I GRUPA

1. Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima. ELEMENTI GENERICKOG

MODELA Ulaz: Ono što ulazi u sistem (Primeri: Podaci, Slike, Instrukcije, Sirovi materijali
itd.); Proces: Ono što se događa u sistemu (Primeri: Sabiranje brojeva, Obrada slike,Ispunjenje
instrukcija, Oblikovanje materijala itd .); Izlaz: Ono što izlazi iz sistema (Primeri: Informacija,
Grafici, Odluke, Završeni proizvodi); Povratna sprega: Informacija o mogućnostima sistema
(Primeri: uspesno ili pogrešno, merenja, greške, iznos škarta); Kontrola: Koristi povratnu spregu
za promenu procesa. (Primeri: smanji ulaz, donesi razlicite odluke, radi brže, prekini)

2. ERP (Enterprise Resource Planning – planiranje poslovnih resursa) su poslovni informacioni

sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća. Obuhvataju sve
standardne poslovne funkcije i imaju mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama
preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa može da
doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje,
omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog
softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su: SAP, ORACLE - People Soft, BAAN i Microsoft
Dynamics sistemi: NAV, AX, GP, SL. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. Računovodstveni sistemi podržavaju operativne i
kontrolne funkcije.Na operativnom nivou, jedan računovodstveni sistem proizvodi transakcije.
Proces započinje kada se unese porudžbina koja generiše ažuriranje zaliha kod sistema zaliha
koji održava informacije o svakoj stavci na zalihama i povlači nabavku dodatnih zaliha ukoliko
nivo zaliha padne do kritične tačke. Sistem porudžbine kreira porudžbine, proverava popunjena
polja i određuje vreme kada se očekuje završetak ove transakcije.Porudžbina generiše pravljenje
fakture u okviru sistema za obradu računa klijenata.Plaćanje se odvija kod sistema za plaćanje
računa.

3. Inicijalizacija je početna faza razvoja informacionog sistema (IS), koja je ujedno i ˝okidač˝
koji inicira jedan IS projekat. Cilj ove faze je da se utvrdi da li je projekat izvodljiv i da se
odluči da li dalje da se ulaže.Profesionalci se slažu u tvrdnji da što se više vremena uloži u
sagledavanje poslovnog problema koji treba da se reši izgradnjom informacionog sistema, u
razumevanje tehničkih opcija sistema, i u razmatranju problema koji mogu da nastanu tokom
razvoja sistema, veće su šanse za uspešno rešavanje problema. Znači poslovni problem koji treba
da se reši izgradnjom informacionog sistema, treba detaljno sagledati. Razlozi za inicijalizaciju
projekta: 1.Smanjenje troškova: izvršavanje starih poslova brže, efektivnije, 2.Mogućnost
izvršavanja novih poslova, 3.Komunikacija: efektivnije prosleđivanje informacija, 4. Korisnički
servis:bolji, brži, različiti servisi kupaca, 5.Kontrola: efikasnije, brže, razumnije korišćenje
informacija, 6.Konkurentna prednost:raditi sve prethodno navedeno brže i bolje od konkurencije
II GRUPA

1. Funkcija informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne

informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. Znači da se funkcija
informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, a funkcija upravljanja, kao
hijerarhijski najviša funkcija organizacije, po svojoj suštini, takođe, informacioni proces. Iz tog
razloga je funkcija informisanja od osnovnog značaja za ocjenu kvaliteta informacionog sistema.
Najviši nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na
podršku odlučivanju i upravljanju. Funkcija dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije
neophodno je obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema.
Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahteva subjekata iz
okruženja, jer ona čini kontrolu i razmenu informacija uopšte. Neophodno je obezbediti
mogućnost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni
događaji. Ovo je naročito značajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjiženje
poslovnih događaja obavlja automatizovano. Na operacionom nivou nalaze se sistemi za
procesuiranje transakcija preko kojih se proizvodi dizajniraju, prave marketinške strategije,
kontroliše proces proizvodnje i šalje gotov proizvod na tržište.

2. ERP (Enterprise Resource Planning – planiranje poslovnih resursa) su poslovni informacioni

sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća. Obuhvataju sve
standardne poslovne funkcije i imaju mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama
preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa može da
doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje,
omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog
softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su: SAP, ORACLE - People Soft, BAAN i Microsoft
Dynamics sistemi: NAV, AX, GP, SL. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. Modul marketing i prodaja: Procesi upravljanja prodajom
predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti. Odluke koje menadžeri prodaje treba da donesu su
vezane za to kako bi trebalo urediti teritorije, rasporediti vremena prodajnog osoblja, koji klijenti
su najprofitabilniji, koji proizvodi najprofitabilniji itd. Alati treba da omoguće: poređenje
prodaja, prihoda po proizvodima, klijentima i regionima u odnosu na benčmarking uspešnosti;
izveštavanje o najprofitabilnijim proizvodima po regionima;poređenje produktivnosti svakog
prodavca prema proseku za odeljenje; izveštavanje o klijentima koji predstavljaju najveći
procenat prodaje za svakog prodavca; izveštavanje o proizvodima koji predstavljaju najveći
procenat prodaje za svakog prodavca;

3. Studije izvodljivosti predstavljaju jednu od faza životnog ciklusa, kojima se određuje

verovatnoća uspeha predloženog projekta, i obezbeđuje gruba procena projektne tehničke,
ekonomske, organizacione i operativne izvodljivosti. Studija izvodljivosti je krucijano važna u
procesu razvoja sistema, zbog toga što, ukoliko se korektno izvede, može da spreči ogromne
greške po budući sistem. Bez pravilno izvedene studije izvodljivosti, moguće je napraviti sistem
koji ne radi, ili ne radi efikasno, te korisnici ne mogu, ili ne žele da ga koriste. Unutar studije
izvodljivosti razlikuju se četiri podfaze: Tehnička, Ekonomska, Operativna i Organizaciona
izvodljivost. Cilj ove faze je da se nakon analize svih nabrojanih izvodljivosti, donosi se odluka
o pokretanju ili napuštanju projekta izgradnje novog informacionog sistema.

III GRUPA

1. E-trgovina predstavlja kupovinu i prodaju dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od
reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem
elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina može se definisati i kao
proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj
proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Fokus e-trgovine je u
sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih dokumenata i
informacija. Elektronska trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima se
elektronski obrađuju podaci (uključujući tekst, zvuk i sliku) i prenos preko komunikacionih
mreža, kao što je Internet. Reč je o toku informacija između organizacija, bez Ijudske
intervencije, pri čemu se obezbeđuje da taj tok bude neprekidan od početka do kraja svake
poslovne transakcije. Klasifikacija:

 B2B,B2C,B2G,
 C2B,C2C,C2G
 G2B,G2C,G2G
 pojdinaca (C2C),
 organizacija i vladinih agencija (B2G),
 komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B),
 organizacija i pojedinaca (B2C),
 vladinih agencija (G2G)
 vladinih agencija I organizacija (G2B)
 vladinih agencija I pojdinaca (G2C)

2. ERP (Enterprise Resource Planning – planiranje poslovnih resursa) su poslovni informacioni

sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća. Obuhvataju sve
standardne poslovne funkcije i imaju mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama
preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa može da
doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje,
omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog
softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su: SAP, ORACLE - People Soft, BAAN i Microsoft
Dynamics sistemi: NAV, AX, GP, SL. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. Svrha upravljanja lancima snabdevanja (SCM) je da se
dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja. SCM podrazumeva planiranje
i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, počevši od
nabavljanja sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. Upravljanje lancem snabdevanja
ili elektronsko snabdevanje je proces kupovine bez papira putem interneta. Jedan ciklus
proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina, njihovo pretvaranje u gotove proizvode i prodaju
odnosno distribuciju tih proizvoda krajnjim potrošacima.

3. Ukoliko se donese odluka o pokretanju projekta, tada započinje sledeća faza, sistemska
analiza. Ova faza definiše poslovni problem koji organizacija planira da reši informacionim
sistemom, identifikuje njegove uzročnike, određuje rešenja i određuje informacione zahteve koje
rešenje mora da zadovolji. Shodno rečenom, ova faza se odnosi na prikupljanje poslovnih
zahteva i predstavlja jedan proces istraživanja: intervjuisanjem, posmatranjem, modeliranjem,
brainstormingom i pregovaranjem, formalizovanjem. Pitanja koja se u ovoj fazi postavljaju
odnose se na to kakve osobine i funkcije treba da ima sistem, šta su okviri predloženog sistema,
koji su delovi organizacije pogođeni i koji utiču na sistem, ko su potencijalni korisnici, koji
nefunkcionalni zahtevi: performanse sistema, operativne mogućnosti, su u skladu sa radnim
okruženjem, drugim sistemima, softverom i hardverom. Organizacijama stoje na raspolaganju tri
solucije da reše poslovni problem datog informacionog sistema: Ne raditi ništa i nastaviti sa
korišćenjem postojećeg sistema bez promena, Modifikovati i poboljšati postojeći sistem, Razviti
u potpunosti nov sistem. Glavni cilj sistemske analize je u prikupljanju informacija o postojećem
sistemu, u cilju donošenja odluke koju od ove tri solucije odabrati. Krajnji proizvod sistemske
analize predstavlja skup informacionih zahteva koje sistem mora da zadovolji. Informacioni
zahtevi određuju koje informacije su potrebne sistemu, koja količina informacija, od koga se
određena informacija dobija, kome se koja informacija prosleđuje i u kom formatu.
IV GRUPA

1. Mobilno ili M-Poseban je vid elektronskog poslovanja koje se odvija isključivo u bežičnom
okruženju. Da bi se obezbedila povezanost radnika sa glavnim serverom preduzeća dok su van
poslovnih prostorija, razvijen je sistem bežičnog povezivanja. Ovakav sistem koristili su u
početku trgovački putnici, komunalni radnici, serviseri, radnici koji pružaju razne usluge,
policajci i drugi koji su bili znatno efikasniji zbog korišćenja IT-a na terenu ili u pokretu. Kasnije
je ceo sistem razvijen tako da danas svi ljudi mogu koristiti mobilno e-poslovanje, bilo da ga
koriste u poslu ili radi kupovine. Mobilno e-poslovanje ima dve osnovne karakteristike, koje ga
razlikuju od ostalih oblika poslovanja: mobilnost i velika dostupnost. Mobilnost se odnosi na to
da korisnici nose sa sobom svoje mobilne uređaje, i mogu da ostvare kontakt sa drugim
sistemima u realnom vremenu, sa bilo kojeg mesta na kom se u tom trenutku nalaze. Velika
dostupnost znači da se može kontaktirati sa nekom osobom u svakom trenutku, pod uslovom da
poseduje uključen mobilni uređaj. Jedna od mogućnosti mobilnog e-poslovanja je mobilna
trgovina (m-commerce) koja omogućava preduzećima da postojećim kupcima ponude nove
proizvode ili usluge, kao i da privuku nove kupce. Mobilno e-poslovanje olakšano je brojnim
aplikacijama, među kojima se izdvajaju: aplikacije za pružanje finansijskih usluga,
međukompanijske aplikacije, pristupanje informacijama, aplikacije zasnovane na lokaciji,
telemetrija, telemedicina.

2. ERP (Enterprise Resource Planning – planiranje poslovnih resursa) su poslovni informacioni

sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća. Obuhvataju sve
standardne poslovne funkcije i imaju mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama
preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa može da
doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje,
omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog
softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su: SAP, ORACLE - People Soft, BAAN i Microsoft
Dynamics sistemi: NAV, AX, GP, SL. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. ERP SISTEMI: LJUDSKI RESURSI Poslovni procesi
koji podržavaju upravljanje ljudskim resursima (Human Resources – HR) mogu se
kategorizovati u operativne i procese odlučivanja. Procesi na operativnom nivou uključuju
kreiranje i održavanje informacija o zaposlenima, njihovim pozicijama i aplikacijama za posao,
administriranje plata, menadžment performansi, razne potvrde i izveštaje. Na osnovu ovih
informacija menadžeri odlučuju kako efektivno rasporediti ljudske resurse.

3. Implementacija je proces prelaska sa starog na nov sistem i uključuje i pripreme za ovaj

prelazak. Implementacija podrazumeva proveravanje da su hardverske i mrežne infrastrukture
novog sistema ˝na svom mestu˝; testiranje sistema i kadrova kako na najbolji način da se edukuju
i osposobe zaposleni koji će koristiti nov sistem ili su pod uticajem novog sistema.
Implementacija se odnosi na: 1.konverziju i prebacivanje podataka, 2.sve vidove promena u
organizacionoj strukturi i obuku kako korisnika tako i zaposlenih na održavanju sistema i
sistemskoj podršci, 3. izbor strategije prelaska, 4.instalaciju i testiranje tehnologije.
V GRUPA

1. E-uprava predstavlja formu elektronskog poslovanja vlade i odnosi se na isporuku

elektronskih servisa prema različitim ciljnim grupama u javnosti, i na poslovnu saradnju i
transakcije koje vlada obavlja sa različitim organizacionalnim celinama, kao što su druge vladine
službe, agencije ili partneri. Suština novog načina funkcionisanja javne uprave je elektronsko
poslovanje, tj. njegova direktna primena. E-uprava ima za cilj da omogući lakšu, jeftiniju,
transparentniju interakciju između vlade i građana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih
vladinih agencija (G2G). SERVISI E-UPRAVE dele se na: 1. servise za građane (lični
dokumenti, Izvodi iz matičnih knjiga, prijava poreza na dohodak građana, registracija vozila,
potražnja za zaposlenjem, prijave policiji, servisi koji se odnose na zdravstvo, aplikacija za
dozvole za gradnju itd.) i servisi za preduzeća (socijalni dodaci za zaposlene, PDV, kompanijski
porezi, dozvole koje se odnose na zaštitu životne sredine, elektronske javne nabavke, registracija
nove kompanije, carinske deklaracije, dostavljanje podataka organizacijama za statistiku i sl.)

2. ERP (Enterprise Resource Planning – planiranje poslovnih resursa) su poslovni informacioni

sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća. Obuhvataju sve
standardne poslovne funkcije i imaju mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama
preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa može da
doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje,
omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog
softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su: SAP, ORACLE - People Soft, BAAN i Microsoft
Dynamics sistemi: NAV, AX, GP, SL. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. MODELI ERP SISTEMA: Prodaja i marketing,
Računovodstvo i finansije, Proizvodnja i upravljanje materijalima, Ljudski resursi i Menadžment
lanca snabdevanja i elektronsko tržište. Specifičnost proizvodnih pocesa u pojedinim granama
industrije nalažu i pružaju mogućnost da se razvije veliki broj modela LS, i okruženja, koji se
međusobno razlikuju po strukturi, upravljačkim veštinama, parametrima LS i okružanja, merama
performanse, tj. kriterijumima optimalnosti. Klasifikacija može da se izvrši prema obimu
proizvodnje (masovna, serijsku i pojedinačnu) i prema kriterijumu vremenskog horizonta
(strategijske, taktičke i operativne probleme). Menadžment koncepti proizvodnje klasifikovani su
u 2 grupe: push sisteme (proizvodi se ekoomična veličina serije koja omogućava maksimalno
iskorišćenje kapaciteta raspoložive proizvodne opreme, a dinalni proizvodi se guraju na tržište
kupaca) i pull sisteme (pretpostavljaju da se proizvodnja relizuje u obimu koji je zajtevan od
kupaca – proizvodi se prema zahtevima kupaca). Najpoznatiji i najviše korišćen koncept za
menadžment proizvodnjom je MRP i MRP II

3. Održavanje sistema uključuje proveru, modifikaciju i unapeđenje sistema da bi ga učinili

korisnim i efikasnijim u obezbeđivanju i zadovoljavanju informacionih potreba korisnika i
postizanju ciljeva organizacije. Sistem može zahtevati nekoliko tipova održavanja: 1.
ispravljanje grešaka - proces kojim se vraćamo u neku od faza iz razvojnog ciklusa, 2. ažuriranje
sistema - u cilju prilagođavanja sistema sa određenim novonastalim promenama u poslovanju.
Primer ažuriranja sistema bi bio usklađivanje sistema sa novim zakonskim regulativama. 3. treći
tip održavanja podrazumeva dodavanje novih karakteristika postojećem sistemu, bez
ugrožavanja operativnosti sistema. Održavanje realizuje tim za održavanje. Moguća su dva
pristupa: a) tim stručnjaka koji je sistem razvio i ujedno ga i održava i b) formira se specijalni
tim koji isključivo održava izgrađeni sistem. Troškovi održavanja obuhvataju više od 80%
ukupnih troškova jednog informacionog sistema.