К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЈЕ З И К

ЧАСОП И С Д РУ Ш Т ВА ЗА С РПС К И ЈЕЗИК И К ЊИЖ ЕВН ОСТ СРБИЈЕ

И Д РУ Ш ТВА ЗА СРПСК И ЈЕЗИК И К ЊИЖЕВНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ
Дру шт во за ср пски ј език и књиж евност основали су 1910. године
Александар Белић, Павле Поповић и Јован Скерлић. Његовим радом,
кој и ј е пр екидан само за вр еме рат ова ( 1914- 1919. и 194 1- 1946)
ру к оводили су пр едседници Јован Скерлић, Павле Поповић.
Александар Белић, М ихаило Ст евановић, Драгољу б Павловић,
Д им ит р иј е Ву ченов. Ћор ђе Бај ић, Слободан Мар ковић, Живој ин
Ст аној чић, Јован Д ер ет ић, Padoj e Сим ић, Васо Милинчевић,
Пет ар Пешу т , Љу бомир Поповић, Ду шан Иванић. МилорадД ешић,
Hada Милошевић- Ћор ђевић и Вељко Бр бор ић. Часопис Д ру шт ва
"
„ К њиж евност иј език у школи покр ену т ј е 1953. а np eu бр ој изашао
ј е 1954. године. Од 1956. године носи данашњи назив.
У ређивачки одбор
др М ИЛК А А НД РИЋ ( Београд)
др ЗЛАТА БОЈОВИЋ (Београд)
др ТИХОМИР БРАЈОВИЋ (Београд)
др ВЕЉК О БРБОРИЋ (Београд)
др ВИОЛ ЕТА Д ИМ ОВА (Ш т ип)
др Д А РИНА Д ОНЧЕВА (Пловдив)
др Д У Ш К А КЛИК ОВА Ц ( Беог рад)
др Д РАГАНА МРШЕВИЋ-РА ДОВИЋ (Београд)
др П ЕТА Р ПИЈА НОВИЋ ( Беог рад)
др ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (Приштина)
др ЉИЉАНА СУ БОТИЋ (Нови Сад)
др БОШ К О СУВАЈЏИЋ ( Београд), секретар редак циј е
др ЛИД ИЈА ТОМИЋ ( Никшић)
Глав н и и од гово р ни у ред ник
др ЉИЉАНА БАЈИЋ
К о ректор
М И Л А Н К РС М А Н О В И Ћ

Превод резимеа на енглески ј език

С ЕРГ ЕЈ М А Ц У РА
Л иковно решење кор ица
ЉУ Б И Н К А Н И Н А С А В Ч И Ћ

Часопис излаз и чет ир и пу т а годишње

Цена ове свеске ј е 350 д инара
Годишња прет плата (у цену урачу нати и поштански трошкови) 600 динара,
а за иност ранство 30 €
Претплату слати на текући рачун Друштва за српск и ј език и књижевност Србиј е
2 0 5 - 2 3 4 2 1- 5 3

Ру кописе отку цане с проредом (до 30 редова на страници) искљу чиво на дискетама
слат и У ред н ишт ву :
Филолошк и факултет, Дру шт во за српски ј език и књижевност Србиј е
Студент ски т рг З, поштански фах : 359, 11001 Беог рад,
телефон 3285-506
e-mai l :drustvosj @fi l.bg.ac.rs
Радови се рецензирај у и категоришу. Ру кописи се не враћај у.
Т ираж 800.
Штампа: Чигој а штампа, Београд, Студентски т рг 13, тел/факс 3032 414

I S SN 0 4 5 4 - 0 6 8 9 U DK 1821. 163.41+ 8 1] :37

 К ЊИ Ж ЕВ Н ОСТ
И ЈЕЗИК
Година LV II Беог рад 2010.
Број 1- 2

РА С П РА В Е И Ч Л А Н Ц И

У Д К : 82 1. 163.41.09:398

СНЕЖ А НА СА М А РЏ И Ј А Оригинални научни рад

Универзитет у Беог раду Примљен: 03. 03. 2010.
Филолошк и фак улт ет Прихваћен: 20. 04. 2010.

И ИТА ЊА К ЛА СИ Ф И К А Ц ИЈЕ И ТЕРМ ИН ОЛОГИЈЕ

У С М Е Н Е К Њ И Ж ЕВ Н О СТ И

Подела народне (у смене) књижевности на родове и врсте вероватно представља камен

спотицања и при реализациј и градива у основним и средњим школама, т им пре шт о се ни у
нау чн им к ру г о ви ма н ису у сагласила м и шљења, н а к о н с к о р о д ва век а изу ч а ва њ а и п р и мене
различитих ист раж ивачких п ристу па. Напоредо с тим, временом су се и око пој единих тер-
мина у множавале недоу мице, а неки пој мови почели су да се у пот ребљавај у у з невероват ну
лакоћу ширења непримерених значења. На страну овом приликом остављамо чињеницу да
се и читава т радициј а српског народа често злоу пот ребљава, из необавештености, нема-
ра или различитих побуда личне природе. Ну жност успостављања системат изациј е била ј е
ј аснај ош Вуку К араџићу, чиј и ставови се не могу занемарити, ј ер ј е знаменити сакупљач и
сам припадао усменој култу ри и био способан да низ пој ава уочи и ј асно дефинише.'

К љу ч не речи: народна (усмена) к њижевност, класификациј а, родови, врсте, терми-

нологиј а

' Ст ди а е кљ чена п ог ам п о екта С пско смено ст ва алашт во Инстит т за књижевност

у ј ј у у у р р рј р у р ( у
и у метност у Београду, бр. ON 148023 - D), кој и финансира Министарство нау ке Републике Србиј е.
2 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVIl/ 1- 2, 20 10, стр. 1- 22 i

1. Класификациј а народие (у смене) књижевности

Систематизациј а у смених родова и врста чин и седај е нај мање спорна, мада
и ту постој и више решења. Упадљиви су контину ирани покушај и да се на у сме-
н о с т вар ал аш т во ау т ом ат с к и п р и м е н и си с т ем п о ет и чк их н о р м и , у с п о ст ављен у
писаној литератури. Тако се нај чешће у води непотребна конфу зиј а, било да се
инсист ира нај едноставној разлици између у смене поезиј е (лирске и епске) и про-
зе или се наспрам усмене лирике као чиниоци истог, епског рода изј едначавај у
епске народне песме, приповетке и предања. К ратке говорне врсте се такође
издвај ај у, често се непримерено придруж уј у поезиј и, некад се повезуј у са npo-
2
зом, а у пој единим слу чај евима су размотрени засебно, као дидактика , мада се
д и д ак т и ч н о - п р аг м ат ич н а к о м п о н ент а у оч ава и у д ру г им у см ен им в р с т а м а , д о к
поука ниј е свој ствено обележј е свим к ратким говорним облицима.
Недоу мице и неу саглашености имај у извориште у настој ањима да се ап-
солут но изј едначе два феномена, кој а ј есу су шт ински изузетно блиска, али и
међу собно различита. То се посебно уочава при инсиСтирањима на фолклорној
3
м
дра и, народ ном глу мовањ у, иако у смене у мотворине не обу хватај у дела
кој а би се по стру кт ури и фу нк циј и приближила драмским врстама писане
књижевности. Међутим, целоку пној народној књижевности, као конт акт ној
ме т ничк о ком ника и и4, сво ствени с по едини елементи д аме. Већ извођење
у ј у цј ј у ј р
и интерпретациј а, у пу ћеност стваралаца на аудиториј у м и непоновљивост
"
импровизациј е у казуј у на особености трај ања свих ,ј едноставних облика . Жи-
вот умотворина спај а три сложена процеса: стварање, извођење и рецепциј у, у
чиј ем садеј ству се уочавај у елементи свој ствени и драмској књижевности, али
се, истовр емено, испољавај у и изразите разлике.
П оред тога, све у смене врст е немај у на исти начин, са истоветним интен-
" "
зитетом и подударном фу нк циј ом развиј ене честице „ драме и „ драматургиј е .
Обредна поезиј а, на п ример, извод и се у з пр игодну поделу улог а, засновану
на исконском смислу ритуала, култа и магиј е, са кој има су у склађени костими
и кореог рафиј а. Одређени ритуални чин, у чиј ем ск лопу ј е и текст лирске пес-
ме, изводи се у прописаном мизансцену (у дворишту, испред куће, дуж села,
изван села, у штали, пољу, оближњој шу ми, к рај реке итд) . Обичај не песме

: В. п илог на к а ада, ко и об хвата само део п егледа, у џбеника, историј а и сличних издања,
р р ју р ј у р
намењених средњошколским потребама. Још се веће шаренило класификациј а и термина испољава
у читанкама, у издањима лект ире за основну и средњу школу и различитим антологиј ама.
3Л. Костић, Иа одно гл мовање, Гласник Земаљског муезј а у Босни и Х ерцеговини, Сарај ево,
р у
1893, ст р. 387- 368,и у : Народна књиж евност , прир. В. Недић, Београд, 1972, стр. 539- 55 1; N.
Bonif ač ić Rožin, Narodne drame, p oslovi ce i zag onelke, Zagreb, 1963; X . К рњевић, Векови ma ј абу ка
Л азе Kocmuha, Нови Сад, 1992, ст р. 15.
J„ Usmeno se knj iževnost i može pristupiti i s gledišta nj ezine izvedbe i s gledišta kvali teta teksta, aoba
j
se pristupa međusobno dopunj uj u. Za razumij evanj e knj iževne dimenzij e važno j e uvij ek imati na umu da
pj esma r i
,p p j ov i etka,posl ovi ca ili zagonetka osto
,p j e na sv oj osebuj an usmeni nač in, kao do ađ
g j a u kontek-
stu. A ako nas zanima sam f olklorni događaj , nećemo ga moći dobro razumj eti, zanemarimo li nj egovu rea-
"
lizacij u rij ečima . M. Bošković-Stulli , Usmena knj iževnost nekad i danas, Beograd, 1983, стр. 136- 137.
 Самарџиј а С„ Питања класификациј е..., Кљижевност иј език, LVIl/ 1- 2, 20 10, стр. 1- 22 3

"
такође се певај у у пр иг од ном контексту, у з свој еврсне „ зад атке п од ељен е
међу звани цама (девер, к у м, прику мак , барј акт ар, чау ш итд) , у кој има се
5
препознај у архаичн а полазишт а. Ипак , све те компоненте у кљу чене у искон-
ску, синк рет ичн у п ри роду у смене ли рике немај у примарно естетск у фу нк циј у,
какав стату с д обиј ај у у позор ишном комаду, у тек сту саст ављеном д а би г а
глу мци на сцени пр иказали гледаоцима. И ст а свој ства огледај у се у број ним
народ ним иг рама, к ој е су се и грале о пр азни ц има или при оку пљању чланова
задру ге.6 Некада се и у склопу гаквих игара вршила п одела улога, певани
су одређени стих ови , био ј е ну ж ан одг оварај у ћи амбиј ент, али се ни овак ви
ф олкло рни обл и ц и не мог у п оист овет ити са драмс к им д елом, његовом ст ру к -
тур ом и начин ом извођења.
У у сменој књиж евности специфични су : природа дела, начин извођења,
околност и стварања, вредновање, ( не)прихватање и преношење песама, прича,
предања, к ратк их форми. Због тога ниј е мог у ће ј едност авно г ру п исање облик а
на основу опозициј е стих/ проза, нити се системат изациј а може заснивати к роз
пу ко разликовање наративних/ ненарат ивних форми . Видо Латк овић ј е изузет -
но добро образложио низ разлога због кој их се у склопу усменог стваралаштва
могу разликовати и специфични родови (Латковић: 1975, 43- 48) . А ли , изгледа
да се током дру г е полови не 20. век а ниј е у споставила одговарај у ћа повезаност
у ниверзитет ског г ради ва са плановима, програмима и реал изациј ом наст аве у
основним и средњим школама. Чини се, заправо, да се у чит анк ама и безброј ним
едициј ама у служби лектире инсистирало на разноликости класификациј а и тер-
мина, у право из области народне књиж евности.
П рема особени м у словима т р ај ања, ст вар ања и извођења , сходно намени
и поет ици облика у очавај у се у склопу народне (у смене) к њиж евности основни
р од о в и :
- лирск а поезиј а (са разг ранатим системом врста и подврста) ;
—епска поезиј а (чиј а се подела мож е спровести по различитим полазиштима) ;
- особене лирско-епске врсте;
- проза (кој у чине приповетке и предања) ;
- хетерогена, специфична к атегориј а к рат ких говорних облика ( међу собно
различитим врст ама зај едничка ј е првенствено ј едноставна, тј . сведена форма) .
У овим одређењимасу нај више му казадавале лирско-епске, тј . епско-лирске
" "
врсте, кој еј е сам Ву к означио као песме између „ женскииј ех и „ му шкиј ех . Већ
н а п р в ом к о р ак у су о ч авам о с е и с а м н о ш т вом т ер м и н а: п р и п о вед н е п е с м е , п р и -

5„ Кодови словенских к лт а" , б . 3, темат ск и б о посвећен свадби, Беог ад, 1998.

у ур р рј р
" В к е Р ечник описао иг е, об едињене затим и његовим етног а ским списима банање
у ј у ј у р ј у рф ( ,
вино, гаврање, гађање у нишан итд) . И Вук Врчевић ј е представио ове сегменте народног живота
( Ср пск е нар одне игр е, Биоград, 1868), у з први поку шај класифик ациј е: на игре „ кој е сви без разлике
"
играј у ; „ кој е се у пј евању измеђ обој ега спола играј у" ; и оне кој е играј у само му шкарци на отво-
реном или у затвореном п ростору. М ада се тај значај ан чинилавц народног живот а контину ирано
описуј е од крај а XIX века, махом ј е на маргинама интересовања, или се изу чавао у у ском етномузи-
колошком контексту . В: Љ. С. Јанковић и Д . С. Јанковић, Нар одне игр е, 1- 1V, Београд, 1934- 1948.
4 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVII/ 1—2, 2010, стр. 1- 22

чалице, баладичне песме у ширем и ужем смислу, неисториј ске песме итд. Пре-
цизности р ади , нај правилниј е би било у потребити осавремењен Ву к ов т ермин и
читаву ову слож ену гру пу означити као лирско-епске народне песме (Су вај џ ић :
2007, 65- 79) . И њихова у жа систематизациј а почива на разноликим решењима.
Постој и у подели Вида ЈТатковића и подврста везана за новелистичке песме о
породичним одн осима и љу бавним згодама (Латковић : 1975, 225- 289). Ова ј е
одредн ица, међу тим преширок а и изу зетно некохерентна, при чему ј е истоветна
пород ич на и љу бавна тематика оп евана и у жанровск и ј асним обр исима ли рске
поезиј е и у ст ру кт ури у смене епик е, али и у поетичким законитостима балада
7
и романси . Зато би неком врстом комбиновања досадашњих подела у склопу
лирско-епских врст а било нај практичниј е изд вој ити : баладе, романсе, легенде у
стиху и бај ке у стиху.
Низ проблема отвара се и при разматрању ознака пој единих у смених врста,
али се д илеме проду бљуј у и због неадекватн ог кор ишћења пој ед иних термина.
У спортским преносима, новинарским насловима и извешт ај има или у репли-
кама агресивних водитеља смисао се су н оврат ио посебно при непримереним
у потребама пој мова: мит, предање, лег енда, прича, приповетка, еп.

2 . Терминолошке замке и недоу ми це

Нед оу ми ц е ок о пр имен е тер мина пр ича и пр ип овет к а изглед а д а су
"
новиј ег дату ма. Потпу но неосновано у вод и се „ разли к а према п рип адн ости
у сменој или писаној књижевности , иако су обе имени це синоними. Уп раво
ту никад а ниј е било д илеме, ј ош од како ј е Ву к ј асно написао: „ Пр иповиј ет ка
у народу наш ему ( ...) нај више се зове пр ича , к ао што се говор и и пр ичат и
мј есто пр иповиј едат и ( ...) Н аше народне п риче или приповиј етке готово се
"
мог у раздиј елити н а му шке и на ж енск е (Ву к , СНП , ст р . 48) . Народне приче
или п рип оветк е, као слож ена прозна категор иј а, у касниј им поделама делиле
су се на одређене врсте. Уз њих , у смену прозу чине и предања (М илошевоћ-
Ђорђевић: 2000) , при чему се под предањем подразу мевај у одређени нара-
тивни облици , а не све он о шт о се у сменим п утем п реносило, к роз век ове и
генерац иј е. Д одатно замешатељство у сист ематизациј у у смене прозе у носи
немог ућност пр еу зимања назива пој единих обли к а из страних ј езика и култу-
ра ( волшебнан сказка, бш овам сказка, сказок о ж ивотн би , сатир ическа сказка,
бмличк и , сказн ; ani mal tales, tal es of m ag ic, reli gious tales, nov ella, j okes and

' Уосталом, и сам B. Латковић

у у водним одељцима у џбеника при мећуј е: „ М ноге епске песме
нису ништа дру го него бај ка или ј ош чешће новела преточена у стих ове и заодену т а ру хом епске
песме...многе приповедне епске песме о љу бавним згодама и незгодама такође су новеле, т акорећи
све од реда... приповедна епика прих ват ила ј е новеле од кој их се лако даде изградити балада или
оманса. " Латковић: 1975 45- 46 .
р ( , )
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 5

anecdotes, f ormul a tal es)8, као и веома лежерна у пот реба пој мова у школским
лектирама и популарним издањима. 9
У склопу у смене прозе, к ао специфичног рода народне књижевности , н ал а-
зе се народне приповетке, односно особене пип овед не врсте: басне, п риповетк е/
приче о животињама, бај к е, новеле, шаљиве приче/ п рип оветк е, анегдоте, лег ен-
де (легендар не приче/приповетке) . К роз систематизациј у у смене прозе леген-
де се придруж уј у и ску пини предања, ј ер ова прозна фор ма испољава особену
двовалентност стру кт уре, значења и намене. Д одатн и п роблеми п роизилазе из
неразликовања к атегориј е предања, кој е се у нашим преглед има и приру чни ци-
ма разнолико обел еж авај у : к ао ск аск е, к аж е, легенде о местима и личностима
итд. М ахом ј едноепизодичне, ове прозне форме одликуј у се специфичном наме-
ном, пот ребом да се обј асне различите пој аве у пр ирод и и међу људск им од носи-
ма. Самим тим, наглашавај у се веродостој ност и поу чност приповедања, док се
према темат ском п олазишту као засебне врсте пред ања у очавај у : демонолошк а
и митолошка; ет иолошка и есхатолошка; културноисториј ск а предања. Разлика
између њих ниј е строг а, а често се преплићу и са врстама приповедака. Свест ан
т ак ве динамике трај ања прозне грађе, Ву к ј е у казао и на постој ање приповедака
"
„ на међи , мада их ниј е посебно дефинисао. И заиста, велики број вариј аната из
његове знамените збирке пок азуј е, к роз врху нск е естет ске домете, и резултате
прож имања облика. Но, када се такви процеси уоче, онда ј е ну ж но при анали -
з ам а п о к аз ат и с в е ел ем ен т е у к р ш т е н и х ж а н р о в с к и х с и с т ем а и ан ал и з и р ат и п о -
сл ед и ц е т а к в и х п р еп л и т ањ а .
"
За у честалу и веома слободну у потребу пој ма „ еп , заслужни су, на жа-
лост, и сами фолклористи, о чему сведоче наслови попут: Наш нар одни еп и наш
ст их, Нар одни еп Цр ногор аца, Народни еп о К р аљевићу Мар ку, К ар ађор ђе у епу
и ист ор иј и. Мора се признати да су наслови ефект ни , али и исто толико ефи -
касни при преношењу заблуда. Проу чаваоци самом одред ницом одмах истичу
одређен сегмент традициј е, подразумевај у ћи и изузетну сложеност феномена.
Но, када се пој ам от ргне из контекста, готово ј е неминовно несрећн о подлож ан
т ривиј ализациј и.
М ад а постој е опречна мишљења о токовима генезе епског система, ниј е
могуће издвој ити процесе кој и би били зај еднички свим националним среди-
нама, тим пре што се тради циј а и у смена књижевност обликуј у под снаж ним
у тицај има д ру штвено- исто и
рј ских околности. Т ај шири конт ек ст био ј е п ре-
судан и за особене пу теве формирања и наслој авања српске баштине. И заго-
ворници постој ања националног епа, и они кој и су т акве могу ћности с правом

" Чак и ј едан жан , поп т инте национапно асп ост ањеног облика ба ке, на те минолошком
р у р р р р ј р
нивоу тешко се може „ преслик ати" и подударити са одредницама кој е постој е у дру гим ј езицима и
култу рама ( f olk -tal e, conte populaire, Volksmarchen; fairy -tale, conte de fees, cont e merv eilleux , Zauber-
marchen, Wundermarchen, волшебнан сказка итд).
' Веома се често читав од смене п озе подводи под ознак „ ба к а" или се води бесмислена
р у р у ј у
истинк и а к " "
д ц ј „ бај е и „ приповетке , иако ј е бај ка само ј една од прозних врста, тј . ј една врста, ј едан
жанр или .ј едност авни облик " међу у сменим приповеткама.
6 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

негирали заклањали су се иза Ву ковог мишљења. Изречена у к ратком времен-

ском интервалу два Ву кова запаж ања, у к ази вала су на могу ће, ал и су штинск и
противречне токове фолк лорних обрада. Ш ирећи број муж ески песама, „ кој е
"
се у з гу сле казуј у , Ву к ј е 1815. године из репертоара свога оца у нео у Нар одну
ср бску пј еснар ицу пет одломака под насловом: Пр екидци (F ragmenta) р азличних
косовских пј есана (Ву к , Пј еснарице, стр. 229) . Само т ри године касниј е обј аснио
ј е и ј едно од значења пој ма ЈЈазар ица: „ тако зову слиј епци ону велику пј есму од
"
кнеза Л азара и од К осовског бој а. Д илеме нису у клоњене ни у наред ном издању
Рј ечника, ни у лај пцишким и бечким томовима знаменитог корпуса, ј ер ј е сам
Ву к су герисао да одломци потичу из више разних песама, а не из ј единственог
еп а .

И стини за вољу, тешко да игде може постој ати у смени еп, ч ак и када се
саберу оптималне околности кон цент рациј е и т аленат певача са оптимал-
ним околностима одрж авање паж ње слу шалаца. Због особене природе у смене
импровизациј е и активне улоге публике, због психолошко-емот ивне компоненте
пој единца и г ру пе може се говорити о оптималној дужини у смене вариј анте,
у ск лађене и са захтевима нај ављеног ж анра. К ада говоримо о епи ци та ду жина
и склоп композициј е т ешко прелазе хиљаде или неколико хиљада стихова. Зато
ј е примерено говорити о епској песми, епској поезиј и, у сменој епици, али не и
о постој ању и преношењу у сменог епа. Све Лазар ице настај але на преласку 19.
у 20. век биле су ипак резулт ат вештачког спај ања већег број а епских песама у
м а њ е - в и ш е у с п ел у т ем ат с к у ц ел и н у .
А ко ј е оставио от ворену дилему о природи Лазар ице, Ву к ј е понудио ефи-
" "
касно решење за сист ематизациј у „ му шких , ,ј у начких , односно епских песа-
ма. Његова у поришта су хронолошки и тематски распоред г рађе, у спостављен
коначним, класичним бечк им издањем Ср пских нар одних пј есама. Временск и
план подразу мева особене епохе: периоде средњовек овн их држава „ до п ропасти
"
царства и господства српског (књ. II ) ; робовање под Турцима ( књ. III ) ; децениј е
стварања нове српске државе (књ. IV ) . Унутар сваке епохе, Ву к ј е издвај ао
мање тематске целине, концент рисане око нај значај ниј их ј у нака и нај важ ниј их
догађај а.
Када ј е у свом Прегледу ср пске књиж евност и П авле Поповић утемељио
присту пе националној литератури у просветно-педагошк им оквирима, тада ј е
на т ематске ј единице у нутар Вукових збирк и применио одредницу - цик лу с.
Током наредног века овај економичан пој ам се одомаћио, иако ј е постај ао
све непрецизниј и. Јер , цикличност подразу мева правилан ритам понављања
одређених пој ава: смену дана и ноћи, редослед месечевих мена, наизменичност
плиме и осеке, правилност обнављања природе к роз четири г одишња доба. Те
пој аве повезане са путањама небеск их тела, са ротациј ом и револу циј ом одликуј е
не само к ружни ток , већ и обнављање. Поновно враћање истоветних пој ава ниј е
могуће у поредити са манифестациј ама живота и одликама живих бића, кој има
ј е намењено рођење, раст, старост и смрт. Одредница циклу с, нај у словниј е би се
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVll/ l - 2, 2010, стр. 1- 22 7

могла п рименити само на део обредних лирских песама, ј ер су и саме извођене

у ок р иљу п риродних промена, при смени ст аре и нове године, током буђења и
буј ања природе и у летњем периоду, к ада су се и песме певале као ј една од че-
сти ца аг рар них риту ала и обреда везаних за сточарство.
По значењу се изј едначавај у пој мови —циклу с и кру г. Ипак , термин кру г ј е
бит но прецизниј и, не само зато што постој и и у Ву ковом Рј ечнику , већ и због
тога што се њим може обу хватити више различитих пој мова из разнородних
сфера. Зато ј е примерениј е у класификациј и у смене епик е издвој ити - разли-
чит е п о обиму, старини и број у записа - тематске к ругове. У епским стариј им
времени ма т и се тематски к ру гови у сп ост ављај у око Немањића, М рњавчевића
и М арка К раљевића, кнеза Лазара и П рвог косовског бој а, Сибињанин Јанка
и Д ру гог косовског бој а, око последњих Бранковића, Јак шића и Црној евића.
К роз средња времен а по истом принципу разлик уј у се темат ски к ру гови везани
за хај дучке друж ине Старине Новак а, Бај а Пивљанина, Миј ата Томића, Гавра-
на харамбашу или за представник е сењских и к отарск их у скока. Новиј а епска
времена посвећена су црногорском вој евању за слободу и посебно бој евима и
ј унацима из Првог и Д руг ог српског у станка.
Систематизациј ау сменеепике, међутим, пок рећенужно преиспитивањеј ош
" "
две одреднице. Пој мове „ неист ор иј ск их и „ ист ор иј ск их песама т акођеј е у вео
Павле Поповић у пок ушај има практичниј ег разврст авања грађе. Ова опозициј а,
међу тим, почива нај ош несрећниј е одабраним пој мовима, тим пре што су и зу зет -
но слож ени односи и змеђу историј ске чињени це и њене поетске т рансп озициј е.
Некада се чак и у литератури налазе тврдње о п евачевом непознавању географиј е
или о нетачним песмама. А ли , поезиј а, чак ни епска народ на песма, никад а не
мож е имати ст ату с чињени це, мад а се све до к ритичке историогр афиј е и писана
повесница ск лапала на основу т радициј е, приповедања, предања и песама. Из-
ричито ј е о томе посведочио и сам Ву к , наглашавај у ћи к ако ј е за и ст ориј у важ на
"
истина, а за песму како ј е „ измишљено и намј ешћено 10. Осим тога, степен исто-
рич ности, стилизован п од пр ит исцима поетичких захтева, варира од ј едне епске
еп ох е д о д ру г е , а н ер ет к о зав и с и и од т ал ен т а п евач а , п а и од н а м ер а с а к у п љ ач а и
састављача збирки. М еђу песмама стариј их епских времена историј ск и елемен-
ти се, на пример, махом кондензуј у тек у имену ј у нак а, при чему постој и читав
к ат алог ликова за кој е ј е немогуће отк рити поу здану историј ску подлогу, као и
део ј у нака чиј е се поет ске биографиј е апсолутно разликуј у од историј ске судби-
не пој единих личности. Те осцилациј е се испољавај у и у песмама о хај ду цима
и у скоцима и у стиховима о у станицима. Зато би било примерениј е изд вој ити
м о т и в с к е и х р о н и ч а р ск е м о д ел е у с м е н е еп и к е.
Изузетну аргу ментациј у оваквим т ерминима у епском систему дао ј е Видо
Латковић ј ош 1950, приметивши да и у хроничарским песмама, наст алим не-

|0Ов а г ментаци В к е истакао и на зав шним ст анама пого во а четв те к њиге С пск их
у ру ју у ј р р р р р
нар одних пј есама: „ ...у народним песмама (гао готово ни у каким) не т реба т раж ити и с т и н и т е
"
и с т о р и ј е ( нав. издање, ст р. 407).
8 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVll / 1- 2, 2010, стр. 1- 22

посредно након дог ађај а „ може бити мањих и већих одсту пања од историј ских
"
ч ињеница , а да се процеси стилизациј е одвиј ај у према претходно наслеђеним
обрасцима и ни зу поетичких захтева кој и одмах „ наг ризај у историј ску основу
"
пј есме (Л атковић: 1950, 23- 24) . Удаљавај у ћи се у времен ском и просторном
смислу од конк ретних збивања и конк ретних пој единости, епска стру кту ра
добиј а изразит е особине мотивске песме, „ са у оп штеним, мање или више кон-
"
венционалним сижеом и типизираним ли к овима.
Границе између х роничарског и мотивског модела нису ст роге, напро-
тив. Бој на М ишару стилизован ј е у сенци гавранова кој и се спу штај у на кулу
побеђеног, као што и у водну сцену песме о бој у на Чокешини чини диј алог
између К рсманове љу бе и враних весник а зла. Обрт у историј ским токовима
слу ти се по злом знамењу из сновиђења К у чу кове к аде непосредно п ред у зимање
Уж ица. К арађорђев раст анак од Србиј е приказан ј е у кобном сазву чј у вилиног
кли ковања. Вишњићева визиј а почетка српске бу не спај а низ мотива и ст ил-
ск их посту пака, чиме епск а слика збивања постај е пластичниј а. У том сад еј ству
"
историј ских „ прилик а , ж анровск их норми и слој ева традициј е израстај у драма-
т ични преок рети опеваног су коба и емотивно- психолошк и изниј ансирани пор-
трет и , што пој ачава деј ство стихова на пу блику. И обратно, балада о П редрагу и
Ненаду, кој а обрађуј е исконск у т рагедиј у братоубиства, па и бу гарштице о Мар-
ку и А ндриј ашу или Сиверинцу и Удинском, смештај у се у историј ске реалиј е
хај ду чиј е, кој е су свој ствене одређеној региј и и животним у словима блиск им
певачу и његовој пу блици . П есма о трагичној судбини заручнице припада косов-
ском к ругу због ј асног лоцирања окршај а и т рој ице к расних вој вода међу Лаза-
ревим светим и честитим ратницима. Историј ској браћи придру ж уј е се типски ,
нај млађи М рњавч евић, чиј а ће танана невеста бити принет а као ж ртва града,
у к ој ем ниј е ст оловао ни к раљ В у к ашин, ни деспот Угљеша. П ри т ом, у прк ос
м огу ћим класификациј ама, однос лирског, д рамског и епског елемента уочава се
у свим врст ама у сменог п есништва, само у донекле измењеној пропорциј и и у
садеј ству са ост ал им ст ру кт урним елементима и поетичк им чиниоцима.
Још ужепосмат рано, посебну забу ну у носиј еднанаокој аснасист ематизациј а
на песме прекосовске, косовске и покосовск е. Колико ј е привидно питка ова по-
дела. толико ј е непрецизна и заводљива. Ист ини за вољу, косовски бој из 1389.
има можд а нај зн ачај ниј и стату с у колек гивном памћењу Срба. Снагу поетске
баштине и њену моћ над историј ом отк рива и ду говека представа о српском
земаљском царству изгу бљеном на Косову. Су новрат држ аве и распарчавање
териториј е започиње Ду шановом смрћу 1355, док српска деспотовина као
"
државна организациј а постој и све до пада Смедерева 1459. Обе „ тачке избле-
деле суу сећањ п
у рд е косовским ст а
рд ањем , косовски Ви ов
д д ан их ј е ап сорбо-
вао, сопственом трагиком неутралисао и симболично заменио, а то ниј е ј едини
п ример судара историј е са стилизациј ом историј ских детаља.
Одреднице предкосовск и и покосовски довољно су непрецизне већ и зато
што подразумевај у бесконачност временских перспектива. Осим дог ађај а кој и
 Самарииј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 9

непосредно п ретходе би ц и ( попут тумачења старост авних к њига или мотива сна,
М уратовог изазова, Лазареве дилеме, ок у пљања вој ск е итд) придру ж уј е се пред-
косовским епохама: магловит а одређења два век а лозе Н емањића, формирање
српских држава на Балкану, сеобе, недоку чиви векови у прапостој бини. Чим
термин мож е бит и схваћен на више нач ина, очито ј е да ниј е пригодан у било
к аквој систематизациј и, те ј е неоправдана и његова примена.
У нај уж ем тематском смислу одредница везана за п ок осовски период састој и
се од неколико мотива (од диј алог између М илице и гавранова или рањеника и
гласника, од одласка косовке на разбој иште, смрт мај к е и обрет ениј е свет е гла-
ве). А ли , после К осова су и сви опевани догађај и и ликови стариј их времена и
с в и п о т о њ и т ем ат с к и к р у г о в и .
К онфу зиј у у носи ј ош ј едан детаљ. Н а Косовом пољу водиле су се током
векова број не битке. Осим су коба Лазара и М урата, т рад ициј а ј е сачу вала и сти-
лизована сећања на бој између х ришћана и Турака из 1448. Самим тим пост ај е
очит а немог у ћност обележ авања период а и епох а посредством косовског бој а,
ј ер су временск и интервал и различити ако се односе на околности две битке из
р аз л и ч и т и х в ек о в а.
Зато би од вишест ру ког значај а било да се уочавај у епске епохе стариј их,
средњих и новиј их времена, у з издвај ање и набрај ање свих тематских к ру гова.
За епик у, историј у, к ултуру и опст анак овог народа било би нужно показати и у
школск ом г радиву оформљеност тематск их к ру гова око средњовековних пор о-
дица, и касниј их епских ј у нака. Јер, ако се на овим нашим просторима заборави
прошлост - ми немамо буду ћност ни у европским, ни у свет ск им, ни у галактич-
к им интег рациј ама.
Уочавање тематских кру гова стариј их времена, епских биог рафиј а и на-
чина стилизациј е отк ривало би и елементе поетике, разлике и додире са
историј ом, удео интернационалног у локалном фонду. Јасниј е би се исп ољили
и слој еви похрањени у традициј и, кој и спај ај у елементе паганске митологиј е са
хришћанском и православном сликом света, ал и и прож имања култура, неми-
новна на балканским просторима.
О тим процесима, о слој евитост и башт ине и њених сегмената, сведочи
Ву к ј ош 1814. када ј е први пут писао о М арку К раљевићу и већ тада приме-
тио: „ За овога сербског а Х еркулеса повест писмена врло мало опомиње, пр ема
"
његовим делима, кој а народ прости ( ...) о њему приповеда и пева. Д ин амика
повесних дешавања, оск уд ни материј ални докази, меш ања к ултура, последице
христиј анизациј е и низа дру штвено-економских промена утицал и су битно на
целоку пну српску баштину. За разлику од сачу ване митологиј е древног Егип-
та, Индиј е, Јапана, Грчке, Рима, за разлик у од г ерманских и романск их народа,
паг анска митологиј а Словена ј е остала т ек у наговештај има. Мит се означава
као свет а пр ича у кој у се веруј е, чиј и су ј у наци богови , херој и и надприродна
"
бића, а сами представљени догађај и „ ту маче настанак неж ивог и ж ивог свет а,
п орекло рода и пород ице и место ј единке у природним и дру штвеним околно-
10 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVU/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

стима. Према у печатљивој дефинициј и: „ Као обј ашњење култа, митска причај е
истовремено и морални кодекс, политичко-правна повеља, историј а и економиј а
племена, алхемиј ска формула и песничк а реч - и истовремено ниј е ј ош ниј едно
"
от тог а (Реч. књ. т ер, 439- 440) . У ок вирима богате т радициј е српског народа
м ож ем о г о в о р и т и н п р . о д ем о н ол о ш к и м и м и т о л о ш к и м п р ед ањ и м а , о ст и л и -
зованом к улт у предака, о древним ритуалима ж ртвовања, о обред има прелаза,
о елементима п аг анске митологиј е у особеној и к омплексној песничкој слиц и,
поет ској миниј атури, епској биографиј и, у наративној секвенци или исприпове-
даном догађај у. Н о, ти су митолошки, етнографск и, етнолошки елементи, к ао
и наноси реалиј а и ист ориј ских збивања подвргнути разноликим обрадама и
прерадама, кој е зависе од ж анра, у ку са средине, талента ствараоца и околно-
сти импровизациј е. Сви ти чиноци и процеси свој ствени повесним збивањима
утичу и на фонд т радициј е и на систем у смених родова и врста и на њихова
међу собна преплитања.
Н аравно, питања класифик ациј е и невоље са терминима представљај у тек
пролог дужег излагања, намењен професорима. Права драма настај е када треба
подстаћи у ченик е на чит ање, ј ер када се прочита више народ них песама или
приповедака, жанровске одлике и разлик е се лако уочавај у. Мора се признат и
ј ош нешто. Н иј е од пресудног значај а да ли ће у ченик одмах преп ознати жанр.
А ко се и погреши, та грешк а нема кобне последице попут нетачне диј агнозе од
кој е зависи живот. Неодг оварај у ће одређење усменог жанра неће проузроковат и
измену пропорциј а хемиј ске, физичк е или математичке формуле, неће претвори-
ти лек у от ров, изолатор у су перпроводник струј е, а п рој ек ат вишеспратни це у
опасну стамбену зону. А ли, ако ј една г енерациј а изг уби контак т са сопст веном
традициј ом, ланчана реак циј ај е пог убна и њен исход ј есте трагичан. Д опу стимо
ли д а се ( пон ово) изг у би нит са баштином , онд а смо ми од говорни за к онач -
ну и неопозиву смрт свих културних тековина пређашњих векова, одговор ни
"
смо за гашење „ битиј а и имена целог народа. Стално у казивање на т ематске
к ру г ове епике, на одли к е лирик е и лирско-епск их врста, на бог атство припо-
ведака и предања, на обиље говорних облика, на култ урну и историј ск у про-
шлост створ ило би и ј ачу свест о национал ним вредностима - не зато шт о су
нац ионалне, већ зато што то ј есу вредности . Негшсмени певачи су т о знали, то
ј е зн ала и њихова неу ка пу блика. К ада нарашт ај и кој е васпитавамо схвате какве
вредности имај у пред собом, можда ће пожелети да их уп ознај у боље и очу вај у
духовн о благо вел ик е ст арине. Тим ду ховним и култу рн им сп оменицима дивили
су се нај у чениј и људи из свих епоха од Ш ижгорића преко Фортиса до Доситеј а,
Његоша, К остића, А ндрића, Попе, од византиј ск их летописаца до Гетеа и Гри-
"
ма, Валтера Скот а, Меримеа и Пу шкина. Пут у Европу ниј е от ежан „ бременом
у сменог стваралаштва, ј ер смо захваљуј ући српск ој народној књижевност и
одавно прису тни у европској култ ури .
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 11

П р илог I
Родови у смене књ иж ев ности

1. лирска поезиј а
2. епска поезиј а
3. лирско-епске врсте
4. п роза - п риповетке и предања
5. кратки говорни облици

I Л ир ска нар одна поезиј а

В у к ов а под ел а Савремена подела
Термин: „ женске пј есме" Т ермин: лирске народ не песме
К ритер иј у ми: К ритериј у ми:
вр ем е , м е с т о , време, ок олности извођења/
ок олн ост и извођења/намена н ам ен а

П од ела: В рст е:
1. пј есме сватовске, 2. пашт ровски при- обредне
пј еви у за здравице, 3. перашке почасни- обичај н е
це, 4. п ашт ровско нарицање за мртвима, м ит ол о ш к е

5. пј есме свечарске, 6. пј есме кр аљичке, ел и г и о з н о - м о ал и ст и ч к е

р р
7. пј есме додолске, 8. пј есме од коледа, п о сл ен и ч к е

9. пј есме божићне, 10. пј есме кој е се п о р од и ч н е

пј евај у у з ч асни пост, 11. пј есме он а- љу бавне
к о п обож не, 12. пј есме сљепачке, 13. ш аљ и в е

пј есме особито митологичк е, 14 . пј есме

кој е се пј евај у на прелу, 15. пј есме же-
телачк е, 16. пј есме играчке, 17. пј есме
кој е се у Будви пј евај у на Спасов д ан,
18. пј есме кој е се пј евај у дј еци кад се
успављуј у, 19. љу бавне и дру ге различне
ж енск е пј есме, 20. пј есме бачванске на-
ш е г а в р ем ен а

II Епска нар одна поезиј а

В у к ова п од ел а Савремена подела
"
Т ерми н : „ му шк е , Ј у начке пј есме" Терм ин: епске песме
К ритериј у ми: х ронолошки , тематски К ритериј у ми:
" 1. Ву ково хр онолошко-т ематск о п о-
„ Пј есме ј у начке нај стариј е
- стариј а времена: „ до пропасти цар- лазиште ( стар иј а, средња, новиј а
"
ства и г осподства српског ( п есме о : времена + т ематски к ру г ови )
12 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевиост иј ечнк, LVII/ l - 2, 2010, стр. 1- 22

Немањићима, М рњавчевићима, М ар- 2. Према природи стиха (осмерач-

ку К раљевићу, кнезу Л азару и Првом ка епик а, бу г аршти це, десетерачка
косовском бој у, Бранковићима, Јанку епика)
Сибињанину и Д ру гом косовском бој у, 3. према типу стилизациј е ( мотив-
о Јак шићима, Црној евићима) ски ; х рон ичарск и модел )
"
„ Пј есме ј у налке средњиј ех времена
(песме о хај ду чк им дру жинама, светом
Сави као заштитник у п равославља, ко-
тарским и сењск им у скоцима)
П
„ ј есме ју начке новиј их времена! (пес-
ме о борбама за ослобођење Црне Горе,
о П рвом и Д ру гом ср пском у станк у )

I I I Л ир ско-епске вр ст е
Ву к ова подела Савремена подела
Термин: „ песме на међи " Термин: лирско- епск е п есме
К ритериј у ми: дуж ина, темат ик а К ритериј у ми: композициј а,
л и к о в и , т е м ат и к а

Ву кова класификациј а: Савремена подела:

на к рај у I књиге Ср пских нар одних баладе, романсе,
пј есам а, у ск лопу „ љу бавних и дру гих бај ке у стиху, легенд е у
" ст иху (и новелистичк е
различних ж енских пј есама и на почетку
II књиге Ср пских нар одних пј есама песме)

I VН ар одна пр оза
а) П риповетке
В у к ова под ел а Савр емен а п од ела
Терми н : п рип оветк а или прича Термин : приповетк а или п рича
К ритериј у ми: К р итериј у ми :
- однос фантастичних : реалистичних - од нос фантастичних :
ел е м е н ат а р е а л и с т и ч н и х ел ем е н ат а
- дуж ина (склоп композициј е) (типови фантастике и ху мора),
- - ст ру кт урни сегменти ( склоп
у д ео х у м о р а
композициј е, х ронотоп , ј у нак )
- тип д истанце ( ст ав п р ип оведача
П од ела: и пу блик е п рема излож еном
" "
„ женске пр иповиј ет ке , „ г атке догађај у )
"
(„ кој екак ва чуд еса што не мож е бити ) П од ела:
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., К њижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 13

басна, прича о ж ивотињама,

„ м у ш к е п р и п о в иЈ е т к е бај ка, новела. шаљива прича/
"
( „ нема чудеса ) п р и п о в ет к а , ан е г д о т а ; л ег ен д а
лег ендарна прича/ приповетка
"
„ на међи
б) Предања
Ву к ов а п од ел а Савремена подела
"
Термин: („ вј еровања ) Термин: п редања
К ритериј у ми: К ритериј у ми:
т е м ат и к а стру ктур ни сегмен ги ( склоп
композициј е, х ронотоп , ј у нак ),
т е м ат и к а

П од ела: П од ела:
- „ вј еровања ствари кој иј ех нема' - м и т ол о ш к а д ем о н ол о ш к а
, ,
—„ о постанку гд јекој их ст вари" , - ет и о л о ш к а и е с х а т о л о ш к а
,
- ,ј у наци и к оњи њихови" - културно-историј ска,
-
( легендарна прича) .

V К р ат к и говор ни облици
Ву к ов а п одел а Савремена подела
загонетке, пословице, пословице, п ословична поређења,
"
„ у обичај у зете риј ечи изреке, загонетк е, п италице,
брзалице, број ани це, благослови
з а к л ет в е , к л е т в е , м о л и т в е , п с о в к е и т д .

П рилог II
Поделе народне књижевности у прегледима и историј ама
к њ и ж е в н о с т и , н а м е њ е н и м м ах о м у ч е н и ц и м а
о с н о в н и х и с р ед њ и х ш к о л а

Ј. Суботић, ЦвШ т икЂср бске словесност и (читанка), Беч, 1853.

Народне песме, лир ске и ј у начке

Љу девит а Ш т ура књига о нар одним песмама и пр иповедкама славенским

(п рев. Ј. Бошковић), Нови Сад, 1857.
П одела: лирична поезиј а и епична поезиј а (приповетке, руске и срп ск е
ј у начке песме и многе малору ске думе)

С. Новаковић, Ист ор иј а ср пске књиж евност и, Београд, 1867.

14 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ I- 2, 2010, стр. 1- 22

Народне у мотворине се деле на: песме, пр иповетке, пословице, заг онет ке

(кој има су додате и број енице, у издању из 187 1) .

Š. Lj ubić, Ogledalo knj iževnepoviesti Jugoslavj anske, II , Rieka, 1869.

Целоку пну књижевност означава као народну, а п осебно изд вај а народне
( пу чк е) песме, пословице и приповетке

I . R adet i ć, Preg ied hr vatske t r adi cionalne knj iževnosti , Senj , 1879.
п р и п о в ет к е , п о сл о в и ц е , н а р о д н е п е см е

М . Ђуричић, Ср пска к њиж евност , Београд, 1885; Ср пск а нар одна епопеј а,
два ј авна np edaeahba, Беог рад , 1885.
Д ели народ не у мотворине на т ри врсте: песме, прип оветк е, пословиц е.
Епик у разврст ава према ц иклу сима.

Ж. Симић, Лек циј е из ист ор иј е ср пске књиж евност и, Беог рад, 1890,
189 7 .2

Народне у мотворине или у смену к њижевност чине: песме, прип оветке, по-
словице, загонетке, изреке, питалице и број енице

Ј. Бошковић, Писма о књиж евност и ср пској и хр ват ској , I , 1892; II , 1895.

Напомињући да постој и писмена и у смена књижевност, набрај а „ нау стице
"
казиване песме, бај ке и приче, а говорећи о изворима старих летописа наводи
"
„ народну традициј у, приче или предања (стр . 89)

Ј. Љепава, Л ек циј е из ист ор иј е ср пске књиж евност и no Новаковићу, Пипи-

ну и свој им биљешк ам а ( ...), Цетиње, 1896.
"
Усмена народна књижевност обухват а као „ врст е : пословице, загонетке,
п р и ч е и п есм е

Đ. Šurmin, Povj est knj iževnosti hrvatske i srpske, Zagreb, 1898.

народне умотворине: народне пј есме - ј у начке и женске (лирске) ; народне
приповиј етке; народне пословице, народ не загоиетке

М . К . Д рагутиновић, Изу чавање ср пске нар одне књиж евност и, Београд,

19 0 4 .
Упркос родољу бивих и педагошких побуда, Драгутиновић одмах уноси при-
личну конфузиј у на терминолошком плану, означавај ући у смену књижевност
и као народно песништво, као огледање предања (традициј е) и традиционал-
ну књижевност. П рема обли цима дели ј е н а: п риповетке, пословице, загонетке,
питалице и песме (епско и лирско песништво) . Д аља класификациј а ј е такође
конфу зна, тим пре што народне приповетке дефинише као „ епске творевине на-
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 15

родног ду ха, у кој има се напази старинско народно причање, пу но слободе и

"
маште (ст р . 66)

Ј. Грчиђ, Ист ор иј а ср пске књиж евност и, Нови Сад, 1906.

Не говори посебно о народној књиж евности, али у у воду набрај а: песме,
приповетке, гатке, бај ке, пословице, загонетке, басме, изреке.

П. Поповић , Пр еглед ср пске к њиж евност и, 1909, 19122, 19 193, 1931.

Према нај општиј ој подели народну књижевност чини: поезиј а (лирска и еп-
ска) и проза (озбиљне и шаљиве приповетке). Предност ј е у лирској поезиј и дата
"
љу бавним и „ севдал инск им песмама , кој има су придружене песме „ на међи" .
Наброј ане су : сватовске песме, здравице и почашнице, нарицања за мртвима
(тужбалице, туж аљке, ј ау к алице), свечарске (певане о слави), божићне и „ од ко-
"
леде , о Спасовдану, Ђурђевдану, Ивањдану, к раљичке, додолске и прпору шке;
слепачке; ж етелачке; детиње; на прелу ; на бабинама; митолошк е; религиозне; по-
божне; хришћанске; шаљиве и сатиричне. Након поделе епских песама по стру к -
тури ст иха (бу г арштице и гу сларске песме), подела ј е изведена према „ циклу си -
ма: неисториј ски (бај ке у стиху, предхришћанске, хришћанске и митолошке теме)
и историј ски (Немањића, косовски, К раљевића Марка, Бранковића, Црној евића,
хај ду чки, у скочк и, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србиј е) . Занимљиво ј е да
се Поповићева систематизациј а прозе и његово разврставање грађе на „ засебне
"
гру пе и циклу се ниј е тако у порно одржала као разврст авање епике.

Ј. Живој иновић, Ср пска и хр ват ска нар одна к њиж евност , Нови Сад , 19 10.
има занимљиву дефинициј у : „ Оно, пак , што ј е написано на ј езику ј еднога
народа и у првом реду за народ, кој и тим ј език ом говори, зове се народна
"
књижевност (стр. 7) . Д ели овај „ феномен на народну живу к њижевност и у че-
ну, писану. Без посебни подела н абрај а као у мотворине песме, приповетке, п о-
с л о в и ц е и з а г о н ет к е

М . Савић , Из ср пске к њиж евност и, слике и р аспр аве, I I , Нови Сад , 19 10.
Без посебне класи фикациј е, набрај а: српск е народне песме (ж енске и му ш-
ке), приповет ке, пословице, здравице, загонетке, питалице, подскочице и изрек е

Ch. Segvi ć, Kr atka p ovij est hr vatske (srp ske) knj iževnosti od p r vih p očetaka do
1900, Zagreb, 19 11.
Одмах истиче п оделу на књижевност писану и ону кој а се „ ширила у сме-
"
ном предај ом или т ради ци оналну или народну. Она обу хват а песме, при повет-
к е , п о с л о в и ц е , з а г о н е т к е и п и т ал и ц е .

М . Ђорђевић, Слик е из ист ор иј е ср пск е к њиж евност и за више девој а чке

школе, Сремски К арловци, 19 11.
16 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

Усмена к њижевност и народне у мотворине обу хватај у : поезиј у и прозу,

осим тога се издвај ај у послови це и загонетк е

А . Гавриловић, И ст ор иј а ср пске и хр ват ске књиж евност и у см еног а

пост ања, Београд, 19 12.
Н ароду књиж евност дели на поезиј у (у кој ој се издвај ај у засебно неродне
песме и народне пр иповетке) и на дидактику ( пословице, загонетке, питалице) .

D. B ogdanov i ć, Pr eg led knj iževnosti hr vatske i srp ske, I , Z agreb, 1915.

народна традиционалн а к њ: народне пј есме лирске; народ не пј есме епск е;
н ар о д н е п р и п о в ет к е ; п о сл о в и ц е и з а г о н ет к е

М . П авлов ић , К р ат а к пр еглед ucmop ui e ср пско -хр ват ске к њиж евност и ,

Paris, [ 19 17]
Издвај ена ј е као засебан феномен традиционална поезиј а (лирске песме, еп-
ске песме, разврстане у циклу се) и причање, тј . у мот ворине у прози ( подељене
према П оповићевом Пр егл еду на озбиљне и шаљиве)

П. Поповић, Ју гословенска књиж евност , Cambri dge, 19 18, 19 192

народна поезиј а (лирск е песме, епске песме подела на к ру гове), дру га „ г ра-
"
на проза: народ не п риповетке, пословице, заг онет ке

А . Ст. Јотић, Ист ор иј а к њиж евност и Ср ба, Хр ват а и Словенаца, Београд,

19 19 , 192 1.2
народне у мотворине: поезиј а —лир ска, епска; проза : приповетк е, послови-
це, загонетк е, питалице, број енице, бај алице, народне женске клетве. У трећем
тому Историј е ( 1924) додај е овој подели народне обичај е, народн и живот, на-
родна историј а

D . Prohaska, Pregled hr vatske i srp ske knj iževnosti, I - do real izma, Z agreb,
19 19 .
Н ародно песништво: му шке песме (по циклу сима) , ж енске песме; проза
(приповиј етке и о стала пр оза)

Т. Остој ић, Ист ор иј а ср пске књиж евност и, Беог рад, 1923.

раздеоба: мање врсте, народне прип оветк е, народне песме

Д . Ђу ровић, Нар одне умот вор ине, Београд, 1931.

Разликуј е лирику (у з непотпу ну поделу) , епик у ( или „ гу слар ске песме "
"
разврстане на „ цик лу се и бу гарштице), засебно издвај а пословице и загонетке;
бај ке и приповетк е, а пој единим терминима дај е н ове дефинициј е (бај ке, к аже,
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LV II/ l - 2, 2010, стр. 1- 22 17

легенде, приповетк е) . Ђуровићева књига имала ј е сасвим ј асну намену, о чему

писац обавештава у предг овору : „ Свакоме ј е познато да немамо ни у џбеника
у коме би се систем атички излаг ало бар елемента рно знање о нашим на о
р д-
ним у мотворинама, иако се давно осећ а п от реба у таквом излагању." Желећи
да пробуди инт ересовање код омладине за наше народне у мотворине, Ђуровић
ј е, на жалост, у нео додатне недоумице и конфу зиј у, већ при систематизациј и
и клаификациј и . Његове нет ачне одреднице, (међу кој има се посебно издвај а
"
опозициј а „ бај ке и приповетке ) све до данас се неу месно п римењуј у у школској
лектири и популарним издањима, намењеним нај ширем чит алачком к ру гу.

F. Polj anec, H istor ij a stare i sredrtj e j ugoslovenske knj iževnosti s p r eg ledom

nar odne knj iževnosti , Zagreb, 1932, 1937.2
врсте: песме, п риповетк е, мања дела ( пословице, загонетке, питалице)
Издвај а при набрај ању и лирско-епске песме, убрај ај у ћи ту баладе и ро-
мансе. Напомињући да се епске песме могу делити на циклу се - к ру гове,
набрај а: легендарни циклус; хисториј ск и циклу с ( преткосовски, косовски, Мар-
ка К раљевића, деспота Бранковића и браће Јакшића, Црној евића, 6. хај ду ка, 7.
у скока, 8. борбе за ослобођење, 9...; 10. му слимански циклус

М . Uj ev ić, Hr vatska knj iževnost, Z agreb, 1932.

Народн а књижевност се помиње само у нај основн иј ој подели у з
класификациј у на: пј есме (витешке, ј у начке - епск е; љу бавно-осећај не, женске
- лирске), приче, г ат алице и загонетке, а као посебну врсту у мотворина издвај а
и п о сл о в и ц е

Г. Геземан , Ср пскохр ват ска књиж евност , Беог рад, 1934 (D i e ser bo-
kr oatische l iter atur e, прев. B. Вуј овић)
Н ема ек сп лицитну поделу, али издвај а ј у начк е песме, лирске песме, при-
поветке, загонетке и пословице. У епици разлик уј е истор иј ске и неистор иј ске
п ес м е , а д ел и и х н а ц и к л у с е .

F. Polj anec, Rep etitor ij istorij ej ugoslovenske knj iževnosti (narodne i umetničke) ,
Z agreb, 1936.
в р ст е : п е с м е , п р и п о в е т к е , м ањ а д ел а

Г. Д есница, К њиж евност ср пског нар ода ( 194 1), Беог рад , 1983.2
Иак о ј е пред стављена у засебном поглављу, у смена к њиж евност ј е
нај површниј е представљена, а подела се заснива на стварање народа „ у стиху
"
и прози (ст р. 92) . Ни у смена пр оза, ни лирика, ни к рат к е форме нису засебно
издвој ене, а на страницама о епици се само набрај ај у циклу си

S. Ježi ć, Hr vatska knj iževnost, od p očetaka do danas 1100- 1941, Zagreb, 1944.
18 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

Народ на књижевност „ обу хваћа лирско и епско пј есништво, пр иповиедке и

"
гатке, пословице, загонетке и пит алице (стр . 55)

В . Ћу рић, Пр едавања са кур са за наст авнике ср пског ј езика и књиж евност и

- Нар одна к њиж евност , Београд, 1950.
Изложене су одлике, услови и етап е развој а народне епске поезиј е, особе-
ности лирске поезиј е, док се под народном п розом подразу мевај у : приповет к е,
п о с л о в и ц е , з а г о н ет к е и в е р о в ањ а

М . Џу веровић, Кр ат ак пр еглед к њиж евност и нар ода Југославиј е, I , Бео-

г рад , 1952.
Народ на књижевност се дели на поезиј у и прозу ( приповет к е, пословице,
загонетке)

А . B ar ac, J ug oslovenska knj iževnost , Z agr eb, 1954.

Уз у општ ене напомене о старости, развој у, дру штвеним оквирима т рај ања и
особен остима, у кљу чуј е основну поделу на: песме - епске и лирске, пр иповетке,
з аг о н ет к е и п о с л о в и ц е

М . Sov a, Pr eg led nar odne knj iževnosti s p r i mj er ima i teor ij om, Zagreb, 1955.
Подела књиж евност и на писану и у смену ( народну), у кој ој се издвај ај у
песме (лирске/женске, лирско-епске - баладе и романсе; епске/ј у начке) , народне
приповетке (бај ке или гатке, реали стич ке приповетке - новеле и анегдоте, при-
поветк е о животињама и басне), мање народне у мотворине (п ослови це, загонет-
ке, пит ал и це)

С. Д . М ирчић, Нар одна и феу дална књиж евност , Параћин, 1955.

Н ародну књижевност дели на т ри велике г ру п е: лирске песме; епске песме;
п р и п о в е т к е с а п о с л о в и ц ам а

i I Z 19
Lj . Premužić, Repet i torij j ugosl avenske knj iževnost , , agreb, 57, 1960.2
У народној књижевности разликуј е лирику и епику, односно набрај а: пес-
м е , п р и ч е , п о сл о в и ц е , з аг о н ет к е , п и т ал и ц е

С. Назечић, Мала ист ор иј а ј у гословенске књиж евност и, Београд,

19 5 7/ 19 5 8 .
Након поделе на у метничку и народну књиж евност, изложена ј е
класификациј а лирских песама (према подели Ј. Продановића) и епике ( на осно-
ву Поповићевог Пр егледа), а такође су издвој ене и приповетке (у з конфузно
означавање врста) .

В. Латковић, Нар одна књиж евност , I , Београд, 1966, 1975.2

 Самарџија С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 19

Као засебне у смене родове Латковић издвај а: лирску поезиј у, епску поезиј у
и приповетке, али напомиље да се као засебне к атегориј е морај у размат рати
епско-лирск е песме (приповедне песме) и ску пина к раћих умот ворина ( посло-
ви це, у з ширу типологиј у и заг онетке) .

В. Ђурић, Ант ологиј а нар одних ј у начк их песама, Београд, 1973. (седмо
и здање)
У недост атку у цбеника, на предговору овој антологиј и су се заснивали
и прист у пи у ш колск им п риру чниц има. У основи к л аси фик ац иј е ј е подела и
терминолог иј а П. Поповића: бугарштице и гусларск е песме; систематизациј а на
"
„ циклу се ( к ругове) : неисториј ск и; преткосовски ; косовски ; М арк а К раљевића,
Бранковића и Јак шића, Црној евића, Уг ричића и ј у нака Х рваћана; хај ду чки,
у скочки, му слиманск и, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србиј е. Назначена
ј е и Ву кова подела на основу хронолошког к ритериј у ма.

М . B ošković- Stulli , Usmena knj iževnost (М . Bošk ović- Stul li - D. Zečević,

Usmena i p učka knj iževnost, Povij est hrvatske knj iževnosti , I ) Z agreb, 1978.
„ Zanrovi u usmenoj knj iževnosti r azlikuj u se od onih i pisanoj zbog posebnih
stilizacij a izvedbe, zbog usmenog načina postoj anj a, zbog prepl etenosti s
izvanknj iževnim tunkcij ama, a odatl e proizilaze specifi čnosti nj ihov a knj iževnog
"
oblika. ( стр. 22) „ Budemo li imali u vi du kako su u živim i zv edbama granice među
žanrovima sl obodnij e i fl uidnij e nego u naknadno stvorenim t eorij skim k l asifi kacij ama
i kako, u drugu ruku, mnogi obl ici usmenog stvaranj a, koj i se i zv ode u različi tim
zgodama, i zmiču knj iževnom pr i kazivanj u samo zato št o im nema mesta među
p r i znat i m žanrovima - bit će te spoznaj e i nj ihov a pri mena u ov oj knj izi rezultat
"
razumj ev anj a važnosti perf ormancij e u usmenoj knj iževnosti (стр. 28) . Затим ce из-
ричито напомиње да пој единачни жанрови неће бити ближе одређени.

Ј. Д еретић, Ист ор иј а ср пске књиж евност и, Београд, 1983.

Као видови у сменог стварања издвој ени су народна проза (приповетка или
п рича, у з набрај ање врста) ; иа граници прозе и поезиј е „ ситне народне умотво-
"
рине ( пословице, питалице, заг онетке) ; народна поезиј а (лирске, епске, лирско-
епске песме, у з навођење Вук ове поделе) .

Р. Пешић - Н .Милошевић-Ђорђевић, Н ар одна к њиж евност , Београд,

19 8 4 .
„ Наша народна књижевност има следеће родове: лирск у песму, епск у пес-
му, прип овет ку, предање и тзв. ситниј е врсте: п ословице, п ит али це, загонетке
и сл. Д раму као развиј ен род не налазимо, ал и се драмск и елементи налазе у
"
разним иг рама, особито о свадбама и сл, као и у извођењу обредне лирике (ст р .
172) .
20 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

Ј. Kekez, Usmena knj iževnost (Z. Škreb- A. Stamać, Uvoduknj iževnost. Teorij a,
2
metodolog ij a) , Zagreb, 1961, 969 , 1986.
1
Засебно ce разматрај у као у сменок њиж евни облици: драмско стваралаштво;
у сменок њижевна реторика (здравице, басме, заклињања, број илице, брзалице,
ру галице, хвале, лаг ариј е), пословице и загонетке; лирска поезиј а; епска поезиј а;
приповетке (бај к е, легенде и предај е, анегдот е, шаљива у сменокњиж евна припо-
ветка, новеле о ж ивотињама или басне) .

Ј. Д еретић , Ср пска нар одна епика, Београд, 2000.

Осим поделе заснован е на ст ру к гури стиха (бу гаршти це, осмерачка, десе-
терачка епика) издвој ена су четири основна типа: витешка или феудална епика;
одмет н ич ка или хај ду чка; гр аничарска и ослободилачка. Д аља подела изведена
ј е према епским темама и к ру говима ( неисториј ске песме, прет косовске песме,
косовске песме, песме о М арку К раљевићу, песме о последњим владарима и ве-
"
лик ашима, песме „ средњих времена , црногорске песме, устаничке песме) .

М . К леут, Нар одна књиж евност . Фр агмент и скр ипт и, Нови Сад, 2006.
Издвој ени су као основни родови: лирика; епи ка - проза (предања и пр ипо-
ветке) и поезиј а (ј у начке песме у девет циклу са и приповедне песме, међу кој има
се разликуј у легенде у стиху, бај ке у стиху и новелистичке песме) ; лирско-епске
песме (баладе и романсе) ; к раће говорне у мот ворине (пословице, загонетке, пи-
тали це, изреке, басме и врачања) .

И ЗВ О РИ

В. Богишић, Нар одне пј есме из ст ар иј их, нај више пр имор ских записа, Бео-
њ и н в
г рад , 1878; Гор и М ла о ац, 0 2 03.2
Г. Геземан, Ерлангенск и ру копис ст ар их српскохр ват ских народних песама,
Сремски К арловци, 1925.
В. С. Карацић, Мала пр ост онар одња славено-сер бска пј еснар ица (18 14) ,
Нар одна ср бска пј еснар ица (1815) , Сабрана дела Ву ка Караџића, I , (СД ), пр. В .
Недић, Просвет а, Беог рад, 1965.
В . С. Караџић, Српске нар одне пј есме, I , СД, IV, пр. В. Недић, Београд,
19 7 5 .
В. С. Караџић, Српске нар одне пј есме, 11, СД , V, пр. Р. Пешић, Беог рад, 1988.
В. С. Караџић, Ср пске нар одне пј есм е, III , СД , V I , пр. Р. Самарџић, Београд,
19 8 8 .
В. С. Караџић, Ср пске нар одне пј есме, I V, СД, V II , пр. Љ. Зуковић, Беог рад,
19 8 8 .
 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј езих, LVIl/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 21

В. С. К араџић , Ср пске нар одне пословице, СД , IX , пр . М . Пантић, Београд ,

19 8 7 .
В . С. К араџ ић, Ср пск е нар одне пр иповиј ет ке, СД , III , пр . М . П ант ић , Бео-
г рад , 19 88.
В . С. К араџић, Ср пск и рј ечник ( 1852) , СД , Х 1/ 1- 2, пр . Ј. К ашић, Беог рад,
19 86 - 19 8 7 .
В . С . К араџ ић , Ет ногр афски списи. О Цр ној Гор и, пр. М . Ф илиповић и Г.
Д обрашиновић, Беог рад, 1969.
В . Чај кановић, Ср пске нар одне пр иповет к е, Беог рад, 1927, 1999.2

Л И Т Е РА Т У РА

Bošković- Stulli 1973: М . B ošković-Stulli , О poj mov ima „ usmena i narodna

"
knj ižev nost i nj ihovim značenj ima, Zagreb:IJmj etnost r ij eči , 4.
B ošković- Stulli 1983 : M . Boškovi ć- Stulli , Usmena knj iževnost nekad i danas,
Beograd.
Bošk ović-St ulli 1978: M. Bošković-Stulli , O nužnosti povezivanj a nastavnog i
studij skog pri stupa usmenoj knj iževnosti , Banj al uka: Pril ozi nastavi srpskohr vatskog
j ezika i knj iževnosti , V III , 12.
Л ат к овић 1950 : B . Латковић, Члан ци из књиж евнос т и, Ц ет иње.
Љуби н к овић 1996: N . Lj ubinković, Problem sistematizacij e i kl asifi kacij e
usmenog narodnog stvaralaštva. (Žanrovi u folkloru, žanrovi u narodnoj knj iževnosti
ili...?) , Н ови Сад : Folklor u Voj vodini , 9 .
М илош евић-Ђор ђевић 1996: H . Милошевић-Ђорђевић , Проблеми проу ча-
вања српске народне (у смене) књижевност и, Београд : К њиж евност и ј език ,
X L II I , 3-4 , 1996.
Самарциј а 2007: С. Самарџиј а, Увод у у смену к њиж евност , Београд.
Су в ај џић 2007: Б. Су вај џић, Неист ор иј ске песме и лирско-епске вр ст е,
Беог рад : К њиж евност иј език , L IV, 1- 2.
22 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22

Snežana Samardžij a

I SS U E S O F C L A SS I F I C A T I O N A N D T E R M ! N O L O G Y I N O R A L L I T E R A T U R E

Summary

The classificat ion of popular (oral) literature into genres and types probably also stands
as a stumbling block in covering the material of elementary and secondary schools, especially
having in mind the f act t hat not even the scholar ly circles have reached agreement , after almost
'
two centur ies st udy and applicat ion of var ious research approaches. Simultaneously, doubts
have mult iplied around certain terms, and some concepts have begun to be used w ith an in-
credible ease of spreading i nappropriate meanings. On thi s occasion we disregard the fact t hat
t he ent ire Serbian tr aditi o n i s often m i sused, due to a lack of information, lack of concern or
f or many personal reasons. Even Vuk Karadžić, whose views cannot be left aside, since the
renowned col lector himself belonged to oral culture and was able to spot and clearly defi ne a
number of phenomena, reali sed the importance of the necessary systematisat ion.