https://sr.wikipedia.

org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE
%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BC
%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA
%D0%B0%D1%80%D0%B8

https://sh.wikipedia.org/wiki/Flamansko_slikarstvo

https://sh.wikipedia.org/wiki/Flamansko_slikarstvo

Flamansko slikarstvo
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Idi na navigaciju Idi na pretragu

Portret Arnolfinijevih, Jan van Eyck

Flamansko slikarstvo doživjelo je procvat u periodu od ranog 15. vijeka do 17. vijeka. Flandrija je
dala vodeće slikare u Sjevernoj Evropi i privukla mnoge obećavajuće mlade slikare iz susjednih
zemalja. Ti slikari pozivani su na rad na stranim dvorovima i bili su utjecajni u čitavoj Evropi. Od
kraja napoleonske ere, flamanski slikari su ponovo doprinosili reputaciji koju su uspostavili Stari
majstori.[1]

Sadržaj/Садржај
• 1 Kasna gotika
• 2 Renesansa
• 3 Barok
• 4 Opadanje
• 5 Oživljavanje
• 6 Moderno flamansko slikarstvo
• 7 Povezano
• 8 Reference
• 9 Dodatna literatura
 • 10 Vanjske poveznice

Kasna gotika
Glavni članak: Rano nizozemsko slikarstvo

Takozvani flamanski primitivci prvi su popularizirali upotrebu uljanih boja. Njihova umjetnost vuče
porijeklo od minijaturnog slikarstva kasnog gotičkog perioda. Glavni među njima bili su Jan van
Eyck, Hans Memling, Hugo van der Goes, Robert Campin i Rogier van der Weyden.

Renesansa
Glavni članak: Dansko i flamansko renesansno slikarstvo

Od ranog 16. vijeka, talijanska renesansa počela je utjecati na flamanske slikare. Rezultat je bio vrlo
različit od tipičnog talijanskog renesansnog slikarstva. Vodeći umjetnik bio je Pieter Brueghel
Stariji, koji je izbjegavao direktan talijanski utjecaj, ja razliku od sjeverni maniristi.

Barok
Glavni članak: Flamansko barokno slikarstvo

Nakon opsade Antwerpa (1584-1585), južne provincije Nizozemske ("Flandrija") ostale su pod
španskom upravom i bile odvojene od neovisne Nizozemske Republike. Iako su mnogi umjetnici
pobjegli od religijskih ratova i preselili se iz južne Nizozemske u Nizozemsku Republiku (vidjeti
Slikarstvo zlatnog doba Holandije), flamansko barokno slikarstvo doživjelo je procvat, naročito u
Antwerpskoj školi, tokom sedamnaestog vijeka pod Rubensom, Van Dyckom i Jacoba
Jordaensa.

Opadanje
Nakon smrti glavnih umjetnika poput Rubensa 1640. i kraja Osamdesetogodišnjeg rata 1648.
godine, kulturni značaj Flandrije je opao.

Oživljavanje
Oživljavanje slikarstva u toj regiji došlo je u zoru Belgijske revolucije 1830. i djela iz tog perioda
obično se smatraju flamanskim.[2] Slikari koji su postali uspješni nakon tog patriotskog perioda
obično se nazivaju belgijskim, a ne flamanskim. To kraljevstvo koje je obuhvatalo Flandriju često
utiče i na kategorizaciju novijih umjetnika (vidjeti Popis belgijskih slikara).

Moderno flamansko slikarstvo

Iako se James Ensor isticao od svojih savremenika, taj inovator u umjetnosti 19. vijeka značajno je
utjecao na umjetnike 20. vijeka kao što su Paul Klee, Emil Nolde, George Grosz, Alfred Kubin,
Wols, Felix Nussbaum i ostali ekspresionistički i nadrealistički slikari 20. vijeka.[3]
Od ekspresionističke (tj. druge) 'Grupe Latema', Permeke je generalno najpoznatiji i tokom više od
četiri godine njegovo lice bilo je najistaknutije na posljednjoj novčanici od 1000 belgijskih franaka
— nakon čega ju je zamijenila novčanica od 20 eura.[4]
Flamansko slikarstvo
https://hr.wikipedia.org/wiki/Flamansko_slikarstvo
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje

Hubert van Eyck, Gentski oltar detalj centralnog dijela iz 1390.-1441.

Flamansko slikarstvo je slikarska produkcija Flamanaca naseljenih u današnjoj Flandriji, tj.
slikarstvo povijesnih država i pokrajina: Grofovija Flandrija, Burgundijska Nizozemska,
Habsburška Nizozemska, Španjolska Nizozemska, Austrijska Nizozemska, Francuska Belgija i
Nizozemska Belgija.

Jan van Eyck, detalj slike Portret Arnolfinijevih iz 1434., uljene boje na drvu

Sadržaj
• 1 Kasnogotičko slikarstvo
• 2 Renesansno slikarstvo
• 3 Flamanski barok
• 4 Preporod
Kasnogotičko slikarstvo

Rogier van der Weyden, Skidanje s križa iz oko 1435., Prado, Madrid
Podrobniji članak o temi: Rano nizozemsko slikarstvo
U kasnoj gotici, početkom 15. stoljeća, Flamanci su bili prvi umjetnici koji su popularizirali
uporabu uljenih boja i slikarstva minijatura, ali i prvih europskih portreta. Tada je Flandrija
privlačila mnoge obećavajuće umjetnike iz okolice i proizvodila mnoge umjetnike koji su obilježili
umjetnost sjeverne Europe. Među najvažnijima su bili: Jan van Eyck (1395.–1441.), Hans Memling,
Hugo van der Goes, Robert Campin i Rogier van der Weyden. Ovi slikari su u gotički naturalizam
unijeli krajnji realizam pojedinosti, tako da su likovi na njihovim djelima slikani s detaljnim
osobinama naravi.

Pieter Brueghel stariji, Lovci u snijegu, 1565., ulje na platnu, 117 × 162 cm, Muzej povijesti
umjetnosti u Beču

Renesansno slikarstvo
Podrobniji članak o temi: Sjevernoeuropska renesansa
Flamanci su se u umjetnosti istaknuli osobito kao slikari, a najveću slavu stekli su za vrijeme
renesanse. Pieter Brueghel stariji (oko 1515. ili 1530.–69.) bio je slikar koji se potpuno okrenuo
prirodi, toliko da je i likove (obično fladrijske seljake) na svojim slikama prilagođavao „ptičjoj
perspektivi” da bi krajolik došao do potpunog izražaja. On je prvi pokazao osebujnost krajolika u
različitim obličjima, tako što je „portretirao” godišnja doba. Njega su naslijedili njegovi sinovi,
Pieter Brueghel mlađi (1564.–1638.) i Jan Brueghel stariji. Jan Brueghel stariji je poznat kao prvi
slikar samostalnih mrtvih priroda s cvijećem i krajolika, što je opet barokna odlika.
Frans Francken mlađi, Zid blaga, 1634., Muzej povijesti umjetnosti u Beču. Ovakva vrsta slikasrtva
se smatra flamanskom inovacijom koja se razvila početkom 17. st.

Flamanski barok
Nakon opsade Antwerpena (1584.-'85.) južne nizozemske pokrajine (Flandrija) ostale su odvojene
od neovisne Nizozemske Republike na sjeveru. Premda su brojni umjetnici pobjegli od vjerskih
ratova na sjever, što će kasnije dovesti do procvata nizozemskog baroknog slikarstva „Zlatnog
doba”, na jugu se javlja tzv. „Antwerpenska škola” koja će postati jedna od najutjecajnijih u Europi,
ponajviše zbog rada njezinih najvažnijih predstavnika kao što su: Peter Paul Rubens (1577.–1640.),
Anthonis van Dyck (1599.–1641.) i Jacob Jordaens.
No, nakon smrti ovih slikara kulturni značaj Flandrije, zajedno s njezinom gospodarkom važnošću,
blijedi dok jača utjecaj nizozemskih gradova i drugih slikarskih škola (Amsterdam, Haarlem,
Gouda, Rotterdam, Utrecht, Delft i Leiden).

Gustaf Wappers, Belgijska revolucija 1830., 1834., Muzej umjetnosti, Bruxelles.

Preporod
Podrobniji članak o temi: Belgijska umjetnost
Preporod flamanskog slikarstva je uglavnom vezan za Belgijsku revoluciju 1830. i slikarsku
produkciju u Bruxellesu. No, ova se umjetnost uglavnom smatra za belgijsku, a ne isključivo
flamansku.
Od svih belgijskih umjetnika iz Flandrije na početku 20. stoljeća najznačajniji je bio James Ensor, i
za njega vezan pokret poznat kao „flamanski ekspresionizam” koji je vodio Constant Permeke.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_
%D0%90%D1%98%D0%BA

Јан ван Ајк

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Јан ван Ајк

Човек са црвеним турбаном, 1433. (вероватно аутопортрет), Национална галерија, Лондон

Датум рођења 1390.
Место рођења Масејк
Датум смрти 9. јул 1441. (50/51 год.)
Место смрти Бриж
Јан ван Ајк (хол. Jan van Eyck 1390 — 1441.) важи за најславнијег представника раног
низоземског сликарства. Био је предводник нове епохе ренесансне уметности у земљама
северно од Алпа. Цењен је због своје бриљантне технике и смисла за реализам. Неколико
сачуваних записа из његовог раног живота указује да је он рођен у око 1380–1390,
највероватније у Масејку. Он се запослио у Хагу око 1422, кад је већ био сликарски мајстор
са радионичким помоћницима, и био је запоследн као сликар и собар код Јохана од Баварије,
владара Холандије и Хајнаута. Он је исто тако био запослен у Лилу као дворски сликар код
Филипа Доброг, грофа од Бургундије након Јоханове смрти 1425. године, док се није
преселио у Бриж 1429. године где је живео до краја свог живота. Филип га је веома поштовао
и он је извршио бројне дипломатске мисије у иностранству, укључујући Лисабон 1428. ради
истраживања могућности брачног уговора између грофа и Изабеле од Португалије.[1]
Око 20 преживелих слика се са поуздањем приписује њему, као и Гентски олтар и
илуминирани рукописи Туринско-Миланског часослова, сви од којих су датирани на период
између 1432 и 1439. Десет је датирано и потписано са варијацијама његовог мота ALS IK KAN
(Као што ја (Ајк) могу), игра речи његовог имена, која је типично насликана грчким словима.
Ван Ајк је сликао секуларне и религиозне теме, укључујући олтарске слике, религијске
личности са једним панелом и наручене портрете. Његов рад обухвата појединачне панеле,
диптихе,[2] триптихе, и полиптихне панеле. Њега је плаћао Филип, који је настојао да сликар
буде финансијски осигуран и да има уметничку слободу тако да може да слика „шта год
жели”.[3] Ван Ајков рад потиче из међународног готског стила, али убрзо га је засенио,
делом кроз већи нагласак на натурализму и реализму. Он је постигао нови ниво виртуозности
кроз развој у употребу уљаних боја.[4] Он је био веома утицајан, и његове технике и стил су
усвојили и оплеменили рани холандски сликари.

Садржај
• 1 Биографија
• 1.1 Дворски сликар
• 2 Значај сликарства Јана ван Ајка
• 2.1 Техника уљаног сликарства
• 3 Дела
• 3.1 Избор важнијих дела
• 4 Галерија
• 5 Референце
• 6 Литература
• 7 Спољашње везе

Биографија

Супружници Арнолфини, Национална галерија, Лондон

Мадона у цркви, Државни музеј, Берлин
Јан ван Ајк је рођен 1390. у Масејку, месту 25 km северно од Мастрихта. Тачан датум је
непознат. Мало се зна о његовом раном животу. Први документи који говоре о његовом раду
потичу из 1422-1424: ради у Хагу, на двору Јохана Баварског, војводе Холандије. После смрти
војводе, јануара 1425, прикључује се свом брату Хуберту у Фландрији. Хуберт ван Ајк је
такође био сликар.
Улази у службу код Филипа Лепог, војводе Бургундије, као сликар и лични секретар. У јесен
1428, одлази у име свог господара, да оцени „истинитост лика и карактера“ принцезе
Изабеле Лепе, кћери краља Жоаоа I.
Трајно се настањује у Брижу, где купује кућу 1432. Жени се и добија дете. Јан ван Ајк је умро
1441. у Брижу, где је и сахрањен у Цркви св. Донатијана.
Дворски сликар

Гентски олтар Хуберта и Јана ван Ајк, завршен 1432. за катедралу Сент Баво, Гент
Ван Ајк је служио као званичник код Јохана од Баварије, владара Холандије, Хајнаута и
Зеланда. До тог времена је био оформио малу радионицу и учествовао је у редекорацији
Биненхоф палате у Хагу. Након Јоханове смрти 1425. године се преселио у Бриж и дошао је
до пажње Филипа III од Бургундије c. 1425.[5] Његово појављивање као колекционарског
сликара генерално следи његово именовање на Филиповом двору, и од тог времена његова
активност на двору је релативно добро документована. Служио је као дворски уметник и
дипломата, и био је виши члан Турнског сликарског цеха. Дана 18. октобра 1427, благдан св.
Луке, он је путовао у Турне да би присуствовао банкету у његову част, коме су такође
присуствовали Робер Кампен и Рохир ван дер Вејден.[6]

Значај сликарства Јана ван Ајка

• Један од предводника Ренесансе
• Оснивач низоземске школе сликарства
• Представа простора у перспективи
• Уметник је посматрач реалног света
• Потпуно одсуство утицаја античких узора (за разлику од уметности у Италији тог
времена)
• Његово сликарство карактеришу блиставе боје са изузетним контрастима светло-тамно
(тзв. кјароскуро Chiarosuro)
• Заједно са Рохир ван дер Вејденом, развио реализам у сликарству
• верно сликање природе и човека
• наглашавање људске индивидуалности
• детаљно сликање пејзажа
Сликарство Јан ван Ајка, Робер Кампена и Рохир ван дер Вејдена, пуно детаља из реалног
живота, означава почетак нове епохе сликарства. Иако се најчешће ради о религиозним
темама у којима треба приказати концепт натприродне светости, њихове представе уносе
духовност у призоре блиске свакодневном животу.

Техника уљаног сликарства

Са Ван Ајком у техници сликарства почиње својеврсна револуција. Поред традиционалне
темпере и фреско технике, првенствено је користио уљане боје. Ђорђо Вазари је у Ван Ајку
видео проналазача уљане технике, међутим она је била позната и раније. Јан ван Ајк је био
први сликар који је користио сикатив и разређиваче.
Технологија:
• Стабилни пигменти боје се растворе у биљном уљу
• Подлога за сликање: платно, дрво или картон
• Прво се на подлогу нанесе основа (везиво од гипса и скроба)
• Полагано и детаљно сликање је могуће само са бојама које се споро суше
• Користе се четке од свињске длаке, а за финије детаље од сточне
• Одговарајуће разређивање боја се постиже мешањем са ланеним уљем или
терпентином

Дела
Јан ван Ајк је првенствено био сликар религиозних композиција и портрета.
Његово најпознатије дело је монументални „Гентски олтар“. На њему је насликан први
приказ наге људске фигуре у северној Европи после античког доба.
Дела Ван Ајка пре 1426. (када је умро Хуберт) не могу му се са сигурношћу приписати.
Гентски олтар (или Мистично јагње) почео је да слика Хуберт, а довршио Јан, и не зна се које
је делове насликао који од браће.

Избор важнијих дела

• Гентски олтар, око 1425-1435, Катедрала св. Бавон, Гент
• Мадона у цркви, око 1426, Галерија слика, Берлин
• Кардинал Николо Албергати, око 1432, Уметничко-историјски музеј, Беч
• Портрет младића (Тимотеј), 1432, Национална галерија, Лондон
• Ђовани Арнолфини са супругом Ђованом Ченами (или Супружници Арнолфини),
1434, Национална галерија, Лондон
• Мадона канцелара Ролена, око 1435, Лувр, Париз
• Благовести, око 1435, Музеј Тисен-Борнемица, Мадрид
• „Лука“ Мадона, око 1435, Уметнички институт, Франкфурт
• Портрет Бодуена де Ланоја, око 1436-1438, Државни музеј, Берлин
• Портрет Јан де Лева, 1436, Уметничко-историјски музеј, Беч
• Мадона каноника Ван дер Пелеа, 1436, Музеј лепих уметности, Бриж
• Маргарета ван Ајк, 1439, Музеј лепих уметности, Бриж
Галерија

Гентски олтар (детаљ), Св. Бавон, Гент

Гентски олтар (детаљ пејзажа), Св. Бавон, Гент

Гентски олтар (лик Еве), Св. Бавон, Гент

•

Распети Христ, Галерија слика, Берлин

Мадона канцелара Ролена, Лувр, Париз

Маргарета ван Ајк, Музеј лепих уметности Бриж

 •

Портрет Јана де Лева, Уметничко-историјски музеј, Беч

Хуберт ван Ајк

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Хуберт ван Ајк
Датум рођења 1370.
Место рођења Масејк
Датум смрти 27. септембар 1426. (59/60 год.)
Место смрти Гент
Христос на крсту између Богородице и Светог Јована
Хуберт ван Ајк (хол. Hubert van Eyck, 1366. (?), Масејк-1426, Гент) био је фламански сликар
из школе фламанских примитиваца XV века.
О његовом животу се зна врло мало. Рођен је у бенедиктинском манастиру у Масејку око
1366. Радио је у Фландрији као дворски сликар Војводе од Бургундије. Био је старији брат
Јана ван Ајка, који је изазвао револуцију у сликарству употребом уљаних боја. Ово је
омогућило израду слика са прецизним детаљима и живим бојама.
Као најпознатије дело приписује му се приказ мистичног јагњета са Гентског олтара, којег је
довршио брат Јан. Сахрањен је у катедрали где је постављен овај олтар (Свети Бавон у
Генту).

Дирк Баутс
Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дирк Баутс (хол. Dirck Bouts) (рођен око 1415. у Харлему, Холандија — умро 6. маја 1475. у
Лувјану, Брабант, данашња Белгија), био је фламански сликар. Иако његовом дјелу недостаје
грациозни израз већих фламаских сликара као што су Рохир ван дер Вејден и Јан ван Ајк,
Баутс се без сумње такође може сматрати једним успјешним мајсторем.
Врло мало тога је познато из његовог раног периода у Харлему, мада је могуће да је учио
сликарство у Бриселу под патронаштвом Ван дер Вејдена чији је утицај више него очигледан
у његовим раним зрелијим радовима

Абрахам Бројгел
Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Абрахам Бројгел
 Могући аутопортрет Абрахама Бројгела
Датум рођења 28. новембар 1631. (датум крштења)
Место рођења Антверпен
Датум смрти 1690.
Место смрти Напуљ

Абрахам Бројгел „Букет цвећа у бакарној вази“, 1670.

Абрахам Бројгел (хол. Abraham Brueghel; 1631 – 1690) био је сликар из познате фламанске
породице уметника, син Јана Бројгела Млађег, унук Јана Бројгела Старијег и праунук Питера
Бројгела Старијег.
Абрахам се родио у Антверпену у Белгији, где је провео већи део своје младости. Сликарску
поуку примио је од својега оца Јана Бројгела Млађег. Абрахам је већ као младић постао
познат као врло талентовани уметник.
Године 1649. у доба од само 18 година, отишао је у Италију сликати по наруџби за
сицилскога принца. То је била прва од многих наруџби у којима је Абрахам приказао своју
уметничку вештину у сликању и цртању мртвих природа, најчешће цвећа.
Десет година касније преселио је у Рим те се убрзо оженио. Наставио је сликати углавном
мртве природе те је због својих уметничких способности 1670. године позван на Академију
Светог Луке - римску академију намењену вишем образовању уметника. Годину дана касније
преселио је у Напуљ, у којему је живео до своје смрти 1690. године.
Јан Бројгел Млађи
Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Помозите у побољшавању
овог чланка додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен
изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (о уклањању шаблона
обавештења)
Јан Бројгел Млађи
Датум рођења 13. септембар 1601.
Антверпен
Место рођења
Холандија
Датум смрти 1. септембар 1678. (76 год.)
Антверпен
Место смрти
Холандија
Јан Бројгел II млађи (хол. Jan Brueghel de Jonge; Антверпен, 13. септембар 1601 —
Антверпен, 1. септембар 1678), био је фламански сликар.

Садржај
• 1 Биографија
• 1.1 Изучавање заната
• 2 Путовање кроз Италију
• 2.1 Повратак у Антверпен
• 2.2 Члан удружења
• 3 Породица
• 3.1 Синови сликари
• 3.2 Декан удружења
• 3.3 Задњи успеси
• 4 Види још
• 5 Спољашње везе

Биографија
Јан Бројгел је рођен као прво дете и најстарији син Јана Бројгела Старијег и Изабеле де Јоде.
Крштен је 13. септембра 1601. у катедрали Синт Јорискерк (хол. Sint Joriskerk) у Антверпену.
У септембру 1603. када је имао две године умрла му је мајка.
Јан старији се поново оженио септембра 1605. године, овај пут Катарином ван Маријенбург
(хол. Katharina van Marienburg) са којом је имао још осморо деце. Међутим, млађи Јан, још
као дете није био у добрим односима са маћехом. Јанов отац се у једном писму пожалио свом
пријатељу Ерколеу Бијанки (хол. Ercole Bianchi), који је био секретар код кардинала Боромеа
(хол. Borromeo), да његов син који се управо налази на пропутовању кроз Италију, у својим
писмима још ни једном није споменуо а нити поздравио своју маћеху. Још од ранијих дана у
породици Бројгел било је јасно да прворођени мора да настави породичну традицију.
Његов отац Јан старији био је поред Петера Паула Рубенса један од цењенијих сликара раног
17. века.

Изучавање заната
Са десет година Јан је почно да изучава занат у очевом атељеу. Јан старији је брзо увидео
талентованост код свога сина и припремао га је за пут у Италију, што је то у тој сликарској
породици било као обавеза. Путовање је било планирано за пролеће 1619. али због обавеза у
очевом атељеу било је често одлагано и тек 7. маја 1622. Јан полази у Италији.

Путовање кроз Италију

Св. Игнације Лојола

У исто време када и Јан креће на пут, кренула је још једна повећа група младића из
Антверпена, међу којима је и Филип де Момпер (хол. Philipp de Momper), син познатог
сликара Јоса де Момпера (хол. Joos de Momper) и добар пријатељ Јана старијег. Њихов први
циљ у Италији био је Милано. Јан у Милано стиже крајем јуна, код очевог пријатеља и
мецене кардинала Боромеа, који је и сам био страствени колекционар и љубитељ фламанског
сликарства. Циљ ондашњих уметника који су долазили масовно у Италију био је заправо
Рим.
У Риму је кардинал Боромео поседовао велику кућу коју је изнајмљивао страним сликарима,
а у тој кући је и Јанов отац боравио. У октобру 1622. путује Јан даље за Ђенову где упознаје
Антониуса ван Дика (хол. Anthonius van Dyck).
У пролеће 1623, противно очевој и кардиналовој вољи, Јан се укрцава на брод за Сицилију.
На том путовању Јан се разбољева и добија високу температуру, па бива принуђен да напусти
Сицилију у правцу Малте, јер је на Сицилији владала куга. На Малти му се стање побољшава
и он се враћа назад за Палермо априла 1624. Ту проводи пар успешних месеци у друштву са
својим пријатељем из млађих дана ван Диком.

Повратак у Антверпен

Венера, Церера и Бахус

Године 1625. добија вест о смрти оца и још три члана уже породице. У року од двадесет дана
брата Питера, и две сестре, Изабелу и Марију, покосила је куга. Због сумње да је инфициран
кугом Јан проводи 17 дана у лазаретском карантину у Ђенови. Из Ђенове путује за Милано
где долази болестан и ту одседа поново код кардинала Боромеа који га успут и лечи. Након
оздрављења наставља даље путовање за Торино, где долази болестан и остаје само девет
дана. Након малог побољшања здравља, путује даље за Лион и Париз и одатле назад за
Антверпен, где долази почетком августа те исте године. Са 24 године Јан млађи постаје глава
породице Бројгел.

Члан удружења
Августа 1625., убрзо након доласка из Италије, постаје члан удружења свих уметника
Антверпена „Св. Лукас“, као и његов деда Питер Бројгел старији, и члан „реторичарске
коморе“.

Породица
Године 1626. жени се Маријом Јансенс (Maria Janssens), ћерком сликара Абрахама Јансенса
(Abraham Janssens), са којом је имао једанаесторо деце. Од тога, седморица су били синови, а
петорица су постали сликари.

Синови сликари
• Јан Питер старији радио је од 1646. код Дамери (Damery) у Литиху (Lüttich)
• Абрахам, као млад одлази за Италију, где постоје докази да се 1649. налазио у Месини
а касније у Риму и Напуљу.
• Амброзијус и Филип, претпоставља се да су са оцем радили у Паризу.
• Јан Баптист млађи који је рођен 1647. одлази код свог брата Абрахама у Напуљ.

Декан удружења

Христ у кући Марте и Марије

Од 1630. па до 1631. Јан је био декан удружења „Св. Лукас“. То је период, за који он сам каже
да је његово срећно и успешно доба. После тога све је кренуло низбрдо, јер слике које је
радио у стилу свога оца нису биле више тражене. Имао је само пар ученика, а код већих
наруџбина је морао да узме људе који су радили за дневницу.

Задњи успеси
Године 1651. добија признање од Аустријског двора, од којег му стижу и наруџбине. Ту му је
помогао Давид Тенијерс млађи, који се оженио његовом полусестром Аном Бројгел 22. јула
1637. Његова слава достиже врхунац у априлу 1647. када је унапређен за дворског сликара и
конзерватора аустријског надвојводе Леополда Вилхелма.
Јан Бројгел млађи умире 1. септембра 1678. у 77. години живота у својој кући у Антверпену.

Питер Бројгел Млађи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Питер Бројгел Млађи

Питер Бројгел Млађи, портрет Антониса ван Дајка

Датум рођења 1564
Место рођења Брисел
Датум смрти 10. октобар 1636. (71/72 год.)
Место смрти Антверпен
Питер Бројгел Млађи (хол. Pieter Brueghel de Jonge; 1564 — 1638) је био фламански
ренесансни сликар, син Питера Бројгела Старијег. Кад је имао само пет година, отац му је
умро. Сликарству га је подучавао фламански сликар пејзажа Џилес ван Конинксло (Gilles van
Coninxloo), чију кћер је Питер касније оженио.
Постао је самосталан мајстор 1585. године и углавном је сликао пејзаже, као и религиозне и
фантастичне мотиве. На сликама с фантастичном тематиком често је приказивао ватру и
гротескне фигуре, због чега је добио надимак „паклени Бројгел“.
Осим властитих слика, Питер Млађи је такође копирао радове свога оца, што је касније
доводило до забуне око ауторства појединих слика.
„Сеоски адвокат“, 1621.

Дела
• „Сељачки сајам“
• „Распеће“
• „Зима, ловац у снегу“
Seljačko veselje- The Peasant Wedding.
1620. Oil on panel. National Gallery of Ireland, Dublin, Ireland.
Winter Landscape.
c.1621. Oil on panel. Museum of Fine Arts, Budapest, Hungary.

Pieter Brueghel the Younger

Adoration of the Magi.
Oil on canvas, transferred from panel. The Hermitage, St. Petersburg, Russia. Read Note.

Pieter Brueghel the Younger

Svadbeni ples na otvorenom

Питер Бројгел Старији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Питер Бројгел Старији
 Сликар и критичар, претпоставља се да је ово аутопортрет Питера Бројгела Старијег из
1565.
Датум рођења 1525
Место рођења Бреда
Датум смрти 5. септембар 1569.
Место смрти Брисел
Питер Бројгел Старији (флам. Pieter Brueghel, Breughel или Bruegel), рођен између 1525. и
1530. могуће у једном селу поред Бреде у Холандији или Брију, Лимбург (Белгија) по којем је
добио име, а умро је 5. септембра 1569. у Бриселу, био је фламански сликар, а у сликарском
лексикону га сврставају у фламанске/холандске ренесансне сликаре 16. века.

Садржај
• 1 Живот
• 2 Дело
• 2.1 Члан сликарског удружења
• 2.2 Путовање
• 3 Галерија слика
• 4 Литература
• 5 Види још
• 6 Спољашње везе

Живот
Питер Бројгел старији, „Земља Дембелија“
Постоје записи да је Питер Бројгел рођен поред града који се звао Бреда, али није сигурно да
ли се ради о Бреди у Холандији или о белгијском граду Бри који се на латинском исто зове
Бреда. Теорију о белгијском граду Бри је смислио Мандер, који је овај податак вероватно
исконструисао да би поткрепио тезу о „сеоском“ пореклу уметника јер село које он помиње
не постоји. Највероватније да се ради о томе да он није Питер из Бројгела већ Питер од (оца)
Бројгела. Као што не знамо његове родитеље, такође су непознати тачни подаци о његовој
години рођења. Још увек се препиру стручњаци око његове године рођења, али у сваком
случају може се рећи да је рођен пре 1530. Пошто је радио у стилу Хијеронимуса Боша и
сликао хумористичке сцене добио је надимак „смешни Бројгел“, а због његове љубави према
сеоском жанру, које је он овековечио на својим делима добио је још један надимак „сељак
Бројгел“. Тако да у појединим књигама називан је као једним или другим надимком. Био је
праотац једне велике сликарске фамилије, чији су чланови све до 17. века били активни
сликари. Бројгел је учио занат код познатог сликара Питер Кеке ван Елст (Pieter Coecke van
Aelst) у Антверпену.

Дело
На почетку каријере је сликао пејсаже. Доказао је јединствено захватати атмосферу природе.
Волео је да слика простране далеко се протежуће пејсаже на којима су се одигравали
библијски или митолошки догађаји. Створио је велики број бакрореза и међу најпознатије
спада серија графика „Седам смртних грехова“ 1557. Познати су његови моралистичко
дидактички радови. До данашњих дана се сачувало његових 45 аутентична радова- слика, од
којих се трећина налази у Уметничко-историјском музеју у Бечу. Остали радови су се
изгубили али је сачуван већи број његових цртежа и графика.
Међу најпознатија дела спадају „Холандске пословице“ („Дванаест пословица“) које је
насликао 1559. године и на овој слици се налази велики број фигура које приказују холандске
пословице. Налази се у музеју у Антверпену. Слика градња Вавилонске куле из 1563. године
сматра се за његов некакав завет- гигантска грађевина је стварана у смеси стилова и делује
апсурдно пошто је смештена у средњовековни европски пејзаж. Налази се у музеју у Бечу.
• Дечје игре (музеј Беч)
• Пад побуњених анђела (Брисел)
• Тријумф смрти (музеј Прадо)
• Повратак стада, 1565. (Циклус „Месеци")
• Зимски пејзаж са замком за птице, 1565. (Циклус „Месеци")
• Клевета Апелеса, 1565.
• Покољ невиних, 1565. (музеј у Бечу)
• Сликар и критичар, 1565.
• Ловци у снегу, 1565 (Циклус „Годишња доба“, музеј у Бечу)
• Жетва, 1565 (Циклус „Годишња доба“, Музеј уметности Метрополитен Њујорк)
• Проповед Ивана Крститеља, 1566.(музеј Будимпешта)
• Пописивање становништва у Бетлехему, 1566.(музеј Беч)
• Свадбени плес, 1566. (музеј Беч)
• Преобраћање Павлово, 1567. (музеј Беч)
• Земља млијека и меда, 1567. (пинакотека Минхен)
• Сврака на вешалима, 1568. (музеј у Дармштату)
• Мизантроп, 1568.
• Слепац води слепца, 1568.) (галерија у Напуљ)
• Сељачки плес, 1568. (музеј Беч)
 • Просјаци, 1569. (музеј Лувр)
• Сељак и пљачкаш гнезда, 1568.(музеј Беч)
• Три војника, 1568.
• Олуја на мори, недовршено дело, вероватно његова последња слика (музеј Беч)

Члан сликарског удружења

Питер Бројгел старији, „Вавилонска кула“

1551. постаје члан удружења сликара мајстор сликарске гилде у Антверпену (удружење Св.
Лука), све до 1559. Питер Бројгел се потписивао са старим холандским писањем са Brueghel,
касније је променио у Bruegel и са тим именом се користио и потписивао на свим својим
радовима, до краја свог живота.

Путовање
1552. предузима једно путовање кроз Италију које је трајало све до 1555. када се вратио назад
у Антверпен. Пут у Италију је имао велики значај за овог уметника и он је попут других
северњака тражио и учио се на делима великих италијанских мајсора није подлегао овим
утицајима и створио је свој властити стил и тако се разликује од осталих холанђана који су у
Италији тражили узоре и готове примере за сликарство. За време између 1555. и 1563. све се
заснива на његовим цртежима и бакрорезима, остало није познато. 1563. оженио је ћерку од
свог учитеља Мауке Кеке ван Елст (Mayken Coeck van Aelst), венчао се у цркви Нотр Дам де
ла Капел у Бриселу, где је и остао до краја свог живота.
• 1564. родио му се син Питер касније назван „Паклени Бројгел“
• 1568. рођење сина Јана и он је имао надимак - „Сомот Бројгел“
Његова два сина Питер Бројгел Млађи и Јан Бројгел Старији постали су такође познати
сликари као и њихов отац. Сахрањен је у цркви Нотр Дам де ла Капел.

Галерија слика
Велике рибе једу мале (1556.)
•

•
•
•
•
• Икаров пад (око 1558.)
•

•
•
•
•
•
•
• Поглед на Напуљ (око 1558.)
•

•
 •

Борба месопуста (1559.)

Низоземске пословице (1559.)

•

Дечје игре (1560.)

•
Луда Маркета (1561.)

•
•
• Пад анђела (1562.)

•
Тријумф смрти (око 1562.)
•

Градња вавилонске куле (1563.)

Ношење крста (1564.)

•

Жетва (1565.) из циклуса месеца

•

Сенокос (1565.) из циклуса месеца

•
 •

Ловци у снегу (1565.) из циклуса месеца

•

•
•
•
•
•
• Убијање невине деце(1565.)
 •

Сеоска игранка (1568.)

О слепцима (1568.)
•

Сеоска свадба (1568.)

•

Хендикепирани (1568.)
•

Олуја на мору (1569.) последња незавршена слика

 •

Литература
• Piter Bruegel, Jaromir Neumann, Praha 1965.
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
• Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
• Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
• Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
• Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
• Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Јан Бројгел Старији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Јан Бројгел Старији
Датум рођења 1568.
Место рођења Брисел
Датум смрти 13. јануар 1625. (56/57 год.)
Место смрти Антверпен

Јан Бројгел Старији:„Букет“, 1603.

Јан Бројгел Старији (хол. Jan Brueghel the Elder; Брисел, 1568 — Антверпен, 1625.) био је
фламански сликар, син Питера Бројгела Старијег и отац Јана Бројгела Млађег. Надимци су
му били «сомотни », »цветни» или «рајски» Бројгел. Посљедња два назива произашла су из
његових омиљених сликарских мотива, док се «баршунасти» односи на баршунасти сјај
његових боја, или (нагађа се), због његове навике ношења одеће од сомота.
За разлику од оца „сељака“ Бројгела, Јан је био космополит и штићеник и пријатељ римског
кардинала Федерига Боромеа, уједно наручиваоца слика Јана Бројгела Старијег.

Дело
Јан Бројгел, Старији познат је као сликар мртвих природа са цвећем, и пејзажа. Развио је
сликарски стил који је у већој мери независан о очевом сликарству, што није случај с
његовим братом Питером Млађим.
Његови рани радови углавном су пејзажи са сценама из Светог писма, његове слике шумских
предела откривају утицај мајстора шумских пејзажа Гилис ван Конинксла (Gillisa van
Coninxlooa).
У свом каснијем раду сликао је више «чистих» пејзажа и градских ведута, а према концу
живота углавном мртве природе. Ти се радови одликују великом прецизношћу и врло
детаљним приказивањем одређених врста цвећа, уз које је додавао такође пажљиво насликане
друге природне облике попут шкољки, пчела, лептира и других мотива.
Јан Бројгел је често сарађивао с другим сликарима: он би углавном сликао пејсаже у које би
други сликар затим уметнуо фигуре. Најпознатију такву сарадњу остварио је с Петером
Паулом Рубенсом.
Имао је сликарски атеље у Антверпену у Белгији, где је 1625. године умро од колере.

Види још
• Питер Бројгел Старији
• Питер Бројгел Млађи
• Јан Бројгел Млађи
• Абрахам Бројгел

Овај чланак везан за уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што
ћете га проширити.

Спољашње везе
• Портал Биограф
Рохир ван дер Вејден (флам. Rogier van der Weyden; франц. Rogier da la Pasture, 1399/1400 -
18. јуна 1464) био је низоземски (фламански) сликар ране Ренесансе. Ван дер Вејден има
значење „од пашњака“.

Садржај
• 1 Биографија
• 2 Значај
• 3 Најважнија дела
• 4 Галерија
• 5 Спољашње везе

Биографија
У свом родном Турнају, 1427, Рохир је постао ученик Робера Кампена, сликара познаог као
„Мајстор Флемала“.
Званични сликар града Брисела постао је 1435. Боравио је у Италији 1440-1450, али ова
посета није нимало утицала на његов стил. Остатак живота је провео у Бриселу.
Значај
Рохирове живе и изражајне, али суптилне сликарске композиције извршиле су велики утицај
на уметност Фландрије и Немачке. Његов рад у Италији је популаризовало употребу уљане
технике. Иако није познавао Јан ван Ајка, начин на који су употребљавали технику уља је
сличан; виртуозно и са много пажње за детаље. Од Ван Ајка се разликује по емотивности и
драматичности композиција. За разлику од својих савременика, Ван дер Вејден није цртао
детаље слике пре наношења боја.
Његов најзначајнији ученик био је Ханс Мемлинг.

Најважнија дела
• Спуштање са крста (1435-1440), Музеј Прадо Мадрид
• Свети Лука слика Богородицу (1435-1440), Музеј лепих уметности Бостон
• Мирафлорес олтар (око 1440), Државни музеји Берлин
• Олтар са распећем (1445), Уметничко-историјски музеј Беч
• Бладелин триптих (1445-1450), Државни музеји Берлин
• Богородица са свецима (1450), Државна галерија Франкфурт
• Брак триптих (1450), Лувр Париз
• Страшни суд (1451), Болница (хоспитал) у Бону (Француска)
• Поклоњење мудраца (око 1455), Стара пинакотека Минхен
• Портрет Филипа Доброг (око 1456-1458), Музеј лепих уметности Антверпен
• Портрет Шарла Смелог (око 1456-1458), Музеј лепих уметности Брисел
• Богородица са дететом (1460), Државни музеји Берлин
• Франческо д'Есте (око 1460), Метрополитен музеј Њујорк
• Оплакивање Христа (1465), Национална галерија, Лондон

Галерија

Оплакивање Христа

Детаљ Страшног суда

 •

Поклоњење мудраца

Портрет Франческа д'Есте

Герард Давид
Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Помозите у побољшавању
овог чланка додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен
изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (о уклањању шаблона
обавештења)
Герард Давид (хол. Gerard David) (рођен око 1460, у провинцији Утрехта. — умро 13.
августа 1523, у Брижу, данас Белгија), био је фламански сликар и посљедњи мајстор школе из
Брижа. Скоро ништа није познато из његовог раног живота, мада је у његовом раном дјелу
очигледан утицај Дирка Баутса и неких других фламаснких мајстора. Претпоставља се да је у
Бриж стигао из Харлема, гдје је формирао свој стил као ученик сликара Алберта ван
Оуватера (хол. Albert van Ouwater), савременика Ван Ајка. Прикључио се умјетничком
Удружењу Светог Луке у Брижу у 1484. и постао његов декан 1501. године.
У свом раном раду слиједио је харлемску сликарску традицију коју представљају Ван
Оуватер и Гертген тот Синт Јанс што је очигледно у његовим првим значајнијим дјелима као
што су Прикивање Христа на крст (око 1480.) и Рођење, мада се већ истиче као изврстан
колориста. У Брижу је студирао дјела мајстора као што су Јан ван Ајк, Рохир ван дер Вејден и
Хуго ван дер Хус, а такође је био под утицајем Ханса Мемлинга.

Герард Давид на Викимедијиној остави.

Категорије:
• Рођени 1460.
 • Умрли 1523.
• Фламански сликари
• Сликари ренесансе

Антонис ван Дајк

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Антонис ван Дајк

Датум рођења 22. март 1599.

Антверпен
Место рођења
Холандија
Датум смрти 9. децембар 1641. (42 год.)
Лондон
Место смрти
Енглеска
Правац/традиција Барок
Утицао на енглеска школа сликарства
Утицаји од Петер Паул Рубенс, Тицијан
Најважнија дела Портрети Чарлса I • Аутопортрет са сунцокретом • Самсон и Далила
Антонис ван Дајк (хол. Anthonis van Dyck; Антверпен, 22. март 1599 — Лондон, 9. децембар
1641) био је фламански сликар и графичар из епохе барока. Био је један од најбољих ученика
Петера Паула Рубенса и водећи дворски сликар Енглеске. Његова најпознатија дела су
дворски портрети, али је осим њих сликао библијске и митолошке теме. Био је изварендан
цртач и иноватор у техникама бакрописа и акварела.
Садржај
• 1 Биографија
• 2 Атеље
• 3 Појмови који су добили име по уметнику
• 4 Галерија
• 5 Спољашње везе

Биографија
Антонис ван Дајк је рођен у Антверпену у породици богатог трговца тканинама. Почео је да
се бави сликарством 1615. Његов таленат је привукао пажњу и постао је главни помоћник
Петера Паула Рубенса у периоду 1610 — 1614. Године 1620. по први пут је отишао у
Енглеску, али није успео да га представе краљу Џејмсу I. Четири месеца касније вратио се у
Фландрију. Потом је провео 6 година у Италији где је проучавао дела италијанских мајстора
попут Тицијана и Веронезеа чиме је изградио темеље своје будуће успешне каријере
портретисте. У Ђенови је декорисао раскошне палате богатих Ђеновљана портретима и
религиозним композицијама. На портретима је увек истицао високи друштвени положај
својих модела. Његова репутација се прочула до краља Чарлса I који га је позвао на свој двор.
Године 1632. Ван Дајк се вратио у Лондон. Успех који је доживео био је муњевит. Сликао је
портрете краља Чарлса, његове кћери Хенријете, многих дворјана, своје аутопортрете и
портрете своје љубавнице Маргарете Лемон. Пред крај живота је само сликао завршне потезе
на сликама које су радили његови ученици. Проглашен је за витеза 5. јула 1632. Следеће
године је добио титулу „првог сликара његовог величанства“. За енглески двор је створио
дела која су славила краљеву апсолутну моћ. После смрти сахрањен је у катедрали Светог
Павла у Лондону.
Ван Дајк је оставио јак и дуготрајан утицај на енглеске портретисте и сматра се оснивачем
енглеске школе сликарства.

Атеље

Троструки портрет краља Чарлса I према коме је Бернини начинио бисту у Риму
Због великог успеха Ван Дајк је развио масовну производњу портрета у свом великом атељеу
у Лондону. По сведочанству посетилаца, мајстор је обично само нацртао цртеж на папиру
који би један од асистената пренео на платно. Ван Дајк би онда насликао главу модела.
Сликање одеће је препуштано специјалистима. У позном периоду је заједнички рад на
сликама довео до опадања квалитета. Многе копије слика су израђиване у Ван Дајковом
атељеу, а да их уметник није ни дотакао. Већина кописта и помоћника није могла да достигне
префињеност његовог стила, тако да је његова дела лако идентификовати. Већина помоћника
били су Холанђани или Фламанци, јер у то време у Енглеској није постојала школа
сликарства. Адријан Ханема (1604-71) се 1638. вратио у Хаг где је постао водећи
портретиста. Ван Дајков огроман утицај на енглеско сликарство није се пренео преко
његових ученика, јер о томе не сведочи ниједан документован пример.

Појмови који су добили име по уметнику

• Мушкарци на Ван Дајковим портретима обично имају кратку шпицасту браду која је
тада била у моди. Касније је овај тип браде добио име Ван Дајк.
• Један од браон пигмената носи име Ван Дајк браон.

Галерија

Портрет Елене Грималди из 1623.

Самсон и Далила, дело из 1630.

Аутопортрет са сунцокретом, настао после 1633.

Портрет Чарлса I из 1635.

Јакоб Јорданс
Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Јакоб Јорданс

Аутопортрет
Датум рођења 19. мај 1593.
Антверпен
Место рођења
Белгија
Датум смрти 18. октобар 1678. (85 год.)
Антверпен
Место смрти
Белгија
Ана Катарина

Деца Јакоб Јорданс Други

Елизабета
Правац/традиција Барок
Утицаји од Петер Паул Рубенс, Јан Бројгел Старији
Најважнија дела Породица Јорданс у врту • Алегорија изобиља Земље • Краљ пије
Jaкoб Јорданс или Жак Јорданс (холандски: Jacob Jordaens, Jaques Jordaens ; Антверпен, 19.
мај 1593. ─ Антверпен, 18. октобар 1678) био је фламански барокни сликар антверпенске
школе. Сликао је велика историјска платна, жанр сцене, пејзаже и портрете. Такође je радио
на изради таписерија. Уз Питера Паула Рубенса и Антониса ван Дајка, сматра се за
најважнијег сликара Фландрије.

Садржај
• 1 Биографија
 • 1.1 Утицај
• 2 Дела
• 2.1 Краљ пије
• 2.2 Како су стари певали, тако свирају млади
• 3 Референце
• 4 Спољашње везе

Биографија
Јакоб Јорданс је рођен у Антверпену 19. Маја 1593. у породици средње класе. Имао је
десеторо браће и сестара. Родитељи су му били Јакоб Јорданс Старији, трговац и Барбара ван
Волсхатен. Породица је живела у Хохстрату бр. 13, где се налазила и њихова продавница
постељине Рај. Не зна се много о Јордансовом школовању, али се претпоставља да је стекао
уобичајено образовање за свој сталеж, с обзиром на то да је имао читак рукопис, говорио
француски језик и знао митологију. Притом је темељно познавао Библију, што је видљиво из
тема многих његових слика.[1]
Као и Петер Паул Рубенс, Хендрик ван Бален и Себастијан Вранкс, Јорданс се обучавао у
атељеу Адама ван Норта. Постао је Нортов ученик са четрнаест година и живео у његовој
породичној кући као шегрт осам година. После овог периода постаје слободни мајстор и
прикључује се еснафу Светог Луке као акварелиста 1615. године. Ова техника се у
седамнаестом веку користила за израду скица таписерија (такозваних картона). Наредне
године се венчао Адамовом најстаријом ћерком, Аном Катарином ван Норт. Заједно су
купили 1618. године кућу у Рејндеровој улици бр. 4, са излазом на Хохстрат (поред куће
Велика златна кацига). Са Аном Катарином је имао троје деце: Елизабету, Јакоба и Ану
Катарину. Син Јакоб Јорданс Други је, као и отац, био сликар и касније отишао у Данску.[1]
За разлику од Ван Дејка и Рубенса, Јорданс никад није био дворски сликар. Поруџбине је
углавном добијао од богатог грађанства и духовних вођа. После смрти Рубенса 1640. и Ван
Дајка 1641. Јорданс постаје најважнији aнтверпенски сликар. Стога добија наредних година
све више (племићких) поруџбина из иностранства. У периоду 1639-1640. доставља Јорданс
по поруџбини Чарлса I, осам (од 22 поручене) слика о историји психе у Краљичин дом у
Гриничу. Јoрданс добија поруџбину од Кристине Шведске 21. априла 1648. за израду 35
плафонских слика за двор у Упсали (не зна се да ли је овај задатак извршио). Године 1645. му
Амалија ван Солмс задаје да наслика дела за краљевску резиденцију. Новостечена
популарност је имала и негативне последице: серијска продукција слика је довела до губитка
квалитета дела и рада у атељеу. Клијент Мартинус ван Лангеховен га је 25 августа 1648.
оптужио да му је продао дело које он није осликао, али су, према Јордансу, дело израђивали и
сликари у атељеу, али га је и он лично завршио.[1]
Изузев неколико путовања унутар Северног Низоземља(укључујући и Амстердам), Јордансов
читав живот и рад су се одвијали у Антверпену. До око 1650. је тајно био калвиниста, а након
што је открио своју веру, оптужен је за јерес и морао је да плати новчану казну. Захваљујући
свом сликарском статусу, његову вероисповест су толерисали, а чак је и добијао поруџбине
од католика.[1]
Јорданс је био вешт сликар, продуктиван и у старости. После смрти Ховерта Флинка 1660. су
Јорданс, Јан Ливенс, Јуриан Овенс, Јакоб ван Рајсдал и Рембрант од браће Корнелиса и
Андриса де Храфа добили поруџбине за неколико слика за декорацију градске куће у
Амстердаму.
Јакоб Јорданс је умро 18. октобра 1678. са 85 година од грипа. Његова ћерка, која га је
неговала, умрла је неколико сати касније. Обоје су сахрањени у Путеу у Северном Брабанту.
У овом селу су сахрањивали многе протестанте у то време, јер се налазило на граници
краљевства Низоземске републике, па је имало протестантску цркву.[1]
Утицај
У 19. веку, после независности Белгије (1830) расте интересовање за Јакоба Јорданса као
народног сликара у националистичким редовима, првенствено захваљујући његовим жанр
сценама. Идеје филозофа Иполита Тена (1828-1839) да је уметност исказивање расе, околине
и тренутка, надовезивале су се на слику Јорданса као фламанског сликара, који је,
приказивањем ситуација из свакодневног живота Јужног Низоземља у седамнаестом веку,
допринео изградњи белгијског идентитета. Ово дивљење Јордансу је довело, између осталог,
до подизања споменика (дизајн Жеф Ламбо, 1877), на месту где се некад налазила гробље
протестантске цркве у Путеу. У постоље споменика су уметнуте очуване надгробне плоче
Јорданса, као и његових ученика Гијома де Папеа и Адријана ван Сталбемта.[1]

Дела
Јорданс је био свестран уметник. Бавио се разним жанровима уметности и за живота је
произвео разноврсна дела. Стил му је приметно еволуирао у току каријере, коју је започео
под утицајем Рубенса, чији утицај остаје заувек видљив. Сви фламански сликари су остали у
Рубенсовој сенци: сликали су под његовим утицајем, док је њихов успех због његове славе
трпео. До 1618. је утицај маниризма видљив у раду Јорданса, а притом је сликар ступио у
додир са Абрахамом Јансенсом, чије се дело Скалдис и Антверпија може видети у градској
кући у Антверпену. Монументалне фигуре у првом плану су присутне у његовим делима.
После првобитног сликања под Рубенсовим утицајем, Јорданс развија свој стил у периоду
1619-1627. Одликује га монументални реализам, добро промишљена и савладана изградња
композиције и рафинирана употреба боја. Дела из овог периода су:
• Алегорија плодности
• Четворица еванђелиста
• Портрет сликареве породице
Јордансов позни стил (из периода после 1628) развија се под утицајем Веронезеа и Федерика
Барочија. Јорданс слика народске обичаје, раскалашност и Богојављење. У овој фази настаје
највише жанр сцена. Фигуре су грубље насликане, а подједнако успешна дела слика нешто
тамнијим нијансама боја од Рубенс. Дела из овог периода:
• Мученичка смрт Свете Аполоније (1628), Олтар за августинијански манастир у
Антверпену
Од 1630. до 1670. прави скице за седам серија таписерија
• Краљ пије
• Како су стари певали
Од 1641, после смрти Рубенса и Ван Дајка опада квалитет Јордансових слика. Фигуре нису
више монументалне и нагласак се премешта на позадину. Боје постају монотоне и у
породици земљаних. Композиције су често препуне људским фигурама. Дела из ове фазе:
Краљ пије
• Тријумф принца Фредерика Хендрика, у сали Орање у краљевској резиденцији у Хагу.

Краљ пије
Слика Краљ пије изузетно је експресивна и реалистична. Детаљи су дорађени акварел
техником и финим потезима оловке. Јорданс овде користи контраст светло-тамно. Видљива је
игра боја и сенки. Композиција слике није симетрична, али су дефинисане линије праваца,
највише дијагоналних, помоћу којих се наглашава динамика у слици. Јорданс усмерава
пажњу на краља, који је у средини платна.[1]
Јорданс овом сликом ставља нагласак на народ, чије фиугре дају утисак да је све раскошно и
лежерно. На слици се види краљ како једе и пије уз мноштво људи око себе, с којима дели
радост и ужитак. Краљ дели са својим народом и не понаша се као да је изнад њега. На слици
их доживљава као једнаке. Назив Краљ пије може се схватити као да краљ пије у здравље
свог народа.[1]
Такође, на овој слици је приказана прослава Богојављења игром краља, која се изводила у
неколико играча. Извлачењем папира се одређивала улога сваког учесника. Током игре се
много пило и јело, а краљ је плаћао пиће – пиво, вино или јеневер са шећером, док су остали
обезбеђивали храну. Краљ је такође водио игру тако што је бирао здравицу, а дворска луда је
подстицала људе да сваки пут викну Живели, краљ пије! Ко прећути, добија казну – стављали
би му чађ на лице и морао би да се преда. На крају вечери би наизменично прилазили
играчима који би им смишљали задатке које су морали да испуне да би повратили своје
учешће. Oвом сликом је Јорданс хтео да искаже своју аверзију према алкохолисању. При врху
слике је исписан мото Нико није сличнији лудаку од пијанице.[1]
Слика Краљ пије припада барокном стилу.

Како су стари певали, тако свирају млади

Како су стари певали, тако свирају млади
Како су стари певали, тако млади свирају (с. 1638-40) се сматра сродном слици краљ пије.
Обе ове слике имају поуку, скоро су идентичних димензија и насликане су сличним стилом.
Дело приказује три генерације имућне грађанске породице из Антверпена како седе за столом
и музицира. С обзиром на то да је ова тема била популарна међу Јордансовим савременицима
и поручиоцима, постоји неколико верзија овог дела. На наведеној слици је старац насликан
по лику Адама ван Норта. Ова тема се често јавља у жанр сценама, где су старији и
средовечни људи често насликани како свирају и певају, док их деца прате на фрулама.
Наслов је заснован на чувеној изреци из дела Јакоба Катса, објављеној 1632, а изрека
дословно гласи како стари свирају, тако млади цвркућу, чиме се алудира на појаву да
младунци птица имитирају цвркут својих родитеља. Катс, који је био калвиниста, преточио је
изреку у лекцију родитељима да пазе на своје поступке, јер њихова деца имитирају старије.
Холандска реч цвркутати је приближна речи која описује свирање фруле (piepen-pijpen), али
су у неким верзијама деца приказана како пуше луле (pijp). Јорданс овим делом преноси и
Катсово виђење, али и поруку да млади увек надмаше родитеље. Сова која је насликана на
рамену старице, представља мементо мори, симбол смртности.[2]

Квентин Масејс
Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Помозите у побољшавању
овог чланка додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен
изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (о уклањању шаблона
обавештења)
Квентин Масејс (хол. Quentin Massys) (рођен 1465/66 у Левену, Брабант, данас Белгија —
умро 1530. у Антверпену), био је фламански ренесансни сликар, један од најважнијих
сликара школе из Антверпена. Масејс је прво завршио ковачки занат у свом родном Левену,
да би, по једној легенди, учио сликарство након што се заљубио у ћерку једног сликара.
Године 1491. одеселио се у Антверпен гдје је убрзо примљен у Удружење сликара
Антверпена.

Мијењач новца и његова жена (1514)

Уље на платну, 71 x 68 cm
Лувр, Париз.
У Масејсова најранија дјела спадају двије слике Богородице са дјететом. Његове
најцијењеније слике су два велика триптиха, Свето краљевство или Олтар св. Ане, за олтар
цркве Сен Питер у Левену рађене у периоду од 1507 до 1509. године; и Сахрањивање
Господа, од 1508 до 1511. године. У оба дјела присутна су снажна вјерска осјећања и
прецизност у изради детаља. Масејсова тенденција да истакне свој индивидуални израз
очигледна је у сликама као што су Старац и куртизана и Мијењач новца и његова жена.
Друга два дјела, Христ Спаситељ и Богородица у молитви, одликује спокојност и
достојанство. Пејзажи са позадина његових слика су у стилу једног од његових савременика,
фламанског умјетника Јоакима Патинира. За пејзаж из позадине Масејсове слике Распеће се
вјерује да је настао управо из руке Патинира.

Квентин Масејс на Викимедијиној остави.

Категорије:
• Умрли 1530.
• Фламански сликари
• Сликари ренесансе

Ханс Мемлинг
Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Ханс Мемлинг
Датум рођења 1435
Место рођења Зелигенштат
Датум смрти 20. август 1494. (63/64 год.)
Место смрти Бриж
Ханс Мемлинг (хол. Hans Memling; Зелигенштат, 1430 — Бриж, 1494) је био фламански
сликар немачког порекла чија је уметност осликавала Бриж у периоду политичког и
трговачког опадања.
Мемлинг је био готички сликар 15. века, и припадао је групи која је радила у последњој
трећини 15. и почетку 16. века.
Спуштање с Крста, Ханс Мемлинг, 1480
Не зна се много о животу овог сликара. Вероватно немачког порекла, своја сликарска знања
је стекао у некој сликарској радионици у билизини Рајне или Келна. Документована је његова
присутност у Бриселу 1465. године и у Брижу 1466. Такође се зна да је 1467. године ушао у
удружење сликара из Брижа.
Био је ученик Рохира ван дер Вејдена. Био је веома популаран сликар који је стекао велико
богатство захваљујући свом уметничком раду, јер је добијао поруџбине из других земаља
широм Европе. Зна се да је био један од омиљених сликара кастиљанске краљице Изабеле
Католичке.

Петокрилни олтар у Либеку (Немачка)

Литература
• Till-Holger Borchert: Hans Memling – Portraits. Ausst.-Kat. Belser, Stuttgart. 2005. ISBN
978-3-7630-2448-3.
• Dirk de Vos: Hans Memling. Das Gesamtwerk. Stuttgart/Zürich. 1994. ISBN 978-3-7630-
2312-7.
• Dirk de Vos: Flämische Meister. DuMont, Köln. ISBN 978-3-8321-7201-5.

Питер Нефс Старији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Питер Нефс Старији
Датум рођења 1568, 1578
Место рођења Антверпен
Датум смрти 1659
Место смрти Антверпен
Питер Нефс Старији (франц. Pieter Neefs; Антверпен, око 1578 — 1660) је био фламански
сликар. Његов рад припада епохи барока. На делима овог сликара најзаступљенија тема су
ентеријери цркава. Био је члан Лукине гилде у Антверпену којој је пришао 1609. године.
Вешто је примењивао принципе перспективе и ефекте светлости.

Спољашње везе
• Портал Биограф

Хуго ван дер Хус

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Овај чланак не цитира никакве референце или изворе. Помозите у побољшавању
овог чланка додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен
изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (о уклањању шаблона
обавештења)
Хуго ван дер Хус
Датум рођења 1440
Место рођења Гент
Датум смрти 1482
Место смрти Auderghem

Хуго ван дер Хус: Поклоњење пастира (централни део Триптиха Портинари), Галерија
Уфици у Фиренци
Хуго ван дер Хус (хол. Hugo van der Goes; рођен око 1435/1440, вероватно у Генту — 1482.
Удергем код Брисела) био је фламански сликар, један од најбољих сликара епохе раног
фламанског сликарства друге половине 15. века.
Оригинални допринос његовог сликарства је у комбиновању пејзажа са реалистичним
детаљима и дочаравању фантастичних и емотивних стања. На Ван дер Хусов уметнички
развој утицали су Рохир ван дер Вејден и Јан ван Ајк.
Његовим најчувенијим делом сматра се Триптих Портинари који је наручио богати
фирентинска трговац у Брижу Томазо Портинари. Слика је у Фиренцу стигла 1483. где је
постала веома цењена. Имала је велики утицај на италијанске ренесансне сликаре:
Гирландаја, Филипино Липија и Леонарда да Винчија. Сцена је постављена делом испред
архитектонске позадине, а делом као део пејзажа. Мадона је стилизована и посебно
осветљена. Остали ликови су насликани непосредно и реалистично.
Ђорђо Вазари спомиње Триптих Портинари у својим списима, и оно је једино дело које се
директно може приписати Ван дер Хусу. Остале слике му се приписују на основу стилских
сличности.

Спољашње везе
Хуго ван дер Хус на Викимедијиној остави.
• Дела Ван дер Хуса у „Олгиној галерији“

Категорије:
• Фламански сликари
• Умрли 1482.
• Сликари ренесансе
I Rubens!!!!