3/19/2019

Površinski napon tečnosti

Šefko Šikalo

13.1 Površinski napon tečnosti

Molekule tečnosti su rasporođene blizu jedna drugoj i privlačne sile između 
njih imaju znatnu vrijednost. Te sile stvaraju površinski napon, koji djeluje u 
ravni slobodne površine. Površinski napon se najočitije demonstrira na opitu 
s filmom tečnosti. Neke tečnosti, kao naprimjer vodena sapunica, mogu 
formirati tanki film. Ako se spusti ram od žice, čija je jedna strana pokretna u 
rastvor sapuna, a zatim izvadi, pojavljuje se zategnuti film sapunice, sl. 13.1. 
Sila F izazvana površinskim naponom i pridružena poprečnoj šipki AB izaziva 
podizanje poprečne šipke na gore. Da bi održali poprečnu šipku nepokretnom 
njoj treba pridodati silu P. Slika 13.1b ilustruje jednostavnu tehniku za 
mjerenje površinskog napona. Sila potrebna da diže ram od žice kroz 
površinu tečnosti je suma težine rama i sile F od djelovanja površinskog 
površinu tečnosti je suma težine rama i sile F od djelovanja površinskog
napona. Sila kojom površinski napon vuče ram prema dole je 2lσ, jer 
površina tečnosti postoji s obje strane rama. Ravnoteža sila daje F= 2lσ.

1
 3/19/2019

b) c)
a)
Slika 13.1 Film rastvora sapunice na ramu (a) tehnika mjerenja površinskog napona
tečnosti (b), bočni pogled (c).

Prikaz tečnog filma sa ramom U-oblika i

sila koja djeluje na pokretnu žicu dužine b.
3

Izdvojimo na proizvoljnoj površini tečnosti jedinični odrezak ab, sl. 13.2a. 
Na izdvojeni element jedinične dužine po normali na nju i po tangenti na 
površinu djeluje sila σ, koja se naziva površinski napon.
Površinski napon je jednak sili koja djeluje na jedinicu dužine i u pravcu 
normale na element jedinične dužine a tangente na površinu tečnosti.
Veličina σ se mjeri kao sila po jedinici dužine, N/m, ili kao energija po 
j p j , / , gj p
jedinici površine, J/m2. Površinski napon opada s temperaturom i u 
kritičnoj tački je jednak nuli. Primjese jako utiču na veličinu površinskog 
napona.

a) b)

Slika 13.2 Djelovanje površinskog napona.

2
 3/19/2019

Tako, na primjer, za čistu vodu pri sobnoj temperaturi σ =72×10 –3 N/m, 

a rastvaranjem sapuna smanjuje se njegova vrijednost do σ =45×10 –3
N/m, dok rastvaranjem kuhinjske soli povećava se površinski napon. 

Bolja definicija površinskog napona, kako bi ga tretirali termodinamičari, 
je rad izvršen po jedinici površine. Da bi povećali površinu neke mase 
tečnosti za iznos dA, potreban je rad σdA. Pošto mehanički sistemi teže 
stanju minimalne potencijalne energije, slobodna kapljica tečnosti 
prirodno postiže sferičan oblik. To je iz razloga jer sferičan oblik ima 
minimalnu površinu za datu zapreminu. Prema tome, površinski napon 
se mjeri u J/m2.

Slika 13.2 pokazuje djelovanje površinskog napona. Na jediničnom 
odsječku ab tačkama su označene molekule. Sile f1 karakterišu 
usrednjeno uzajamno djelovanje molekula s drugim molekulama 
površine tečnosti. Očito, ako na jedinicu dužine dolazi X čestica, onda je
σ = f1 X (N/čestici)×(čestica/m)=N/m
Sila površinskog pritiska koja djeluje na pokretnu pregradu, sl. 13.1, 
p gp j j j p p g , ,
računa se odnosom
F = 2lσ
gdje je l dužina pregrade, a koeficijent 2 uzima u obzir dvije površine filma, sl 
13.1c. Tako, površinski napon se može izračunati iz poznate sile F i dužine l. 
Ako se pri konstantnoj temperaturi vanjski film rastegne djelovanjem sile, 
tako što se pregrada pomjeri na rastojanje Δh, položaj A’B’, sl. 13.1a, onda je 
rad sila površinskog napona
ΔW = − FΔh = −σ 2lΔh = −σΔA
ΔW
σ=
ΔA

3
 3/19/2019

Na molekule površinskog sloja, osim sila f1, koje djeluju duž površine 
djeluju sile fn, usmjerene po normali na površinu, sl. 13.3, koje su rezultat 
privlačenja od molekula dubljih slojeva sredine.

Slika 13.3 Djelovanje sila na molekule površinskog sloja.

Tabela 13.1 Tipične vrijednosti površinskog napona za neke tečnosti na 20°C

σ×103
Tečnost Kontakt sa
N/m
Živa Vazduh 470
Živa Voda 392
Maslinovo
li ulje
lj Vazduh
d h 3
35
Maslinovo ulje Voda 19
Voda Vazduh 72.7
Glicerin Vazduh 63
Glikol Vazduh 47.7
Benzen Vazduh 29
Hloroform Vazduh 27.2
Etil alkohol Vazduh 22.4
Izopropil alkohol Vazduh 21.7
Po podacima iz Tabele 13.1, međupovršinski napon, na primjer, između žive i 
maslinova ulja trebao bi biti oko 435×10–3 N/m. 
(σž‐vaz – σž‐voda) =(470 – 35) ×10–3 N/m

4
 3/19/2019

13.2 Molekularni pritisak površinskog sloja tečnosti

Gustina tečnosti dalje od kritične tačke je mnogo veća od gustine njene 
zasićene pare. Između dvije faze postoji prelazni sloj u kojem se gustina 
mijenja od gustine tečnosti do pare, sl. 13.4a. Pri običnim temperaturama 
j j g p , p
taj sloj je tanak i njegova debljina je nekoliko prečnika molekula. Pri 
porastu temperature prelazni sloj se uvećava.

a) b)

Slika 13.4 Promjena gustine na granici tečnost–para.

Polazeći od nekog odstojanja sile uzajamnog djelovanja molekula se mogu 
zanemariti; to rastojanje r naziva se radijus molekularnog djelovanja, a sfera 
radijusa r naziva se sfera molekularnog djelovanja. 
Na sl. 13.5a takvim sferama su odvojena četiri sloja u oblasti površine 
tečnost–para. Pri tome, u donjem sloju aa gustina je najveća i jednaka je 
gustini tečnosti, a u gornjem sloju jednaka je gustini pare. Zbog smanjenja 
gustine od sloja aa do sloja bb
gustine od sloja aa do sloja bb sile koje djeluju na molekule tih slojeva nisu 
sile koje djeluju na molekule tih slojeva nisu
u ravnoteži: sile u smjeru tečnosti su veće od suprotno usmjerenih sila.
Pri tome granica razdvajanja faza biće ravan koja se zove ekvimolekularna 
površina.

a) b)
Slika 13.5 Sile uzajamnog djelovanja molekula: a) na molekule u slojevima u 
prelaznoj oblasti tečnost/para, b) na molekule u ekvimolekularnoj površini.

10

5
 3/19/2019

Prema tome, površinski napon nastaje usljed sila privlačenja između 
molekula u tečnosti. Ako posmatramo molekulu unutar tečnosti njih 
podjednako privlače susjedne molekule. Efekat je privlačenje sa svih strana 
istim silama, onda je rezultujuća sila nula, sl. 13.6.

Slika 13.6 Efekat privlačenja molekula raspoređenih na površini i unutar 
tečnosti.

11

Normalne sile izazivaju pritisak površinskog sloja na tečnost. Ako na 
jedinicu dužine površine dolazi X molekula, onda molekularni pritisak 
površinskog sloja Πs se definiše izrazom
Π s = X 2 fn σ = f1X
X2 – broj čestica na jedinicu površine tečnosti. 
j j p (N/čestici) × (čestica/m)=N/m

Π s = 2 X 2 f1 σX = fXX = fX2
(N/m) × (čestica/m)=N/m2
σ = f1 X
Π s = 2 Xσ
Ako je d srednje rastojanje među česticama, onda je X=1/d , 

2σ
Πs =
d

12

6
 3/19/2019

13.3 Sile na zakrivljenoj površini tečnosti
Površinski napon u slučaju iskrivljene površine tečnosti stvara dodatni pritisak, 
veći ili manji pritisak, od onog koji djeluje na ravnu površinu. Za ispupčenu 
površinu taj dodatni pritisak je pozitivan, sl. 13.7a, u slučaju udubljene 
površine on je negativan sl 13 7b Pritisak uzrokovan krivinom tečnosti i
površine on je negativan, sl. 13.7b. Pritisak uzrokovan krivinom tečnosti i 
usmjeren u centar krivine naziva se Laplasov ili kapilarni pritisak, pc.

a) b)
p = p0 + pc p = p0 − pc

Slika 13.7 Dodatni pritisak na iskrivljenu površinu: a) ispupčenu i b) 
udubljenu.
13

Za određivanje ovog pritiska primijenićemo izraz za slobodnu energiju 
površine tečnosti
Fener = σA
Tečnost u stanju ravnoteže ima takav oblik površine, pri kojem je 
slobodna energija površine minimalna. Smanjenje (kontrakcija) veličine 
površine je povezana s promjenom zapremine sredine. Kapilarni pritisak 
ši j j i di K il i iti k
se definiše izvodom

⎛ dF ⎞ dA
p c = −⎜ ener ⎟ p c = −σ
⎝ dV ⎠ T dV
Izračunaćemo kapilarni pritisak za sfernu površinu tečnosti: 

A = 4πr 2 V = 4πr 3 3 dA = 8πrdr

d dV = 4πr 2 dr
d
2σ
pc = −
r
Znak “–” pokazuje da je pc usmjereno prema centru krivine. 

14

7
 3/19/2019

Za mjehure sapunice kapilarni pritisak je dva puta veći od pritiska datog 
prethodnom relacijom,
4σ
pc = −
r
jer mjehur sapunice ima dvije sferne površine
jer mjehur sapunice ima dvije sferne površine.
Krivinu proizvoljne površine u pojedinim njenim tačkama karakteriše 
krivina normalnih presjeka. Normalni presjek površine u datoj tački naziva 
se linija presjeka te površine s ravni koja prolazi kroz normalu na površinu u 
razmatranoj tački. Na sl. 13.8 pokazana su dva glavna (uzajamno normalna) 
presjeka l1 i l2 neke površine u tački C. 

15

Slika 13.8 Proizvoljna 
elementarna površina.

⎛1 1 ⎞
Može se pokazati da je za proizvoljnu površinu
Može se pokazati da je za  p c = −σ ⎜⎜ + ⎟⎟
⎝ r1 r2 ⎠
Za površinu koja ima oblik cilindra radijusa r, gdje je r1=∞ i r2=r slijedi
σ
pc = −
r

Slika  13.9 Cilindrična površina.

16

8
 3/19/2019

13.8 Metode mjerenja površinskog napona
Metod viseće kapljice: Postoji niz eksperimentalnih metoda, pored onih 
navedenih na početku ovog poglavlja, za određivanje površinskog napona 
tečnosti. Jedan od njih se sastoji u tome da pri sporom isticinju tečnosti iz 
okrugle cijevi težina kapljice G u momentu otkidanja je jednaka sili 
površinskog napona, koja djeluje po obimu “vrata” kapljice.
ši k k j dj l j bi “ t ” k lji
G = σdπ
gdje je d prečnik “vrata” kapljice, sl. 13.17.

Slika 13.17  Metod viseće kapljice: a) shema i b) CCD slika.

17

U opitu se mjeri broj kapljica n, koje se formiraju pri isticanju iz cijevi 
određene zapremine tečnosti V. Množenjem obje strane gornje jed. sa n, 
dobije se
nG = nσdπ
nG = Vρg
Vρg
σ=
πdn
Prečnik d “vrata” kapljice određuje se pomoću fotografisanja procesa 
otkidanja kapljica. Geometrija kapljice se analizira optički, koristi se 
kamera visoke rezolucije (CCD ili CMOS) s uvećanjem slike. Prečnik 
kapljice nakon njenog otkidanja kad ona dobije sferičan oblik može se
kapljice, nakon njenog otkidanja, kad ona dobije sferičan oblik, može se 
precizno odrediti, na isti način se određuje i prečnik “vrata” kapljice u 
momentu otkidanja.

18

9
 3/19/2019

Metod pritiska mjehurića: Usljed privlačenja između molekula tečnosti mjehurići 
vazduha unutar tečnosti su također podvrgnuti ovim silama, to jest, površinski napon 
komprimira mjehurić formiran u tečnosti. Nastali pritisak raste s opadanjem radijusa 
mjehurića. Ovaj povećani pritisak u poređenju s pritiskom izvan mjehurića se koristi za 
mjerenje površinskog napona. Vazduh se upumpava kroz kapilaru u tečnost, sl. 13.18. 
Ovako formirana površina mjehurića pravi ispupčenje i tako se smanjuje radijus 
mjehurića.

Uzastopni koraci formiranja mjehurića i 
promjene pritiska unutar mjehurića
promjene pritiska unutar mjehurića
Slika 13.18 Metod pritiska mjehurića.
U toku ovog procesa pritisak raste do maksimalne vrijednosti. Tada mjehurić ima 
najmanji radijus. Ovaj radijus postaje jednak radijusu kapilare i formira polusferu. 
Poslije prolaska kroz ovu tačku mjehurić izlazi i otkida se od kapilare. U toku ovog 
procesa karakteristična promjena pritiska se može mjeriti u mjehuriću. Iz ove 
karakteristične promjene pritiska može se izračunati površinski napon. Uređaj za ovakvo 
mjerenje se zove tenziometar na bazi pritiska mjehurića. 19

Temperaturna zavisnost površinskog napona: Na površinski napon tečnosti 
utiče temperatura. Po pravilu, što je viša temperatura niži je površinski 
napon. Zato je važno veličinu površinskog napona tečnosti uvijek prikazati s 
odgovarajućom temperaturom.
Tabela 13.4 Površinski napon vode u zavisnosti od temperature
t, °C σ, t, °C σ, t, °C σ, t, °C σ,
mN/m mN/m mN/m mN/m

0.01 75.64 25 71.98 50 67.93 75 63.57

5 74.94 30 71.19 55 67.09 80 62.68
10 74.23 35 70.41 60 66.24 85 61.76
15 73.49 40 69.59 65 65.36 90 60.82
20 72.74 45 68.78 70 64.47 95 59.88

20

10
 3/19/2019

Za računanje površinskog napona vode do 100°C može se koristiti 
jednostavna relacija (SITA Messtechnik GmbH, 2004), 

σ = 75.69 − 0.1413 ⋅ t − 0.0002985 ⋅ t 2

gdje je (t,°C). Sa porastom temperature raste odstupanje od izmjerenih 
vrijednosti.
80

60
σ , mN/m

40

20

0
0 100 200 300 t , °C 400

Slika 13.19 Površinski napon vode u funkciji temperature (IAPWS, 1994).

21

Brza kamera

Ekpozicije demostriraju oscilacij kapljica. Kapljica izopropanola D=3.3 mm; 20 mm

poslije njenog otkidanja od vrha igle, vrijeme između ekspozicija je exposures Δt=4 ms,
(dh/dv, mm: izdužena 3.13/3.73; sferna 3.30/3.32; spljoštena 3.50/2.95).

22

11
 3/19/2019

θe θe
θe

Static contact angles of a water droplet on: a) wax (θe=105°); b) PVC (θe=53°) and c)
smooth glass (θe=8°)
8 ).

Dynamic contact angles of: a) glycerin droplet on horizontal smooth glass;

advancing motion (exposures 1 and 2) and receding motion (exposure 3), b) water
droplet slides on inclined (45°) wax.
We u i μ
capillary numbers Ca = v μ σ Ca = =
Re σ
Weber number ρu i2 D
We =
σ 23

Multi-exposure images of a water droplet. The

time interval between the first, second and the
third exposure is 1 ms and the interval between
the third and the fourth exposure is 7 ms (D=2.7
(D=2 7
Experimental set-up for the single mm, We=50).
droplet impact.

24

12
 3/19/2019

Measurement of the impact velocity and spreading 
diameter from a multi‐exposure image of a droplet.
a ( px )
the impact velocities  u= ⋅ 10 3
S c (px/mm) ⋅ δt (μs )
δt (µs) is the delay time between the subsequent exposures, and Sc is the image scale (px/mm).

the impact instant is calculated as  ⎛ b⎞
t1 = ⎜1 − ⎟δt
⎝ a⎠
The time of the subsequent position of the lamella  t 2 = t1 + δ t

25

Deposition of a water droplet on smooth glass: D=2.7 mm, We=391.

Splash of a water droplet on rough glass: D=2.7 mm, We=391. 

26

13
 3/19/2019

Recoiling of a water 
droplet on smooth wax:
droplet on smooth wax: 
D=2.7 mm, We=391.

27

Break upp of a central jjet on a)) deep

p ppool (water)
( ) and b)) shallow liquid
q layer
y
(isopropanol).

Effect on film thickness on splash of an isopropanol droplet (D=3.3 mm;

We=1060; Re=3656): a) dry smooth PVC, b) liquid film thickness of 0.1 mm
on the PVC, c) liquid film thickness of 0.8 mm on the PVC.

28

14
 3/19/2019

Effect of surface on a) the spread factor and b) the apex height of a water 
droplet, D=2.7 mm, We=50.

29

Effect of surface on a) the spread factor and b) the apex height of a water droplet, D=2.7 mm, We=90.

30

15