Предмет „Туровићева игла“ у Народном

музеју у Лесковцу

Кустос археолог - Стевановић Владимир

1
 Садржај:

1. Увод...................................................................................................................3

2. Историјат истраживања археолошког локалитета Хисар............................5

3. Брњичка културна група у културној стратиграфији локалитета Хисар....8

4. Гвоздени предмет у облику игле под називом „Туровићева игла“.............13

5. Гвоздени предмети у позно бронзано доба и старије гвоздено доба..........18

6. Закључак...........................................................................................................21

7. Фотографије .....................................................................................................22

8. Библиографија..................................................................................................23

2
 1. Увод

Задатак овог рада је да у археолошком контексту интерпретира и

презентује гвоздени предмет у облику велике игле који се тренутно налази у
Народном музеју у Лесковцу, у склопу музејске збирке одсека за археологију
под називом „Хисар“. Овај гвоздени предмет у облику велике игле носи
назив „Туровићева игла“, а добио је назив по дугогодишњем сараднику и
дародаваоцу Народног музеја у Лесковцу, због заслуга, јер је пронашао и
поклонио овај предмет Народном музеју, Шћепану Туровићу - археологу
аматеру.
Предмет „Туровићева игла“ је тренутно изложен у Градској галерији
Народног музеја у Лесковцу, поводом до сада најкомплексније музеолошке
изложбе у музеју „Дарови музеју 1948 – 2013.“, те је због великог
интересовања и овај предмет представљен јавности.

Слика 1. „Туровићева игла“

„Туровићева игла“ је случајни налаз, пронађен од стране археолога

аматера Шћепана Туровића, приликом, његовим речима „једне од многих
3
шетњи Хисаром“. Ово се десило неколико месеци након једнонедељних
археолошких ископавања (у којима је учествовао и Ш. Туровић) обављених
1999. године на југоисточној падини локалитета Хисар, када је константован
моћан археолошки слој у коме је документован целокупан развој брњичке
културне групе. Ископавања су вршена под вођством проф. др. Милорада
Стојића. Он наводи да је Ш. Туровић у дну профила једне од сонди пронашао
гвоздени предмет у облику велике игле, дужине 0,645м. 1
Пар година потом, тачније 2002. године, М. Стојић објавио је чланак у
Лесковачком зборнику под називом „Гвоздени предмет у облику игле са
локалитета Хисар у Лесковцу“, у коме, поред археолошке интерпретације,
наводи фасцинантне атрибуте самог предмета „Туровићева игла“ (о чему ће
бити речи даље у овом раду)2.
Чланак је изазвао велику медијску пажњу, под насловима да је
„пронађен најстарији гвоздени предмет у Србији“, затим насловима типа
„Предмет од стопроцентног гвожђа у Србији, који се не може произвести ни у
најсавременијим лабораторијама“. Србија је била јако заинтересована за ово
археолошко откриће, чак и годинама након што је објављен овај чланак.

Слика 2. Фотографије М. Стојића са „Туровићевом иглом“ и археолошке сонде на

локалитету Хисар где је пронађен предмет.

1
М. Стојић, 2002, 6.
2
М.Стојић, 2002, 5.

4
 2. Историјат истраживања археолошког локалитета Хисар

Пре свега, да бисмо ставили у археолошки контекст „Туровићеву иглу“,

потребно је осврнути се на истраживања на археолошком локалитету која су
претходила откривању самог предмета, брду у чијем подножју лежи
Лесковац, Хисару.

Географске карактеристике локалитета

Хисар се налази са југозападне стране града Лесковца, а његова

надморска висина износи 341м, у односу на град који се налази на 113м
надморске висине.3 Педологију Хисара чине слојеви шљунка, песка и глине.
Са површином од преко 130 хектара, Хисар (на турском – утврда,
утврђење) у Лесковцу, археолошки локалитет, се налази на истуреном
огранку планине Кукавице у долини реке Јужне Мораве, док најистуренији
део брда чини плато површине неколико хектара. У највећој депресији се
налазио, и још увек се налази - извор. Сам овај огранак оивичен је долинама
трију река. Са северозапада се налази долина Јабланице, са југоистока долина
Ветернице, док се на истоку налази долина Јужне Мораве. 4
Значај Хисара за сам град Лесковац је од великог значаја, те се може
поредити са значајем који за Београд има Калемегдан, или за Нови Сад –
Петроварадин.

Слика 3. и слика 4. – Хисар данас

3
С. Димитријевић, 1933-1934, 311.
4
М. Стојић, Ј. Пешић, С. Јовић, 2007, 29.

5
 Истраживања

Први писани подаци на које можемо наићи везани за археолошке

остатке на територији Лесковца забележио је у другој половини ХIX века
аустријски путописац Ф. Каниц. У свом делу „Србија, земља и
становништво“, објављеном у Лајпцигу 1909. Године, први пут у писаној
форми Каниц наглашава значај данас познатог вишеслојног археолошког
локалитета Хисар.5 Крајем ХIX века М. Милићевић и М. Ракић, српски
истраживачи, бавили су се проучавањем археолошких споменика на
територији Лесковца. 6
Професор Милоје Васић је у сарадњи са архитектом К. Јовановићем
организовао прво систематско рекогносцирање јужноморавске регије у
области Врања и Лесковца. За време рекогносцирања прикупљено је доста
значајних података о праисторијским налазиштима која су до тада била у
потпуности непозната. Многобројне случајне налазе је са ове локације
прикупио др. Сергије Димитријевић.

Слика 5. Лесковац, мости и Хисар, 1889. године

1909. године, М. Васић предузима прва систематска археолошка
истраживања у јужноморавској регији. На локалитету Градац код села

5
Ф. Каниц, 1985, 241.
6
М. Гарашанин, В. Ивановић, 1958, 8.

6
Злокућане, недалеко од Лесковца, вршена су археолошка ископавања. Нешто
касније, на основу добијених резултата са првих ископавања у лесковачкој
области, Васић упоређује изузетно повољан положај брда Хисар, и његове
доминације у односу на град Лесковац, са утврђењем Градац, који доминира
селом Злокућане. Васић даје стручну процену да, а нешто касније и М.
Гарашанин, да је овај локалитет био у употреби од праисторијског доба па све
до раног средњег века.7
Прва археолошка ископавања на локалитету Хисар водио је Ђ.
Стричевић а ископавања су извршена 1954. године на источној падини брда.
Овом приликом откривена је једнобродна црква од камена малих димензија,
где се документација са ових ископавања чува се у Народном музеју у
Лесковцу.
Након тога, археолошка ископавања мањег обима обављена су 1994. на
платоу локалитета. Приликом ископавања, археолози су наишли на трагове
праисторијског насеља и некрополу из средњевековног периода. Некропола је
датована у XII – XIII век, на основу налаза из гробова. Ово је било пре свега
на основу сребрних наушница са гужвом од спиралног навоја жице
(Богдановић, Јоцић, Поповић, 1995).
Септембра 1999. године су спроведена једнонедељна ископавања на
југоисточној падини Хисара о којима је било речи у уводу. Циљ ископавања
био је да утврди стратиграфске, просторне и друге карактеристике овог
налазишта. На средини југоисточне падине Хисара, налази се тераса на којој
су постављене три сонде. Овом приликом константован археолошки слој,
који ће касније доћи до изражаја тако што је на основу њега документована
целокупна генеза, развој и периодизација брњичке културне групе на
територији Лесковца. 8
2002. године, након случајног налаза “Туровићеве игле“, ставља се
велики акценат на археолошка ископавања локалитета Хисар. Поред
југоисточне падине, приликом ископавања која су вршена континуирано до
2007. године, истражене су и друге локације на Хисару, укупне површине од
преко 1500 квадратних метара. Том приликом добијена је велика количина
археолошке грађе, у коју спадају више десетина хиљада предмета међу којима
су: посуде, фрагменти керамике који имају типолошке или стилске
7
С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, 1988, 17.
8
С. Перић, М. Јоцић, М. Стојић, 2000, 281.

7
карактеристике, керамички, бронзани, коштани, гвоздени и камени, као и
архитектонска пластика.9

3. Брњичка културна група у културној стратиграфији

локалитета Хисар

Како би се предмет „Туровићева игла“ поставила у адекватан

археолошки контекст, неопходно је осврнути се на стратиграфију самог
локалитета. М. Стојић, износи тврдње да игла припада слоју брњичке
културне групе.
Карактеристика овог локалитета је та да је Хисар био само местимично
настањен у време брњичке културне групе, где су у питању две локације на
Хисару, прва је плато самог брда, чија површина износи више хектара, док је
друга локација на неколико тераса на падинама узвишица; ова површина
такође износи неколико хектара.

Слика 6. Археолошки профил на југоисточној падини, Хисар

9
М. Стојић, Ј. Пешић, С. Јовић, 2007, 30.

8
 Насеље брњичке културне групе са металуршким центром

У периоду брњичке културне групе, постојала је фортификација у виду

бедема од палисада, која је заједно са дубоким ровом штитио плато на коме је
било насеље. На извесним деловима овог платоа, културни слој брњичке
културне групе прелази 1,6 метара, док су у сонди из 1999. године
констатована прва три стратума у вертикалној стратиграфији. 10
На основу свих досадашњих података, сада се већ зна да се на
локалитету Хисар налазило велико насеље брњичке културне групе, које се
састојало од утврђења – акрополе, на највишем и најистуренијем делу
локалитета. У подграђу акропоља на брду Хисар, налазили су се
специјализовани делови насеља. Као што је напоменуто, на Хисару је
документован целокупан развој брњичке културне групе. Ово је
документовано у вертикалној стратиграфији локалитета и у десетинама
затворених целина.
Брњичка културна група

Питањима генезе, развоја, хронологије и другим аспектима брњичке

културне групе, највише пажње су посветили Д. Срејовић и М. Гарашанин.
Срејовић сматра да је она настала као производ мешања придошлих и
аутохтоних етнокултурних елемената у којима је садржана и традиција из
бронзаног доба. Под појмом придошлих елемената овде се мисли на најмлађу
манифестацију културе поља са урнама из средњег Подунавља. На цео овај
процес, по мишљењу Д. Срејовића, надоградили су се утицаји из Грчке.
Мишљење М. Гарашанина је да је брњичка културна група настала на
крају дугог развоја култура бронзаног доба на балканско – подунавском
подручју.11
Д. Срејовић и М. Гарашанин опредељују брњичку културну групу у
хронолошки оквир негде око Ха Б2/Ц1, око 750. године пре н.е.
На основу разних података од стране више стручњака, настанак ове
културне групе померан је мање или више, где је тренутно горња граница
настанка и развоја брњичке културне групе датована од стране Н. Тасића у

10
Исто, 31.
11
М. Стојић, 2001, 16.

9
XIII век12, а затим од стране М. Стојића, који је целокупну генезу брњичке
културне групе, на основу података добијених на локалитету Хисар, поставио
у раздобље од XIV – XI века пре н.е. Развој ове културе, Стојић је поставио
паралелно са развојем културних група Параћин, Белегиш и Жуто Брдо.

- Метални налази -

На месту где је Туровић навео да је пронађен предмет у облику игле,

тераса где су обављена прва ископавања 1999. године, касније је
константован металуршки центар где се производило гвожђе и израђивали
предмети од овог метала. Хронолошки, центар металургије је смештен у прве
две фазе насељавања брњичке културне групе. Овде је пронађен и калуп за
ливење бронзаних секира – келтова, што указује на то да су се на истом месту
производили и предмети од бронзе.
Осим калупа, пронађена су и шљакишта, више гвоздених предмета,
керамичке вишекраке дуваљке, које су служиле за удувавање кисеоника
(слика 7), десетине пећи (од којих је бар неколико служило за топљење руда,
где су испод једне пећи нађени мањи комади аморфног гвожђа). Даље, на
локалитету је нађено на стотине жрвњева, од којих неки садрже на себи
трагове млевења руде гвожђа.

Слика 7. Фрагмент керамичке вишекраке дуваљке са Хисара

12
Н. Тасић, 2001, 7.

10
 За време археолошких ископавања, спроведених 2005. године на
локалитету Хисар, у једној од пећи, пронађени су велики комади аморфног
гвожђа, где је највећи примерак тежак више килограма (слика 8).

Слика 8. Комад аморфног гвожђа, пронађен испод пећи

Такође приликом ископавања 2005. године, пронађено је још четири

метална предмета (комбинација гвожђа и бронзе), од којих су два предмета
типа секач - длето (слика 9 – 10), а један је фрагмент металне игле са овалном
главом (слика 11.). Ови предмети су пронађени на местима на локалитету која
су означена као шљакишта (слика 12 – 13), где је такође пронађена
горепоменута згура (комад аморфног гвожђа).

Слика 9 - 10. Два предмета типа секач-длето, легура гвожђе – бронза

11
 Слика 11. Фрагмент игле са овалном главом

Последњи, четврти предмет који је пронађен, бронзана игла, је истог

типа као и „Туровићева игла“, с тим што је нешто краће дужине. Ова игла је
пронађена на нешто више од километра удаљености у правцу југозапада у
односу на металуршки центар брњичке културне групе, али ипак на
локалитету Хисар 8 (слика 14.).

Слика 12 – 13. Места на којима је пронађена шљака, згуре и метални предмети -

шљакишта

12
 Слика 14. Бронзана игла пронађена на Хисару

Сви ови предмети се датују у ранију фазу брњичке културне групе, што
према М. Стојићу представља период од XIV – XIII века пре нове ере.13

4. Гвоздени предмет у облику игле под називом

„Туровићева игла“

Карактеристике

„Туровићева игла“ је предмет начињен у потпуности од гвожђа, и

облика је игле великих димензија. Игла има неправилну биконичну главу, са
благо повијеним вратом, на који се надовезује део квадратног пресека, налик
на држач, који има другачију дебљину од остатка тела игле која иде ка
зашиљеном врху.

Глава игле је грубо кована, и има неправилан облик у односу на остатак

игле. Задебљање које садржи квадратни пресек се надовезује на главу, и оно
за разлику од неправилности у форми биконичне главе, поседује веома
правилан облик. Сам предмет у целости, према М. Стојићу, не поседује
никакве видљиве трагове корозије.14

13
М. Стојић, 2006, 108.
14
М. Стојић, 2002, 6.

13
 Слика 15 . „Туровићева игла“, дужина – 0,645 м

Слика 16. Глава игле је неправилно биконичног облика са највећом дебљином од 0,021 м

Димензије игле су следеће:

Дужина игле у потпуности, од главе до зашиљеног врха, износи 0, 645

м. Према овој дужини, игла се аутоматски сврстава у игле већих размера,
узевши у обзир то да слични налази игала имају много мање пропорције.

14
 Највећа дебљина неправилно биконичне главе износи 0, 021 м. Благо
повијени врат који се надовезује на главу има пречник од 0, 006 м.

Слика 17-18. Благо повијени врат са делом налик на држач, са квадратним пресеком,
поглед из различитих углова

Квадратни пресек дела, налик на држач, који се наставља од врата, има

дебљину од 0, 007 м. Остатак тела игле крећући се ка зашиљеном врху има
пречник који варира, а креће се од 0, 005 до 0, 002 м.

15
 Слика 19. Остатак тела игле са зашиљеним врхом,
пречник варира од 0, 005 – 0, 002м

Додатне анализе предмета

На иницијативу М. Стојића, на основу питања типологије предмета,

игла је транспортована у институт Винча, како би се извршиле додатне
хемијске анализе. У институту Винча је обаљена анализа методом енергетске
дисперзионе Х – флуоресцентне спектроскопије.

„ Метода енергетске дисперзионе Х – флуоресцентне спектроскопије

је недеструктивна метода за квалитативну и квантитативну елементарну
хемијску анализу чврстих и течних узорака. Ово је експериментална техника,
која се заснива на принципу емисије карактеристичног Х зрачења, где се
узрок непознатог хемијског састава излаже дејству гама односно Х зрачења.

Ова зрачења затим емитују извор за ексцитацију, на овај начин

изазивајући побуђивање атома у материјалу узорка, затим прерасподелу
електрона у електронском омотачу атома и емисију Х зрака са енергијама
16
карактеристичним за сваки елемент. Емитовано Х зрачење прецизно
дефинисане енергије детектује се полупроводничким детектором. Одзив
детектора је спректар Х зрачења карактеристичан за испитивани узорак и
предност ове методе је баш у томе што се на основу једног снимања могу
квалитативно одредити сви присутни елементи.

Наравно, квалитативна анализа захтева припрему и мерење стандарда

који су по својој структури и хемијском саставу слични испитиваном узорку.
ЕДХРФ методом могуће је одредити присуство хемијског елемента у неком
материјалу, као и његову концентрацију, али ова техника не даје податке о
хемијском облику тог елемента, односно о врсти хемијског једињења
присутног у узорку. “15

Слика 20. Анализа енергетске дисперзионе Х–флуоресцентне спектроскопије игле

Према добијеним резултатима енергетске дисперзионе Х–

флуоресцентне спектроскопије, донешен је закључак да је у предмету под
називом „Туровићева игла“ једини детектовани метал у овом материјалу –
гвожђе. Све остале примесе, присутне у траговима, потичу од околине извора
и са детектора. Ове елементе није било могуће детектовати због ниских

15
Исто, 7-8.

17
енергија карактеристичних Х зрака органских компоненти (кисеоник,
водоник, угљеник).

Осим анализа у институту Винча, обављена су истраживања у

лабораторији САРТИД – а у Смедереву. Овде је вршено рентгенско снимање
предмета, након чега је рентгенски снимак показао да је игла израђена од
веома компактног гвожђа. 16

Слика 21. Рентгенски снимак „Туровићеве игле“ начињен у САРТИД – у

5. Гвоздени предмети у позно бронзано доба и старије

гвоздено доба

Гвоздени предмети издужене форме, у облику игле или шила, слични

онима пронађеним на археолошком локалитету Хисар, могу се пронаћи и на
другим локалитетима, као што су локалитети око Дунава и на Балкану, на
Пелопонезу, Блиском истоку. У литератури се наводи да постоји могућност
да је ова врста предмета представљала неку врсту пре-монетарне валуте за
плаћање, затим неки вид скупоцених поклона, или могуће једна врста
вотивних дарова. 17
Упоређивањем предмета „Туровићева игла“ са другим предметима
сличног облика на централном Балкану, М. Стојић наводи да је игла са
Хисара, типолошки и по величини слична са примерцима великих бронзаних
игала са Гласинца. Ове велике игле из Гласинца, датоване су у фазу Гласинац

16
Исто, 6.
17
М. Стојић, 2006, 108.

18
III в, што одговара Ха – А по Рајнекеу, односно периоду од XII – XI века
п.н.е., а што је касније померено за један век раније од стране Б. Човића. 18
Такође, „Туровићева игла“ има типолошке сличности са бронзаним
иглама са купастом главом и задебљањем на врату из Игларева, које су
такође веома дуге, до 0,45м, и из Прчева, дужине 0,30м. 19 Поред овога, такође
сличност са дужином игле са Хисара, додуше територијално нешто даље од
претходних, има бронзана игла пронађена у гробу 1 на локалитету
„Крчевине“, у Зелињу. На дну гроба нађена је игла са коничном главом, која
је лежала у правцу исток – запад. Дужина игле износила је 0, 69 м, а
локалитет припада раздобљу раног бронзаног доба.20
Најстарији налази у облику игле на нашим просторима пронађен је на
локалитету Плочник (остава III), међутим интерпретација овог налаза се
узима са резервом, где се оставља могућност да се овде ипак ради о некој
врсти алатке.21
Када су у питању уопштено предмети у облику игли, па и оне мањих
димензија, прве игле су малобројне, а јављају се тек крајем раног бронзаног
доба под утицајем из средње Европе. Након тога, у средњем бронзаном добу
ова врста металних предмета постаје нарочито бројна, и овде се већ јављају
локални типови и варијанте.
Касније, за време позног бронзаног доба утицај пореклом из средње
Европе постаје нарочито јак, те на целокупној територији наше земље, игле
постају веома бројне. Према распореду игала, ако посматрамо у целини, на
територији централног Балкана се могу представити две групе, на основу две
зоне утицаја, а то су: јужна Србија, Косово и Македонија (у овој групи
постоји не тако јак, али јасан утицај са југа) и Војводина, западна и део
централне Србије (ова група је под јаким утицајем са севера,
западнокарпатских области и средње Европе; на ово указују многи налази). 22
Што се тиче најстаријих гвоздених предмета, М. Стојић наводи да су
веома чести примерци са Блиског истока баш они у облику секача – длета,
слични онима са Хисара. Такође, производња гвоздених предмета на Блиском
истоку за време друге половине II миленијума п.н.е., као и њихова
дистрибуција, је била под строгом контролом владара, као што потврђују

18
М. Стојић, 2002, 6
19
Исто
20
М. Косорић, 1979, 176.
21
Д. Јовановић, 2005, 203.
22
Исто, 203.

19
писани извори из тог периода. На овај начин М. Стојић извлачи паралелу
између култура Блиског истока и њихове металургије и процеса дистрибуције
предмета, са оним у басену Јужне Мораве на локалитету Хисар. 23
Са тла Србије потиче више гвоздених предмета из раздобља XIII-XI
века п.н.е.
 На локалитету Умка у Добрачи је педесетих година прошлог века, у
једној хумци, пронађен један гвоздени нож.
 На локалитету Гомолава у Хртковцима, пронађено је неколико
фрагментованих гвоздених предмета – они су пронађени у једној од две
колективне гробнице из најстарије фазе гвозденог доба.
 Локалитет Градина на Босуту у Вашици. У слоју који хронолошки и
културно одговара колективним гробницама са Гомолаве, пронађена је
гвоздена секира трапезастог типа са два трна на бочним странама.
 На некрополи Лукићка мала у Рајкинцу, у једном гробу са спаљеним
покојником из XIII века п.н.е., пронађена је гвоздена секира од
масивног гвожђа, која је типолошки сличан примерку из Босута.
 Локалитет Мали град у Старом Костолцу. Велики део бронзаних
предмета из оставе из прелазног периода бронзаног у гвоздено доба
(око 1200. године п.н.е.) садрже видљиве трагове гвожђа.
 У Мојсињу, на некрополи Бент – Лугови, пронађено је неколико
гробова из Калакача фазе који садрже већи број гвоздених предмета. 24

23
М. Стојић, 2006, 208.
24
М. Стојић, 2002, 5.

20
 6. Закључак

На археолошком локалитету Хисар, у Лесковцу, у периоду од XIV-XI

века нађени су остаци насеља брњичке културне групе (културе која је
насељавала југоисточну и јужну Србију у периоду позног бронзаног доба и
старијег гвозденог доба), заједно са фортификацијом у виду бедема од
палисада, која је служила као заштита за само насеље.

М. Стојић тврди да се на овом локалитету налазило једно велико

насеље брњичке културне групе које се састојало од акропоља и
специјализованих делова насеља. У оваквим специјализованим деловима
насеља, постојао је за време ове културне групе металуршки центар, где је до
сада документован у потпуности начин на који се прикупљала руда гвожђа,
топила у пећима и касније изливала у калупе. Овај металуршки центар је
хронолошки опредељен у прве две фазе насељавања брњичке културне групе.
Осим калупа, пронађена су и шљакишта, више гвоздених предмета,
керамичке вишекраке дуваљке, које су служиле за удувавање кисеоника,
десетине пећи, неке са остацима аморфног гвожђа, а осим тога, на локалитету
је нађено на стотине жрвњева, од којих неки садрже на себи трагове млевења
руде гвожђа.

Предмет у облику гвоздене игле под називом „Туровићева игла“

припада хронолошки ранијој фази брњичке културне групе, као и остали
предмети од гвожђа нађени на локалитету. Специфичност овог предмета
лежи у величини саме игле (која може указивати, с обзиром на облик, на то да
може бити у питању и алатка у виду шила), мада се у том случају могу
пронаћи аналогије са другим локалитетима. Налази великих игала, или
предмета од гвожђа из бронзаног доба јављају се и на другим локалитетима
из овог периода, као што је наведено у претходном поглављу. Овакве игле
интерпретиране су као скупоцени поклони, замена за новчана средства или
врста вотивних дарова.

Поред величине, оно на шта се обраћа највећа пажња, када је у питању

овај предмет је скоро стопроцентна чистоћа гвожђа, која је утврђена
лабораторијским анализама и рентгенским сницима. Ово можда може
указивати на специфичност руде, можда на метеорско гвожђе, али је
дефинитивно да је овакав епитет нешто јако специфично када су у питању
археолошки предмети.

21
 Фотографије:
 Слика 1. „Туровићева игла“ - Стојић М, Ferrous metallurgy centar of the
Brnjica cultural group (14th-13th Centuries BC) at the Hisar Site of
Leskovac, Metalurgija – Journal of Metallurgy, Vol. 12, 2006, стр. 106.
 Слика 2. Фотографије М. Стојића са „Туровићевом иглом“ и
археолошке сонде на локалитету Хисар где је пронађен предмет. –
Јовановић Д. „Жезло моћи“, НИН онлине 07.02.2002.
 Слика 3-4. Хисар данас – www.wikipedia.com - Хисар
 Слика 5. Лесковац, мости и Хисар, 1889. године - Каниц Ф, Србија
земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, Београд
1985, стр. 245.
 Слика 6. Археолошки профил на југоисточној падини, Хисар - Стојић М,
Ferrous metallurgy centar of the Brnjica cultural group (14th-13th Centuries
BC) at the Hisar Site of Leskovac, Metalurgija – Journal of Metallurgy, Vol.
12, 2006, str. 105.
 Слика 7-14. Стојић М, Ferrous metallurgy centar of the Brnjica cultural
group (14th-13th Centuries BC) at the Hisar Site of Leskovac, Metalurgija –
Journal of Metallurgy, Vol. 12, 2006, str. 107-108.
 Слика 15-19. Архивске фотографије предмета Туровићева игла,
Народни музеј у Лесковцу, фотографисао кустос-археолог Владимир
Стевановић
 Слика 20. Анализа енергетске дисперзионе Х–флуоресцентне
спектроскопије игле, Стојић М, Гвоздени предмет у облику игле са
локалитета Хисар у Лесковцу, Лесковачки зборник XLII, Лесковац 2002,
стр. 9
 Слика 21. Рентгенски снимак „Туровићеве игле“ начињен у САРТИД –
у, Јовановић, Д. „Мистерија Туровићеве игле – Најчистије гвожђе на
свету“ Srbinside online 22.11.2012.

22
 Литература:
 Булатовић А, Јовић С, Лесковац, Културна стратиграфија
праисторијских локалитета у Лесковачкој регији, монографија,
Београд-Лесковац 2012.
 Гарашанин М, Праисторија на тлу Србије, Београд 1973.
 Гарашанин М, Ивановић, В, Праисторија лесковачког краја, Лесковац
1958.
 Димитријевић С, Хисар код Лесковца, Старинар VIII-IX, Београд 1933,
стр. 311-313.
 Ерцеговић – Павловић С, Костић Д, Археолошки споменици и
налазишта лесковачког краја, Београд 1988.
 Каниц Ф, Србија земља и становништво, од римског доба до краја XIX
века, Београд 1985.
 Косорић М, Резултати истраживања праисторијских некропола и
насеља Подриња, Старинар XXVIII – XXIX, Београд 1979, стр. 172-182.
 Јовановић Д, Монографија Р. Васић - DIE NADELN IM
ZENTRALBALKAN (Vojvodina, Serbien, Kosovo und Makedonien),
Prähistorische Bronzefunde (PBF) XIII, Band 11, Franz Steiner Verlag,
Stuttgart 2003, Старинар LV, Београд, 2005, стр. 202-203.
 Перић С, Јоцић М, Стојић М, Вишеслојно насеље брњичке културне
групе, Лесковачки зборник XL, Лесковац 2000, стр. 281-382.
 Стојић М, Гвоздени предмет у облику игле са локалитета Хисар у
Лесковцу, Лесковачки зборник XLII, Лесковац 2002, стр. 5-10.
 Стојић М, Пешић Ј, Јовић С, Културна стратиграфија археолошког
локалитета Хисар у Лесковцу, Лесковачки зборник XLVII, Лесковац
2007, стр. 29-40.
 Стојић М, Ferrous metallurgy centar of the Brnjica cultural group (14th-13th
Centuries BC) at the Hisar Site of Leskovac, Metalurgija – Journal of
Metallurgy, Vol. 12, 2006, стр. 105-110.
 Стојић М, Брњичка културна група у Лесковачком крају – Каталог
изложбе, Лесковац 2000.
 Стојић М, Јоцић М, Метално доба у лесковачкој котлини, Лесковачки
зборник XXXIII, Лесковац 1992, стр. 291-298.
 Стојић М, Однос средњег подунавља и басена Јужне Мораве у Гвоздено
доба I (приближно 1350 – 1100. године пре н.е.) на основу металних

23
 налаза са локалитета Хисар у Лесковцу, Лесковачки зборник LI,
Лесковац 2011, стр. 9-30.
 Тасић Н, Брњица култура – њени претходници и наследници,
Лесковачки зборник XLI, Лесковац 2001,стр. 7-14.

24