ОДАБРАНА ДЕЛА СВЕТСКИХ КЛАСИКА

А.П. ЧЕХОВ
СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1
САБРАНА ДЕЛА - књига1
Избор и предговор Др МИЛОСАВ БАБОВИЋ А.П. Чехов назив оригинала: СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1 А.П.
Чехов Сабрана дела 1 страна 2
САДРЖАЈ
Приповетка и драма А. П. Чехова
1. Писмо ученоме суседу (Превепа: Вида Стевановић) .
2. Ко два зеца гони, ниједног не улови (Превео: Милосав Бабовић)
3. Сеоски Ескулапи (Превео: Милосав Бабовић)
4. Који од тројице (Превео: Милосав Бабовић)
5. Жива роба (Превела: Вида Стевановић)
6. Прерушени (Превела: Марија Стојиљковић)
7. Радост (Превео: Милосав Бабовић)
8. Двојица у једном (Превела: Вида Стевановић)
9. Исповест (Превела: Вида Стевановић)
10. На хипнотизерској приредби (Превео: Милосав Бабовић)
11. Отишла је (Превела: Вида Стевановић)
12. На ексеру (Превела: Вида Стевановић)
13. У берберници (Превео: Милосав Бабовић)
14. Жена без предрасуда (Превела: Вида Стевановић)
15. Мекушац (Превела: Вида Стевановић)
16. Победников тријумф (Превео: Миодраг М. Пешић)
17. Брат (Превела: Вида Стевановић)
18. Случај из судске праксе (Превела: Вида Стевановић)
19. Загонетна природа (Превео: Милосав Бабовић)
20. Лопов (Превела: Вида Стевановић)
21. Речи, речи и речи (Превела: Вида Стевановић)
22. Закуска (Превела: Вида Стевановић)
23. Случај с класиком (Превела: Вида Стевановић)
24. Летећа острва (Превела: Вида Стевановић)
25. Како сам ступио у законит брак (Превео: Милосав Бабовић)
26. Чиновникова смрт (Превео: Милосав Бабовић)
27. Мали неваљалац (Превео: Милосав Бабовић)
28. Мираз (Превела: Вида Стевановић)
29. Кћи Албиона (Превео: Милосав Бабовић)
30. Протекција (Превела: Вида Стевановић)
31. У јесен (Превела: Вида Стевановић)
32. Дебели и мршави (Превео: Милосав Бабовић)
33. Трагичар (Превео: Миодраг М. Пешић)
34. Знамење времена (Превео: Милосав Бабовић)
35. У Москви на Трубној пијаци (Превео: Миодраг М.Пешић)
36. Клевета (Превела: Вида Стевановић)
37. Схватио је (Превела: Вида Стевановић)
38. Шведска шибица (Превео: Милосав Бабовић)
39. Ноћ уочи Божића (Превела: Вида Стевановић)
40. Либерал (Превела: Вида Стевановић)
41. Орден (Превео: Милосав Бабовић)
42. Комичар (Превела: Вида Стевановић)
43. Женска освета (Превео: Милосав Бабовић)
44. Кочијаш (Превела: Марида Стојиљковић)
45. О, жене, жене (Превела: Вида Стевановић)
46. Појци (Превела: Вида Стевановић)
47. Књига жалби (Превео: Милосав Бабовић)
48. PERPETUUM MOBILE (Превео: Миодраг М. Пешић)
49. Читање (Превела: Косара Цветковић; ред. М.М. Пешић)
50. Посваёао се са женом (Превела: Вида Стевановић)
51. Лутање умова (Превела: Вида Стевановић)
52. Водвиљ (Превела: Вида Стевановић)
53. Испит за унапреёење (Превео: Милосав Бабовић)
54. Руски угаљ (Превела: Вида Стевановић)
55. Хирургија (Превео: Милосав Бабовић)
56. Невиёене сузе (Превела: Вида Стевановић)
57. Камелеон (Превео: Милосав Бабовић)
58. Са зла на горе (Превео: Миодраг М. Пешић)
59. Санитарна инспекција (Превео: Милосав Бабовић)
60. Винт (Превео: Милосав Бабовић)
61. Помрачење Месеца (Превео: Милосав Бабовић)
А.П. Чехов назив оригинала: СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1 А.П. Чехов Сабрана дела 1 страна 3
62. Маска (Превео: Миодраг М. Пешић)
63. И лепо мора имати границе (Превела: Вида Стевановић)
64. Брак из рачуна (Превео: Милосав Бабовић)
65. Говор и каиш (Превела: Вида Стевановић)
66. Остриге (Превела: Вида Стевановић)
67. Генерал на свадби (Превела: Вида Стевановић)
68. Либерална душица (Превела: Вида Стевановић)
69. Страшна ноћ (Превела: Вида Стевановић)
70. Нерасположен је (Превела: Вида Стевановић)
71. У туёини (Превео: Милосав Бабовић)
72. Подушје (Превео: Милосав Бабовић)

ПРИПОВЕТКА И ДРАМА А. П. ЧЕХОВА

У веку који је дао Русији многе визионаре, борце, сликаре, чаробњаке звука и речи, Чехов је дошао
последњи, да заврши започето Пушкиновим генијем и песмом. Последњем није најлакше, њему је
најтеже. Били су већ створени Јевгениј Оњегин, Мртве душе, Обломов, Очеви и деца, Рат и мир,
Ана Карењина, Злочин и казна, Идиот, Браћа Карамазови. Пантеон руске књижевности био је
довршен и његови зидови исликани монументалним композицијама. Остали су малени кутови
довратака и белине изнад прозора. Имао се утисак да је све исприповедано о Русији и животу. Да
се после Достојевског и поред живог Толстоја, нема шта ново рећи о човековој природи и судбини.
Чеховљев таленат је ипак казао своју мисао о свету и казао је на свој начин.
Антон Павлович Чехов је роёен 17. јануара 1860. у Таганрогу. Отац му је био ситан бакалин, чудак
непословног духа, заљубљен у црквено појање; мати Јевгенија, кћи трговца Морозова, кротка жена
добра срца. Касније ће син рећи: „Таленат смо наследили од оца, а доброту од мајке." Ипак је
живот у породици био несреёен и мучан. „У детињству, нисам имао детињства", жалио се творац
Степе. Доиста, он је био и ёак, и шегрт у очевој бакалници, и појац у црквеном хору, и репетитор
слабих ученика. Са гаёењем је причао да је морао научити вештину ситног закидања на мери. Тако
је одмалена, у роёеној кући и најближој околини, осетио дух малограёанштине, баналност
свакодневности, и одбојност према њима. Године 1869. уписао се у таганрошку гимназију, која је
такоёе носила печат провинцијалне приземности духа. Описаће је саркастично у познатој
приповеци Човек у футроли. Као ёак четвртог разреда почиње да сараёује у школском рукописном
часопису и открива одмах једну битну особину талента: да насмеје и исмеје. Рано је почео да се
свети Бељиковима. Тих година се испољила још једна страст: љубав према позоришту. Кад је
управа школе забрањивала песете позоришту, маскирао се и одлазио на представе. Глумио је са
успехом на ёачким приредбама Градоначелника у Ревизору и Несрећковића у Шуми Островског.
Кад је 1875. очева радња пропала, породица се преселила у Москву. Кућа је продата. Антон је
остао у Таганрогу да заврши гимназију. Доживео је тешке дане: живео је у роёеној кући као —
станар, осетио шта значи етикета „дете из пропале куће", наслушао се како ћифте исмевају
његовог оца. А морао је да се брине не само о себи већ и о млаёем брату. Давао је часове деци из
богатих породица и осетио увреду од погледа на његово изношено одело. Одатле вуку корен
његова затвореност и уздржљивост. Исто тако и сан о независности. Јер мати је писала из Москве:
„Добили смо од тебе два писма пуна шала, а ми смо тада имали само четири копејке за хлеб;
чекали смо нећеш ли нам ти послати новац. Маша нема бунде, а ја ципела, па седимо код куће..."
И Чехов је од своје мале зараде одвајао и слао породици.
Кад је завршио гимназију 1879, добио је стипендију од 25 рубаља месечно и уписао се на
медицински факултет у Москви. Изабрао је најтеже студије, али је хтео професију која ће
гарантовати материјалну независност. На избор занимања је утицала више сиротиња него љубав.
Чехов студира и почиње сарадњу у сатиричним листовима. Његови хонорари постају главни извор
средстава за живот породице. Учио је и писао у тесном стану, где се вечито причале и сваёало.
Писао је много и своје смешне приче потписивао најчешће именем Антоша Чехонте. Тих година је
и упропастио здравље. Завршио је студије 1884, и исте године пропљувао крв. „Оно што су писци
племићи добијали бадава, разночинци1 купују по цену своје младости" — писао је са гневом. Добио
је место у болници града Воскресенска, близу Москве. Рекапитулирајући своје детињство и
младост, писао је Суворину: „Напишите приповетку о томе како младић, кметов син, бивши шегрт у
дућану, појац у црквеном хору, гимназист и студент, кога су васпитавали да поштује старије по
чину, да љуби свештенику руку, да се клања туёим мислима, да буде захвалан за сваки залогај
хлеба, кога су много пута шибали, који је ишао на часове без каљача, волео да руча код богатих
роёака, био лицемер и према богу и према људима... једино од сазнања своје ништавности, —
напишите како тај младић истискује из себе кап по кап роба и када се пробуди једног дана, осећа
да у његовим жилама не тече ропска, већ права људска крв ..."
1 Интелигенција неплемићког порекла.
Чехов је имао мање среће од својих претходника и зато што није имао великог
критичарасавременика. Поред тога, Пушкин је био савременик декабриста, Достојевски —
петрашеваца, Њекрасов и Тургењев — народњака, Толстој је имао своју проповед. Сви су они
знали за горчину пораза, А.П. Чехов назив оригинала: СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1 А.П. Чехов Сабрана дела 1 страна
4
али и за срећу вере у идеју, срећу наёеног идеала. Чехов писац је, на жалост, проживео век у глуво доба,
измеёу пораза народњака и прве руске револуције, коју није доживео. Кад је он улазио у књижевност,
забрањени су „Отаџбински записи", а време часописа — идејних трибина „Савременика", „Руске речи" било
је давна прошлост. Процват доживљавају малограёанска штампа, кич и шунд. Помажући разне „Будилнике",
„Иверје", „Вилине коњице", држава и цензура су смишљено уроњавале свеет читалачке пу-блике у омаму
забаве, одвајајући је од озбиљне мисли о важним проблемима. Типичан представник журналистике тог
времена био је Лејкин, уредник „Иверја", у коме је Чехов почео сарадњу. Уредник је тражио од Чехова
приче — снимке живота, са комичном поентом. И Чехов је дуго писао такве приче које имају само један циљ
— да забаве. Меёутим, он је без видљивог отпора, тихо