GASNI ZAKONI - provera Gej-Lisakovog zakona

Uputstvo za rad, obradu rezultata i sređivanje laboratorijskog dnevnika

Sadržaj izveštaja:

1. Teorijski uvod (o difrakciji)

2. Skica aparature sa svim potrebnim detaljima.
3. Opis toka rada
4. Nacrtati tabelu i u nju unosi redom parove vrednosti rastojanja zaklona od rešetke (L) i rastojanje prvog
maksimuma od centralnog (Z) koji se dobijaju tokom izvođenja eksperimenta.
5. Na osnovu podataka iz tabele treba nacrtati grafik zavisnosti Z(L). Za crtanje grafika koristi milimetarski
papir formata A4 ili veći. Pri crtanju grafika prvo unesi tačke sa greškama koje odgovaraju parovima
vrednosti (L,Z) pa zatim povuci PRAVU liniju koja sledi ucrtani niz tacaka. Položaj linije se procenjuje tako
da podjednak broj tačaka bude iznad i ispod nje. Van dela grafika u kojem su tačke, a prema koordinatnom
početku, linija treba da bude isprekidana.

6. OBRADA REZULTATA

Zavisnost rastojanje prvog maksimuma od centralnog (Z) od rastojanja zaklona od rešetke (L) je linearna, odnosno
Z=kL
U kojoj je k– koeficijent pravca prave

Za dobijanje ovih vrednosti iz eksperimentalnih rezultata koristimo grafik. Procedura bi bila sledeća:
Na liniji se pronađu dve tačke čije koordinate imaju okrugle vrednosti pa se na osnovu njih odrede Z2 i Z1 i L2 i L1 .
Tačke moraju da budu iz domena u kojem su vršena merenja i treba nastojati da njhovo međusobno rastojanje bude što
veće.
 Na osnovu ovih vrednosti dobijenih sa grafika izračunava se k kao
Z 2  Z1
k
L2  L1

 Nepreciznost odnosno greška ovako dobijenog koeficijenta izračunava se iz izraza

k 2 Z 2 L
  
k Z 2  Z1 L2  L1

 Pošto je k faktor srazmernosti u jednačini

Z=kL
a jednačina difrakcione rešetke

Z n

L d
s tim što merimo rastojanje prvog maksimuma, pa je n=1
koeficijent pravca k je zapravo jednak


k ,
d

pa se na osnovu njega može izračunati talasna dužina svetlosti kao

  kd

gde je d rastojanje između proreza difrakcione rešetke.

 Relativna greška računski dobijene talasne dužine se računa kao

  k

 k

a apsolutna kao

k
  
k

 Dobijenu vrednost za   treba zaokružiti na osnovu pravila za zaokruživanje eksperimentalne greške, i

zatim se na osnovu toga zaokruži vrednost dobijena za n (videti pravila za zaokruživanje)rajnjirezultat
se zapisuje u obliku

    

 Relativno odstupanje definiše se relacijom  n n . Ovim odstupanjem se izražava tačnost merenja i
najčešće se daje kao procentno odtupanje   n n x

UPUTSTVO ZA SREĐIVANJE LABORATORIJSKOG DNEVNIKA

Pri sređivanju laboratorijskog dnevnika voditi računa o tome da budu obuhvaćeni svi bitni detalji kod izvedene vežbe.
Posle naslova (naziva vežbe) sledi opis koji treba da sadrži sledeće:
1. Teorijski uvod (opis fenomena i mogućnosti za izvođenje merenja)
2. Jasnu formulaciju eksperimentalnog zadatka
3. Opis aparature i crtež sa svim važnim elementima
4. Opis postupka
5. Rezultat izražen u obliku u kojem se vidi apsolutna greška
6. Zaključak (oceniti tačnost na osnovu relativne greške i u kratkim crtama i uporediti dobijeni rezultat
sa vrednošću talasne dužine napisane na laseru)
Pravila za zaokruživanje
- Apsolutne greške se zaokružuju na jednu cifru različitu od nule, a brojne vrednosti fizičkih
veličina na cifru koja ima isti red veličine kao apsolutna greška.

- Brojne vrednosti fizičkih veličina se zaokružuju po matematičkim pravilima za zaokruživanje

brojeva, a apsolutne greške uvek na više, osim, eventualno ako je sledeća cifra nula.

- Pravilno zaokružene brojne vrednosti i greške koriste se kada se one eksplicitno izražavaju,
samostalno, ili u tabeli. Međutim, ako se brojna vrednost ili greška jedne veličine koristi za
izračunavanje neke druge veličine, ili greške (kao međuvrednost), tada se koristi nezaokružena
vrednost, ali samo sa jednom cifrom više nego kod zaokružene vrednosti.
Virtuelni kabinet za fiziku kovinske gimnazije, novembar 2018.