ELEKTROHEMIJA

prof. dr N. Pejić 1

LITERATURA

1. M. Medenica, D. Malešev, “Eksperimentalna fizička hemija“

www.pharmacy.bg.ac.rs/predmeti/instrumentalne
metode (5MRF20INM)/Udžbenik: M. Medenica, D. Malešev:
Eksperimentalna fizička hemija
2. M. Medenica, Skripta: Instrumentalne metode, deo B

#_>ADF;;==@34000000ADDEAFDE00000000000001002F58595A2030203020300000000000000000000000000000000000000000000000000000

prof. dr N. Pejić 2

1
 PROVODLJIVOST
1. Merenje provodljivosti (konduktometrija)
2. Konduktometrijska titracija

POTENCIOMETRIJA
1. Potenciometrijska merenja
2. Potenciometrijska titracija

ELEKTROLIZA
1. Elektroliza
2. Kulometrijska titracija
3. Polarografija
prof. dr N. Pejić 3

Elektrohemijski proces

transport
Jona ili e− kroz
Jona ili e− kroz fazne granice
fazu
Alessandro Volta (1745 – 1827)

Hem. reakcije su izvor elektriciteta Razlika potencijala

Električna
Elektroliza vode provodljivost Reakcije sa
prenosom e−

ELEKTROHEMIJA Za vreme EH procesa može doći do pretvaranja:

1. Električne E u hemijsku – ELEKTROLIZA

Uveo pojam jona 2. Hemijske E u električnu – GALVANSKI
ELEMENT

Michael Faraday (1791 – 1867) Kakva je razlika izmeñu hemijskog i elektrohemijskog procesa?
4

2
 PROVODLJIVOST

prof. dr N. Pejić 5

PLAN PREDAVANJA
Uvod (definisanje osnovnih pojmova i veličina)

Direktna konduktometrija
♣ Odreñivanje i merenje specifične provodljivosti
♣ Odreñivanje molarne provodljivosti
♣ Primena

Konduktometrijska titracija
♣ Aparatura
♣ Primena

prof. dr N. Pejić 6

3
 ELEKTRIČNA PROVODLJIVOST
1
PROVODNICI
Elektronski (I vrste) 2
Poluprovodnici

B, Si, Ge...
Cu2O, PbS, ...
3

Izolatori
Elektroliti (II vrste) (dielektrici)

Gasovi
Tečnosti
Čvrsti (led)

parafin
smole
prof. dr N. Pejić 7

OSOBINE RAZLIČITIH VRSTA PROVODNIKA

Osobine ELEKTRONSKI JONSKI

provodnika
Vrsta Metali Elektroliti
(i neki nemetali −
Čiste supstancije
grafit) (H2O, C2H5OH, NaCl, BaCl2, FeCl3)

Rastvori soli, baza ili kiselina,
smeše rastopa)

Uticaj Provodljivost opada Provodljivost raste

temperature

Nema hemijskih Ima hemijskih promena

Uticaj struje promena

prof. dr N. Pejić 8

4
 KONDUKTOMETRIJA

Elektrohemijska metoda - merenje R (κ) elektrolitičkih rastvora

Direktna konduktometrija i konduktometrijska titracija

prof. dr N. Pejić 9

H 2O NaCl

prof. dr N. Pejić 10

5
J
O
ELEKTROLITI i NEELEKTROLITI
N
S α≤1
K
I

Svante Arrhenius (1859

(1859 – 1927)
927)
Nobelova nagrada: 1903.

Dokazao prisustvo jona

u rastvoru

HCl CH3COOH saharoza

Teorija elektrolitičke ELEKTROLITI i NEELEKTROLIT
disocijacije
(stepen disocijacije)
11

α N N − broj mol. koji je disosovao na jone

N 0 → n jona α= N0 − ukupan broj molekula
N0
α ≤ 1
ELEKTROLITI
Elektroliti imaju veći uticaj na koligativne osobine od neelektrolita

Korekcija: i − van′′t Hofov broj

Π ∆Texp
i = α( n −1) + 1 i =
Π
exp i=
∆Tizr
izr

i se izračunava iz:
Π
osmotskog pritiska: i=
c RT

∆T
sniženja temperature mržnjenja: i=
K ⋅c 12

6
 KONDUKTOMETRIJA
Osnovne veličine Jedinica
Q U
(I = ) I= A
Jačina struje t R
l
Otpor R=ρ Ω
A

Specifična otpornost A
(metali)
ρ=R Ωm
l
Provodljivost 1
(jonski provodnici)
G= Ω−1 (S)
R

1 1 l S m− 1
Specifična provodljivost κ= =
ρ RA
Konstanta konduktometrijske l
k= m− 1
ćelije A
κ S m2 mol−1
Molarna provodljivost Λ=
c

k
1 l
κ)
SPECIFIČNA PROVODLJIVOST (κ κ=
Pt elektroda
R A

1m
A

l Pt elektroda

1m 1m

k – Konstanta konduktometrijske ćelije (KĆ)

Odreñuje se eksperimentalno!!!!
Kalibracija KĆ (slajd 20 !!!)
14

7
 VREDNOSTI SPEC. PROVODLJIVOSTI METALA,
ELEKTROLITA i IZOLATORA

materijal κ κ
(S m−1) (S cm−1)

11 ≈104 −108 ≈102 −106

Metali
22 do ≈103 do ≈10
Elektroliti

33 do ≈10−10 do ≈10−12
Izolatori

prof. dr N. Pejić 15

PROVODLJIVOST ELEKTROLITA

prof. dr N. Pejić 16

8
 κ) zavisi od:
Specifična provodljivost (κ
11
temperature
T G KCl (c = 0,01 mol L−1)
Merenja se moraju vršiti
(°C) (S) na T = const.!!!!

17,8 1,223 ×10−5 TERMOSTAT

24,8 1,411 ×10−5

22
koncentracije elektrolita
40
33
κ (S m )

NaOH
-1

prirode elektrolita
KCl α, nael. jona)
(α
20

44

polarnosti rastvarača
0
2 4 6 -3
c (mol dm )
17

MERENJE PROVODLJIVOSTI

prof. dr N. Pejić 18

9
 ODREðIVANJE PROVODLJIVOSTI
MERENJE OTPORA
Vitstonov most
Rx : R = R1 : R2
a
Rx = R
b
1 l
κ=
Rx A

1b l k
κ= κ=
1b
k R1 = R2 (najmanja rel. greška merenja)
Ra A
Ra
1
Rx = R κ= k
R
Ako je poznata konstanta KĆ, može se odrediti κ 19

KONDUKTOMETRIJSKA ĆELIJA
staklena ili kvarcna posudica
2 elektrode (Au ili platinirana Pt)
elektrode na fiksiranom rastojanju (ne sme se menjati u toku merenja i
mešanja)
kada se ne koriste – u KĆ držati destilovanu H2O

Konstanta KĆ

Vitstonov
most

l
k=
A
20

10
 KALIBRACIJA KONDUKTOMETRIJSKE ĆELIJE
(eksperimentalno odreñivanje k)

l U KĆ sa elektrodama stalnog oblika, položaja i

k= rastojanja, sipa se elektolit poznate κ i izmeri R
A
k

k =κ ⋅R
1 l
κ= ⋅
R A
poznata meri se

κ KCl (c= 0,01 mol L−1) na različitim T

T κ (µS cm−1)
20,0 1278
25,0 1413
21

MERENJE PROVODLJIVOSTI - KONDUKTOMETAR

Aparat na kome se meri provodljivost (vrednost se direktno očitava na displeju)

izvor naizmenične struje

Vitstonov most
Displej za očitavanje (detektor nulte tačke)
KĆ

(a) Konduktometar HI8820N Hanna instruments

(b) konduktometrijska ćelija sa ugrañenim temperaturnim senzorom

prof. dr N. Pejić 22

11
 MOLARNA PROVODLJIVOST (Λ) Kod elektrolita,
osim dimenzija važna je
i KONCENTRACIJA

A
1 mol U 1 m3 : 1 mol; κ =Λ

1m
S
U 4 m3 : 1 mol; κ ≠Λ
κ je 4 puta manja od izmerene provodljivosti

Λ − provodlj. rastvora koji u V sadrži 1 mol elektrolita,

kada su elektrode na rastojanju 1 m
23

MOLARNA PROVODLJIVOST

Λ =κ V
1
Λ =κ =κ ϕ Jedinica: Ω−1 m2 mol−1

c
Zavisi od:
11 prirode elektrolita (radijus jona, naelektisanje i vrsta jona)

22 prirode rastvarača (dielektrična konstanta)

33 viskoznosti sredine (Valdenovo pravilo: Λ⋅ η = const.)

44 razblaženja

55
temperature
prof. dr N. Pejić 24

12
 MOLARNA PROVODLJIVOST: UTICAJ RAZBLAŽENJA
(različit kod jakih i slabih elektrolita)
44

Slabi (α ≤ 1): zavisnost α od c (razblaženja) Λ = α ( λ+ + λ− )

Jaki (α = 1): pokretljivost jona zavisi od c (razblaženja)−jonska atmosfera

Λ 0 = lim Λ
Λ (S m mol )

HCl
-1

c →0
2

Λ 0 = λ0+ + λ0−
CH3COOH

Konstantne (karakteristič
(karakteristične vrednosti na datoj T)
1/ c (ϕ)

prof. dr N. Pejić 25

JAKI ELEKTROLITI
Zašto se Λ jakih elektrolita smanjuje pri velikim c?

Ponašanje jakih elektrolita u koncentrovanim rastvorima: Debaj-Hikelova teorija

U električnom polju
Jonska atmosfera

+ − +
Centralni jon
+

Simetrič
Simetrično rasporeñena jonska atmosfera Deformisana (asimetrič
(asimetrična) jonska atmosfera

Smanjenje pokretljivosti jona (provodljivosti):

relaksacija jonske atmosfere (iz asimetrične u stanje sferne simetrije)
elektroforetski efekat (kretanje centralnog jona, jonske atmosfere i solvatnog sloja)

F
v=
6 π rη
prof. dr N. Pejić 26

13
 JAKI ELEKTROLITI – JONSKA ATMOSFERA
Jonska atmosfera – centalni jon + "oblak" suprotno naelektrisanih jona

M
O
D
E
L

J
O
N
K
E

A
T
M
O
S
F
E
stacionarni uslovi pri kretanju centralnog jona
R
E

Debljina jonske atmosfere: srednji radijus i gustina naelektrisanja

β εT
r= Šta je I?
1
∑ ci zi2 I
2 i 27

JONSKA JAČINA
1
I= 2
∑ ci zi
2 i
I – mera intenziteta električnog polja oko datog jona

Kolika je jonska jačina 0,3 M Al2(SO4)3?

a = γ ⋅c
c → 0; lim γ → 1

log γ ± = − A ⋅ z 2 ⋅ I

I = const. → γ = const. – dodavanje jakog elektrolita velike c

Vrlo važno kod elektroanalitičkih metoda

prof. dr N. Pejić 28

14
MOLARNA PROVODLJIVOST PRI BESKONAČNOM RAZBLAŽENJU

ODREðIVANJE Λ0

JAKI ELEKTROLITI SLABI ELEKTROLITI

1. GRAFIČKI
1. GRAFIČKI
2. RAČUNSKI
2. RAČUNSKI
(jednostavnije!!!)

prof. dr N. Pejić 29

GRAFIČKO ODREðIVANJE Λ0

JAKI ELEKTROLITI SLABI ELEKTROLITI

Λ 1/Λ

Zakon kvadratnog korena Ostvaldov zakon razblaženja ?

c1/2 Λc

prof. dr N. Pejić 30

15
JAKI ELETROLITI Grafičko odreñivanje Λ0

Kolrauš: pravilo 2. korena Λc = a − b c

c → 0 ⇒ a → Λ0 Λc = Λ0 − b c VEŽBA!!!
Y X

285 ∆Λ
b = tgα =
Λ0 ∆( c )
280
Λ (S cm mol )
-1

275
2

270

265

260
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 31
1/2 1/2 -3/2
c (mol m )

Ako je poznato Λ0, konduktometrijski

se mogu odrediti:

11 Transportni brojevi jona (t)

22 Stepen disocijacije elektrolita (α)

33 Konstanta protolize (Kp)

44 Rastvorljivost (S)

55
Proizvod rastvorljivosti (P)

prof. dr N. Pejić 32

16
 Λ
SLABI ELEKTROLITI
Grafičko odreñivanje Λ0 preko Λ = f(c1/2)
KCl

nepouzdano CH3COOH

Odreñivanje Λ0 − Ostvaldov zakon razblaženja 1/2

c
α jako zavisi od razblaženja + −
KA = K + A
c K + ⋅ c A− c2 ⋅α 2 c2 ⋅α 2 α2
K= = K= =c
cKA c − cα c( 1 − α ) 1−α
Λ
α=
Λ 2 Λ Λ 2 Λ0

K =c K (1 − ) = c( )
Λ0( Λ0 − Λ ) Λ0 Λ0

1 1 1
= + 2 ⋅Λ⋅c
Grafički: Λ Λ0 Λ0 K Konduktom. odreñ. K
X
Y
33
Jednostavnije: na osnovu pravila o nezavisnom putovanju jona

RAČUNSKO ODREðIVANJE Λ0

JAKI ELEKTROLITI SLABI ELEKTROLITI

Zakon o nezavisnom kretanju jona

prof. dr N. Pejić 34

17
PROVODLJIVOST JONA (Kolrauš: nezavisna provodljivost)
Λ0 − elektrolit potpuno disosovan i joni ne interaguju
Joni se pri ∞ razblaženju ponašaju nezavisno jedan od drugoga

elektrolit Λ0 (S cm2 mol−1) Λ0(KA) − Λ0(NaA)

(S cm2 mol−1)
KCl 150

NaCl 126,4 23,6

λ0( K + ) − λ0( Na + ) = 23,6
KNO3 145,1

NaNO3 121,5 23,6

elektrolit Λ0 (S cm2 Λ0(MCl) − Λ0(MNO3)
mol−1) (S cm2 mol−1)
KCl 150

KNO3 145,1 4,9 λ0( Cl − ) − λ0( NO− ) = 4 ,9

3
NaCl 126,4

NaNO3 121,5 4,9 35

Kolrauš: zakon o nezavisnom kretanju jona

Λ 0 = λ0+ + λ0−

jon λ0 (S cm2
mol−1)
Li+ 38,6
K+ 73,5
H+ 349,6
Na+ 50,1
OH− 199,1
CH3COO− 40,9

Cl− 76,3

prof. dr N. Pejić 36

18
 Zašto Li+, iako mali, ima malu λ0?
Umesto kristalografskih radijusa − radijusi solvatizovanih jona
v zavisi od:
F
v= o sila koje deluju na jon
6 π rη o radijusa jona
o prirode rastvarača

Za RASTOPE: v1 : v2 = r2 : r1
Za RASTVORE: v1 : v2 = r2 : r1
Uzrok: SOLVATACIJA (HIDRATACIJA) JONA

U električnom polju: v = E⋅µ Jonska pokretljivost

v
µ= [m2 s−1 V−1]
E
Jonska molarna provodljivost: λ = F ⋅µ 37

Koristi se za izračunavanje Λ0 bilo kog elektrolita

Važno kod slabih elektrolita!!!!

Kolrauš: zakon o nezavisnom kretanju jona

Λ 0 = λ0+ + λ0−
jon λ0 (S cm2 mol−1)

Li+ 38,6
K+ 73,5
H+ 349,6 Λ0CH 3COOH = λ0H + + λCH
0
COO − 3
Na+ 50,1
Λ0CH 3COOH = 349,6 + 40,9 = 390,5 Scm2 mol −1
OH− 199,1

CH3COO−
Λ0KCl = λ0K + + λ0Cl −
40,9

Cl− 76,3
Λ0KCl = 73,5 + 76,3 = 149,8 Scm2 mol −1

prof. dr N. Pejić 38

19
 TRANSPORTNI (PRENOSNI) BROJEVI
q±
PRENOSNE OSOBINE JONA t± =
Q
t+ + t− = 1 ∑i ti = 1
Učešće pojed. jona u provoñenju struje
κ
Q∼It t± = ±
I∼κ κ
Λ 0 = λ0+ + λ0− = F µ +0 + F µ −0
λ0+ = F ⋅ µ +0 λ0− = F ⋅ µ −0
λ0+ µ +0 λ0− µ −0
= = t +0 = = t −0
Λ 0
µ +0 + µ −0 Λ0 µ+ + µ−
0 0

t zavisi od:
vrste, v i c ostalih jona u rastvoru
prirode rastvarača
T
39
viskoziteta

ZNAČAJ ODREðIVANJA Λ0

odreñivanje (izračunanje) Λ0 slabih elektrolita Λ CH 3COOH = Λ HCl + Λ CH 3COONa − Λ NaCl

0 0 0 0

κ
odreñivanje rastvorljivosti (S) teško rastvorne soli S=
Λ
κ
pri ∞ razblaženju: S=
Λ0
odreñivanje proizvoda rastvorljivosti (P)
Λ
odreñivanje stepena disocijacije (α) α=
Λ0

odreñivanje konstante protolize slabih elektrolita

Λ2
K =c
Λ0 ( Λ0 − Λ )

odreñivanje transportnih brojeva λ0±

t±0 = 40
Λ 0

20
Vežba: MERENJE PROVODLJIVOSTI
(odreñivanje Λ i Λ0 jakih elektrolita)

prof. dr N. Pejić 41

Odreñivanje κ i Λ merenjem otpora rastvora

elektrolita; odreñivanje parametara Kolraušove
jednačine

konduktometrijska ćelija
konduktometar
termostat
rastvor KCl

prof. dr N. Pejić 42

21
 Odreñivanje κ i Λ merenjem otpora rastvora elektrolita;
odreñivanje parametara Kolraušove jednačine

11 k
Odrediti κ: κ=
R
κ
22 Odrediti Λ: Λ=
c
33 Nacrtati Kolraušov grafik: Λ = Λ0 − b c
285
Λ (S cm2mol-1)

280
Λ0

275

270

265
44 Odrediti (sa grafika ) Λ0 i b (slajd 30 !)
260
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
1/2 1/2 -3/2
c (mol m ) 43

Odreñivanje Λ merenjem specifičnih provodljivosti rastvora

elektrolita; odreñivanje parametara Kolraušove jednačine

KONDUKTOMETAR

κ t − κ 25
11 Odrediti temperaturski koeficijent β = 100
( t − 25 ) ⋅ κ 25
44
Ostalo (pod 2,3 i 4 kao prethodno (slajd 42)!

22
 PRIMENA KONDUKTOMETRIJSKIH MERENJA

11 Odreñivanje:
− STEPENA DISOCIJACIJE
− KONSTANTE PROTOLIZE
− JONSKOG PROIZVODA VODE
− RASTVORLJIVOSTI I PROIZVODA RASTVORLJIVOSTI
− TRANSPORTNIH BROJEVA
22 Ispitivanje kinetike hemijske reakcije (ako u reak. nastaju, ili se troše joni)

33 Odreñivanje koncentracije elektrolita (KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA)

prof. dr N. Pejić 45

KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA

Za vreme titracije menja se provodljivost jer se vrši izmena jona koji

imaju različite provodljivosti (tokom hemijske reakcije)
Dodaje se titrant, meri se R (ili κ)
Sa grafika κ = f(V), odreñuje se z.t.t., odakle se odreñuje c

Primenjuje se na reakcije:
A) Kiselo-bazne (reakcije neutralizacije)

B) Taložne (precipitacije)

C) Kompleksirajuće

Redoks reakcije (retko (specijalni uslovi) jer se sa promenom

valentnog stanja jona, neznatno menja jonska provodljivost)

prof. dr N. Pejić 46

23
 Električna shema: slajd 19!!!

APARATURA
konduktometar
KĆ
mešalica
termostat
bireta

prof. dr N. Pejić 47

KONDUKTOMETRIJSKA
TITRACIJA
meri se R ili κ

konstruiše grafik κ = f (V) ili R = f (V) - ove krive meñusobno imaju obnut tok

z.t.t. se odreñuje ekstrapolacijom tačke preseka 2 grane titracione krive

− VEĆA TAČNOST AKO JE UGAO IZMEðU KRIVIH MANJI

veća tačnost merenja κ, veća tačnost odreñivanja – voditi računa o svim

faktorima koji utiču na κ (T, razblaženje, rastvarač, titrant)

c titranta najmanje 10 puta veća od c titranda, ako nije − potrebna korekcija

κ=f⋅κ
V + V1
f =
V
48

24
 KONDUKTOMETRIJSKE KRIVE (GRAFICI)

Provodljivost pre i posle titracije: utiču svi prisutni joni

Prisutni joni ne učestvuju podjednako u provodljivosti

Provodljivost zavisi od:

♣ broja jona
♣ jonske pokretljivosti (vrste jona (veličine i naelektrisanja), rastvarača,
T, viskoznosti)

prof. dr N. Pejić 49

AA Konduktometrijska kiselo-bazna
titracija

AA1 Jaka kiselina i jaka baza

1

AA2 Jaka kiselina i slaba baza

2

AA3 Slaba kiselina i jaka baza

3

AA4 Slaba kiselina i slaba baza

4

AA5
5 Smeša kiselina (jake i slabe) i jake baze

prof. dr N. Pejić 50

25
 AA1 Jaka kiselina i jaka baza
1

H + + Cl − + Na + + OH − ⇔ Na + + Cl − + H 2O

λ0 + = 349 ,6 Scm2 mol −1 λ0 = 50 ,1 Scm2mol −1

Na+
H

λ0 = 199 ,1 Scm2 mol −1

Slajd 35!!!
OH −

H+se zamenjuju sa OH− i Na+ u višku

Na+
51
ztt VNaOH

AA2 Jaka kiselina i slaba baza

2

H + + Cl − + NH 4+ + OH − ⇔ H 2O + NH 4+ + Cl −

H+se zamenjuju sa NH4+

NH4OH u višku

ztt VNH4OH

prof. dr N. Pejić 52

26
AA3 Slaba kiselina i jaka baza
3

CH 3COOH + Na + + OH − ⇔ H 2O + Na + + CH 3COO −

λ0 = 199 ,1 Scm2 mol −1

OH −

Nastaje CH3COONa OH− u višku

53
ztt VNaOH

AA4 Slaba kiselina i slaba baza

4

CH 3COOH + NH 4+ + OH − ⇔ H 2O + NH 4+ + CH 3COO −

Nastaje NH4OH u višku

CH3COONH4

ztt VNH 4OH

prof. dr N. Pejić 54

27
AA5 Smeša kiselina (jake i slabe) i jake baze
5

H + + Cl − + CH 3COOH + Na + + OH − ⇔ H 2O + Na + + Cl − + CH 3COO −

H+ se zamenjuju
sa Na+ Nastaje OH− u višku
CH3COONa

ztt A ztt B VNaOH

Mogu i 2 slabe kiseline (ali razlika pK vrednosti bar 1)!!! 55

BB Konduktometrijska taložna i kompleksometrijska

titracija

Taložna

nastali precipitat mora biti slabo rastvorno jedinjenje

rastvorljivost taloga < 5% (dodatak etanola)

Kompleksometrijska

nastaje stabilan kompleks

disocijacija kompleksa < 5%
kompleksirajući reagensi (EDTA, trilon B)...

prof. dr N. Pejić 56

28
BB Konduktometrijska taložna titracija
Ag + + NO3− + K + + Cl − ⇔ AgCl + K + + NO3−

λ0Ag + = 61,9 Scm 2 mol −1 λ0K + = 73,5 Scm 2 mol −1

−1
λCl
0
− = 76 ,4 Scm mol
2

Cl− u višku
Ag+ se zamenjuju
sa K+

z.t.t. VKCl

prof. dr N. Pejić 57

H + + Cl − + Na + + OH − ⇔ Na + + Cl − + H 2O
PRIMER: ODREðIVANJE Z.T.T.
10
R x 10 (Ω)
-4

0
0 2 4z.t.t. 6 8 10
V(mL)

Izračunavanje molariteta ili mase titranda!!!!

58

29
PRIMENA KONDUKTOMETRIJSKE TITRACIJE

jednostavna i osetljiva metoda za odreñivanje c mutnih i obojenih rastvora

(kada se ne može upotrebiti indikator)

da bi se izbegla upotreba indikatora (otklanjanje subjektivne greške)

za titraciju veoma razblaženih rastvora

za titracije u nevodenim sredinama

U FARMACIJI
Odreñivanje aktivnih principa u farmaceutskim preparatima

npr. kompleksometrijska uz reagens Na2H2I (trilon (B): Ca2+ i Bi2O3 u

tabletama, Zn2+ u injekcijama, ukupni sadrž. teških metala u bilj.ekst.,
sirupima i čajevima

prof. dr N. Pejić 59

PRIMENA KONDUKTOMETRIJE
oficijelna metoda za odreñivanje:
− saliniteta morske vode
− stepena čistoće vode za piće i kvaliteta destilovane i dejonizovane H2O

Ispitivanje preparata u farmaceutskoj tehnologiji

npr. emulzija

prof. dr N. Pejić 60

30
  Konduktometrija (osnovne velič
veličine, jedinice )
 Specifič
Specifična provodljivost (def., jedinice,
jedinice, od čega zavisi)
I  Merenje otpora i provodljivosti (sh
(shema
shema i osnovni delovi)
 Molarna provodljivost (def., jedinica, od čega zavisi)
Z  Zavisnost molarne provodljivosti od c (jaki i slabi elektroliti)
elektroliti)
Grafičko odreñivanje Λ0 (jaki i slabi elektroliti)
 Grafič
V Računsko odreñivanje Λ0 (K
 Rač Kolrauš
olraušov zakon o nezavisnom putovanju jona)
 Jonske pokretljivosti (jonska atmosfera, jonska jačjačina, aktivnost jona)
O  Prenosni (transportni ) brojevi
Primena (odreñivanje α, K, S, P, t)
Primena konduktometrijskih merenaja (odreñivanje
D  Konduktometrijska titracija (primeri i primena)
primena)

prof. dr N. Pejić 61

31