Координате: 42°27′07″ СГШ; 18°32′09″ ИГД

Херцег Нови
Херцег Нови је градско насеље у општини Херцег Нови, у Црној
Херцег Нови
Гори. Према попису из 2011. ило је 11.059 становника. Херцег Нови
је приморско мјесто смјештено на улазу у Боку Которску и подно
планине Орјен.

Садржај
Географија
Клима
Историја
Култура
центар Херцег Новог
Манастири и цркве
Утврђења
Атракције
Парк Савинска Ду рава
Хотел „Плажа Зеленика“
Градска степеништа -Улице

Туризам Гр
Демографија
Административни подаци
Спорт
Држава Црна Гора
Градови по ратими
Општина Херцег Нови
Види још
Референце Становништво

Литература — (2011) 11.059

Спољашње везе Географске карактеристике
Координате 42°27′07″ СГШ;
18°32′09″ ИГД
Географија Временска UTC+1 (CET), љети
зона UTC+2 (CEST)

Херцегновски залив

Херцег Нови представља центар истоимене општине која се простире

од граничног прелаза Де ели ријег до најужег дијела Бока которске
(тјеснаца Вериге - 300 m ширине), на укупној површини од 235 km2 и
роји нешто око 33.000 становника. Налази се на улазу у живописни
залив Боке Которске, окружене терасама које се спуштају од високог
Орјена и са двјесто сунчаних дана годишње. Херцег Новог отворена
срца прима све госте који му долазе.
Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и
18"33' источне географске ширине. Око града се налазе: планина Орјен
(висине 1.895 m, позната je по својим ендемским врстама,
рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и
раним љетњим мјесецима), рда: До роштица (1.570 m) и Радоштак
(1.441 m) и полуострво Луштица са највишим врхом О осник (586 m). Херцег
Нови
Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштра и
Мириште и ширине је cca. 2.900 метара. Просјечна ду ина воде у
Заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар. Од 1997. године Бока
Которска је и званично уврштена у Асоцијацију 28 најљепших залива
свијета. Дугачко морско шеталиште Пет Даница спаја Игало и
Мељине, такође позната и увијек угодна одмаралишта. Ривијера
дужине 15 км о ухвата Мељине, Зеленику, Кум ор, Ђеновиће,
Баошиће, Бијелу и Каменаре. Ова мала мјеста о илују чувеним
плажама и кућицама а у рано пролеће до ијају посе не оје у вријеме
цвјетања чувене жуте мимозе.
Остали подаци
Поштански 85340
Клима рој
О ласт Бока Которске одликује средоземна клима са сувим и топлим
Позивни рој 031
љетима и лагим зимама. Херцег Нови има специфичну микроклиму,
Регистарска HN
што је последица отворености према југу, лизини мора, кречњачке
ознака
подлоге и планинског залеђа које спречава продор хладних ваздушних
маса. Херцег Нови има при лижно 200 сунчаних дана годишње. У јулу
и августу сунчаних сати има 11 дневно. Просјечна годишња температура је 16,2 °C. Такође постоје и честа мања коле ање у
температури; просјечна дневна коле ања износе само 4 °C. Просјечна температура од маја до септем ра је 25 °C, што пружа
могућност да пливачка сезона траје више од 4 мјесеци, пошто је и просјечна температура мора висока и износи измјеђу
22 °C и 26 °C.

Просјечни годишњи ниво падавина је 1.930 mm. Највећа релативна влажност је током јесени и износи 80 %. Најнижа
релативна влажност је током лета.

Мерења у метеоролошкој станици у Херцег Новом

Месец Јан Фе Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средње максималне
12,2 12,8 15,0 18,1 22,6 26,2 29,4 29,4 26,1 21,8 17,0 13,6
температуре ( °C)
Средње минималне
4,8 5,2 7,0 9,6 13,5 16,9 19,3 19,3 16,6 12,9 9,4 6,4
температуре ( °C)
Средња количина
падавина по месецима 231 195 199 156 104 64 47 85 142 199 258 236
(mm)

Историја
Археолошка налазишта са полуострва Луштица и пећине Врањај показују присуство људи на овим просторима још у млађем
каменом до у и раном ронзаном до у. У 3. вијеку п. н. е., послије по једе над Илирима, овим крајевима је завладала Римска
репу лика.
Након подјеле Римског царства, ова о ласт је припала Западном римском царству.
Послије пада Западног римског царства, овим крајевима доминирала је Византија.
Словенска племена су почела насељавати ове просторе у 7. вијеку, у периоду када
на тлу Византије ничу прве жупе, које су на почетку зависиле од Византије, а
касније постепено стичу независност и политичку аутономију. На простору око
данашњег Херцег Новог формирана је жупа Драчевица. Ова жупа је припадала
приморским жупама Травуније (поред: Рисна, Конавла и Жрновице). Драчевица је
до ила име по словенској ријечи драч (ситно, трновито ж уње). Жупа се дијелила
на три поља: Суторину, Камено поље и Кутско поље. Кроз жупу је пролазио
римски пут, а одвајао се од мора долином Суторине, ка Конавлима. Тјеснац Вериге
(Catena) у Боки Которској, који је скраћивао пут из Дукље до Травуније, налазио се Оснивачка повеља града
на путу између жупе Драчевице и сусједне жупе Рисна. Већ од 10. вијека
Драчевица је изгу ила независност и постала посјед зетских кнежева, а њих су од
12. вијека сменили Немањићи. Послије смрти цара Душана, Драчевицом је завладао кнез Војислав Војиновић, а затим
Балшићи.

Прво име Херцег Новог је ило Свети Стефан, када је и основан 1382. године у
саставу Краљевине Босне за време владавине краља Босне Стефана Твртка Првог
Котроманића, који га је утврдио у жупи Драчевица у Топаљском заливу. Тврткова
жеља је ила да Краљевина Босна до ије сопствену луку како и ио трговински
независан од Ду ровника. Ду ровчани су стога локирали град и приморали
Твртка да призна њихов монопол над трговином соли. Послије Тврткове смрти,
војвода Сандаљ Хранић Косача је задо ио насеље. Од његовог времена, град се Средњовековни приказ Херцег
успјешно авио трговином соли. Новог

Своје данашње име, Херцег Нови, до ио је у вријеме владавине Сандаљевог

сестрића, херцега од Светога Саве Стефана Вукчића Косаче, када је доживио и
највећи процват и развој. Турци га освајају 1482. године и, са кратким
прекидом од 1538—1539. године, када су га, на кратко, преузели Шпанци,
владају њиме лизу 200 година, све до 1687. године.

Након тога на његовом тлу смјењују

се разни народи и цивилизације,
остављајући ду оке трагове на
историју, културу и укупан развој
овога краја. Након Турака град
освајају Млечани, који њиме владају
све до пропасти Млетачке репу лике
1797. године. Од тада долази до
честих промјена управе у Херцег
Новом.

Након Кампоформијског мира из

1797. Аустријанци су њиме владали Стара градска капија

до 1806. године, а, након тога, власт

Споменик краљу Стефану преузимају Руси до 1807. године,
Твртку Првом Котроманићу
потом по одред ама Тилзитског мира, Наполеонова Француска која је владала до
1814. године. У врло кратком периоду 1813—1814. године град је преузела
привремена влада Црне Горе и Бока которске, али од те 1814. године па све до 1918. године град је под аустроугарском
управом. Град и остатак залива су укључени у састав аустријског крунског поседа.
У Херцег Новом је 1855. године у јесен отворена српска читаоница. У њено
друштво се уписало 40 чланова, а највреднији су или Александар Павковић,
Матеја Прлаиновић и Марко Радуловић. Радило се на опремању књижнице.
Српска основна школа је ила тада у фази отварања, захваљујући фондацијама
Бошковића и Лакетића. Школска зграда се тада увелико градила.[1]

Краљевина Црна Гора је покушала да поново освоји Боку

Которску током Првог свјетског рата, када га је црногорска Српски Соко-Херцег Нови,
војска ом ардовала са Ловћена. Српска војска је јавна вјеж а на Савини 28/8
осло одила залив 7. новем ра 1918. Затим је дошло до 1912.

уједињења Ср а, Хрвата и Словенаца у Краљевину Ср а,

Хрвата и Словенаца, односно Југославију. Послије
капитулације Југославије 1941. године у граду су као окупатори или Италијани, затим и Немци све
Стари гр
до коначног осло ођења 28. окто ра 1944. године. Град је у социјалистичкој Југославији ушао у
Херцег Новог
састав Народне Репу лике Црне Горе.

Култура
Богато споменичко насљеђе на подручју Херцег Новог настало је као резултат прожимања разних народа и култура које су се
кроз његову дугу историју овдје смјењивали и сударали.

Стари град је јединствена архитектонска јединица, испрецјецана уским улицама и степеницама. Будући да лежи на
каскадном терену, Нови има више степеница од "стварних" улица, па су временом оне постале сим ол града. Свако
степениште има своје име и своју причу. Атракције су кула Канли, извор Немиле, Кото иљ код опјеван у "Горском вијенцу",
кућа Ива Андрића у Топлој, претворена у ресторан Клу а књижара, мјесто у Мељинама, гдје је живио владика Николај
Велимировић, манастир Савина. Изнад Шквера, главне луке, поносно стоји тврђава Форте Маре коју је 1382. године подигао
оснивач града, осански краљ Твртко Котроманић.

Ако желите да упознате локалну културу и умјетност попните се на Трг, до кога воде ројне камене степенице. Херцег Нови
је познат и као Град пјесника. Андрић је говорио да овај град од скалина има посе ну душу јер се овдје магија увијек изнова
може доживјети.

Манастири и цркве
У Херцегновској општини сакрални споменици заузимају прво мјесто у непокретном споменичком фонду овог краја и то не
само по роју већ и по територијалној распрострањености и културно-историјској вриједности. Наиме од 342 непокретна
споменика културе на територији Црне Горе у херцегновској општини их се налази 89.

Манастир Савина се налази 2 km источно од Херцег Новог у јединственом

ам ијенту медитеранске вегетације. Један је од најљепших примјера архитектуре
арока на Јадрану. Састоји се од 3 цркве: мале цркве Св. Саве (15. вијек) која се
налази на режуљку по коме носи име, мале цркве Успења Богородице (15. вијек -
по неким изворима градња ове цркве је започета у 11. вијеку) и велике цркве
Успења Богородице (коју је саградио познати архитекта Никола Форетић -
Корчуланин у 18. вијеку). Велика црква Успења Богородице грађена је од 1777. до
1799. године. Највећу вриједност ове цркве представља иконостас који су 1797.
године изградили мајстор Симеон Лазовић и његов син Алексије из Бијелог Поља. Манастир Савина
У ризници манастира налазе се изузетно вриједни предмети - експонати од којих
тре а издвојити: кристални крст Светог Саве из 13. вијека, плаштаницу из 1642.
године, сре рну петохље ницу из 1648. године, кивот Манастира Тврдош из 1615. године, један путир из 1650. године,
јеванђеље из 1685. године, јединствен портрет руског цара Петра Великог.
Црква светог Арханђела Михаила на данашњем главном тргу Старог града, тргу Херцега Стјепана - који се популарно
назива и Белависта, налази се један од драгуља ококоторског неимарства, осо ит по архитектонској и умјетничкој изради -
црква Св. Арханђела Михаила. Саграђена је у три стила: византијском, арокном и готском на крају деветнаестог вијека -
1900. године. Саграђена од камена са Корчуле, са иконостасом од ијелог мермера који је урадио чешки уметник Фрањо
Циглер. На доњем тргу можете посјетити цркву св. Јеронима, заштитника града, постављене на мјесту највеће џамије из
времена турске владавине.

Црква светог Јеронима се налази у Старом граду, на тргу Мића Павловића,

саграђена је 1856. године. На мјесту на коме се налази ова црква раније је, у 17.
вијеку, ила подигнута католичка парохијска црква посвећена Св. Јерониму
заштитнику града. Та црква је срушена у 19. вијеку и на истом мјесту је
подигнута данас постојећа, много пространија и већа. У постојећој цркви се
налазе дјела једног од највећих арокних сликара Пераштанина Трипа Кокоље.

Црква светог Леополда Мандића се налази поред Цркве Светог Јеронима,

саграђена је по наред и Јеронима Корнера годину дана након заузимања града
од стране Млечана. Данас је црква посвећена Леополду Мандићу који је рођен
у Херцег Новом, а за свеца га је 1983. године прогласио папа Јован Павле II.

Црква свете Ане се налази се на Савини, саграђена је за вријеме турске

владавине у 16. вијеку. Подигли су је Шпанци, односно племићка породица дон
Ферантеа Гонзаге. Била је четири пута рушена и о нављана. На истом мјесту,
1985. године, изграђена је нова црква која припада парохијалној цркви Св.
Јеронима.
Црква светог Арханђела Михаила
Црква светог Ђорђа се налази на Топлој, саграђена је одмах након заузимања
града од стране Млечана, а рестаурирана 1848. године. У цркви се налази
изузетно вриједна итало-критска кружна икона Св. Петра и Павла из 16. вијека.

Црква светог Спаса се налази на Топлој. Изградња ове цркве је започела 1709. године, поред Цркве Светог Ђорђа, а градња
цркве је завршена 1713. године. Свој данашњи изглед је до ила 1864. године када је реновирана готово од темеља. У
унутрашњости цркве налазе се изузетно вриједни предмети које су познати људи тога до а поклонили овој цркви. Изнад ове
и цркве Св. Ђорда налази се парохијално гро ље, а уз гро ље ћелија (са спомен плочом) у којој је Јосип Троповић учио
Петра Петровића Његоша.

Католичка Црква светог Антона се налази се у западном подграду града, са самостаном који су подигли Шпанци 1687.
године за вријеме краткотрајне владавине. Црква потиче из 1710. године, а посвећена је чудотворцу Светом Антуну
Падованском. Самостан је данашњи изглед до ио 1790. године.

Утврђења
Шпањола
Шпањола је подигнута за вријеме турске владавине у 15. и 16. вијеку, али је свој назив до ила по Шпанцима који су
учествовали у њеној градњи за вријеме своје једногодишње владавине.

Канли Кула
Канли Кула потиче из турског до а (16. вијек), ила је затвор (отуда њено име на турском језику и значи „крвава кула"), а
1966. године реконструисана је у једну од најљепших љетних позорница на Јадрану са преко 1000 сједећих мјеста.

Сат Кула
Сат Кула (Сахат кула-Тора) је подигнута 1667. године по наред и султана Махмуда.
 Кула Св. Јеронима
Кула Св. Јеронима подигнута је 1687. године у част
Јеронима Корнера освајача града.

Форте Маре
Форте Маре (морска тврђава) је грађена у периоду
измеду 14.-17. вијека, рестаурирана 1833. године, а од
1952. године адаптирана је у љетњи иоскоп, касније и
дискотеку.

Цитадела
Цитадела је тврђава која се налазила на самом мору и
зидинама ила спојена са доњим градом. Кула са зидом
грађена је за вријеме млетачке власти. Тврђава је скоро
Сахат кула
потпуно срушена за вријеме земљотреса 1979. године, и
данас, више у мору него на копну, постоје само остаци
зидина.

Атракције
Лазарет је атрактивна и импозантна грађевина, која је у вријеме када је изграђена (18. вијек) представљала главну
здравствену и санитетску установу за Боку Которску. Налази се у Мељинама, а датира из 1732. године. Градили су је
Млечани у клесаном камену, који су калуђери припремали за градњу велике манастирске цркве на Савини. У дворишту ове
грађевине налази се капела Св. Рока грађена 1730. године, у вријеме изградње самог Лазарета. Црква је реконструисана
1892. године. У средишту ових грађевина ограђених зидом са двоје врата и три атријума са неколико мањих зграда налази се
фонтана. Испред зграде се налазе два пристаништа, једно веће са луко раном и једно мање.

Парк ившег хотела Бока је прави отанички врт, лоциран у самом центру града. Формирање парка отпочело је када и
градња хотела, 1908. године, прави о лик и садржину до ија за вријеме Првог свјетског рата, посе но 30-их година прошлог
вијека. У парку се налази преко 80 врста иљака, које су окељски поморци доносили из разних крајева свијета. До 1979.
године у парку се налазио и ри њак, који је тада срушен з ог посљедица које је имао хотел „Бока“ од земљотреса, али је
2000. године, заједничком акцијом Туристичко-информативног центра и Општине Херцег Нови, ри њак поново изграђен по
пројекту Новљанина Бора Да овића, пројекту који је, углавном, ио скоро идентичан прво итном пројекту инжењера
Момчила Тапавице, и на старом, скоро истом, мјесту.

Плава шпиља је једна од најатрактивнијих у низу пећина које се налазе на

полуострву Луштица, смјештена између увале Златна лука и Рта Мокра гора.
Удаљена је од Херцег Новог 5,7 километра. Има два отвора под углом од 45
степени, висина од нивоа мора до врха таванице је 9 m., а ду ина 3 - 4 m. Свој
назив је до ила по нео ично плавој оји која настаје током ведрих дана,
рефлексијом сунчевих зрака који се од ијају од њену површину. У њу се може ући
о ичном арком или мањим родићима.

Плава шпиља Острво Мамула на поморским картама је познато под називом Ластавица, док је
своје општеприхваћено име Мамула до ило по аустријском генералу Лазару
Мамули који га је утврдио средином 19. вијека. Мамула је ненасељено острво на
самом улазу у Бококоторски залив, удаљено од Херцег Новог 3,4 нм. Кружног је о лика, пречника 200 m, о расло ниском
вегетацијом, са плажом и пристаништем на сјеверној страни. У вријеме о а свјетска рата на овом острву је ио затвор и као
знак сјећања на тај период постављена је спомен плоча. За оживљавање и туристичку валоризацију овог изузетно
атрактивног острва направљено је неколико пројеката, али ниједан није до сада реализован. Мамула је и даље напуштено
острво, али и омиљено љетно излетиште.
Парк Савинска Ду рава
Од ившег мотела „Ду рава“ (данас зграда дирекције ХТП „Бока“ АД) према
источној страни града, према Мељинама, води пут у Савинску ду раву. Цијелом
Ду равом, кроз чемпресе, орове, кестенове, гра ове и храстове, уз неколико
прелијепих видиковаца, кривудају стазе огом дане за рекреацију. Асфалтни пут
код улаза у Манастир Савина трасиран је тако да се један стољетни храст медунац
нашао усред асфалта - на средини коловоза и дан данас одолијева аутомо илима.

Не еско огњиште је врло нео ична стара породична кућа, претворена у излож ени Острво Мамула
простор, вајарски атеље, препуна експоната аутора Косте Кили арде. Овај изворни
умјетник, заједно са природом, њено дрво прео ражава у најразличитије о лике и
садржаје дајући им притом један нови живот и трајање. Ова својеврсна „галерија“ налази се на рдашцету Лаловина, у
Зеленици.

Хотел „Плажа Зеленика“

Хотел „Плажа Зеленика“ је први хотел у Црној Гори, хотел који је доживио свој велики ју илеј, 100 година постојања. Наиме
1902. године др. Антал Магуар, племић поријеклом из Будимпеште, саградио је хотел на самој о али мора, на плажи
окруженој оровима и зеленилом, па је по томе и до ио своје прво итно име „Пансион на зеленој плажи“. У овом хотелу
први гости су или странци па је то уједно ио и зацетак иностраног туризма. Захваљујући потомцима оснивача хотела,
прије свега унуку оснивача Ца и Мадару, историјату и значају овог хотела посвећено је много новинарских репортажа, тв
емисија, пу ликација, а најзначајнија је свакако књига Хотел „Плажа Зеленика“ Ца е Мадјара, као и књига „Зеленика.....
колијевка туризма“ његовог рата др. Золтана Магуара. Од 1948. године, када је хотел национализован, промијенио је
неколико власника, а од 1991. године у њему је сједиште Команде РМВЈ. Оно што представља својеврстан куриозитет је да је
то једини сачуван хотелски о јекат из тог, а такође и из каснијег периода између два свјетска рата.

Градска степеништа -Улице

Херцег Нови је приморски град, један од оних у којима су улице, врло често, у ствари степеништа. Код Новог је још
специфично и то да су неке од тих „улица“ доста дугачка степеништа па су, самим тим, врло напорна туристима и гостима
града. Улице које су, у ствари, степеништа носе сљедећа имена: ДАНИЦЕ ТОМАШЕВИЋ, РИСАНСКА, ЈОВА ДАБОВИЋА,
28. ОКТОБРА, ДАША ПАВИЧИЋА, ЛУКЕ МАТКОВИЋА, МАРКА ЦАРА, СИМА МАТАВУЉА, МАРКА ВОЈНОВИЋА.

Туризам
Почеци туризма на овом подручју сежу у XIX вијек. Из тог до а постоје први
записи (Сима Матавуља) о Гостионици Шјора Розе. Кафана „Белла Виста“,
породице Сава Бачановића, са 25 кревета „за странце“ помиње се 1872. године.
Развој модерног хотелијерства у Херцег Новом, могло и се са правом рећи и у
Боки Которској и Црној Гори, почиње изградњом пансиона "Пансион на Зеленој
Плажи" у Зеленици, касније званог само хотел "Плажа". Овај хотел је са радом
започео 1902. године, али је дозвола којом је Општинско управитељство дозволило
градњу овог хотела мађарском племићу Др. Антал Магуару из Будимпеште, такође
из XIX вијека - датирана је 24. новем ра 1898. године. "Акционарско друштво за HDR слика луке у Херцег-
грађевине и сао раћај Херцег Нови“ је 1909. године затражило дозволу за Новом.

изградњу хотела "Бока" у самом центру Херцег Новог, који почиње са радом 1913.
године са 43 со е и „централним огријевом и врућом купељи“. Овај је хотел
годинама ио својеврсни сим ол и заштитни знак града, а, између осталог, на Сајму туризма у Паризу 1932. године освојио је
златну медаљу за „комфор и услугу“. У катастрофалном земљотресу 1979. године знатно је оштећен и непуну годину дана
касније је морао ити срушен. Украс хотела и његовог парка, надалеко познатог по ријетким медитеранским иљкама, ио је
ри њак који је из истих разлога ио срушен. Акцијом Туристичког центра и Скупштине општине ри њак је 1998. године
враћен на исто мјесто у истовјетном изгледу.......

У периоду између два свјетска рата у Херцег Новом је радило више хотела међу
којима: „Америка“, „Рудник“, „Јадран“, „Балкан“, „Савина“, „Европа“, „Топола“,
„Ерцег Нови“, „Српски хотел“, „Београд“.... Године 1926. своја врата гостима
отворио је и хотел „Плажа“ власништво породице Трани на при лижно истом
мјесту на којем се налази и данас. Године 1906. Томо М. Катурић је до ио дозволу
за држање коначишта у Каменарима, а 1929. године у Игалу је отворен хотел
„Игало“ власништво породице Јанковић. У Зеленици, поред већ поменутог хотела
„Плажа“, радио је и хотел „Бока“, тик уз горепоменути хотел, власништво О рена
Дунђеровжића, којег су Нијемци дигли у ваздух при повлачењу 1944. године, као и Поглед на луку са куле Форте
Маре (HDR)
хотел са истим именом - власништво Благоја Мићуновића.

У вријеме између два свјетска рата основана су, међу првима на Јадрану, и два
туристичка друштва: „Савина“ у Херцег Новом 1922. године и „Игало“ у Игалу
1924. године. Интензиван и организован развој туризма новијег до а на овом
подручју везује се за шездесете године прошлог вијека када су изграђени скоро сви
и данас постојећи хотели, који су то до а или и велики и модерни. Једино су
хотел „Плажа“, у данашњем изгледу, и ИИ фаза Института „Др. Симо
Милошевић“ - Медитерански здравствени центар изграђени касније, 1980.
односно 1988. године.
Херцег-Нови (HDR)
Још давне 1929. године херцегновска општина је проглашена за „морско
купалиште и климатско љечилиште“ јер од давнина се знало за љековита својства
прио алног морског муља званог „игаљско лато“ и минералне воде „игаљске слатине“. Временом, развојем Игала, термин
климатско љечилиште се гу и као термин за цијелу Општину. Већ поменути хотел „Игало“, са 16 со а и 40 лежаја, ио је
подигнут управо на мјесту гдје се налази данашња зграда Прве фазе Института и већ тада је имао, напримјер, хотелски
аутомо ил који је дочекивао госте у пристаништу или аеродрому „Груда“. 1930. године је извршено испитивање игаљског
лата у ла ораторијуму познатог француског љечилишта Виши које је дефинитивно потврдило његову изузетну љековитост,
али тек након Другог свјетског рата, захваљујући др. Светозару Живојиновићу реализовани су давно донијети планови о
оснивању љечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.11 1949. године коначно и основано.

Демографија
У насељу Херцег Нови живи 10.156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,5 код
мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 4461 домаћинство, а просечан рој чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у роју становника.

Демографија[2]
График ромене роја
Година Становника
с ановника оком 20. века
1948. 2.371
1953. 2.926
1961. 3.797
1971. 6.705
1981. 8.130
1991. 11.429 11.217
2003. 13.163 11.059
 Етнички састав према попису из 2003.[3]
Ср и 6.376 50,05 %
Црногорци 3.873 30,40 %
Хрвати 417 3,27 %
Југословени 140 1,09 %
Муслимани 90 0,70 %
Роми 65 0,51 %
Македонци 60 0,47 %
Бошњаци 51 0,40 %
Словенци 26 0,20 %
Мађари 19 0,14 %
Ал анци 17 0,13 %
Италијани 10 0,07 %
Руси 9 0,07 %
Немци 4 0,03 %
непознато 330 2,59 %

Становништво према полу и старости[4]

м ж
? 66 86
80+ 102 155
75—79 148 185
70—74 216 269
65—69 313 351
60—64 332 353
55—59 337 384
50—54 432 571
45—49 436 519
40—44 421 456
35—39 417 479
30—34 445 469
25—29 466 470
20—24 439 469
15—19 439 413
10—14 399 358
5—9 373 303
0—4 345 323
Просек : 469 35

Домаћинства [прикажи]
 Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.

Година
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
пописа

Становништво старо 15 и више година по рачном стању и полу [прикажи]

Неожењен/ Ожењен/ Удовац/ Разведен/

Пол Укупно Неудата Удата Удовиц а Разведена
Непознато

Становништво по делатностима које о авља [прикажи]

Вађење
Пољопривреда, Прерађив ачка
Пол Укупно лов и шу марство
Ри арств о руде и
индустрија
камена

Спорт
Најуспјешнији спротски клу из Херцег Новог је ПВК Јадран Херцег Нови.

Градови по ратими
Гуљионези, Италија
Смедерево, Ср ија
Јагодина, Ср ија
општина Земун, Ср ија
Левангер, Норвешка
Крањ, Словенија
Барлета, Италија

Види још
Бока Которска
Стара Херцеговина

Референце
1. "Ср ски дневник", Нови Сад 1855. године
2. С ановни во, у оре􏿸ни ре􏿹ле􏿸 роја с ановника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, о􏿸аци о
насељима. Подгорица: Репу лички завод за статистику. септем ар 2005. COBISS-ID 8764176.
3. С ановни во, национална или е ничка ри а􏿸нос , о􏿸аци о насељима
. Подгорица: Репу лички завод
за статистику. септем ар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
4. С ановни во, ол и с арос , о􏿸аци о насељима. Подгорица: Репу лички завод за статистику. окто ар
2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература
Атанасовски, Вељан (1979). Па􏿸 Херце􏿹овине. Београд: Историјски институт.
Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
 Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Ис орија ср ско􏿹 наро􏿸а. књ. 2. Београд: Српска
књижевна задруга. стр. 403—413.
Ћирковић, Сима (1964а). Ис орија сре􏿸њовековне осанске 􏿸ржаве. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић, Сима (1964 ). „Сугу и венац: Прилог историји краљевства у Босни”. З орник Филозофско􏿹
факул е а у Бео􏿹ра􏿸у. 8 (1): 343—370.
Ћирковић, Сима (1964в). Херце􏿹 С ефан Вукчић-Косача и ње􏿹ово 􏿸о а. Београд: Научно дело.

Спољашње везе
Званичне странице Општине Херцег Нови
Сателитска мапа (Wikimapia)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Водич кроз град и културу Херцег Новог
Завичајни музеј и Умјетничка галерија „Јосип-Бепо Бенковић“ Херцег-Нови
Црква Св. Саве на Савини
Црква Св. Томе у Тре есину
Херцег-Нови - град који вам недостаје... (видео)
Кратка историја Херцег Новог (до пада Млетачке репу лике) (3. септем ар 2016)
Патрола до Херцег Новог преко Босне и Херцеговне, САТ РТС - Званични канал

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херцег_Нови&oldid=21785287”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 4. април 2019. у 22:14 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.