine sa sedištem u B ernu (Š vajc arska),
u koji su danas učlanjene sve nac ionalne poštanske organizac ije sveta.
Na sličan način, udruž ivanjem pojedinačnih linija u regionalne, pa u nac io-
nalne služ b e i njihovim povezivanjem došlo se do svetskih organizac ija koje ob -
jedinjuju prenos poruka putem telegraf a, telef ona i radio-televizije.
M eđunarodni telegraf ski savez osnovan je 1 8 6 5 . godine sa sedištem u P arizu.
M eđunarodni radiotelegraf ski savez osnovan je 1 9 06 . godine sa sedištem u B erli-
nu. Ova dva saveza ujedinila su se 1 9 4 9 . godine u M eđunarodni telekomunikac i-
oni savez32 sa sedištem u Žen ev i koj i dan as obj edin j av a r ad s v ih s v ets kih n ac io-
n al n ih 33
s l užbi za tel eg r f ij u, tel ef on ij u i r adiotel ev izij u.
U okv ir u tel ev izij e, p os toj e i r eg ion al n e in s tituc ij e za s ar adn j u i r azmen u
p r og r ama, kao što s u E v r ov izij a, u okv ir u U dr užen j a ev r op s ke r adiodif uzij e
(U .E .R .); I n ter v izij a, u I s točn oj E v r op i; M on dov izij a, koj a p ov ezuj e E v r op u i S AD
p r eko s atel ita; i dr ug e.
P oštan s ke i tel ekomun ikac ion e us l ug e s u dug o bil e deo j edin s v en og P TT
s is tema. O s amdes etih g odin a p r ošl og v eka u S AD j e došl o da r azdv aj an j a
del atn os ti p oštan s kog i tel ekomun ikac ion og s aobr aćaj a. O v aj p r oc es je u

29
Tok om X V I I I v e k a v e ć in i p r iv a t n ih p r e d uz e ć a uk i n ut e s u k on c e s i j e , a u X I X v e k u s u
p r a k t i čn o s v e z e m l j e uv e l e d r ža v n i m on op ol u ov oj s l užb i .
30
Z a k on o d r ža v n oj p oš t i d on e l i s u A us t r i j a 1 8 3 9 . , Š v a j c a r s k a 1 8 4 9 . , M a đ a r s k a 1 8 5 1 ,
B e lg ij a 1 8 5 1 ., S r b ija 1 8 6 6 . g od i n e itd .
31
U P U – U n i on p os t a l e un i v e r s e l l e
32
I TU – I n t e r n a t i on a l Te l e c om m un i c a t i on U n i on
33
D r ža v n i h i p r i v a t n i h

162
E v r op s koj U n ij i r eal izov an n ešto kas n ij e, dev edes etih g odin a p r ošl og v eka, a u
S r bij i 1 9 9 7 . g odin e.
O p er ator i p oštan s kih i tel ekomun ikac ion ih us l ug a s u dug o bil i p r edmet
dr žav n og mon op ol a. S av r emen a r eg ul ativ a u obl as ti p oštan s kog i
tel ekomun ikac ion og s aobr aćaj a u os n ov i ima p r oc es e:
− l iber al izac ij e tr žišta - p r oc es koj im s e uv odi s l oboda kr eir an j a i
p on ude op r eme i n ov ih us l ug a n a otv or en om tr žištu:
− der eg ul ac ij e - s tv ar an j e us l ov a za p r omov is an j e p r iv atn e in ic ij ativ e.
O s n ov n i c il j j e ukidan j e dr žav n og mon op ol a, s tv ar an j e us l ov a za s l obodn u
kon kur en c ij u i n ar av n o bol j i kv al itet us l ug e za kor is n ike.

8 .4 . V e z a p r e n os a p or u k a i d r u g i h s a ob r a ć a j n i h d e l a t n os t i

O s n ov n a v eza p r en os a p or uka i s aobr aćaj a i tr an s p or ta j e što p r en os

p oštan s kih p ošil j ki u s uštin i p r eds tav l j a p r ev oz j edn e (s p ec if ičn e) v r s te ter eta.
S is temi za p r en os p or uka s e oduv ek os l an j aj u n a r es ur s e tr an s p or tn ih s is tema –
od dil ižan s i do av io f l ota eks p r es p oštan s ke in dus tr ij e.
M eđutim, p os toj e i dr ug e v eze između s is tema p r en os a p or uka i
s aobr aćaj n ih p ods is tema, a dv e n aj v ažn ij e s e odn os e n a:
I - mog ućn os t s up s tituc ij e p r ev oza p utn ika p r en os om p or uka;
II – p r imen a in f or mac ion ih s is tema u okv ir u s aobr aćaj a.
I - P r en os p or uka može, del imičn o, da zamen i p r ev oz p utn ika i obr atn o. U mes to
p utov an j a do s tadion a može s e p r atiti r adio il i tel ev izij s ki p r en os utakmic e. R adio
il i tel ev izij s ki p r en os i kul tur n ih p r ir edbi mog u da zamen e p utov an j e do mes ta n a
koj ima s e on e odv ij aj u. Tel ef on s ki r azg ov or , p is mo il i tel eks omog ućav aj u r az-
men u mišl j en j a s a p os l ov n im p ar tn er om bez p utov an j a do n j eg a. N a is ti n ačin
može s e in ter es ov ati za zdr av l j e p r ij atel j a, op et bez p utov an j a do n j eg a. I td.
R azv oj in f or mac ion o-komun ikac ion ih teh n ol og ij a utic ao j e n a p or as t s up s tituc ij e
p r ev oza p r en os om p or uka/ in f or mac ij a, što j e dov el o i do p oj mov n ih n eodumic a i
p r ekl ap an j a. P oj am komutir an j e (en g . commuting) ima zn ačen j e r azmen iti,
p r ebac iv ati, men j ati, odn os n o ozn ačav a p r omen u mes ta l j udi ter eta i
in f or mac ij a, što odg ov ar a p oj mu s aobr aćaj . R azv oj I KT uv odi n ov i p oj am –
tel ekomutir an j e (en g . te l e commuting) koj i ozn ačav a s et tel ekomun ikac ion ih
ap l ikac ij a koj ima s e s up s tituiše f izička p r omen a mes ta). P os toj i v eiki br oj

163
p r imer a tel ekomutir an j a, a odn os e s e n a čin j en ic u da tel ekomun ikac ij e
omog ućav aj u:

r adn ic ima koj i bi in ače komutir al i da tel ekomutir aj u od kuće il i s a l okac ij e
bl iže kući;

da s e in f or mac ij e šal j u u el ektr on s koj , r adij e n eg o u f izičkoj , “ dokumen t”
f or mi (e-mail v s p is mo);

l j udima da komun ic ir aj u s a udal j en os ti, r adij e n eg o da p utuj u n a
uobičaj n a mes ta s us r eta;

da s e s p or ts ki, zabav n i, p ol itički, r el ig iozn i i os tal i dog ađaj i emituj u
šir okoj , g eog r af s ki r as utoj p ubl ic i, umes to da p ubl ika p utuj e n a dog ađaj ;

da s e zap ažan j a s a r azl ičitih l okac ij a s kup e i p r en es u do c en tr al n e tačke
p omoću tel ekomun ikac ij a, r adij e n eg o p r eko čov eka (p os matr ača);

p otr ošačima da kup uj u bez odl as ka u p r odav n ic e. O v o dozv ol j av a kr etan j u
dobar a da zaobiđe in ten ziv n i tr an s p or tn i p r oc es u dis tr ibuc ij i r obe kod
tr g ov in e n a v el iko i mal o;

da s l užben e tr an s akc ij e i dog ađaj i budu r ešen i n a n ačin e koj i zah tev aj u
man j e, il i uop šte n e zah tev aj u p utov an j a. N p r . p r ij av l j iv an j e p or eza n a
doh odak el ektr on s ki, r adij e n eg o n j ih ov o s l an j e p oštom i odl azak do
ban komata u okol in i, umes to p utov an j a u c en tar g r ada itd..
N a G r af ikon u 8 .4 . j e p r ikazan a s imul ac ij a odn os a br oj a tr an s akc ij a
(r azmen a) n a g odišn j em n iv ou, koj e s e r eal izuj u: s amo p utem p r ev oza
(komutir an j e), s amo p utem tel ekomun ikac ij a i tr an s akc ij a koj e p r eds tav l j au
s up s tituc ij u p r ev oza tel ekomun ikac ij ama (tel ekomutir an j e). N a p omen utom
g r af ikon u j e data i p r og n oza do 2 0 1 0 . g odin e. O p šti zakl j učak j e da će u
budućn os ti obim p r ev oza, obim p r en os a i obim s up s tituc ij e p r ev oza p r en os om
imati s l ičan p ozitiv an tr en d.
P oj av a i r azv oj I KT n ij e is kl j učiv o f aktor p or as ta tel ekomutir an j a, v eć j e i
f aktor p or as ta obima p r ev oza. N ov e teh n ol og ij e tel ekomun ikac ij a (p r e s v eg a
mr eže za p r en os p odataka - I n ter n et) s u omog ućil e šir en j e tr žišta r azl ičitih
p r oizv oda u s mil s l u p r odaj e i dis tr ibuc ij e. O n-l ine tr g ov in a, n a p r imer , je
omog ućil a da r azl ičiti p r ozv odi budu g l obal n o dos tup n i. V eći br oj kor is n ika –
p otr ošača zah tev a i in ten ziv n ij e tokov e s n abdev an j a i dis tr ibuc ij e, j er s v aki on-
l ine n ar učen p r oizv od mor a biti f izički dop r eml j en do p otr ošača.

164
Grafikon 8.4: S imul ac ij a odn os a obima p r ev oza, obima tel ekomun ikac ij a i
obima s up s tituc ij e p r ev oza tel ekomun ikac ij ama u s v etu od 1 9 9 0 – 2 0 1 0 .g od

Broj transakcija (bilioni)

Komutiranje T el ek omutiranje T el ek omunic iranje

Izvor: John S. Niles “Global Telematics”, Septembar 1994, www.lbl.g ov/ IC SD / Niles/ ind ex .html

II - P or as t mobil n os ti i us l ožan j av an j e kako s tr uktur e tako i f un kc ij e

s aobr aćaj n og s is tema učin io j e da p l an ir an j e s aobr aćaj a u s av r emen im us l ov ima
zah tev a p r ikup l j an j e, an al izu i obr adu v el ikog br oj a s tatis tičkih p odataka. S amim
tim, n eop h odn o je kor išćen j e s p ec ij al izov an ih in f or mac ion ih s is tema za
s aobr aćaj . I n f or mac ion e s iteme čin i s kup h ar dv er a, s of tv er a, l j udi, baza
p odataka i n j ih ov e međus obn e r el ac ij e, p r i čemu ov akav s kup r eg ul iše s v a il i bar
v ećin u p itan j a iz obl as ti p r ikup l j an j a, p r otoka i obr ade in f or mac ij a. I n f or mac ion i
s is temi za p odr šku s aobr aćaj u mor aj u imati dr žav n i in s tituc ion al n i kar akter , j er
j e s aobr aćaj od p os ebn og dr uštv en og in ter es a. P odac i u okv ir u in f or mac ion og
s is tema s aobr aćaj a p r eds tav l j aj u tzv . in f or mac ion u os n ov u za don ošen j e odl uka
n a r azl ičitim n iv oima (dr žav n i, r eg ion al n i, g r ads ki). O s n ov n e g r up e p odataka koj i
čin e in f or mac ion u os n ov u s u: demog r af s ki; ekon oms ki; p odac i o n amen i
p ov r šin a i kor išćen j u zeml j išta; p odac i o s aobr aćaj n oj in f r as tr uktur i i
kar akter is tikama p utov an j a.
P or ed p odr ške p l an ir an j u i odl učiv an j u u s aobr aćaj u in f or mac ion o-
komun ikac ion e teh n ol og ij e imaj u i v el iku p r imen u u s mis l u p odr ške
s aobr aćaj n om s is temu, a s v e u c il j u n j eg ov og op timal n og f un kc ion is an j a.

165
 P r imer i in f or mac ion ih s is tema koj i s u p odr ška ef ikas n om odv ij an j a
s aobr aćaj a s u:
• S is temi za l oc ir an j e obj ekata;
• S is temi za p odr šku odl učiv an j u;
• G eog r af s ki in f or mac ion i s is tem.
S is t e m i z a p rać e nj e ob j e kat a omog ućav aj u p r aćen j e: s aobr aćaj n ih s r eds tav a,
p r etov ar n e meh an izac ij e, l j udi, r oba i dokumen ata u r eal n om v r emen u.
N aj p ozn atij i j e S is tem za g l obal n o p ozic ion ir an j e - G P S (en g . G l ob a l P os itioning
S y s te m), koj i p r eds tav l j a s is tem za odr eđiv an j e p ozic ij e obj ekata u r eal n om
v r emen u. G P S s e s as toj i od tr i p ods is tema: V as ion s kog ; U p r av l j ačkog , i
Kor is n ičkog 34
. P r imen a G P S teh n ol og ij e u s v etu j e u eks p an zij i v eć 1 0 g odin a.
Komp an ij e s e bav e r azv oj em r azl ičitih s is tema i ur eđaj a, koj i s e zas n iv aj u n a
G P S teh n ol og ij i. R azv ij en i s is temi s e kor is te za: up r av l j an j e r azl ičitim v ozn im
p ar kov ima u s v im v idov ima s aobr aćaj a, n av ig ac ij u u v odn om, v azdušn om i
dr ums kom s aobr aćaj u (S l ika 8 .5 .), p r aćen j e p r etov ar n e meh an izac ij e, itd.
S l ika 8.5 : P r imen a s atel its ke n av ig ac ij e u dr ums kom tr an s p or tu

34
V a s i on s k i p od s i s t e m ob uh v a t a s a t e lit e ( 2 4 s a t e lita ) , k oj i k r uže u s v oj i m or b ita m a n a
v is in i od 2 0 2 0 0 k m b r z i n om od 3 .9 k m / s e c . U p r a v lja čk i p od s is te m im a če t i r i m on i t or s k e
s t a n ic e . G la v n a s t a n ic a je u K ol or a d o S p r in g s u u S A D , a tr i s u u A t l a n t i k u, P a c ifik u i
I n d i j s k om O k e a n u. K or i s n i čk i p od s i s t e m ob uh v a t a ob je k t e n a z e m lji, u v od i i l i v a z d uh u,
k oj i s u op r e m l j e n i G P S p r ije m n ic im a .

166
U n ašoj zeml j i s e I n s titut M ih aj l o P up in tokom 1 9 9 8 . g odin e bav io is tr aživ an j em i
r azv oj em s is tema, koj i s e zas n iv a n a p r imen i G P S -a. R azv ij en j e S is tem za
Pozic ion ir an j e, Automats ko Up r av l j an j e i Kon tr ol u – P AU K. P r v en s tv en a n amen a
S is tema P AU K j e da s e u dis p ečer s kom c en tr u p r ati kr etan j e v ozil a, iz v ozn og
p ar ka j edn og p r eduzeća, n a mr eži s aobr aćaj n ic a.
S is t e m i z a p od r š k u od l u č i v a n j u (E n g . D e cis ion S up p or t S y s te ms - D S S )
p r eds tav l j aj u p omoć u don ošen j u s tr ateških odl uka u komp an ij i. D S S s u
komp l eks n i komp j uter s ki p r og r ami koj i n a os n ov u ul azn ih p odataka iz baze
p odataka, p r imen om r azl ičitih matematičkih model a, mog u da p r edv ide
p on ašan j e r eal n og s is tema u n ekim budućim okol n os tima. P os toj an j e r azl ičitih
model a za p odr šku odl učiv an j u zav is i od os n ov n e n amen e i f un kc ij e D S S -a. N eki
od model a mog u biti za: p l an ir an j e p r oizv odn j e, p r og n ozir an j e p r odaj e,
r as p or eđiv an j e v ozil a, p r oj ektov an j e r uta v ozil a, odr eđiv an j e l okac ij e p r odaj n ih
obj ekata, itd.
G e og r a f s k i In f or m a c i on i S i s t e m (en g . G I S – G e ogr a p h ic I nf or ma tion S y s te m)
j e in f or mac ion i s is tem s p ec ij al izov an za p r ikup l j an j e, čuv an j e, obr adu i
p r ezen tov an j e p odataka v ezan ih za g eog r af s ke kar akter is tike okr užen j a.
Z as n ov an j e n a idej i v is okog s tep en a in teg r ac ij e in f or mac ij a o okr užen j u. P r v a
r ešen j a datir aj u iz r an ih šes des etih g odin a u Kan adi i bil a s u v eoma
komp l ikov an a. P oj av a P C teh n ol og ij e zn ačaj n ih p er f or man s i, s man j en j e c en a
h ar dv er a i p oj av a s of tv er s kih p aketa dop r in el a j e s tan dar dizac ij i G I S -a i šir okoj
up otr ebi u r azl ičitim obl as tima p a i u s aobr aćaj u. G I S ap l ikac ij a s e r azv ij a u
odg ov ar aj ućim p r og r ams kim al atima i može f un kc ion is ati n ezav is n o il i kao deo
in f or mac ion og s is tema komp an ij e. F aze r eal izac ij e G I S -a s u:
1 . P r ikup l j an j e p odataka
2 . P r oj ektov an j e s is tema
3 . U n os i obr ada p odataka
A. U n os i obr ada g r af ičkih p odataka
B . U n os i obr ada op is n ih p odataka
4 . P ov eziv an j e g r af ičkih i op is n ih p odataka
5 . Ažur ir an j e i kor išćen j e p odataka
P os ebn u kateg or ij u G I S -a p r eds tav l j a G eog r af s ki I n f or mac ion i s is tem za
S aobr aćaj tzv . G is -T (en g . G e ogr a p h ic I nf or ma tion S y s te ms f or T r a ns p or ta tion).
S tr uktur u G I S –T čin i s is tem s of tv er a, h ar dv er a i p r oc edur a obl ikov an ih da
p odr že p r ikup l j an j e, up r av l j an j e, man ip ul ac ij u, an al izir an j e, model ov an j e i

167
p r ikaziv an j e p r os tor n o r ef er en tn ih p odataka za r ešav an j e komp l eks n ih
p l an er s kih i up r av l j ačkih p r obl ema u s aobr aćaj u.
Č etir i n aj v ažn ij e komp on en te G I S –T s u: (S l ika 8 .6 )
1 . KO D I R AN J E – odn os i s e n a n ačin p r ezen tov an j a os n ov n ih p r os tor n ih
komp on en ti tr an s p or tn ih s is tema.
• O s n ov n i el emen ti: čv or ov i i v eze
• D odatn i el emen ti: kv an titativ n e i kv al itativ n e kar akter is tike
mr eže (n p r . Š ir in a i dužin a s aobr aćaj n ic e, br oj l in ij a,
dozov ol j en s mer kr etan j a, s aobr aćaj u v r šn om s atu itd.)
2 . U P R AV L J AN J E - P os toj i or g an izov an a s tr uktur a kodir an ih in f or mac ij a.
S tr uktur a može biti def in is an a:
• P r os tor n o (r eg ion i, dr žav e...)
• Temats ki (s aobr aćaj n ic e, ter min al i...)
• V r emen s ki (g odišn j e, mes ečn o, n edel j n o...)
S tr uktuir an j e kodir an ih in f or mac ij a v ar ir a u zav is n os ti od ter itor ij e koj a j e
p r ikazan a (p odel a n a okr ug e/ r eg ion e, p ol j e in ter es ov an j a, v r emen s ke s er ij e
p odataka itd. može r azl ičita za r azl ičite dr žav e )
3 . AN AL I Z A – Kor is ti s e šir ok s p ektar metodol og ij a i al ata za an al izu
tr an s p or tn ih s is tema, od n aj j edn os tav n ij ih (up itn ik – n p r . Kada j e v r šn i čas za
n eku s aobr aćaj n ic u? ) do v eoma komp l eks n ih model a is tr aživ an j a (n p r .
S imul ac ij a ef ekata izg r adn j e n ov e deon ic e s aobr aćaj n ic e )
4 . I Z V E Š TAV AN J E -P R E Z E N TO V AN J E R E Z U L TATA – O s n ov n a p r edn os t G I S -a j e
što omog ućav a v is ok s tep en v izuel izac ij e p r ikaza, čime s e p os tiže
p oj edn os tav l j en o i s imbol ičko p r eds tav l j an j e komp l eks n ih p r os tor n ih s adr žaj a
P r os tor n i p odac i koj i op is uj u odr eđen o g eog r af s ko p odr učj e u G I S teh n ol og ij i, s e
mog u p r eds tav iti kao r as ter i v ektor s ki p odac i. R as ter p odac i s u ″ s n imc i″ n ekog
p odr učj a. To mog u biti s atel its ki s n imc i ter itor ij e, s ken ir an e kar tog r af s ke
p odl og e, itd. R as ter s ki p odac i p r eds tav l j aj u dobr u p odl og u n a koj oj s e mog u
p r ikaziv ati r ešen j a p r obl ema koj i s e r ešav a. N edos tatak r as ter s kih p odataka j e
što s u s v i obj ekti koj i s e v ide (ul ic e, zg r ade, n aziv i ul ic a, ...) deo p odl og e i n e
mog u s e odv oj en o p os matr ati n i an al izir ati. V ektor s ki p odac i p odr azumev aj u da
s u s v i obj ekti n a n ekoj ter itor ij i (ul ic e, zg r ade, r eke, mos tov i, p ar kov i, ...)
op is an i kao tačke, l in ij e i p ol ig on i. S v aki obj ekat j e def in is an atr ibutima (tip ,
v el ičin a, l okac ij a, ...). V ektor s ki p odac i omog ućav aj u da s e G I S al atima može

168
p r is tup iti s v akom obj ektu n a g eog r af s koj p odl ozi (zg r ade, ul ic e, p r odaj n a mes ta,
f abr ike… ) – S l ika 8 .6
S l ika 8.5 : Komp on en te G I S -T

Zemljin prostor

R ep rez ent at iv ni m odel i

Kodiranje
(p ros t or i p odac i)
U p ot re ba z e m l j i št a

U p rav l janje Prostorno– T e m a tsk i - V re m e nsk i

A nal iz a U p i tni k – Proc e d u re - M od e l i ra nj e T ok ov i

P rez ent ov anje V u z u el iz ac ije i Kart og raf ija

Saobraćaj n a m re ža

Korisnik S l oj e v i

S l ika 8.6 : M odel i p r ikaza u G I S -u

S a tel i ts ki s n i m a k

Vektor R a s ter

169
O s n ov n i domen i p r imen e G I S -t u s aobr aćaj u s u:
• U p r av l j an j e s aobr aćaj em
• P l an ir an j e s aobr aćaj a
• B ezbedn os t s aobr aćaj a
• O dr žav an j e p utev a i op r eme
• R utir an j e v ozil a
• V ođen j e l in ij a j av n og p r ev oza
• N av ođen j e v ozil a i dr .

S v e v eća p r imen a r azl ičitih in f or mac ion o tel ekomun ikac ion ih teh n ol og ij a u
s aobr aćaj u i tr an s p or tu dov el a j e do r azv oj a n ov og kon c ep ta tzv . I n tel ig en tn ih
tr an s p or tn ih s is tema (en g . IT S – I nte l ige nt T r a ns p or ta tion S y s te ms ).
I ml emen tac iij a I TS j e deo s av r emen e p ol itike kako tr an s p or ta, tako i izg r adn j e
in f or mac ion og dr uštv a35 . I mp l emen tac ij a I TS p odr azumev a v is ok n iv o p r is tup a i
dav an j a in f or mac ij a v ezan ih za p utov an j a. I TS s u v eć op er ativ n i u s mis l u
s v oj ev r s n e p odr ške utv r đen im c il j ev ima n a p l ov n im, v azdušn im i kop n en im
r utama, kao i n a p utn ičkim i r obn im ter min al ima.
O s n ov n i dop r in os i uv ođen j a I TS s u: (S l ika 8 .7 )
• p r is tup a in f or mac ij ama u r eal n om v r emen u kako za p utn ike tako i za
p r ev ozioc e,
• p omoć p utn ic ima, v ozačima, dis tr ibuter ima ter eta i p r ev ozioc ima u
izbeg av an j u odl ag an j a, zag ušen j a i n ep oter bn ih kr etan j a,
• p r eus mer av an j e s aobr aćaj a s a zag ušen ih s aobr aćaj n ic a n a al ter n ativ n e
r ute,
• p r eus mer av an j e ter etn og s aobr aćaj a n a dr ug e v idov e tr an s p or ta kada
j e to mog uće (p os ebn o n a žel ezn ički i v odn i s aobr aćaj ),
• p odr žav an j e kombin ov an j a v iše v idov a p r ev oza,
• s man j en j e br oj a n ezg oda, p ov r eđen ih i s tr adal ih u s aobr aćaj u,
• os tv ar iv an j e dodatn ih kap ac iteta iz p os toj eće in f r as tr uktur e,
• s man j en j e p otr ošn j e en er g ij e i zag ađen j a živ otn e s r edin e.

35
I TS s u d e f i n i s a n i u ok v i r u k on c e p t a e Transport

170
S l ika 8.7 : P r imer i imp l emen tac ij e I TS

171