Први чин:

Магбет: Кодорски сам тан, ако је добро, што подлежем кушању чији ми страшни лик јежи
косу?

Коментар: Антиципација. Амбиција човека која је стално све већа. Проблем спознаје судбине.
Шта је на шта овде утицало?

Магбет се премишља, размишља о последицама убиства, не о самом убиству као неморалном,

него о томе како ће он живети са тим убиством. Дакле, промишљање убиства као и у Хамлету.
Вештице које су прорекле Магбету да ће бити краљ: да ли је судбина дата, или је она усмерена
тиме што је позната? Да ли би он убио краља да није знао да ће бити краљ?

Није приказано убиство, он долази са информацијом – слично грчкој трагедији.

Не може да каже амин на господе, смилуј нам се. То је неки знак.

Тема лудила: луде и Магбет и Леди Магбет, крвав траг који се не да опрати

Вештице – која је њихова симболиа? Проричу судбину, нешто у фазону кад на врби роди
грожђе, значи као крећу се шуме, тако нешто, и стварно се крећу шуме – да ли је поента
незаустављаивост судбине, или оне чине оно што је подсвесно у ликовима, обелодањују
подсвесно. Занимљиов је да се главна вешица међу њима љути осталима што су навеле
Магбета на такво понашање.

Краљ Лир

- Краљ Лир даје богатство двема ласкавим ћеркама. Једну оставља без имовине јер није
говорила о љубави.
- Краљ Лир полуди када га ћерке издају
- Његов верни слуга ваљда слуга Г…ослепи
- Будала иде уз краља Лира али нимало није будала, штавише, испсотавља се да је краљ
Лир будала
- Можда његова лудост, а Г…ослепљење јесу симболични: и један и други су преварени,
Лир, јер је био довољно луд да те две кћери награди наследсвом целокупним и зависи
од њих, а Г..јер га је син уротио против другог сина, и то привидно.