Kadrovi se snimaju po bloku i kod atile, kako prolaze kola: narator govori dok kašlje.

-Mi smo kulturni. Razumite nas. Javljamo se ljudima na ulici, pa čak i onima koje ne poznajemo. Ali...

Slika sa automobilima se zaustavlja.

-Ima jedna zgrada. Zove se baba zunzara. Sada je tačno tri ujutru i skoro svi spavaju odavno.

Dvojica likova u sobi stoje jedan se trese drugi ima nož.

-Nemoj se plašiti zato što ti oduzimam život. Evo, pevaću ti nešto dok ti ga budem oduzimao... Voliš li
tošeta proeskog?

Umeđuvremenu se lik sve više i više trese i počinje da plače.

Lupa po vratima i vrišti. Treći lik pokušava da spava. Prevrće jastuk preko glave. I to je to. Ustaje vadi
pištolj iz kreveta i upućuje se ka sobi.

-Šta vas dvojica koji kurac radite ovde?!

-Hoće da me ubijeeee. Kmee.

Psihić odgovara - izađi iz sobe ne tiče te se šta hoću.

-Molim teeee šmrc šmrc, pomozi mi... evo stvarno te molim.

-Pratim teeee – počinje da peva psihić.

Lik koji ne može da spava dotrčava ka njemu i ubacuje mu pištolj u usta...

-Je li bre majmunčino... Dokle ćeš da mi skičiš pesme od tošeta proeskog dok ubijaš slučajne prolaznike
na mojoj vikendici???

-Hehehe – smeje se sa pištoljem u ustima. – sve u korak svaku stopu poljubiiim

BUM